Kod mene priliko sadnje sljive jesenas isao sledeci sistem.prvo obiljezeno mjesto za rupu.Zatim rupa iskopana.Udareni kocevi u rupe.stajnjak,zemlja,sadnica sa mrezicom zemljom pokriveno korijenje,vjestak i onda jos dadato zemlje sto je ostalo i to je to.poslije samo zavezana sadnica za kolac ovako kako dragojlo kaze,nadam se da je uradjeno kako treba.

Dragiklo:

Sto se tice tog kolca mozes ici jedno 30cm nemoj nista da brines za koren ne smeta to nista...Bitno je da taj kolac kasnije za koju godinu ne izvadi na vreme pa da istruli u zemlji i onda postoji mogucnost da se ta trulez prenosi na koren...

Kad a budes vezao sadnice za kolac to se veze sistemom zvanim osmice ,tako da ima malo lufta da ne bude previse stegnuto oko sadnice da ona moze da radi ako se sleze zemlja i sl...Tacno, kise koje su padale u vreme cvatnje kao u novembru su dovele do toga da je stara sljiva pozegaca izgubila potpuno rod, tj. po zametanju je sve opalo...

Ne zaboravite, gdje nije bila pcela i bumbar tu se neces nabrati voca, a kad je kisa njih nema pa nema ni sljiva...

Zato nikada u cvetanju sljive ne prskajte insekticidima pa i fungicidima koji stete oprasivacima pre svega pceli i bumbaru, u sljivi u cvetanju protiv monilije samo Kidan, Kubik, Kubik plus dva tretmana beli baloni-kokice i puno cvetanje i oni ne stete oprasivacima, kod mene je cacanska rodna i stenley cvetali pre onih kisa, tih dana sam bio svaki dan u vocnjaku i pratio, pcela i bumbara je bilo toliko da su se gurali ko ce pre na cvet, pa zato se sada vec grane savile zemlji od roda.

Bog pa Pcela

Napominjem da za dobru rakiju mora biti i dobro voće (zdravo i zrelo) a nikako trulo i plesnivo.

Mi proizvodimo za sopstvene potrebe.Inace cuo sam da je dobra sljivovica negde oko 350- 500din.Ali da je stvarno cista i da je OK

I da plavilo koje se vidi u rakiji jeste produkt oksidacije kazena,lule,kondenzatora odnosno bakar je na spojevima najcesce oksidisao zato se pre pocetka pecenja rakije ako je duze stajao treba detaljno oprati pri cemu je najbolje koristiti kausticnu sodu koja je malo zajebana za rukovanje pa je za pocetnike

dovoljna i soda bikarbona

slazem se sa tobom ja znam tko nezivi od rakije taj moze da radi najbolju rakiju"po svome ukusu"a tko zivi od nje to je druga prica.Isto kao tko drzi 10 ovaca i tko drzi 300 ovaca.Ovaj 10 hrani samo sto im

palacinke nepece a ovaj drugi svojima jednom u mijesec dana da soli i to 3kg na njih 300.Ista je stvar rakija,vino i sve ostalo od cega covijek zivi i snabdjeva porodicu

naravno govorim za šljivu jer nju prskom, pa sačekaj još malo lista da otpadne i prskaj, mi već godinama prskamo Galenikinim preparatom Bakarnim oksidom 50 i zadovoljni smo.....

Covek je objasnio! kakvi seceri kakvi kvasci!!! sakupis sljivu pustis je da odstoji sipas je u kazan izvadis meku pa posle prepecenicu 20 21 grad kako ko zeli i to je ona prava!! bez ikakvih dodataka! Skroz se slazem sa tobom CAR!

1....

Pozdrav i dobro došao na forum !!!

Ja ti ima nasad šljive sađen 2008 godine. Prioritetna vrsta mi je čačanska ljepotica , i još imam čačanski šećer i čačansku rodnu kao oprašivače .

Što se tiče pripreme zemljišta normalno sve trebaš povaditi i iskrčiti zemljište . Nebi bilo loše da napraviš analizu tla , onda bi točno znao koliko i kojeg gnojiva ( đubriva ) trebaš staviti . E sad to ti je ovdije kod nas negdje 700 - 800 kuna 100 euro .

Obavezno bih ti preporučio duboko oranje minimalno 50 cm , a nebi bilo loše i dublje . Ako nebi išao na oranje onda bi morao kopati rupe negdje 70 x 70 x 70 a možda i veće s obzirom da kažeš da se godinama nije obrađivalo . Ja bih ti savjetovao jesensku sadnju zato što sam se uvjerio da je puno bolja . Znači u tvom slučaju sada izoreš to tvoje zemljište i cijelu godinu ga obrađuješ tanjuraš , odnosno nedopustiš da zatravni , i onad u jesen opet izorati ali nemora biti jako duboko . To možeš napraviti negdje u devetom mjesecu , i onda sve fino istanjuraš ili isfrezaš . Onad nemoraš kopati duboke ni velike rupe nego samo onoliko koliki je korijen sadnice 30 x 30 . I posadiš ih negdje u 11 ili 12 mjesecu . Jesensku sadnju možeš početi čim ti na sadnicama opadne lišće , to će ti reći i u rasadniku . Velika je prednost jesenske sadnje ta što ti ce tijekom zime korijen prilagodi i privikne na zemlju koja se nabije tijekom zime . I onda u proljeće odmah kreće sa rastom i puno je otpornija sadnica na sušu tijekom prve godine što ti je jako bitno .

Što se tiče zaštite , obavezno ti je zimsko prskanje to ti je na početku godine poslje rezidbe 2 - 3 mjesec ( zavisi o godini i vremenu ) Zatim imaš još tri obavezna prskanja pred cvatnju , za vrijeme cvatnje , i poslje cvatnje , e sada o stalom prskanju ovisi kakva je godina ( vremenski uvjeti ) i zadnje prskanje poslje branja . Što se tiče sorti ja sam se odlučio za čačansku ljepoticu ( konzumna šljiva ) po meni najbolja , zato što je možeš prodat jer sazrjeva krajem 7 i početkom 8 mjeseca , a što neuspijem prodati mogu ispeći rakiju . Ako bi išao samo na rakijsku šljivu nebi ti bilo loše možda da uzmeš čačansku najbolju , ona je isto odlična .

E sada nešto razmišljam pa 6 ara je 600 m 2 , to ti je relativno mala površina . Koliko misliš da ti uopće može stati sadnca

Tek poslje sam skužio da sam ti onaj prvi odgovor poslao na pp

To je moje mišljenje , e sada ti vidi . Nadam se da sam pomogao

2......

Na takvom placu kao prvo zaboravi traktorsku obradu jer jednostavno nemas mesta ni potrebe jer 600 kvadrata mozes da okopas rucno za dva sata zaboravi i pozegacu i crvenu ranku

Ustvari ajde da razvijemo diskusiju Cheesy

-600kvm ti je recimo povrsina za 40ak sadnica sa normalnim uzgojnim oblikom gusce ne preporucujem zato sto si pocetnik.

40 sljiva u punom rodu ti je okvirno 3000kg ploda odnosno 30 kazana rakije sto je opet pretpostavka oko 360l vatrene vode ovo su sve optimalne kolicine

Jesi li razmisljao da to malo iskombinujes recimo da posadis 20ak sljiva a ostalo neke druge vocke uglavnom kosticave zbog lakseg prskanja recimo tresnja 3kom breskva nektarina 4kom visnja 2 kom kajsija......

Na taj nacin bi dobio voce tokom cele sezone plus imas malo vise volje odes odradis nesto u vocnjaku i vratis se sa gepekom punim tresanja i breskvi i sl.

Zemlju najbolje da rucno pripremis /i najjeftinije/ uzmes budak i asov i povadis taj krs onda akovom iskopas rupe recimo 70*70*50 sve je to 2 dana da se neumoris iako si covek/dete ha:ha:ha:ha:ha/iz grada

usput na ovom placu u pocetku imas velike mogusnosti da kombinujes i dosta povrca dok se voce ne rasiri a to ti je 3-4 god

Evil

3................

