61

PROTOJEREJ ALEKSANDAR [ARGUNOV O MATERINSTVU

Kada se savr{avaju Bogorodi~ini praznici, ~ita se Jevan|eqe o tome kako Presveta Djeva dolazi u dom Zaharijev. I, kada pravedna Jelisaveta pozdravqa Mariju - zaigra dijete od radosti u utrobi mojoj. Wen mladenac se raduje, igra od radosti, zato {to on Duhom Svetim ose}a bliskost Gospoda... Ovo Jevan|eqe govori o tajni ro|ewa svakog ~oveka. Svako novoro|eno dete je ~udo. Ovo ose}aju ~ak i qudi koji ne veruju u Boga. To je najvi{i dar Bo`iji posle dara blagodati, posle onog dara kada Gospod daje Samog Sebe ~oveku. Kada mi vidimo pred sobom dete, mi shvatamo za{to Sveti Oci ka`u kako je vredan svaki ~ovek Gospodu. Radi ovog ~oveka, tek ro|enog, stvoren je svet. Gospod je predvideo wegovo ro|ewe, i sve u svetu je, u tom smislu, tajna Ova-plo}ewa Bo`ijeg, krsna smrt i Vaskrsewe Hristovo - savr{eni su wega radi. Pogledajte na lica dece. Lice svakoga od wih je lice mudraca, ono se mewa kao nebo. Kako je blagodatno sozercawe - gledati u lice deteta. Ranije je bio obi~aj u Rusiji: kada vide novoro|eno dete da osewuju sebe krsnim znamewem, ~ak i ako ono jo{ nije kr{teno. Tako se izra`avalo strahopo{tovawe pred ovom li~no{}u koja se javila u svet, pred time {to Bog {aqe u svet ~oveka, sa velikim ciqem. I majka je du`na da u~i od svog deteta. Kao {to se ka`e u narodu: sada }e woj sva glupost iza}i iz glave - ona je rodila dete. Sada woj vi{e nije stalo do nekakvih gluposti - ona ima dete. I, u ~itavom ~ove~anstvu, gde se, po re~i Spasiteqa, hladi qubav, usled umno`avawa bezakowa, deca se javqaju kao zadr`avaju}e na~elo - kao oni koji zadr`avaju dolazak ~oveka bezakowa (2 Sol. 2, 7). Od prisustva dece umno`ava se qubav u qudskoj zajednici. Zato je odricawe od dece - odricawe od Boga, otvoreni ateizam. I, {to se vi{e qudi udaquju od Boga, tim vi{e se oni odri~u od dece. Ateizam mo`e prelaziti u satanizam, u najstra{nije vidove odbacivawa dece. Decu ne samo da ubijaju roditeqi /u maj~inoj utrobi/, kao {to ~ujemo, nego se mogu i pri samom wiho-vom ro|ewu prosto odricati od wih. I velika tajna braka, supru`anskog sjediwewa, koje treba da se savr{ava u ~istoti i celomudrenosti, tako|e se podvrgava poruzi. A, tamo gde se odbacuju deca, opravdava se bilo kakav raz-vrat, sve do satanskog - do reklamirawa jednopolne “qubavi” i do svih |avo-qih projekata tzv. klonirawa, kada }e se, kao {to oni obe}avaju, ~ovek ve}

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,28. DECEMBAR 2014, GODINA 16, BR. 16

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

62

ra|ati bez u~e{}a ~oveka. Ne samo da na{ narod izumire od materijalnog siroma{tva, ve} i zato {to se stvara nova generacija qudi, koji `ive samo radi nasla|ivawa. Qudima sugeri{u da tajna telesnog, supru`anskog sjediwewa mo`e biti odvojena od ra|awa dece. Ovo odricawe od dece je rat protiv samoga `ivota. Dana{wi praznik je radost blagoslovenog

