97

PROTA MILIVOJE CRV^ANIN (1892 - 1978)

U okviru na{eg serijala o velikim qudima i doga|ajima iz 166-godi{we istorije na{e najstarije muzi~ke institucije, Prvog beogradskog peva~kog dru{tva, vo{tanicu od re~i prislu`ujemo za du{u i spomen na protu Mi-livoja Crv~anina, koji je, pored svih svojih izuzetnih dela, zadu`io srpski narod nesravwivim istorijskim poduhvatom na srpskom vojni~kom grobqu Jindrihovice u ^e{koj, danas gotovo zaboravqenom. PORODICA I MUZIKA Ro|en je u Kraqevu, otac Milutin mu je bio predsednik Kraqeva~ke op{tine, ugledni trgovac i narodni poslanik. U porodici Crv~anin, muzika je zauzimala va`no mesto: cela porodica se, u svome domu, aktivno bavila pevawem, imali su svoj porodi~ni kvartet. Milivoje je imao izuzetan sluh i glas, kao i ose}aj za ritam. Pevao je u {kolskom crkvenom horu i izvodio so-lo-deonice. Zavr{io je Bogosloviju Svetog Save u Beogradu, a paralelno sa tim poha|ao i Muzi~ku {kolu (prvu Srpsku muzi~ku {kolu, koju su 1899. os-novali Beogradsko peva~ko dru{tvo i Stevan Mokrawac), a wegovi nastavni-ci muzike i crkvenog pojawa bili su znameniti qudi na{e muzi~ke kulture i prosvete: Mokrawac, Josif Marinkovi}, Stevan Hristi}, Jovan Zorko... Vodio je Bogoslovski hor, a za vreme raspusta, u rodnom Kraqevu, hor Sveti Sava i Radni~kim hor. Osnovao je i vodio hor Sveti Ilija, u selu Sir~i kod Kraqeva, sa kojim je imao i javne nastupe. Postavqen je za nastavnika muzike u Gimnaziji u Gorwem Milanovcu, gde je zasnovao i porodicu. Sa suprugom Milicom je imao sinove Qubivoja i Bo{ka. MISIJA U SVETU Milivoje Crv~anin je za sve{tenika rukopolo`en na prole}e 1915, u Sabornoj crkvi u Ni{u, a parohiju je dobio u Gorwem Milanovcu. Na jesen, oti{ao je u rat i pre`iveo Albansku golgotu. Na Korzici (Francuska), gde je poslat na oporavak, osnovao je hor, sastavqen od Srba-izbeglica. Odatle je upu}en u Sen-@an, kao nastavnik i vaspita~ srpskih |aka, diriguju}i i ovde |a~kim horom. Zatim je, godinu dana, slu`io kao sve{tenik i radio kao nastavnik u Gorwem Milanovcu. Kao pitomac Ministarstva vera za studije crkvene muzike, 1922. je zavr{io Dr`avni konzervatorijum u Pragu, na kom-pozitorsko-dirigentskom odseku. Studirao je i muzi~ku estetiku na Filo-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 3. MART 2019, GODINA 20, BR. 25

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

98

zofskom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu, gde je 1929. doktorirao, sa tezom Srpsko crkveno po-jawe u pro{losti i sada{wosti. Govorio je fran-cuski, nema~ki, ~e{ki i slu`io se ruskim jezikom. Slu`io je kao sve{tenik na{eg Generalnog konzu-lata u Pragu i postavqen za referenta za crkvena pitawa pri Konzulatu Kraqevine SHS, potom i Ju-goslavije. Na molbu jugoslovenske vlade, postavqen je za delegata Svetog arhijerejskog Sinoda SPC pri vladi ^ehoslova~ke (1932 - 1945). U ~in protojereja je proizveden 1933. godine. Tokom boravka u Pragu, slu`io je u crkvi Svetih Kirila i Metodija i bavio