E svega sam se nacitao u ovoj temi,i slatko sam se ismejao,i po malo i nervirao...Ali sam na kraju shvatio da ovde o pecenju rakije malo toga mogu da naucim ???Marko_NP,lepo od vas sto ste cistili svaku sljivu od kospe,ali to je kao sto videste nemoguce izvesti sa celokupnom kolicinom.Ali sve ostalo je lose.Prvo,da bi sljiva bolje tj vise bacala,potrebno je da dooobro sazri.Tada je puna vlastitog secera,a drugo,taj špinovani šecer koji ste dodavali-zasto bre???Nemoj nikad vestackim putem stvarati alkohol.Pa ti ces to covece piti.Zasto se trujes?I sta ste dobili lupanjem vesla po sljivama?Pa sama ce sljiva prevreti nakon 21 dan,bila zrela ili pojaka,samo je razloka koliko ce bacati rakije,a tu ni jedno veslo nece pomoci :D

Elem,da se i ovde ne predstavljam(obavljeno u rubrici za to,pa koga interesuje...),opisacu nacin na koji ja pecem rakiju od '93. na ovamo:1.Šljiva mora dobro sazreti.Rod ne stize ujednačeno i zato je dobro bar u dva navrata "potkupiti" je,a zatim kada sazri omlatiti i pokupiti.U kominu ide samo ona šljiva koju bi ste pojeli,a ne kao sto su nasi stari trpali sve sto stignu,i trule,i budjave,i same košpe.2.Sudovi moraju biti cisti tako da iz njih mozete jesti.Pocev od kofa u koje se kupi,gajbi u koje se presipa,preko kaca i buradi u kojima komina odlezava naredne tri sedmice(nikako tu burad ne koristiti za nesto drugo sem za cistu vodu jer plastika za uvek uvuce miris i posle rakija dobije šmek),pa sve do suda u koji izlažemo prepek i buradi u kojima rakiju ostavljamo da odleži.Burad trebada su preradjena,a ne da budu trula iz nutra,kako rakija ne bi bila puna trunja.3.Kazan mora biti dobro opran jer je stajao godinu dana.Neko gore rece da mu se pojavila plavicasta skrama po rakiji.To je samo od oksidacije bakra na pocetku pecenja rakije.Zato ja volim da pecem rakiju na kazanu sa kojim je vec neko pre mene "otvorio" sezonu,tako da je kazan dezinfikovan.Naravno,kazan doooobro oprati i pre nego sto se pocne sa prepekom,oprati i lulu i "aparat",sto bi rekli moji valjevci.4.Drva moraju biti suva i sitnije iscepana(da se ne gura u kazan sve sto moze uci kroz vratanca)jer vatra mora biti konstantna,da ne dolazi do prekida "curenja".

Kao sto gore rekoh,sljivu ostavljam da dobro dozri.U burad od po 200kg sipam onu koja ranije opadne,koju "potkupim" u dva do tri navrata,a zatim(u zavisnosti od toga koliko rodi)ostalo sto omlatim kad sazri ide u kace,a zatim dolijem toliko vide da šljiva "ogrezne" u njoj(znaci da voda dodje po vrh sljiva).Kace dobro povezem da u njih udje sto manje mušaraka,osa i stršljenova,jer i oni doprinose odredjenom šmeku kod šljive.Nakon 21 dana(nekad i ranije,u zavisnosti od temperature),kada komina prestane da "radi" tj kada prevri,moze se poceti sa pecenjem rakije.Bilo bi pozeljno sto ranije,zato sto košpe što duze stoje u komini komina dobija gorčinu,a to svakako ne valja.Narocito ovo vazi za stenlej.Ja nemam kazan(kod nas nabavis kazan i za svaki ispeceni ili prepeceni das po litar rakije)pa tako zavisim od drugih.Sa vrha kace skidam skramu koja se uhvatila i bacam je.Meku rakiju,šljivovicu,teram na oko 12 gradi a zatim izlažem kazan.Prepičem rakiju ujutru,kada je tabarka sa vodom hladna(jako je bitno da i kod pečenja voda u tabarci bude sto hladnija,pa ako imate uslove redovno je menjajte).Prvi litar (u sud u koji mi istice rakija poturim teglu od litar) koji istekne od prepeka vracam u meku rakiju,ostalo teram na 21-22 grada,sto kada se ohladi cini grad manje,i sipam je u burad gde lezi minimum godinu dana,da "ukrti" a ne da,kao sto neki rekose gore,dobije boju.Nakon godinu dana moze poceti da se pije,a nakon godinu i po do dve je presipam u staklene balone posto drvena burad "popiju" mnogo rakije.

Nekoliko vas se prepucavalo i oko vrste drveta od koje je najbolje praviti bure.Ni jedno od buradi bilo da je od duda,bagrema ili hrasta nije lose,sve su to dobra burad,samo je razlika u detaljima.Ja sam,upravo zbog tih detalja pristalica hrastovog drveta,ali o toj temi bi mogli otvoriti novu temu,jer i ona je opsirna i zanimljiva.Neko je spomenuo i teglu u koju sipa vodu,pa prepek curi preko nje,u njoj se izdvaja metil koji pada ma dno,a u sud za rakiju preliva cista rakija...To sam cuo da neki rade(u glavnom vikendasi tj oni koji imaju malo kazana rakije),ali licno se ne bih usudio to da radim...ne pitajte zasto.

U mom selu,kada spreme kazan za prepek,u meku sipaju lopatu pepela.Kazu da pepeo vadi kiselinu iz rakije.To ne bih uradio,ali nesto drugo bih...Lipovo drvo takodje izvlaci kiselinu,ali ne sirovo.Mora da "ogori" u vatri,i da ga tako spustite u kazan za prepek.Tamo takodje boje rakiju jos u luli,tako sto u nju uguraju ili pecurku(radte na drvetu u vocu)ili stave dudovu koru,pa preko nje ide mlaz.Ja nisam pristalica toga,volim da se polako boji u buretu dok krti.I za kraj...prosli put kada sam sedeo u seoskoj kafani od jednog prijatelja cujem kako on pece rakiju...Sve je standardno do u jedan detalj - kada supa kominu u kazan,on postavi sito od kombajna,predje rukama po njemu da meso od šljive ode u kazan,a košpa se zadrzi na situ i nju baca.Odlicna ideja koju treba iskoristiti(samo treba nabaviti takvo sito)!!!

4....

Sad realno...svi mi imamo svoju pricu ali se sve svodi na jedno....tj osnovno i glasi:1:pokupimo zrelu sljivu2:ubacimo u kacu3:sacekamo 21 dan4:pocnemo pecenje5:odvajamo ljutu (21 grad)6:stavimo u bure da odstoji 4,5 godina I to je to....e sad svako ima svoje metode.....A to za sito nisam cuo....ne znam cemu smetaju koščice.... ^-^

5.....

1 :pokupimo zrelu sljivu (ostatak oberemo)

2:ubacimo u kacu-e

3:Izmerim sadrzaj secera (ove godine cacanska rodna imala 15%,sto je izvarnredno),dodam 4kg secera,sirup naravno, tako da je malo "poboljsam" do 19-20%,dodam vinobran 10g na 100kg sliva.Vinobran sprecava oksidaciju voca, odnosno sumportisem je.Zbog sprecavanja burne reakcije u toku vrenja dodam 10 grama selektivnog kvasca (uvoz iz francuske 100Evra po Kg ga placam).Osim sto sprecava burno vrenje selektivni kvasac "trazi" i poslednji atom secera u kljuku i pretvara ga u alkohol.Znaci potpuno prirodan proces.

4:svaki drugi dan muljam kljuk i sprecavam pravljenje "kore" na vrhu kace.Kaca je,zatvorena ali ne skroz,jer u toku vrenja se oslobadja velika kolicina gasova,ugleljen dioksid...itd

5:Posle 10-15 dana sve kostice su pale na dno, a "meso" sljive je isplivalo na povrsinu.Jednostavnim pretakanjem u drugu kacu odvajam sljivu od kostice,vrlo jednostavno.Kostice ispustaju gorcinu,probaj da pojedes ono semence i videces da je gorko. Posle 21 jednog dana zovem kazandziju koji radi,naravno, kako mu ja kazem.

6:Prvu frakciju, ili ti,priprema za prepek, teram do 5 Gradi,znaci izvlacim, joj dusu

7:Druga frakcija, ili ti, prepek, teram do 12 gradi s tim sto vadim 1 litar prve rakije (prvenca) i dajem ga zeni da pere prozore sa njim,izvanredan je za te stvari.

8:Ostatak od 12-5 gradi stavljam u sledeci prepek.

9:Ako si sve tako uradio prepek mora da sadrzi od 60-62% alkohola odnosno 24-24.5 gradi i nema metila,ili ga ima u tragovima i natavno nema nikakvu skramu na povrsini.Naravno ova rakija nija za pice,prvo je jaka, a drugo nema ni neki ukus ni miris.( a sta sada, kada nije za pice ":":{).E onda, odem do apoteke kupim destilovanu vodu i skinem je 50% odnosno na 20Gradi.Voda se dodaje tako da na 10 litara rakije 0.8Lit vode skida 1 grad (znaci zako je rrakija 24 grada, 60%, dodas 4*0.8Lit=3.2 litra dest. vode,i gle cudu,rakija postaje "pitka", a i svi mirisi i ukusu se polako javljaju.U stvari, sta se desilio,Svi aromatici su se "rastvorili",zahvaljujuci vodi,neki se ne rastvaraju u alkoholu.

10:stavimo u bure da odstoji 50 dana, pa ako si u frci mozes da pocnes da je pijes,ali sacekaj bar 1 godinu.Bure mora da bude hrastovo,jos ako je "barik",onda je to vrhunska sljiva (do 30Ev. litar).Hrastovo bure,naravno dobro pripljemljeno ne "pije",rakiju.

11: Prijatno !"barik" bure uvoz iz francuske kosta 600evra od 235 Litara

Zbog sprecavanja burne reakcije u toku vrenja dodam 10 grama selektivnog kvasca (uvoz iz francuske 100Evra po Kg ga placam).Osim sto sprecava burno vrenje selektivni kvasac "trazi" i poslednji atom secera u kljuku i pretvara ga u alkohol.Znaci potpuno prirodan proces.[/b].Osim toga i taj secer je prirodan.A ako zelis recept za "secerusu" znam i njega,naravno to ti necu reci kako se pravi.Posto i moji gosti piju ovu rakiju ,a naravno i ja, mogu ti reci da me nikada glava nije bolela...jer je i "poslednji atom secera da li vocnog ili ovog "fabrickog" pretvoren u alkohol, a vocka je "popravljena" sa 15 % secera na 20%. i ja tu ne vidim neku komercijalu. I za tvoje znanje,za svaki dodat KG secera dobija se 0.90 5Lit. rakije.Ljudi, ne plasite se secera, ali kontrolisano dodatog, i naravno uz primenu tacne tehnologije.Prva frakciju,druga frakcija...zaista ima to propisano od nasih vodecih tehnologa...

