Bendzamin Blum i njegovi saradnici na osnovu Gilfordove Strukture intelekta uradili su teorijsku koncepciju o podeli nastavnih ciljeva na 3 oblasti: kognitivne, afektivne i psihomotorne

OPTA PEDAGOGIJA

TEMA: Taksonomija nastavnih ciljeva.

Blumova taksonomija

Taksonomija nastavnih ciljeva. Blumova taksonomija.Bendzamin Blum i njegovi saradnici na osnovu Gilfordove Strukture intelekta uradili su teorijsku koncepciju o podeli nastavnih ciljeva na 3 oblasti: kognitivne, afektivne i psihomotorne. Bilo je teoreticara koji su nastavne ciljeve drugacije delili, ali u svim podelama postoje i 3 Blumove grupe, istina nekad pod drugim nazivima. Blumova podela ne samo sto je egzaktna nego je i prakticna, jer se u njegove 3 kategorija mogu svrstati svi nastavni zadaci.Blum i saradnici su dugo istrazivali obrazovne ciljeve, a kao rezultat toga rada pojavila se 1956. godine Taksonomija u kojoj su opisani zadaci i kognitivne(saznajne) oblasti.

Ona veliku ne samo teorijsku vec i prakticnu vrednost jer ima: a)metodolosku preciznost neophodnu za utvrdjivanje nastavnickih ciljeva; b) utemeljenost u savremenoj psihologiji; c) logicno postavljenu strukturu; d) hijararhicno postavljene vrednosti od jednostavnijoh ka slozenijim.

Taksonomija ciljeva u kognitivnoj oblasti

U Blumovoj Taksonomiji za kognitivnu oblast nastavni zadaci su klasifikovani u 6 kategorija polazeci od jednostavnijih ka slozenijim: znanje, razumevanje, primena, analiza, sinteza, i evaluacija. Sta sadrze te kategorije i da li je, odnosno, koliko je ucenik savladao postavljene ciljeve vidi se iz sledece tabele.

Osnovne kategorija nastavnih ciljeva 1Primeri generalizovanih tipova nastavnih ciljeva 2

1.ZnanjePodrazumeva se zapamcivanje i reprodukovanje nastavnog sadrzaja razlicitog karaktera od konkretnih cinjenica do celovitih teorija.

Karakteristika kategorije ,,znanje je prisecanje pri reprodukovanjuUcenik-poznaje termine koji se koriste u nastavnom sadrzaju;

- zna konkretne cinjenice, metode, i procedure;

- zna osnovne pojmove, pravila, i principe

2.RazumevanjeRazumevanje obradjenog sadrzaja ispoljava se kroz sposobnost za preobrazaj(translaciju) gradiva iz jednog oblika izrazavanja u drugi. Kao pokazatelj razumevanje moze da se prihvati interpretacija gradiva( objasnjavanje, skraceno izlaganje), ili pretpostavka o daljem toku pojava, dogadjaja( predvidjanje posledica, rezultata). Takvi nastavni rezultati prevazilaze prosto zapamcivanje gradiva.Ucenik-razume cinjenice, pravila i principe;

- jezicki interpretira material;

- interpretira smehe, grafikone, dijagrame;

-preobrazava jezicki material u matematicke izraze;

pretpostavlja dalji razvoj dogadjaja i pojava, opisuje posledice toga razvoja na osnovu postojecih podataka.

3.PrimenaNeophodno je umece da se nauceno gradivo iskoristi u konkretnim uslovima i novim situacijama. Ovde spada primena pravila, metoda, pojmoca, zakona, principa, teorija.Ucenikkoristi pojmove i principe u novim situacijama

- primenjuje zakone, teorije u konkretnim prakticnim situacijama;

-demonstrira pravilnu primenu metoda i procedura

4.AnalizaOva kategorija podrazumeva osposobljenost da se gradivo ,,razbije na sastavne delove da bi se jasno sagledala njegova struktura. Neophodno je izracunavanje delova celog, otkrivanje uzajamnih veza medju njima, svesno poimanje principa organizacije celine. Nastavni rezultati se odlikuju visim intelektualnim nivoom nego u kategorijama ,,razumevanja i ,,primenama.Ucenik-istice skrivene pretpostavke;

-zapaza greske i propuste u logici rasudjivanja;

uocava razlike medjuu cinjenicama i posledicama;

ocenjuje znacaj podataka.

