BrankoMiljkovic IzabranePesme

BrankoMiljkovic IzabranePesme

http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/poezija/bmiljkovic-izbor.htmlBranko Miljkovi

Izabrane pesme

Rukopis priloen Projektu Rastko ljubaznou gospodina Danka ipke (Univerzitet u Poznanju, Poljska). Original u FTP arhivi Serbo-Croatian Text Corpus, Adam Mickiewicz University Poznan, Poland.Konvertovanje i prireivanje ove verzije uradili aprila 2000. Zoran Stefanovi, vebmastering Milan Stoji (Projekat Rastko)

Sadraj:

Jovan Dereti: O Branku Miljkoviu

Za one koje volimo

1. Uzalud je budim2. Prvo pevanjeSedam mrtvih pesnika

3. Branko4. Grob na Lovenu5. Laza Kosti6. Dis7. Tin8. Momilo Nastasijevi9. GoranNo s one strane meseca

10. Sonet11. Triptihon za Euridiku12. Orfej u podzemlju13. Slepi pesnik14. Graenje pesme15. Raspored rei16. Rondel17. Sonet o ptici18. Sonet o neporonoj ljubavi19. Usnih je od kamenaTragini soneti

20. Poetak sna21. Kula lobanja22. Odbacivanje sumnje23. Poetak putovanja24. Poetak traganja za biem25. Poistoveivanje bia i rei26. Ispatanje27. Seanje na pokojnika28. Poetak zaborava29. Izmiljanje sveta30. Zaaravanje31. Propovedanje vatre32. Kraj putovanja33. Propovedanje ljubavi34. Magistrale35. Posveta elegijaetiri pesme o snu

36. Crni jamb sna37. Daktil sna38. Sonet39. SunceSmru protiv smrti

40. Hronika41. Odbrana zemlje42. Requiem43. JugoslavijaSvest o pesmi

44. *45. **46. ***Ariljski aneo

47. Ariljski aneoUtva zlatokrila

48. Frula49. Gojkovica50. Zova51. Bolani Dojin52. Sluga Milutin53. Utva54. Tamni vilajet55. Ravijojla56. Kolo57. Dodole58. RaskovnikPohvale

59. Pohvala bilju60. Pohvala svetu61. Paralelna pesma62. Pohvala vatriPatetika vatre

63. Dva prelida64. Feniks65. Bol i sunce66. No jaa od sveta67. Svest o zaboravu68. Feniks(1)Lauda

69. Lauda70. Balada71. More pre nego usnimOseanje sveta

72. Prolost vatre73. Budunost vatre74. Zemlja i vatra75. Oseanje svetaKritika poezije

76. Radni cvet77. Orfika pesma78. Pesnik79. Beda poezije80. More za radnike81. Moravska elegija82. Nizvodno83. Ljubav poezije84. Kap mastila85. Kritika metafore86. Pripremanje pesme87. Provetravanje pesme88. Zamorena pesma89. Sunce iskorieno kao epitaf90. Crna vatra91. Sudbina pesnika92. Poeziju e svi pisatiSmeli cvet

93. Agon94. Rudari95. More bez pesnika96. Epitaf97. Cveta98. Pesma99. Spavai

O Branku Miljkoviu

[Iz knjige: Jovan Dereti, Kratka istorija srpske knjievnosti, BIGZ, Beograd 1983.]

Nov narataj pesnika, koji se afirmie u drugoj polovini 50-ih godina, doao je na pripremljen teren i vec na samom pocetku pokazao niz prednosti to su im omogucile brz prodor u knjievnost: znatnu knjievnu kulturu, poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama, preuranjenu zrelost. U tom narataju javlja se nekoliko orijentacija. Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljkovic (1934-1961). On je prekratio ivot u dvadesetsedmoj godini i tim cinom snano obeleio svoju poeziju, koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke Uzalud je budim (1957), Poreklo nade i Vatra i nita (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blaom cepanovicem (1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog. U celom tom opsenom radu pokazao je neumornost i urbu ali i umetnicku disciplinu i samosvest. Miljkovic je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostie umom" i da izraava "stanja uma", a ne duevna raspoloenja. Po obrazovanju filosof, on je verovao da se mogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima, narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s modernom filosofijom bica. U pesnickom izrazu teio je da spoji moderna istraivanja s klasicnim zahtevima, zalagao se za savrenstvo kao najveci ideal pesme, smatrao da "nema velike poezije bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u naoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz nae narodne pesme.

Za one koje volimo

1. Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objanjava sebe biljkamazbog neba razapetog izmeu prstijubudim je zbog rei koje peku grlovolim je uimatreba ii do kraja sveta i nai rosu na travibudim je zbog dalekih stvari koje lie na ove ovdezbog ljudi koji bez ela i imena prolaze ulicomzbog anonimnih rei trgova budim je zbog manufakturnih pejzaa javnih parkovabudim je zbog ove nae planete koja e modabiti mina u raskrvavljenom nebuzbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmeudve bitkekada nebo nije bilo vie veliki kavez za pticenego aerodrommoja ljubav puna drugih je deo zorebudim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbogdrugihbudim je mada je to uzaludnije negoli dozivatipticu zauvek sletelusigurno je rekla: neka me trai i vidi da me nemata ena sa rukama deteta koju volimto dete zaspalo ne obrisavi suze koje budimuzalud uzalud uzaluduzalud je budimjer e se probuditi drukija i novauzalud je budimjer njena usta nee moi da joj kauuzalud je budimti zna da voda protie ali ne kae nitauzalud je budimtreba obeati izgubljenom imenu neije liceu pesku

2. Prvo pevanje

Obreh se u nekoj mranoj umiDANTE

To je bila uma koja je pojela nebouma iz koje kad izaoh videhda nisam izaao da su me zveri pojelei znah da e biti gorko da priamo tome ta sam video i nisamvideo kad uoh u njen mrak i ne izaohiz te ume to je zelenim eljustimapojela svoje staze i izgubila se u sebipostoji jedna topla obala breg zelenila i jednaBeatriaali su tri eljusti tri makaze i tri noada voleo bih povratakiao sam ispred sebe po isplakanomputu i pesak je ujedao za stopalako staklo i videh pse koji su grizli zemljuvideh grenike kako ih vitla zli vetarnebo to laje i kiu prokletstva tekui veituvideh slepe vode Stiksa i blato mrnjevideh grad u plamenu i ene ije su ruke zmijevideh zid plaa bez zvezdai uh rei bola u vrtloguonih koji su postali drvo ili kameni ne mogu se smrti nadationih jadnih koji se nikada nisu rodilivideh videh videh i uh i zaplakahsvirala od zemlje od umeod krvidozivala drugu obaluna kobnom alu stajo narod i plakoo jao jao vama due ukletes balsamovanim rukama i usnama od krvivideh videh videh uh i padoh mrtavo Aheronte Aherontesve strane sveta stiu se na tvojim obalama.

Sedam mrtvih pesnika

3. Branko

No ispod zemlje razveselimIzraste vetar u nenu biljkuiz tog podzemlja gde svetiljkui pticu nikad da doselim

Nepronaene proplanke krvii peano podne sam odbolovoal topli hleb tvog imena jo mrtvimptico meu predelima, Strailovo

zemljo preko moga zaspalog umadok list po list umire umaDete sakriveno u jednom poljupcu pati

sutra roeno. O nek se vetar s biljkama izmotavaNeka se kamenje pred nevidljivim raskrem uspavaSamo da l e na skeletu osmeh moj prepoznati?

4. Grob na Lovenu

Ali ne, to jo uvek nije vremeTo je jedno mestokoje prepoznajem u prostoru

Mrtve su gore odakle ta re doeSvingo s pticom laljivom umesto lica kojeSvladatajna iza slepe maske. Roenje je jedina nada.Vidim smele mostove preko kojih nema ko daproe.

Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo,krutagde provejava smrt i ljubav ne spasava.Dan i no si pomirio u svojoj smrti to nasobasjava.Taj san je u noi produetak dana i puta.

ta si ptica ili glas koji lugapod divljim nebom gde te pesma ostavila samogna vrhu Lovena s elom punim sunca, tamogde ne postoji vreme, gde jedna svetlost utanegde u visini uva otisak tvoga lica.ovee tajno feniks je jedina istinska ptica.

5. Laza Kosti

Oprosti, majko sveta, oprosti,to naih gora poalih bor.

Da li emo je nai u povratku noiu povratku cveta u povratku sna i gorana zbunjenom horizontu u gorkom kristalunemoiod nae ei i mrtvog anela gde se skamenilamora

Lice svih doba u oekivanju vatre da l e moida sauva uspomenu na nju od zaborava i prostoraNeka Veliko Sazvee u smrti tvojoj zanoiO pusti ali i alosna mora

Koji su predeli u tvome srcu sada?Mrtva je a negde jo traje dan, o lasteSvi mrtvi su zajedno bio si pun mranih nada

U pustinji si to u praznoj svetlosti rastedok u dvostrukoj tiini slepe je oi sluteSanta Maria della Salute

6. Dis

O moje sunano poreklo ta potonula krvNeka se zaboravi prijateljstvo drvea i pticaNeka se zemlja razvena sa suncem icaod vode prodenuta kroz ui bolja je nego crvOtiao Izaao na vrata kojih nemaU svim vodama zeleni psi me traeOvde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi,tople laipoljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde sespremakrvoedna tiina koju svojom ljubavlju hranititrebau ovom izoblienom prostoru ija smopolomljena rebraiz ijeg kamena udovine ptice vireRuko ispruena prema drugoj obali kloniAko smo pali bili smo padu skloniOvde je no to se ivotu opire

7. Tin

S druge strane groba iva zvezda kucaI zapaljeni vetar na poetku dana snivaNo u mome glasu vie ne dozivaprostore izgubljene koje poseduju sunca

Krv moja zaspala pod kamenom ne buncazbog pakla iz zemlje iskopanog ko ivaOvde kamenje peva i ptica se skameni sivaOvde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca

O zato smo tako sami i slabi i krtiDok se zemlja okree oko svoje smrtinegde ispod zemlje zri tiina zla

Najzad sam dovoljno mrtav nita me ne boliDrvo se naginje nad zaboravom nema ta da sevoli

Neka nie cvee iz prokletog tla

8. Momilo Nastasijevi

Umesto zvezde slavuj iz nekog zidato se od nje razlikuje tek oblikom i matom.Predeo kome sam se privoleo, platomuva svoju providnost za one koji vide.

Neka muzika udna neujna iznad gorjarazmeta predmete u prostoru i stajekad zapljusne tajna mramorja sred morja:dozivano nedozvano ta je?

O nena maglo koja me izdvaja,evo vraam se ist na svoje prvobitno mesto.Tiino u svetoj senci to snove moje vajahoe li primiti to telo ukleto,koje nastanjujem poslednji i prvizatoenik odbegle tajne i svoje krvi.

9. Goran

No suvie velika za moje zvezdano elou nekim umama crnim nepoznatimI drvo je reklo nemoj. Jutro moje beloime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim

Pele sleu na le koga nemaZvona odlaze u prostor crnim stepenitemMoj je zavren dan. Al se na poinak ne spremasan moj iza brda gde mrtav sebe item.

Ovde dole svako svoju tamu imaMoj mrak je senka ptice. O ne imaputa kojim bi do mene mogli doi

Ko prolee koje zaboravi da cvetasad leim mrtav na severu svetaSmrti ljubomorna najvea moja noi!

No s one strane meseca

10. Sonet

Ti prostori me uasavajuPASKAL

Prostor koji niim ne podsea na sebe, pticama pomeran, vetrovima slian,sam u sebi, sam za sebe, niemu vianveiti poetak uasan, bez potrebe.

Prostor jezikom trajanja prepriani pretvoren u venost koja nikom ne treba,venost za prokletstvo, koje budno trebapod sveom humkom plen svoj nepomian.

