VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADŽMENT RAČUNOVODSTVA

BILANS STANJA I USPEHA

Beograd, mart 2013.

SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................32. BILANS STANJA................................................................43. AKTIVA...............................................................................94. PASIVA..............................................................................115. BILANS USPEHA..............................................................126. ZAKLJUČAK.....................................................................167. LITERATURA....................................................................17

2

1. UVOD

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i

rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje

i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju

preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.

Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala.

Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste

bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se

razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine

osnovu bilansiranja.

Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao

zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima,

razlikuju se dva računa:

1) račun izravnanja (bilans stanja) i

2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).

Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja,  razlikuju se:

1) poslovni (izveštajni) i

2) poreski bilans.

U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha, kojima se iskazuje

imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao

godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao

povremeni bilansi.

Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja

informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom

periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika.

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan

sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.

3

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period

u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.

2. BILANS STANJA

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan

sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i

izvora sredstava kojima preduzeće raspolaže na određeni dan, odnosno na dan 31.12 tekuće

godine. Krajnji bilans stanja iz prethodne godine istovremeno je početni bilans stanja

preduzeća za narednu poslovnu godinu što znači da on pokazuje i stanje sa kojim preduzeće

startuje u novu poslovnu godinu, na dan 01.01. Sam naziv "bilans" potiče od latinskih reči

"bilanx libra". Prva reč "bilanx" sastavljena je od reči "bis" što znači dvostruki (dupli) i reči

"lanx" što znači tas (šolja), dok reč "libra" ima značenje vage ili ravnoteže, tako da te dve

reči "bilanx libra" u slobodnom prevodu mogu značiti vagu sa dva ravnotežna tasa. Bilans

stanja prikazuje sredstava preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u

procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo)

obrazuju pasivu.

Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i

funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih sredstava.

Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna

ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe, kratkoročna

potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su:

kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda - dobitak), dugoročna

rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne).

Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i

izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika

bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na

levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani

bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:

aktiva = pasiva,

što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa.

4

Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko finansijski

rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža

između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad

pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer

predstavlja manjak aktive prema pasivi.

U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog knjigovodstvenog

računa (u obliku slova T – horizontalni format bilansa), pri čemu se na levoj strani

prikazuje aktiva, a na desnoj pasiva, što znači da se aktiva i pasiva prikazuju kao dve

suprotstavljene strane. Bilans stanja može da bude prikazan i u formi jednostranog računa,

pri čemu se prvo prikazuje aktiva, a ispod nje pasiva, što znači da bilans ima izgled liste.

Zbog određenih praktičnih i tehničkih razloga (lakše kompjuterske obrade), propisana šema

bilansa stanja i bilansa uspeha ima formu jednostranog računa, bez obzira na to što

horizontalni format bilansa pruža veću slikovitost i uverljivost promena na sredstvima i

izvorima sredstava. Prema našim propisima, bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za

preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti, a sve pozicije pasive prema

principu opadajućeg roka dospelosti. To znači da su najlikvidnija ona sredstva koja se u

svakom trenutku mogu upotrebiti za izmirenje sopstvenih obaveza ili transformisati u neki

drugi oblik, što znači da su najnelikvidnija osnovna sredstva, a zatim obrtna sredstva. U

slučaju osnovnih sredstava primenjuje se redosled rastuće likvidnosti: nekretnine i oprema,

a zatim nematerijalna ulaganja i dugoročni finansijski plasmani. U slučaju obrtnih

sredstava, redosled prikazivanja je sledeći: zalihe materijala, nedovršena proizvodnja,

gotovi proizvodi, potraživanja od kupaca, gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti) i

gotovina (tekući račun i blagajna). U pasivi, najduži rok dospelosti imaju dugoročne

obaveze (kapital vlasnika i dugoročni krediti), a najkraći rok imaju kratkoročni izvori

sredstava, kao što su kratkoročni krediti i tekuće obaveze prema dobavljačima. S obzirom

da se ista stvar posmatra sa dva obeležja, ukupan iznos po oba obeležja mora da bude

kvantitativno jednak, odnosno zbir aktive mora da bude jednak zbiru pasive, mora da

postoji bilansna knjigovodstvena jednačina. Bilansna jednakost prema kojoj je zbir aktive

jednak zbiru pasive, pokazuje se u početnom bilansu novoosnovanog preduzeća, pre

početka bilo kakve poslovne aktivnosti. Reč je o ulaganju osnivača, koje se ostvaruje

uplatom novčanih sredstava na tekući račun preduzeća. Na osnovu tih ulaganja izrađuje se

