33

Sv. vladika Nikolaj: PRI^A O TRI KOPAWE BRA[NA

(Ovu besedu sv. vladika Nikolaj je izgovorio u velikoj dvorani Kolarca, na Duhovnoj akademiji u Nedequ Pravoslavqa, 9. marta 1941. godine. Posle ne-punih mesec dana, po~eo je Drugi svetski rat...) Pre nekoliko godina, sa ovoga mesta govorio je Beogra|anima na{ ro|ak iz Indije, onaj ~uveni pesnik-mislilac Rabindranat Tagore. Uzgred da ka`em, za{to ga ja nazivam na{im ro|akom. Zato {to su na{i srpski preci u davnini obitavali u neposrednom susedstvu velike Indije, odakle su poneli u du{i svojoj mnoga indijska verovawa, stremqewa, obi~aje i ve{tine, bajke i gatke i poslovice u re~i. Kad neki moderni istori~ari govore da su se Srbi doselili u ove krajeve sa Karpata, oni pravo govore, ali samo u toliko u ko-liko spomiwu posledwu stanicu a ne polaznu na dugom putu na{ih nomadskih pra|edova. Kao kad bi neko rekao za putnika iz Soluna da je doputovao u Beo-grad iz Top~idera. Izla`u}i dakle svoje utiske iz raznih evropskih preston-ica, Tagore je zavr{io ovim re~ima: “Evropa je izgubila duhovnu ravnote`u i nalazi se sada na obronku stra{ne propasti. Ako se Evropa ne povrati Bogu, ona }e se neizbe`no survati u propast”. I dijagnoza i lek. I evo to vidovito proro~anstvo Tagorino - podudarno sa proro~anstvom na{eg slovenskog vidioca Dostojevskog - ispu-wava se sa krvavom tragi~no{}u u na{e dane, na na{e o~i. Ne}u ulaziti u to {ta je Tagore mislio pod duhovnom ravnote`om. Ali }u vam ukratko izlo`iti {ta mi hri{}ani nazivamo duhovnom ravnote`om. Jer smatram da ta tema stoji u skladu sa na{im dana{wim praznovawem. Niti mislim kazi-vati vam svoje mi{qewe o tome, niti ma ~ije qudsko mi{qewe, nego nauku Spasiteqa sveta, Gospoda Isusa Hrista. Tu svoju nauku, obu~enu u slikovitu ode}u, izrazio je On vako: Carstvo je nebesno kao kvasac koji uzme `ena i metne u tri kopawe bra{na, dok sve ne uskisne. Svega jedna re~enica, pa i ona na prvi pogled potpuno tajanstvena i nerazumqiva. Retko ko od ~itala-ca Jevan|eqa da razume ove re~i. ... [ta ima Carstvo nebesno sa kvascem, sa `enom, sa tri kopawe i sa bra{nom? Verujem da se mnogi i od vas Beogra|ana, pored svukolike inteligentnosti va{e, morao tako zapitati, zami{qen nad ovom tajanstvenom parabolom. ... U samoj stvari, ovo je jedna prakti~na isti-na, neophodna za zapadwaka kao i za isto~waka, ako `ele znati {ta je duhovna

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 12. NOVEMBAR 2017, GODINA 19, BR. 9

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

34

ravnote`a i kako se ona posti`e. Jer smisao ove pri~e uvodi nas u najdubqe tajne unutarweg duhovnog bi}a ~oveka uop{te, pa naravno i svakog od nas pose-bice. Ona stoji u vezi sa jednom drugom izrekom Gos-podwom: Carstvo je nebesno unutra u vama. @ena ozna~ava du{u. Tri kopawe ozna~avaju tri osnovne mo}i du{evne: um, ose}awe i voqu. Kvasac

