NEWSLETTER 002

SAMO JE ČIST DAN – DOBAR DAN! Uskoro ćemo se na ulici pozdravljati sa: Čisto jutro, Čist dan, Želimo vam čisto veče... umesto Dobro jutro, Dobar dan ili Želimo vam dobro veče, jer će samo ČIST dan moći da bude i DOBAR. Teško je menjati navike i razviti svest o obavezi razvrstavanja. Veoma je važno informisanje stanovništva o značaju razvrstavanja otpada, odnosno izdvajanja sekundarnih sirovina koje se mogu reciklirati, te uticati na jačanje ekološke svesti o važnosti smanjivanja otpada na mestu nastanka, bilo da je u pitanju domaćinstvo, preduzeće ili fabrika. Usled pravilnog informisanja i konstantne edukacije navike će se lakše menjati. Značaj reciklaže otpada se stalno povećava usled njenih povoljnosti. Reciklaža štedi energetske resurse, štedi nacionalne i globalne resurse za buduće generacije, smanjuje troškove deponovanja, smanjuje zapreminsko opterećenje deponija produžavajući im životni vek, smanjuje sve oblike zagađenja nastale pri eksploataciji i proizvodnji osnovne sirovine, donosi pozitivne ekonomske rezultate plasmanom reciklabilnih materijala na tržište, smanjuje zagađenje okoline korišćenjem reciklabilnih materijala umesto osnovne sirovine, unapređuje kulturu i estetske uslove življenja, omogućava otvaranje novih radnih mesta i dr. Koja će se vrsta otpada posebno sakupljati radi reciklaže, najviše zavisi od njene količine, reciklabilnosti i čistoće. Otpaci koji se najčešće posebno sakupljaju su: papir, PET ambalaža, staklo i AL konzerve. Na žalost, još uvek nije sistemski rešen problem sakupljanja opasnog, odnosno električnog i elektronskog otpada. Jedino je BiS Reciklažni centar konstruisao i realizovao namenske kontejnere koje koristi za zbrinjavanje ove vrste otpada u dogovoru i saradnji sa svojim klijentima. Papir je zasigurno najzastupljeniji reciklabilni materijal. Proizvodnjom papira iz reciklirajućeg materijala, umesto iz celuloznog drveta, postiže se energetska ušteda i do 74%. Dobijanjem papira iz jedne tone recikliranog papira smanjuje se emisija štetnih gasova za oko 70%. Svakom tonom recikliranih novina sačuva se 17 stabala drveća. Za izradu 700 papirnih kesa za kupovinu, potrebno je jedno drvo starosti između 15 i 20 godina. Ovo su samo neki od razloga zašto BiS reciklažni centar selektuje svoj papir odvojeno od ostalog otpada. U BiS Reciklažnom centru se PET ambalaža, poput papira, takođe posebno sakuplja. Niska cena sirovina, mala masa i različite mogućnosti prerade samo su neki od razloga sve veće primene plastičnih materijala. Dug period razgradnje plastike (100 do 1000 godina) nameće potrebu zaštite životne sredine od ove vrste otpada. Ocenjuje se da samo u okeanima i morima pliva blizu 40.000.000 plastičnih boca i kesa, veliki broj izgubljenih i odbačenih ribarskih mreža od najlona, metalnih udica... Pored ekonomskih, resursnih, estetskih i ekoloških pozitivnih efekata, energetska ušteda reciklažom otpadne plastike u odnosu na proizvodnju iz gasa i nafte iznosi do 80%. S obzirom da se plastika proizvodi iz neobnovljivih resursa nafte i gasa, neophodno je i njih očuvati recikliranjem plastičnog otpada. Staklo je potpuno nerazgradiva komponenta otpada, što podstiče zahtev društva za što većim stepenom njegove reciklaže. Staklo je materijal koji se u potpunosti može reciklirati i od jedne tone staklenog loma, uz dodatak energije, dobija se jedna tona recikliranog stakla istog kvaliteta. Fabrike staklene ambalaže mogu i do 90% nove proizvodnje zasnivati na staklenom otpadu. Najbolji način korišćenja staklene ambalaže jeste ponovna upotreba. Jedna staklena boca može se iznova puniti 30 i više puta i time zameniti 30 plastičnih boca. Ovi podaci naveli su menadžment BiS Reciklažnog centra da nabavi i posudu za selektivno sakupljanje stakla. Ekonomski eksperti tvrde da je jedna država utoliko bogatija, ukoliko ima manje nerecikliranog otpada. Tome treba da teži i Srbija. BiS Reciklažni centar ima kapacitete i može da reciklara od jutra do čistog sutra. Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

