Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (9)

PAGE 1

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi

Sjednica Osnivake skuptine SDS-a

T aj dan, 12. juli, Petrovdan, bio je za mene divan dogaaj za pamenje. Bio je etvrtak, a tim danima se, uvek u dvanaest asova, odravaju sednice nastavno-naunog vea koje vodi dekan. To je ustaljena praksa. Kako da je krim? ta da radim? Odluila sam da praksu delimino prekrim zakazujui sednicu za deset asova. Svi se pitaju: ta ovo bi naoj dekanici? Sutradan su iz novina saznali ta je bio razlog.

Na platou Skenderije prisutna je masa sveta, a meni srce lupa od sree, jer sam mislila, bojala se, da uplaeni Srbi nee doi. Teko sam se probila do gornjeg ulaza, jer se samo moglo pristupiti galeriji. Pogled odozgo bio je velianstven, sala je bila dupke puna, a prolazi i hodnici zakreni. Neko mi je ustupio mesto. Gledam da li u videti nekog poznatog. Ugledala sam mog brata sa nekoliko njegovih drugova i neke ljude koje poznajem iz crkve. Ali mnogo njih prepoznaje mene, pozdravljaju me sa radou. Vidi se da im je drago to sam prisutna. Ali, kako me znaju? Setih se, verovatno iz onih dogaaja na Univerzitetu koje je televizija dobro propratila.

IZETBEGOVI ZAHVALIO OSIU: Tada sam videla veinu ljudi koji e ui u rukovodstvo stranke. Sedeli su u suprotnom kraju sale u prvim redovima, zajedno sa gostima. Za mene su bili svi nepoznati, neka nova lica, nisu Sarajlije. Meu gostima je i Alija Izetbegovi, predsednik SDA, doao da pozdravi, kako je rekao, konano osnivanje jedne srpske nacionalne stranke. Seam se da je rekao da se ranije, pre uspostavljanja muslimanske nacije, uvek deklarisao kao Srbin i zahvaljuje srpskim intelektualcima - demokratima, naroito Dobrici osiu, koji su ustali protiv suenja njemu i njegovim drugovima 1984. Osim toga govorio je i o Jugoslaviji kao najboljem reenju za muslimane koji su prisutni na skoro celo njenoj teritoriji, a tamo gde im je populacija najgua, u BiH, rasuti su svugde i uporeuje njihov raspored sa tigrovom koom. Tu je i dr Radovan Karadi. Predstavili su ga kao budueg predsednika SDS-a za BiH. On ree da e stranku voditi samo privremeno dok se ne nae neki profesionalac i da e to brzo biti. Nikada do tada nisam ula da u Sarajevu ivi i radi lekar tog imena, ali ni drugi ga nisu poznavali. Pitaju me ljudi okolo da li ga poznajem, da li je Sarajlija. Neko u onoj masi ree da je Crnogorac. Ja sam mislila da to zakljuuju po prezimenu. Ali na osnovu onoga to je rekao, pomislila sam da je neki skroman ovek, sam kae da trai profesionalca, svestan je da ta funkcija nije za njega, posebno to ne pripada naoj sredini. Sve mi to prolazi kroz glavu sluajui ga kako govori.

U Bosni treba godinama iveti, bolje reeno generacijama, pa znati odnose meu ljudima i meu narodima koji tu zajedno ive. Sve je u toj zemlji nekako drugaije i boja neba i boja vode (to mi je priao akademski slikar, pokojni Tjei) i ljudi. Znao je to dobro Ivo Andri. Mnogo kasnije, 1997. kada sam bila u poseti naim Srbima u Americi i Kanadi i kada sam na jednoj tribini govorila o dejtonskoj BiH, bila je prisutna grupa univerzitetskih profesora iz Amerike. Neki od njih postavljali su takva pitanja da se moglo zakljuiti da im je sve mutno i nerazumljivo i da su im osnovne relacije, koje stotinama godina postoje u Bosni, nepoznate. Digla se jedna profesorica i njima se obratila: "Ako niste proitali nijedan roman Ive Andria, uz najbolju volju neete shvatiti situaciju ni u dananjoj BiH".

KARADI UMILJENI SKOROJEVI: Na toj skuptini Karadi je spomenuo potrebu za profesionalcem, koji bi trebalo da vodi stranku i - nikad vie. Nakon manje od dve godine taj ovek je drao sve funkcije u svojim rukama i kada sam ponekad rekla da bi trebalo da ima neke savetodavce, profesionalce, iz odreenih struka, zapanjila sam se odgovorom. Rekao je da mu to nije potrebno, veli da on pie i zakone, a da je bolji ekonomista od mnogih strunjaka iz te oblasti. Prepala sam se te njegove umiljenosti da sve zna. Ve ranije sam uoila neskromnost tipinu za skorojevia. U njegovom sluaju, kao i u mnogim, potvrdila se tanost izreke: "Daj mu vlast da vidi kakav je ovek".

Nisam, tada na Osnivakoj skuptini, obraala panju na govornike, mene je interesovao samo Rakovi. Ali ne samo mene, svi su ekali samo njega da uju. ekali su da neko javno progovori o patnjama Srba u Hrvatskoj, ali i o buduem statusu Srba u zajednikoj dravi. Narod mu je aplaudirao, narod ga je volio, narod mu je verovao. Pa kada je on preporuio Karadia za predsednika i to je prihvaeno sa zadovoljstvom, jer je on to rekao. On je lansirao Radovana, koji je, im se naao u sedlu i uvrstio svoju poziciju, okrenuo lea Rakoviu. Nije mu vie trebao, svi su ga troili na svoj nain.

Na toj sjednici Skuptine SDS-a veina prisutnih je ispunila pristupnicu za ulanjenje. Ljudi su osetili opasnost koja nadolazi i svi su eleli da se zatite jedinstvenim titom. Srbi su u mirnim vremenima individualisti, sigurno mnogo vie nego drugi, ali kada se pribliava opasnost onda im proradi duboko usaeni instinkt za okupljanjem, saborovanjem. A opasnost je ve tu blizu, u Hrvatskoj i samo to se nije proirila i na BiH, a o Kosovu da se i ne govori. Ima mnogo razloga da se naa nacija duboko zamisli i zabrine. Sve je to bilo prisutno na taj Petrovdan 1990. u velikoj sali "Skenderije".

Ipak, malo je ko mogao pomisliti da se uasi iz Drugog svetskog rata mogu ponoviti.

POLITIKI SAVJET SDS: ......Negde sredinom septembra iz SDS-a su mi poslali poruku da me prof. Nikola Koljevi poziva da prisustvujem nekom sastanku, bez objanjenja o emu je re. Do tada nita nisam ula o SDS-u osim onoga to sam saznala na Petrovdan. Nikolu Koljevia nisam lino poznavala, ali sam ula za brau Koljevie, ugledne profesore sa Filozofskog fakulteta, a doli su iz Banje Luke. To je za mene bilo dovoljno da se pozivu odazovem. Radilo se o sastanku Saveta Srpske demokratske stranke iji su sastanci odravali uvek ponedeljkom naveer, a tada je predsedavao prof. Nikola Koljevi.

Ve na narednom sastanku tu dunost je preuzeo akademik Slavko Leovac. Ni danas ne znam da li je Savet bio predvien Statutom stranke, mislim da nije. Ali upravo kao jedna neobavezna institucija funkcionisao je odlino i znaajno doprineo ugledu stranke. Okupio je eminentne intelektualce koji su, ne po slovu zakona, nego po svoj savesti preuzeli moralnu odgovornost za rad stranke, ali jo mnogo vie, za sudbinu nacije.

To je bilo savetodavno telo ije su odluke neobavezujue za stranku. Stavovi i zakljuci Saveta u vezi sa pojedinim vanim dogaajima objavljivani su redovno u tampi. Oni su respektovani ne samo od strane Srba nego i od drugih. Intelektualci, eljni otvorenog razgovora i argumentovane rasprave, zduno su se prihvatili odgovornosti pred svojim narodom, ali i pred javnou uopte u tekim kriznim vremenima kada je stari sistem odumirao, a novi demokratski odnosi jo nisu bili uspostavljeni. Bilo je poznato da se Savet sastaje ponedeljkom u devetnaest asova i ljudi su dolazili, bez obzira da li su lanovi ili ne. Dolazili su da nekom dobronamernom sugestijom i nekim savetom pomognu razvoj demokratije u sredini u kojoj su radili, stvarali, ali u kojoj su mnogi od njih roeni.

Kasnije, kada su meunacionalni odnosi postali prioritetni, tj. kada je ve bilo jasno da je formirana muslimansko-hrvatska koalicija protiv Srba, Savet je svoju panju usmerio prema tome vodei rauna da su odnosi meu nacijama najdelikatnije pitanje ivota BiH. Na Savet je bio potpuno svestan toga i nije mu nedostajalo tolerancije i strpljenja. Bavili smo se tim pitanjima na sastancima, ali i u meusobnim razgovorima. esto sam se tada pitala: na koji nain zadrati dobre odnose i ak ih poboljati kada se izbrie fiktivno bratstvo i jedinstvo i kada religije zauzmu svoje mesto koje im pripada.

Tada sam se seala detinjstva, perioda pre Drugog svetskog rata, kada je to dobro funkcionisalo na bazi individualnog potovanja kao i respektovanja razliitih nacionalnih i religijskih grupacija. Razmiljala sam: ako je to tada moglo, zato ne bi moglo sada? U naoj kui, ali i u drugim, vodilo se rauna kada su Bajrami, kada su katoliki Uskrs i Boi a kada Pasha. Tada ni kod nas nije bilo velikog spremanja ni pranja vea, da se komije ne uvrede. Obavezno me majka pitala da li sam estitala praznike svojim drugaricama. O tome se strogo vodilo rauna i sticale su se navike od malih nogu da se potuju tua ubeenja i obiaji. Problem je kako opet uspostaviti neto to je nekada funkcionisalo? Od tog vremena deli nas dugi period kada se sve to pod pritiskom reima, izgubilo. Takve navike izgraivane su u porodici i u koli, a te institucije su dobrim delom razorene u komunizmu. Onaj surogat koji su pokuali da daju, tj. bratstvo i jedinstvo, nije moglo zameniti iskreno meusobno uvaavanje razliitosti. Retki su oni iz komunistike nomenklature koji su neto o tome znali.

Predsednik SDS-a Radovan Karadi, u poetku, dolazio je redovno na sednice Saveta. To je bio period kada su mu trebali saveti i autoritet uglednih ljudi. Znao je paljivo da slua njihova izlaganja i da uvaava njihovo miljenje. Kasnije je zakanjavao, a onda izostajao. Ovo je prolazilo bez objanjavanja i izvinjenja, makar onog civilizovanog, neophodnog za dobru komunikaciju meu ljudima. On je brzo evoluirao do nivoa kada mu nikakav savet nije bio potreban ili je, to je verovatnije, primao savete sa neke druge strane, nama u to vreme nepoznate. (Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (2)

Komunisti u vrhu SDS-a

P redsednik SDS-a Radovan Karadi, u poetku, dolazio je redovno na sednice Saveta. To je bio period kada su mu trebali saveti i autoritet uglednih ljudi. Znao je paljivo da slua njihova izlaganja i da uvaava njihovo miljenje. Kasnije je zakanjavao, a onda izostajao. Ovo je prolazilo bez objanjavanja i izvinjenja, makar onog civilizovanog, neophodnog za dobru komunikaciju meu ljudima. On je brzo evoluirao do nivoa kada mu nikakav savet nije bio potreban, ili je, to je verovatnije, primao savete sa neke druge strane, nama u to vreme nepoznate.

PREOBRAAJ VOJISLAVA MAKSIMOVIA: Tu i tamo, na sastancima, pojavljivali su se neki ljudi, nama nepoznati, neki su, rekoe, pripadali stranakim strukturama. Bili su konspirativni i prepotentni. Poeli su da iritiraju predsednika Saveta, Leovca, kojeg dobro poznajem jo iz gimnazijskih dana. Bilo je oito da neki od njih nisu dobrodoli.

O ovome smo Leovac i ja razgovarali i nadali se da e ti ljudi koji su se iz Komunistike partije (KP) samo prebacili u SDS, biti u manjini i da e se izgubiti u pozitivnoj veini. Takoe, nije bilo vreme da se na to obraa panja. Tada nisam razmiljala o verovatnoi da, ako takvih vie ue u SDS, mogu nametnuti metode rada iz bive partije u kojoj su stekli dugi sta. ta e onda biti sa demokratijom, ali i sa srpstvom, jedno bez drugoga ne ide.

Naveu dva primera. Kasnije ih je, naalost, bilo i vie. Dr Vojo Maksimovi, profesor na Filozofskom fakultetu i Velibor Ostoji, lektor. Ranije ih nisam poznavala. Prof. Maksimovi je bio ef Poslanikog kluba SDS-a u Skuptini BiH. U svojim nastupima imao je neto prepoznatljivo iz prethodnog reima. Za vreme jednog zasedanja Skuptine, kojem je prisustvovao i Karadi, nastupio je vrlo radikalno i ja upitah Radovana kako to da ja ranije nisam poznavala ovakvog Srbendu. A on mi je odgovorio da je Maksimovi sa istim arom i beskrupulozno napadao svoje kolege na fakultetu, posebno Srbe, i to sa pozicije partijskog funkcionera. Ostao je dosledan sebi i u narednim godinama izgleda da su takvi bili potrebni i novoj partiji.