5

početni bilans koji se prilaže prilikom registracije preduzeća. Za početni bilans je

karakteristično upravo to što nije povezan sa bilansom uspeha, jer novoosnovano preduzeće

ne može da formira bilans uspeha s obzirom da tek treba da uslede određeni poslovni

događaji koji će dovesti do prihoda ili rashoda koji se evidentiraju u bilansu uspeha. Tek u

kasnijem toku poslovanja preduzeće sačinjava oba bilansa, koji se međusobno povezuju sa

računom dobitka, odnosno gubitka. Iz ovoga se može zaključiti da sve do formiranja

bilansa uspeha i uključivanja dobitka, odnosno gubitka u bilans stanja, zbir aktive može biti

veći ili manji od zbira pasive. Nakon toga mora da se izvrši kompletiranje bilansa stanja, a

to se čini na jedan od dva načina: 1. Neravnoteža između veće aktive i manje pasive se

otklanja unošenjem pozicije dobitka na stranu pasive jer se na taj način uravnotežava bilans

stanja; 2. Ukoliko je pasiva veća od aktive, ravnoteža se uspostavlja unošenjem pozicije

gubitka na stranu aktive. Način unosa dobitka i gubitka u bilans stanja zavisi od pravne

forme preduzeća:

1. U preduzećima koja su vlasništvo lica (inokosna preduzeća i ortačka društva)

neraspoređeni dobitak dovodi do povećanja izvora sredstava, odnosno pripisuje

se osnovnom kapitalu i ta sredstva se nalaze na tekućem računu (u aktivi). Pošto

je onda pasiva manja, neraspoređeni dobitak se unosi u manju pasivu, nakon

čega se uspostavlja ravnoteža sa večom aktivom. Nepokriveni gubitak

predstavlja ispravku vrednosti kapitala jer pokazuje iznos izgubljenih poslovnih

sredstava, odnosno manjak aktive prema pasivi. Iz tog razloga, neraspoređeni

gubitak se unosi u aktivu bilansa stanja nakon čega dolazi do ravnoteže manje

aktive sa većom pasivom. Naši zakonski propisi ne predviđaju obavezu

očuvanja osnovnog kapitala kao garantnog kapitala, tako da preduzetnici i

društva lica za sve obaveze iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom

imovinom, a ne samo uloženim kapitalom.

2. U društvima kapitala (društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska

društva) zakonodavac je predvideo minimalnu nominalnu visinu osnivačkog

kapitala, kao uslov za registraciju preduzeća, a koji se iskazuje u pasivi bilansa

stanja. Društva kapitala za sve svoje obaveze odgovaraju samo do visine

osnivačkog kapitala, a ne ukupnom imovinom članova društva. Neraspoređeni

dobitak se unosi u pasivu bilansa stanja kao izdvojena pozicija "Neraspoređeni

6

dobitak" ili kao "Rezerve", dok se nepokriveni gubitak unosi u aktivu, kao

zasebna pozicija "Nepokriveni gubitak".

