ZAGREB

2017.

BIL TEN

- SUMARSKI FAKULTET ZAGREB Z AV OD ZA I STRAZI VAN J A U DR V N OJ I N D U ST R I J I

Sumarski fokultet Zagreb, Zavod zo istrazivonje u drvnoj industriji.

41001 Zagreb, Simunska 25, pp 178.

T ehni cki urednik:

IVAN MICUDA Redoktori:

Dr STANKO BADJUN

MrBORIS UULJKA

2 . St. B • , I. M •

DOMACI STRUCNI CASOPISI U 1972 gpd.

(Pregled naslovo clonoko1 prikoza, strucnih

informocija f izvjeitaja .••••••••••••..• , ••.••..••.• 11-21

REDUKCIJA, OKSIDACIJA I KONDENZACIJA FURFURALA •.•.•.. 1- 10

str. Sodrzof

1. Doc. dr Mladen Biffl, Kotedro zo kemijsku prerodu drva:

BROJ 1. ZAGREB 1973 GOD. 3.

Zo internu upotrebu

N III 11 I

-:0 2 c:r Q

_J:J 0 .. (J ..

Furfural se odvodi od furana ko]] je rezonantni hibrid, time da ja konvenelonelne struktu-

re (I) u kvantno-mehanickoj rezonanciji sa strukturoma II, Ill, i N:

H-C - C-H

II II ,po H-C C-C

<, / '-H 0 .

Furfural je izolirao Otjbereiner joi 1832. lme mu dolozi od furfur (posije) + oleum (ulje)

= furfurol (1854). Donas se, obzirom no oldehidni karakter, furfurol nezlvo furfural.

Furfurol je ciklicki aldehid, koji se prolzvodl u velikim kolicinoma. Godine 1958. svjet-

ska prolzvodnje bila je 75.000 t, a 1967. vec 200.000 t.

Furfural se dobiva lz jeftinih sirovino, a to su drvni i poljoprivredni otpoci. Dobivo se

dehidracijom pentazona utjecojen topline i kotalitickog·djelovanja klsellne , Jeftine slrovlne i siroka primjena uvjetovali su brzi porost prolzvodnje te kemlkcllje .

Furfurol se upotrebljava kao selektivno otopalo, kod rafinocije vegetobilnih i animalnih

ulja, kao otapolo zo aromatske tvori, zo rofinaciju mozivih uljo, kod separocije nizfh ugljiko-

vodiko (butadiena), koo dodatak benzinu, a 50% proizvodnje koristi se za dobtvanje roznih umje-

tnih smola i ljeplle , Konacno1furfural se prerodjuje u druge spojeve koji imoju Uroki spekter upo-

. trebe npr. za brusne ploce, u farmociji, zotim .zo fungicide, insekticide, za herbicide itd. Me-

dju ostolim iz furfurola se od 1947. godine dobiva i adiponitril, 'odnosno nylon. Posebno trebo

spomenuti dose medju ostalim spojevima iz furfurala hidriranjem doblve ' furfurilni alkohol koji

ima takodjer Ilreku upotrebu - od otopalo i stavila preko smola do raketnog goriva.

Svoju iiroku upotrebu furfural zahvaljuje niskoj cijeni i svojim svojstvima,· kojo su pcslje -

dica njegove kemijske grodje. Furfural Jma strukturu koju prlkczu]e slljedeee formula:

UV OD

KONDENZACIJA R E D U K C I J A, 0 K S I D AC I J A

F URF URA LA

M. B IF F l

- 1 -

+0-CH-CH-O o 1; I OH OH

Vee su 1864. Schmelz i Beilstein dobi-li djelovanjem natrij-amalgana na furfural nelto

furfuri I alkohol a i natrii-fucbat. Nakon n jih postoji niz autora koji sij se bavi Ii tim problemom,

Neke od tih redukcija su slijede~e:

a)Tati (1) opisuje elektriificku redukciju so olovnom:ffi zi~inom elektrodom. u neutral-

noj otopini, koja je dalo smjesu furfuril olkohola i dva stereoi~omern~ pinakola (hidrofurbina)'

i nelto smole:

REDUKCIJA FURFURALA

Rezononcijo izmedju I i lI, te I i Ill odgovorna je za najveci dio rezonontne energije

furano, ko]! se moze smatrati ciklickim, rezonantno stabiliziranim dienskim esterom. Ta struk-

tura uvjetuje i ~upstituciju u prvom redu ul:.- polofe] furana, a zatim u/J, Tako se aldehidna grupa furfural a nal azi u.l.- polozaju.

Yeliku reaktivnost furfural zehvel Me svejlm dvostruklm vezevlme, aldehtdnoJ grupl

i relativno laganom otvaranju ciklickog prstena. Furfural lme molekulernutealnu 96,082, ta-

liste - 36,5°C, vreliste 161,7°C (760 torr), gusto~u pri 20°C 1, 1598, n~O= 1,52608, viskozitet

pri 0°C = 2,475eP, plamiste (zotvorena posuda) 60°C, a sagorjevnu toplinu 5940,6 kcal/kg.

Yoda se otopa u furfuralu take da se dobije najvHe 95,2 %-tni furfural, dok se furfural u vodi otapa 8,3 %, sve pri 20°c.

Furfural je bistro uljasta tvar, k~ja staj~njem prvo pozuti, zatim postaje sve tamnije smed] i· koneeno polimerizira u crnu smolcstu mosu. Taj proces je narocito brz na svjetlu i zreku, a pra-

dstavlja dvostruki problem. Prvo kod same proizvodnje furfurala, a zatim kod njegovog usklad'f,-

tenja, odnosno upotrebe.

Do.bi se povecele stabilnost, odnosno smanjilo oksidacija, stabrlizacija se izvodi tako dci

se u vakuumu odstrani voda, da se furfural drii u evakuiranim posudamo iii dodatkom kemlkell ja.

Unatoc tome trojnost furfurala kao kemikalije nije veca od 1 godine. Zbog te nestabilnosti fur-

furala posebno je lnteresentno upoznati neke ni~gove kemijske karokteristike.

Opce kemijske karakteristike proizlaze iz njegove strukture, tako da furfural daje cije-

li niz reakcija vezanih uz grodju jezgre i oldehidnu grupu. Furf~ral stvara adiciJske i komplek-

sne spojeve so nizom kernlkell]e, zatim pokazuje reakcije kondenzocije, redukcije, oksidacije

i polimerizacije. Obzirom na nestabilnost furfurola posebno su interesantne reakcije redukcije,

okcidacije i poltmerizacije.

-2-

f) Hidrogenacijo furrurala doje kao produkt furfurtl olkohol. Reakcije h_idrogenacijo

lmaju i komercijalno znacenje za dobivanje furfuril alkohola, koji je vafon spo].