To je moje veliko razoarenje. Naziv stranke treba da oznaava i njenu osnovnu programsku orijentaciju. Kakvu demokratsku orijentaciju moe imati partija sa takvim ljudima? Meutim, partija me nije mnogo interesovala, iako je tada SDS bila nosilac mnogih znaajnih promena i nisam smela da budem nezainteresovana za njen rad. Nisam bila ni vina partijskom radu, a imala sam i izvesnu odbojnost prema svrstavanju ljudi u neke grupe. Ta se averzija prenela iz vremena kada je KP bila jedina stranka. Smatrala sam da ono to svi zajedno hoemo da postignemo, a to je promena reima, demokratizacija drutva, reavanje meunacionalnih odnosa demokratskim putem, da sve to nadilazi okvire jedne stranke, to se tie celog srpskog naroda, ali i druga dva naroda i svih graana BiH i Jugoslavije. Oekivala sam da vodei ljudi u druge dve nacionalne stranke imaju isto miljenje u vezi sa tako krupnim pitanjima i da bih ih zajedno trebali reavati. Drugi to uopte nisu hteli. Imali su druge ciljeve to se vrlo brzo i pokazalo. I u tome sam bila naivna.

PREDIZBORNA KAMPANJA: Predizborna kampanja trajala je relativno kratko. Nisam zbog mojih obaveza obilazila ceo teren BiH. Stranka je uvaila tu injenicu. Ipak sam bila na nekoliko znaajnih promotivnih skupova: Sarajevo, Banja Luka, Foa, Milii, Drvar, Bosanski Petrovac. Ti su skupovi bili uvek dobro organizovani, poseenost maksimalna, to, naravno, pozitivno inspirie govornike. Obino su oko etrnaest asova dolazili po mene na fakultet, a vraala sam se jutrom sledeeg dana. Nastojala sam da moj predizborni angaman ne utie na obaveze koje sam imala na fakultetu. Jedino je bila moja mama oteena, ali tu su me brat i snaha zamenili.

Za vreme vonje smiljala sam kako da se obratim narodu, ta da im kaem. Svaka sredina imala je svoje specifinosti, odreene probleme, trebalo ih je poznavati i o njima govoriti. Nisam imala vremena da u kontaktu sa stranakim rukovodstvom dobijem odreene instrukcije i podatke. Ono to je bilo opte, zajedniko za celokupan srpski narod i sve graane BiH, to se, naravno, ponavljalo i o tome se govorilo na celom podruju nae republike. Bojala sam se svojih nastupa. Nije to isto kao studentima drati predavanja, to je druga vrsta govornice i drugi auditorijum. Svaki podatak sam proveravala, za svako obeanje traila sam makar 80 odsto sigurnosti da se moe ispuniti, kao da sam na naunom simpozijumu. To je suavalo tematski prostor. Naravno, toga sam se brzo oslobodila.

I KARADI JE BIO LAN KP: Karadi je bio veliki majstor na tribinama. Vanjtinom prihvatljiv za Srbe (ali za to vreme i za tu priliku), a rei su mu bile bez zadrke i pogaale u najtananije oseaje nacije. Bilo je mnogo, mnogo obeanja. Kao i ostali, i ja sam mu tada verovala. Mislila sam, ozbiljan je i odgovoran ovek i sigurno postoji realna osnova za obeanja. Kada se samo setim one prie o "dobrim domainima". Kada je o njima govorio, mislila sam na ljude sline mom dedi Dionisiju, uglednom i imunom oveku koji je pre Drugog svetskog rata, radei sa svojim sinovima, radei estito i bez odmora, stekao velik imetak i koji je s dozom ponosa govorio koliko je te godine "dao kralju i dravi", mislei na porez. Ta cifra je govorila o njegovom uspenom poslovanju, ali i o njegovoj odgovornosti prema dravi. Moj model uspenog, dobrog domaina bio je takav, a Radovanov sasvim drugaiji. Njegov model je profiter koji se na neregularan nain preko noi obogati. To su oni koji su, ne potujui zakone i propise i koristei ratno vreme i tragediju svog naroda, vercujui humanitarnu pomo, postali milioneri u roku od dva, tri meseca. Takvi su njega fascinirali. Njima se divio, sa njima druio i poao njihovim stopama.

Meutim, nikada Karadi nije otro kritikovao komunizam, a to je ono to je trebalo initi i uvoditi demokratiju. Zaobilazio je ovu tematiku. Bio je oprezan, jer je i on bio lan KP. Ali zato sam se ja obruavala na sve to je bilo povezano sa samoupravnim socijalizmom. U Drvaru moj govor je naiao na leden prijem. Oni su nepovratno zatrovani komunizmom. To se potvrdilo i koncem rata, kada je hrvatska vojska prela u zapadne delove BiH, u nau Krajinu. Tada sam otila u Drvar, kada su granatirali taj grad, da budem sa njima, da ih osokolim i da ih podsetim da se svoj grad, njihov i na Drvar mora braniti. Ali i tada su me mrko gledali. To je bio Titov Drvar. Mnogi dogaaji koji su kasnije usledili potisnuli su seanja na predizbornu kampanju u jesen 1990. godine, ali dobro se seam mitinga u Miliima koji je iz vie razloga bio interesantan. (Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (2)

Karadi Hakom tuilatvu redovno dostavlja dokumente

Sednice Predsednitva trebalo je da se odravaju svakodnevno u 11 asova. Svi su dolazili na vreme, osim predsednika koji je vodio sednice i koji je kasnio redovno od jedan do dva asa, a kada doe, nema izvinjenja ili objanjenja za kanjenje, kao da je to sasvim normalno da ga ekamo i due.

Dakle, isto ponaanje kao pre rata kada su sednice Saveta stranke bile u pitanju. Samo to je Savet mogao i bez njega, a Predsednitvo ne moe odravati sastanke bez predsednika ili nekoga ko ga zamenjuje. Lino ja, u dva do tri sluaja zvala sam njegovu kuu i uvek je bio isti kratki odgovor njegove supruge "Radovan spava" i spusti slualicu. Predloili smo Radovanu da pomerimo vreme odravanja sednice na 13 asova, i tada je stizao sa istim zakanjenjem.

Premijer i ja nismo mogli to shvatiti, a Krajinik i Koljevi su se na to smejali. Tek tada sam videla da je njima poznata Radovanova navika da pretvara dan u no, zato to i no pretvara u dan. Ako postoji neki opravdan razlog za to, npr. zdravstveni, to je u njegovom sluaju verovatno, onda treba da se dogovorimo. esto sam se pitala kako je uopte mogao da radi na klinici.

Mnogo ta u vezi sa nekim njegovim navikama nije jasno. Da jedan civilizovan ovek ne moe da dri pod kontrolom neke loe navike, to je neprihvatljivo i nije dobro. Biti toliko elementaran i u tome bezobziran prema svojoj okolini, to je nedopustivo i za obinog oveka, a kamoli za predsednika.

Neprestano eanje uiju olovkom, sipanje peruti iz kose, grickanje zanoktica do ranjavanja, ovo pretvaranje dana u no, sve vie upada u oi i privlai panju mnogih i zato to to moe biti manifestacija nekih ozbiljnih poremeaja. On nije kriv za to, ali predsednik ne sme imati takve manifestacije.

FALSIFIKOVANJE ZAPISNIKA: Nakon nekoliko dana traila sam da se na sednicama vodi zapisnik. Radovan me u udu pogledao i ree da on kasnije svojoj sekretarici izdiktirao zakljuke. Ono to sam smatrala normalnim, tome se on udio, a drugi se smejali pustivi mene da "ispravljam krivu drinu". Ove naknadno izdiktirane zapisnike ne seam se da sam ikada videla dok sam bila na slobodi, ali nala sam ih u materijalu Tuilatva. Dostavljena su mi 33 zapisnika, malo koji je dui od jedne stranice. Ali ne samo da su interesantni zapisnici Predsednitva, nego i drugi papiri sa potpisom Karadia, koji je u urbi da ih to pre dostavi Tribunalu pravio greke pa se potpisivao kao predsednik Republike Srpske, onda kada nismo imali predsednika Republike i kada je naziv nae republike bio Srpska Republika Bosna i Hercegovina. Sa vie aspekata je taj materijal interesantan i mnogo govori, a posebno o osobi koja je, to se moe zakljuiti, u stalnom kontaktu i snabdeva Tuilatvo dokumentacijom. Neka se i to zna, i sve e se saznati, ako bog da, pa da srpski narod tano zna ko je izdajica. O ovome, o mojim saznanjima, kada se o ovoj temi radi, moglo bi se mnogo govoriti.

Da se vratim naknadno izdiktiranim zapisnicima iz 1992. godine, tj. od 12. maja, od kada je na Skuptini u Banjoj Luci izabrano Predsednitvo. Raeni su po jednoobraznom klieu i esto je naznaeno da su sednice poinjale u osam ili devet asova, to je netano, jer u to vreme predsednik Predsednitva je spavao. ak je naznaeno i kada je sednica zavrena, to pretpostavlja da je zapisniar bio prisutan, a to nije bio sluaj. Prema zapisnicima ja sam prisutna na svim sednicama, to takoe nije bio sluaj.

Koljevi je bio ee odsutan, ali prema ovim zapisnicima i on je redovno prisutan.

Iz ovih zapisnika saznajem jo i dodatne podatke o Klari Mandi, ona je ranije imenovana za specijalnog savetnika, a na sednici 13. jula imenovana je jo i za generalnog sekretara Komiteta za obnovu nae republike i za, kako pie, savetnika za odnose sa javnou (Public Relation). Znai, ona je trebalo da bude srpska supstitucija za Rude Fin, koja je za Hrvate i Muslimane dobila medijski rat!!! Zato smo mi medijski rat i izgubili. Neko ko je bio u stanju da se poigrava sa ovako vanim stvarima koje znae opstati ili nestati, za Srbe, taj nas je vodio, taj je bio predsednik!!! itaoe, dozvoli mi da ovako reagujem, ovo je ok za mene nakon 12 godina. Dalje u zapisniku pie da sam ja bila prisutna na toj sednici. To je nemogue. Ova ena, koja vie nije iva i neka joj bog duu prosti, nije kriva to su je zapale tolike funkcije u 1992. godini, a nikada nije dola u Pale i neto uradila, nego onaj koji joj je dodjeljivao te poloaje, a sigurno i velike pare nakon "profesionalno obavljenog posla".

Jo jedna potpuno nepoznata osoba ije se ime pojavljuje u ovim zapisnicima jeste Izareli Kelman, koji je na sednici Predsednitva od 21. juna imenovan za specijalnog savetnika Vlade. Nikada ga nisam upoznala, a verujem, niti tadanji premijer. Prvi izdiktirani zapisnik odnosi se na konstitutivnu sednicu 12. maja odranu u Banjoj Luci. Ja uopte tada nisam bila prisutna, nego sam bila pod granatama u Sarajevu. Na tom kratkom zapisniku nalazi se i moj potpis. Nisam sigurna da li sam naknadno potpisala, nakon izlaska u Pale 22. maja ili me je neko potpisao. A i to se deavalo. ak i onda kada sam bila predsednik RS. Radile su se stvari koje su nezamislive u iole civilizovanom drutvu, gde bi se oekivalo da postoji minimum potovanja zakonitosti.

Poetkom 1998. na Kabinet predsednika RS stigla su dva rauna, jedan je ve plaen, a drugi treba platiti. O emu se radi? O kupovini novog mercedesa, kojeg ja nikad ne bih naruila i kojeg nikad nisam videla i koji je ve isporuen to potvruje potpis: "za predsednika Republike Dragan Boji". Ovaj ovek je od samog poetka bio ef obezbeenja Radovana Karadia i nikada nije bio u mojoj slubi. Neplaen raun je takoe ogroman, a odnosi se na ugradnju posebne opreme kao to je bife, ekran itd. I mercedes i dodatna oprema narueni su za moga mandata, ali bez mog znanja i urueni su bivem predsedniku. Ispitivanja ovog sluaja pokazala su da ova kola koristi supruga Radovana Karadia. Raun za dodatnu opremu nije uplaen iz mog kabineta.

Drugi sluaj falsifikovanja potpisa otkrila sam prilikom dodele visokog ordena tadanjem ministru vanjskih poslova Rusije gospodinu Primakovu. Uz orden uruuje se i povelja, koja je, kada sam pogledala, jedan sat pre dolaska Primakova, ve bila potpisana. Totalno nevet falsifikat. General Suboti, koji je vodio Kancelariju za ordenje, je u nekom nevetom obrazloenju spomenuo da je to uradio Aleksa Buha, koji ve tada nije bio ministar vanjskih poslova, ali velika je verovatnoa da je to on uinio. Traila sam da se ispie nova povelja, a ovu sa falsifikovanim mojim potpisom predala sam na sud. Sud je pokrenuo proceduru, ali je i zaustavio. Ovo je usputna ilustracija kako se radilo i ta su sve sebi dozvoljavali ljudi na visokim funkcijama koji bi trebalo da budu uzor estitosti.