1. Primer bilansa stanja u formi jednostranog pregleda ili formi liste

BILANS STANJA

    - u hiljadama dinara -

P O Z I C I J ANapomena

broj

Iznos

Tekuća

godina

Prethodna

godina

A K T I V A      

A. STALNA IMOVINA (I do IV)   328,884 140,800

I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL   0 0

II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 8 0 590

III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA

I BIOLOŠKA SREDSTVA (1 + 2)4.3, 4.4, 9 96,033 90,064

1. Nekretnine, postrojenja i oprema   85,407 67,342

2. Biološka sredstva   10,626 22,722

IV. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

(1+2)4.5, 10 232,851 50,146

1. Učešće u kapitalu 4.5.1, 10 232,239 49,850

2. Ostali dugoročni plasmani 4.5, 10 612 296

B. OBRTNA IMOVINA (I do III)   672,686 536,826

I. ZALIHE 4.6, 11 139,533 147,934

II. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA,

PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 533,153 388,892

1. Potraživanja 4.5.4, 12 382,832 387,683

2. Kratkoročni finansijski plasmani 12 146,572 0

3. Gotovinski ekvivalenti 4.7, 12 1,439 1,209

4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska

razgraničenja4.8, 13

2,310 0

III. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA   0 0

7

V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)   1,001,570 677,626

G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA   0 0

D. UKUPNA AKTIVA (V+G)   1,001,570 677,626

Đ. VANBILANSNA AKTIVA   0 0

    - u hiljadama dinara -

P O Z I C I J ANapomena

broj

Iznos

Tekuća

godina

Prethodna

godina

P A S I V A      

A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) 5.1, 14 192,226 121,515

I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL   16,281 16,281

II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL   0 0

III. REZERVE   862 862

IV. REVALORIZACIONE REZERVE   0 0

V. NERASPOREĐENA DOBIT   175,083 104,372

VI. GUBITAK   0 0

VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE   0 0

B. DUGOROČNA REZERVISANJA I

OBAVEZE (I do IV)  809,344 556,111

I. DUGOROČNA REZERVISANJA 5.2, 15 2,621 13,437

II. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 5.3, 16 265,785 7,346

1. Dugoročni krediti   145,644 0

2. Ostale dugoročne obaveze   120,141 7,346

III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 5.3. 540,938 535,329

1. Kratkoročne finansijske obaveze 17 89,009 118,338

2. Obaveze iz poslovanja 18 442,488 378,925

3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost

i ostalih javnih prihoda5.4, 19

2,965 12,120

4. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna 5.5, 20 6,476 25,946

8

vremenska razgraničenja

IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE   0 0

V. UKUPNA PASIVA (A+B)   1,001,570 677,627

G. VANBILANSNA PASIVA   0 0

Bilansna aktiva: 1,001,570 677,626

Bilansna pasiva: 1,001,570 677,627

 

Vanbilansna aktiva: 0 0

Vanbilansna pasiva: 0 0

3. AKTIVA

Aktiva predstavlja ekonomske resurse ili sredstva, odnosno sve ono što preduzeće

poseduje i čijom upotrebom očekuje ostvarivanje tekućih i razvojnih ciljeva. U poslovanju

banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant

povraćaja depozita komintenata banke.

Pod pojmom aktiva često se podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji

neki teoretičari u aktivu svrstavaju pored novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital

mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga.

Pri analizi funkcionisanja banaka, aktivu predstavljaju sredstva banaka koje mogu

da plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala, u obliku kredita (za investiranje ili potrošnju).

Ta sredstva su rezultat depozita, kako oročene štednje građana i privrede, tako i "depozita

po viđenju". U aktivu pored iznosa kredita koje banka dalje nudi na tržištu, ulaze i

obavezne rezerve (sredstva koja banke ne smeju dalje plasirati već moraju zadržati kao

garant povraćaja štednje). Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka, i to je jedan

od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se

prevashodno određuje ponuda novca u ekonomiji).

Sredstva (aktiva) se mogu grupisati prema više kriterijuma, ali za knjigovodstvo je značajna

podela sredstava prema koeficijentu obrta, na:

9

1. Osnovna sredstva koja se koriste u nizu proizvodnih ciklusa, odnosno u

vremenskom periodu dužem od jedne godine, zbog čega im je koeficijent obrta

manji od 1.

2. Obrtna sredstva koja se u celosti potroše u jednom procesu, odnosno u vremenu

kraćem od jedne godine, što znači da im je koeficijent obrta veći od 1.