materinstva i detiwstva. Da bismo ga dubqe shva-tili, mi treba da se uznesemo mi{qu ka Bo`anskom materinstvu same Pris-nodjeve Marije, radi koga se Ona ra|a u svet. Da weno devstveno materinstvo poka`e {ta zna~i ~istota istinskog materinstva. Blagodare}i Woj, otkriva nam se i to da duhovno na~elo treba uvek da preovladava nad telesnim. Zato su roditeqi, pre svega, du`ni da budu li~nosti, oni koji mogu predati svo-joj deci novi `ivot - ne samo fizi~ki, nego vi{i `ivot, radi koga je sazdan ~ovek. U samom za~e}u, u trudno}i, u ra|awu deteta, u hrawewu wega - to treba da bude prisutno. Mi uvek mo`emo da se obra}amo zastupni{tvu Bogomajke, da bi i nas Gospod nau~io da budemo dostojni visokog nazna~ewa - pripadawa qudskom rodu. Danas }emo se pomoliti Majci Bo`ijoj zbog na{e nesre}e koja se doga|a sa na{om decom, sa decom na{ih bli`wih, sa onom decom koja tek treba da se rode, da bi ih Gospod, zastupni{tvom Bogorodice, sa~uvao. Sveti Oci nam daju duboki duhovni savet. Kada ho}emo da dobijemo ne{to od Boga, mi treba da Mu prinesemo sve za {ta smo sposobni, najboqe {to imamo u sebi. Me|utim, pre svega to treba da prinesemo Majci Bo`ijoj. Tada }e se mawka-vost na{ih darova ~udesno izmeniti. Ruke Pre~iste }e ih prineti Gospodu, a On nikada ne}e odbaciti molitve Svoje Majke. I, Ona nikada ne odbacuje molitve koje dolaze do We. Pamti}emo da je najva`nije za {ta se Ona moli - da se ne li{imo slave Bo`ije. Za ovo je i nama potrebno da se molimo, da ovo tra`imo na svim putevima, kroz sve nevoqe. Tada }e nas Ona izbaviti od nemira i stra-hova, kojima je danas ispuwen na{ `ivot. ... Mi dolazimo danas Woj..., znaju}i da Wena qubav prevazilazi na{u nemo}. Wenim molitvama, samo ako budemo te`ili da `ivimo kao {to Ona zapoveda, mi }emo se udostojiti da ispunimo svoje visoko predodre|ewe u vremenu i u ve~nosti.

QUDI GOVORE O... MATERINSTVUOtkako sam postala majka, spoznala sam da je, sve do ro|ewa moga sina, moj `ivot bio samo privid i da sam tek tada po~ela da `ivim u realnosti. I, kolika god da je muka, saznawe da `ivi{ u istini i real-nosti - le~i. @ivot, ogoqen, bez senki. Kao na ikoni...

Ana Petrovi}, istori~ar umetnosti

63

PREPORUKA SAJTA ZA OVU NEDEQUPRAVOSLAVNI RODITEQ

Adresu ovog sajta mo`ete odnedavno na}i i na sajtu Saborne crkve, u rubrici Preporu~ujemo. Ovo je porodi~ni portal, koji se bavi veoma aktuelnim, za-nimqivim i korisnim temama, koje interesuju svakog roditeqa, a pokriva i neke {ire dru{tvene teme. Predstavqaju se razli~ita iskustva i saveti samih roditeqa, `ivotne pri~e, saveti psihologa, sve{tenika, stru~waka... Na wemu mo`ete pogledati i pravoslavni crtani film, tuma~ewa bajki i `ivotnih problema za decu, roditeqski forum, kao i zbirku kreativnih ide-ja za prazni~ne aktivnosti i igre sa decom.

MISLI O MATERINSTVU

@ena treba da po{tuje mu`a, a mu` da je voli. Savremene `ene su izgubile tu ulogu. Radi se sve na tome da one postanu - mu{karci. Ali, sve kari-jere, poslovne i politi~ke, jednom pro|u. I, {ta na kraju ostaje? Nesre}na, usamqena `ena, bez po-rodice. \avo, me|utim, nije zavr{io svoj posao sa uni{tavawem Pravoslavqa i porodice. Na tome se i daqe intenzivno radi.

Dina ^oli}, novinar

[ta bismo mogli savetovati majka-ma? Da omogu}e svojoj deci da dela-ju i bave se onim {to ih interesuje. Da im ne poma`u bez potrebe i ne prekidaju ih kad zapo~nu neku in-teligentnu aktivnost. Ne`nost, strogost i medicina ne poma`u ako dete pati od duhovne gladi. Onog koji nema {ta da jede ne}emo zvati

budalom, tu}i ili apelovati na wegova ose}awa. To ne bi vodilo ni~emu jer ono samo `eli da jede. Tako je i u ovom slu~aju: problem ne}e re{iti ni stro-gost ni blagost. ^ovek je umno bi}e; duhovna hrana potrebnija mu je vi{e od hleba. Marija Montesori