Zaboravimo mrano poverenjesebe sa sobom, u strano podozrenjeprostori se rue i crna nailazi plima.

U krtosti tiine bez sebe i imetkami smo poslednji zatonici poetkapod kamenom to ime ima.

11. Triptihon za Euridiku

I

Na ukletoj obali od dana duoj, gde su slavujisvi mrtvi, gde je pre mene crveni elik bio,gorki sam ukus tvoga odsustva osetiou ustima. Jo mi smrt u uima zuji

No s ove strane meseca esto ogrezneu nepotrebne istine i oduevljena klanja.O, ispod koe mlaz krvi moje ezneno s one strane meseca, no vianja.

Al sva su zatvorena vrata. Svi suodjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu.Da li u iznenaditi tajnu smrti, ja rtva.

Gorka suza u srcu. Na kunom vetru sam.Nikad da se zavri taj kameni sanProbuditi te moram Euridiko mrtva.

II

Na dno slepog predela gde me nema, jezovitigde su prizori, s one strane krvi gde voeotrovno raste, sioh, tamo gde uskoro no epokrasti sazvee suza koje e u oku mi zriti.

O, u slepoonice se svoje nastaniti.Evo me bez odbrane ispred strane samoe.Ne okrenuti se ma koliko da se to hoe.Lice bez oiju na pustome zidu biti.

Crvene ptice pevaju u mome mesu.Crne ptice obleu oko moje glave.Neka mi elo bude naeto u lesu

gubom i kamenom ispod letnje trave,ako izgubim tvoje divno licena ovoj gorkoj obali od mraka i groznice.

III

No to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleeptica.Izmeu dve gorke dubine jedna ptica: I rtdobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomaukletve. Smrtsvoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.

Izgubio sam te noi podzemnoj dalekuja divlji lovac zvezda krivotvorno suoensa neistinom, nepomirljivi spava uoenod sudbine, ja ije suze sada niz tue lice teku.

Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko?Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o slikomoga crnoga grada i izgubljenog cilja.

Svuda u svetu uasna ljubav vlada.Na horizontu se ukazuju kao poslednja nadaOblaci puni ptica i budueg bilja.

12. Orfej u podzemlju

M. P.

Ne osvri se. Velika se tajnaiza tebe odigrava. Ptice gnjijuvisoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u pogledu i otrovne kie liju.

Zvezdama ranjen u snu luta. Sjajnaona ide tvojim tragom, al od svijujedini je ne sme videti. O sjajna tebe njen dok pada nek je i sakriju

ti e nai ulaz dva mutna psa gde stoje.Spavaj, u zlu je vreme. Zauvek si proklet.Zlo je u srcu. Mrtvi ako postojeproglasie te ivim. Eto to je taj iza ijih lea nasta svetko veita zavera i tuan zaokret.

13. Slepi pesnik

Filipu Vinjiu

O elo moje od sna i vetra mapoudnih otkria vidu ispod koeu izmiljenoj senci cvete i lampoumesto rei koja se ponoviti ne moe.O elo moje od sna i vetra mapo!

Odajem se mrtav suncu posle menejer nesrea i posle smrti traje.Slepi jasno vide sudbinu pred kojom enepredeli nebesni satvoreni od izdaje.Odajem se mrtav suncu posle mene.

To je sve to je ostalo od moga glasa,taj odjek u kome su zatoeni svi dani.Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasapredeo koji u zauvek da nastanim.I to je sve to je ostalo od moga glasa.

U tihom se cvetu neke vatre pale.Izgubljene u svetu varke mi oko snuju.O tune noi preko sna mog pale!Nek nebo usni oganj i oluju!U tihom se cvetu neke vatre pale.

O elo moje od sna i vetra mapoudnih otkria vidu ispod koe,u izmiljenoj senci cvete i lampoumesto rei koja se ponoviti ne moe.O elo moje o moja slepa mapo!

14. Graenje pesme

Stanislavu Vinaveru

Zimska muzika sviraOsobino praha i kremenaOprotaj sna iza temenaKada me pokojem dirala

To vreme uzme i ostaviTu gorku umu da se plaviUsred venosti na domakuNestvarnosti ptici i oblaku

Prahptico sunevog urokaSkok od pepela i letNek budu jedini putokaz

Za napor smisla i rastSutine u vrletKada joj osvanu glas

15. Raspored rei

Plod neumoljen vidom slepDozivanje zdravca pokoj i sanVek njie se peskom i senPadom i harfom probuen slapIsceljen zabludom pretvoren u kip

Javu kad zbuni pesnik i magKrije poetak tajnu i migOd jezera dublja stoji kap

Poverene boli dostojan stihMarljivim zaboravom izmenjen likVeni u gromu kasna za lekPrognane ume gde nogom stah

16. Rondel

M. D.

Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog,od noi osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tuda zaboravi, zaboravi svakog dana po malo,ako je ime uzrok tome snu.

Ne viaj ljude sa opasnim rukama u dnugde je pepeo svedok krvi i sve pospalo.Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo.Jedno je ime uzrok tome snu.

Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalona pomerljivoj liniji izmeu dva vremena,gde mrudva glasna kamena i otvoren je put,neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo,da je jedno ime uzrok tome snu.

17. Sonet o ptici

Ispili se iz baenog kamenai bude zenica neba oslepelog,malo ivota zbilja poletelogs naih beskrilnih pognutih ramena.O udna ptica ija namenada bude let zemlje i pesma opustelogneba, koja se uje al ne shvata. O, beloudvaranje vetra toj ptici od plamena.Ptico uzidana u mozak i zidkoju nikad nije upoznao vidkoju je sluh nao u prostorima umnim,u naem uhu tvoja se smrt zae.O kamena ptico nek te no oplaezvezdama vrelim zvezdama nerazumnim.

18. Sonet o neporonoj ljubavi

Nema je ovde, sve je vie gubimU asnom krugu kog zaborav rubi.Oh, gipka sliko varke, varko iva,kad kamen vida njeno lice biva.

Daj mi snage da neporono ljubimdane zapoeo tuno. Tu se skrivabol bez odjeka i re bez odziva.O, daj mi snage nad silama grubim.

Vrati mi slinost da usnim, dok stravatiti mi elo i nie na stolu.Ona je deo predela to spava.Pomeana s vetrom dok uti u sjajuiscrpem budunost u svirepom boluto sanja krv leta i pakao u raju.

19. Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,ali ne veruj moru koje nas vreba i mam.Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj sesuncokreti klanjajuvidi li okrenuta zaboravljenim danima utami?

Tebe tri sveta vole tri te vatre pre. A miidemo ispred nade koju lutajue pustinjeproganjaju.Oni smo to su sve izmislili i ostali sami,eno od svetog mermera bela uteho kojoj sepriklanjaju.

Na zvunim obalama gde drevno zavrava morekamenim srcem sluti: vazduh je veliko udo.Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, goreprema vrhovima koji zagubie nam trag. Al ludone veruj tome moru koje nas vreba i i mami.Kristalna jezera sanjaj u tami.

Tragini soneti

20. Poetak sna

Neka me nedostojnog vetar obavijeKulo s vrhom van vremena na koju diemTesno je nebu u ptici ptici jo vieMoje izdvojeno oko van glave bdije.

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnostskrijemKad nita ne poinje jer nema mesta vieKad no od uspavanih sila i smrtonosne kieZveri umom uklete i mene snom ubije.

istom vatrom gonjen o ta u sa onimto sam video i uo kada nenaen ronimU prostor pre rei gde trune moja glavaKada letim i ne miem se ko ovek koji spavaRuo bez sraha, suzo, odbegli drale,albo crnih ptica i tune pohvale?

21. Kula lobanja

albo crnih ptica i tune pohvalePrazno ime iza smrti i obijen vidTo nije ljubav to je patnja i stidKad odjeci pomeraju mesta i obale.

Podzemni vetar uspava zaspaleUlaz uvaju dve tiine i hridTo nije ljubav to je patnja i zidOd lobanja gde trunu zvezde to su sjale.

Nestajem bdijem postajem glas i vremeCvet vei od noi prazni talas bez uspomeneZvezde koje se nad glavom mojom paleKojima zamenih vid i ime svoga pravcaLao puna zaborava i vetra bez pramcaNekoga sveta teke sene pale.

22. Odbacivanje sumnje

Nekoga sveta teke sene paleRobe napornog brega i zlih vestiDockan je da posumnjamo u ono to je u naojsvestiCeloga ivota rei su nas krale.

Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtaleU jedan kraj mnogo prisniji me smestiGde re ima vrednost sudbine i podsvestiGde su velianstvene senke a stvari male.

Kad oslepim sve pojave vode kuda vode?Deca duna da porastu neka se rodeZa smisao tajne koja u Prividu snije.

Frulo nespokojna u svome vazduhuKad sunce izmiljene vatre poklanjam zloduhuta je to to se u dnu pesme krije?

23. Poetak putovanja

to je to to se u dnu pesme krijeKad isti dar negde je jutro a negde no mira?O daljino sna gde jug vlaie sviraSkrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.

To pitome doline postae provalijeU ovoj pesmi u kojoj nemam mira.Srce puno mraka anela svoga biraDa bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.

Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljenaMojoj oholosti more do kolenaNad mojom glavom opasnost simetrijeSvetova poreanih umom u privid.S ime da te zdruim kad ti izgubih vidLepi moj dane s duom elegije!

24. Poetak traganja za biem

Lepi moj dane s duom elegijeKad od Bia senka biva predelimaLutam u suzama strah me obuzimaZvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije (!)

Neizdvojen pojavom jo niko nije otkrio sebe, svete, u tvojim prizorimaVrati mi dan ako ga negde jo imaZemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu sezmije.

Poreane glave u zaboravljenom vremenuSa uzaludnim mislima i poslednjim reimaSlute svoj lik u mutnome kamenu.

Traim te u vetru ako te jo imaIzgovorena rei za svetove paleTraim poetak sjaj i sate stale.

25. Poistoveivanje bia i rei

Traim poetak sjaj i sate staleDa ive moj ivot i da ga vaskrsnuIz ostatka zbilje preruene u snuKad uav u pustinju nataji pospale.

Ponavljam rei koje su mi daleTaj cvet taj kamen pticu to iskrsnuIz niega, sunce koje se rasprsnuNad svetom koji su same odabrale.

Oslukujem pun nade strane sveta.Zalazi mesec vreme. NepokretnaRe je nad svetom za rei ostale.

Dan slepe ljubavi minu polustvaran.Ne proe pamtei svet balzamom zaaranKad su ti dve tune ptice venost dale.

26. Ispatanje

Kad su ti dve tune ptice venost daleStrpljivost prostora i svoj lik po kazni,Glavo niz crne stube u neprolazniDan patnje, kakve se vatre rasplamsale?

U dnu je sunce i vreme je vatra. drale,Gde mu je odjek u snu il smrti? PorazniSvedoci mora i promena ispraznihUsnue mir i skamenie vale.

Svet pretvoren u vreme otet zlome zmajuMirovanjem vatre i bolne nejasnosti. GradeNema osuenih noas svi sanjajuU vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nadeNema, ali nema ni straha od zmijePred vratima iza kojih prostor gnjije.

27. Seanje na pokojnika

Pred vratima iza kojih prostor gnjijeOn je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rastMutne rei sve dublje koja eka na nasDa nam sr klijanjem kroz koru probije.

U raspevanom plamenu ko da ga otkrijeTrava raste iz njegovog imena i spasJedini je budan a samo je glasuli su ga al ga niko vido nije.

Prostor i vreme izmeu svega to bivaBezgrenim govorom prevazie u svetlostiKad gore gradovi u samoodbrani.

On je zvezda nad prazninom govor koji otkrivaZdrobljeno sunce podzemlja kao ivu u kosti.Tu izgubljeno seanje pustinju hrani.

28. Poetak zaborava

Tu izgubljeno seanje pustinju hraniPred malim bunom vatre ticom ubijenom uletuTu je ivo to ivi a nema ga u svetuto traje poetak u kraju a proli su davnodani.