ozna~ava Hrista, ili Boga. Daqe, spomenuto je bra{no, a ne testo. Za{to to? Zato {to bra{no ozna~ava sirov materijal od koga se mo`e mesiti kva-san ili beskvasan hleb, narodski re~eno: somun ili poga~a. @ena, doma}ica, mo`e po svojoj slobodnoj voqi ne staviti kvasac ni u jednu kopawu, a mo`e ga staviti ili samo u jednu ili u dve ili u sve tri. Tako i du{a ~ovekova. ... Du{a uzima Hrista, ili Boga, kao nebesni kvasac, i stavqa ga u sve tri svoje mo}i: u um, u srce i u voqu, dok sve ne uskisne, to jest dok sve troje podjed-nako ne naraste i sve troje se obo`i - i um i srce i voqa. ... To je eto duhovna ravnote`a po nauci Hristovoj. To je savr{en ideal du{e ~ove~je, i to je ra-zumna pedagogika svih razumnih vaspita~a omladine. ... I vi ste morali u dru{tvu re}i ili ~uti gde se govori za nekog pa-metnog ~oveka: jeste pametan, ali je bez srca. Za drugoga opet: jeste dobri~ina, ali bez pameti i energije. Za tre}ega opet: jeste jake voqe, ali je bez srca i bez pameti. Kod jednoga je, dakle, misaona mo} vrlo razvijena, ali je mo} ose}ajna zakr`qala; kod drugoga razvijena je mo} ose}ajna, ali je zakr`qala mo} misaona; kod tre}ega se opet voqa podigla i osna`ila na ra~un uma i srca. Govore}i slikovno, jezikom pri~e Hristove, mi }emo re}i: jedan je stavio svoj kvas u kopawu uma, pa mu je um narastao kao somun, dok mu je srce ostalo spqo{teno kao poga~a; drugi je zakvasio kopawu srca, pa mu je nara-slo ose}awe kao kvasni hleb, dok su mu umna i voqna mo} ostale nenarasle i spqo{tene kao poga~a; kod tre}ega najzad voqa je narasla kao zakva{en hleb, dok su umna i ose}ajna mo} ostale nerazijene ili degenerisane. U sva tri slu~aja duhovna je ravnote`a izgubqena, razvitak ~oveka nepravilan, i pedagogika pogre{na. Od takvih defektnih qudi ~ove~anstvo je uvek pa-tilo; pati i danas, jer ono {to je individualno u pojedincima pokazuje se u kolektivnom `ivotu dru{tva. ^ove~anstvo je vazda `udelo za qudima pot-punim i savr{enim. A kao potpun i savr{en ~ovek smatran je onaj ko je imao prosvetqen um, blagorodno srce i sna`nu voqu, na dobro upu}enu. Po nauci pravoslavnoj, takav je ~ovek `iva ikona Bo`ija, odraz slave Tvor~eve, mali bog, ili sin Bo`iji. ... Takvoga ~oveka Srbin gleda kao Bo`iji instrument, na kome su sve tri `ice pravilno razvijene, tako da Duh Sveti na wemu izvodi svoje divne melodije. I u crkvenim stihirama se sveti qudi ~esto nazivaju lirom duhovnom ili harfom Duha Bo`ijega. Defektni qudi, pak, tj. oni koji nisu tako svestrano raz-vijeni i vaspitani, li~e na muzi~ki instrument sa jednom `icom zategnutom, dok su ostale dve

Ako nisi ~ista i bezazle-na kao malo dete, ne}e{ u}i u Carstvo nebesko.

Ali, ne treba da ima{ i mozak malog deteta!

Sv. Gavrilo Gruzijski

35

`ice opu{tene ili iskidane. Samo u vezi sa ovim meni je pojmqiva tajna one neizmerne qubavi koju Srbi imaju prema Svetom Savi. Eto ba{ u tome {to oni gledaju u Savi ~oveka savr{ena u sva tri pravca, ~oveka sa sve tri kopawe du{evne zakva{ene Bogom, ~oveka velikog uma, velikog srca i ve-like energije. Jer svetlost uma Savinog odgovarala je toplini qubavi srca wegovog, a qubav opet odgovarala je ja~ini voqe wegove, vazda konstruktivne i pozitivne. Prava ikona `ivoga Boga! Takvi su bili i mnogi drugi svetite-qi i svetiteqke Crkve Hristove. Zato, gledaju}i u wihove ikone na drvetu ili na platnu, mi ose}amo veliku utehu; ose}amo kako se sa likova wihovih uleva u nas neka ~udesna harmonija od svetle misaonosti, od tople qubavi i sna`ne voqe. To su likovi qudi duhovno uravnote`enih i stoga ispuweni pobedni~kim mirom...