LETO2

BESPLATNA EKO LINIJA 0800 333 033

PRIZNANJAPRIZNANJABIS za BiS Reciklažni centar

Nakon Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje, koju dodeljuje Privredna komora Srbije i koju je i ove godine dobila Kompanija “Božić i sinovi” u okviru koje posluje “BiS Reciklažni centar”, nedavno je usledilo novo nacionalno priznanje.

U okviru Akcije “Tražimo zagađivača godine i zaštitnika životne sredine za 2010. godinu“, “BiS Reciklažni centar” koji posluje u okviru kompanije “Božić i sinovi”, proglašen je jednim od zaštitnika životne sredine i dobitnik je nagrade „ZELENI LIST”.

Ovu prestižnu nagradu dodeljuju Ekološki magazin, emisija “Čekajući vetar” Radio Beograda 2 i Pokret gorana Vojvodine, a pod pokroviteljstvom Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizm, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

U akciji “Tražimo zagađivača godine i zaštitnika životne sredine za 2010. godinu“ učestvovali su zainteresovani građani sa područja cele Srbije, koji su predlagali pojedince, udruženja, organizacije i institucije za ZELENI LIST ili CRNI LIST na osnovu projekata ili akcija u 2010. godini kojima je dat značajan doprinos očuvanju ili narušavanju životne sredine.

“BiS Reciklažni centar” je nagradu osvojio zahvlaljujući maksimalnom angažovanju na edukaciji javnog mnjenja i na naporima da afirmiše nužnost pravilnog odlaganja električnog, elektronskog i računarskog otpada koji pored toga što spadaju u opasan otpad, beleže i najbrži rast na svetu.

Uz “BiS Reciklažni centar”, ovogodišnji dobitnici ZELENOG LISTA su i Ambasada kraljevine Holandije, Ambasada kraljevine Danske, JP Nuklearni objekti, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, Erse Bank d.o.o. Eko-list, časopis za ekologiju zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Institut za lečenje i rehabilitaciju srčanih i reumatskih bolesti Niška banja, Kompanija Carlsberg Srbija d.o.o. i Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj (CEOOR).

LETO2

NOVO U NAŠOJ PONUDINOVO U NAŠOJ PONUDIUNIŠTAVANJE POVERLJIVIH DOKUMENATA

Prateći potrebe klijenata, BiS Reciklažni centar je proširio asortiman usluga i na oblast fizičkog uništavanja poslovne dokumentacije, što je novina u Srbiji.

Ovaj proces se vrši na modernoj opremi uveženoj iz Nemačke, na specijalizovanim šrederima za papir, kod kojih je moguće izabrati čak i veličinu papirnih ostataka na izlazu iz šredera. Posle tretmana, sastavljanje istog je nemoguće, što garantuje tajnost podataka. Ovako istretiran papir automatski ulazi u komore koje su u sastavu posebne prese koja ga pakuje i vezuje u bale, kako bi se smanjio volumen papirne mase. Na ovaj način, ekološki lanac postaje zatvoren, a produkt spreman za berzu sekundarnih sirovina.

Ovaj šreder oznake HSM FA400, kapaciteta 150 kg papira na sat, mobilno je postrojenje i može da radi i na terenu, u prostorijama klijenta ili u prostorijama BiS Reciklažnog centra (takođe u prisustvu klijenta). Cela operacija je sve vreme pod nadzorom obučenog operatera . BiS Reciklažni centar, prvoosnovana firma za reciklažu EE otpada u Srbiji je zahvaljujući ovoj novoouvedenoj usluzi, u stanju da u skladu sa pojedinačnim zahtevima klijenata, brzo i efikasno uništiti poverljivu dokumentaciju uz pružanje zakonskih dokaza o realizaciji.