SONJA KARADI IMALA MO DA POSTAVLJA MINISTRE: Nekada sam se pitala da li je predsednik Karadi uopte svestan ta se deava oko nas, ta se deava na celoj teritoriji BiH i kakav je status Srba u odnosu na vanjska i unutranja dogaanja. Da li je ovaj ovek svestan da svakodnevno ljudi ginu, da su bolnice pune ranjenika, da ljudi bee i ostavljaju za sobom sve to su sticali, ne u toku jednog ivota, nego u toku vie generacija. Meutim, on je jedini meu nama, koji je sa loijeg doao na znatno bolje to se tie ivotnog standarda. Data mu je na raspolaganje velika kua u kojoj je najmanje etiri puta poveala svoj ivotni prostor njegova porodica. Ima na raspolaganju nekoliko kola, apartman u "Interkontinentalu", a posebno njegova kerka. Kasnije je Vlada kupila njemu u vlasnitvo kuu, jer se njegova supruga tuila da ne moe stanovati u privremenom smetaju, to je kao i nemati ga. Ta kua, koju je dobio u vlasnitvo, a ne kupio, i danas pripada njegovoj porodici. Helikopter koji je prevozio teke ranjenike na VMA bio je i njemu na raspolaganju, ali to nije podrazumevalo da lanovi njegove porodice imaju prednost u odnosu na ranjenike. Ipak je tako bilo. Bio je i jedan lanak u novinama kako je njegova kerka Sonja sa svojim kuetom traila da ve smetenog ranjenika iznesu iz helikoptera, jer njih dvoje moraju hitno u Beograd. Uz lanak bila je i slika, ranjenik na nosilima sputen na zemlju, a Sonja sa kuetom ulazi u helikopter sa oznakom crvenog krsta. Inae je bila mona, otputala je i postavljala ministre, naravno preko svoga oca. Mislila sam se, koje je ovo ludilo, gde sam ja ovo zapala, kakvi su ovo ljudi oko mene? (Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (4)

Velibor Ostoji kao "gospoa ministarka"

Javili su mi iz stranke da e po mene doi Velibor Ostoji, meni tada nepoznat ovek, da me vozi u Milie. Bio je tano u etrnaest asova pred fakultetom. Rukujem se sa njim i pitam ga ko je i da li je lan SDS-a. Odmah sam videla da sam pogreila. Jer oito sam povredila oveka, on je uvreen, a tek smo krenuli. Kako to da ja njega ne poznajem, on otvoreno protestuje. Ja se izvinjama sa istim obrazloenjem da ne poznajem mnoge funkcionere stranke. Kasnije mi je priao da je izuzetno uspeno zavrio neku najteu studijsku grupu na Filozofskom fakultetu. Dalje, dao mi je do znanja da ako on posle izbora ne dobije makar neki ministarski resor da e dii ruke od SDS-a.

OSTOJI LIK ZA NUIA: Bila sam zapanjena takvim rezonovanjem ovog oveka, ali je iskrenost tu. Prvi put se sreem sa ovakvom vrstom ljudi. Neu da kaem da nisam poznavala mnogo onih koji bi za neki poloaj i neki svoj profit ruili sve pred sobom, ali ovaj onako otvoreno, kao na pijaci, a ne zna ni da li emo dobiti izbore. Uvue mi se neki strah u kosti, plaim se za stranku i ta ako ih je vie takvih. Dok ja o ovome mislim i strahujem. Velibor konstantno pria, ujem opet spominje neka ministarstva, a celo vreme die onu jednu ruku sa volana i mae kaiprstom kao da nekome preti. Plaim se da u zanosu ne digne i onu drugu ruku sa volana. Ja pokuavam da to izbegnem koliko je do mene i odboravam i opravdavam sve njegove "zahteve", uvaavam sve njegove "sposobnosti". Zaista, ovakve sposobnosti za ivot i egzistenciju nikada nisam videla. Tako smo sreno stigli do Milia.

Tribina je uspela. Iza mene govorio je Ostoji, bio je sav zanesen. Ja ne mogu da sluam ta govori jer mi panju odvlai njegov kaiprst koji je neprestano u vazduhu i nekome preti. Kada se zavrila tribina, bilo je ve kasno, prolo 19 asova, a vani snena meava. Krenuli smo odmah nazad. Velibor me provocira da neto kaem o njegovom nastupu. Rekoh da je bilo sve dobro osim mahanja kaiprstom, pa ga tada upitah da sluajno nije ranije bio partijski komesar. Ovo, to rekoh, moglo nas je kotati ivota, jer na tren one siune, deije, ake ispustie volan, a put klizav i slaba vidljivost. Sav je ozlojeen rekao da ga to i drugi pitaju. Poto se nigde ne survasmo, zahvaljujui dragom Bogu, ispravljam svoju greku i poinjem da hvalim sadraj njegovog govora na tribini, kojeg nisam ni sluala. ovek se primirio, a ja se Bogu molim da sreno stignemo do Sarajeva. Negde oko jedan as nou stigla sam kui. Ja se pozdravim sa Veliborom i zahvalim mu na odlinoj vonji - videla sam da mu i to priznanje treba i tako se na koncu sve izgladilo.

VELIBOROVE AMBICIJE: Kada je bila tribina u Foi upoznala sam njegove roditelje. Oboje su siuni, veoma bistri i mudruju. Pokazae mu neku liticu iznad Foe i nekoliko kuica samo to ne slete sa te strimne, to je njihovo selo. Na koncu otac ree: "Mogao bi moj Velibor biti predsednik umesto Radovana, ti i ne zna koj je to pamet". Iz nekih kasnijih razgovora sa Ostojiem, zakljuila sam da je tada otac samo glasno rekao ono to sin misli. Gledajui one kuice, strminu, veliku udaljenost od grada, a tek od Sarajeva, pomislih koliko je put u svakom pogledu, preao Velibor dok je doao do Filozofskog fakulteta, do one, kako je rekao, "najtee grupe". Meutim, Velibor hoe dalje, hoe ministarski resor ili die ruke od svega. Evo ujem da bi bio i predsednik SDS-a. Muile su njega i druge ambicije, koje bi trebalo da budu pratee sa njegovim uzletanjem u visine novac, kue, kola, ljubavnice. Sve mu to pripada, tako to treba da bude jer je uvek tako bilo, razmilja Velibor kao Nuieva "ministarka". Tada mi je to bilo smeno i zabavno, ali uskoro to e biti Veliborova stvarnost. Zato se bavim ovom osobom? Jednostavno zato to nije jedini, on je zabrinjavajua pojava. Mnogo ih ima takvih, to su "pravi", "jaki" Srbi koji se instaliu u novu vlast i koristei politike pozicije obogatie se preko noi. Sitni piljari postadoe biznismeni, savetnici predsednika ili galantni donatori koje je Karadi mnogo voleo. Oni su sa razliitih pozicija uestvovali u izgradnji Republike Srpske. Bili su prepoznatljivi, uoljivi i uvredie se ako nisu zapaeni. Narod ih je znao. Svaki kraj je imao nekog takog "uglednika". Ljudi su mi priali o njima kao su i ta su bili pre par meseci, a sada su veliki biznismeni. To je za mene nepoznat svet, ali kada sluam o njima kao da sluam bajke, jer samo u bajkama se moe preko noi od siromaha postati milioner. A izgleda kao da smo mi iveli u takvoj vrsti bajkovitog vremena, jer su ti milioneri nicali kao gljive iza kie.

VIEPARTIJSKI KALINI: Odran je i veliki predizborni skup reformista na Kozari. Ante Markovi dri govor. Misli Ante dobro e proi jer ludi Srbi-Krajinici jo u srcu dre Josipa pa to ne bi i Antu. Tada jo nisam znala kako je Krajina duboko vezana uspomenama za austrougarskog kaplara, vatikanskog pijuna, oveka Kominterne, najveeg srbomrsca - Josipa Broza. Pitali smo se zato nije Ante otiao u zapadnu Hercegovinu da mitinguje. Seam se da je celo Sarajevo bilo izlepljeno njegovim slikama. Sa koje god strane da se pogleda on se smei. Bila sam sigurna da e dobiti izbore.

...Nije bilo teko raskrinkati bive komuniste meu reformistima jer su to poznata lica iz CK. Ali da se desi da lan CK, pa reformista, i kada je video da su izgubili na izborima, postane lan SDS-a izgledalo je nemogue. Ali sve je mogue - to je Dragan Kalini, bivi lan CK, predsednik SDS-a i kasnije, predsednik Narodne skuptine RS. Dodue, u tu se stranku, neko vreme nakon njenog osnivanja, moglo ui po razliitim osnovama, pa to ne bi i po osnovu lanstva u CK.

Ipak se desilo da su nacionalne stranke pobedile na prvim viestranakim izborima u jesen 1990. Tri nacionalne stranke SDS, SDA i HDZ bile su tada u koaliciji, a rukovodstvo redovno odravalo meustranake sastanke. Nisam tim sastancima prisustvovala ni tada, a ni kasnije, jer nisam imala nikakvu funkciju u stranci. Prvi put sam se srela sa predsednicima druge dve stranke nakon novembarskih izbora. Nisam to ni smatrala vanim jer sam mislila da e se znaaj stranaka smanjiti uspostavljanjem republikih institucija. Nije se to desilo, nego kroz te institucije sprovodila se stranaka politika. Kasniji sukobi izmeu SDS-a, s jedne strane, i nezvanine koalicije druge dve stranke, SDA i HDZ, s druge strane, paralisali su institucije i koili normalan razvoj BiH. Bilo je teko raditi u takvim uslovima. (Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (5)

Izetbegovi i Krajinik braa po lukavstvu

Od svih srpskih kandidata za Predsednitvo BiH, a mislim da ih je bilo est, ja sam dobila najvei broj glasova... U jutro, pre fakulteta, otila sam u stranku. Svi tamo prate rezultate. Tamo je i Koljevi kome, oito, teko pada neizvesnost njegove pozicije te nezadovoljstvo ublaava vinjacima.

Kasnije, kada sam ga bolje upoznala, kao previe ambicioznog, shvatila sam kako mu je teko bilo. Pristiu rezultati sa terena. Vie od 90 odsto Srba glasalo je za SDS. Milom Bogu hvala. Srbi se definitivno otkaili od KP. Presrena sam zbog toga. Uvek me je brinula naiva i dobrota srpskog naroda. Ta dva svojstva su povezana i jedan bez drugog ne idu.

IZBOR IZETBEGOVIA FATALNA GREKA: Konani rezultati su pokazali malu razliku u broju glasova izmeu Koljevia i Kecmanovia, ali Koljevi je na kraju zauzeo drugo mesto. Inauguralnom skuptinskom zasedanju prethodio je jedan neformalni sastanak lanova Predsednitva kada sam se srela sa Fikretom Abdiem, uvenim Babom poznatim iz afere "Agrokomerc", Stjepanom Kljuiem Kljujom kojeg sam od ranije povrno poznavala kao sportskog novinara, sa Franjom Borasom, Ejupom Ganiem, kojeg sam poznavala sa univerziteta, i naravno Nikolom Koljeviem sa kojim skoro dva meseca saraujem u Savetu SDS-a. Sazvao nas je Alija Izetbegovi poznat po dugom zatvorskom stau zbog svojih religiozno-politikih ubeenja i sa kojim se nisam ranije poznavala.

Stranaki lideri dogovorili su podelu vlasti. Ja ne znam ko je osim Radovana i Mome bio u kadrovskoj komisiji stranke, ali sve je asociralo na ono komunistiko domunavanje i kadriranje. ak kada su bili u pitanju neki resori, meni bliski po struci, niko me nije konsultovao, ak ni kada je bilo u pitanju visoko obrazovanje. U toj raspodeli vlasti dogovoreno je da predsednik Skuptine bude iz SDS-a, premijer iz HDZ-a, a predsednika Predsednitva dae SDA. Po broju glasova trebalo bi da taj poloaj pripadne Babi, ali u SDA su dogovorili da predsednik Predsednitva bude Alija Izetbegovi. Ubrzo se pokazalo da je to fatalna greka jer je na taj nain BiH zakoraila na put konflikta, meunacionalnih sukobljavanja i fundamentalizma. Vie puta u istoriji, a i u ovom sluaju se potvrdilo da od jednog oveka zavisi sudbina naroda, drave, celog regiona. Da je Babo bio predsednik BiH sve bi ilo nekim drugim putem, sigurno ne ovim pogubnim koji je vodio Alija.

Na kandidat za predsednika Skuptine bio je Momilo Krajinik. Srela sam ga prvi put 21. novembra 1990. na Aranelovdan, krsnu slavu Karadia. Ovaj susret moram ovde opisati. Doao je kasnije, kada su ve svi gosti seli za slavsku trpezu. Neke od njih sam poznavala - kolege Ljiljane i Radovana sa Klinike.