U Nedequ Pravoslavqa, 9. marta 1941. godine, Savez sve{teni~kih udru`ewa SPC i Odbor beogradskog sve{tenstva organizovali su tradicionalnu Duhovnu akademiju u velikoj sali Kolar~evog univerziteta. Sala je bila puna do posledweg mesta, koncert je priredilo Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo (PBPD), uz Hor studenata Bogoslovskog fakulteta, a sv. vladika Nikolaj je odr`ao besedu o tri kopawe bra{na (integralna verzija teksta se mo`e prona}i u Sabranim delima sv. vladike Nikolaja). Prisustvovali su: patrijarh srpski Gavrilo (Do`i}), mitropolit ki{iwevski Anastasije - poglavar Ruske zagrani~ne pravoslavne crkve, vikarni episkopi Arsenije i Valerijan, brojno sve{tenstvo, predstavnici kulturnih i nacionalnih dru{tava prestonice. U svojoj besedi, sv. vladika Nikolaj je govorio i o sv. Savi i wegovom odnosu prema bogoborcima, prema sopstvenom narodu i prema Rusima, smelo izgovaraju}i ono o ~emu se nije smelo govoriti. Wegova beseda je pozdravqena dugim i gromoglasnim aplauzom. PBPD i Hor studenata su nastupali pod rukovo|ewem Mom~ila Pi{~evi}a, mladog dirigenta i studenta Bogoslovskog fakulteta, pitom-ca Svetog Sinoda, darovitog |aka Muzi~ke {kole u Beogradu, koji je zame-nio ~uvenog Vojislava Ili}a u ovim dvama horovima, od 1937. godine (kada je Ili} oti{ao na usavr{avawe u Berlin). Prethodno je dirigovao i horom Mokrawac i ^ukari~kim peva~kim dru{tvom. U jednom sporu Pi{~evi}a sa prof. Du{anom Glumcem, predsednikom Hora studenata (Glumac mu je zame-rao preveliko anga`ovawe u PBPD), na Pi{~evi}evu stranu je, po cenu svoje ostavke sa mesta sekretara i peva~a Hora, stao student Go-jko Stoj~evi}, potowi patrijarh Pavle, a potom i ~itav hor. Mom~ilo Pi{~evi} je ~esto dirigovao Horom PBPD (a Horom studenata redovno) na bogoslu`ewima u Sabornoj crkvi, a zatim i na koncertima. Ovo je bilo wegovo posled-we javno dirigovawe. Poginuo je u bombardovawu 6. aprila 1941, na Kalemegdanu, sa 27 godina... Ovo je na{a vo{tanica i pomenik ovom zaboravqenom, darovitom stvaraocu...

IZ LETOPISA SABORNE CRKVE

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

36

U NEDEQI 23. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 12.(30) Sv. kraq Milutin; Prep. Teoktist i Jelena; Sv. Varnava Hvostanski13.(31) Sveti apostoli Stahije, Amplije, Urvan i drugi14.(01) Sveti Kozma i Damjan - Vra~evi15.(02) Sveti mu~enici Akindin, Pigasije i drugi s wima16.(03) Obnovqewe hrama Svetog velikomu~enika Georgija - \ur|ic17.(04) Prep. Joanikije Veliki; Sv. sve{tenomu~enik Nikandar18.(05) Sveti prepodobnomu~enici Galaktion i Epistima

Draga bra}o i sestre, sve~ari Svetih Kozme i Damjana, kao i Obnovqewa hrama Svetog velikomu~enika Georgija - \ur|ica, slavske kola~e i

`ito mo`ete donositi na osve}ewe, na dan Slave, ve} od 7:00.

QUDI GOVORE O... O MUDROSTI I DOBROTI

Me|u vukovima opstati ovci je te{ko, ali nije nemogu}e, jer nam Gospod ka`e na koji na~in mi mo`emo i me|u vukovima opstati kao ovce Wegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost }e nas sa~uvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno, da nas neprijateqi ne onemogu}e. A bezazlenost i dobrota }e nas sa~uvati da mi ne postanemo vuci. Treba imati, dakle, mudrost. Razvi-jati mudrost Bogom danu, sve vi{e i vi{e, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zlo}u, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost. Ni jedno ni drugo vi{e, nego da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi. I mene su gonili, i vas }e goniti, govori Gospod. S tim moramo biti na~isto i pripremiti se da i pri tom ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci na{i bili: qudi Bo`iji, narod Bo`iji. I onda, kad do|e kraj `ivota na{ega, u}i }emo u radost bla`enstva Carstva nebeskoga. To i jeste smisao i ciq na{eg ̀ ivota. Bog vas blagoslovio! Patrijarh srpski Pavle

PRI^E SOLOMONOVE

- Mudro{}u se zida ku}a i razumom utvr|uje se. I znawem se pune sobe svakoga blaga i dragocena i mila.

Mudar je ~ovek jak, i razuman je ~ovek silan snagom.

- Pred bezumnikom ne govori jer ne}e mariti za mudrost besede tvoje.- Ne idi odmah da se prepire{, gledaj {ta bi ~inio naposletku

ako bi te osramotio bli`wi tvoj. - Savet je u srcu ~ove~ijem duboka voda, ali ~ovek razuman crpe ga.

- Po~etak je mudrosti strah Gospod-wi, i znawe je svetih stvari razum.