Osnovna sredstva ili dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u

poslovanju i za koja se ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci.

Uglavnom obuhvataju:

Zemljište i građevinske objekte

Opremu / mašine

Motorna vozila

Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se

smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Takođe je čest slučaj da se

vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više, ukoliko se njihova vrednost na

slobodnom tržištu, odnosno cena po kojoj mogu biti prodati - povećava. Ovo je uslovljeno

dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvršilo lice ovlašćeno za ovu vrstu procene.

Obrtna sredstva ili kratkoročna aktiva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se

razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma

bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a uključuju:

1. Gotovinu;

2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;

3. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja - Iznosi koja preduzeće potražuje od

drugih lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se

rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće biti

naplaćena.

4. Zalihe – koje obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda

preduzeća; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti;

Proizvodnja u toku - proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi proizvodi;

10

procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za troškove proizvodnje

nastale do određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti; Gotovi proizvodi -

proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju; ovde se

procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove

proizvodnje ili po nižoj tržišnoj vrednosti; treba obratiti pažnju na to da se na dobit

ne računa pre nego što je ostvarena prodaja.

4. PASIVA

Pasiva pokazuje način (izvore) pribavljanja sredstava preduzeća, odnosno koji deo

imovine je finansiran sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima).

Izvori sredstava (pasiva) se mogu grupisati u dve šire grupe:

1. Sopstveni izvori (sopstveni kapital) koji predstavlja ukupnu vrednost sredstava koju

su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje bez vremenskog ograničenja. Ovim

ulaganjem se povećava vrednost sredstava (aktiva) i sopstveni kapital (pasiva) za

isti iznos.

2. Pozajmljeni izvori (pozajmljeni, tuđi kapital) su sredstva koja preduzeće obezbeđuje

iz tuđih izvora, a koja su mu potrebna za osnivanje i ostvarivanje planiranog obima

proizvodnje ili u toku poslovanja. Po tom osnovu nastaju obaveze prema banci (po

uzetim dugoročnim i kratkoročnim kreditima), prema kupcima emitovanih i

prodatih hartija od vrednosti (akcija, obveznica), prema državi za poreze i

doprinose, prema radnicima za plate, itd. Značajan deo pozajmljenih sredstava

nastaje iz prakse plaćanja obaveza prema dobavljaču. Obično faza plaćanja (nabavki

sredstava i usluga) zaostaje za fazom nabavke, što znači da za kupca nastaje

obaveza koju će on izmiriti u trenutku izvršenja plaćanja, a pozajmljeni izvori koji

su dotle korišćeni nazivaju se tekuće obaveze.

Kratkoročna pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća, sa rokom dospeća

do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju:

Kratkoročne obaveze prema bankama - iznosi koji se otplacuju bankama na zahtev

ili sa rokom dospeća do 12 meseci, uključujući tekuća dospeća po osnovu

11

dugoročnih kredita, odnosno, deo dugoročnih obaveza koji dospeva za otplatu u

roku od 12 meseci;

Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze - plaćanja koja dospevaju u korist

dobavljača sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospeća do 12 meseci.

Dugoročna pasiva obuhvata:

Dugoročne obaveze prema bankama - neotplaceni deo dugoročnih kredita banaka

koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja;

Dugoročne obaveze - iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od

datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki, za

robu koja je kupljena pod uslovima odloženog plaćanja i krediti iz drugih izvora,

osim banaka.