Izvinite, mozda malo pametujem,ali stvarno imam utisak da smo malo "zaboravili" kako se pece prava srpska sljivovica, lozovaca ili dobra dunjevaca.....da li neko hoce dobar recept za dunjevacu,ali pravu?

6....

dobar savet ?  i ja sam amater  ali ovde su jos veci amateri od mene . da se ne ljutite to vam je dobronamerna kritika  skoro svako od vas pravi greske i to kakve. tako da sumnjam u  to da imate dobru rakiju. osim par koji su naveli da stavljaju ciste i zdrave plodove da se izvrsi vrenje sve ostalo manje ili vise je netacno ili delimicno tacno, ne radi to niko namerno od vas vec sto su tako navikli i sto je to "tradicija"  a to tradicija je diskutabilno nije tvoj deda radio to sto je tako trebalo vec sto mozda nije imao druge mogucnosti ili sto nije znao drugacije a danas postoji literatura i internet a tu moze svasta da se nauci. kod nas su retki koji imaju dobar kazan i koji mogu svake godine da proizvedu kvalitetnu rakiju (istog kvaliteta) u proizvodnji rakije je sve bitno od ukomljavanja pa pecenja do odlezavanja ili dozrevanja rakije bilo kad da se napravi greska tesko da moze da se popravi a u vise slucajeva nikako. samo par  zabluda da odagnamo pa kada procita neko mozda se ukljuce i ozbiljniji od nas da objasne citav proces mada to nije tako malo podrucje kako vam se mozda cini. metanol ili kod nas poznatiji kao metil alkohol nemoze nikakvom plasticnom flasom odvojiti od drugih alkohola ( A NI NEKOM DRUGOM) rakija se ne stavlja u bure da bi dobila zutu boju , a jos manje je dudovo bure dobro ili zakon za rakiju (isti ucinak biste napravili sa karamelisanim secerom mozda jos i bolji ( sto ne znaci da treba da farbate sad sa secerom) a jos manje sa pecurkom . kazan se ne cisti sa rakijom niti cete "bakar" procistiti gazom . a sto uopste nije bakar. krovina nece da zastiti sljivu da ne primi ukus od tog vec plesnivog voca.......... a i super bi bilo da moze temperatura da se namesti tako da ispari samo metil pa to lepo se odvoji i super ........

 pozdrav svim buducim  proizvodjacima rakije koji nece da zamere    i ziveli naravno

7......

ravo za Darka !!! Vrlo iscrpno.Ja sam pronasao coveka koji je inace pre par dana bio na TV-u u nekoj emisiji koji inace pravi prave barikeod 225l i izvozi za Francusku,tacnije za Bordo.Tako da ih ima u prodaji i to nova burad 200e i koriscena 3god iz Bordoa koja su 100e.On se nalazi na glavnom putu Kraljevo-Kruzevac.Zove se Milomir ,a telefoni su mu 037.680.020 , 063.8301.335Ja sam vec narucio burice.

8.....

JA praktikujem  da po završetku odma' prebacim u stakleni balon, tamo odstoji da sazreva.

Ako stavljaš u hrastova burad ne misli se sada da će ona tamo večno stojati.Malo odstoji tek toliko  da poprimi šmek i da se izbistri i ohladi i onda pide pretakanje u staklene boce i na tamno mesto da se ostave.Posle 2-3 godine rakija je sazrela i EXTRA je.Ko nije isprobao, nek proba videće se razlika i po gustini i po mirisu i sve što vreme odradi.

@ Ljušajes probao rakiju koja je u sebi imala malo korena Lincure?To ti je lekovita biljka od koje se koristi koren.U jednu flasu o 1l stavi se olam tog korena i ostavi da stoji nekoliko nedelja.Rakija ce poprimiti prijatan ukus od lincure,nece se u sustnii izmeniti ukus,cak ce ga i pojacati.

Sama lincura se moze naci negde u okolini Valjeva i sire.Jedan mi je drug doneo odatle, ja stavio u rakiju i odusevio se.Kada mi je rekao da je ona veoma skupa, da se tesko nalazi, i da je zasticena, nije mi bilo sve jedno.

Probaj da nabavis,fenomenalno je.9.....

Citat: jandebogd   28.07.2010, 21:34 Za odležavanje, starenje rakije trebalo bi koristiti isključivo hrastovo, neparafinisano bure. Bure mora da diše jer je u odležavanju rakije veoma bitan kiseonik (vezuje se sa aldehidima i ostalim štetnim nus produktima iz pečenja). Nakon najmanje jedne godine vrši se razblaživanje destilovanom vodom ali iz više puta (ne odjednom ) dok se ne dobije željena jačina rakije. Hrast pored boje daje i karakterističnu aromu koju dobri poznavaoci rakije odmah osete.Sve ovo gore potpisujem jedino su ovi aldehidi diskutabilni ali o tome cemo neki drugi put nego

mislim da si malo promasio temu /mislim nemo se ljutis /Isto kao kada bi te neko pitao na koji nacin i kada najbolje da uzorem sa IMT_om a ti mu kazes Prodaj to i kupi John deere.Aeraciju/kontakt sa kiseonikom/ moze izvrsiti povremenim otvaranjem ili stavljanjem plutanog cepa na staklene balone.Odlezavanje se sasvim uspesno moze vrsiti u staklenoj ambalazi naravno nece biti isti ukus kao

iz bureta ali ce dobiti odlezalu rakiju koja ce svakako dobiti na kvalitetu starenjem

10.....

Care, Izvini na smetnji... uznemiravanju ... jer ipak.nisi pazljivo citao moje kometare na tu temu ......jer kod nas je ipak fora da rakija malo "jede" od stomaka pa na gore ... nikako obrnuto......i naravno da ima sve poznate aromatike.....jos jednom izvini... ocito nisi pio pravu "sumadijsku ljutu"... ranku...

Post je spojen: 08.09.2010, 09:33

Eto vidis da gresite... kruska se pravi na 60% pa se skida destilovanom vodom na 42% i onda se svi artomatici rastope u toj istoj vodi ...rakija je cista ... nije razblazena "patokom"... ista stvar je i sa jabukom .... toliko o nama u Srbiji, kako mi pravimo kruskovacu i jabukovacu (kuja ja  zovem "kalvados"),ipak se setimo nasim starih, koji su od 1925-1936 pohadjali neke poljoprivredne skole ... po ondasnjoj kraljevini SHS (Srba ,Hrvata i Slovenaca)...i skolarinu placali u dukatima...

a onda su dosli Partizani i ........ ... nastavak znas i sam..... Post je spojen: 08.09.2010, 18:53

Znaci, krajnje jednostavno,kako koncetrises alkohol,tako koncetrises i aromatike, koje je naravno potrebno sa necim  "rastvoriti", to je cista destilovana voda, koja 99% posto poznatih aromatiika rastvara,tako da jacina nije bitna... mada...neki sumnjaju..ali...neka i sumnjaju... i treba ... mi zivimo od njih ... pravimo bolju rakiju od njih .....i miris i ukus... jbg... ipak ko zna mozda gresim... kako mi ti sugerises...probacu jedan kazan da napravim po tvom receptu ...poslacu ti i jedan i drugi "uzorak" na degustaciju...ko zna mozda si i u pravu !!!! naravno ovo sve pisem dobronamerno i u smislu dobre saradnje i zelje da napravimo svi nesto bolje od nasih starih...ipak mi moramo biti bolji od njih.. tada mi svi vise i bolje napredujemo ....sto se tice svih oblasti .... pa i ove....

11..........

Pročitah sve postove i mogu reći samo jedno, tj. citairati forumaša koji je rekao da je bilo kakva rakija koju MI ispečemo bolja od kupovnog otrova... Ovo mogu da potvrdim jer je kod nas da ispeče doneo čovek 100 l komine od šljive, izvukli smo oko 25 litara prvenca, pošto je imao smrtan slučaj doneo je oko 40 litara kupovne rakije sa 50 % alkohola, kada smo sve to prepekli dobili smo oko 17 l rakije sa 50 %

alkohola , tako da ko zna od čega sve prave to kupovno đubre, rakiju pečem po recepturi jedinog doktora nauka u Srbiji, radim sve isto kao dfiskall, samo što ne stavljam vinobran, prosto zato što nisam nigde video da treba, i ne kupujem kvasac iz francuske, već kupujem običan selekcionisani kvasac u p.a. Čardak, a za odležavanje rakije u buradima može da se vodi polemika danima, koliko sam ja pročitao u knjizi koju je objavio, idealno bi bilo kada bi rakija nakon pečenja mogla da odleži 15 dana u staklenoj ili prohromskoj posudi, a zatim po 6 meseci prvo u dudovom, pa u hrastovom buretu, nakon tih 12 meseci, ponovo se vraća u staklenu, prohromsku, ali i u posude koje su specijalno pravljene za čuvanje alkoholnih pića od plastike, posle toga treba sačekati oko mesec dana, procediti je kroz gazu ili

još bolje laboratorijski papir, a onda Još nešto, rakija je vremenom izgubila svoju pravu vrednost, danas je peku od svega i svačega, a cilj je 90 % populacije samo da se dobro i što brže napije, znam po "mušterijama" koje su dolazile kod nas. Kada im ponudite takvu rakiju staru oko godinu dana, sa malo jačom cenom, okrenu se i odu u prodavnicu i kupe "lozovaču" po 250 RSD, žalosno, ali istinito, malo je danas onih koji zaista znaju da cene hvalitet, ima ih, ali jako malo. Znam da će sada nastati polemike, ali ovo je moje mišljenje....