KRAJINIK OVEK OPASAN PO IVOT: Uao je neprikladno obuen za ovu priliku i sede negde po strani. ini mi se da ga ni drugi ne poznaju, a ne samo ja. Dri ruke u krilu i sputene glave, pogledom ara po podu i retko koju progovara. Tu i tamo podigne pogled, ali oi se ne mogu sagledati od obrva, bolje reeno od jedne obrve koja se iznad oiju nadvila kao streha. A od obrve do brade sve je nekako nedovreno, posebno brada. udan, mraan ovek. Pitam Radovana: "Ko je ovaj", a on ape: "Dobar Srbin. Siromah, supruga mu je jako bolesna, on je na kandidat za predsednika Skuptine".

Ne mogu da verujem, zar ovaj ovek da bude Speaker of the Parliament. On mora da ima nekih posebnih sposobnosti koje se ne mogu uoiti na prvi pogled, ali, ipak, ima facu daleko od civilizovane. Opet pitam odakle ga je Radovan "izvukao". Mnogo kasnije, kada sam u maju 1992. pobegla iz Sarajeva, ula sam da su Radovan i Momo zajedniki uestovali u nekim nezakonitim poslovima i odleali u zatvoru vie od godinu dana. Meutim, budui dogaaji su pokazali da je taj ovek opasan i po ivot ako mu se neko isprei na put. On nije samo bio predsednik Skuptine, bio je u narednim godinama i dogaajima ovek koji je vukao sve konce, u mnogim situacijama on je bio prvi, a Radovan drugi. Uglavnom oni, njih dvojica, odluivali su o svemu. esto sam se pitala kakvi su odnosi meu njima, da li su odani jedan drugom. Mislim da ima ljudi koji dobro poznaju te relacije Momo-Radovan. To su oni koji su sa njima konstantno bili u Palama i u razliitim situacijama. Ja sam bila fiziki prisutna i u kontinuitetu u Palama pet est meseci u toku 1992. Posle toga moje mesto boravka nisu bile Pale. Pa i kada sam bila u Palama, nikada nisam prisustvovala nekim dogovorima u uem krugu ili nekim nezvaninim ili vanim sastancima, kojih je bilo, ali bez mene. Vie sam o odnosima ove dvojice kljunih ljudi RS saznavala indirektno, posmatrajui i razgovarajui sa slubenicima njihovih kabineta. Onoliko koliko se iz toga moglo zakljuiti bilo je trzavica, ali moda samo na nivou dva kabineta. Bili su potrebni jedan drugom. Jedan u oblacima, a drugi sa "etiri noge na zemlji". Nije uopte teko pogoditi koji je prvi, a koji je drugi.

Pre zasedanja inauguralne skuptine, decembra 1990. kada su izabrani ljudi trebalo da poloe zakletvu, odran je jedan sastanak sa starim skuptinskim rukovodstvom. Bili su prisutni i novoizabrani lanovi Predsedntva, ali i predsednici parlamentarnih stranaka. Najvie se razgovaralo o proceduri, reiji za naredno zasedanje, ali Karadi je pokrenuo vano pitanje. Traio je da Skuptina BiH bude dvodoma, sastavljena od Vea graana i Vea naroda. Za svakog dobronamernog predlog je dobrodoao i potpuno opravdan, ali za one koji su ve tada u glavi imali razvoj buduih dogaaja, tj. koji su planirali konflikte, predlog je bio neprihvatljiv, rekoe: nepotreban. Dakle, nova skuptina jo nije ni formirana, a evo na ovom pripremnom sastanku muslimani i Hrvati se izjanjavaju protiv srpskog predloga. Tada niko od prisutnih Srba nije mogao ni pomisliti da je ovo samo poetak i da e taj nain glasanja, preglasavanja, koji je prvi put javno demonstriran, dovesti do traginih dogaaja i proizvesti rat u BiH.

LUKAVA POLITIKA ALIJE IZETBEGOVIA: Inauguralna skuptina odrana je negde u decembru 1990. sa zakanjenjem od pet asova. Lo poetak, rekli bi sujeverni, ali i ostali su smatrali da se ovako neto nije smelo dogoditi. U nekim prostorijama skuptinske zgrade vodile su se prepirke oko teksta zakletve. Normalno je da tekst zakletve odraava ustavni status BiH kao republike u sastavu Jugoslavije. E to je ono to nisu eleli muslimanski i hrvatski poslanici da bude u zakletvi. Rekli su mi da se to kao problem pojavilo pred sam poetak zasedanja. Nije da oni, koji su eleli tekst neusklaen sa Ustavom, nisu znali to unapred, ali su eleli da to u zadnjem trenutku pod pritiskom menjaju. Tako neto moglo je izai samo iz Alijine glave. Jo mu nismo bili vini, ali ve tada je to bio dio njegove lukave strategije. Konano, nakon pet asova, naeno je neko reenje neki kompromis kojim se nije povredio Ustav, ali neke ustavne odrednice nisu ule u tekst zakletve.

Poto je sve navodilo da je ovo to se deavalo oko zakletve Alijino delo, priseala sam se i onoga to sam ula o njemu od mojih gimnazijskih drugarica muslimanki, onda kada ja nisam o njemu nita znala. Na naim ustaljenim sastancima prve srede u mesecu u Klubu univerzitetskih radnika, moje koleginice muslimanke, a ne hrianke, rekoe da njima ne pada na pamet da glasaju za tog oveka koji jedva eka da ih vidi obuene u feredu. Ali ne samo to, dosta su o njemu priale i seam se jedne od tih pria, koja se tako dobro moe povezati sa njegovom linou.

Kad je Alija bio zatvorenik u Foi, okupljao je oko sebe muslimane zatvorenike i nagovarao ih da od zatvorske uprave trae jednu prostoriju za molitvu. To je konstantno ponavljao dodajui svakog dana nove argumente, dok nije postigao saglasnost ostalih. On napie zahtev i da ostalima da se potpiu. Nakon nekoliko dana svi su kanjeni boravkom u samici, samo ne Alija koji je, po obiaju, etao po zatvorskom dvoritu. O emu se radilo? Ispostavilo se da on jedini nije potpisao zahtev.

Bilo je i drugih pria o njegovoj sposobnosti da zavara, da se slui prljavim metodama, a sve pokriva i na taj nain zavarava, smirenim licem, uzdranim dranjem oveka sa ivotnim iskustvom i principima. Sve je bilo tano, ali i stotinu puta gore. Radi se o izuzetno prepredenom, beskrupuloznom fanatiku kojeg je i njegov saborac Sefer Halilovi dobro opisao u knjizi "Lukava strategija". I ja sam u poetku, kao uostalom veina, mislila da Alija Izetbegovi zasluuje potovanje ne samo kao predsednik nego prvenstveno kao ovek. U poetku sam posumnjala i u tanost informacija koje sam ula o njemu. Ipak je lukavstvo ono to je dominantno kod njega i funkcionie na svim nivoima oficijelne i neoficijelne komunikacije. Ne znam kome bih dala prednost u tome, njemu ili Krajiniku. I njih dvojica su se na neki nain voleli, bez obzira na prilike i dogaaje u kojima su se nalazili. Slinost po lukavstvu - Alija je bio u prednosti to je mogao da zavara, a siromah Momo, verovatno zbog one obrve, kao da je unapred upozoravao "uvaj me se".

(Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (6)

Izetbegovi je ruio ustavni poredak SRBiH

Kada je inauguralni deo zasedanja Skuptine zavrio, mi lanovi Predsednitva otili smo u zgradu Predsednitva da obavimo formalnost i da izmeu sedam lanova izaberemo predsednika, iako je ve dogovoreno da to bude Alija Izetbegovi, drugi po broju glasova sa liste SDA.

BABINA TRAGINA GREKA: U jednom danu se zvanino uspostavljaju dve republike institucije, parlament i Predsednitvo sa predsednikom, a u oba sluaja lo poetak. Tamo zakanjenje, a ovde se upravo kada su novinari krenuli iz sale javi Fikret Abdi Babo, estita Aliji pa krenu sa ciframa tj. koliko je on, a koliko je Alija dobio glasova. Brojke mnogo govore, razlika je velika u Babinu korist i dodaje da uvaava zasluge ovog sa manje glasova i ree: "Eto Alija, ja sam mlai, bie vremena za mene, ali ga ti nema". Otrpi lukavi Alija ovu govoranciju, a mi nismo bili ni svesni kolika je greka uinjena u tom trenutku, greka sa traginim posledicama za celu zemlju.

Prva sednica Predsednitva BiH odrana je u drugoj polovini decembra 1990. Predsednitvo je imalo svoja tela, tj. dva saveta i nekoliko komisija kako je ve bilo odreeno Poslovnikom. Predsednik Saveta za odbranu bio je po funkciji predsednik Predsednitva. Ja sam bila predsednik Saveta za zatitu ustavnog poretka. Komisiju za pomilovanje, ini mi se, vodio je Boras. Ne seam se koje su jo komisije postojale, ali znam da je jednu vodio Koljevi.

Sekretar Saveta za zatitu ustavnog poretka bio je Neo Laki, pravnik po struci, a i ranije je dugo bio sekretar iste komisije, inae odgovoran i pedantan ovek. Od njega sam dosta nauila i nije bio partijski angaovan, tako da niko na njega nije vrio nikakav uticaj. Traio je Radovan od mene da ga menjam, da dovedem nekog stranakog oveka, ali ja to nisam dozvolila, jer sam zamiljala da taj savet mora imati makar dve linosti koje e se odupirati bilo kakvom stranakom pritisku.

Nakon trinaest godina zaista mi se teko setiti lanova Saveta, ali znam one koji su po funkciji bili obavezni da prisustvuju sednicama i to su ministar policije Alija Delimustafi, ministar odbrane Jerko Doko, ef Dravne bezbednosti i predstavnik Vlade, a iz Skuptine Branko Simi. Do juna 1991. odrano je osam sednica Saveta. Povod za sastanak bili su zahtevi i upozorenja sa terena direktno upuena na Savet prema kojima je dolo do krenja Ustava, ali odravane su i sednice i na zahteve drugih institucija. Posebno od juna 1991. uestala su vanustavna delovanja. Spomenuu samo neka najea: unoenje oruja iz Hrvatske, upadi naoruanih diverzantskih grupa iz Hrvatske. Zaplenjeno je nekoliko kamiona vercovanog oruja i uhvaeni poinioci i vojno tuilatvo je podnelo optunice. Mnoge od ovih predmeta trebalo je razmatrati i na Savetu odbrane, ali taj Savet Izetbegovi nije sazivao u drugoj polovini 1991. Ja sam bila onemoguena da sazovem Savet za zatitu ustavnog poretka, jer je oita bila opstrukcija od strane dva ministra, Delimustafia i Doke. Oni su se pobrinuli da i drugi, kojima su mogli narediti, ne dolaze. Njihovi postupci me nisu mnogo udili, uklapali su se u opte nastojanje slabljenja dravnih institucija. Ali nije mi bilo jasno ponaanje potpredsednika Vlade Simovia.

MAFIJAKO KUMSTVO MANDI-DELIMUSTAFI: Ponekada je Delimustafi slao na sastanke Momila Mandia, koji je imao visoku poziciju u Ministarstvu unutranjih poslova, inae su bili kumovi. Obojica su se ve tada bavili nekim nedozvoljenim poslovima, tako se tada prialo, ali se kasnije pokazalo da su prie tane, i to kumstvo je imalo pravi mafijaki smisao. Ne znam ta je Mandi bio u SDS-u. Da li je bio lan Glavnog ili Izvrnog odbora, ne znam, ali jedno je bilo jasno: on je ovek Mome i Radovana. Radovan je za njega govorio "na ovek". Kada bi se sastavila lista onih za koje su govorili "na ovek" ili "nai ljudi" to bi bila povelika mafijaka organizacija. Oni drugi, koji nisu "nai", a bili su na nekim pozicijama, vrlo brzo su odstranjeni. Taj nain kako su se Momo i Radovan oslobaali ljudi koji nisu njima odani, meni je nakon odreenog vremena postao prepoznatljiv.

Kada Radovan izvue neki papir pa kae da je zauen ta je taj dotini uradio, to je poetak hajke, a duina zavisi od vrstine i hrabrosti osobe koju progone. Kada se taj metod poeo primenjivati na meni, ve su mi bile poznate sve finese, jer sam ih u toku vremena upoznala kada su bili drugi u pitanju.

Ja sam bila zabrinuta zbog namerne opstrukcije rada Saveta u tom vremenu kada je Ustav svakodnevno kren. Kasnije se pokazalo da to nije bilo bez svoga smisla. Sve je to bila uvertira za totalno bezvlae i nezakonito delovanje koje je nastupilo 15. oktobra 1991. godine, a o emu e biti govora kasnije.

O opstrukciji Saveta obavetavala sam Predsednitvo i traila od predsednika da ga sazove, ali on je bio potpuno indiferentan. Sekretar Saveta za odbranu rekao mi je da istu ravnodunost pokazuje kada je u pitanju upravo Savet kojeg on vodi. Izbegavao je sastanke te institucije, jer sigurno da je i njemu, Izetbegoviu, bilo paradoksalno da je na elu Saveta odbrane BiH, a ilegalno uestvuje u organizaciji Patriotske lige, paravojne formacije koja je imala svoju promociju u drugoj polovini 1991. Tako je prvi ovek BiH, predsednik Predsednitva ruio ustavni poredak republike na ijem je elu. Valjda je sledio primer Mesia, jer je i on ruio dravu Jugoslaviju iji je bio predsednik.