Katsuno (6) opisuje postupke kojim se dobije preko 90% furfuril alkohola· iJz tempe-

0 · NaOH .. -CH•N-NH2

0 0 .lfi_N--NH!J. ~o

-C . 0 '-H

e) Redukcijom po Wolff-Kishner-u (5) furfural :se sa hidrozinom prvo prevede u

furfural hidrazon, koji bazlcnom razgradnjom daje trefrlforcmr

0 ~o -0 .. <, +AUOCH2CH3~- . -CH20•Al(OCH2CH3J.i+CH3-CHO · 0 H O .

i 3HiO

CJ-CH2~H + A/(OHJ3 +2CH;- CH20H

c) Wiemann. (3) t;,pisuje redukciju pomocu cink-bakra u octenoj klsellnl , On dobiva

malo furfuril alkohola, a ostatak je smola.

cf) Redukdjom po M.e°erwein - Ponndorf - Verley-u: (4) sa clumlnlj-etcksldem u al-

koholu doblveno je 88% furfuril alkohola:

·o· + . . . -CH-CH-CH3

0 · 1 I OH OH

b) Litner i Liebig (2) opisuju enclmersku redukclju, sa kvascem, koja je dala fur-

furil alkohol i ·-1-furil-1;~ propcndlols

-3-

Dunlop i Peters (9) daju slijedeti sumorni shernetskl pregled oksidocije furfurolo

u vodeno-kiselom mediju, o so raznim oksidocijskim sredstvima,.kao npr. vodenom iii alkohol-

nom otopinom broma, klorat Iona, klor-dioksidom, vodik-peroksidom, peroksioctenom kiselinom,

dulicnom kiselinom i Caro-ovim reagensom (peroksomonosumporno kiselina):

cija,

,<3 -formil okrilno kiselino moleinsko kiselino fumorna kiselino iii njlhovl produkti daljnjih reok- , I

H-C-COOH

~ HOOC-C -H

H-C-COOH

II H-C -COOH

?o H-C-C

II 'H H-C-COOH

U vezi problemo nestabilnosti furfurolo doleko je voinijo oksidocijo furfurolo.

Poznoto je odovno dose furfurol stojonjem oboji, o uz to spontono nostoju kiseli produkti. Mnogo

kosnije je nodjeno do je uzrok tim promjenomo dosto zamrleno outooksidocijo. Cijeli niz outo-

ro bovio se oksidocijom, te opisuju postupke oksidocije i produkte. Tako npr, kotoliticko oksido-

cijo porovitog furfurolo doje moleinsku kiselinu iii onhidrid, elektroliticko oksidocijo u rozrije-

djenoj sumpornoj kiselini doje konceno moleinsku kiselinu iii kod veee koncentrocije smjesu mole ..

inske i jontorne kiseline. Optenlto, kod oksidacije u kiselom mediju dolozi do oksidocije jezgre,

o produkti oksidocije su:

OKS IDACIJA FURFURALA

roture ispod 200°C i kotolizotor bokor-kromit. lspiton je i niz drugih kotolizotoro, po toko

Starkey l Bremner (7) opisuju dobivonje furfuril olkoholo so Na2co3 i Reney-koboltom koo

kotolizotorom, o Kaufmann i Adams (8) postupok so plotinskim kotolizotorom. U obo slucojo

SU iskoristenjo od 90%.

Glovni produkt redukcije je furfurilni olkohol, o u nekim procesimo redukcijo

mole dovtatf I do 01molfavonio , Ito mob fmatl utfecoj no stobilnost furfurolo.

-4-

I= .1,-formilakrilna kiselina II= moleinska kiselino (fumarna) \It =~jontarna kiselina ;_ .

V= intermedij~ri · od B do· A,-formilokri lne kiselina 'VI= V 11 = sukcin anhidrid

V 111 = 5-hidroksifurfural IX= 5-hidroksifuril na kiseli na X = keto-glutat-aldehidna klsellne

XI= ~ketoglutornc kiselina B= 2,5 dihidroksi - 2,5 dihidrofurfural C= 2 5 dihidroksi - 2,5 dihidrofuran I .

(BJ

0-CHO 2(0}~ HG2101+HzO _QaH-HOH .H n.o O H20 HO O OH (-HCOOH) HO O CH HO~o)

n (OJ '" CHO oxi

1k

n n CHO CXJ-CHO __._(=O)'---'•- cto CO-COOH N y

i-.C02 n CHO CHO

YI

-5-

(CJ

l-H20· (1,4-elim.}

Ho-0-oH o-O~ollil-mac-cH2cHr(1)()! O Y.lI O III

Ho-0-cHO ~o~O-cm Hzo _ JooH L-cHO 1!/:~£~ I O Jail O x

1,01 j,01

0 (J H20 I I 2(0)+H20 HO,... O -COOH ~ 0° -COOH ---=-- COOH CO-CDOH (-CO],-HiO}

IX XI

Kod stvaranja kiselina nadjeno [e do je prooksidant zeljezo, tj. da-zeljezo. .

ubrzava stvaranje kiselino u furfuralu, norocito ako ie ist1 izlozen zraku (1.1). Kositar i alumi4-

ni j su takodjer prooksidonti al i slobiji (11), dok je kobalt onti_oksidant .(12) .•

Posebno je interesantno naglasiti de.kod 7-8%...tne razgradnje furfurala doloal do

autoinhibici je autooksidacijskcg procesa. Oksidakci jski procesi, odnosno epsorpcl [e. kisika:smo":'-

nj uje se takodjer i dodotkom vode iii. manjih koliclna organskih. bozo, -narocito tercijarnih amino.

Kao inh ibitori djel uju takodjer.i al kl lsulfidi, nah:ij-bisulfit, hidrofuramid i butlremld , F.unkcija

je inhibitora u sprijecavanju pocetka eutooksldeclle; jer kad ona jednom zopocne tnhib~tor vile

ne djeluje. Autooksidocijo se sprijecava i atmosferom dusfko iii ugljlk diokstda •. Na vilim1tem~

peraturama (150-200°C) indukcioni period autooksidacije [e vrlo kratak, ~ko uepee postoji,,pa

tercijarni amini i fenolni <0r1Uoksidansi skoro uopee ne djeluju.

Glavno djeloven]e kisika je i opet na jezgru, gdje se oksidacija odvija preko

ozonidnog intermedijera (I). Pirosluzna kiselin.a koja nastane oksidacijom aldehidne .srupe i.~. stabilna kod uskladistenja. Osim toga oksidativnim rospodom pirosluzne kiseline mofe se dobiti

ugljik-dioksid, a ne mrovlja kiselino, toko da je ocigledno dose oksldecl]e ne odvfja preko

te kiseline.

pirosluzna kiselina

pofimf!rne kiseline HC - CH

II 11 He J<'C-COOH

'o'

HC=.CH HC=CH

H2or; I I =>, I ,Io s.ncoo« '>c c =O ~c c~

HO/~/ H/ 'OH

13-for.mil akritna kiselina

HC=CH

!2..-. I l ~o HC C-C ['o/j 'H

0-Q l

·cH-CH

II II

To je ogromno podrucje istrazlvanja, koje i~ tek djelomicno ispitano'.

i\liedjutim, vee: i samim stajanjem furfurala dolazi do autooksidacije, koia je

vrlo slozena. Glavni produkti autooksidacije furfurala su po Dunlopu (10) mravlja i polirner-

ne kiseline koje nasotaju iz /b-formil okrilne kiseline:

Oksidacija furfurala predstavlja slozen problem, jer ovisi od mnogih foktora,

kao npr . tipu, kolicini i rezmjeru edlcl]e oksidacijskog sredstva,te ternperaturi t prirodf

otapala.

- 6 -

odnosno i uz jedan i uz drugi atom kisika u molekuli furfurala,,

Zbog naprijed navedenog se u .toku preeese dobivcmja furfurala nastoji ito prije

ukloniti pare, da utjecojem temperature i ,kiselina lie dodje do osmol jovanJ a, Objosnjenje mehani.zma osmoljavanja i strukture furfur~l~e;;smble diO.Z:fli avtl)'ri

tumace na razne naci ne . Npr.: a) Marcusson {15) tumoci proces osmofiovonja u vezi so perljeklom prirodnih ·

humino i huminskih kiselina .iz.celuloze •. Po njemu je .sukcinaldehid medjuprodukt , koji se osmo-

ljava aldolizacijom i dehidracijom u tvari slicne huminima:

·D=CHOH + 0

iii vezanjem H-lono no kisikov atom aldehido:

., ....