12.....mogu vam reci samo jedno, ta vaše teorija  "bez šećera" polako počinje da smara  , ako neko ne stavi šećer ne mora da znači da je ta rakija bolja od nekoga ko je stavio od 3 - 5 %,

obično bude obrnuto, ako već hoćete da radite po propisima i po zakonu, jer po zakonu nema zaslađivanja, kupite ekslov širomer pa merite slast voća da vidite kakvu glupost radite...

Tacno !!Imam komsiju deda skoro 80g ima 150 stabala,voli sljive,sljivik a rakiju ne pije moj deda ima 50 stabala i voli da pije...ono oko cega se obojica slazu da je puno bolja ako se stavi bar malo secera nego ni malo. Ima ko pretera pa nakrka secera i onda bude secerusa,e jedino je od nje bolja bez secera.Znaci oni kazu ovako:No1 Sa malo secera2 bez secera

3 secerusa. 

bolje staviti npr 3 kg sirupa od šećera na 100 kg komine, nego praviti rakiju bez šećera...

13.....

Tacno tako Care, da ne bude zablude kraljica medju sljivama za rakiju je sljiva pozegaca (bisrica, madzarka) kako je gdje zovu, dokazano je a i svi strucnjaci ce to da potvrde da sljiva pozegaca daje rakiju vrhunskog kvaliteta pre svega zbog svoje arome koje niti jedna druga sorta sljive nema, a ovo oko secera sirup ovo ono svi dodaju da dobiju na kolicini ali ne i na KVALITETU, nista necete poboljsati kvalitet rakije ako dodate nebitno 1% ili 50% sirupa od secera...samo dobijate kolicinu, kao sto Car rece u nekoga kazan od 100l izbaci 10l a kod nekog 18l, zdravom logikom i racunicom se dolazi da ova druga ima dodatak secera.

Dakle sljiva pozegaca ima sadrzaj secera max 16%, pa se zbog toga i na analizma rakija vodili time da je to gornja granica secera koja treba da ima komina znaci 16% maksimalno, e sada neko je gore pomenuo siromer, i to je tacno uzmes izmeris lepo i znas na cemu si koliko imas secera, e sada ako se vodis ovim pravilom do 16% secera, tvoj kom recimo ima12% secera, znaci ti imas prostora za +4% sirupa od secera i time ces dobiti samo na Kolicini finalnog proizvoda-Rakije.

Ako sljiva nije kvalitetna, zdravi plodovi, da su sazreli i da imaju aromu svoju kakvu imaju, ne bitno koja je sorta, dzaba svi sirupi i seceri tu nema kvaliteta, a sto se tice kolicine razmutite vode i secera pa pecite do mile volje a sta ce te dobiti? Rakiju sigurno ne od cistog voca.

I na kraju, bolje vam je da se borite u vocnjaku da povecate taj secer u samoj sljivi, njen prirodni secer (ne onaj od secerne repe, trske i ostalo), dobro negovan i odrzavan vocnjak mora da da kvalitet od sljive prva liga, mada oni koji peku rakiju sa secerom obino i nemaju vocnjake nego kupuju sljivu pa se vode racunicom kupim tonu sljive pa roknem 100kg secera pa da vidis rakije ko blata...neka hvala, sva sreca

pa i secer poskupio tako da ce se mnogo manje peci secerusa nego prethodnih godina

Tako da ove rakije ko dodaje do 5% secera maksimalno, (jer nema sljive koja ima secer ispod 10%, ima ako se oberu zelene i mnogo manje) moze da se tolerise, sve preko toga je samo da se dobije kolicina.

Ja kod sebe ne dodajem ni gram secera samo cekam da sljiva sazri, pa kada je smrvis prstima kospica sama ispadne a u njenim polutkama lezi sok-kompot od njenog secera, da se prsti lepe, e to je sljiva i ne

treba mi siromer .

I za kraj sadrzaj *S*ukupnog secera, *SM* suve materije i *K* kiseline nekih sorti sljiva:

Pozegaca - S ~ 15%, SM~20% K 0.96%Stenly - S 10-11%, SM 19-20% K 0.9%Cacanska rodna - S 10-12% SM 17% K 0.93%Cacanska lepotica S 9-10% SM 16-17% K 0.9%Valjevka- S 10-11% SM 17% K 0.88%Crvena ranka S ~15% SM 16-17% K 1.38%

14.....

Прво, хвала свима на саветима! Богу хвала, испекосмо 22 литра препека од 60 процената. Молим за једначину како да израчунам колико литара воде (редестиловане) да додамо у ракију да добијемо ракију од 50 процената... Хвала још једном.

Ovako ako imas 22 litra rakije jacine 60 stepeni, onda ti to dodje da joj jos dodas vode 4.576 litara destilovane da sidje na 50 stepeni.

ovo je iz tablice, i sto posto je tacno tu su proracunata i sazimanja alkohola i vode, pa tako po njoj za tvoj slucaj na 100 litara rakije jacine 60 ide 20.8 litara vode da se dobije 50 stepeni...

A formula koja je priblizna ovoj gore cifri glasi:

((kolicina u litrima x jacina u stepenima rakije koju treba razblaziti) / zeljena jacina u stepenima) - kolicina u litirima

a ovako to izgleda kod tebe:

((22 x 60) / 50) - 22 = 4.4 litra sto je priblizno onome gore od 4.576 litara  Post je spojen: [time]субота, 23. октобар 2010. 18:58:14 CDT[/time]

moj predlog ti je ako je to za konzumiranje da je svedes na 45% vol. i milina 50 je jako za piti, ali opet ko voli kakvu neka pravi po svom ukusu...

Ja kod sebe za pice doterujem od 43-45 %vol., a za masiranje u slucaju gripa, prehlada, povisena

temperatura, i ostalo 64% leci reumu i jabukovo sirce i gripa ode za dva dana, a o

belom luku i da ne govorim.   Ako hoces na 45% dodaj joj 7.59 litara.

Sve mi je jasno,ali peci rakiju od 60 stepeni pa je kaliti destilisanom vodom-to ne razumem.Zar nije lakse praviti rakiju do 50 stepeni?

Kada se pravi prepecenica, a i ko pece iz prve po pravilu se hvata srce destilata, a krajevi se bacaju, pa se zbog toga dobija jaca rakija oko 60 stepeni, zasto bih u rakiju pustio metil alkohol i ostale patocne primese koje kvare smek i aromu ciste sljivovice, destilovana voda ne kvari u opste osobine rakije sem sto smanjuje jacinu alkohola, i ako sebi spravljas destilovanu vodu i kod nje imaju frakcije koje se odvajaju....svako ima svoj nacin pripremanja, pa kako ko voli neka

izvoli ja inace razblazujem sa destiovanom vodom i rakija je prva liga.

15...... akija od sljive se pravi samo u pojedinim krajevima srbije na pravi nacin a to podrazumeva sakupljanje sljive u punom ,pravom zrelom rodu i to od rakijskih sorti (znaci ne dolaze u obzir sljive poput stenleja sto rade u okolini blaca)sljiva se sakuplja samo cela i zrela ane trula ili zelena a da ne pricam o primesama lisca ili ti grancica (sve utice na kvalitet rakije)U sljivu se ne dodaju seceri (ko pravi za sebe)jer nema potrebe isto tako se ne mesa prilikom vrenja vec se ostavi da sama izbaci iz sebe ono sto ne valja a to je povrsinski sloj zvani ,,pogaca ,, koji se pre destilacije ukllanja tj baca, svi koji rade supreotno rade u korist kvantiteta a ne kvaliteta.prilikom destilacije se obavezno kazan sterilise tako sro se izvrsi destilacija sa obicnom vodomu koju se dodaje saka sode bikarbone ,pa se pot5om pristupa destilaciji i to na nacin da se uvek u sledeci kazan dodaje rakija koja je prethodno destilisana i sve tako dok se ne dodje do punog kazana cistog destilata sa obaveznom kolicinom od bar jedne kofe komine.prilikom prepeka ja vrsim destilaciju kroz vodu koja se meni pokazala kao veoma efikasna u otklanjanju stetnih sastojaka rakije. ima tu jos malih tajni ali samo ce vam se kasti .prava rakija mora da mirise na sljivu i bez ostalih aroma kao sto su budz ( oni sto mesaju kominu dok previre) ili na kiselo (zelena sljiva) ili smrdi na ono sto ne treba da bude u njoj (lisce ,granje itd)>PRAVITE RAKIJU KAO ZA SEBE A NE DA BI ZARADILI NA TUDJEM ZDRAVLJU JER PAR LITARA VAS NECE OBOGATITI.POZZZZZ