Svaka je majka mu~enica, a na prvom mestu: majka hri{}anka. Za{to? Zato {to se ona dan i no} neumorno mu~i i stara o telesnom i duhovnom zdravqu svoje dece. U toj svojoj neprestanoj brizi ona svaki dan umire za svoju decu. To je istina na{eg zemaqskog sveta, istina kojoj se dive Nebeski svetovi. Jer, ako ima i~ega na zemqi ~emu se dive An|eli Nebeski, to je dobra hri{}anka, dobra majka, dobra `ena. Ni{ta nije ni te`e ni odgovornije u na{em zemaqskom svetu od du`nosti majke hri{}anke. Sv. Justin ]elijski

Ne smete dozvoliti da se nadviju oblaci nad dom u kome je dete! Morate rasterati te oblake, tako {to }ete si-jati kao sunce pred wim. Ako ne mogu

oba roditeqa da sijaju, onda vi morate da sijate pred wim dvostruko.

Svetomir Bojanin, de~iji psihijatar

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Atanackovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

64

U NEDEQI SVETIH PRAOTACA PROSLAVQAMO: 28.(15) Sv.sve{tenomu~enik Elevterije; Prepodobni Pavle - Materice29.(16) Sveti prorok Agej; Sveta Teofanija carica30.(17) Sv. prorok Danilo; Prepodobnomu~enik |akon Avakum i iguman Pajsije31.(18) Sveti mu~enik Sevastijan; Sveti Modest i drugi s wim01.(19) Sveti mu~enik Bonifatije02.(20) Sv. Igwatije Bogonosac; sv. Danilo Drugi, Arh.srpski (Pretprazn. Ro`destva)03.(21) Sveta mu~enica Julijana; Sveti Petar Kijevski

Svim majkama, bakama, duhovnim majkama i sestrama, monahiwama, onima koji o svakom detetu i ~oveku brinu s qubavqu, kao o Bo`ijem ~edu,

`elimo radostan i Bogom blagosloven praznik Materica!

O SMISLU PRIPREMNIH PRAZNIKA ZA BO@I]

Ranijih godina smo ve} govorili o smislu tronedeqnog ciklusa praznika: Detiwci - Materice - Oci, koji nas, na najlep{i na~in, pripremaju za radost dolaska Ro|ewa Hristovog - Bo`i}a. Pored dobro poznate igre vezivawa i dre{ewa roditeqa i dece, koja ima dubqi smisao, uka-zuju}i nam da se qubav ne mo`e nikad na silu “vezati” i dobiti, ve} je za wu potrebno ne{to u~initi, daro-vati, uzvratiti, ovi praznici nam posredno otkrivaju jo{ jednu va`nu osobenost Bo`i}a: da je on, vi{e od svih drugih, porodi~ni praznik. Po~iwe se praznikom dece - Detiwcima, budu}i da Bo`i} i jeste praznik Bogodeteta, Bogomladenca Hrista. Praznik majki - Materice se nalaze u sredi{tu ovog prazni~nog ciklusa jer je majka ta koja sve povezuje, koja je spona i duhovni most, koja je na to i prizvana. Ona je spona dece i otaca, ali i porodice i Hrista, oko we se mati~i i na wenoj duhovnoj zrelosti uzrasta ~itava porodica. Sve to ~ini po ikoni Majke Bo`ije, koja je spona zemaqskog i nebeskog, lestvica uz koju du{e ushode ka Hristu. Po re~ima vladike ZHiP Grigorija, “u na{oj Crkvi, a naro~ito u bogatom predawu na{eg naroda, nedjeqe pred Bo`i} su, i po smislu i po sadr`aju svome, u potpunosti okrenute ovom velikom Prazniku. I, dok nas Crkva, sa jedne strane, kroz bogoslu`bene pjesme i himne uvodi u ovu veli-ku, nebo-zemnu tajnu Bo`ijeg o~ovje~ewa, sa druge strane, bogata tradicija na{eg naroda izobiqem najrazli~itijih, duboko smislenih obi~aja, koje bri`no ~uva kroz vjekove, i sama nas uvodi u sve~ano prazni~no raspolo`ewe, pripremaju}i nas za svjetlost, radost i toplinu, kojima je ovaj Praznik pre-ispuwen”.