LETO2

MINUT JE DO DVANAEST: ZA EU JE POTREBNO 4000g, A SRBIJA IMA 400g EE OTPADA PO STANOVNIKU!

1. Budući da se BIS Reciklažni centar bavi reciklažom električnog i elektronskog otpada, koliko firmi u Srbiji učestvuje, odnosno pokazuje spremnost da se uključi u to? Nikola Egić: Za pet godina uspešnog rada i poslovanja BiS Reciklažni centar je stekao više od 700 respektabilnih poslovnih partnera, odnosno klijenata kojima je, pre svega, zajednička visoka ekološka odgovornost. To su srpske kompanije, institucije, banke, ambasade, strana predstavništva... sa svima imamo odličnu saradnju po pitanju zbrinjavanja električnog i elektronskog otpada. Takođe i u državnim institucijama ima inicijative, ali na žalost ona se mahom svodi na ličnu i sporadičnu, na aktivnosti i predusretljivost kompetentnih pojedinaca koji zajedno sa nama pokušavaju da nađu rešenje da se problemu pravilnog zbrinjavanja električnog i elektronskog otpada priđe na mnogo organizovaniji i odgovorniji način.

2. Koliko otpada na godišnjem nivou se u Centru reciklira i da li je to više nego ranije? N. Egić: Kada je reč o reciklaži električnog i elektronskog otpada, porast pravilno zbrinutog otpada je zanemarljivo mali u odnosu na generisanje istog otpada. Računarski otpad beleži najveći rast u svetu i iznosi 5 odsto. U Srbiji se godišnje sakupi oko 400 grama EE otpada po stanovniku, a cilj je minimum 4 kilograma, koliko propisuju odredbe za pristupanje EU. Srpski recikleri EE otpada, a postoje četiri firme koje legalno posluju, mogu da ostvare taj cilj do 2015. godine, ali samo ukoliko budemo imali podršku države i zakonodavstva koje prati praksu i dešavanja na tržištu. 3.Kakve mašine i aparate za to imate u okviru firme i da li se rad na tome u Srbiji razlikuje od rada firmi u drugim zemljama? N. Egić: BiS Reciklažni centar čini sve da ostane lider u ovoj oblasti. Otuda se možemo pohvaliti najsavremenijim mašinama za reciklažu EE otpada, Jedini u Srbiji imamo krašer-mašinu koja služi za reciklažu fluoroscentnih cevi i koja izdvaja frakcije fosfornog praha i žive iz sijalica. Takođe jedini u Srbiji radimo degasifikaciju rashladnih uređaja. Naravno, pored ovih mašina, na više od četiri hiljade kvadratnih metara raspolažemo adekvatnim magacinama, kancelarijama, kolskom vagom itd. Pored toga, konstruisali smo i realizovali posebne namenske kontejnere za zbrinjavanje EE otpada i pokušavamo da obezbedimo mesta u više gradova Srbije gde bi bismo ih postavili kako bi se građani na pravi način oslobodili EE otpada, jer istraživanja pokazuju da je najveća količina ovog otpada zarobljena u šupama, garažama, podrumima, ostavama... građana. Takođe smo izradili i namensku kutiju za zbrinjavanje fluoroscentnih cevi i sijalica koju ćemo za početak pokloniti i postaviti u prostorijama Vlade Srbije, Ministarstva za ekologiju i Opštinskog zgradi Grada Pančeva. 4. - Gde smo kada je u pitanju reciklaža u odnosu na zemlje regiona? Kada je u pitanju reciklaža, Srbija već sada prilično zaostaje za Slovenijom, Hrvatskom... Cela Slovenija se svela na sakupljanje, jer je odlično organizovala sakupljačku mrežu i sakupljačke centre i to treba da bude i naš prioritet. Bez razvijene sakupljačke mreže ne možemo razgovarti o razvijenoj reciklažnoj industriji. I tu se ponovo vraćamo na rečenicu da nam je neophodna podrška države, počev od donošenja zakona i jasno regulisane saradnje između privatnog i javnog sektora, što i svetska iskustva potvrđuju. To je najefikasnije rešenje.