Mada sam obecao da se vise necu javljati preko portala,ali ovaj put moram da dam jedan mali komentar,ili postavim pitanje ,nasem dragom clanu Provac,i to sve u ime ovih ljudi sto citaju i interesuju se za tudja iskustava u pravljenju naseg tradicionalnog napitka,po kome smo postali poznati u pred-proslom veku.Naime,sljivovica se , zaista pravi od sljiva,i to tzv rakijskih , sto se, naravno, slazem sa PROVAC-om.Drugo,podrazumeva se da se u kljuk ne stavljaju grane i lisce,vec samo zreli plodovi.E, a sada prvo pitanje...Kada taj divan,zreo plod,stavis u kacu , cime ga stitis od oksidacije i uticaja "divljih" kvasaca?(naravno vrenje pocinje posle 2-3 sata).Moj odgovor glasi,10g vinobrana na 100kg voca (on sprecava oksidaciju kljuka i eliminise delovanje"divljih" kvasaca, s tim sto ti omogucuje delovanje slektivnih kvasaca ili ti "domacih",naravno, ne stavlj se "pivski" ili "hlebni" kvasac.Drugo pitanje glasi:Zasto se ne mesa kljuk?Nije dokazano da "cep" ili ti pogaca sadrzi najgore elemente,koji daju neki

neprijatan smek, ali kada se formira jo je "vasar"?naravno kod onih koji to rade i ne postoji pogaca,jer svo "meso" od sljive je je "aktivno" i iz njega se dobijaju te zeljene arome, a u pogaci, kada se napravi, je pravi "vasar" od "divljih" gljivica i budji (zato se i odvaja i ne ide u kazan). Posto je formula za alkohol opste poznata, ja mesam kljuk i idem u koris,"domacim" ili ti "plemenitih" gljivicama-kvasaca, jer mesanjem "provetravam" kljuk.A sada jedno bolno pitanje:Zasto ne treba dodavati secer,do zeljene granice od 18.6 shiromera?Sta se tu gubi , a sta dobija?Odgovor je: zadrzavma isti kvalitiet a dobijam ,cinjeca je, i 0.9 l rakije po dodatmom KG secara.Selektivni kvasac pretvori u alkohol ,kako vocni tako i "kristal" secer u alkohol.(Formula za alkohol je opste poznata,znaci alkohol je alkohol,a aromatici su aromatici,to su dve stvari,naravno).Sto se tice kazana,i pripreme tu je stvar jasna,mada ja primenjujem malo liberalnije mere,ali sutina je,dobra higijena kazana,u to se potpuno slazem sa tobom.)E sad jos jedno bolno pitanje:Zasto "peres" rakiju preko vode u toku destilacije?(lepo si upotrebio izraz "destilacija", a znam kako radis , stavis sud od 2l vode ispod lule itd..jednostavnija varijanta je da to isto uradis iznad sudopere ,stavis sud od 5 l vode i sipas onu istu rakiju i operes je za 10 minuta..jbg ista procedura???).Odgovor je sledeci: i ja isto "perem" rakiju ali na sledeci nacin,govorim o prepeku:Napunim kazan sa prvom frakcijom 70% dodam 30% vode,ali gledam da podesim optimalnu povrsinu isparavanja.(to znaci punim kazan tako da imam najvecu povrsinu za isparavanje),i sta sam dobio:prvo isparava metil ,pa etil ,pa voda i ostalo djubre).Ovim postupkom,prvo ,dobro operem rakiju , a i sacuvam alkohol.(ako ne stavljas vodu ,gubis oko 2-3 dobre rakije+nisi je dobro "opra", gore pomenuta sudopera ti nece to uraditi, budi siguran).Evo i jos jedno pitanje:Zasto u prepek stavljas kominu?Znaci mesas 0-(nultu-normalnu frakciju) sa prvom frakcijom,po toj logici dzabe radis prepek.Naravno tebe interesuju arome i mislis da se one nalaze u kljuk?Naravno one se i nalaze u kljuku ,ali arumu "povecavas" samo svezim vocem,nikako prevrelim.Jer, koncetracijom alkohola koncetrisu se i aromatici.Tebi sada ovo zvuci cudno,a li je istina.Problem je sada kako te armatike oziveti , jer ja pravim drugu frakciju do 62 % alkohola i skidam cistom destilovanom vodom do 40-50%.Svi aromatici budu "aktivirani",jer neki aromatici ostaju "ucaureni",jer se ne rastapaju u alkoholu... itd..

Toliko o nama iz Sumadije (kako ti kazes ,u pojedinim krajevima Srbije rakija se pravi na pravi nacin ..itd).Ovo shvati kao dobronameran "upitnik", jer, sam, ipak, nasao neke nelogicnosti u tvom

spravljanju rakije, i naravno "Nema bolje rakije od davde do Trakije"

ing.Misa S. Miletic

E ja se moram uključiti u diskusiju.Kao prvo pročitao sam oba posta i od Provca i o dfiskala.Sama tehnika odrade posla se razlikuje od tipa ljudi.Imamo neke kojima je sve jedno sta piju,(za dobru krmaču nema losih pomija), a ima i NAS koji vole da popiju kvalitetnu voćnu rakiju prijatnu kao voda sa izvora, rakiju koja otvara sva čula, koja je kako je ja nazivam Bensedin, pošto sedativno deluje (to važi samo za pravu).

Kako su dragi članovi naveli, tehnologija proizvodnje rakije počinje ne u buretu, nego u voćnjaku.Ako je

voće zdravo, neošteceno od bolesti i nenačeto---> ono zaslužuje da bude blagoslovljeno tako što će biti obrađeno i prerađeno u rakiju.Samo postupanje sa "savršenim" voćem nakon berbe, je stvar individualca.Ko će kako odraditi posao može uticati i finansijska situacija domaćina, raspoloživost opreme i dr. Dfiskal je detaljno opisao proces proizvodnje komine sa biološke i hemijske strane, i on se može prihvatiti kao validan.Stvar oko odvajanja prvenca, zatim patoke, razblaživanje vodom ili patokom je PONAVLJAM stvar pojedinca.Da li će neko imati savest ili ne, na to ne možemo uticati, pošto je njegova stvar da li će se pridržavati pravila ili ne.Svako ne pridržavanje pravila proizvodnje komine i iz nje rakije, može uticati na nečiji život.Može doći veoma lako do trovanja a u slučajevima predoziranja nekvalitetnom rakijom i do smrtnog slučaja.

Pozz od diplomiranog hemičara, koji itekako ima veze sa alkoholima i postupcima pravilne upotrebe istih, bilo u ishrani bilo u industriji.

16......

Naravno, moram i to da vas podsetim da i kod destilisane vode postoje "frakcije",glupo mi je da i to objasnjavam.. ono... najcistija,manje cista... "tehnicka".. itd..Znaci, voda kupljena u apoteci,sa sertifikatom,nece vam nikada,zamutiti rakiju.Svaka druga,"tehnicka" , svemirska itd hocePsssssss, nemoj da te neko čuje. Kakve frakcije, kakve nebuloze u vezi destilovane vode. Bože me sačuvaj, kakve gluposti. E ovo nisam očekivao da ću pročitati ovde.Šta je u suštini destilovana voda.To je takva voda koja je oslobođena minerala koji su prirodno rastvoreni u pijaćoj vodi.Prilikom destilacije vode, kada krene ključanje u aparatu za destilaciju i kada se nastala vodena para kondenzuje u hladnjaku, nema tu ničega osim vode,tj. ne nastaju neki sporedni proizvodi koji mogu smetati, međutim postoje 2 i 3 puta demineralizovane, radi sigurnosti da se nije nešto "provuklo", ali to je za laboratorije (u eksperimentima koji zahtevaju izuzetnu čistoću hemikalija i rastvarača) i ona se ne koristi u industriji pića i hrane. Ali da prilikom destilacije vode hvatamo frakcije

, stvarno Pa šta vi mislite od čega se pravi ona nazovi "apotekarska". Potpuno glupiranje, to je samo da vam drmnu više novaca iz džepa, a suštinske razlike nema sa tzv. "običnom" destilovanom vodom. Možda je propuštena kroz još neke filtere i to je to.Samo suvišan trošak, i izmišljanje tople vode.Po meni, a i sa hemijske strane, destilovana voda pravi disbalans u organizmu pošto ona ne sadrži nikakve mineralne elemente (ispravan naziv za destilovanu vodu je "demineralizovana voda" ), pa po zakonima hemije dolazi do rastvaranja kostiju i izvlačenja minerala iz njih i ostalih organa, što vremenom može napraviti strašan cirkus u organizmu, pojave raznih bolesti idr.Tako, nemojte da se igrate sa destilovanom vodom, a nikako je nemojte piti.

Ja kada pravim rakiju i potrebno mi je da razblažim ( što je i tehnološki ispravno sa vodom a ne sa patokom), ja lepo nabavim Eko vodu, ona sadrži nizak sadržaj minerala, ne muti rakiju, a može se nabaviti u bilo kojoj prodavnici za male novce. I što je najbitnije je da je zdrava i višak se lepo može utrošiti za piće.