5.SintezaOvde se podrazumeva sposobnost kombinovanja elemenata da bi se dobila nova celina. Taj novi product moze biti izlaganje(usmeno istupanje, referat), plan akticnosti ili sveukupnost generalizovanih veza ( seme za uredjivanje i sistamatizaciju podataka). Za ocekivane rezultate potrebna je stvaralacka aktivnost, posebno u stvaranju novoh sema, i strukturaUcenik-pise manji stvaralacki sastav;-predlaze plan izvodjenja eksperimenata;

- koristi znanja iz raznih oblasti da sastavi plan resavanja razlicitih problema.

6.EvalucijaNeophodna je sposobnost da se ocenjuje znanje raznnovrsnih sadrzaja (umetnicko delo, istrazivacki podaci).

Sudovi ucenika treba da se zasnivaju na jasnim kriterijumima koje mogu odredjivati oni sami, ili neko drugi ( npr. nastavnik).Za ostvarivanje nastavnih rezultata, neophodni su ocenjivacki sudovi zasnivani na jasnim utvrdjenim kriterijumim.Ucenik-ocenjuje logicnost struktuisanog gradiva u pisanom obliku;-ocenjuje uskladjenost zakljucka sa postojeicm podacima;

-ocenjuje znacaj razlicitih produkata delatnosti polazeci od spoljasnih kriterijumu kvaliteta.

Nastavniku ova Taksonomija moze mnogo pomoci u planiranju nastave, postavljanju ciljeva koje treba ostvariti na nekom casu ili seriji casova, u ocenjivanju rezultata nastave. Sluzeci se njome, nastavnik zna sta treba da radii kakav treba da bude rezultat toga rada.

Vrednosti i ogranicenja Blumove taksonomije. - Blumova taksonomije je posluzila za bolje planiranje, organizaciju, i vrednovanje nastavnog procesa, i pomogla da on postane racionalniji i efikasniji.Posto je nastavne ciljeve hijarhizovala po slozenosti, podstakla je nastavnike da svoje ciljeve u nastavi diferenciraju i prilagode saznajnim mogucnostima razlicitih ucenika, tj. da individualizuju nastavni proces.

Najvise isticane slabosti Blumove Taksnonomije su: a)kategorije i potkategorije su heterogene i medjusobno nisu dovoljno diskriminativne; b) potkategorije nisu klasifikovane prema istom principu; c)najvise paznje poklanja znanju cinjenica, a zapostavlja misljenje i stvaralastvo.

Jovan Djordjevic (1994) zamera Blumu sto ui postavljanju razlicitih saznajnih procesa po slozenosti ,,znalizu i ,,sintezu navodi posle ,,razumevanja, iako je poznato da se odredjeni sistem ne moze shvatiti pre nego se se upoznaju njegovi elementi i veze medju njima(analiza), i dok se ti elementi ne vezu ponovo u novi sistem(sinteza).Pri tom on poziva poljskok didakticara Vinsenta Okonja koji je pet saznajnih nivoa ovako hijerarhijski poredjao: znanje, analiza, sinteza, razumevanje, primena, ocena(evaluacija).