H

0 ~ H-C C-C <» / <, Q

0

H-C - C-H

II 11

·,'1- .... f • r .,

.•·

vezanJem H-iona uz kisikov atom jezgre~

Duzim stajanjem, a narocito uz prisutnost svjetla l. zraka dolazi do polimeriza-. cije furfurala. P~i-tom furfural postoje sve tamniji,· dok ne postane crno 'smolcista mesa •

. 'Osmoljavanje se. moze.ubrzati visesatnim povisenjem temperature ,na 230°C. . 0

Po Dunlopu ·(13) to osmoljovanje iznosi svega 0,28 % pti 140 C nakon 240 sati grijanja, . 0

odnosno 0,32 % pri 180 C nokon 185 sati grifanja. Slican, vrlo molenl gubitak furfurala ope-

zen je u raflnerijama. ulja, gdje se furfurol izloze kratko vrljerne temperaturi od 230-275°C •

. Medjutim, osmoljavanje se moze narocito ubrzati kiseloitu medifa. .Teke dobi- vena smola krhka. je i male cvrsto~e,tako da gotovo nema prokticnu primjenu •. To se l<otallzo

postize .ne samo jokim .mlnerelnlm iii organskim kiselinama, nego i kiselim solima t holldimo

(14). Kataliticka svojstva kiselino mogu se pripfsati gubitku rezonantne stabllnosti molekula .·· .....

FURFURALA OSMOLJAVANJE

-7 -

c) Pretpostavku mehenlzme osmoljavanja furfurafa.bez otvaranja furanske je:tgre

iznosi Illari (19). On smatra da kod osrnoljavanjc:i dolazi ~o aldolske kondenzacije, ukljucuju~i

CH2-CH2 l · 1

~HO-C~ ,,,.c=O .c

I ,OH

Slicno su toko SchUtz .i koautori (16) dobili kasnije llumjetni lignin11 i:z: furfurala,

odnosno Blanksma (17) iz 5-hidroksimetilfurfurala so klerovedlencm. iii oksalnom kiselinoni •.

b) U jednom patentu (18) spominje se takodjer otvaranje prsteno furfurala gri- . . janjem kroz jedan i po sot no 160°C so vodenom otopinoni 8%-tne sumpcrne-klsellne . Pri

tome dolazi do reclkllzeclje zbog lntremolekulerne aciloinske'konden~acije:

H2C- CH2 I I +HCOOH

H, .,,H C. C ! o?- ~o

sukcinaldehid I (H+J

-8 -

' • bumini" I (0.)

huminske kiseline

HOH HCL

.. o'··- . ;O -C

0 'H

H2C - CH2

I I HO-CH HC-OH .

I I HC-CH

o.,..,1 I ,o· JV <; arom at s ki spoj ligninskog tipa

Slicno lcao i furfural esrnoljeve se i furfurilni olkohol, ell i njegove smole,

premda boljih svojstava od fuffuralnih, .nlsu -od narocitog praktinog znacenjo. Daleko vece zne-

cenje imaju !condenzacioni produkti furfurola so fenolom.

1- , . I

Buducl do je osmoljeven]e furfuralakatalizirano kiselinama, ihhibicija ce bi-- ti uslovljena ba:z:icnfm tvarima (20). Jake baze, medjutim,- djeluju destruktivno, ali dodetkom sla-

bih baza iii -pufera postize se znacajna inhibicija osmoljeven]e furfurolo uvjetovonog povilenjern

temperature.

0 0 )J / I O -<H. O -~ 0-CH furfural - 0-CH \0-c,..o O \(J_c{

0 'H . 0 ""'

d) Konecno, autori Dunlop i Peters (9) smatraju da je osmoljavanje furfurala

kompleksno reakcija svih triiu opisanih, keo npr. lllarijeva derivate (11):

O-c-0-c.-0 O I O 'H

OH III

O-C-0-<: 20-<o (H•J O-cH-ci,o-H20 • CJ-cH----0-<:

O H O [ 0 'H OH II

-9- da se vodikovi atomi vezu sa petim C-otomom jezgre. lntermolekularnom dehidracijom karbino-

la (II), on smatra, dolazi se do propanolnog derivate (Ill), koF bi bio osnovnr:i struktura polime-

rizata {11furfuralno crnilo"), a koji se dobije grijanjem furfurala sa klorovodlcnom kiselinom:

1. Tat i,J: Agr. Chem. Soc. Japan, 14, 1371 (1938), C.A. 33, "7669 (1939). -

2. Litner qn d lie big, Z.: Physiol. Chem., 72, 449 (1911), C.A., 5, 3297 (1911). z. physiol. Chem., 88, 109 (1913),

· C.A., 8, 1126 (1914}. - 3. Wieman: Compt. rend., 198, 2263 (1934).Bull. Soc. Chim. (5),

2, 1209 (1935). - 4. M e e r w e f n a n d S c h m i d t: Ann., 444, 221 (1925). 5.:R e i ch stein: Helv. Chim. Acta, 13,·345 (1930). 6. K a t s u n o, J.: Soc. Chem. Ind. Jop;.i, 46, 114, 859 (1943).

Ibid., 47, 103 (1944), C.A., 43, 1718 (1949), Bull. Chem. Soc. Japan, 21, 69 (1949), C.A., 44, 1476 (1950}. -

7. St ark e y a n dB re m n e r: British Pot. 605, 922 (1948), C.A. 43, 1064 (1949).

8. Ka u f m ;-;; n and Ad am s,J.: Am. Chem. Scc , , 45, 3029 (1923). 9. D u h I op a n d Pe t e rs: 11The Furons", Reinhold Pubf.' Corp.,

New York, ;:(1953). ·10. Dun Io p, Stout and Schwa des h: Ind. Eng. Chem., 38,

705 (1°946). - 11. Dun I op: Ind. Eng. Chem., 40, 204 (1948). 12 . D u f r a i s s e a n d N o k a e7'com pt , rend • , 19JJ, 880 ( 1932) • 13.Dunlop and Peters, Ind. Eng.Chem.,32, 1639(1940). 14. C a I I o w a y: Iowa State Coll. J. Sci., 9, 1410934). 15. Marcus son: Ber., 58, 869 (1925), .- 16. Schutz, Sar ten and Meyer: Holzforschung, 1, 2, (1947),

C.A., 42, 1419 (1948). - 17. B le n ks ma ~ d E gm on d,: Rec, trev , Chim., 65, 309 (1946). 18. We s s a n e n's K o n i n k I i j k e F a b r i e k 'e n t-r.Y. :

Dutch {Nizozemski) Pat. 61296 (1948), C.A., 42, 7788 (1948). 19. 111 ari: Gaz. Chim, ital., 77, 389 (1947), C.A., 42;-2959 (1948). 20. S c h u I z e a n d H i I I y ~ r: U. S . Pat, 2, 485. 070 (1949), C . A. ,

44, 2564 (1950).

LITERATURA:

- 10 -

Gog e r,N.: Razvojne mogu6nosti sumcrstva, drvne industrije i industrije celuloze i papira SR Hrvatske od 1971. do 1975. god. s osvrtom no rozvojne mogucnosti, s , 91-94.