INTERVJU: Reč ekspertaINTERVJU: Reč eksperta

LETO2

Sa željom da javnom mnjenju približe značaj ekologije i važnost očuvanja životne sredine, mnoga udruženja preuzimaju inicijativu i pionirsku edukativnu ulogu organizujući najrazličitije umetničke manifestacije. Sa željom da daju specifičan doprinost završetku ovogodišnje akcije “Očistimo Srbiju”, dve nevladine organizacije, Eco Green Team” iz Pančeva i “Ekocentrik” iz Beograda, udružile su se i realizovale izložbu nakita od recikliranog materijala. Tehnička i organizaciona podrška bili su im “BiS Reciklažni centar” i Centar za kulturu iz Pančeva. Na izložbi su svoj nakit izložili beogradski umetnici, članovi Udruženja United Artist RS, među kojima je svojim atraktivnim radovima posebnu pažnju privukla Jelisaveta Mikulić, kao i samostalni kreativci i Pančevka Mina Ilić, koja već uživa reputaciju internacionalnog kostimografa i scenografa. Izloženi ukrasni predmeti i nakit zadivljuju svojom maštovitošću: tašne od starih flopi disketa ili CD-ova, šnale za kravatu, prstenje i ogrlice ukrašene slovima sa računarskih tastatura, privesci od pokvarenih satnih mehanizama, zidni satovi od starih gramofonskih ploča…

Kada poštovanje ekoloških postulate postaje prioritetno, realno je očekivati da će se uskoro pojaviti prodavnice u kojima će se prodavati upotrebni i ukrasni predmeti i nakit napravljeni isključivo od reciklčiranih materijala.

Kreativnost zaista ne poznaje granice

EkologijARTEkologijART

LETO2

BiS Reciklažni centar učestvovao u više od 30 akcija u celoj Srbiji

BiS Reciklažni centar je počeo VELIKO SPREMANJE SRBIJE još 4. juna, kada je od Kompanije NIS preuzeo oko 450 rashodovanih računara, uputivši ih odmah potom u svoje reciklažne pogone. Na ovaj način, u akciju OČISTIMO SRBIJU, pored Kompanije NIS, uključili su se narednih dana, takođe u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom, i JKP Čistoća iz Novog Sada, JKP Higijena i JKP Mladost iz Pančeva, škola „Milan Petrović“ iz Novog Sada, JKP „Komunalac“ iz Rume, Regionalna privredna komora Srema, škola iz Ade, Udruženje građana iz Bačke Topole, organizovane inicijative iz Sente, Čente, Raške... kao i „UŠĆE“ Shopping Centar u Beogradu.

Ne samo kompanije, firme, trgovinski centri i instuitucije koje neguju društveno odgovorno poslovanje, već su se i građani u velikom broju odazvali ovoj akciji i apelu BiS Reciklažnog centra da se više pažnje posveti prikupljanju i zbrinjavanju električnog, elektronskog i računarskog otpada koji treba tretirati kao opasan otpad. Ukoliko se ovakva vrsta otpada baca na gradske deponije, određene komponentne, razgrađujući se, truju zemljište i do dvesta godina.

BiS Reciklažni centar, preduzeće sa najvećim iskustvom u oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada u Srbiji, iskoristio je akciju OČISTIMO SRBIJU i da promoviše namenske kutije za zbrinjavanje fluorescentnuh cevi. Dve kutije su tokom akcije bile postavljene u UŠĆE Shopping Center-u, a plan je da se ovakve kutije uskoro nađu u svim većim tržnim centrima Srbije.

VELIKO SPREMANJE SRBIJE

LETO2

LETO2

U akciji „VELIKO SPREMANJE SRBIJE”, BiS Reciklažni centar je po prvi put sarađivao sa Kompanijom NIS. Postoji više razloga zašto ovu saradnju ističe kao izuzetno uspešnu.

Naftna industrija Srbije učestvovala je u akciji „Veliko spremanje Srbije“, koja je održana 4. juna povodom Dana zaštite životne sredine. Tim povodom NIS je podržao ovu akciju reciklirajući svoj računarski otpad. Oko 450 rashodovanih kompanijskih računara preuzeo je i reciklirao u svojim pogonima “BiS Reciklažni centar”, preduzeće registrovano za reciklažu elektronskog i električnog otpada sa najvećim iskustvom u Srbiji kada je reč o ovoj delatnosti.