5. BILANS USPEHA

Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji predstavlja sumarni pregled prihoda i rashoda i, iz njih izvedenog finansijskog rezultata. Ti prihodi i rashodi se ne mešaju sa prihodima i rashodima u narednoj godini, u kojoj se počinje sa novim prihodima i rashodima, što znači da se otvaranje računa vrši u trenutku nastanka prihoda i rashoda. Bilans uspeha se postoji na samom početku poslovne godine, za razliku od bilansa stanja na osnovu kog se već 01.01. otvaraju računi aktive i pasive. Upravo zbog toga što se računi uspeha zatvaraju u okviru jedne poslovne godine, oni se i nazivaju privremeni, nominalni ili obračunski računi, jer služe samo za obračun finansijskog rezultata. Nasuprot tome, računi stanja se nazivaju realni (jer su realni iznosi finansijskog rezultata materijalizovani u bilansu stanja, a ne u bilansu uspeha) i permanentni računi (jer se računi stanja ne zatvaraju na kraju poslovne godine već postoje permanentno).Druga razlika između bilansa stanja i bilansa uspeha je upravo ta što se bilans stanja izrađuje na određeni dan, a obavezno sa završetkom poslovne godine (na dan 31.12) što znači da on pokazuje stanje imovine i obaveza na tačno određeni dan, dok se bilans uspeha sastavlja za određeni vremenski period u kom su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen pozitivan ili negativan finansijski rezultat. Bilans uspeha može biti prikazan:

1. U formi liste, odnosno u obliku vertikalnog tabelarnog pregleda. U ovom slučaju elementi bilansa tj. prihodi i rashodi se unose jedni ispod drugih, i to tako što se najpre unose prihodi po svim osnovama, a zatim sve vrste rashoda, nakon čega se na kraju utvrđuje poslovni rezultat.

2. U obliku dvostranog računa. Ova forma bilansa ima dve strane: levu stranu koja se po konvenciji obeležava sa "rashodi" i desnu stranu koja se obeležava sa "prihodi".

12

Primer jednostrane forme bilansa uspeha

BILANS USPEHA

    - u hiljadama dinara -

P O Z I C I J ANapomena

broj

Iznos

Tekuća

godina

Prethodn

a godina

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG

POSLOVANJA    

I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 7.1.1 836.241 826.373

1. Prihodi od prodaje 21 795.716 803.223

2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe   30.780 25.172

3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka   9.326 0

4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka   0 2.222

5. Ostali poslovni prihodi 23 419 200

II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 7.1.2. 738.327 695.209

1. Nabavna vrednost prodate robe   69.723 178.524

2. Troškovi materijala 22 538.831 433.518

3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi

40.184

23.564

4. Troškovi amortizacije i rezervisanja   7.229 15.2475. Ostali poslovni rashodi 23 82.360 44.357III. POSLOVNA DOBIT (I - II)   97.914 131.164IV. POSLOVNI GUBITAK (II - I)   0 0V. FINANSIJSKI PRIHODI 7.2.1, 24 18.958 1.983

VI. FINANSIJSKI RASHODI 7.2.2, 25 57.079 47.571

VII. OSTALI PRIHODI 7.3.1, 26 28.534 43.932VIII. OSTALI RASHODI 7.3.2, 27 12.407 53.455IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII)

  75.920 76.053

X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII)

  0 0

B. VANREDNE STAVKE      

13

I. VANREDNI PRIHODI 36.988 0 0

II. VANREDNI RASHODI   0 0

III. DOBIT PO OSNOVU VANRED. STAVKI (I-II)

0 0

IV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI (II-I)

  0 0

V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIII-X-BIV)

75.920 76.053

G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII)

0 0

D. POREZ NA DOBIT 7.5. 4.269 4.702Đ. NETO DOBIT (V-D)   71.651 71.351E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D)   0 0

Izračunavanje ostvarenog finansijskog rezultata se vrši utvrđivanjem ukupnih rashoda i

ukupnih prihoda. Preduzeće mora iz ukupnog prihoda prvenstveno da nadoknadi poslovne

rashode da bi moglo da nastavi aktivnost zbog koje je i osnovano. Upravo zbog toga, u

bilansu uspeha se ukupnim prihodima suprotstavljaju ukupni rashodi, što ujedno predstavlja

i način za utvrđivanje finansijskog rezultata.

S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski račun, obračun  tačnog

periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao

komponenti rezultata, što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha

treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspeh

obračunava. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali, što

je saglasno principu uzročnosti (korelacije). U tom smislu potrebno je praviti razliku

između:

- Redovnih prihoda i rashoda, a pre svega poslovnih prihoda i rashoda, i

- Neposlovnih (ostalih) i vanrednih prihoda i rashoda.