KLJUI REDOVNO NAPUTA SJEDNICE PREDSJEDNITVA: Od januara 1991. u BiH deluju sve republike institucije koje su formirane nakon prvih viestranakih izbora koji su odrani u novembru 1990. Mi, lanovi Predsednitva, a nas je sedam, izabrani smo od strane naroda, po dva da predstavljaju tri konstitutivna naroda i jedan ispred Jugoslovena, jer je ta grupacija bila relativno brojna. Znai, kada se vode rasprave u Predsednitvu podrazumeva se da uestvuju predstavnici koje je narod delegirao i na taj nain im dao poverenje i obavezao ih da zastupaju njegove interese, bez obzira da li se radi o vanim pitanjima. Da li je to tako bilo? Koliko se seam, moda su samo dve-tri sednice u samom poetku, odrane u punom sastavu. Verovatno i kasnije tu i tamo pokoja, ali izostanci su bili neija navika koja se tolerisala, a ne bi smelo da bude tako. Kljui je skoro redovno, iza uvodnih rei predsednika, naputao sednicu, tapui ga po ramenu i obraajui mu se reima: "Predsednie, neka bude kako ti kae, ima moj glas". Ve u januaru Koljevi je otiao na neki dugaki put - mesec dana. Mene nikada nije obavestio gde odlazi i kada se vraa. To se ponavljalo nekoliko puta.

Sve ee se raspravljalo o Jugoslaviji federalnog, konfederalnog ili asimetrinog federalnog ureenja. Vrlo brzo se s tih tema prelo na teme otcepljena republika. Nisu to bile samo prie o nekim stavovima, donosili su se tu i zakljuci koji su oduvek, od samog poetka, izglasavani preglasavanjem od strane muslimansko-hrvatske koalicije. U takvom sastavu Predsednitva ne bi znaio mnogo Koljeviev glas, ali znalo bi se da su dva predstavnika Srba glasala isto. Na koncu, dao mi je punomo koju mogu upotrebiti u njegovom odsustvu u kojoj je bilo naznaeno da uvek mom glasu prirodaje i svoj, dakle, mogla sam na osnovu toga da glasam i u njegovo ime. Ovim je forma zadovoljena, ali nakon nekog vremena to je postalo predmet ismejavanja od strane drugih lanova Predsednitva. I meni je bilo ne samo smeno nego i glupo, neozbiljno i nisam vie taj papir ni upotrebljavala. I tako dva glasa za ili protiv nisu menjala sutinu.

(Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (7)

Karadi i Krajinik inficirani virusom lopovluka

Dok je Alija planirao rat i zamiljao sebe kao velikog ratnog vou, dotle su Srbi izlazili sa predlogom kantonizacije BiH po vajcarskom modelu. To je bio na predlog za razmatranje na meupartijskim sastancima SDA, SDS i HDZ. Jednom mi je Nikola Koljevi pokazao papire koje je dobio od prof. Trumia iz vajcarske gde je opisana unutranja kantonalna organizacija te drave koja obezbeuje korektne meunacionalne odnose i srean ivot svojim graanima. Srbi su naroito zagovarali ovu varijantu u sluaju da BiH bude suverena drava. Neto slino predstavljalo je i sutinu Kutiljerovog, tj. Lisabonskog mirovnog sporazuma.

KO JE HAGU DOSTAVIO ZAPISNIKE SA SASTANAKA SDS: O radu stranke, tj. SDS u tom periodu znala sam veoma malo. Nije ni bilo prilike da neto vie saznam, jer nisam pripadala nijednoj stranakoj strukturi da bih mogla da prisustvujem stranakim sastancima. U ono vreme kada je Karadi prisustvovao sastancima Saveta ponedeljkom dobijali smo od njega informacije, naroito su bile za nas u Sarajevu interesantne one sa terena, iz razliitih delova BiH. Meutim, sa njegovim izostancima sa sednica, to je prestalo.

Iz materijala koji mi je dostavljen u Hagu kao deo optunice vie sam saznala o aktivnostima stranke. To su zapisnici sa partijskih sastanaka i nareenja i instrukcije koje je predsednik stranke upuivao optinskim partijskim organima. To je tako kompletno i ouvano da ne moe ovek da ne pomisli da je neko iz vrha partije dostavio sve to je Tuilatvu potrebno. Iz tih materijala saznala sam neke interne i meni nepoznate stvari, kao npr. nesuglasice izmeu SDS Banja Luka i centrale SDS u Sarajevu, koje su bile vrlo otre u to vreme (govorim o 1991). Tek tada, listajui te papire, postaje mi jasna geneza kasnijih, ponekad loih odnosa izmeu istonog i zapadnog dela RS, ali i averzija Radovana Karadia prema Banjoj Luci. Vidi se da on nije uvek, naroito u poetku, rado vien i priman u tom delu zemlje. ini mi se da se prerano distancirao od Jovana Rakovia. Jo mu je bio potreban autoritet tog estitog oveka, jer je oito da ga Radovan nije, u to vreme, imao dovoljno.

Naime, nekima je, posebno u Krajini, ve bio poznat njegov kriminalni dosije, a kasnije i Krajinikov. Za taj period njihovog ivota saznala sam kada je rat uveliko zahvatio nae krajeve, kada sam pobegla iz Sarajeva u Pale, koncem maja 1992. nueno mi je da proitam taj dosije, ali ja sam odbijala svaku priu na tu temu kao neto nemogue, a ako je i tano, to bi me povredilo, dezorijentisalo, a kako bi tek bilo narodu da to sazna. Osim toga, to sada, u poreenju sa naom velikom tragedijom, i nije bitno.

to se mene tie, nisam o ovome za vreme rata nikome govorila, a izbegavala sam da se naem u drutvu gde se analizirala Radovanova zatvorska prolost. Ipak, dosta toga dolazilo je i do mojih uiju. Sa ovakvim saznanjima, koja se nisu mogla potisnuti, posmatrala sam i pratila njihovo delovanje, Radovana i Mome, kada su samo njih dvojica predstavljala vlast. Takva pozicija bila je pravo iskuenje kojem nisu mogli odoleti. Oni koji su jo ranije inficirani virusom lopovluka. Eto zato se Radovan nije kandidovao za lana Predsednitva BiH 1990. godine. On ne samo to nije bio dovoljno poznat u sredini koju bi trebalo da predstavlja, nego i ono to se zna o njemu, njegov kriminalni dosije, bilo bi prezentovano javnosti. Zato su kandidati za lanove Predsednitva bili dvoje profesora Univerziteta, Koljevi i ja, dve linosti potovane u sredini u kojoj su ivele i radile. To je prava istina, a ne ono to se esto moglo uti od Karadia, da on nije od onih koji ele vlast i sve to uz nju ide. Dodue, odgovornost nije voleo, ali sve ostalo je oboavao.

SDS TRAI DEVIZE: Prvo zasedanje Skuptine srpskog naroda BiH odrano je 25. oktobra 1991. u plavoj sali Skuptinskog zdanja. Organizacija je bila odlina. Izabrani su predsednik Skuptine Momo Krajinik, dva potpredsednika kao i lanovi skuptinskih komisija. Naoj skuptini su odmah prili i poslanici Srbi iz drugih partija, dva poslanika Srpskog pokreta obnove (SPO) kao i poslanik Milorad Dodik, kasnije, posle rata, premijer RS. Zajedno sa njim u sastav Skuptine ulo je jo nekoliko poslanika sa kojima je kasnije Dodik formirao Klub nezavisnih poslanika. Nisam sigurna da li se tu nalazio Kalini. Ali, poznavajui njega, sigurna sam da nije. Bilo je suvie riskantno, a taj bivi lan SK ide samo na sigurno, nee da rizikuje. A kao da je njemu i stalo do srpskog naroda, niti je bilo, niti jeste pa ni sada kada je predsednik Skuptine RS i predsednik SDS-a, niti e ikada biti. Jedino za ta on zaista ima interesa jeste funkcija i novac. Dakle, indirektno, poznavajui dobro Dragana Kalinia, zakljuujem da on nikako nije mogao biti prisutan. Pa i da jeste, sve ovo reeno o njemu stoji kao tano.

Na toj sednici nije bilo suprotstavljanja miljenja, bilo je prisutno jedinstveno nacionalno opredeljenje: opstati po svaku cenu i izgraditi svoje dravne institucije kada ve zajednike ne mogu da funkcioniu to je bilo evidentno na zadnjem zasedanju Skuptine BiH. Bila sam potpuno svesna znaaja dogaaja kojem prisustvujem. Uivala sam sluajui druge i tako zaboravila da i ja neto kaem. Sve je reeno jasno i glasno u toj sali. Srbi ne daju na sebe, udarili su nas tamo gde smo najosetljiviji: na dostojanstvo. A ja sam mislila da je ta lepa osobina moje nacije iezla u toku komunistike vladavine i da se o tome jo samo moe itati u knjigama.

Meutim, srea, ja sam se prevarila.

Iza pauze podelie nam neke kartone, vidim neki upitnik. Ne itam, ali primetih da se radi o nekim parama. Pitam se kome ovako neto pada na pamet u ovom sveanom trenutku. Za govornicom je ve jedan poslanik i ja ga paljivo sluam. Koljevi sedi do mene i pita me zaueno da li sam proitala ta pie na tom kartonu. Ja ga uutkavam i velim neka uiva jer prisustvujemo retko vanom dogaaju. Kasnije sam to proitala. Vidim da SDS trai da se uloe devize za otkup hotela "Holidej in" i pominje se suma od dvadeset hiljada nemakih maraka. Za mene je ta suma nedostina, odakle meni te pare. Ali ono to me je povredilo, rastuilo, jeste neprimerenost trenutku. Ko je ovo smislio, te je dozvolio ovako neto? O ovome sam dugo razmiljala i ak sad kada se priseam svih dogaaja u vezi s kriminalnim radnjama i ilegalnim biznisom u SDS-u, uvek se vraam na te kartone i ini mi se da sam od tada poela da sumnjam u ispravnost nekih ljudi, kojima se tako urilo da nisu bili sposobni da procene da se to ne zapoinje na prvom zasedanju Skuptine srpskog naroda BiH.

SUMNJIVI POSLOVI LJILJANE KARADI I MIROSLAVA TOHOLJA: Gledajui u te kartone setih se kako mi Danilo Veselinovi, funkcioner SDS-a, zaduen za finansije, uz smeh ree, kako im je uvek smeno kada dobiju moju uplatnicu za partijsku lanarinu koja nije bila fiksna. Ja sam odvajala maksimalno koliko sam mogla i to mi nije bilo teko, inila sam to s ljubavlju, kao to sam s ljubavlju i oduevljenjem na Petrovdan 1990. godine ispunila pristupnicu za lanstvo u SDS-u. Oni su se smejali, jer retko ko uplauje, a i iznos je beznaajan, tako ree Veselinovi. Njega sam kasnije bolje upoznala. Bavio se mutnim poslovima. Neka mu Bog duu prosti, umro je za vreme rata.

Nije bio usamljen sluaj, kasnije su takvi prevladali u SDS-u, namnoili se i proirili horizontalno, ali i vertikalno do samog vrha SDS-piramide. Za takve sam ja bila objekat za ismejavanje. Pripadali su nekom drugom svetu, do tada meni nepoznatom. Kada sam pitala Karadia da mi protumai onaj papir, on, videvi da sam zauena, ree da od neega stranka mora da ivi. Ako sam u nekom pogledu idealista, ipak nisam izgubila smisao za realnost, da ne bih znala da se od neega mora iveti. Ali zar ovaj dogaaj, srpska skuptina, ne zasluuje posebno potovanje. Zato se sa zahtevom za pare nije moglo priekati koji dan. Ve je tada pohlepa bila prisutna. Tih dana se prialo o nekim sumnjivim poslovima Ljiljane Karadi i Miroslava Toholja, oko kioska lista "Javnost". Odbijala sam da to sluam. Mislila sam, to bi se supruga predsednika stranke petljala u neke neiste poslove. Kasnije, kako je vreme proticalo, uverila sam se da upravo ona ima veliki afinitet prema nezaraenom novcu. Ali tek dolaze vremena i dogaaji kada e svako, ranije ili kasnije, pokazati svoje pravo lice, tj. pokazae se kome je rat bio brat.

Zakljuak nae skuptine je bio da poslanici i dalje uestvuju u radu Skuptine BiH, a Krajinik je i dalje ostao njen predsednik. Meutim, zasedanja Skuptine BiH bila su sve rea.

(Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (8)

Mislila da je Arkan selo kod Bijeljine

Iza 22 asa, 2. aprila 1992. godine, zazvoni telefon u mom stanu. Uvek sam se plaila nonih poziva, mislei na moju mamu koja je bivala svakim danom sve nemonija. Ali taj dan sam dokasno bila kod nje i dobro se oseala, nije bilo potrebno da ostanem nou kod nje. Dignem slualicu, javlja se pukovnik Jankovi i veli: "Znate gospoo Plavi, oni vai koje ste poslali zarobljeni su i u opasnosti su". Nemam rei da opiem moje uenje. Sve to je rekao nepoznato mi je i postavljam mu pitanja, prvo da mi objasni "koji nai". Odgovorio mi je da je Predsednitvo u Bijeljinu poslalo jednu delegaciju u sastavu Abdi, Doko, Simovi i udi se da ja to ne znam. Mislim, mora da je to na svoju ruku uradio Izetbegovi. On kae da su oni zarobljeni, a ja pitam gde se nalaze. On odgovara, kod Arkana.