Tu je sve ime ili re. U vremenu poraniSunca i drugih zvezda i suncokreta.No e izai iz mora i probudie se u srcu.KometuProree mraku snu rosu lek rani.

Zanet okretanjem neba to melje nae kostiDok mudraci proturaju lai o budunostiVidi li ono ega nema to da brani?

A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda.Trunu ostaci ukletoga brodaKraj vatre kojom ne hrane se dani.

29. Izmiljanje sveta

Kraj vatre kojom ne hrane se daniIzoblieni oblici od estokog rastvoraSna i praznine. Istino govoraSve je zamenjeno reju na nejasan poj mami.

Svet sa vetrom ispod svakog lista u tamiKoji se zavrava zvezdama iznad naznaenihgoraI nakazom u poljupcu koja se roditi moraSvojim dolaskom izmislili smo sami.

Al vrebaju nas visine gde stvari smisao gube,Gde je sutina okrugla i oblik sebi slian,I od cele jave ostale su tek rei. A boje?A zvukovi i miris? Mogu i da se ljubeAl ne postoji ljubav. Dogaaj preprian,Zakopani lelek i nenaeno blago stoje.

30. Zaaravanje

Zakopani lelek i nenaeno blago stojeO zvonka roso tu gde smo mi paliU arolije kasne koje nismo znaliKad vode ne teku, jer nita ne postojiAko prestalo nije. Predele razdvojiOdjek te rei. asovi su staliI vali ukroeni nad ponorom. Da liStvarnost se privia il um progonjen dojiOdbegla svest mutnim izlazom u nigde?O pustinjo najslinija suncu ima li igdeFinijeg peska uspavanog srcem i beskrajem!I koja strana sveta poklon bivaKad bdi jedina zvezdo nad izmiljenim krajem,Ljubavi moja mrtva a ipak iva?

31. Propovedanje vatre

Ljubavi moja mrtva a ipak ivaNek u svom danu nedoreen goriNek igra se pesnika dok pesmu ne stvoriPticom osvetljeni peva koji u meni prebiva.

O zlatni talog vremena prostoriPuni sunca! Senko, gde se ta zemlja skrivaGde materija sva od zaborava otkrivaVatru u sebi i dan bez jutra u gori.

Kako se zove pre nego se rodimoSpremni u tuoj nadi i bezbolnom ognju sve to?Zdravo, o mogua zvezdo koju i ne slutimo,Il me zaboravi pesmo, jer elja je moja kriva.Pod zemljom e se nastaviti trajanje zapoeto.O sve to proe venost jedna biva.

32. Kraj putovanja

O sve to proe venost jedna biva.Sen koja bee drvo koje traje. BudanIspod svoga imena koje budiRuka sa cvetovima krv to sebe okiva.

Zavrie se putovanje ostae tiha brda,Siva praznina vetar koji bludi,Mesto koje nema mesta u elji al nudiZlo da nas spase i istinu otkriva.

To emu se molite je alosni Slavuj.Ljubav nikada nije zavrena.ega ima ljudskog u patnji? O ujDan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.Prazne ruke prazno srce pusta senaI nema mene al ima ljubavi moje.

33. Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje;Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.Dovrava se an u njenoj zahvalnostiSlino muzici slino praznini, spokojem.

Ona e sauvati namere moje i tvojeI vaskrsnue mrtve roendane po milosti.U podnoju vetra nemerljiva sen oholostiNestae u pepelu onih to vie ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,Minula enjo, da se svet ponovi.Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,Pa mi je prazan dan koji jo doao nij,Ko granu koja se izduuje u uzaludan umNeka me nedostojnog vetar obavije.

34. Magistrale

Neka me nedostojnog vetar obavijealbo crnih ptica i tune pohvaleNekoga sveta teke sene paleta je to to se u dnu pesme krije?

Lepi moj dane s duom elegijeTraim poetak sjaj i sate staleKad su ti dve tune ptice venost dalePred vratima iza kojih prostor gnjije.

Tu izgubljeno seanje pustinju hrani.I kraj vatre kojom ne hrane se daniZakopani lelek i nenaeno blago stoje.

Ljubavi moja mrtva a ipak ivaO sve to proe venost jedna bivaI nema mene al ima ljubavi moje.

35. Posveta elegija

Glasnice predgorja kakvu pticu podsrcem nosi? Svet zamenjen okomnad rekom zlo zaspala sanja i gorki plodpodneblja zagonetke nad svojim krvotokomkad minulo vreme i jaz postaje svodgorkih nam dana zabludelih tokomzvezda pod kojim sam u zanosu pao.Pae sunce tamo gde sam ja kleao.

Progovorite seni slutim li prevarumutnoga potiljka. O tuni severu tela nebo od etiri vetra pretvori u parunad irom otvorenom vodom koja je raznela tamu oka po celome telu. aruneveseli kada pesme u meni pronaumrano obilje to me mori glau.

Sve to imam to su nae reinad vodama to slute tajni splettokova kad otkrije vrh bol u meni gde kleipred mojom sri to sanja bezbolni cvet.To to reku iz zemlje izgoni neka nas leikad hleb nam u kamen pretvori svetkad ogledalo biva njeno mrtvo liceza ptice krilatice iznad zle litice.

Glasnice predgorja kakvu pticu podsrcem nosi? Svet zamenjen okomnad rekom zlo zaspala sanja i gorki plodpodneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svodgorkih nam dana zabludelih tokomzvezda pod kojim sam u zanosu pao.Pae sunce tamo gde sam ja kleao.

etiri pesme o snu

36. Crni jamb sna

Ja posle velikog sna poduzeh put tuanMALARME

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:zri zvuni cvete tunim predelimau toploj kori mozga gde me imataj san moj izvijen u zvezdani luk.

Taj san je smeli silazak pod tlegde slepe ptice pevaju u tami.U svakoj ima jedna uma. Gleto vie govorimo sve smo vie sami.

O vetar sa crnom kimom tamni roji pakao raznosi svetom, menja tokonesveenoj reci. Onda mojzaluta meu zvezde krvotok.

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:zri zvuni cvete tunim predelimau toploj kori mozga gde me imataj san moj nezavijen u zvezdan luk.

II

U snu to stojim ispod zapaljenog drveapred udnim znacima i vie nemam rukeu prostor prognan i u vreme. Veasve biva senka moja daleko od hukegde utei dok ostali su mrtvi usnuh.Joj vazduh vene umiru svi oblici!O milosti za ono to sam bio u snu.To paklena mi ljubav u nedoumici.No slepih iljkova me prikova za tlo.Pod zemljom mrani predeli se meaju.Pomeraju se mora uasi se premetajusa jednog mesta na drugo mesto zlo.O strani preobraaj moj u srcu snagde vasiona poinje mi pticama,s dva oka varnica da l e da znada put mi nae letom ili klicama.

III

Sam u snu svome - ko e da me spasi!Od svega malo pepela u rukamaza buenje mi osta kad ugasikrv moja ime to ga rekoh mukama.

Krv moja ima ime jednog cveta;da uzberem to ime u sleenoj krvi houza nju to kroz moje uase mirno eta,kad zveri bee zle u nae rei nou.

Te zvezde - s njima ko i bez njih no.O kulo snage gde je plavi danstvar svaka kada ima lekovitu moi kad se raa smisao umire mi san

u vazduhu kad se putevi produe za mirise i anele da prou!Pred kapijom sam koju crvi glouza zlatno groblje gde se sahranjuju rue.

IV

Ne, vie nije vano ta u rei.Ve bee sve to nekad ko zna kadu nekom snu il nekoj udnoj rei.Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Ti, snu moj, moje tamno podne, senzar svedok predela nestvarnih jaza svet od tople gline umeen!Kuda da odem posle ovog sna.

37. Daktil sna

Stoje izmiljeni bregoviod zlata gde zvezda sjala je.Tu smrti nema. Vetroviu nebo se vraaju. Pala je

lobanja niz crne grebene.U mrane dubine nosi lito to sam uo. Ledene obale senkom rosi li

jezive vode za zakletveod elje strane smrznute.Na putu ostale su kletveI zvezde spore omrznute.

O nema umo na obalino gde besvesna poinjeda l snaga me slatka obaliili me san moj opinje.

Zatvoren je taj predeo u sebi. Ta mesta nemajusvoja sunca. Pod zemljom tooblik sna moga spremaju

38. Sonet

To su rei uvek iste koje kasnegorku ljubav i svet. One su uspeniprestanak jave, al ne san kad se izjasnesunca za no, ve neto tree, neutenizbog ega jesmo. Izvod iz udesne basnesna. Gorke obale na kojima neumenistojimo okrenuti svome poetku grenizbog gubitka vida kada svetlost zgasne.

U snu smo oni ije zaljubljene usne trae rei bez cilja, bez izmiljenih predela.Oh te rei kako mogu da ublaeako su od sna. Lepoto neuvelarei bez senke kada ko au suncedrimo usnu gledajui u crne vrhunce.

39. Sunce

Ovo e se neizvesno kretanje zavritisuncem. Oseam to pomeranje jugau svome srcu. Majuno podne se rugau kamenu, varnica to e osvetliti

zvezdani sistem moga krvotoka.A dotle sve to bude nek je zbog pesme. Drugauteha nam ne treba. to trajanje se rugapretnji crnog i otrovnog nekog soka

Ne, nee se otrovom to putovanje zavriti.Neki e svemir ponovo da nas stvori.Makar slepog lica i mranog srca re pravuizgovori.U kamenu spava malo sunce to e nas osvetliti.

uje li zvezdani sistem moga krvotoka!Ponavljam: neki e svemir ponovo da nas stvorimakar slepog lica i mranog srca dok sunce neprogovorinad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

Smru protiv smrti

40. Hronika

Prvoga dana pomree ptice i zmije nastaniegnezda i vetroveDrugoga dana ribe izaoe iz vode i voda oteepraznaTreega dana uma je pola prema gradu a gradanigdeetvrtoga dana sazidae ele-kulu od lobanjai krgutaPetoga dana uma je skupljala kraj rekeobezglavljene leeveestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik nasunceSedmoga dana ne zapevae aneliOsmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva pticaod pepela i zid progovori

41. Odbrana zemlje

U srcu ljubav jaa od smrtiU glavi misao vea od glaveI to je odbrana zemlje

Strani su ratnici pod zemljom, vojniciodbraneZaliha snage spremna ako ivi klonuI to je odbrana zemlje

Velika re ni iz srca ni iz glaveVe iz zemlje ko biljka ili cvetRaste, i to je odbrana zemlje

Namueno zrno misli cvetDan misli sunceI to je odbrana zemlje

Koliko je zemlje iza nasToliko je snage u namaI to je odbrana zemlje

42. Requiem

I

Moja je krv moj put do tebe

preludijum

To je zemlja avaj ponekad estoponekad isuvie, batina vetrovai onih to imaju manje nego nitavelika urna sa pepelom jednei zajednike smrti koja se ponavljaali ne pregoreva sa vremenom nikadzemlja na koju ete pasti elomvi i ja i moje elo moj obraunsa mnom taj nokat neba i pejza zadnjesvetlosti, to su predeli preslikanisa oiju mrtvaca ije reizalud smo hteli da nikad ne odu sa zemljesve smo zaboravili osim svojevlastite smrti koju ivimo

molitva

treba se moliti smrti za svoj ivota tiina e sauvati skamenjene lobanjeza kiu lica i neba za vrataod peska i crne e rue procvetatidu puteva otvorenih za sve vetrovekojim odlaze neroeni po svoju smrt

II

Gledali smo kako umiru stojeioni koje volimo sada vidimomrak koji ne vide slepi sklopiteoi da vidite one koji sudali venoj noi dan svojih oijuoni dre zemlju na leima i nepokretnenikada iz stii neemo o nikadanikada se nee izjednaiti vremenae smrti i njihove veitobiemo razdvojeni i mrtvi

post scriptum

Crvene ptice pie nam s usanavideti ih neemovritae trave u oblacima krljavimuti neemo