Poslovni prihodi i rashodi su posledica obavljanja osnovne delatnosti preduzeća i

predstavljaju glavni deo redovnih prihoda i rashoda, a nastaju kao rezultat prodaje

proizvodnih učinaka u slučaju proizvodnih preduzeća, ili prodaje robe u slučaju trgovinskih

preduzeća. Poslovni prihodi predstavljaju realizovanu prodaju robe, gotovih proizvoda i

usluga. Tu ne spada samo naplaćen prihod koji je ušao u preduzeće u tom obračunskom

14

periodu već i sva potraživanja od prodaje, i to samo ona potraživanja za koja je izvesno da

će biti naplaćena. Nenaplativa potraživanja se ne priznaju kao prihod već kao rashod

perioda.

Poslovni prihodi, osim prihoda od prodaje, obuhvataju i prihode od aktiviranja proizvodnih

učinaka i robe, prihode od premija, subvencija, dotacija, donacija, prihode od zakupnina,

itd.

Poslovni rashodi obuhvataju materijalne troškove (kod proizvodnih preduzeća) ili nabavnu

vrednost prodate robe kod trgovinskih preduzeća, troškove zarada, troškove proizvodnih i

neproizvodnih usluga i troškove amortizacije.

Osim poslovnih prihoda u rashoda, u redovne prihode i rashode spadaju i finansijski

prihodi (kao što je kamata koju preduzeće dobija ukoliko višak novčanih sredstava plasira u

vidu kredita) i finansijski rashodi koji nastaju kao posledica korišćenja tuđeg novca

(kamata na korišćenje kredita).

Osim redovnih rashoda i prihoda postoje i neposlovni (ostali) i vanredni rashodi i prihodi

koji nastaju kao posledica odluka organa upravljanja i slučajnih okolnosti, što znači da

nemaju neposledne veze sa redovnom aktivnošću preduzeća.

Neposlovne (ostale) prihode čine kapitalni dobici, odnosno dobici od prodaje i po osnovu

rashodovanja, kao i viškovi, dok neposlovne rashode čine kapitalni gubici nastali prodajom

i rashodovanjem, kao i viškovi.

Vanredni prihodi su posledica odluka države (u slučaju katastrofa i eksproprijacije) koji ne

podrazumevaju obavezu vraćanja, a vanredni rashodi su štete po osnovu nepredviđenih

događaja (katastrofa i eksproprijacije).

Razlika između ukupnih prihoda i rashoda može da pokazuje:

1. Pozitivan finansijski rezultat koji se naziva dobitak, a koji se ostvaruje ako su

ostvareni prihodi veći od ostvarenih rashoda (dobitak se evidentira na levoj strani

bilansa uspeha, nakon čega se uspostavlja ravnoteža između leve i desne strane

bilansa uspeha).

2. Negativan finansijski rezultat koji se naziva gubitak, a koji se ostvaruje ukoliko su

ostvareni rashodi veći od ostvarenih prihoda (gubitak se unosi na desnu stranu

15

bilansa uspeha i tako nastaje jednakost zbira leve (rashodne) i desne (prihodne)

strane.

6. ZAKLJUČAK

Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i

promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja

uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izveštaj o

tokovima gotovine, 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske

izveštaje.

Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je

finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna,

odnosno na dan bilansiranja.

Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital

(pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva se iskazuje na levoj, a

pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja

konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore

odnosno pripadnost sredstava preduzeća.

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period

u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.

Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u

vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi,

rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim

sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-

dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu

uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se

iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime

se ostvaruje bilansna ravnoteža.

16

Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska

izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi

omogućava uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.

LITERATURA1. Dr. Nikola Petrović, Mr. Dragana Petrović, Finansijsko računovodstvo, Visoka

poslovna škola strukovnih studija Čačak, Beograd, 2012

2. Cvetković N., Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004

3. Dr. Kata Škarić Jovanović, Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet

Beograd, 2007

4. Zakon o računovodstvu i reviziji

17