-„NIS kao kompanija sa visokim stepenom ekološke odgovornosti vodi računa o pravilnom zbrinjavanju računarskog otpada, posebno imajući u vidu da se pojedine komponente računara razlažu i do 200 godina. Upravo zbog toga, želimo da reciklažom računarskog otpada skrenemo pažnju javnosti na važnost upravljanja ovom vrstom otpada, kako ne bi postala opasna po životnu sredinu. Pozivamo i druge kompanije da slede naš primer i učestvuju u pravilnom odlaganju računarskog otpada“, izjavila je tom prilikom Sanja Lubardić, direktor Direkcije za eksterne komunikacije NIS.

NIS je u svakom pogledu liderska kompanija. Osim što je učešćem u akciji “Veliko spremanje Srbije“ potvrdio svoju visoku korporativnu ekološku svest, NIS na ovaj način pomaže i resurse domaće reciklažne industrije. Ova kompanija je takođe u potpunosti ispoštovala i propisane odredbe Zakona o upravljanju otpadom, tako da je tenderski odabranom operateru otpad predala bez nadoknade.

BIS ZA...BIS ZA...

Zašto je EE otpad – OPASAN otpad? Ukoliko se ne postupa po propisanim standardima, teški i otrovni metali poput kadmijuma i žive našli bi svoje puteve i trajno zagadili zemljište i podzemne vode. Zato je veoma opasno bacati, recimo, fluorescentne cevi na komunalne deponije, jer se nepravilnim odlaganjem ova vrsta rasvete lomi i ispušta živu. Živa je teški metal koji se najčešće upotrebljava u proizvodnji fluorescentnih lampi, relejnoj i medicinskoj tehnici kao kontaktni element. Od ukupne količine proizvedene žive čak se 22% ugrađuje u ee-proizvode. Vrlo se sporo izlučuje iz tela. Živa, uneta u ljudski organizam, izaziva oštećenje nervnog sistem, jetre i bubrega. U jedan računark se danas ugrađuje i do 1.000 različitih materijala. Samo jedan kompjuterski čip sadrži više od 350 različitih materijala, od kojih veliki broj ima toksično dejstvo. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u električnom i elektronskom (EE) otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju ovog otpada. U elektronskim i električnim uređajima može se pronaći mnoštvo veoma toksičnih supstanci kao što su arsen, brom, kadmijum, CFC i HCFC jedinjenja, olovo, živa i drugi. CFC („hlorofluorougljenici“) i HCFC (hlorofluorougljovodonici) jedinjenja se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacija. Obe vrste jedinjenja spadaju u takozvane „gasove staklene bašte“ koji ispuštanjem u atmosferu uzrokuju promenu klime i oštećenja ozonskog omotača. Otuda je BiS Reciklažni centar blagovremeno nabavio sistem za degasifikaciju rashladnih uređaja i u Srbiji su jedini koji rade ovu vrstu reciklaže. Kada se spaljuje plastika koja sadrži polibromirane bifenile (PBB) i polibromirane difenil etre (PBDe) koji usporavaju gorenje, u određenom temperaturnom intervalu nastaje otrovni gas dioksin. PBDe uzrokuje smanjenje hormona tiroksina i oštećenje fetusa. Tiroksin je ključan hormon za normalan razvoj svih životinja i ljudi. Kadmijum je teški metal štetan po zdravlje, a vrlo se često koristi u proizvodnji ee-uređaja. Sastavni je dio lemova, pigmenta i stabilizatora u plastici, sastavni je deo katodne cevi jer služi za pojačanje jačine svetla. Analizom otpada je utvrđeno da oko 9% ukupnog kadmijuma završi u komunalnom otpadu, a 95% toga su baterije, a samo 1% katodne cevi. Kadmijum je element velike toksičnosti. Ima kancerogeno dejstvo, oštećuje bubrege, genetski materijal, izaziva anemiju i bolesti kostiju. Olovo je teški metal koji se lako akumulira u životnoj sredini, a toksičan je za biljke, životinje i mikroorganizme. Olovo ima izrazito štetno dejstvo na nervni sistem, fetus, kosti, bubrege i krvotok. Nalazi se u katodnim cevima (sadrže 15% - 20% olovnog oksida), lemovima štampanih ploča, a takođe je sastojak pigmenta i stabilizatora u plastici i olovnom staklu. Kratkoročna izloženost visokim nivoima olova može izazvati povraćanje, proliv, grčeve, komu pa čak i smrt. Hrom i njegovi oksidi se koriste u proizvodnji ee-uređaja zbog antikorozivnih svojstva. Dok su neki oblici hroma netoksični, šestovalentni hrom se lako apsorbuje u ljudskom telu i može da proizvede različite toksične efekte unutar ćelija. Šestovalentni hrom izaziva iritaciju očiju, kože i sluzokože, a takođe može dovesti do oštećenja DNK. Berilijum se nalazi na matičnim pločama i konektorima. Klasificiran je kao kancerogen za čoveka pošto izaziva rak pluća. Barijum se koristi kod katodnih cevi (CRT) da bi zaštitio korisnike od zračenja. Studije su pokazale da kratka izloženost barijumu može prouzrokovati nateknuće mozga, oslabljenje mišića, oštećenje srca, jetre i slezine. Arsen je veoma štetan element koji usled dugotrajnog izlaganja može da izazove rak pluća, oštećenje nervnog sistema i razne kožne bolesti. Polihlorovani bifenili (PCB) imaju štetno dejstvo na imuni sistem, izazivaju oštećenje nervnog sistema, jetre i reproduktivnih organa. Koristili su se u proizvodnji kondenzatora i transformatora. Još je mnogo štetnih sastojaka i predugačka je lista lošeg uticaja EE otpada na zdravlje čoveka i ostalih živih bića. Otuda je «BiS Reciklažni centar» uveo besplatniu info-liniju za informacije o mogućnostima pravilnog zbrinjavanja električnog, elektronskog i računarskog, dakle OPASNOG otpada. Besplatna info-linija: 0800 333 033