17............

mislim da ce ti za rodnu biti pregusto , ja to onako iz sopstvenog iskustva kada bih danas sadio vocnjak smeo bih cacansku lepoticu da sadim na 1,5 x 4,0 cacansku najbolju na 2,5 x 4,0 a cacansku rodnu na 3,0 x 5,0 znam da je tebi sad kasno i da si vec tvoje posadio ali mozda neko ko planira vocnjak ovo procita , svaka od ove tri sorte moze da se prepozna u sred zime bez lista i ploda vec samo po obliku krosnje iliti po obliku kojem tezi ta sorta da formira. najteze je rodna da se zadrzi u zeljenoj formi to jest najvise buja u sirinu dok najbolja buja ali u visinu . sto se tice rezanja onako kako si opisao je ok

ODGOVORI VAZNO VAZNO

Ivane, "pocetnice" Govori Misa D_fiskal, drago mi je da si mene odabrao za neki savet , jer verovatno si shvatio neke stvari koje ja bejah napisah prosle godine...Sto se tice kengura on je aktivan , mi se dopisujemo privatnim porukama, ali sada je njegovo interesovanje,koliko vidim,nesto drugo a kada pocne rezidba,prolecno prskanje, sigorno ces ga naci na temi sljiva i rakija od sljiva..Tvoja pitanja su jasna i kratka,ali odgovori su strasno obimni i moraju da budu precizni..Dobra rakija se dobija iz dobrog sljivara... a dobar sljivar treba da bude sastavljen od dobre,rakijske sorte sljiva..koja moraju da budu uredno zasadjena, orezana oprskana i naravno sve to lepo "spakovano" za dalju preradu..Elem,velicna sljivara ,je naravno,bitna, ali kao pocetniku 5-6 ari bi ti bili sasvim dovoljno da "uvezbas" ovaj mukotrpan posao...na portalu imas,kako ide sadnja,razmak izmedju redova, i to CM (metrima) a to je tek prva faza.Sto se tici rakijskih sorti .. sigurno "cacansa rodna", "cacansak princeza" i sve kasne cacanske sorte..Ako ne nadjes na portalu koliko,razmak i ostalo .. poslacu ti ja mere i nacin sadnje.. priblizava se

prolece moramo brzo da radimo... S postovanje ing. Misa S. Miletic

SORTE ŠLJIVE ČAČANSKA LEPOTICA. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.

STENLI (STENLEY). Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.

ČAČANSKA RODNA. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.

VALJEVKA. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.

POŽEGAČA (MAĐARKA). Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.

VALERIJA. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja. ČAČANSKA NAJBOLJA. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu. ČAČANSKA RANA. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu. KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE). Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu. ČAČANSKI ŠEĆER. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.

PODIZANJE ŠLJIVIKA

* Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo. * Uništavanje korova. * Ravnanje terena. * Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK 0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta. * Duboka obrada zemljišta. * Fina priprema zemljišta za sadnju. * Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive. * Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću. * Kopanje jamića. * Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode. * Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu. * Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK). * Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.

* Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem. * Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje. * Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.

Pozzz i drago mi je da se neko osmelio da postavi jednostavna a u globalu komplikovna pitanja....

Jednostavno i kratko cu ti odgovoriti...

-Po pravilu trebalo bi da se odradi analiza zemljista...-Ako se nema vremena za to onda se odabere dobar plac za sadnju vocaka... -potrebno je da je ako je ikako moguce sto vise u toku vegetacije osuncan... da nema drva koja ce praviti senku i time zaseniti vocke...-Vocnjak pre sadnje lepo iskultiviras... ako moze prvo ide oranje... i ostavi se da preko zime izmrzne i onda na prolece se odradi spremanje i izravna...-Na prolece se lepo obradi vocnjak (naravno ako se sadi u prolece, ako u jesen onda se svi radovi odrade jedan za drugim i onda se sadi)...-Po pravilu gde kupujes sadnice saznas na koji razmak stavljas posto danas na trziste dolaze neke novije sorte koje mogu i na cesce da se sade...-Lepo izmeris onako kako su te savetovali... oznacis mesta...-Startujes kopanje rupa... obicno da dubina da ne bude ispod pola metra... onako pola metra u sirinu i pola metra u duzinu...-Kada si iskopao rupe startujes --->stavljanje ZGORELOG STAJNJAKA !!!! na dno rupe... preko toga ide jedan sloj zemlje i na taj sloj zemlje ide koren od sadnice kojem su zile skracene i osvezene skracivanjem ( vidi se da su zile na preseku bele)...- To lepo zatrpas sa jos pola kolicine preostale zemlje... onda se zalije sa recimo 10 litara ciste vode... i kada upije zatrpa se rupa sa drugom polovinom zemlje i to nogom sabije...- Tako postupas sa svim ostalim sadnicama...

Posao oko sadnje treba da odradis sto ranije dok nije krenula vegetacija... naravno ako ti uslovi dozvoljavaju da udjes u posed...

Oko prskanja nema da brines... tek kada prolista treba da se krene sa zastitom... dotle ima jos vremena...

Sadnice ce ti prodavac skratiti u dogovoru sa tobom na koju visinu hoces da ti se startuje sa grananjem stabla... tj da li zelis visa ili niza drva... posto oni skracuju originalne sadnice na visine koje zahteva kupac...nemoj da zaboravis da uracunas i onih min. pola metra korena i stabla koja ce ti se nalaziti pod

zemljom... na to obrati dobro paznju...

Izvuces kanapima lepo redove da budu u vinklu i nema da brines... okupis ekipu... nesto okrenete na

raznju i ima da svi budu zadovoljni... ali najpre posao pa onda cast i mast..

Sve najbolje

Viktor

Prskanje tek zasnovanih vocaka tj sadnica je finansijski mali trosak...imas nekoliko puta pri kretanju vegetacije prskanje sa bakarnim preparatima... pa onda u toku leta jos po koji put... posto nemas cvetova i plodova preskacu se neke faze u prskanju...

Obicno gledas kada padne kisa tada posle toga je pozeljna zastita lisne mase sa nekim fungicidom... toliko o obavezama nista specijalno

Stajnjak gledaj da nabavis od nekih odgajivaca stoke... najbolji je govedji... sa ovcijim pazi posto je veoma jak... ja stavljam svinjski posto je to pri ruci...

Orijentaciono kada skratis stablo prilikom sadnje tu ce ti startovati grananje celog drveta... pa sada ako volis visoka drva skratis malo... ako zelis da ponekad beres sa zemlje onda skratis malo vise... podesis sebi uslove ...

@ivanoptimalno vreme za sadnju prolecnu ti je dok vegetacija ne krene a presadjivao sam vocke u punoj vegetaciji pa su se primale preporucio bih ti da iskoristis taj stvaralacki polet i odmah iskrcis/povadis/jabuke i neko zbunje koje imas na parceli kolega Dragojlo se malo zaneo/nadam se da nece da mi zameri/sa dubokim oranjem ravnanjem zemljista za 6 ari ponovo ti kazem to ti nije potrebno dovoljno je da iskopas rupe 3*60cm rucno asovom stajnjak takodje preskoci to bi ti bilo komplikovano nabavka prevoz i sl dovoljna ti je jedna vreca od 25kg nekog kvalitetnog vest. djubrivakruske i jabuke takodje nemoj nesto ozbiljno uzimati u obzir traze mnogo vise prskanja kosticavo voce se lakse odrzava i bolje je da se zadrzis na njemu.Troskovi prskanja za 40ak stabala su zaista zanemarljivi u odnosu na troskove svakodnevnog zivota tako

da o tome nemoj ni da razmisljas a i nemoras sve odmah da naucis nego korak po korak

Prvotno napisano od Žuti E sada nešto razmišljam pa 6 ara je 600 m 2 , to ti je relativno mala površina . Koliko misliš da ti uopće može stati sadnca

Dvadeset i neka. Jos ako je polovina pod jabukom znaci oko desetak. A ti se raspisao o rigolovanju

Ivane, vidim iz Nisa si, Trstenik ti je tu, blizu Velika Drenova npr. Tamo mozes da kupis sadnicu sljive za oko evro ili ispod toga. Njih bije los glas ali sada posle novog zakona o vocnom sadnom materijalu su se stvari dosta poboljsale. Slobodno idi kod vecih proizvodjaca i bice to u redu.

Nemas ni prostora ni potrebe da ores jer na maloj povrsini ce traktor vise stete nego koristi da napravi, Izgazice vise nego sto ce da uzore. Iskopaj dobre rupe, sto vece to bolje i sad to odmah. I da, dobru si dluku doneo, za tebe je ipak Lepotica najbolje resenje. Ranije stize, fina je i kao konzumna, dosta suve materije, na sarku...pa hajd, nesto tolerantnija i dobra radza od nje.Srecno.

........................................