Medi u go r a c,K.: l(ontrola kvalitete proizvodnog procesa metodom uzorak9,s. 95-99. T k a I e c,S.: Analiza osortimana proizvoda u industrijt namjestoja, s , 100-106. B r u c i, V,: Osvrt no mehanicku preradu uFlnsko], s , 107-113. Hr e n,Z.: Normalizacija, kontrola kvalitete i cmbalaze, s, 114-116. St a j duh a r: F.: Tehnika oboranja stable, s •. 116. R aTi .f,M.: Povrsinska obroda furnironog nomjestaja bezbcjnlm lakovimo, s , 120-121.

BROJ 5 - 6:

Stojduhor, F.: Prilog istrazivonju fizicko-mehonickih svojstovo bukovine u Hrvotskoj, s. 43-59. F i g u r i c, M.: Sinhronizacijo tekuce trake u odjelu montaze, s , 61-69. Kovac e vi c,S.: Zastita drva u grodjevinarstvu. Penteklorfenel i orgono-kositreni spojevi,

s , 70-72. Etti n g er, Z.: Organizacija proizvodnje u drvnoj Industrl]! /prikaz seminaro/, s 73-75. Petrov it.", S.: lnstitut za istrazivanje i tehniku drva u MOnchenu, s. 76-79. Ras it, M.: Povrslnsko obroda stolico, s , 84-86.

Sa I ope k, D. : Predsusenje - ekonomlenl]! nacin privredjivanja. Neka iskustva lz DIP-o 11Pljesivica11 Donji Lopac, s , 3-11.

F u ck a r, Z.: Mjesto I uloga funlccije odrfovanja uredjaja i postrojenja u drvnoindustrijskim pcduze clme , s , 13-15.

Ettinger, Z.: Ormig strojevi zo pripremu tehnoloike dokumentacije u drvno] i~dustriji, s , 16-20.

KI i men t, S.: Automatizirano obrodo podataka u drvnoj industriji, s , 20-23. Her I i e vi e, N.: Trgovocki uzusi i kvoltteta egzoto, s.24-29. Hren, Z.: Tehnlckl centar za drvo /f>ariz/, s , 30-31. LI i c,A.: Blizu trecina lzvoze nasih. drvnih prolzvodn usmjerena prema ltaliji, s , 32-3?· S t a j d u h a t , F.: Prognoza razvoja potrosnje drva /prikaz knj ige/, s , 36-37. Ras i c,M.: Bezbojni'nitro lakovi, s , 38-39. BROJ 3 - 4 ;

BROJ 1 - 2:

DR V NA I ND UST RI J A, 23 /1972/, br. l - 12. Kazalo clanaka, prikaza, strucnih informccija i lzvjestaja

DOMACA STRUCNA LlTERATURA u god. 1972. iz cosopisa l. Drvna industrija 2. Les

3. Gozdorski vestnik

4. Narodni sumar

5. Sumarski I ist

6. Sumorstvo

7. Bilten

- 11 -

Mar i n k o, A.: Lijepljene drvene konstrukcije,s.3-4, F r o n i. u s, K.: Koko izrcdjuju prozore u SvedskoL?, s , 5 - 7 •. F r o n i u s, K.: Struktura i op rem ljenos+ pi I ano u Svedskoj, s , 7-8, . Petri c,Z.: Nocelo projektiranjo u drvnoj industriji, s; 8-10, F r 9 n i us, K.: lnstitut za ispitivanje pokuestve u Stevenage /Industry.·. Research Association/

Vel. Brltenljc , s , 12-13, Gros, A.: Obroda podotaka, s , 16-19. Cude rm a n,M.: Ekonomski aspekti lnvesflrqnjo, s , 19-20,

BROJ 1 - 2.:

Kozola clonaka, prikozo, strucnlh informacija i izvjestajo

:G o g e r, N.: Rozvojne moqucncsr] lumarstva, ·drvn~ industrije, industrijske celuloze i paplro I SR Hrvotske, s osvrtom no dugorocnije rozvojne~mogu6nosti, s. 207-215, H re n,Z,: Rozmotronje o novim stondordima prolzvodnie lperploca, s. 217-221. Kr i Io v,A.: Do Ii je mogute poveecfl produktivnost storih gaterskih sfrojeva, s , 223-224, Mod I y,J.: Drvo u zrakoplovnoj lndusrrljl; s. 225-234.

16.~t;a.j d .u ho r,F.: Yoznije egzote u drvnoj industriji, s , 235-236. :Gog e r,N.: Poslovni rezultati drvne industrije od I - IX mj. 1972,, s,·238-239. Fr 6 be, Z.: Unutornji transport u drvno] industriji, s, 238-239. Ra Ii c,M.: Xylamon impregnacije, s , 240-241 •

. St a id uh a r,F .: Nomenklaturo tehnicklh termino u Jperovanom drvu, s. 242-244. L E S, 24 /1972/. br. 1 - 10

BROJ 11 - 12 :

Ha I use k, F.: Kon+role kvalitete proizvodnih proceso kao faktor industrijskog ntvoa produk- cije, s. 163-172.

Brez n j a k,M.: lz pilanarstvo Norveske , s •. 173-175. fr is ta v e c,P.: Kontaktno susen]e vakuum pos+opkom, s , 177-179. St a j duh a r,F.: Vafoije egzote u drvnoj industriji, s , 180-181. Hr e n,Z.: Strojevi za obradu drva no ovogodisnjem ZY,s. 183-186. ~as i c,M.: Protupoforni prernoz.l za drvo, s , 188-189. · . St a j duh a r, F.: Nomenklaturq tehnlcklh termino u sperovonom drvu, s , 202-203.

BROJ 9 - 10:

S ta j d uh a r ,F.: Suvremene iverice - zohtjevi i problemi proizvodnje, s , 127-133. G o g e r, N.: Razvojne rnoqucnost l sumarstva, drvne industrije i lndustrl]e celuloze i popira

SR Hrvatske od 1971. do 1975. god. s osvrtom no dugorocnije razvojne mogucnosti, s , 135-139.

S t a j d u ha r ,F.: Vaznije egzote u drvnoj industriji, s , 141-142. Hr e n,Z.:· Upotreba atomske energije za ucvrscenje pokosti kod oplemenjiven]e ploca,s.

143-145. So I a j a,J.: Mogucno$ti poboljsanja poslovcnjc u klosicnim tvornicamo troslojnih P,loca.iveri-

ca u Jugoslaviji, s . 149-151. Ras i c,M.: Nova tvornica boja i lakovo, s , 156-157.

BROJ 7 - 8:

- 12 -

Len i c,J.: Skupni napori nordijskih drzova na bolje koristenje otpodoka u fomskoj proizvodnji, s ', 152'-153 •

Med jug or a c,K.: Elektronski .upra.vljanji strojevi ,s~ 154-156. . · z up an e k,B.: Novi objekt tvornice pokucstvo APllES Zelezniki, Tvornica plocastih elemenata,

s , 157-160. Sm o I e j,M.: Ne!to o povrslnskc] obradi ploca izdrva, s , 161-162.