Taksonomija ciljeva u afektivnoj oblasti

Afektivna oblast daleko je slozenija kognitivne, mnogo se teze rasclanjava na ciljeve, teze se utvrdjuje hijerarhijska lestvica ciljeva po slozenosti. Tesko ih je opisati, i definisati. U afektivnu oblast spadaju stavovi, interesovanja, i vrednosti, dakle kategorije koje su emocionalno zasnovane. Problem je kako put do ostvarivanja vrlo raznolikih ciljeva podeliti na deonice,a da ta podela bude usklaena sa psihofizickim razvojem ucenika. Grupa americkih psihologa- Krejtvol,Blum i Masija uradila je 1964.godine taksonomiju za afektivnu oblast. Ona je podeljena na pet kategorija: percepcija, reagovanje-odgovor, usvajanje vrednosne orijentacije, organizovanje, primena vrednosnih stavova na delatnost.Kljucni princip afektivne oblasti je internalizacija kojom se u socijalnoj psihologiji oznacava potpuna usvojenost vrednosnih orijentacija tako da one postaju sastavni deo licnosti, njihov pogled na svet, osnova za prakticnu delatnost.Pogled na svet se izgradjuje postepeno, u vrlo dugom periodu, a u tom procesu ucestvuje vise cinilaca skola, okolina, a najvise porodica.Hijerarhija ciljeva afektivne oblasti data je u sledecoj tabeli.Osnovne kategorije nastavnih ciljevaPrimeri generalizovanih tipova nastavnih ciljeva

1.Percepcija

Podrazumeva se pripremljenost i osposobljenost ucenika da percipira razlicite podsticaje koji dospevaju iz zivotne sredine. Za postizanje tih ciljeva nastavnik treba da privuce , zadrzi, i usmeri ucenikovu paznju.Ovde spadaju podkategorije: a)osetljivost, b)spremnost za prihvatanje, c)kontrolisana usmerena paznja.Obuhvacen je raspon od pasivnog stave do aktivnijeg odnosa prema sadrzaju nastave, mada on, na ovom nivou, jos nije potpuno svestan - usmeren-ispoljava svesno razumevanje vaznosti ucenja;

- pazljivo slusa izlaganja onih koji ga okruzuju;

- ispoljava svesno razumevanje estetskih cinilaca odece, enterijeraq, arhitekture, slikarstva;

- ispoljava pojacano interesovanje za problem i potrebedrugih ljudi i drustvenog zivota

2.Reagovanje (odgovor)Podrazumeva se aktivan odnos samog ucenika. On ne samo da percipira, vec i reaguje na razlicite pojave ili spoljasne nadrazaje, ispoljava interesovanja za predmete, pojave, i aktivnosti. Potkategorije u ovoj kategoriji su: a)pasivan odgovor; b) voljan odgovor; v) reagovanje sa zadovoljstvomUcenik- izvrsava zadati domaci zadatak;

- potcinjava se unutarskolskom rezimu i pravilima ponasanja;

- ucestvuje u raspravljanju i razmatranju razlicitih pitanja u odeljenju;

- samostalno se upoznaje sa drustveno-politickim i i medjunarodnim problemima;

- dobrovoljno se javlja da izvrsi zadatak

3.Usvajanje vrednosne orijentacijeU ovu kategoriju spadaju razliciti nivoi usvajanja vrednosnih orijentacija. Tu su obuhvaceni odnosi prema razlicitim objektima, pojavama, ili vidovima delatnosti.Ucenik-ispoljava cvrstu zelju, na primer, da ovlada navikama pismenog i usmenog govora;

- celishodno proucava razlicita stanovnistva da bi doneo vlastiti sud;

-ispoljava ubedjenost braneci neki ideal.

4.Organizacija vrednosnih orijentacijaOva kategorija obuhvata osmisljavanje i objedinjavanje razlicitih brednosnih orijentacija, razresenja mogucih protivrecnosti medju njuma i formiranje sistema vrednosti na temelju najznacajnijih i najpouzdanijih. Ovde spadaju podkategodije: a)konceptualizacija vrednosne orijentacije; b) organizacija sistema vrednostiUcenik- pokusava,na primer, da odredi osnovne karakteristike svog omiljenog umetnickog dela;