Znaci ovog proleca.Trebalo je da stoji "sadi to odmah" ali jbg, greska u razmaku

I posto sam pogresio evo da se izvadim Cim bude zemljiste u fazi da se na njemu moze raditi (ne previse vlazno, da se ne lepi za alat) iskopas rupe dva asova dubine,Prvi asov, znaci prvi sloj dubine oko 25 cm, stavljas na jednu stranu rupe, drugi asov na drugu. Tako ces dobiti rupu oko 50 cm dubine.Kad si to uradio deo zemlje od prvog asova vratis u rupu, ako su veliki komadi, buseni, a bice takvih sigurno isitnis necim, asovom ili motikom. Vratis onoliko zemlje da kad na nju stavis sadnicu ona bude na dubini na kojoj treba saditi, a to je dubina na kojoj je bila u rastilu. Vidi se to na sadnici. Kad si to uradio postavis sadnicu (pre toga sredis koren, ako ima polomljenih zila odstranis ih ako ima neka prevelika prekratis je) sam koren sadnice zatrpas sitnom zemljom prvog asova ali sto sitnijom, nagazis to dobro, bacis saku muneralnog djubriva (15:15:15 ces najlakse naci) a zatim zatrpavas rupu do vrha zemljom drugog asova i dobro nagazavas. Posto nemas mnogo sadnica svaku posle sadnje dobro zalij ma kakvo vreme da bude jer se to ne radi zbog vlaznosti zemljista vec da voda nanese sitne cestice zemlje do zila posebno do onih najsitnijih. Ako imas stajnjaka mozes i njega da ubacis ali ako ga ubacujes nemoj d adodje u direktan kontakt sa zilama.I jos.Ako imas mogucnosti pre sadnje koren sadnica ubaci u mesavinu vode, sveze govedje balege i ilovace (glinoivito zemljiste) To mozes zamesati ili u nekooj vecoj posudi ili u rupi iskopanoj u zemlji a ona treba da bude kasasta, ne previse tecna da spada sa zila ali dovoljno tecna da svaka zilica bude nakvasena njom.

I uspece svaka sigurno.

............................................................

Oki, istina je da se na površinu izbaci mrtva zemlja, no isto tako se zdrava zemlja obrne dole. A upravo to hočeš za trajne nasade, jer njihovo je korjenje dublje u zemlji, a ne na površini. Žitarice slabije uspjevaju na takvoj zemlji iz razloga što imaju plitko korjenje koje slabo dopire do hranjivog sloja.

Dubokim oranjem dobivaš bolji vodeno zračni režim u zemlji i još je dobra stvar to, što je sjeme raznog korova koje je bilo gore, poslje oranja, duboko dole i ne klija, odnosno manje za malčirati poslje

Iz ovih razloga plitko oranje, podrivanje te bušenje rupa nije najbolji izbor prilikom sadnje, duboko oranje nekoliko mjeseci prije sadnje i podrivanje malo prije sadnje je, čini mi se, dobro odrađen posao.

Zdravo Ivane,

Jesam, zavrsio sam obuku za proizvodnju vocnjih rakija. Inace zavrsavam Poljoprivredni fakultet u Zemunu a i pored toga zivim na selu i imam svoj vocnjak Sljeva. Mnogo je bitno da znas sta zelis sa tim sljivama, da li za prodaju, za konzumiranje, da li za rakiju. Svaka sorta sljive ima svoje prednosti i mane, neke sorte su pogodnije za rakiju neke nisu, u principu za jelo mozes koju hoces sortu da sadis ali opet je mnogo lepse kada jedes sljivu koja ima dosta secera u sebi i samim tim ima lep ukus. Ako zelis za rakiju, najbolja sorta za to ti je Pozegaca pa ide Valjevka, Cacanska lepotice i Cacanka rodna pa onda sve ostalo. Najlosija sorta ti je Stenli. E sad Stenli je otporan na sve, tesko moze da se desi da ga neka bolest napadne i da dodje do susenja. Tako da je on pogodna npr za izvoz ali 50 stabala, nema tu vajde dizati zasad da bi izvozio. Posto je Pozegaca u procesu izumiranja,a ako ne nadju resenje za nju da je nakeleme u skorije vreme na neku otpornu podlogu a koja je samim tim kompatibilna sa samom Pozegacom docice do izumiranja te sorte. Tako da ti je moj predlog da ako planiras da sadis sljive kako bi se bavio proizvodnjom vocnje rakije, ti posadi Cacansku rodnu ili Cacansku lepoticu, a mozes i jednu i drugu. Zasto ti to kazem!? Zato sto ja imam Cacansku rodnu koja je tako ukusna i pogodna za rakiju da ne mozes da verujes. Ima i vise nego sto je potrebno secera u sebi, za jelo je odlicna, otporna je na bolesti jer je to sorta nastala ukrstanjem stenlija i pozegace. Pazi Valjevka je i bolja od nje ali ja ne znam mnogo informacija o njoj ali znam da je i ona osetljiva na bolesti. Znam da je Valjevo poznati vocarsko vinogradarski kraj tako da ta Valjevka dole kod njih uspeva. Ja ne znam odakle si ali imaj u vidu da moras zemljiste da ispitas, da vidis kakav ti je reljef , tj geografski polozaj. A ako hoces da prodajes i neku paricu da uzmes od tih 50 stabala, ali opet ti kazem malo je to za neku extremnu zaradu, imas i Cacansku ranu koja stize prva pre svih i na pijacama tada dostize i cenu mislim do 100 dina. A sto se tice razmaka u redu i izmedju redova, zavisi prvo od polozaja parcele, ne sme drvo da zaklanja drugo drvo od sunca sutra posle 5 godina kada ti budu krosnje drveta mnogo vece. Znaci zavisi od nagiba terena i polozaja parcele u odnosu na sunce, odakle izlazi i gde zalazi. Ako ti je njiva ravna, ne mora da bude idealno ravna, moze i neki blagi nagib. Slobodno mozes da ides u sadnju 4x3 , znaci razmak u redu 3m a izmedju redova 4m. Zato sto je bitno sutra kada npr tanjiras u vocu , ti komotno mozes sa dva prolaza da zavrsis jedan red a ako stavis 5 metara, ti ces morati da ides i trci put gde ce ti dolaziti do preklapanja prohoda, skoro duplo gazenje veci troskovi rada. To moze da pije vodu ako to zelis, samo ako ti je veliki nagib njive i moze doci do zaklanjanja stabala, onda obavezno ide vece rastojanje izmedju redova. Imam ja i neku literaturu, ako

si zainteresovan, mozda ti i mogu polsati nesto na email sto imam... Mislim da sam ti makar malo

pomogao, ako treba nesto slobodno pitaj... Pozdrva

E ovako, zasad moras podici pre vegetacije minimum 10-15 dana, da bi se sljive primile i pocele sa ozelenjavanjem. Ja sam uglavnom dizao zasad i jesen. Ali moze i sada. Sto znaci da moras do 1.marta sve zavrsiti. Malo ce ti biti zeznuto zbog tih jabuka, jer te zile ostaju u zemljistu, moras dobro srediti zemljiste. Moja i je preporuka da izvrsis rigolovanje zemljista na 80 cm, kako bi pokusao te zile da poseces i pokidas ili duboko oranje, trebalo bi i jedno i drugao, ali ako nisi u mogucnosti za rigolovanje onda idi na dupoko oranje 50 - 60cm, u zavisnosti od traktorsko masinskog agregata. Posto kazes da ti je ravna parcela onda komotno mozes da ides na 4x3 sadnju, kako je pocinjes, obrati paznju da ti sljive budu zasadjene u trougao, to je ono sto si me ti pitao ali sam zaboravio da ti napisem. Poslacu ti sliku da vidis kako to izgleda na mail i u njemu cu ti objasniti to. ALi ima vremena za to. E sad, mozes slobodno i samo Cacansku rodnu. Ona ti je mnogo dobra, nemoj samo zaletati u bilo cemu sto radis, proveri sadnice, nemoj da ti uvale neke bezveze, kad budes kupovao kupi sa deklaracijom i te deklaracije cuvaj za kasnije u slucaju da se nesto desi ili skapiras posle tri godine da ustvari to nije ta sorta sljive pa mozes da ih tuzis da ti vrate novac. Sto se tice trzista, uglavnom ide se na izvoz za rusiju za te istocne zemlje, u nasoj drzavi sto se tice trzista mozes samo prodajes na pijacama jer je ovaj smrdljivi Miskovic napravio monopol trzista i on upravlja njime kako hoce, sam proizvodi i sam prodaje. Tako da samo mozes da ides na tu prodaju ali nije to sve tako sjajno ako mislis da tako deluje... Ti dajes nekome na kvantazu ili nekom selu gde se vrsi otkup tvoje sljive a to ide preko 5 ruku, gde svako uzima svoj deo, tako da ti uzmes max 30 din. po kilogramu, a to je smesno na 50 stabala sljive. A znas da i sljiva stize tek u 2-3 godini gde daje nesto ploda. Ne mnogo. Za rrakiju moze da bude, ali kao sto kazes, o moze da ti bude hobi. Izuskuje i tu rada na njemu, mislim na voce. Imas orezivanje svake godine koje je mnogooo bitno, to nemoj da dajes svakom da ti orezuje, pogotovu u prvoj godini kada treba da formiras krosnju na odredjenoj visini stabala, pa treba da obratis paznju da svako stablo u vocu da mu na odredjenoj visi pocinje krosnja. Imas polivanje nekoliko puta godisnje i bacanje stajskog djubreta po vocu. A ovo sto si rekao jednogodisnje ili dvogodisnje to prvi put cujem. Zato sto je sljiva kao i druge vrste voca visegodinja biljka. Sta god da treba samo pitaj... Pozzz

ORGANSKA POLjOPRIVREDAĐubrivo bez hemije

Đubrivo od kopriva

Naročito se preporučuje za lisnato povrće zbog azota, a sadrži i niz mineralnih materija.