BROJ 7:

Z um e r,L.: Drvno industrijo Slovenije u godini 1971, s , 100 -107. Mi he v c, S.: lstrazivanjo metodologije zo ocjenu kvolitete povrslnske obrade keneenlh prclz -

voda industrije pokucstva,s. l 08-109. B o n a c, T.: lspitivanje mehani ckih karakteristika stol i cc pr~p isimo JU5-a, s , 110-111 , Rakus a,F .: Spajanje vijcima u industriji pokuestvc, s.113-118. L e n i c, J. C v i t o n i c, Lj.: 25 goclina Drvnokemi jske industrije Leso nit, llitska Bistrica, s ,

119-122. Sm o I e,S.: Novo tvornico uredskog namjestoja u "Stolu"; Kamnik, s , 123-125. K u n c ;i c,M.: Zastitni znak - njegovo znacenje i µpotreba, s , 127-128,. Kr i- z n i c,E.: Kontrola kvolitete, s , 129-130. Ci vi din i, R., Pris ta v e c,P.: Kontaktno susen]e drva u vokuumu, s , 131-134.

BROJ 5 - 6:

Tur k,Z.: Zorasle kvrge /sljepice/- njihovo nastajanje, prepoznavonje, mjerenje i voznost,s. 55-60.

Med jug or a c,K.: Tehnieko priprema roda, s , 61-64. Kr a I j,N.: 13. medjunarodni sojom pokucstvo u KBlnu, s , 64-66. . P o d g o r s e k,A.: Elektronsko rocunorski sistemi za outomotsku obradu podataka, s .68-73. Sm o I e j,M.: Kora drva cetinjaca i otpadno sulfitno Juzina-zonimliiva sirovino za iverlce, s ,

75-76. H o c e v a r ,M.: Sistem poslovonja "Andersen Corporotlon" najvece tvornice prozoro u SAD, s ,

77-80. Rakus a,F.: Spajanje vijcimo u industriji pokucstvn, s , 81-83. Le b,A.: Orgonizocija Slovenijaleso u godini 1972, s , 89-90. Sm o I e, S., J er mo n, P.: Termini iz podrucjo orgonizocije roda, s , 93-96.

BROJ 3- 4:

F e r I a t, B., D e k I e v a, R.: Kontrola v loge u proizvocl nim pogonimo poku~stva i njen utjecaj no kvalitetu proizvoda, s , 23-24.

Sm o I e i,M.: FinPly - pojom kvaliteta, s , 25-28. Len i c,J., Ju g,O.: 25 goclina Drvnokemijske industrijelesonit, llirska Bistrica, s , 29-32. Rakus a,F.: Novosti s podrucqa tehnike lifepljenia, s , 33-34.

: Prvo centr9lno mehanizirano srovoriste oblovine u Llrnbusu kraj Maribora, s , 35- 36.

Hoc e v a r,M.: Sistem poslovanja "Andersen CcrporetIon" nojvece tvornice u SAD, s , 37-38. Jun t e_s,J.: 0 tepeclronju namlestaja, s , 41-42. Tum p e j,S.: Nase trziste egzotama u goilini 1971,s. 47-50.

- 13 -

: Projektiranje i izgradnfa sumskth cestc prema zahtjevlma c:jelovitosti oko- line, s , 73-79. :Sumska podrucja Irena, s , 79-88. . : Selekcija ljeska /Corylus avell~na L/. s. 88-98.

: Osnlvcn]e novih rezervota sumo, s •. 33-36. : lspitivanj'e nasl jednih osebina posebno izabranih srnrekovlh, sadnica, s. 37 ·-45.

: Sumske ceste u Slovenijt, s , 45-54. : Porodica Zolslz Bohinja, s , 54-59~ , . : Sumsko gospodarstvo Bled uredjuje sume po metodi stalnih-pokusnih ploha,

s , 63'."'65.

Tregubov,V. P o p n i k o. I a, N.

K orb e r,B.

BROJ 3 ~

Remfc,C. ·, . J u v a n, J.

G r i I c,J.

MI ins e k,D. B r i n a r,M.

BROJ 2.:

MI i n s e k, D. : Sumarstvo Slovenije u svjersko] goclini zastite prtrcde,s. 2; S i m on i c,A. : Zostita okoline - preduvjet zo zostitu dtvljact ,s. 3-11. Ka I It n e k a r,Z.: Trasircinje sumske ceste ocf odredjene tocke ne strmlm terenlmeys , 11-19. M.C. : Urod sjemena u godini 1971, s , 31-32.

: Orah u Slovenljl , s , 32.

BROJ 1:

Kazolo clanaka, prikaza, strucnth lnformacija l fzvjestaja

G O . Z DAR S K I V E ST N I K, 30 /1972/, br~·1 - to.

.J

M i he v c,S.: 0 kontroli kvalitete proizvoda nose drvne industrlje, s . 211-213. Sm o I e j,M.: Susenje dehurnidlfikocijom - novt noctn susenja drva, s~ 214-215. Fron i u s,K.: Vode nlje viie neophodon element rnanipulaclje i transporto na piloncima, s , 215

-218. . Sm o I e f ,M.: Nesto o karokte~istikama i upotrebr lfustenog furnlr~ cetlnfaca, s, 218-2;9. Kriz n i c,E.: Statisticka kontrola kvalitete, s , 220-222. Pod gorse k,A.: Elektronski rocunari u drvno] industrifi Slovenlje , s , 223.:224. Iv an k o, S.: Filozofija rukovodjenja - dio teorfje organizacije, s , 225-228. · ~-vet l i c i c,A.: Ci!ene sumski~ i drvnih sorttmenata u SR NjemackoJ, s , 229-230. Z u m e r, L.: Novi poclaci o izvozu pokuestvc zemal ja OECD, s , 231-233. Pre v c,E.: Drvo u gradjevinatstvu, s. 234-235, . Pres e c n i k,M.; Vindsnurer,D.: Nova tvornica iverica u Novof Gcrlcl; s. 236-239.

BROJ 9 - 10:

Krizan i c,E.: Tehnike kontrole kvolitete, s. 179-180. B o n a c, T.: Nopetost listovo pilo" -· neka kl jucno pitanjo i oclgovori, s. 181-182. P o d g o r s e k,A.: Organizoc ijo automotske ob rode poclotoka i progrcimironje racuporo /software/,

s. 184-187. Iv an k o,S.: Filozofijo rukovoclfenjo - dio teorife orgonizaclje,s. 188-189. Rakus o,F.: X. sajom drva u ljubljoni•, s. 190-191.

- 14 -

BROJ 8:

:Sume u krsu, donas, ju~er i sutra, s , 267-273. . : Suma srnreks sa slezenicorn /Aspl":nio-Piceetum Kucch 1953/ u vrtacama

kraj Podstenice i Rozeka i njena ~koloska problematika, s. 273-283. : Stete uzroko"vane voluharicama no vajmutovcu, s , 28;4-291. : Ing. Lambert Pentz -pionir sumskih licora, s, 291-2'93. : Praksa i pitanja obrczcven]e, s, 294-296. : Sume i sumarstvo juznog -,V.ijetnama, s. 300.

: Erozije u Sloveniji, s , 233- 238. : Srzevina i osrzavanje, s , 239-247. : Kronjsko industrijsko drustvo /KID/ l sumarstvo, s, 248-253.

: Sumo i zagadjenost zraka u Sloveniji, s , 201-205, :Ekonomsko vrednovanje steta u surname uslijed zagadjenostr zrcke, s. 205

-209. : Vital nest sumskbg drveee i njen utjecaj na prirast kod bukve, s , 209-

219.

Titovsek,J. JuvanJ. Grilc,J. Smolef,I.

(

Poldini,L Ac c et t o,M.

BROJ 9 - 10~

Z e m I j i c,M. Torel/1,N. Ju van, J.