III

Krv otkucava korake i smrti jedne veeri posle ivotakrv prestane da bude ptica postanezmija u travi pa svu no deca plaumrtvi su na levoj strani uzaludupaljene vatre ekaju njihov povrataknjihova no sa naim danom mea sene zaboravite da to deci kaete

uspavanka

To vie dan nije niti no snom trebadoekati razbojnike ptice su nebona jug odnele spavaj oni needoi njihovi koraci su tekispavaj ljubav ide gradom na takamaspavaj al im glas ne sanjaj

IV

No je puna mranih anelaukleta laanosi teret izgubljenog vremenai nae mrtve prijateljeu umu bez ptica

trebalo je prei morevreme i prostor koji su se pomealisada su za jednu smrt daleko od svakeobale

svetlost i senkaigraju na vodiigru ivota i smrtidaleko protie rekaveita i uzaludnaptice lete za vetromi ene plau na obali

ovek pada na svoju senkuoni su bez senke sili u dubinui bez imena

za istoriju

od slepog lica brodoloma u njihovimposlednjim oima stvorena je istorija

pouka za ostale

ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce eproi i kroz nae oi neizmenjeno

V

Uzidali vas u zid nevidljivii svi ste bili spremni da umretejedni u drugima i bilo je takozdravo udna reko spasatraili vas zalud u mranome spletuonesveenih ula na granicivas i iznenaenja nisu vas nalizbogom grade gde se prekida moje seanjesada ste mrtvi i vae je teloneopipljivo seanje i toplapregrt zemlje pregrt Srbije i nas

refren:

Usta su bila ispunjena peskom i svi suutalizbogom grade gde se prekida moje seanjezdravo udna reko spasa

VI

Zvezdo crvena rano oblakamaramico krvi u noi zakljuanojcrnim kljuevima gde su mrtvacisahranjeni jedni drugima pod elomsmrti pomnoena sa hiljadu grobovajoj na kordunu oblaci su uzelicvet vatre iz njihovih ruku koje suposlednjim pokretom podelile predeona dve tiine gde plau ptice od pepela

post scriptum

U zemlji gde se potuju suncokretipali su licem prema istokuini mi se da sam i ja pao s njimarazliit od onoga to u rei

VII

Zelengoro hou da izgovorim tvoje imezelengoro zaeta u trbuhu vetrazelena goro neba i zvezdo moje krvistrane sveta su se otimale za njihovusmrt koja je bila poetaka ne kraj putevi su ih trailipo celom svetu nema ihprofil njihovog odsustva uvano zelengore njihove su smrtinajdivnija sazvea na jugu nebazemlja mirie na mrtve zelengoroujem te uima svoga srca i njihtu niko nije umro ko je umrozvezdo moje krvi i njihove zelengore

VIII

Za one koji su iskoristili smelomogunost umiranja za one kojisu prekoraili preko svoga lea zanjihovusmrt tako potrebnu protiv smrtiza one koji su sada jednojer svet je podeljen ljudskom moomna dva dela a dva i dva sujedan kad padne poslednja noza one koji su se utopiliu vodama veitog sna kao to umresunce udunu dalekih pejzaazakopano za one ije su reinikle iz zemlje ko lek i bunaneka pognu glave daleki suncokreti.

43. Jugoslavija

Evo kako je poela u dan svoje nunostiSve to nema vatre u sebi sagorito sagori postaje noto ne izgori raa danTreba zapaliti sve to moe da goriTreba sruiti sve sruivo, sve to nije venoTreba u svemu i posle svega pronai naduRevolucijo, ono to ostane je ovekOno to proe je prolostProlost koja ne proe je budunost i budnostSvaka stvar svaki ovek je detalj tvoje nadeEto tako je poela u dan svoje nunostiObala jednome MoruZvezda na PoluostrvuRt Dobre VoljeOiviena beskrajemSavetuje plodovima ljubav i razumU fabrikama ljudi konzerviraju sunceKoje se javlja na najrazliitije naineU plodu i kamenu podjednakoPrvi put slatko drugi put vreloSada ima sve to je njenoNa jugu More na severu oblakeNa istoku trenje na zapadu maslinjakeI sazvea nad Frukom, zvezdane strofenajlepeU kamenu i na vodi:Grozd je uspomena na njihov rasporedIma svoju budunost i njenu prolostIma svoj put i njegovu istinuSavetuje plodovima ljubav i razumObala jednome MoruZvezda na PoluostrvuRt Dobre VoljeOiviena beskrajemTua presahlost bi joj izvore otrovalaTue pustinje klevetaju njeno sunce i zemljuA ona bez milosti prema onome to je stvarnoAli ne i istinito, ne prestaje da se boriSrce njenih gradova je belo sunce svih ljudiOna ui gradove da budu braa Velikome GraduKoji venava umadiju i ZagorjeMeusobno i sa budunouIstraivai pod zemljom, u smrti, vojnici i rudariIstraivai u vazduhu, pevai i ikariIstraivai pod vodom, pesnici nesvesnogaTraite, naite, pretraite sva blaga,sve mogunosti i sva imena svom JuguKoji savetuje plodovima ljubav i razum.

Svest o pesmi

44. *

Mene niega vie nije stid.Klonu sunce preko svega. eljen plodpun je noi. Glas to sebe sanja, zidotkri u daljini gde zazidan mi brod.

U tom zidu uvam svoju gordost, pevamiz te zazidanosti lepe no na slobodi.Otkud ta mo da sebi odolevam,a ne odolee vinogradi rodni!

Je li to udna elja da se ivibez sebe? elja za pesmom bez pesnika?Od prolosti i zaborava vreme to se diviizdajstvu moga zaustavljenog lika?

Da li to znai rei promeni: neu!I ostaviti pesmu da se sama menja?Pokloniti sebe ivotinjama i cveui snagu svoju dati gladi crnog korenja?

U ovoj noi mene nije stidto pevam iz zida lepe no na slobodi.Sunce mi u peti bridi. Bleti zidna kraju puta to nikud ne vodi.

45. **

Re vatra! ja sam joj rekao hvala to ivimtoj rei iju posedujem mo da je kaem.Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom rei skrivimpod elom mi poledica i dan poraen.

Re krv! najlepa re koja se ne sme.A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoi!Moda izvan moga srca i nema pesme,jer krv je vanvremena mastilo bez moi.

Re udnja! jedina jo smisao ne nae;I ptica u paklu kroz tunu mi glavu.O gorko more za moje bele laekroz ispisani predeo i verbalnu javu!

Re smrt! hvala joj to me ne spreavada otputujem u sebe ko u nepoznato,gde ako ne naem sebe i smisao to spasavanai u svoga dvojnika i njegovo zlato.

Re vatra! ja sam joj rekao hvala to ivim.Re smrt hvala joj to me jo ne preida volim samog sebe i da se divimsvojoj ljudskoj moi da izgovaram rei.

46. ***

Verujem da bih mogao da govorimda izaem iz sebe s nadom na povratak,makar kroz pustinju do mesta gde gorim,makar kroz smrt do istinskih vrata.

U pogrenom rasporedu rei uteno vreme moda u nai. Ili u otkritikako je besciljno ljubim ko kia, kao vreme,ko onaj to menja rei a ne svet skroviti.

Verujem, mada bez nade ui morau no, u zaborav kroz koji se prostirem,ta pesma bez zaviaja, ta ptica bez gora,da smrt svoju ne izdam, da ivim dok umirem.

Onaj ko peva ne zna je li to ljubavili smrt. Kada miris pomeri cvet,gde je cvet, da l tamo gde mirie sa rubasveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet?

Svaka je pesma prazna i zvezdana,Ni bol ni ljubav ne moe da je zameni.Ona je sve to mi osta od nepovratnog dana,Praznina to peva i mir moj rumeni.

Pesmo prazna i zvezdana, tamo,tvoj cvet mi srce slae, kroz krv eta,ako ga uberem ostavlja me samog,ako ga napustim za leima mi cveta.

Ariljski aneo

47. Ariljski aneo

Anele gorki praznine i snage,Kad ukaza se sunce kakav nijeSvet, gde nevoljan jae u voleti drage,Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrijeAko namere dobre srcu vouPodari, kakvom vatrom voeni idu,Dok pela stavlja aoku u slatkouZa smisao leta na iskusnom zidu.

O, opija me vatra tako treznaOko tvoje glave ko prolee!Ko tebe nije video taj ne znaSebe, ko tebe ne vide taj neeNikuda stii, jer beskrajan je put.Gle mesec bliski iznad rujnog cvetaDobi oblik srpa: lepota je smrtGde vrlina otkri mogunost uzleta.

Nepomian si, zato te ne mogu stii;Tako blizu mene drugi vazduh dieDok silazak u dubinu obeava sve vieZvezda na koju treba se tek navii.Divno praznoverje to izmilja krilaOslepljenom vazduhu u toj saetosti,Tvoja je mladost pre svih mladosti bilaI ostala na zidu ko slika milosti.

O sretna mladost koja proi nee!Da bi bio razumljiv srcu ostaMlad u izdvojenom danu koji postaSvetlost to me miri sa veitim proleem.

Prah ruama taknut do mirisa se vinuNa zvezdanoj promaji gde mi dan odkrinuVatru, vatru, slepo to oboavanjeElemenata, koje sagore sopstvenuBudunost i sunce pretvori u senuNebeskoga bilja pred mrano svitanje.

Ti me zgunjava na mestu gde padoh,Iza poslednje misli poslednja nado!Tvoja ula sebe oslukuju, svojuNestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu;Tvoja praznina svet i zvezde krenuU udno poimanje tvog duha u Broju.

Sriem fosil tvoga imena u suiVere i lanog rasta lanoj dui,Jer i da te nema, praznina u kojojZamiljasmo te, ipak, nikad ne biPrestala da nas opija, u sebiUvek druga prevarenoj sri mojoj.

Da nisi aneo koga strah moj krotkiudovite bi bio u svojoj lepotiije poreklo u mojoj je eljiDa uniten budem tamo gde postajeMoja nemo moja snaga koja dajeIstinu reima u lanoj povelji.

Zbog tvoje nadmoi ostah pust i sam,to snih zaboravih, pa me proe plam,Dok na kraju tvog imena butki barunPtice to prelete svet unazad varavDo mirisa rue u kamenu. Bar umNaslikane grane da pomeri narav

Bilja! Kako da te sauvam od tuihMisli u meni, dok bivam sve lui,Za vrednu gorinu, uplje dvojstvo lika,iji je rast odjek budunosti prazne,to podatno trai naine prolazneDa bujalost svoju neprolazno slika.

Jo malo i zautau pred tobom,Dok bdi onocvetno nad ispranjenim grobom,Anele pred neumoljivom lepotom krajaGde mir i zrelost pesmu zamenila,I mramor gde mrmor vene vode spajaSa kamenom kome izrastaju krila.

Sve to postoji tei nejasnosti,Galeb oponaa litice plahosti,to vrtlog odrazi samo vrtlog biva;Ima li dokaza lepote pomereneulom u nebie koje zaodeneOblikom bekstva stvarnost to se skriva?

Oh nae srce kog dostojni nismoNi onda kada najmudriji mi smo,Dok budni pred onim to nas snom prevladaNe zavapimo: milosti! To peludNekorisnog pada na nevinost beluCveta treznog ije ime posta nada.

O anele blagi uprkos svojoj moi,Il upravo zbog nje, vatro sa svojom noi,Kako se zbi divno da bie ti izbegneMesto koje bi izvan tebe bilo,Jer zabunom sve se zbilo to se zbiloA sjaj koji kasni najdublje dosegne.

Nae ime nee berbu doivetiSvega to moe sebe da setiPojedinano nas, joj, unerazumi;Opte nas zaslepi. Zabuna je slinost.Moje lice tone u udnu bezlinostKoja mermerom svoje oi umi.