Koprive potopite i ostavite u vodi sve dok ne prestane da pjeni. Za to vrijeme, svakodnevno promiješajte drvenim štabom. Za nekoliko dana, đubrivo od kopriva dobija neprijatan i prodoran miris i zato ga treba

praviti van kuće, a posudu djelimično pokriti.

Kada pjena prestane da izbija, đubrivo procijedite i razrijedite desetostrukom količinom vode, a zatim zalivajte oko biljaka. Ljeti, u vrijeme intenzivnog rasta i razvoja ovim đubrivom povrće se može zalivati jednom nedjeljno.

Nasječenim koprivama, ako ih ima dovoljno, treba pokrivati i tlo između redova povrća, što veoma povoljno djeluje na pojačan rad mikroorganizama i mineralnu vrijednost zemlje i povrća. Treba, međutim, obratiti pažnju da koprive nemaju sjeme, inače bi se tečnim đubrivom ili svježim biljkama između povrća zasijale mlade koprive.

Đubrivo od kupusa

Ako se njime zalivaju mlade biljke brže će rasti i biti otporne prema bolestima. Upotrebljavaju se spoljni listovi kupusa.

U 10 litara vode stavite tri kilograma svježeg lišća. Sud poklopite i ostavite dvije tri nedjelje, na temperaturi od oko 20 C. Poslije toga, tečnost procedijedite i upotrebljavajte za zalivanje mladih biljaka. Miješa se sa tečnim đubrivom od koprive: u 7 litara vode sipa se 1,5 litar đubriva od kupusa i 1,5 litar đubriva od koprive.

Đubrivo od gaveza

Efikasno i višestrano korisno tečno đubrivo dobićete ako izmiješate jednake djelove đubriva od gaveza i koprive, a zatim dodate desetostruku količinu vode. Biljne ostatke obavezno kompostirajte.

I nasječeni listovi stabljike gaveza mogu da posluže za pokrivanje tla između povrća. Iskustvom je potvrđeno da se tako može proizvesti dosta zdravog i ukusnog pasulja. Ako na obližnjem travnjaku ima dosta gaveza, materijala za kompost biće uvijek dovoljno. Lišće i stabla gaveza treba izmiješati sa ostalim otpacima u kompostu, što mu veoma podiže vrijednost.

Od raznog ljekovitog bilja

Treba ga sjeći prije zime, a koristiti uz dodatak kopriva i ljuski crnog luka. Podstiče djelovanje mikroorganizama u zemlji, podiže otpornost biljaka a istovremeno je i dobro đubrivo.

U jesen, sve neupotrebljeno ljekovito bilje nasjecite u veliki sud i nalijte vodom. Pred kraj zime, tim nerazrijeđenim đubrivom (ako je bilja mnogo, onda razrijeđenim) zalijte one leje gdje će se saditi povrće sa plodovima- paradajz, tikvice, krastavci, pasulj, grašak (u južnim krajevima paprike i plavi patlidžan), ali i baštenske jagode, voćke i ruže.

Đubrivo od kostiju

Kosti su bogate raznim mineralima i zato su podesne za pravljenje đubriva. U bure staviti red kostiju debljine petnaestak centimetara i preko njih 2-3 cm negašenog kreča. Ovako napravljenu gomilu dobro nakvasiti vodom od čega će se kreč zagasiti i pomoći da kosti omekšaju. Mora se voditi računa da uvijek ima dovoljno vlage. Poslije nekoliko mjeseci, kosti u buretu preliti ključalom vodom od čega će se potpuno rastvoriti. Taj rastvor izvanredno je đubrivo za sve kulture.

Izbor posude

Za pripremanje ekstrakta, oparka i uvarka upotrebljavajte posude od gline, keramike, plastike ili drveta. Metalne ili oštećene emajlirane posude nijesu pogodne, jer dolazi do hemijskih reakcija sa metalom. Posude pokrijte tako da u njih ne mogu da uđu sitne životinje, a da pristup vazduha bude slobodan.

_________________________

http://poljoinfo.com/index.php?topic=1663.0

Pogledaj i ovde a donosim ti knjigu kad sednemo na pivo.

@ivan-pocetnik

Samo ću ti kratko dati svoj predlog. Ako ima u okolini traktor, bilo bi veoma dobro da razbaciš stajnjaka i prevrneš zemlju, pogotovo jer je bio stari voćnjak. Za tako manju parcelu neće te mnogo koštati. Eliminisat ćeš korov, ujednačiti zemlju, poravnati, pa ćeš u narednim godinama lakše obrađivati teren između redova, a korijenov sistem novih sadnica će se lakše razvijati u prvih 2-3 godine.

Sadnja:Ja sam sadio na način, rupa 50x50x60, stajnjak u dno, preko njega malo NPK, pa sloj zemlje, pa zasadiš sadnicu, pa 5cm od površine opet NPK pa opet zemlja do kraja, Kolac 1m visine 20cm od stabla, špaga na osmicu. Ako odlučiš za proljećnu sadnju, OBAVEZNO zalij odmah pri sadnji. Pri sadnji dobro nagazi zemlju oko žila. U toku vegetacije moraćeš još par puta zalijevati jer zemlja oko žilica će se stabilizovati tek nakon nekog vremena (za razliku od jesenje sadnje, mirovanja i natapanja snijegom preko zime).

Sadnica:Jednogodišnja sadnica je pritka bez grančica. Moj savjet ti je dvogodišnja, sa već formiranim grančicama. Uštedio si godinu dana razvoja, a već tokom ove godine možeš polako da se zanimaš sa razvođenjem i formiranjem krune. Od zadnjeg razgranjenja skrati provodnicu na 5-6 pupoljaka a ukloni moguće konkurencije. Jednogodišnje su možda jeftinije, ali ako već možeš da biraš... Mislim da nema tu pravila kad se koja sadi, samo je važno da zalijevaš ako sadiš na proljeće. Jesenja sadnja po meni je zakon jer sadnica u proljeće onda grabi u punoj kondiciji.

Zaštita:Za 40kom, kao što već neko reče ne moraš da brineš jel nije neko veliko ulaganje. A kad smo već kod toga, moj ti je savjet da odabir vršiš zavisno od vrste, ili koštunjičavo ili košpičavo. Jer će ti upravo velika raznolikost iziskivati i više vrsta sredstava za zaštitu. Obrati pažnju.

Sorte:Već si pominjao da sadiš za svoj gušt i rakiju. Kod mene se pokazala č.rodna kao vodeća za rakiju jer ima najveći postotak šećera u sebi od čačanskih sorti - možda i griješim, ali sam siguran da ovdje ima stručnjaka za rakiju pa će ti oni bolje savjetovati. Kad budeš birao, biraj ukusne i slatke sorte, a i kiselkaste ako voliš kiselo.

Srećno ti bilo i puno uspjeha u svom novom voćnjaku!

Moja preporuka ti je da ti sto pre krenes u tu sadnju to je proces koji traje u zavisnosti koliko sadnica ces posaditi. Nemoj cekati mart, ako bude lepo vreme pocece vegetacija i bojim se da ce samim tim i biti kasno, mozda se nece lepo razviti, bolje sad najkasnije do kraja marta zavrsi to sve da ti bude mirna glava, dok je period mirovanja, taman kad krene vegetacija razvice se prvi listici i to sve kako ide dalje prirodnim putem. Samo da ti kazem, obrati paznju da kada podignes zasad da svako drvo skratis na istu visinu a kada tokom marta izbiju prvi listici, oni ce ti izbiti po celoj duzini drveta, slobodno poskidaj rukom sve listice do odredjene visine gde zelis da krene kruna da ti raste,ta visina zavisi od mehanizacije koju posedujes zbog obrade a i zbog visine nadmorske visine, ne znam da li znas da razlika u temperaturi u predelu zemljista i na visini krosnje moze da varira cak i do 2 stepena ,neki ljudi namerno stavljaju da im visina stabla bude sto veca zbog niskih temperatura.A vec ces u drugoj godini na toj visini dobiti prve grane koje ce ti ciniti osnovu krune. Mnogo je isto tako bitno i da ti ceo zasad bude pod konac podignut, znaci red mora da bude prav kao strela.

A ovo vezano za kolceve, posto vidim da se dosta polemise o tome. Vetar ne moze u prvoj godini da polomi drvo , oni se ne stavljaju zbog toga pored drveta i uvezuju, sacekas malo da se drvo primi lepo i da krene da se razvija, pa tamo krajem marta u toku aprila mozes koceve da postavis, a postavljaju se da bi ispravili drvo u slucaju da je krivo zasadjeno ili mozda ukrivo pocelo da raste, i u zavisnosti od toga stanes na vrh reda uhvatis pravac i krenes redom da ispravljas svako drvo, u zavisnosti na koju stranu je pocelo drvo da bezi i ako nije u osi, onda sa druge strane stavis kolac i zategnes kanap toliko koliko je potrebno da se drvo ispravi. I ovo ko je rekao , vezuje se u obliku broja osam kako bi imalo lufta, jer ne vvalja da se zateze kanap, ako se drvo razvije, ima kanap da se ureze u stablo...pozzz eto malo i mog iskustva da podelim. Po meni je najbitnije formiranje zasada, zato nemoj se libiti da potrosis dosta vremena pri podizanju zasada kako bi sutra imao sto bolje prinose i sto bolju rakiji, kako god... pozzz i