BROJ 8:

K o rd I s, T.

so I o r,M~ Winkler,!.

BROJ r:

~ M a r I n c e k, L., P u n c e r, /., Z u p a n c .; c ,M.: Rozvojni put istrazlvanja i lcartiranjo v~ge-

tacije u Sloveniji, s , 153-167. Horvat - M-.a r Io t,S.: Znacenje pionirsklh vrsta drve~a kocl podizanja sastojlne,s. 167-172. Lip o g I av s e k,M.: lzvla~enje sumskih eortimenote konjima u Slovenlj}, s , 173-178. Tur k,Z. : Zarosle kvrge /sljepice/ - njihovo nostajonje, prepoznavcnje, mjerenje I

vafoost, s. 179-187.

: Uredjenje bujicnih podruejo; s , 113-119. : Prvi rezultati pokusa fertillzacije u gospodarskoj sumi kod Poclbrezfa u Go-

renjskoj, s , 120-128. : Sjecc pod listom - manje kvarenja, veca uporabljivost i vrijednost bukovi-

ne , s • 128-134 • : Eorodica Ruard i sumorstvo u Gorenjsko] , s. 135-140. : Sumarstvo Bangladesa, s , 145-146. : Sumarstvo i turizam, s , 150-151.

: Sumski pozari na krsu u godini 1971, s , 100-101. : Savjetovanje i jovna rasprava o pitanjima zastite okoline u Lfubljani, s ,

101-102.

- 15 -

BROJ 5- 6,:

Juvon,J. Tregubov,V. M.C.

B e I t r a m, V.

Pintar,J. Zupanc·ic,M.

BROJ 4:

M.C. M.C.

: Sedam decenija razvojnog puta industrije sibico u Bosni i Hercegovinl u · svjetlu arhivske gradje, s , 203-217.". '

: Uzgoj kosaracke vrbe, s , 217-225. . : Drvo u Industrl]] sovremenog gradjevinskog moterijala, s. 225-231. : Uslovl i rnoguenosti prolzvcdnje u ekspl_oatociji sumo, s. 231-245. : Koriscenje dnevnog kolebonja kolicine vode u drvetu debla sums.keg

drveca zo snizavanje proizvodnih troskove pri iskoriscavanju sumo, s. 245-249·.

: Prilog metodici odredjivanja optimolnog koriscenja osnovnlh sredstavo u SUmSkO j proizvodn]] I S, 249-257 • , . _

: lzroda normative i procjena roc;lnog vremena i ucinka kod privlocenja dr- veta savremenim sumskim traktorimo, s.257-267.

: Osnivanje i razvoj industrije za preradu drveto no podrucfu Glosinocko- Romanijskog regiono u periodu Austro-Ugarske uprave, s , 93-109.

: Suma kao faktor u o d b r c n l z e m I ie, s , 109-121. : Rccionnlizccl]o radova na njezi sume,s. 121-127. . : Utjecaj zapremine komada na radni ucinak pri privlacenju drveta savreme-

nlrn sumskim traktorima, s , 127-133. : Tehnlkc mrefoog plcnlrcn]e i njena primjena u Iumerstvu i preradi drva,

s , 149-155. : Meted mjeren]e i uporedjivonja kvalifikacione strukture zoposlenth, s , 155-159.

: Razvojne tendencl]e drvenih ploca s posebnim osvrtom no lverlce , s, "159-177. . .

: Sumarstvu na krsu posvetit ce se vecc pafoja,. s , 177-181. : Primjena I jekovitog bil [o zc vegetativno vezivonje kosina no putovlrne i prugaina, s , 181-187.

: Rast i rozvo] omerickog bcrcvce u intenzivnoj kulturi - .Spomen na Preslict kod Doboja, s , 3-17. ~

: Rasprostranjenost i potrebo poveecn]e ucesco smrce u sumonia zopodne Bosne, s , 17-29.

: Anal iza unutrcsn jeg transporto u preduzeelrne za preradu drvefa, s , 29- 45.

: lskoriscavanje drvnog zelenila za proizvodnju preporata vitamlna C, , s , 45-75.

: Nomenklotura internih zanimanja u preduzeclme sumarstva i drvne indus- trije, s , 57-75. •

: Jzvoz proizvoda drvne industrije i sumarstva u BiH u 1971. g.,'s. 75-83. : 0 potrebi organiziranja Simpozijumo uzgdjivaca sumo, s , 83-86. t Konfere ncl]o OUN - Covjek i okol inc, s , 86;88. ·

K u I us i e.s. s a k o v i c,s.

Pintaric,K. Ke cm a n,R. c r v r e,r. M o m f r o. v i c,B.

Begovic,B.

BROJ 5 - 7:

_c e rn a I o v i c,M. J o v k o v i c,B •. :

Solai•a,J. I

Mi r a I e m,A.

V .u ~ j a k, S,

Biscevic,A. Pi n tar f c~~. Kulusic,B.

Bego~ic, B.

BROJ 3 - 4:

Vu c j a k,S. Gasic,L. Bise e vi c,.A.

Mi I' a I e m,A.

T e r z i c,-D.

Angelov,K.

Cu r i c,R .:

Nedovic,V.

BROJ 1 - 2 :

. , ...

- 16 -

N A R O D N I S U M A R , 26 /1972/, br . .1 ·.:. 12 •

Kazolo clonoka, prikazo, strucnih informacijo i izvjestaja

: Porkovi Samobora i njihova dendroloske vainest, s, 87-116, : Stvaranje i rospodjela vilka vrljednostl u fomskoj prolzvcdnll , s.116· j24. : Entomoloski motivi µ;fUateliji, s , 125-130~ : Spekter nekih !tetnika jele ufimHrvatskoj,s, 131-146. : Nove mogucnosti prirnjene herbicitla u rasadnicima cetinjoca, s . 146-154.

: Parkovi Somobora i njihova dendroloskc vafoost, s , 1-30. : Suma - ekonomsk i Fe nome n, s • 31-39. . . : lstrazivanjo o utjecaju defolijatoro no prirost jelovih sumo, s, 40-62. : lstrazivonja utjecaja strotificiranja sjemena sitkonske smreke /Picea sitc~r-·

c'.'.i ·~is/na tok klij~nja, s. 63-68. . ·· ·' : 0 neklm problemlme i normativima zc oclriovonje grodskih i komunalnih .

zelenila, s:'·69-71.

Ka r av I a,J. Potocic,Z. Spaic,I. o s e u s e r.x. Ha I a m be k,M.

BROJ 3 - 4:

S o I j a n i k, I. . . ,

Karavlo,J. Potocic,Z. Klepac,D. Pintaric,K.

BROJ 1 - 2:

SUMARSKI LIST, 96 /1972/, br. 1 -12 Kazalo clanaka, prikaza, strucnlh informacija i izvjestaja

B i s c e v i c ,A. _,:_ Znacaj sume za zostitu okoli ne u poj osu drumskih saobracajnica, s . 439- 449.

M I i n s e k, D, : Svjetskl .sumarski kongres u Buenos-Ai resu - oktobro 1972, C: u r i c,R., Se ho v f c,S.: Sadosnje stonje u znacaj namjenskog korncenfa !umskih kulturo

no podrue] u ogol [el og krsa, s , 453-456. Jovan c e vi c,M.: Savremene metode gozdovonjo surname i,!umarsko.genetika u svtjetu i

kod nos, s . 465-477:. Ci vi c, P. : Selektivno prilagodjavanje sredstava rada u lumarstvu trzifoim uslovlma,

s , 477-483.