Nenad Marković, dipl.inž. ekološkog inženjerstva (BiS Reciklažni centar)

LETO2

IZDVAJAMOIZDVAJAMO

LETO2

Subvencija za hibridne automobile – 1.000 eura!

Fond za zaštitu životne sredine je doneo odluku da podrži i subvencioniše kupovinu hibridnih automobila sa 1.000 EUR.

Na promociji ovog projekta nazvanog "Eco Friendly ", koji zajednički realizuju Vlada AP Vojvodine i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, ministar Oliver Dulić je rekao da će, u dogovoru sa predstavnicima lokalnih samouprava, biti omogućen besplatan parking za ta vozila.

Promocijom hibridnih automobila promovisan je ujedno zdrav život i zaštita životne sredine, naglasio je tom prilikom Oliver Dulić, minsitar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, navodeći podatak da se u zemljama Evropske unije procenat kupovine hibridnih automobila kreće od 3do 5% dok je u Srbiji 0,3%

Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić istakao je da se pokrajinska vlada do sada aktivno uključivala u sve projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine.

- Planetu nismo nasledili od predaka, već nam je ona data i dužni smo da je našim pokolenjima ostavimo u što boljem stanju. S tim u vezi smo i podržali ovu akciju, a osim grada Novog Sada, u akciji učestvuje još devet lokalnih samouprava u Vojvodini - rekao je Pajtić.

Projekat "Eco Friendly" je kampanja sa kojom se pomaže popularizacija hibridnih automobila kako bi se smanjila emisija štetnih gasova u atmosferu.

Kampanja obuhvata niz akcija i osmišljenih programa u cilju upoznavanja javnosti sa značajem očuvanja životne sredine i informisanja o pripremljenim povlasticama kojima se institucije uključuju u promociju ekološki adekvatnijih saobraćajnih vozila.

Jedna od takvih povlastica za kupce u Novom Sadu je, pored subvencije od 100.000 dinara, i besplatan godišnji parking u svim zonama grada Novog Sada.