SUSRET SA ARKANOM: Donekle poznam okolinu Bijeljine, ali nikada nisam ula za to selo, pa ga priupitah gde se to nalazi. On mi odgovara da to nije mesto, to je ovek. Ja sam potpuno zapanjena i pitam kakav ovek, a Jankovi ree "opasan" i nastavi da me pita i da se udi kako ja nikada nisam ula za Arkana i pita me da li itam utu tampu. Rekoh mu da jedva stiem da itam normalnu tampu. Doli smo do zajednikog zakljuka da ovu trojicu treba iupati iz zarobljenita to pre. On veli da je nemoan da to uradi i da ja pokuam. Hou da pokuam, ali gde da naem tu osobu. Jankovi mi je dao telefonski broj optine.

Na moj poziv neko se javio i veli da e me odmah spojiti sa komandantom. Opet sam zauena, pa to je neki komandant! Do pre pet minuta nisam ni znala da neko postoji sa takvim prezimenom, a sada saznajem da se radi o komandantu. Ali ega, koga? Sve to prolazi kroz moju glavu ekajui da me spoje. I Arkan se javi, te u jednom dahu ree da on mene potuje i voli. Ja se njemu izvinjavam i kaem: "Gospodine Arkane, ja vas ne poznam, ali ako me potujete i volite odmah pustite ovu trojicu koji su u vaem zarobljenitvu. Oni u jutro moraju biti u Sarajevu. Ako se to ne desi, sutra e stotinu Srba biti u zatvoru". Obea da e to uiniti, ako, kako ree, "ve ne pasu travu". ta mu to znai? "Hou sutra ujutro da ih vidim", ja skoro nareujem. Tako je tekao moj razgovor sa meni nepoznatim ovekom, opasnim, kako ree pukovnik Jankovi, komandantom.

Bilo je malo nade da ih pusti, a i ko sam ja za njega da mu nareujem. U roku 10-15 minuta toliko toga nepoznatog, udnovatog, opasnog, sruilo se na mene, ne mogu sebi da doem od ovog razgovora. Pomolih se Bogu da se sve dobro zavri, jer jedino on to moe. Ujutro pre osam asova bila sam u Predsednitvu i pravo u Abdiev kabinet. Fikret stojei nagnut nad nekom asom, jede burek. Ja ulazim i podseam ga na ramazanski post, a znam da ne posti. Srena sam da je iv i da je pri apetitu. Kasnije je stigao i Doko. Svu trojicu je pustio Arkan i rekao im da meni treba da zahvale to su ivi. Bilo je interesantno sluati njihovu priu.

Kasnije, na sednici Predsednitva obratila sam panju na ponaanje Izetbegovia, ali i ta govori. Dalo se videti da nije presrean ishodom dogaaja, nije to mogao da sakrije. Propao mu je plan da se rei trojice ljudi, a da se za to optue Srbi. U Fikretu je uvek gledao konkurenta i nikada mi nije oprostio to je na izborima dobio vie glasova od njega i to mu je to jasno dao na znanje prilikom Alijinog izbora za predsednika Predsednitva. Doko, ministar odbrane, Hrvat koji mu nikada nije bilo slepo odan kao Kljui i koji bi u vremenima koja dolaze mogao da smeta, a za Simovia, potpredsednika Vlade, Srbina, nije mario. Alija je njih poslao u Bijeljinu (nije to uinilo Predsednitvo) sa ovim planom, a taj plan nije uspeo. Ko je kriv za to? Ja, koja sam javno bila protiv produenja njegovog mandata i koja sam uspela da spasem ove ljude. A propao mu je i plan da optui Srbe za ubistvo.

OSTAVKA U PREDSJEDNITVU BiH: Meunarodna zajednica je 6. aprila 1992. godine priznala suverenitet BiH. Do dana dananjeg nee da priznaju da tim inom snose odgovornost za sve dogaaje koji su usledeli, a oni su bili uasni. Mislim da je bio 7. april, ili moda 8., ne seam se, ali jednog od ta dva aprilska dana dola sam sama u kabinet, a moja sekretarica me pita da li sam imala priliku da makar malo zaspim. Ja se zaudih i velim da sam celu no spavala, a ona nastavlja: "Pa noas je bila sednica Predsednitva". Ja sam zaista bila zapanjena. Sekretar Predsednitva ima telefonski broj i moj i moje mame i ima dozvolu da zove kada je potrebno u toku 24 asa. Proveravam kod Koljevieve sekretarice. Nikola nije bio u Sarajevu, ali niko ga nije zvao kui iz Predsednitva. Za nekoliko minuta dobila sam saoptenje da je sastanak odran i dobila sam odluke do kojih se dolo na tom sastanku. Bili su svi osim mene i Koljevia. Hitna sednica Predsednitva odrana je iza ponoi. Glavni zakljuak je da se podigne Teritorijalna odbrana i da se proglasi opta mobilizacija.

Otila sam u kabinet, uzela tanu i otila zauvek iz te zgrade.

Nakon nekoliko dana Baarija je bila oblepljena slikama ratnih zloinaca, tj. cjelokupnog srpskog rukovodstva i izmeu ostalih i moja slika. Izetbegovi je uspio da mrnju prema Srbima podigne na takav nivo koji je potpuno paralisao zdrav razum. Krenulo je zlo, poeo je rat. Setih se onog jednog razgovora, jedan jedini put kada sam popila kafu sa Izetbegoviem, kada se zaneo u prii, o njegovoj misiji koju mu je Alah dodelio. Ako mu je neko dodelio neku ulogu na ovom svetu, onda je to sigurno bio Satana, a ne Bog.

KARADI SA SVITOM ODLAZI U PALE: Tih dana, ali ne seam se datuma, zovu me sa Vraca (periferija grada, ali blizu mog nebodera) iz policijske stanice i vele mi da doem, da je taj objekat pod naom kontrolom i da se tu nalaze Koljevi, Karadi i drugi. Odluila sam da odem. Nije mnogo pucalo. Kada dooh tamo, hodnik je bio zakren mnotvom kofera. Zatekla sam tamo cele porodice Karadi, Koljevi, Dutina, ne seam se da je bio Krajinik. Mislim da je sa druge strane on ve otiao u Pale. Oni mi objasnie da ekaju kola da se prebace u Pale, a neki su ve otili ranije. Pitaju hou li ja sa njima, kola dolaze za pola sata. Kako su se spremali i organizovali prebacivanje u Pale moglo se pretpostaviti da je tu bilo ranijih dogovora i planiranja za odlazak o kojima ja nita ne znam. Ali ne samo ja, nego i drugi lanovi Saveta stranke, posebno predsednik Leovac, koji je zbog toga bio nekoliko meseci u vrlo tekoj situaciji.

Ve tada je dolo do izraaja neodgovorno ponaanje predsednika stranke Karadia, prema ljudima koji su upravo zbog stranke izloili sebe i svoje porodice velikim ivotnim opasnostima. Na koncu mogla sam upozoriti na opasnost i neke prijatelje. Kada sam ih pitala za druge, za Leovca, za Ekmeia, da li su obaveteni, vidim da Radovan ni tada ne primeuje kakav je to moralni gaf, a tek gde je odgovornost prema ljudima. On i ne primeuje da tu neto nije u redu, ali, naalost, ni drugi. Ja postavljam neprijatna pitanja, ali to se njih ne tie, ne tie ih se sudbina drugih. Pa davno ve Radovan nema interesa za lanove Saveta. U kasnijem periodu, koji je bio pun iskuenja i situacija kada se ne moe nita sakriti, on se pokazao kao duboko nehuman i neodgovoran ovek.

Dola su kola, potrpae se i oni i koferi i napustie Sarajevo i najmanje 180.000 Srba prepustie na milost i nemilost Alijinim zlikovcima. Ovo povlaenje iz Sarajeva u Pale jedna je od najkrupnijih greaka, a ima ih mnogo, koje je mudro rukovodstvo (Radovan i Momo) uinilo. Bar da su se povukli na Ilidu. Jer Ilida je Sarajevo, a celo vreme je bila pod kontrolom Srba. Ali, tu se borilo, tu se pucalo, a Radovan to ne moe da podnese, on je kukavica. I Dejtonski sporazum bi drugaije reio pitanje Sarajeva, a Miloevi u Dejtonu ne bi mogao u tom sluaju da kae uz au viskija: "Alija, neka ti bude Sarajevo, celoga rata si bio u njemu".

(Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (9)

Ljilja Karadi pokuava da bude Mira Markovi

Bio je rat i zato je naa unutranja situacija, ali i naa pozicija u meunarodnim pregovorima o statusu BiH, zahtevala svakodnevne analize dogaaja i dogovore. Radovan i Momo su vrlo esto odsutni, a Koljevi sa njima. Oni su nekada u Londonu, nekada u enevi, ali najee u Beogradu. Meutim, u samoj Republici je stotinu goruih ivotnih problema koji ne mogu ekati Momu i Radovana, a Radovan ne daje ovlatenja nikome, kako bi u njihovom odsustvu ivot kako-tako funkcionisao.

KARADIEVA UZREICA UZ RIJE NAROD: Da bi se mogle stvari reavati, potrebno je imati tane informacije o svemu. A institucije koje su dune da ih pribavljaju, koje su odgovorne za to, odnosno, odgovorni ljudi tih institucija, smatrali su da se informacije mogu dati samo predsedniku Skuptine. Bolje reeno, preciznije reeno, Momi i Radovanu. Dakle, nastavlja se stara praksa od pre rata. Sve i tane informacije mogu imati samo Momo i Radovan. Svi ostali dobijaju selektivne informacije ili ih uopte nikada ne dobiju, kakav je bio moj sluaj. Zakljuila sam da se nastavlja sa starom praksom i da ozbiljnost situacije, rat i tragedija naroda nisu delovali da se u tom smislu neto izmeni u pozitivnom pravcu. Ljudi dolaze u "Kikindu" u Predsednitvo sa velikih udaljenosti, prebacuju se po nekoliko dana da se posavetuju sa Momom ili Radovanom, jer su ih tako navikli i tako uputili iz SDS-a, a njih dvojice nema po deset dana. Znam da su problemi ogromni, ali oni e detaljno razgovarati samo sa ovom dvojicom. Gorui ivotni problemi ne mogu ekati ni u miru, a kamo li za vreme rata. Da su makar telefonske veze regularne, ali nisu. Radovan i Momo kada se vrate, neke stvari izgube na svojoj aktuelnosti, ili ih vreme rei, esto loe, a njih dvojica smatraju da su najvaniji dogaaji, oni presudni, tamo gde se oni nalaze. Oito je da je situacija kompleksna, ali dobrom organizacijom moe se drati pod kontrolom, ak i efikasno delovati. Ali o toj vrsti organizacjie posla Radovan nema pojma i zato kada mu se predoe narodne muke i zahtevi, imao je obiaj, na re narod, da kae: "Neka ide narod u p. m". To mu je bila uzreica uz re narod. To nije bila potapalica, ili navika oveka koji mnogo psuje, nego na osnovu onoga koliko nije brinuo o narodu, na osnovu njegove nespremnosti da podnese rtvu za narod, na osnovu njegove neodgovornosti prema narodu, ova uzreica imala je svoje stvarno znaenje, izraeno na jedan prostaki nain.

DAFINA MILANOVI "DOBRO OBUEN I KORPULENTAN SAVJETNIK": Za vreme boravka rukovodstva van Pala, u inostranstvu u Beogradu, upoznala sam se preko "Slubenog lista" sa odlukama koje je Predsednitvo donelo pre mog dolaska u Pale. Zaudila sam se da je u "Slubenom listu" bilo i odluka Predsednitva sa datumom nakon moga izlaska u Pale, a nikada nisu makar saoptene nama lanovima. Na primer, vidim da su imenovani specijalni savetnici Predsednitva, a ja o tome nemam pojma: Dafina Milanovi, specijalni savetnik za ekonomska pitanja, i Klara Mandi za vanjsku politiku. Pitam neke ljude da li poznaju ove osobe, da li dolaze u "Kikindu", da li prisustvuju sastancima. Neko od njih slee ramenima, a neki odmahuju rukom i smeju se, ali niko nee da mi odgovori na pitanje. Kada se nae rukovodstvo vratilo sa puta, na sastanku pitam Radovana. Ja kao lan Predsednitva trebalo bi da sam pitana u vezi sa njihovim imenovanjem. Ali kada to ve nije bilo, htela bih da znam ko su i kada i gde im se mogu obratiti, jer oito se radi o velikim strunjacima. Radovan mi je dao doslovno ovakvo objanjenje:

"Dafina je korpulentna i dobro obuena ena, puna je para, ima svoju banku, ja i Momo smo joj jako simpatini. Klara Mandi je sposobna ena u svakom pogledu i ima dobre veze sa Izraelom. Okai Davidovu zvezdu oko vrata i nama se sva vrata otvaraju. Redovno sa nama putuje i uestvuje u pregovorima. Inae, njih dve su dobre prijateljice". Ja sam bila zapanjena objanjenjem koje se odnosi na "visoku profesionalnost naih specijalnih savetnika" i ozbiljno zabrinuta za sudbinu naroda kojeg vodi ovako povran, neodgovoran ovek. Ali ne samo da su u pitanju savetnici Predsednitva, koji nikada nisu prisustvovali niti jednoj sednici, nego osobe takvih "profesionalnih sposobnosti" mogu nakoditi naoj poziciji u meunarodnim pregovorima. Jedino je bilo evidentno da su oba specijalna savetnika brinula da se to vie putuje u inostranstvo i da se i Momo i Radovan snabdeju dobrom garderobom, to je imalo opravdanje, ali sve sa merom.