BROJ 11 - 12 :

B i ! c e v i c ,A. Curic,R. Karacic,D •

. Jo v k o vi c,B.

A I i k a If. j. c,F. : lz jednog oqledu. s bukvom, s , 317-329. Ho I j e v a c, S. : Prlmjeno folding sistema u izradi korpusa, s. 329-337. Te r z i c,D. : PrJmfena drvnog zelenila kao dodatka stocnoj hrani, s. 337-353 •

. Had z id e di c,M., Civic, P.: Proizvodnja i plasman drvne galanterije i slicnih finolnih · prclzvodc, s , 353-371.

Be gov i c,B.. : Sedam decenija razvojnog puto industrije sibica u Bosni i Hercegovini u · svjetlu arhivske grodje, s , 371-383.

: Ekoloskl koncept u zckljucclme konferencije u Stokholmu,s. 383-391. : lzvodjenje i financiranje iumsko uzgojnih radovo no krsu, s , 391-403. : Motori s rotacionim klipom, s . 403-407. . : Potrebno je mijenjati gazdovanja u bukovim sumama, s , 407-413 •.

: Savremen proces u eksploataciji sumo, s , 267-281. . : Ob rad a pod at aka pomoeu komp jutero u II Sipadu11, s , 283-289. : Analiza fincncijskih sredstova sa obrazovanje kadrovo u preduze6ima lu-

mcrstva i drvne industrije, s , 293-303.

- 17 -

BROJ 8' - lO:

Kaminski,E. Behme n,A. Mir a. I e m,A.

Ke v o, R. : Racionalno koris6enje i upravljonje lumoma veliki je doprinos lumorstva u ocuvanju C(?~jekove prlrcdne.ckollee,s. 415-425;

Vida k o vi 6,M. : Novi pogledi na polumljovanje degradiranog krla, s. 426-431. Mat i c,S. : Prirodno pomlcdjlvcn]e u zarozenim [elevlm sastojinoma, s. 432-441, Bur a,D. : Razvoj turizma kao privredne 'djelatnosti u okviru sumarstvo, s, 442-455. Berto v f c,S. : Prof. dr ing. Mihovil Gracanin, s. 456-472. D. Kl. : Jedan rijetki jubi le], s. 473-478. . . Cir i e:,M., Fa bi j an o vi c,B.: 60-ti rodjendon ekedemlke prof dr Pevle Fukarekti, s.

479-482. .

: Sumarstvo u Harvardu, s , 388-392.

: Debljlnc I postotok kore oblovine poljskog jasena firaxinus angustrfolia Vahl/, s , 267-277.

: Obnova nizinskih Jumo hrasta, s , 278-281. : Sta,:,ie i problemi Iume Varazdinske regije, s. 282-288. : Dr Norman E. Borlaug prvi lumor Nobelovac, s, 289-293.

: Uspljeven]e prlrnorskog bora /Pi nus plnoster Ait ./ u kulturama Hrvotske, s. 179-216.

: Osnovna organizacija udruzenog rada u Iumerstvu, s , 217-227. : Problemi i poloiaj drvne industrije SR Hrvotske, s. 228-240. : Sto rodimo?, s. 240-242. . : 86. redovno skupstino Saveza lnzenjera i tehnicoro Jumarstva i drvne

Industrl]e Hrvotske, s , 243-260.

: Meteorologijo u iumarstvu, s , 155-160.

- 18 -

BROJ 11 - 12:

o v r i e.s.

Nezic,P.

Petric,B. r e i e e r e.z.

H re n, V. Prpic,B. T r i n a j st i c,M.

BROJ 9 - 10:

C vi ti c,M. Zukina,I.

·Vi d a k o v r c,M.

Bojanln,S.

BROJ 7 - 8:

Kuzmanic,!. B r k an o v I c,D. Rajcic,M.

Mestrovic,S.

BROJ 5 - 6:

c i n d r i c,z.

: Ramino korito - praluma bukve, s. 315-324. · : N,;ike znacajke prehnne Cork.ova uvala, s , 325-334. : 0 rezultatima komparotivnlh istraiivanja floristrckog sastava pralumskrh

i gospodarskih sastojina zejednlce Fagetum croatlcum ab1etetosum Ht. u H rvotskoj, s , 334-347.

P I a v ! i c - G o j k o v i c, N • P I a v ! i c, M. G o I u b o v i c, U. : Pri I og pczneven ju bl I j- no soclololkoq sastava i elemenata gradje pralumskog rezervota Corkovo uvala / Na cionalni park Plitvicka jezera/, s , 348-363 •.

: Utjecaj strukture na permeobi I nost drva I istaca, s , 364-37 4. . : Neki privredno politicki problemi sumarstva i drvne industrije Hrvatske,

·S. 37 4-378 , . : Koko pri lagoditi kori!cenje etata prebornih luma suvremenim sredstvima

izvlacenja, s . 379-382. : Zakljucci Evropske radne konferencije p obrezoven]u za zaitJtu sredine,

s , 382-388. .

N i k o Ii c, S. : Teorijska osnovo ustanovljovanja optfmalne gustine mreze fomsk(h komu- nikacija, s , 3-13.

Kn e z e vi c,M. : Uticaj porenjc no svojstve bukovine, s , 15-22. G a j i c, M, : 0 nekim novim form am a Gali um pseudoaristatum Schur, s , 23-24. J a n i c r j e v i c,C. :Turizam kao prlvredne djelatnost u Crnoj Gori integralni dio Iumske

privrede, s~··-25-34, · Pe co vi c,M. : /nformocija o nekim prikliuccima za traktore, s. 35-42. . VI ad is av I J e vi c,S.: Rodovi na gaienju Juma u periodu 1967.-1971 god. u Srbiji, s 43-

-50. . Anti c,M.,. Mar l<:.o vi c,D., Top a Io vi, e.»: : Proucavanje osobino zemljma u Pr-

zinama i Peci u cilju utvrdjivania mogucnosti njihovog koracenja u re- sadnickoj proizvodnji, s , 51-62.

p O t j c, M. : lzvrJenje iumskouzgojnfh rad ova na podrucju osnovne privredne kornore Nil u periodu 1966-1970. i 1971. i program istih do 1975. godtne, s

63-66.

BROJ 5 - 6:

M a k s i m O v i c IM. i dr. : De jstva herbicide na hozi 2, 44-D protlv lzdenecke moci lnec;t~ci, s , 3-10. .

Sim u ··no vi c, N. : Prilo!;l ispitivaniu ekcnomlcnostl proizvodnje topolovtne u gustlm zosadi- ma kratke ophodnje, s, 11-26.

Sime u no vi c,D.: Znacaj proucavanja nekih osnovnlh pitanja istorlje lumarstva, s. 27- -34.

Anti c,M., Jo vi c,N., Munk ace vi t-,v. : Zemljista recnih dolina, s , 35-40. Rado v c i c, A. : Sve veci znacaj rekrecrlvne vriiednosti Jumo, s , 41-44. Mir a I e m,A. : Uticaj ikolske spreme rukovodilaca no poslovni uspjeh podvzecc, s.

45-59. Vasi c,K., Vasi 6,M. : Vafoiji problemi zcnite !uma u Jugoslaviji, s , 63-69. V as i c,M. : lntenzlvlrcnje gazdovanja u izdanaclcim i devastiranim §umamo lil~ara,

s , 71-74. .