Ah, nado koju vrisak zna izrei,Teskoba i gria, pre no mir u srei,Slabi smo i lomni kao list liskunaI ne usuujemo se da budemo drukiji.Preselili smo cvee pod rep zmiji.A ipak nam je dua nade puna.

Daj lobanju za preivale lai;Neizbeni dodir sna i praha traiImena posna trostrukih odraa.Vlastito me srce porazi. O, krah.Kad krv svoju buri podmeem, i plahPenjem se na vrh presahnulog mlaza.

Vratie te vreme. Kleae i vlatiKo u Mateji, na gori to pati,Dok te u dubini preureuju zvezde,Koje ne vidi, al vidi zvezdanostPresvislu u vodi bez ari to zanosTvog srca troi za hridine trezne.

Moja te ljubav pretvori u netoto se ne moe voleti. Al vetoTvoj kostur prazno prepozna sazvee.Ko e preiveti Plod, ako ga bude,Siuan ispod drveta, kog ludePokuae tresti u zore sve blee.

Tu vrsta tla progovori sa graneZavedena od sunca u nepojamne dane,Kada znam ta mi okruava vid,Al ne znam sunce to ga ispunjavaNa ulasku u zemlju koja spavaSanjajui trule lobanje i zid.

Prazno je dublje. Jao vreme, gde tePlamen preseca. Osporeni svete!Nije li straan let koji je dokazPraznine u stvarima. Cvet umesto okaIsto sunce vide. Slepo slepim samoVideti moe. Zaleeni plamOgledalo posta onome to sanja.Oblik je vrline strela ugledanjato svetlost raskopa orlu ispod grla:Zapamena zimo bit je neumrla.Jao, vreme, ustah, al se ne probudih:ta to videh, ta to sanjah, pa sad ludim,Asketska ruo, seni oploenaCvetom, krv ti zajmim, a sam bivam sena.Tu nema sunca, jer sve sobom zraiMesto uzalud pokuano. JaiPostaje koji svoju slabost spozna,Cvet upljom rukom otkinut. O groznaSviralo koja presauje vlatiIz pitome doline na liticu to plamti!Gluv da uje nemo kako veto sviraupljinu frule iznutra i pepeo dodiraSluh saet zvezdom uspomenu zgusnuPrepria rosu i nevericu usnuMamei sene iz svirale prazneIezlim danom. Jao, rei razneIsto znae. Nikad cvet ne mogu reiAko ne mirisah necvet mnogo vei.Najblii dan je koji proe davno,Smirenost seni primaknuta slavno.Jao, vreme strmo izraslo iza lanogSusreta ula u umu. NevanoSprema u svemu vienom porazeOku i uhu dok sazvea silazeKroz levak cveta u zemlju, prestrogotivo korenju. Tu sam iznemogo,I viak vatre posta suncem zlobe,Zlatni poetak otrova i teskobe.

Sve je nestvarno dok traje i die;Stvaran je cvet ija odsutnost mirieI cveta, a cveta ve odavno nema:Bespuem do nade pesmu mi priprema,Kad izdan jo volim onu koja spava.Uspomeno zlatni prae zaborava!Iz presaenog otrova dan raste i spremaPoetak lepote, a lepote jo nema:U prekomernosti i izobilju se gubi,Lepo je manjkanje u sebi to ljubiPrazninu i mesto jo neoporavljenoOd odlaska anela, svislo bilje. SenoNa tragu odlutalog cveta ije imeMirie izvan vrta i vodi meDo istih mesta, nestvarnih bez nade,Ruo pomerena najslai moj jade,O kako divno traje izmerenaSvojom odsutnou, odvano mislena.Vatro bezbolna, o estino dahaOnog ega nema, primedbo mog praha,to prista na sebe, ali nade pun,Zbog koje je svaki svretak nepotpun,Odsevom cilja neprozirnost smiri,Uvredu gline suncu, sjaj rairi.Zid mutni to se pod freskom otrezniI ojaa prazni zanos neoprezni,Nek lepe od zvuka sluti mi sutinu,Gubljenje vida i put u dolinu.Jer i pad je let dok se ne padneU sebe; a tamo - nema nas, ve gadneKljuju nas ptice i ruglo smo svima;Ko nema vie srca taj ga ima.I pakao je ljubav kad dozrevanje okaRuu u sliku pretvori, dubokaRasanjanost da joj ludi miris krotiI oduzme srce vedrini i lepoti,Jer ako krajnosti isto sunce dojiSuvino je srce gde pesma postoji.Providnost lepotu opsednu da planeKad prezirom kazni sve izline daneGde dosada je vrlina bez nadePepeo odbleska koji upoznadeIspranjen jug i posveene rukeSjajem nove zvezde za prastare mukeKad pakao je ljubav i isti oganj goriU zloinakom srcu i na gori.

Biljko, pomeanost smenu zemlje i vodeKanjenu blatom, blago prezri cvetom.Al pristani na svet koji zvezde vodeIzlasku mutnom s bezbonim poletom.

Srce rodi pono glave, al izbaviSebe anelom kada vreme stade.I oploen prahom mutni cvet objaviPomeranje porekla, dan vei od nade.

Biljka te misli; moj um se iseliSmelo u cvet koji ironino gledaLobanju praznu. Ko pticom isceliPonor proleu bezazlenost preda.

Ruom pogreno i nenije kazana vatro,Prolee proe i niko se ne stidi da preostale dane kao budunost vidi,Koju preletaju gmizavci s ptijom matom.

Preporaanjem ispiraj sjaj svetuI zvezdi koja ponore zataji;Neka se trule otrezni u cvetuNepoznat nesvesnoj rui koja sjaji.

Dri u ruci vatru kao da jeTo neto stvarno, anele sa zida.Na ulasku u zaviaj koji dajeLobanju trulu za zlato mog vida.

Primi i cvet koga preziru ljiljaniZapamene mudrosti u susret mom prahu.Istinske su rei tune; pravi daniPrazni. U praini trag nai uzdahu!

Kao oni to se oslobodie ljubaviLjubei silno, sii u jednom prazanU svet polutame, gde zaborav plaviPolja, a zvezde tamani zaraza.

Trenjo neverice bez oblika srcaLjudskog, zvezdane padavice vrue,U poljupcu se nitavnost koprca,A put je samo upoznato bespue.

Iz srca mi slavuje izmami gora,Pa prazan kleim pred onim to pade,Sred nepokretnih vetrova i moraPraznih: pakao - predeo bez nade!

umor bez ume i cvrkut bez ptice,Prazno to traje; ne uje se to jeste.Dok s mrtvog oca skidam nasleeno liceVatrom se zveri i zvezde prieste.

ista re koja kae sebe manomIzbee tvom biu, ali upozna zoru;Dovri ti nebo u neiskazanom,da ti ime eznu ostrva u moru.

Da umesto mene pati, pesme eto!Ispranjeno srce jo je uvek ivo.Za veliko sunce u kamenu saetoKristal isturi prozirnost ko seivo.

Kamen je potinjen govoru i zimi.O rei koje reeno potkupi!Zvezdo, moj pakao i moje srce primiUgaenom rukom to beskraj iscrpi.

Oslepljenom rosom u nadanje i veeVara me azur poklonom tebi slinimI strah stvarniji od onih to kleeU strahu od promena pred zlom nepominim.

Ogovaraju vode odraenoI dan pronaen pre nego to sine;Poetak sveta vide poraenoIme svetlosti koja svetom mine.

A tvoja milost puteve odvodiU ruinjake jasne, sestro krina.Izmenjena zvezdama odsutnim u vodiNad kojom lebdi njezina dubina.

Pjan od udaraca srca jo teturamNa Jugu bez Mora to preplivah ga ipak,Jer nestvarnost je jaa i najea je buraNa moru kog nema, a hui i ipa.

Zvonke ruke pruam gradu koji spavaPometenih jezika, sa suncem u bari,Uzidanih majki u zid mukih glava,S anelom u vou i oku to straari

Lukavstvo pozajmljenih dogaaja,Neizrecivo a naueno ko vreme,Varko, u tebi udes i sluaj spaja,Gde preraste sliku i sjaj uspomene.

Nek ti ime eznu ostrva u plimi,Anele, i pesma koja mesto menePati, jer pakao i moje srce primi,Da bela iznutra crnim tragom krene.

Pomeranje porekla dan vei od nadeU kalemljenom plodu rei slutim,Ponor u ruci anela to stadeS vatrom na ulasku u zaviaj mutni,

Da dan pronae pre nego to sine,U oku i vou tamni obris raja,Nestvarnost punu volje i estineKoja u nama kob i sluaj spaja.

Glavo sve dalja od srca mom prahuTrule u cvetu otrezni i celuNo kroz predele bez nade, u strahu,Prazno i zemljano vapi zvezdu belu.

Utva zlatokrila

48. Frula

Groznice nene poremeenog cvetaSluti. Gle, bilju klanja se opet.Tragom pjanog juga i iezlog letaPouri, opevaj pre praznika svet.Ponovi an zbog nezahvalnog telato suncu uzvraa senkom i pesmu kvari.Vrati oveku usamljenom pticu:Pod praznim nebom plau sokolari.Dozovi utve s gora u predanje.Sastavi ula pesmom da ne venuU noi tela. Nek bude sve manjeVidljivog da ostvari uspomenu.Prazni mi koleno i uzima srceuri, krug opevaj, nesreu prevariSmederevo otvori, ptici se dodvoriPod praznim nebom plau sokolari.

49. Gojkovica

I tako budunost mranoj nadi postaSuanj i talac zlo ivotu verno.Grlicu opeva kamenje to ostaU predelu koji raste lakovern.Jesi li ivi stub grada il mrtvaBeli bedem doji prevaru sve veu?Prazno ime nade i prelepa rtvaU zidu bez zvezda pravedno se sreu.Tela istijeg od izgubljenih rei goriDan posle vremena kojeg se svi boje,No niz Bojanu otie u tvojeSrce prodano nesigurnoj zori.Trgovci asni to kupuju vatromIz tvojih ruku istinito blagoNa tvome telu grad crtaju jatomrtvenih dralova umiljatom snagom.

50. Zova

Iz zove koja se sobom zabavljaPredelom slepim poguban je poj.Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja;Uspomena traje u nameri zloj.Cvee nas ogovara; uma se prikradaNaoj nakaznoj samoi. Nema tajne.Svirala se ruga. Rugoba i enjaIzjednaie se pred kraj leta. SjajneZablude vatre nita ne savlada,Intrige sunca u plodovima glasnim.Sirene biljne pustolove mameI ine svet smenim i opasnim.Rei su izdajstvo: truljenje sunca vajnuSlast ploda kukavilukom oznai.Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu Kazae ponoru bezvuno pomrai.

51. Bolani Dojin

Je li istinito ono to je stvarnoIl samo vlada? Pobednici bee.Prazan je praznik bie je utvaioDok dostojni etnje kroz vrt mrtvi lee.Sunce je bolest i slabost je strelaU snu odvojeni vodom dok se mrznu.U visini vatre hladno je bez tela.Ko pojede svoje srce taj se drznuDa pesnik bude predelu bez pamenja,Cvet nedovren kad prolee ve proe.Svet e spoznati onaj ko ga menja.Slabi su pozvani da postanu voe.Dozivaj pepeo bez straha jer nemaPepela ve samo plamen koji spavaU kamenu mutnom to potajno spremaIzlazak sunca iznad mrtvih glava.

52. Sluga Milutin

Poslednju svetlost sablasti prate i bilje...Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara!Varnicom nenom niz crno koviljeDoeljen predeo obuze prevara.to je duboko nit leti nit tone,Nit varkanjem varke bogojavno plane,Da no koja ih naizust zna tronePotkupljivim srebrom mudrosti prerane.Gorka priest sluha u sebi vas krije,emerni labudi izlinosti britke.Usamljenost je niskost. Gospo moja, bijeSvako u svom mraku izgubljene bitke.A kad zid lobanja sve vreme opiniNiko nee znati je l rano il kasnoZa ljubav za put il smrt dok sunce jasnoKuva odbeglu gorinu u visini.