Visoke kazne za poslovanje bez Plana upravljanja otpadom! Bitne činjenice koje se uređuju Zakonom o upravljanju otpadom, a koje su važne za proizvođača otpada, su njegove odgovornosti i obaveze, upravljanje posebnim tokovima otpada, izveštavanje o otpadu, kao i kazne ukoliko se odredbe ovog Zakona ne poštuju. Otpad koji jedno preduzeće proizvodi može biti komunalni, komercijalni ili industrijski, dok u zavisnosti od opasnih karakteristika otpad može biti inertan, neopasan ili opasan. Planiranje upravljanja otpadom u Srbiji definiše se planskim dokumentima, a kada su u pitanju preduzeća to je „Plan upravljanja otpadom“. Svaki proizvođač otpada dužan je da sačini Plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje u slučaju da godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada u šta spadaju: elektronski i električni otpad, otpadne fluorescentne lampe, ulja, akumulatori i baterije, razne hemikalije, kao i ambalaža u kojoj je opasan otpad bio upakovan. Takođe, svaki proizvođač otpada treba da pribavi izveštaj o ispitivanju otpada od akreditovane laboratorije i obnovi ga u slučaju promene tehnologije i čuva izveštaj najmanje pet godina, kao i da sakuplja otpad odvojeno, tj. u skladu sa potrebama budućeg tretmana. Plan upravljanja otpadom određuje i propise u skladu sa kojima se otpad skladišti, odnosno definiše obavezu da se otpad preda licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom. Preduzeće je dužno da vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže i da o tome izveštava Agenciju za zaštitu životne sredine putem Godišnjeg izveštaja o otpadu. Takođe, dužnost pravnog lica je da odredi osobu odgovornu za upravljanje otpadom i da omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.

Gde odlazi opasan otpad? U zavisnosti od karakteristika otpada, proizvođač otpada mora posedovati Dokument o kretanju otpada, odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada, iz kojeg se vidi gde je njegov otpad završio. Otpad se predaje isključivo licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom (sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odlaganje) dobijenu od nadležnih državnih institucija. Zakonom o upravljanju otpadom propisani su posebni tokovi otpada. Ovaj otpad ne sme se mešati sa drugim otpadom i mora se posebno sakupljati. U posebne tokove otpada ubrajaju se: istrošene baterije i akumulatori, otpadna ulja, otpadne gume, otpad od elektronskih i električnih proizvoda, otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu, otpad koji sadrži PCB (Polihlorovani bifenili), otpad koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagađujućim materijama (POPs otpad), otpad koji sadrži azbest, otpadna vozila, farmaceutski otpad, otpad iz proizvodnje titan-dioksina i ambalaža i ambalažni otpad. Ukoliko se proizvođač otpada ne pridržava i ne primenjuje gore navedene obaveze, inspektor za zaštitu životne sredine će ga kazniti novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara. RAZMIŠLJAJTE O SVOM OTPADU

ŠTA PRAVNA LICA TREBA DA ZNAJU O SVOM OTPADU?ŠTA PRAVNA LICA TREBA DA ZNAJU O SVOM OTPADU?

LETO2

Zajedno u akciji čišćenja Pančeva: BiS Reciklažni centar, JKP «Mladost» i – ĐAK! U Pančevu je organizovana još jedna akcija «Otpad donesi, poklon ponesi» i to 15. Maja, povodom Dana porodice, na Sportskom centru Mladost. „BiS Reciklažni centar“ i JKP „Mladost“ su se još jednom udružili da bi Pančevcima pomogli da očiste svoje garaže, šupe, ostave, podrume, tavane, dvorišta... od računarskog, električnog i elektronskog otpada. Svaki donosilac otpada dobio je par sportskih čarapa, a oni srećniji donosioci EE otpada, kojima je baš toga dana bio rođendan, dobili su i multifunkcionalnu sportsku torbicu. Elektronski i električni otpad donela je i Vesna Martinović, gradonačelnica grada Pančeva, kao i mladi Pančevac Boba Bitević, svetski prvak u karateu. Inače, računarski otpad beleži najveći i najbrži rast na svetu od 5 odsto godišnje i spada u opasan otpad jer sadrži komponentne kojei po 200 godina truju zemljište i vodu ukoliko ovakvu vrstu otpada građani i pravna lica bacaju na komunalne deponije. U opasan otpad, pored računarskog, spadaju i elektronski i električni, tako da je veoma važno, zbog očuvanja životne sredine, ovakav otpad pravilno odlagati.