BROJ 3 - 4:

1

' Mir c e vs k i,S. : Mikroklrmatski uslovi u nekim tipovimo kitnjcikovih sumc, s , 3-14. Z e k i c, N, . : Rezultati primjene herbicide Gramaxoneii Reg lone u Iumsklrn rasadni-

cima, s . 15-25. Rad u Io v l c,S. : Prilog pitaniu uticaja proredo no rezvo] crnog t befog bora no Deliblat-

skoj Pescari, s , 25-41. · Joni c i j e vi c,C.: Zastita sredine regije Tare, s , 41-49. Vasi c, K., i dr. : Stanje gubora no teritoriii Srbtje u 1971. godini i prognoza za 1972. godi-

nu, s , 49-60. Rado van o vi e.z.. Uticaf nekih faktoro sredine no visinsko priral6ivonje jele i smrce u

nojmladjem rozvojnom stadiju, s , 61-63. . S t o i a n o v r c, D. : Rekordan urod bukvice treba iskoristiti za prirodno podmlladjivanje bukovih

Iume u juznom Kucaju, s. 66-67. · Pot re bi c,M. : Vrste..,divljaci i uslovi lova u No;ve!koj, s.69-73. VI ad is av I I e vi c,S.: Standardi ti sumorstvu, S, 74-79.

BROJ l - 2:

- 19 -

S U M A R S T V O 25 /1972/, br. 1 - 12. Kazalo clanoka, prikaza, strucnih informacija i izvjestaja

St .B.

Petrov-i6,M. Lujic,R. J ova no v f e.s.

Ve I a! e v .i c,V. : Razmatronja nekih pitonja projektovanja fomskih vetrozaltitnih pojasevo, ·s.3-17.

: Ogledi :z:aJtite jelovih trupaca hemijskim sredstvima, s. 19-26. : Ogledi i noucna ispitivanfa u oblosti !umskih meliorocijo, s. 27-33. . : Prilog precizironju f usaglafovonju neklh vaznih termina iz oblasti gajenja

!uma, s. 35-40. . _ . Pe.co vi C,M.' : Mehonizovan utover nct.podrucju S.g. Kraljevo,s. 41-55. J e v ti c,M. : Prilog poboljievcnju tehnike prorede cetinorskih kultura i prirodnfh sa-

stojina,s. 54-59 .• Pop c et o v 1 c,R. : Celeophorc laricetla Hb-:""ffliner arUevi_h cetina, s. 60-64. Jovan o vi c,S.,Kollc,B.: lstoriiat !umorstva Amerfke,s. 65-68. · Mlinfok, D. : Svjetski iumarski kongres u Buneos Airesu, s. 69-71.

BROJ 11 - 12:

G a I e c i c,M. : Niehanizirano krcenje panjeva u plantafomo topola i drugih vrsto drl,ieca 'specljolnom mellnom MF 1080 so prikljuckom "Levocepl-Elleterl", s , 3-9.

Tu co v 1 c,A. : Prasume Jugoslavije, njihov zho~aj za istrozivanja tz oblastt'§umske ge- netike, nosi zadoci ·i· progr.omi redo, s , 11-23.

Mar 1 n k o v-l c, P., Pen o,M., Pop o vi c,J.:Gljivlcne bolesti koramfila /t>lanthus· · Ceryophyllus L./ i njihovo suzbijonje, s. 25-38 .. V u c ! f a k, S. : Naucno-istrozivacki rad u sumorstvu Bosne i _Hercegovine, s . 39-43. Sf me u no vi c,D.: Sto 9odlna od osnlvenjc Iurnerske skole u Srbi.ji, Zemlfodelsko-Jumarska

!kol ci u PozorevcU:,S. 45-51-.-- - ····· . A n g e I o v, K. : Stlmullsen]« radniko zc ostvarenje uJtede materijola u preduzeelme za

preradu drveta, s , 53-62. J Ova n O vi ~,s., KO I i c,B.: Sumarstvo ·r·iu1nska privredo Aljaske,•S, 63-68.

BROJ 9 - 10,

J ova no vi c,B. : Suma crnog groba u okolini Titovog Uzi co /Seslerio variae - Ostryetum ass .n./, s , 3-9.

: Promene fenorlpsklb osoblne indukovonih zredenjem neutrona, i moguc- nosti nfihovih fiksiranja kod sumskih vrsto drveec, s, 11-23, .

S i m u ho v t 6, N. : lspitivanje polofojnog cistog prihodo /rente/ na sumovitom podrucju Fru- Ike gore so osvrtom na ukupne vrednosti proizvodnje, s , 25-41. ·

Rad u Io v f c,S. : Pri/09 pitonju gozdovanjci sumdmo hrasto kitnjoko, s. 43-55. M f h a j lo v i c, I. : Motorna testero Husqvorna - korokteristike i preporuke zo uvodjenje, s ,

56-58_. Ko v.e c e vi c,J. : StonisnT foktori i hor+lkulfurnldendroflornl element?, s , 59-76,

l NikoHc,e. -,

BROJ 7 - B:

-20 -

I.M.

Bad ju n,S., l ju I j k o,B., Mic u d a,L: lzvjeitoj o radu Zovoda 20 istraffvanja u drv- noj industriji, s , 1-23.

: Tehnicko Sveucililte Helsinki i Driavni lnstitut za tehnicka istraiiva- nja, Otaniemi, Finska, s , 1-5.

: Laboratorij za istraiivanje iumarskih proizvoda. Princes Risborough, Vel, Britantja, s , 6-8.

: lnstitut za Jumarska istrozivanjo Helsinki, Finska, s, 9-11. : lnstitut za istrazivanja drva i drvne tehnike u MUnchenu, SR Njemockq, s , 12- 19.

: Driovni drvarski istrazivacki lnstitut, Bratislava, CSSR, s , 20-23. : Tehnicki Univerzitet Drezden, Dresden DDR1 s , 24-27. : Norveiki drvnoindustrijski lnstitut, Oslo Norve!ka, s. 25-30.

: Botonicko pripodnost, osnovno anatomska, flzicka i mehontcka svojstvo nekih vrsto drvo egzoto s osvrtom no upotrebu, s . 1-18.

: Neko pitonjo proizvodnje drvnih elemenato, s , 19-26. : Kontrola proizvodnje i kvolitete prolzvodo. Kratok prikoz predovonjo

u Kropinskim toplicama, R .Benlce, s , 27-28.

BROJ 4:

Bodjun,S. ljuljka,B. B r e z n j a k, M.

Bo j on i n,S. l j u I j k a,B.

Petrfc,B.

Bruci,V.

BROJ 3:

BrefnJok,M.

Bodjun,S.

BROJ 2:

Hom m,Dj. - : Energetska mjerenjo u drvnoj industriji, s , 1-30. Petri c,B., Stu k an e c,V.: Volumno uceite elemenato grodje u drvu nekih vainijih do-

macih i kod nas kultivironih vrsta cetinjaca, s, 31-38. Se v e r,S. : Sovjetovonje o orgonizociji i e lektrcnleko] obrodi podotako u drvnoj in-

dustrij= ' • 39-40. St r u ~ n a I i t e rat u r o: Tehnologija furniro i ploco,J. Krpon,i Organizactjo rodo u

drvnoj industriji, R .Benic, s . 41-43.

BROJ 1 :

Kazolo clonaka, prikaza, strucnih infonnocija i izvjeltaja

B I l T E N 2 (1972), bt. l - 4

- 21 -