53. Utva

Daj nesanicu grane s koje sleteZvuno u dane poslednje i tuneZlatokrila koje ne mogu da se seteCrne ume iza glavobolje rune.U tvrdu zemlju da l odlete upljaOd neba, prazna kao sve to traje?Vatra koja te vidi bie skupljaOd zlata koje sebe ne poznaje.Osta samo ime: dosta da se rodiPesma u letu sjaj daleke zore.Sanjam te dok peva u skamenjenoj vodiMorem bez molitve pro neprelet gore,Odlete tragom izdajnike sree,Od bleska srca rukom sklanjam lice.Ne kuni vodu izgoreti nee,Udahnuo te kamen krilatice.

54. Tamni vilajet

Tuom su pesmom oarani. TekaNevarstva kriju u srcu to strepi:Slavuje stranputica. Sunce je grekaPlaena vienim uasima slepim.No umesto oka lukava vatra nudi,Al stoje kuni u istroenom vazduhuI slede vidljivost razliito ljudi,Biljke i zvezde podmiene u sluhu.Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava;Samo su slabi izvan opasnosti.U zloin je umean i onaj ko spava.Nikoga nema da jakima oprostito sioe u tamni vilajet i zlatoto god da ini zlo ini jer blatoIz tog podzemlja slavno je sve vie.

55. Ravijojla

...tuna vila nije sjena pukaTin

Tvoje je srce uzrok dana i noiVreme slino suncu dubokom i prazniZabranjeni slavuji slavni al bez moiTvoje je srce uzrok dana i noiDa sve to proe vrati se po kazniTuna posestrimo emera ibunePelen je jedini lek i gorka negaSrcu jo gorem to se tobom kuneTuna posestrimo emera i buneJetkih mudraca s izmiljena bregaTvoje je srce u drugima ti samo pevaI tvoja ih praznina sve vie oaravaOprotena im oporost dosnevaTvoje je srce u drugima dok pevaO iskri iskrenoj koja oajavaU tatom predelu kome odoleva.

56. Kolo

Van njega sve je beskraj, varka i zloba,Praznina u vetar pretvorena tato.Samo je budnost pesma, i teskoba,Beulno mesto prevareno matom.Izmiljanje slepog u kovitlac oka,O saplitanje kroz izmiljen vrt!Iskustvo osloboeno pamenjaOpini bilje nenosti i smrtOkolo vremena, okolo kostura,Okolo dananjeg dana opratanje.Dok se srce igra svojom prozirnouUgasla jasnost eka ispatanje.ikaju svet za potiljkom. ujta zakasnela frula kae svetu.Iz pepela oka izlee slavuj.Krilatost klisure odmeni sujetu.

57. Dodole

Ko sat bez kazaljke svetom otkucavaPronaena praznina danu sagorelomto posvaa budno sa onim to spavaI let zaustavljen s lai odletelom.Pa pevaju: daj nam budunost ko seanje,Svet vie iza nas negoli u nama.Da bi eznuli i pevali daj manjeNego to nam treba. Padaj kio tamna!Ruu nutrine nude bezazlenoPromuklom dodiru dana da se svlada.Izmeu njih i sveta strmog, eno,Kao u jamu teka kia pada.uborniku biljno pesmom dozivajuI dan iza lea ko potonji cvet.Bela im vrana na jeziku. ZnajuSa lanom slikom da pomire svet.

58. Raskovnik

To je nekakva (moe biti izmiljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe.Vuk St. Karadi

Otvori kam u kom iskra malaksava,Da lepi od praznika obian dan bude.Iznesi blago iz lanih ostava,Iz izmiljenog pakla lekovit jed rude.Pokloni svoju biljnu mudrost danu.Otvori put u rei, u riznicu golje.Oko zahodi za suncem, ne srce. OsvanuVarka, rekavi: hajdemo u polje!Biljni sezame otvori obzorjeZa sve koji su se rodili prerano;Nek uu u tue srce ako su otvorili svoje,Otvori semenku u kojoj neno amiZaboravljeno prolee. OtvoriKamen to preuta zvezde svojoj tami.Otvori put ptici, oveku i zori.

Pohvale

59. Pohvala bilju

Dole su iz jednog saetog dana nepoznatei poznateSnebivljive u naoj upotrebi mnogobrojnebiljkeine vidljivom liniju kojom se graniiizmiljeno i stvarnoSvuda gde ima minerala i vazduha vode imateBiljke koje nam probadaju telo zranimkopljima mirisaKoje nas zaustavljaju otrovom i produujubelanevinomSkupljaju nas po svetu i hrane nau iznemoglostIz zemlje zakljuane pred naim moimaVade neophodna blaga iz zatvorene brazdeIz crne brave za koju nema drugog kljua osimbiljaO vrlo smele i inventivne biljkeSve to pronau nesebino pokauStoje izmeu nas i praznine kao najlepaogradaBiljke to deru prazninu i vraaju nam vazduh

II

Iznalaze puteve izmeu krajnosti: izmeuminerala u kome nikada nije no, gdesunce ne zalazi, gde je simetrijastalna i naega srcaOna rastu van jave pa nam se onda javeine paralelnim prolost i budunost i starajuse da ne bude vie mrtve stvarnostinego ive nestvarnostiIdu do smrti i natrag i ine vreme potrebnimPomeaju dan i no i zanu slatke plodovePripremaju ljubav

III

Tu sve poinje ako u njima zaista imaprilagoene svetlosti(Tamo gde ne posreduju izmeu nas i naegasunca pustinja je)One stvaraju svet pre njegove oiglednosti preprvoga danaCvetaju ptice na granama ljudi od gline otvarajustabla i uzimaju otud srce slino ruiOne su najmanje izmiljeneNe menjaju nedelju za ponedeljak

IV

Dva sveta je izmiljaju: podzemni i onaj ijije dan imitacija nevidljivog suncaBiljka sa korenom izvan ovog svetaOtvara vetar i ulazi u prazno ne kucajuiProdre kroz materiju i takne beskraj njennagovoreni cvetNjeno biljno iskustvo: presipanje jednog svetau drugiZelene vradbine biljni avo cvet a ne svestNjena bezbolnost dodirnuta udesnim

Vrati zrno u zaboravOslobaa me boga njena providnostSlina pticama koje preletaju mora(Konfuzne ptice ne shvatajui prostor)Njena bezbolnost njen cvet bez pamenja liie je beskraja iako je delo dva svetaIako eksploatie jednu supstancu nimalokonkretnu u dubinama danaBiljke!Izmiljam im imena da ive sa mnom poklanjamim vrtPribliavam im svojim navikama i potrebamaKoristim se njihovim zaboravom

V

Ja znam tvoj korenAli iz kojeg zrna senka tvoja nieBiljna lepoto dugo nevidljiva u semenciudaljenaNala si pod zemljom moju glavu bez tela tosanja istinski sanZvezde poreane u mahunuSve to je stvoreno pesmom i suncemIzmeu moje odsutnosti i tvojih biljnihambicija noKoja me ini potrebnim i kada me nemaZeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovoto nie iz pakla jer nema drugog sunca podzemljom

O biljko gde su tvoji aneli slini insektimaI moja krv to vezuje kiseonik i vreme

60. Pohvala svetu

Ne naputaj me sveteNe idi naivna lasto

Ne povredite zemljuNe dirajte vazduhNe uinite nikakvo zlo vodiNe posvaajte me sa vatrompustite me da koraamPrema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodiDa govorim zemljiI ptici koja ivi od vazduhaGlas moj ispruen kao ivacPustite me da govorimDok ima vatre u meniModa emo jednom moiDa to to kaemo dodirnemo rukama

Ne naputaj me sveteNe idi naivna lasto

61. Paralelna pesma

hajdemo proste vode ama nehajdemo svet je onakav kakav jeprazno u punomto je mala etnja donepoznatog i natrag pesma koju svi znaju ida je niko ne ispevauvebanim navikama da se niko ne izdvojinajobinije rei minabavljaju sve to mitreba i ne treba da nijedan grad ne budeprestonicadrugim gradovimato je najlepa kuga to sunajree bolesti ne, nema razloga dapiem pesmetako potrebne momtamnom aru ako umem da pribliimstvarnostkada pokuam daizdvojim onome to radimpraznini kojoj seprilagoavammalo istog vremena - pesmu ta inspiracijaza muziku fotografijupraznine ta njena zlatna ludostmisao koja se premetakoja se penjeslina praznimvodoskocima iz jednog sveta u drugizvezdi crnoj kosklopljeno oko kad velikim reimaprethodi pustinja

hajdemo proste vodehajdemoto je mala etnja do nepoznatog i natraguvebanim navikama koje nas izjednaie

62. Pohvala vatri

I

Ona nema nikogaosim sunca i mene

II

Ona se ukazuje lutaliciukazuje se lukavomukazuje se zaljubljenom

Nita nije izgubljeno u vatrisamo je saeto

III

Na krajevima vatrepredmeti koji ne svetleniti se neim drugim odlikujutraju u tuem vremenu

Ptica koja sama ini jatoiz nje izlee

Uzmite aku sveeg pepelaili bilo ega to je proloi videete da je to jo uvek vatraili da to moe biti

Patetika vatre

63. Dva prelida

I

U zaborav zato reeto nepogrenom pogrekom steeKad bljutavi svet s druge straneTae te da ti ukus zgraneTu ptica bez ptice drugo postaRei bez smisla poklon za gostato svojom dosadom se zabavljaSvi smo mi bolesni od zdravljaOd sunca kome je najbliaNaa rana nedostina

II

O hladna vatro koja izgaraSvud oko mene a dan ne stvaraNe znaju kue gde odoe ljudiNit pozna jutro one koje budiAl zna ih pono puna suncokretaBiljni petao na krovu svetaKoji ih samo zato budito mrtvi znaju da budu budniDa slede reku zvezde i pticeI nastave ivot kriomice

64. Feniks

Da l varkom ara po mom eluO ti u meni odsutnost meneMogunost krila u mome teluI neke svetlosti zaleeneI neke svetlosti zaleene

Jesi li moda java poznaKada se kasno ostvarujeObeanje cvetova za poroznaVremena kojim sjaj putujeVremena kojim sjaj putuje

Cvet si to ivi u mrtvom teluA ne zna ime dogaajuKoji rascveta ruu beluZa potonuli plamen u majuZa potonuli plamen u maju

Sjaj koji sebe ne upoznaGorkim stvarima blagost vratiDa l e ta svetlost ikad sjatiDa l e ta svetlost ikad sjati

Da l varkom ara po mom eluIli si moda java poznaCvet to ivi u mrtvom teluSjaj koji sebe ne upoznaSjaj koji sebe ne upozna

65. Bol i sunce

I

Sunce koje podgreva u novomSvetu stare lai o seljenju prahaNaa je nada oajna i plahaNa pakao poe pesmom labudovom.

Ti to nas ne razlikuje a osvetljavaSlikama od jue, danas van vremena,U pustinji se pretvara svet koji spasava -Zalud ptice krue oko tvog imena.

O stub sunev zanet beulnom muzikomUbija nas snom o savrenstvu, slikomPustinje to oisti sunce od vremenaI belih svetloti ula to nam srce kradu.Hvalite sunce koje osvetljava bez promenaSuprotne stvari zavaene pojave oajnu nadu.

II

To u ta se sjaj i bol pretvara istoBiva: ljubav koju jo pesnik ne reeJarki cvete kojim vrtovi se leeIz prvobitnog nerva raste bolno i isto.

Daj mi da vidim svretak tvog letaMir tvoga kretanja to mi nemir snioI nepokretnost moja kad sam mrtav bioSam u svom srcu bez munje i cveta

Gde je uteha za ono to znamoNada bez onoga koji se nada, sanBez onoga to sanja, svet bez seni!