...Mislila sam koje je ovo ludilo, gde sam ja ovo zapala, kakvi su ovo ljudi oko mene? Sve ovo se deava na oigled svih ministara, lanova Predsednitva, poslanika, stanovnika Pala, iji su sinovi na ratitu i ginu. esto sam razmiljala zato samo ja govorim i prigovaram, to svi ovi muki oko mene ute? Meutim, mnogi od njih su poli Radovanovim stopama i to mi je kasnije objasnilo njihovu utnju. Bilo je asnih izuzetaka, na primjer, premijer Branko eri, ali, naalost, on e brzo otii sa te funkcije upravo zato to je estit. Zatim, Nikola Koljevi, koji je kritiki gledao na materijalnu pohlepu i takav nain ivota, ali je utao.

LJILJA KARADI NA SJEDNICAMA, JER JOJ JE DOSADNO KOD KUE: Da se vratimo na sednice Predsednitva. Nakon ustaljene prakse kanjenja, predloila sam da se sednice odravaju navee. Radovan se obradovao, ali trai da i njegova supruga prisustvuje, jer je njoj dosadno kod kue. ak je napomenuo da ima nekih problema i trai od nas razumevanje. Ja odmah, dok on to govori, zamiljam kako bi to izgledalo kada bi svako od nas doveo svoje lanove porodice, kakve bi to sednice Predsednitva bile u najgorim vremenima i ta se to nas tie to je Ljilji dosadno. Opet ja prigovaram i kaem da mi je poznato da i kada su dravni poslovi u pitanju on nema tajni pred svojom suprugom, ali ja ne elim u njenom prisustvu da govorim o mnogim stvarima, a pretpostavljam da to ne ele ni drugi. I pored toga, dola je na dve prve veernje sednice koje su otprilike ovako protekle: odmah se naruuju posebna jela i pia, atmosfera neuobiajena za sednice Predsednitva na kojima se raspravlja o egzistencijalnim pitanjima drave u ratu.

Od Predsednika oekujem izvetaj sa pregovora u enevi. Ja traim neke upute u vezi sa mojim kontaktima sa UNPROFOR-om. Ljilja, na sve ovo daje svoj komentar, maltene izvetava o pregovorima. I slubenici u zgradi, a i ljudi u restoranu pitaju se da li ovo Predsednik neto slavi. A nema ta da se slavi, naprotiv, stigle su loe vesti, na trebevikom frontu izginulo je vie boraca. Prestala sam da odlazim na takve sednice Predsednitva, a isto je uinio i premijer Branko eri. Ubrzo su otili na pregovore. Ovaj put, a i sve naredne, lan delegacije je i Radovanova supruga Ljilja. Poveava se i broj telohranitelja, jer ona i svaki lan njegove porodice ima po nekoliko telohranitelja. Najmanje oko 20 ljudi, ali i vie, uva tu porodicu. Specijalni savetnik za vanjsku politiku Klara Mandi vie ne putuje sa Radovanom i Momom na pregovore. To je sredila Ljilja u jednom okraju u "Interkontinentalu". Oruje u ovom okraju bile su enske tane. Tako je Predsednitvo izgubilo "dragocenog strunjaka", ali nisu sasvim pokidane veze, naroito sa Dafinom, specijalnim savetnikom za ekonomiju, tj. onom koja im je punila depove parama, od ljudi koji su tedeli u njenoj Dafiment banci.

A to se tie sednica Predsednitva, to je bilo gubljenje vremena, posebno za Radovana i Momu. To su bile sednice proforme da se kae na sednici Predsednitva, toj i toj, itd. donesene su sledee odluke itd. U stvari, odluke su donosili Momo i Radovan, koji su imali prilike videti kako to radi Miloevi. On zaobilazi sve dravne institucije, ili ih prisili da donesu odluke koje on eli. Ova dvojica naih misle, ako to moe Slobo da izvede tako "uspeno" zato ne bi mogli i mi. On im je postao uzor u svemu. Samo to i Ljilja hoe da bude Mira. Meutim, u naim razmerama odnosi su znaajno drugaiji, tu je gazda Momo, tj. trei. A kod Slobe nema treeg. To je znaajna razlika i to Ljilja osea, to je sputava, te su njena nareenja i uplitanje u poslove ogranienog dometa. (Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (10)

"Mi imamo svoga kralja Aleksandra Karadia"

Uveliko se ve pria o vercu, ali ja to odbijam, ne mogu da verujem da se to praktikuje uz blagoslov Radovana i Mome i da i oni dele dobit. Bilo mi je jasno da su po uzoru na komunistiko rukovodstvo pribavili sebi sve privilegije, jer to je karakteristika skorojevia, a takvi su oni, ali ne prihvatam da se bave vercom i to u ratnim vremenima. Kakvi su to ljudi, pa to nisu Srbi, i ja u to ne mogu poverovati. Informacije stiu sa svih strana, ali nisu slubene, tako ja razmiljam, bolje reeno, teim se. Meutim, odgovorni u tim institucijama, koji treba da dostave informacije, upleteni su u taj prljavi posao. I dok se ja nadam da makar Radovan i Momo nisu upleteni u to, na moje pitanje Radovan odgovara: "Treba od neega iveti". Isti odgovor kao pre rata, kada je bio hotel "Holidej in" u pitanju. Kao da je to neto normalno, tu nema stida. A ta je sa nesretnim narodom, i on mora da ivi, ja ih pitam, a Radovan kae svoju omiljenu uzreicu: "Neka narod ide u p. m."

HEROJ MLADI I KUKAVICA KARADI: Generala Ratka Mladia, komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske (VRS) upoznala sam dve sedmice nakon izlaska u Pale. Poslao je poruku da se sretnemo u kasarni "Lukavica". Nisam "Mika formalista" da bih razmiljala da je ovim pozivom prekrio sva pravila lepog ponaanja. Sa slubene take gledita, ja kao lan Predsednitva sam iznad njega, ali vie se ogreio o jedan drugi kriterijum, starija sam od njega i ena sam. Nikome nisam rekla gde idem. Vozei se do Lukavice razmiljam o njegovom postupku i zamiljam da u sresti sujetnu i arogantnu osobu, napuhanog komunistikog generala. Njegova vanjtina je potvrdila moje predvianje.

Gledam ga, na krupnoj glavi na vrhu je ona kapa titovka. Odmah sam mu rekla da bi mu ajkaa mnogo bolje stajala. Otutio je na ovu primedbu, ali jedva. Za vreme razgovora ne gleda u mene nego kroz prozor. Neto je tu neprirodno. On se upinje da ostavi utisak nepristupanog, gordog, ledenog oveka. Mislim se, napuhao si se generale, ali to je maska koja e spasti. Ako ne ovaj put, onda prilikom narednih susreta.

Isto se jo jednom ponovilo u Palama, kada sam mu skrenula panju da zbog zajednikog posla moramo jedno drugo potovati i korektno saraivati, a ne moramo se voleti. Kasnije, nai susreti su bili mnogo leerniji, prirodniji.

Pre upoznavanja sa Mladiem, neposredno nakon moga izlaska u Pale, rekoe mi da je u zgradu "Kikinda" doao naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije, general ivota Pani, i hoe da razgovara sa mnom. Bio je prisutan i Radovan. Trai on od mene, zapoveda, da demantujem neku moju izjavu u vezi sa povlaenjem vojske iz Sarajeva... Doao je general Pani da spasava obraz institucije koja je izgubila obraz u Sloveniji, Hrvatskoj, a evo i u BiH. Pani, onakav sav zadrigao, prepotentan, nastupa sa pozicije apsolutnog autoriteta, misli da me impresionira. Nita od toga. Rekla sam mu: "Generale, ja sam istinu rekla i ne pada mi na pamet da je demantujem." Nekada sam pomiljala da je Mladievo ponaanje prema meni rezultat neke naredbe od strane Pania, ali ne verujem. Kasnije sam primetila da je skoro uvek odbojan prema nepoznatim osobama, prilikom prvih susreta.

Sve se kasnije izmenilo. Upoznao me, ali i ja njega, u mnogim tekim situacijama. Bila sam uvek otvorena, bez dlake na jeziku, smatrajui da se greke mogu ispraviti ako je poznata cela istina. On je prirodno inteligentan ovek, lukav, to mi je ponekad smetalo. Jedna doza arogancije, koju je posedovao, moda je i odgovarala ratnom komandantu. Ambicija je imao u velikim koliinama, ne znam da li je to posledica ratnih uspeha i slave kojom je brzo ovenan. Narod ga je oboavao. Narod je u njemu prepoznao svog oveka, koji u velikoj muci i patnji nikada sebe ne potedi. Pomagao je drugima uz svoju linu rtvu.

Komparacija izmeu Karadia i Mladia bila je neizbena. Sve najvie ocene bile su na Mladievoj strani. Nikada nije znao i saznao da sam ga zvala "Ljutko". Taj simpatini patuljak iz bajke "Sneana i sedam patuljaka", naduren ali dobar, bio mu je slian. Meutim, bio je veliki ovek. Mnogo puta iza rata, a i sada postavljam sebi pitanje kako taj ovek, koji je i u fizikom i u moralnom smislu vrst, jak, hrabar, moe da se skriva. To nije za njega. On pred Hakim tribunalom treba da brani narod, svoje vojnike, po cenu da rtvuje sebe. I da prestane da bude povod i razlog za ucenu. Da ne ucenjuje celokupni srpski narod i u RS i u Srbiji. Takvo ponaanje je nespojivo sa njegovom linou. Mislim da on sam sa sobom ne upravlja, to rade neki drugi. Izdrao je Mladi i hrabro podneo udnovatu smrt svoje jedinice, pa ta je prema tome Haki tribunal za njega. Kada je u pitanju Radovanovo ponaanje, nita me ne udi. Sasvim je u skladu sa njim, ovekom koji nikada nije bio spreman da podnese rtvu, koji je u stvari kukavica.

KARADI - OVJEK UDBE: ...Bilo je to krajem 1994. ili poetkom 1995. godine. Lideri nekih jugoslovenskih opozicionih stranaka posetili su u odvojenim posetama Pale. eleli su da razgovaraju sa Karadiem i Momom. Nikad nisu imali priliku za to u Beogradu, jer su ova dvojica samo kontaktirali sa Miloeviem i eeljem. Sa nekim od njih ja sam se ranije poznavala, npr. sa Nikolom Miloeviem, Zoranom iniem i Vojislavom Kotunicom. Bilo je vrlo teko nagovoriti Radovana da ih primi. Govorila sam mu i ubeivala ga da se radi o uglednim i pametnim ljudima koji srpskom narodu ele vie dobra nego Slobodan Miloevi. Za svakoga od njih imao je komentar da niko nije pametan kao Slobo, a osim toga on je na vlasti i ostae veno. Radovan je ve uveliko tada oponaao Slobu.

Mnogo sam truda uloila da doe do ovih kontakata. Bila sam vrlo uporna, a to je vreme kada nam je Slobo uveo sankcije i zato ne primiti opozicione lidere. ak i u toj situaciji neto ga je spreavalo. Radovan je odavno radio za dravnu bezbednost. To su moja kasna saznanja o ovom oveku od ljudi koje je prijavio toj slubi. On nije slobodan u svojim delovanjima, zato je tu otpor da se prime opozicioni lideri. Iako sam tada boravila u Banjoj Luci, uspela sam da budem prisutna na svim sastancima. I to je prirodno jer, meu kompletnim rukovodstvom RS, ja sam jedina bila stvarni i javni oponent Miloeviu.

Razgovori na tim sastancima odnosili su se na opte probleme srpskog naroda. Sva tri lidera smatrali su da se blii kraj tadanjem reimu u Srbiji. Kakva razlika u tom osnovnom pitanju izmeu njih i Radovana. Radovan smatra da je Sloba srpska venost. Nikada neu saznati da li je zaista bio ubeen u to, ili je morao tako govoriti.

NEKRUNISANI KRALJ SAA KARADI: ...Karadi je znao da sam ja u dobrim odnosima sa princom Tomislavom i princezom Lindom, pa ipak je znao vie puta da ih potceni u mom prisustvu. esto sam mislila, odakle ti pravo da vrea nau dinastiju, a posebno sam bila osetljiva kada je spominjao blaenopoiveg kralja Aleksandra Prvog. U tome sam prepoznala ono komunistiko bagatelisanje svake srpske nacionalne vrednosti.