- prihvata odgovornost za svoje ponasanje

- shvata svoje mogucnosti i ogranicenja

- gradi zivotne planove skladno svojim sposobnostima, interesima, i ubedjenjima

5.Primena vrednosnih stavova na delatnostVrednosti su potpuno usvojene i cvrsto odredjuju ponasanje individual, uklapaju se u njihov nacin rada ili zivotni stil. Uopsteni karakter vrednosnih orijentacija i njihovo objedinjavanje u celovit pogled na svet izrazeni su u potkategorijama: a)opsta usmerenost i b) potpuna inernalizacijaUcenik- pouzdano ispoljava samostalnost u nastavnom radu;

- saradjuje u radnoj grupi;

- ponovo razmatra svoje sudove i menja nacin rada na osnovu ubedljivih argumenata;

- ima izgradjene navike licne higijene i zdravog nacina zivota.

Vrednosti i ogranicenja taksonomije u oblasti afektivnosti.Nesporno je da ova taksonomija, podelom na kategorije i njihovim uredjivanjem u hijerarhijsku vertikalu, olaksava posao u skoli i nastavniku u strpljivom radu na afektivnom formiranju licnosti, ali je ona, po oceni strucnjaka, uopstena. Zanemarena je okolnost da se vrednosti emotivno dozivljavaju id a ucticu na formiranje moralnih i estetskih stavova.Taksonomija ciljeva u psihomotornoj oblasti

Najvise pokusaja da se sastavi taksonomija ciljeva bilo je u psihomotornom podrucju. Kibler, Barker, i Majls su celjeve u ovoj oblasti razvrstali, po hijerarhiji, u cetiri kategorije: gruba koordinacija , fina koordinacija , neverbalne komunikacije i govorno ponasanje . Dejv je postavio petostepenu hijerarhiju : imitacija , manipulacija , radno rasclanjavanje i naturalizacija . Najbolju taksonomiju u ovoj oblasti , to su provere i analize pokazale , uradio je Gilford . On je fizicke sposobnosti stepenovao u sedam kategorija . Volfgant Memert u svojoj Didaktici u graficima i tabelama navodi jedan ilustrativan primer : da bi se mogao zakucati jedan ekser , mora se cekic (1) izvesnom snagom i (2) brzinom (3) usmeriti prema glavi eksera , pri cemu (4) ruka koja cvrsto drzi ekser i (5) ruka koja rukuje cekicem moraju (6) delovati koordinirano , vezbom se moze (7) ubrzati ritam . Ucenici treba prvo da savladaju nie kategorije u Gilfordovoj lestvici da bi se postepeno kretali ka viima . Zavisno od uzrasta treba povecati zahteve .Gilfordova hijerarhija ciljeva, u psihomotornoj oblasti, data je u sledecoj tabeli:

Osnovne kategorije nastavnih ciljevaPrimeri generalizovanih tipova nastavnih ciljeva

1. Snaga-sposobnost za psihomotorne radnje u kojima je, uglavnom, neophodna snaga.

2. Udar, guranje- sposobnost da se sopstveno telo, primenom potrebne snage, usmeri i krece u zeljenom pravcu;- da se neki predmet donese na odredjeno mesto

3. Brzina- sposobnost da se psihomotorne radnje izvedu u odredjenom tempu

4. Staticka preciznost- sposobnost da se psihomotorne radnje, koje zahtevaju tacnost, izvedu u mirnom polozaju

5. Dinamicka preciznost- sposobnost da se psihomotorne radnje, koje zahtevaju tacnost, izvedu u kretanju

6.Koordinacija- sposobnost da se dve ili vise psihomototornih radnji izvedu sinhronizovano

7. Fleksibilnost- sposobnost da se dve ili vise psihomotornih radnji izvedu ,,tecno i bez zastoja

Bez obzira sto se i ovoj, dosada najboljoj, taksonomiji psihomotorne oblasti moze ponesto zameriti, ona je za sada najsigurnija orijentacija nastavnicima u rasclanjavanju nastavnih ciljeva i zadataka. Ucenici treba prvo da savladaju nize kategorije u Gilfordovoj lestvici da bi se postepeno kretali ka visima.

Student: Saa Vasi 177/11

Prof. Aleksandar Stojanovi