Je li to ljubav to se iz srca tamnogU vatru premeta iz vatre u danLjubav van nas i u uspomeni?

66. No jaa od sveta

O, koje li je vreme u kosmosuSazdan od zvezda rujni ponor cvetaPrevazilazi se maglom preko svetaNema uspavanke za srditu joj rosu

Jaa od sveta no tajnih prepletaOara prazninu zaspalog tela to se osuZvezdama kad san ti sadi u potiljku lozuI ptice sleu u kamen sa dleta

Nek uplja senka nestanak tela slaviJedno je vreme u srcu drugo u glaviBujnu nevidljivost sa svih strana uje

Mi znamo da je od prolosti veeSve ega nema i to biti neeI da svet ovaj prazno odjekuje

67. Svest o zaboravu

Nada je luksuz. Vena no u krviizmiljenom oku slepim zidom preti.O vatro tamna iza sebe, ko prvida ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.

Zar znam to sam znao zar znam to u znati:skelet usamljeni izgubljeno imedivno usklaene s prazninom to pamtijalovost cveta i jalovost zime.

Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cvetato mami iz mene sunce i prazninupretvara u slavuja, kad razliit od svetapredeo me tae i pretvori u prainu.

Al zaboravom svet sam sauvao i uvamza sva vremena od vremena i prahaO gde su ta mesta kada vetar duvai pusto pomera? Gde zvezda moja plaha?

Niskosti uzalud eznu pesmu! itamna kolenima predeo koji se otvarau biu u kamenu praznom gde je skritaposlednja zvezda iji sjaj ne vara.

68. Feniks(1)

Smru izmenjena kamen otvaraPrazno polje doziva glasom umiri moraJedina ptica to samu sebe stvaraIz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

Ona je raunanje inspirisano zvezdamaSjaj koji ruku srce i um spajaOna je cvet to procveta al utajaPredelu ime. Peva iz neznana.

Jedina ume da pepeo pobediI da iz vatre iznese svoj glasObeana u odgovoru na pakao letiSama u sebi eka svoj as.

Lauda

69. Lauda

Najlepe pevaju zablude. O, vali,Rimuje se more! Tad smo na al pali.

Malo je imena ispisanih na vodi.Svi puze il lete, al malo ko brodiGordijim morem opasnoj slobodi.Dan je u sebi no, a sunce pali.

Izgubi put ako putovanju smeta.Ah to je lepo i opasno: cvetradicveta!Posveti gorkoj zvezdi uvrh letaLekoviti renik bilja u uvali.

Kroz potajne gore goren lek ti jeDa zemlju zemljom ljubi vek ti je.Al ako je u oi poljubi nek ti jeprozraan poljubac ko prazni kristali.

70. Balada

Ohridskim trubadurima

Mudrosti, neiskusno sviu zore,Na obine rei vie nemam pravo!Moje se srce gasi, oi gore.Pevajte, divni starci, dok nad glavomRasprskavaju se zvezde kao metafore!to je visoko iezne, to je nisko istruli.Ptico, doveu te do rei. Al vratiPozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.U tuem smo srcu svoje srce uli.Isto je pevati i umirati.

Sunce je re koja ne ume da sija.Savest ne ume da peva, jer se bojiOsetljive praznine. Kradljivci vizija,Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojimPrikovan za stenu koja ne postoji.Zvezdama smo potpisali prevaruNevidljive noi, tim crnje. UpamtiTaj pad u ivot ko dokaz tvom aru.Kad mastilo sazre u krv, svi e znatiDa isto je pevati i umirati

Mudrosti, jai e prvi posustati!Samo nitkovi znaju ta je poezija,Kradljivci vatre, nimalo umiljati,Vezani za jarbol lae koju pratiPodvodna pesma javom opasnija.Onesveeno sunce u zrelom vou e znatiDa zameni poljubac to pepeo odmara.Al niko posle nas nee imatiSnagu koja se slavujima udvaraKad isto je pevati i umirati.

Smrtonosan je ivot, al smrti odoleva.Jedna strana bolest po meni e se zvati.Mnogo smo patili. I, evo, sad pevaPripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.Isto je pevati i umirati.

71. More pre nego usnim

Svet nestaje polako. Zagledani svi suu zaljivo vreme na zidu: o hajdemo!Granice u kojima ivimo nisugranice u kojima umiremo.Opora noi mrtva tela,mrtvo je srce al ostaju dubine.Noas bi voda samu sebe htelada ispije do dna i da otpoine.

Putuj dok jo ima sveta i saznanja:bie lep od praine, spoznae prah i sjaj.Oslepi svojim koraajui putem, al znaj:lano je sunce, istina je njegova putanja.Nek trgovci vremenom plove sa voskom u uima,ti smelo sluaj kako pevaju pustinje,dok klee bele zvezde pred zatvorenimmorem i imau tebi snage koja te raspinje.

Praznino, kako su zvezde male!Tvoj san bez tela, bez noi no,pridev je istog sunca pun pohvale.To to te vidim je l moja il tvoja mo?Prozirna ogrado koju sjaj savlada,pusta providnosti koje me strah hvata,tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,tvoja uzaludnost od istoga zlata!

Svet nestaje polako, tuni svet.Ko e nae srce i kosti da sahranitamo gde ne dopire pamenje, pokretgde nas ne umnoava i ne ponavljaju dani!Iupajte mi jezik i stavite cvet:poinje lutanje kroz svetlost. Rei zaustavi!Sutra e sigurno i kukavice moiono to danas mogu samo hrabri i pravikoji su u prostoru izmeu nas i noinali divne razloge drugaije ljubavi.

Svet nestaje. A mi verujemo svom estinomu misao koju jo ne misli niko,u prazno mesto, u penu kada s prazninompomea se more i oglasi rikom.

Oseanje sveta

72. Prolost vatre

Ona ui zvezde da budu jetkeSpava sa svojim mrakom iz zagrienostiSpanala se sa vremenomMeajui svoj pepeo sa sveinom zore

Ona svetli: to svetli njena prazninaNjena e nemo osvetliti nae puteveSunce je ime njenog nasiljaNjena izdajstva skriva ljudsko srce

Ona je priznala severOna je pod starost blagosiljala ciuPtica koja sebe stvara iz svoje nematineita led iz njinog uma

Na nain umiljat i straanDani su razliiti al svetlost zore je istaZagaena vatra u glavi, biva reBuduu zoru ui surovosti

73. Budunost vatre

Sakriu te u moju zimuVeito prolee zaleena zoroSunce je tvoj neprijateljU ime pravde i u ime pustinje

Sunce se okree istina menja mestoOnima koji ostaju verni ostaje samo laAl na istinitom mestu je hladnoNa istinitom mestu niko ne die dom

Ledena ptica vatre je jedino znanjeO kamenu koji vae svoj pepeoO pepelu koji ugovara novu naduO nadi iz koje ona izlee naputajui je

udni dijalog izmeu vatre i pticeObeava pticu arobniju vatru pametnijuAko pronau zajedniki jezikPtica i vatra mogu da spasu svet

74. Zemlja i vatra

Dubina je sama svoj neprijateljMoje oi bez mene lepu zoru videDobrovee sa zvezdom u srcuDobardan sa suncem u ruci

Sve to leti uveava prazninuTo znai daleko od sebe voditi ivot pun opasnosti

U vatri bez dima u pesmi bez reiIzgubiti znanje ast i snagu

Tako emo bez gorine lepe ljubiti zemljuI umu koja se ne usuuje eluNoi iza lea cvet sasvim logian:Budnima trn, usnulima rua

Nek svako bude nasamo sa svojom sreomEno munje visoko iznad dosade i nadeIzmeu blata i vatre mi smo za vatruPozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta

75. Oseanje sveta

Pronicljiva vatro ne iskuavaj me tolikoDok me ne shvate pevalju neometenU mome srcu sunce i no postaju ljubavniciKad sanjam u vrtu ispod jorgovana

Miris je zgusnuta praznina u biuKoje se udaljava od sebe kao u molitviI tako starimo ja i moj plamenI tako se opijamo svojim ivotom i pepelom

Miris cveta je miris njegove budue smrtiTo mirie njegova senka njegovo imeToliko proslavljeno u vazduhuToliko traeno u renicima

Taj iskren miris nena magla u glaviKae da je oseanje sveta u jezikuAl nepokretna re brzo iscrpe svoj smisaoA cvet ustupi svoj neni koren zvezdi

Kritika poezije

76. Radni cvet

To nije cvet ispod nule,niti cvet vatre,niti cvet koji je spokojno sliansvome ispranjenom imenu.

To nije zemlja na stolu: cvet za vakanje,miurinsko obeaivanje vrtova,ali to nije ni cvet koji odbijaoslepljen u plod da se pretvori.

To nije naputen cvet,ali to nije ni cvet koji se moe presaditi,to je prazan cvetza sve koji nemaju hrabrosti.

To je cvet u ispruenoj ruci,to je cvet koji se pribliava.to je cvet koji priznaje pravooku i uhu da prisvoje istinu.

To je cvet iza uhabuni cvet,cvet to raste na nakovnjui na radnikovom dlanu.

to je cvet govora,cvet reimanje oiglednih, manje nepravednih.

To je iskren cvet,cvet koji pomera istokne odvajajui ga od sunca.

77. Orfika pesma

Telo prostire svoju uzaludnost.Velika noispunjava vreme do pesmekojoj sluaoci potrebni nisu.Smrt jepodivljalo nita, prohodala praznina.Pun je noi kako da uspavam tu re budnog mrakakoju ne moe urazumiti nikakva pesmakoju ne moe ni zemlja upitini vatra izmeniti ni voda odneti!

Ja imam svoju no, ali u kakvommutnom kamenu ja samzamenio svoje srce za teku varnicu? Zar novimtelom osveiti lomnu krv? Kako se usuditizameniti put putovanjem, bie vatrommiris umesto senke izdan iznutra!

Mrtva ona je izgubila sve moje dokazeprotiv vetra, smrti, zime.Ljubio sam sramno, neno, asno,to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti.

Zar pesma? zavera protiv srca to je!Pakao je paklen jer nije pravilno rasporeen,jer ima jedna re koju ne moe ukrotiti,koju ne moe ni izdati,re suvie budna za nae blago srce.

78. Pesnik

on poznaje sve puteve i vetrove,vetrove i njihove vrtove,vrtove u kojima rastu reii puteve od rei do nade.

Odnese ga put niz svet,odnese ga avo meu rei,da se udvara svojoj vlastitoj senci,da peva u lanom vrtu:

trice i kuinu svoje arobne meseine,pseu ruu i svoju gadljivost,da oslepljuje predeo izvaen iz tueg oka,da vrati no u ime nenosti.

79. Beda poezije

Reci mi nesto to je umaReci mi neto to je moreKo zna ta je to to treba reiBos i gorak potuca se od rei do rei

Vatra gora od dimaPod elom ti goriOna e ti pribaviti mnoge poastiAko ne sagori pre vremena

Ali ako bude hteoDa uini stvarnim tue reiDa pohvali tue srceOnda e zaaliti to si pesnik

Jer pesma se ne pie ona se iviPesma nije pesma ako nije radosnaKo nikad nije pohvalio tue srceTaj se predao na milost i nemilost reima

80. More za radnike

Dok se u tvojim stihovima dosauju reibeznadene i na smrt osuene,ovo je more poema koja se ne ustruava.Njene su metafore plovne, opasne,urnebesne i umiljate, sasvim fotogenine.Moda bi ti ukrao njihovu so i uinio ihbljutavimali pred morem ti si nedostojan.More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodnorimuje se ime god stigne,iako nevino srodnosti zbog svoje nadarenosti.Njegove su dubine mudrijeod svih tvojih aforizama.More voli ribare koji ga potkradaju puniljubavii mornare koji koriste opasnosti to im pruadok ne zalutaju i posle.More ne voli one koji mu se udvarajukao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno.More, ako voli, voli radnike na odmorukoji tri noi ne spavaju dok dou do mora;a kad dou, kau: "lepo je nae more",poure da pocrne i da se vrate kuama.