se misionarskim radom. Kao ~lan jugoslovenskog di-plomatskog predstavni{tva, dao je veliki doprinos kulturnoj, duhovnoj i muzi~koj, saradwi izme|u Jugoslavije i ^e{ke. MUZI^KA LESTVICA Pored diplomatskih poslova, prota Milivoje se neprestano bavio i muzi~kim radom, komponovawem i dirigovawem. Od 1923, bio je prvi profe-sor pravoslavne crkvene muzike na Dr`avnom konzervatorijumu u Pragu. Od 1932. do 1941, predavao je teoriju pravoslavne crkvene muzike. Za honorarnog profesora u Sremskim Karlovicma je postavqen 1933. Wegove kompozicije (instrumentalne, horske i vokalne - oko 60 dela) su izvo|ene u Otaxbini i rasejawu, na koncertima, u radio-emisijama i na plo~ama. Stvarao je na os-novu narodne muzi~ke tradicije i po srpskim crkvenim napevima. Doneo je veliku novinu u pravoslavnu muziku, uvo|ewem instrumenata i razvijawem velikih polifonih oblika. Jo{ za vreme studija, komponovao je Opelo za me{oviti hor, koje je snimio za Radio Prag, a li~no je izgovarao jektenije. Potom je napisao i Varijacije sa fugom, na temu Kosmeta, za simfonijski orkestar, koje je, tako|e, premijerno izvedeno u Pragu (1927). Komponovao je simfonijsku, horsku, scensku, orkestarsku i kamernu muziku. Wegova najzna~ajnija dela su: Bo`estvenaja Liturgija Svetog Jovana Zlatousta, Mo-litvu proliju ko Gospodu, O Tebe radujetsja, Duhovna muzika o Svetom Savi, Duhovna koncertna muzika, Heruvimska pesma, Ot~e na{, Bogorodice Djevo, Vjeruju... Wegove solo-pesme, uz pratwu klavira i sa orkestrom, posve}ene su wegovim ~lanovima porodice. Scenska dela su mu prikazivana u Pragu i Beogradu. Wegove kompozicije su koncertno izvo|ene u ^ehoslova~koj, Ju-goslaviji, Engleskoj, Americi, Belgiji i [vajcarskoj, a duhovna muzika je u wegovom opusu najzastupqenija. Tokom Drugog svetskog rata, `iveo je u Beo-gradu, a kompozitorskim radom se bavio sve do smrti. Vodio je i crkveni hor Pokrov Presvete Bogorodice u Beogradu (1952 - 1957). SRPSKA VOJNI^KA GROBQA Poduhvat i podvig prote Milivoja Crv~anina kojim je stao na samu krsno-vaskrsnu vertikalu, bila je wegova briga za Srpsko vojni~ko grobqe Jindrihovice, u ^e{koj, gde je postavqen za sve{teno~uvara vojni~kih gro-baqa (1933 - 1941). U rangu generalnog konzula, bio je sve{teno~uvar i

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

100

U NEDEQI MESOPUSNOJ PROSLAVQAMO: 03.(18) Sv. Lav Rimski; Sv. Flavijan Carigradski (Mesne poklade)04.(19) Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija05.(20) Sveti Lav Katanski06.(21) Prepodobni Timotej; Sveti Evstatije07.(22) Sveti mu~enici u Evgeniji08.(23) Sveti sve{tenomu~enik Polikarp Smirnski09.(24) Prvo i drugo obretewe glave Svetog Jovana Krstiteqa

ODLIKOVAWA Milivoje Crv~anin je odlikovan brojnim presti`nim stranim i doma}im priznawima i odlikovawima: Albanskom spomenicom, spomeni-cama kraqa Petra I i kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a, Ratnim krstom, naprsnim krstovima episkopa ~e{kog Gorazda i patrijarha moskovskog i sve Rusije Pimena, Ordenom Svetog Save III i II reda, Belog orla, Belog lava, Karla IV, Crvenim pojasom, priznawem Viteza Legije ~asti, kao i ~inom protojereja-stavrofora. Bio je ~lan Udru`ewa kompozitora Srbije, Saveza ratnih vojnih invalida i Udru`ewa nosilaca Albanske spomenice. PRVO BEOGRADSKO PEVA^KO DRU[TVO Za dirigenta PBPD je prota Milivoje Crv~anin do{ao 1948. go-dine, zameniv{i na tom mestu obolelog Kostu Manojlovi}a. U to vreme, ve} je imao iskustvo Albanske golgote, srpskog vojni~kog grobqa u Jindrihovi-cama, smrti sina, slu`ewa u sve{teni~kom ~inu, profesorsko iskustvo na Konzervatorijumu u Pragu, ogromno dirigentsko i kompozitorsko iskustvo. Dirigovao je Horom PBPD svega nekoliko meseci, ali je, naredne tri de-cenije, sve do wegove smrti, ostalo prisno prijateqstvo, kao i duhovna i muzi~ka saradwa. Bilo je to u te{ko, posleratno vreme, kada su komunisti~ke vlasti potpuno skrajnule rad ove nacionalne institucije. Te godine, nije bilo nikakvih koncertnih nastupa Hora, a prota Milivoje je Horom dirigo-vao prevashodno na bogoslu`ewima. Nadaqe, bio je redovan gost na slavskim sabrawima ovog Dru{tva, a saradwa se nastavila i kroz wegove kompozicije, me|u kojima je PBPD pojedine izvodilo premijerno. Wegovo posledwe delo, V pamjat vje~nuju, posve}eno episkopu `i~kom Vasiliju (Kosti}u), PBPD je premijerno izvelo 1978, malo pre kompozitorovog upokojewa. Ovaj Hor je premijerno izveo i wegovo delo Bogorodice Djevo, koje je napisao povodom 120-godi{wice PBPD, 1973. Protojerej-stavrofor Milivoje Crv~anin se upokojio u Gospodu oktobra 1878. Opelo je, ispred crkve Svetog Nikolaja na Novom grobqu u Beogradu, slu`io patrijarh srpski German, sa brojnim sve{tenstvom i u prisustvu velikog broja qudi, a pesmom ga je sa ovoga sveta ispra}alo Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo.