OTPAD DONESI POKLON PONESIOTPAD DONESI POKLON PONESI

LETO2

LETO2

U okviru projekta „Recyclaton 2011“, koji organizuje NVO „Think Big Team“ (organizacija formirana od srpskih studenata koji su maturirali na američkim univerzitetima) prikupljeno je čtrnaest tona električnog i elektronskog otpada.

Prva akcija održana je u Leskovcu, gde je za jedan dan prikupljeno 3,5 tona električnog i elektronskog otpada, a akcija je završena prikupljanjem više od dve tone otpada u Beogradu.

Glavni cilj ovog projekta je da utiče na podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i reciklaže u Srbiji, sa naglaskom na sigurno i ekološko odlaganje elektronskog i električnog otpada, kao i da promoviše volonterizam i građanski aktivizam među svojim alumnijima i omladinom. Celokupna količina sakupljenog otpada prevežena je do Pančeva gde će biti reciklirana u BiS Reciklažnom centru, koji je preko Božidara Potkonjaka, direktora ovog preduzeća i alumnija Community Connections programa, partner Think Big Team-a u ovom projektu. Zanimljivo je da su se zahvaljujući ovoj akciji, i pančevačko preduzeće BiS Reciklažni centar i naš grad našli na sajtu State Department-a.

BiS na sajtu State Department-aBiS na sajtu State Department-a

BiS Reciklažni centar je prvo srpsko preduzeće koje se orijentisalo na: • reciklažu računara • reciklažu elektronskog otpada, rashladnih uređaja, fluorescentnih cevi i sijalica • preuzimanje, transport i legalno skladištenje EE otpada, fluorescentnih cevi i sijalica • fizičko uništavanje poslovne dokumentacije • brisanje poverljivih podataka sa medija • prodaju sekundarnih sirovina • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada • refabrikovanje • konsalting u oblasti upravljanja otpadom • bezbedan transport opasnog otpada i to od utovara na lokaciji Klijenta do istovara u

Reciklažnom centru (bez nadoknade za vozilo do 1,5 tone nosivosti za Beograd I okolinu) Tradicija, iskustvo, kvalitet i profesionalna odgovornost rezultovali su:

a. Poslovnim prostorom od 10.000 kvadratnih metara (prilazni putevi, parkinzi, kolska vaga, skladišta, prostor za reciklažu, kancelarije…)

b. Saradnjom sa više od 250 klijenata, respektabilnih srpskih institucija, kompanija, ino firmi, ambasada…

c. Članstvom u američkoj Privrednoj komori AmCham, u Nemačkom privrednom uduženju u Srbiji, u Udruženju britanskih reciklera, članstvom Globalnog dogovora UN za Srbiju, u Odboru za ekologiju u PKS, u Savetu reciklera u PKS i u Savetu PKS za društveno – odgovorno poslovanje

d. izborom za ovlašćenog partnera u kampanji zaštite autorskih prava u Srbiji u akciji uništavanja nelicenciranih CD medija sa Ministarstvom trgovine i usluga

e. izborom za jedinog autorizovanog Microsoft refabrikanta u okruženju (reciklaža rashodovanih računara, ugradnja softvera i donacija tako refabrikovanih računara)

f. dvostrukom prestižnom nacionalnom nagradom za Društveno odgovorno poslovanje od strane PKS

Dolazimo po EE otpad, utovarujemo, odvozimo, recikliramo. Pozovite nas.

LETO2

Generalni direktor “Božić i sinovi”, Nikola EGIĆDirektor “BiS Reciklažnog centra”, Božidar POTKONJAK

REDAKCIJA:Gordana Vlajić | gordana.vlajic@it-recycling.biz

Bogdan Jorgović-Pejić | bogdan.jorgovic@it-recycling.bizVanja Radenković | vanja.radenkovic@it-recycling.biz

Nenad Marković | nenad.markovic@it-recycling.bizOlga Jovanov | olga.jovanov@it-recycling.biz

Ul. Maksima Gorkog 2, 26000 Pančevowww.it-recycling.biz | o�ce@it-recycling.biz

besplatna EKO linija: 0800 333 033