81. Moravska elegija

Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami.Okruena nekim veito bludnim sjajem zru brdauokolo.dan e da me zaboravi, tajno dovrena u sebikai se.Kada prelazim iz jedne tiine u drugu podveliku senku suncaje li to drvee na tvojim obalama okotalimlaz gorkoga soka,vodoskoci koji se bude izvan moga sna?Du tebe kasnimo du tebe smo izdani,du tebe u naem odlasku rastu omorikeprokazane vazduhom kolebljivih dralova.To dole je li mrnja? Ili ja koji svojimporeklomuestvujem u svim prizorima?Ah, kakva uasna svetlostprobuena prvi put nad sklopljenim oima.Eto to je ono to se nazivapesnikom: biti licem u lice svetupreko puta pustinje i neke zvezde naopakei videti sve gde drugi vide samo no.Vezo fina izmeu pepela i oka i kamena arolijene prepirem sesa slinostima, ali jedan je vaj,i nema druge smrti osim smrti.To svemiri se zainju u mojoj nesvestiu raskoraku iji je odjek ovo videlosa izmiljenim vremenom i suncempola u zemlji pola na nebuO pesnici svuda i uvekokrenuti licem prema prividusa zvezdom umesto iupanog srca pred nepojatnim.kada je pred nama samo jedan dan, nepomean,kao cvet koji se u snu naem budi.

82. Nizvodno

Dok lutam predelima svoga sklopljenog okagde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmiljenona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reipoao sam negde a udaljavam se o vodo

Ti si glas ptice posle ponoi vremenaaneo s dvostrukim licem i potajadaleko iza svetlosti daleko iza asovakada je smrt velika maska sunca

Izmenih se pevajui kasnim te rekou noi zasaenoj najlepim batamaduh mi valovlju slian al istroen na bizarnecvetoveto cvetaju u naem oskudnom znanju

Dan se udvaja gde se raa vreme budue noiveliki vodeni due nad gorama kad grom misnujeu sluhu kad mi prostore pomeareko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniModa bi trebalo da pevam takoda se ne razlikujem od drugih koji silaze povoduali pored tebe najbolje sazreva moja podsvestsmetena izmeu sunca i meseca

83. Ljubav poezije

Ja volim sreu koja nije srenaPesmu koja miri zavaene reiSlobodu koja ima svoje roboveI usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim re o koju se otimaju dve slikeI sliku nacrtanu na onom kapku iznutraCvetove koji se prepiru sa vremenomU ime buduih plodova i prolene asti

Ja volim sve to se kree jer sve to se kreeKree se po zakonima mirovanja i smrtiVolim sve istine koje nisu obavezne

Ja volim jueranje nenostiDa kaem svome telu "dosta" i da sanjam biljePrste oi sluh drugaije rasporeeneUumi negoli u telu

84. Kap mastila

ta sve moe da stane u kapi mastilajedno nenapisano suncejedna nepotpisana pticajedan nenacrtani cveti jo e ostati tolikoda se napie epitaf:

dve su zvezde zanoileu ijem srcu u ijoj noizatim su dva cveta niklaiz ije krvi iz ije krvii dve su ptice poleteleiz ije glave u iju nodve zvezde dva cveta dve pticeniko ne zna ije suniko ne zna odakle su

85. Kritika metafore

Dve rei tek da se kau dodirnu seI ispare u nepoznato znaenjeKoje s njima nikakve veze nemaJer u glavi postoji jedna jedina reA pesma se pie samo zatoDa ta re ne bi morala da se kaeTako rei jedna drugu ueTako rei jedna drugu izmiljajuTako rei jedna drugu na zlo navodeI pesma je niz oslepljenih reiAli je ljubav njihova sasvim oiglednaOne ive na raun tvoje komotnostiSve su lepe to si nemonijiA kad iscrpe sve svoje snage kad umreLjudi kau: bogamu kakve je taj pesme pisaoI niko ne sumnja u re koju nisi rekao

86. Pripremanje pesme

Da nema tvoje srdbe ostario bi setPrave reke teku mutne uzvodnoHoe li zagristi tamni vrtU plodu koji te lanom gozbom kinji

(Sat otkucavaSunce zaverenicimaNeitke pticeTvoga rukopisa)

Reima se zavrava pustinjaSlepoa je bela i okrugla, suprotna noiPred bezbonom gomilomMudrost i ednost bee u metaforu

(Lana zvona - velika zvonjavaVatra sila s umaRauna na tebe)

Rei koje se sele i rei nepokretneHoe li se sresti u prezdraveloj reeniciIli e ih usred pesme, nasred druma,Usred ume u tuoj glavi zatei no

(No najeen u srcuNiz dve otrice pevaNadole slavuje nasi#aI sunce bez svedoka)

Re po re primorava sebe na pesmuIzabrao si put i putuje ga u sebiKao rei koje ne izgovaraKao pesmu koju ne ume da prepeai

(Ptice uleu u kljuaoniceOtvaraju se teke kapijePotomci imitiraju tvoj krvotokZgraavanje je sveopte)

Jo jedna slepa re i pesma e progledatiNa mestu gde se to najmanje oekujeJo jedan prazan danI radovaemo se prazniku

87. Provetravanje pesme

Ceo jedan narodIzmilja rei za pesmuKoju e se usuditi da napieJedan ovek posle sto godina

Ne boj se reiNije to nitaAl ipak pazine ljubi prolost u ruku

Pevaj kao da nita nije biloJue ili pre sto godinaNemamo vremena za rimuZvezdi sa severa ptici s juga

Ne boj se pesmeReci, gde e sutraZamka ti u zamci...varaj vrata, pie na vratima

Poezija zija u svoje glupo pPesme sme svako da pieI onaj koji ne zna kako se piuVelika slova od danas nepotrebna

to je vie gluvihPesma dobija u vremenuPokai svoje srce i umriNiko dva puta nije bio pesnik

Kao lekar zaljubljen u bolestiLjubavi pitam te emu si me nauilaKakvim nepotrebnim znanjimaPticama zaljubljenim u sonet i irilicu

U vatri - noIzai iz snaAl poneti i blagoKad sanja no je tvoja slukinja

I govorim ti kao to ptica leti krozlienostKo ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme iplamenSluaj ivi u nedostatku strastiJa preplivavam da i ne mora uzaludnog

Treba ljubavi mojaObjasniti mirisDefinisati vatruMalo dublje malo visoije zemlja jenekorisna

Vreme prolo je vreme stvarnijeKao prologodinja etva koja se vratilau zemljuTreba sve ponovo i drugaije reiivot jo nije zavren iako je proao

88. Zamorena pesma

Oni koji imaju svetNeka misle ta e s njimMi imamo samo reiI divno smo se snali u toj nematini

Uteno je biti zemljaPonosno je biti kamenPremudro je biti vatraPobono je biti nita

Prljav od suvie opevavane umePesnik peva uprkos poezijiBez srca bez nasilja i bez araKao re koja je prebolela muiku

Sloboda je zastarelaMoje pravo ime eka da umremPtico iza sunca usred reeniceKojom nasilniki ljubimo budunostSve izgore; to je praznik

Posluni pepeoBrano nitavilaPretvara seIza mojih lea u ugavog psaIspred mene u ar pticuGovori mi istinu iza lea

GrliceTi si pravi naglasak umrle nenostiNaini zoru od naeg umoraMiris je vreme koje je posedovao cvet

Al nere kaekasnojeNecvetkaenojeNeptica kaeplamjeA je kae nijeNa to ptica opsujeCvet kae to je pakaoPrava re se jo rodila nije

89. Sunce iskorieno kao epitaf

Uzeh zmiju i uoh u vrtLeevi se raspadaju od posmrtne nenostiTrave iza smrti i mokraaImitiraju jarost utih pasa

Zelena boja uma i plava slovenska nenostNagrizaju plua bubreg i jetruCrna milovanja umesto uralskih snegovaOpominju nas da je leto na izmaku

Zalueni vatrom oarani alhemijomPrecenjujemo pesmu potcenjujemo astBolesti pevaju iz vazduhaPreklinjem da me veu za jarbol

Ako si postao pesnik tako ti i trebaSad potuj nasleeno blagoBudi tua pesma tua sreaBudi grom zarao u moru

Onima koji svode svetNa prvu re nedovoljno odgojenuI pticu koja nalazi svoje zakone u vetruPrepustimo sav rizik poezije

Podelimo ovaj mrak izmeu sebeSpava svet al biju smutljivciSvojim mirom svojim zlatom svojom auHoemo li moi da platimo no ljubavnika

Ne, mi emo se zaustavitiPred njihovom piljivom ruomMi emo postavljati teka pitanja njihovomsuncuIli e odgovoriti ili pasti

Jedna no drugoj noi putDodirnut ciljem svetlostiMrak cveta u vrtu - kada nauiteDa govorite bie kraj pesmi

90. Crna vatra

Noi o noi trostruka vatroJedom vatrom ubijaDrugom vatrom leiTreom se vatrom ali

(Trea vatra je crna)

Glad vari mrakPriroda avaj jo nije stvorenaPesmo mani se marginaPeva se odozgo nadole

(O radosti brzog perja)

Nenost je ivotinjska lenjostprodiranjaZa vreme ljubavi jedan ludak dereduguI peva, mladi uvar zore, kloakomslavujaNa nizbrdici pesnikih poreenja

91. Sudbina pesnika

Sada je to jo uvek opasnost koja pevaPlamen koji prozirnost proglaava zaprijateljstvoMuzikalnije ptice umaknu sudbiniAli umaknu i reima

Rei gree pesma se stvaraDrugaije niko nije postao pesnikSvet s deli na one koji su zapevaliI one koji su ostali robovi

Ali dolazi dan velikog osloboenjaPesme e se otvoriti ko tamnicePesnici e biti uniteniPesme e biti prilagoene

Kad narod otkrije tajnu kako se postajevelikTrgovi e ostati bez spomenikaNekad samo pesnicama dostupne tajneBie proglaene svojinom naroda

92. Poeziju e svi pisati

san je davna i zaboravljena istinakoju vie niko ne ume da proverisada tuina peva ko more i zabrinutostistok je zapadno od zapada lano kretanje jenajbresada pevaju mudrost i ptice moje zaputenebolesticvet izmeu pepela i mirisaoni koji odbijaju da preive ljubavi ljubavnici koji vraaju vreme unazadvrt ije mirise zemlja ne prepoznajei zemlja koja ostaje verna smrtijer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga danatamo gde je bilo srce stajae suncei nee biti u ljudskom govoru takvih reikojih e se pesma odreipoeziju e svi pisatiistina e prisustvovati u svim reimana mestima gde je pesma najlepaonaj koji je prvi zapevao povui e sepreputajui pesmu drugimaja prihvatam veliku misao buduih poetika:jedan nesrean ovek ne moe biti pesnikja primam na sebe osudu propevale gomile:ko ne ume da slua pesmu sluae oluju

ali:

hoe li sloboda umeti da pevakao to su sunji pevali o njoj

Smeli cvet

93. Agon

Dok su obale u svaiVode e mirno proticati

94. Rudari

Sioe u pakao po nepravduNa kojoj se moe ogrejati

95. More bez pesnika

Ti eka trenutak da se prilagodi reimaAl nema takvog pesnikaNi imena potpuno slobodnogO gorko o slepo moreZaljubljeno u brodolom

96. Epitaf

Ubi me prejaka re

97. Cvet

Evo cveta dovoljno smelog da mirieNa praznom mestu i u uspomeni

98. Pesma

Varka prodre u reVatra dostojna prolea

99. Spavai

Budan ja kradem ono to oni sanjaju

.........