99

generalni inspektor ratni~kih grobova srpskih interniranih vojnika i gra|ana u ^ehoslova~koj, Nema~koj, Austri-ji, Ma|arskoj i Poqskoj (1922 - 1932). U~estvovao je u podizawu ~etiri mauzole-ja: u Tren~inu (Slova~ka, kao uspomenu na Slovake streqane u Kragujevcu), u Olo-moucu (^e{ka), u pravoslavnoj crkvi u Pragu i u Jindrihovicama, kraj Karlovih Vari. (O Srpskom vojni~kom grobqu u Jin-drihovicama smo pisali u Saborniku br. 35 za 16. godinu izdavawa, ali je ovo tema vredna mnogostrukog i neprestanog pomiwawa). Ovo je NAJVE]E SRP-SKO VOJNI^KO GROBQE van Otaxbine, ve}e i od Zejtinlika u Gr~koj. Kroz logor, koji je, tokom Velikog rata, bio postavqen na ovom mestu, pro{lo je vi{e od 40.000 qudi - Srba, Rusa, Italijana, Rumuna, Litvanaca... Ovde je, pod ~izmom Austro-ugarske, u najte`im mukama, umiralo najvi{e Srba - i po 40 srpskih ratnika i stradalnika dnevno, a bacali su ih u masovne grobnice. Najstariji logorski zarobqenik je bio pravoslavni sve{tenik, koji je imao 92 g. kada je izdahnuo, a najmla|i je bio wegov unuk, koji je tu preminuo u 8. godini. Prota Milivoje Crv~anin je 1925. pokrenuo inici-jativu da se sakupe i pohrane zemni ostaci stradalih Srba iz logora {irom ^ehoslova~ke. Vlada Kraqevine SHS je prihvatila ovu nameru i, uz pomo} ~ehoslova~kog predsednika Toma{a Masarika, prijateqa kraqa Aleksan-dra Kara|or|evi}a, sprovedena je masovna ekshumacija (1926 - 1932). Prota Milivoje Crv~anin je pa`qivo sakupqao zemne ostatke svakog pojedinca i pohrawivao ih u kov~e`i}e, koje je numerisao, uz bri`qiv popis podataka. Zemni ostaci 7.100 stradalih Srba su, zajedno sa 189 Rusa, sahraweni u mau-zolej, koji je zvani~no otvoren jula 1932, a osve{tao ga je prota Milivoje, sve{teno~uvar ovog svetog mesta. Posle Drugog svetskog rata, istina o ovom istorijskom poduhvatu, kao i logoru i vojni~kom grobqu, vremenom je gasnula u srpskom narodu, dok je nije prekrio najve}i srpski greh - zaborav svojih svetiwa, velikana, prolivene krvi i sopstvene istorije. Tek 90-ih godina 20. veka, Srbin Dejan Ran|elovi} iz Karlovih Vari je otkrio, u obli`woj {umi, zemne ostatke jo{ 1.600 Srba stradalih na ovom mestu, {to ~ini uku-pno sa~uvanih 8.700 zemnih ostataka stradalih Srba. JO[ JEDNA HUMKA I KRST Posle svih ovih podviga, Bog je Svoga slugu Milivoja udostojio ven-ca, kojim ga je uzvodio u jo{ vi{e udostojewe Carstva nebeskog, razumqivo jedino o~ima vere. Prota Milivoje Crv~anin je 1945. iskusio najte`i bol koji pod ovim nebom postoji - wegov mla|i, 25-godi{wi sin Bo{ko izgubio je `ivot na Sremskom frontu, kod [ida. U znak se}awa na sina, Crv~anin je u manastiru @i~i, ~iji je bio ~est gost, 1966. poklonio legat - spomen-sobu, sa brojnim dragocenim umetninama. (Roditeqi Milivoja Crv~anina su upisani me|u legatore u crkvi Svete Trojice u Beogradu, a prota Milivoje je ovoj crkvi darovao ikonostas, koji je 1959. osve{tao patrijarh German).