Od ovih sastanaka sa opozicionim liderima, prolo je sigurno vie od godinu dana, rat je zavren. Dejton potpisan, Radovan je morao da preda dunost predsednika meni, do narednih izbora. U hodniku zgrade Predsednitva sretnem se sa Vladom, mladim ovekom koji je bio u Radovanovom obezbeenju, ili je neto slino radio, mnogo ga je voleo i uvek bio u njegovoj blizini i blizini njegove porodice. Bio mi je simpatian, uvek se sa potovanjem odnosio prema meni, videlo se da je to deo njega pa se znaajno razlikovao od drugih iz obezbeenja kojima je lepo ponaanje bila slaba strana. Dakle, Vlado, ja i Tepa (moj voza) na hodniku. Nismo se dugo videli. Vlado skoro odmah ree: "Znam da ste monarhista i zato je potrebno ii po svetu i traiti kralja". Ja sam odmah odgovorila: "Mi ne treba da traimo kralja, hvala Bogu ima dosta Karaorevia." A on e na to: "Ma, profesorice, imamo ga mi ovde kod nas." Zapanjena pitam: "Koga, Vlado", a on kae: "Aleksandra - Sau Karadia" (Radovanov sin).

Vie ne znam da li sam se pozdravila sa Vladom, kako sam uopte dola do svog kabineta. Ne mogu sebi da doem i posumnjah da li sam dobro ula, dobro razumela. Zovem Tepu i molim ga da ponovi moj razgovor sa Vladom. Tepa od rei do rei ponovi razgovor. Dakle, nema vie sumnje, to je reeno kako sam ula. Vlado je esto u njihovoj kui, drui se sa njima, celom porodicom, on je tamo uo te kombinacije. Sada mi je potpuno jasan Radovanov stav u odnosu na dinastiju Karaorevi. Eto, kakve su se kombinacije plele po neijim glavama.

(Nastavie se)

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (11)

Karadi mi je rekao da e me ubiti

K ako je Radovanova i Momina mo rasla, strah poslanika da se suprotstave njihovom miljenju bio je sve vei. Bilo ih je nekoliko hrabrih, otvorenih, veinom su to bili poslanici iz Krajine. A da ne govorim o Dodiku i njegovim nezavisnim poslanicima. Seam se i jednog poslanika Veselinovia, sa Pala je ili sa Sokoca, ovek je otvoreno izneo svoje miljenje. Kasnije je poginuo u saobraajnoj nesrei.

Osim osam nezavisnih poslanika, svi ostali su bili poslanici Srpske demokratske stranke. Pa to je demokratska stranka i normalno da ne postoji uniformisano miljenje, ali Radovan i Momo su to od njih oekivali. Oni su imali naina da stiaju, a i da ugue disonantne tonove.

To se verovatno odigravalo na partjiskim sastancima, gde mene i Koljevia nije bilo. Moglo se primetiti da su se neki, koji su jedno vreme hrabro oponirali, kasnije utiali. Objanjavali su mi da dobijaju pretnje koje se odnose i na lanove njihove porodice. U ovo nikako nisam mogla da poverujem dok i ja nisam dola u istu situaciju.

Prve pretnje su mi upuene koncem avgusta 1992. godine i u toku celog rata bilo je toga sa nekim prekidima. Bilo je ak pokuaja direktnog ugroavanja ivota. To je radio Momilo Mandi, uz odobrenje Radovana i Mome, a nakon zavretka rata Radovan mi je direktno rekao da e me ubiti, ili mene ili sina moga brata. Tada sam se uverila da su ljudi, koji su mi ranije govorili da se plae za lanove svojih porodica, za svoju decu, govorili istinu.

INSCENIRANA HAPENJA SRBA

ivot u "Kikindi" odvija se ustaljenom rutinom. U ratnim uslovima, uslovima nestaice, voro se odlino snalazi i relativno dobro nas hrani. Pokuava da pomogne pri smetaju izbeglica, veinom iz Sarajeva. Od njih saznajemo o tunoj sudbini Srba u naem gradu. O hapenjima, ubistvima, "samoubistvima" koja su inscenirana, a radi se o bacanju ljudi sa viih spratova.

Uspela je da izae iz Sarajeva Gordana Besarovi, supruga dr Dragana Besarovia, koji se dve nedelje posle pojavio na Palama u belom mantilu. To je bilo dobro organizovano bekstvo. U krugu bolnice pojavila su se kola u koja je on uao i doveli su ga na Pale. Kako je uvek za sebe govorio da "zna i ta car rua", to je bilo i tano, tako je bio i odlino informisan o svim zbivanjima u gradu. Nakon dirljivog susreta s njim u restoranu "Kikinda" kada se pojavio, kao da je doao s onog sveta, bilo je i suza radosnica to smo ivi, to, eto, uivamo tu u ovom susretu i prii. Priao nam je o ponaanju naih kolega, drugova, "prijatelja" Muslimana i Hrvata. Bila su to poraavajua saznanja. Od njega sam prvi put ula, a kasnije su mnogi potvrdili, da Sarajevom krue kola bez registarskih tablica iz kojih se nasumice puca na prolaznike, a optuuju se Srbi.

Smrt dolazi sa brda, tako su govorili, a sve zdravstvene ustanove, pa i bolnica iz koje je Dragan upravo stigao, pune su oruja, municije i muslimanskih boraca, koji pod zatitom oznake crvenog krsta granatiraju srpske poloaje.

Gordana je umrla, a za njom i Dragan, oboje u izbeglitvu, brat Veljo mu se ubio, takoe u izbeglitvu. Sa Draganom sam drugovala od osnovne kole. Neka mu Bog duu prosti. Srea, ivi su im sinovi u Beogradu.

Seam se i dobro u pamtiti 2. juni 1992. godine, kada mi je doao novinar Gligorevi. Ispria mi skoro neverovatnu priu o deavanjima u Bradini i okolini, gde je muslimanska vlast organizovala nekoliko zatvora, ali i logora za Srbe.

PREDSJEDNITVO BiH ZNALO ZA LOGORE

Prema magnetofonskom snimku sednice Predsednitva BiH od 26. aprila 1994, vidi se da je to poznato lanovima Predsednitva BiH.

Pod takom 7 raspravlja se o logorima i zatvorima za Srbe i sam Alija Izetbegovi spominje 222 zatvorenika na sarajevskom aerodromu i vei broj u Hrasnici.

Nakon dugotrajnih patnji, vie od dve godine, i lanovi Predsednitva se slau da bi trebalo procesuirati sluajeve i smatraju da je krajnje vreme za to. U diskusiji uestvuje i Mirko Pejanovi, lan Predsednitva BiH za vreme rata, Alijin "Srbin", kome je dve godine poznato takvo stanje. Predsednik Predsednitva Alija Izetbegovi kae: "... nisam siguran da su oni krivi u pravom smislu rijei... tako je, to su koncentracioni logori u stvari, zapravo sabirni centri - to su sabirni logori. Nisu tu ljudi krivi u pravom smislu rijei. To je mjera, to je ono to kau, mjera za mjeru...".

Do ovog zapisnika sednice Predsednitva BiH dola sam u eveningenu. Dobila sam ga, kao i neke druge zapisnike od jednog Hrvata. Moj advokat je to predao Tuilatvu, ali njima ne pada na pamet da optue celo Predsednitvo BiH, a mogu samo na osnovu tog zapisnika. Ja sam osuena za ono, kako u optunici pie, to je trebalo da znam na osnovu moje funkcije, a nisam znala. A Alija i drugi lanovi Predsednitva BiH znaju da logori za Srbe postoje ve dve godine, pa prema diskrimintorskom pristupu Tuilatva i selektivnoj pravdi Suda, oni ne odgovaraju. Ja, koja do 1994. godine nisam znala ta znai re "Keraterm", "Omarska", ja sam odgovorna u 1992. za postojanje tih logora gde su drani Muslimani dva meseca, a Srbe dre dve godine. Za "Keraterm", "Omarsku" i "Trnopolje" morala su znati dva ministra, ministar pravosua i ministar policije, oni koje je Radovan nazivao svojom desnom rukom. Znali su oni koje su ti ministri obavetavali po slubenoj dunosti, a to su predsednik Predsednitva i predsednik Skuptine. Ne verujem da su ljudi u Palama imali pojma u to vreme, leto 1992. godine, ta se deava u zapadnom delu Republike, koji je bio odseen od istonog dela. Znali su oni koji su bili u mogunosti da sluaju CNN i BBC, a to su bili samo retki i povlateni koji su imali jake agregate i satelitske antene, to je bila retkost, a struje uopte i nije bilo na celoj teritoriji. Pitala sam jednom Radovana, kada sam ula za zatvore i logore za Srbe u Hercegovini i Sarajevu, da li i mi imamo tako neto na naoj teritoriji. Tada mi je on objasnio da imamo ratnih zarobljenika koji se odmah na borbenoj liniji razmenjuju za nae borce.

Dijelovi knjige "Svedoim" Biljane Plavi (11)

Momilo Mandi najvei mafija

Upravo negde u avgustu, doe jedan na ovek iz vajcarske, zatekla sam ga kod Krajinika. Nisam imala nameru da ih prekidam i htedoh da izaem, ali me Krajinik zamolio da ostanem. ovek je doneo spisak imena Srba koji su dolazili u razliitim vremenskim razmacima u posetu naim ljudima u vajcarsku, obino je to bilo po njihovom pozivu, da ih upoznaju sa deavanjima u zemlji. esto su po njima slali novac u otadbinu da pomognu stranku ili za neku namensku potrebu. To je bio dugaak spisak onih koji su preuzeli novac i svojim potpisom to potvrdili i nema sumnje da su taj novac predali da se namenski potroi.

RADOVAN UZIMA NOVAC: Sve je bilo jasno i regularno do jednog, najveeg novanog iznosa, koji je preuzeo Radovan Karadi, a odbio je da potpie, jo ih je izgrdio kako mogu od predsednika da trae potpis. Ipak ovek insistira na potpisu, jer mora pravdati taj novac. Kada smo rekli Radovanu da bi morao da potpie, rekao je da tako neto nikada nije potpisao, niti e to initi i ubudue. To je rekao u Krajinikovom i mom prisustvu.

Da mu je to bila navika i praksa pokazao je jo jedan sluaj kojem sam, takoe, bila svedok. Mislim da je to bilo 1994. godine u Bijeljini gde je odran sastanak humanitaraca, te su se tu okupili predstavnici mnogih humanitarnih organizacija iz dijaspore. Meu njima i Mio Koji iz Frankfurta, estiti i vrlo portvovan ovek. Ja nisam prisustvovala sastanku humanitaraca u Bijeljini, a Radovan jeste. Dan posle sastanka doao je Mio Koji u moj kabinet, zabrinut, moli da mu pomognem i objanjava da je u Bijeljini dao 150.000 DM Radovanu i pripremio je potvrdu da mu potpie. Ovaj je uzeo pare i rekao da on ne daje potpise na potvrdu, neka mu potpie Mitar Radovi. Ovaj ovek, koliko je meni poznato, bio je ef sale, za vreme rata, negde na Palama. U vremenu o kojem govorim, bio je nosa Radovanove tane i izmicao i primicao stolicu tamo gde Radovan sedi. Potpis tog oveka ne znai nita i Mio moli da mu ja potpiem. elela sam da mu pomognem, ali takvu uslugu nisam mogla da mu uinim. Mio mi je rekao da mu je poznat Radovanov manir, razgovara dugo sa ljudima, ali kada primi novac, odmah prekida razgovor sa obrazloenjem da mu se uri. To su i drugi priali koji su bili u slinim situacijama. Radovan Karadi je iznad svega voleo novac, ali onaj do kojeg se doe na lak nain. Na ovu temu ima mnogo slinih pria, ali ja ovde govorim o onome o emu mogu svedoiti.

BATKO PLJAKA POD ZATITOM MOMILA MANDIA: U julu 1992. godine imala sam sastanak u Lukavici sa visokim predstavnikom UN za izbeglice gospoom Sadako Ogatom. Na raskru, gde se odvajaju putevi za Trebevi, Grbavicu i Lukavicu uvek je bilo mnogo sveta. Upravo mi mae jedna grupa ljudi i ja izaem iz kola. Odmah su preli na stvar. Priaju o dogaajima na Grbavici, a oni su Srbi. Prema njihovom kazivanju, opasno je za ljude nesrpske nacionalnosti iveti u tom delu grada. Kazali su mi da neki Batko sa nekoliko slinih njemu, upada nou u hrvatske i muslimanske stanove i odvodi mukarce. Oni pljakaju i ucenjuju ljude. Srbi koji su se tome suprotstavili postali su meta tog manijaka i njegove druine. Niko ga ne poznaje. On nije sa Grbavice i nije iz Sarajeva. Opljakane stvari nose u neki motel gde im je magacin.

Umesto u Lukavicu, na raskru okrenem na Grbavicu i pravo u zgradu optine. Nije bilo predsednika optine, ali nije ni vano, drugi su se brzo sakupili. Ispriam im zato sam dola i pitam ih da li je to mogue da se takva zla doputaju. Oni ute. Gledam te face i mislim se zato tako uporno ute, a pogledi im nisu nimalo prijateljski. Pitam ih ko im je predsednik optine. Spomenue njegovo ime. On je lekar koji se bavi trgovinom lekova, zastupa neku firm