Bezbednost hrane iprimarna poljoprivredna proizvodnja

Prof. dr Svetlana Antić-MladenovićUniverzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet

Sadržaj

Primarna poljoprivredna proizvodnja - definicija

Kvalitet poljoprivrednih proizvoda – potencijalne opasnosti

Organska proizvodnja i bezbednost poljoprivrednih proizvoda

Karakteristike/specifičnosti poljoprivrednih zemljišta u Srbiji

Koncept dobre poljoprivredne prakse

Pitanja...

Kako osigurati bezbednost primarnog poljoprivrednog proizvoda?

Kako “prepoznati” bezbedan proizvod?

Šta je ono što znamo, a gde se javljaju “skriveni” problemi ?

Da li organska proizvodnja predstavlja siguran put do bezbednog

poljoprivrednog proizvoda?

Da li poštovanje principa dobre poljoprivredne prakse

garantuje zdravstvenu ispravnost poljoprivrednih proizvoda?

Primarna poljoprivredna proizvodnja obuhvatasve faze u lancu ishrane do i uključujućitransport, skladištenje, rukovanje proizvodima...(CAC/RCP 1-1969, Rev. 4-2003)

Kontaminacija poljoprivrednog proizvoda opasnimmaterijama može da nastane u svim fazama primarneproizvodnje – setva, djubrenje, navodnjavanje, zaštitauseva, žetva, transport, skladištenje...Krajnji korisnik mora biti dobro obavešten o prirodi iizvorima potencijalno opasnih materija u proizvodu...

Opasne materije u poljoprivrednim proizvodima:

Biološke, hemijske ili fizičke prirode – sve materije u hrani

sa potencijalom da izazovu negativne efekte po zdravlje

ljudi i/ili životinja

Najznačajnije opasne materije u primarnimpoljoprivrednim proizvodima...

Nitrati (NO3- - N)

Pesticidi i preparati za ubrzano sazrevanje povrća i voća

Teški metali i metalodi (olovo, kadmijum, nikl, hrom, živa, arsen...)

Radioaktivni elementi (uran, cezijum, stroncijum)

Mikroorganizmi (Escherichia coli, Salmonella sp., Listeria

monocytogenes,...)

Mikotoksini

Nitrati...u čemu je problem?

Nutricionisti savetuju svakodnevni unos raznovrsnog povrća –

WHO preporuka 400 g povrća i voća dnevno (2003)

Povrće može da doprinese unosu nitrata preko prihvatljivog

dnevnog unosa (ADI 3,7 mg/kg telesne mase (60 kg))

Višak nitrata u hrani i vodi javlja se, najčešće, kao posledica

primene mineralnih i organskih đubriva u količinama većim od

potreba biljaka – problem može da se javi i u konvencionalnoj

i u organskoj proizvodnji

Višak nitrata može da izazove rak debelog creva i metahemoglobinemiju

Proizvod Maksimalno dozvoljena količina nitrata u mg/kg

Svež spanać Ubran od 1. oktobra do 31. marta 3000

Ubran od 1. aprila do 30. septembra 2500

Zamrznit spanać 2000

Sveža zelena salata

Ubrana od 1. oktobra do 31. marta:- proizvedena u polju- gajena u zatvorenom prostoru

40004500

Ubrana od 1. aprila do 30. septembra:- proizvedena na otvorenom- proizvedena u stakleniku

25003500

Salata tipa iceberg

Proizvedena na otvorenomProizvedena u plasteniku

20002500

EU regulativa No 1881/2006; PRAVILNIK o dopuni Pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja"Sl. glasnik RS", br. 39/2014

Sadržaj nitrata viši je u:Sadržaj nitrata može se smanjiti načinom čuvanja i upotrebe povrća:

Lisnatom povrću (salata, spanać, rukola)

Smrzavanjem

Povrću proizvedenom u zatvorenom prostoru

Pranjem (za 10-15 %)

Povrću proizvedenom u zimskim mesecima

Ljuštenjem (za 30 %)

Unutrašnjim, bledo zelenim listovima

Kuvanjem (za 16 – 79 %)

U lisnim drškama

Ključni faktor NIJE količina povrća, već vrsta povrća, način proizvodnje, sadržaj nitrata u povrću,

način čuvanja i pripreme povrća

Teški metali, metalodi i radioaktivni elementi...u čemu je problem?

U zemljištu su stalno prisutni u određenim koncentracijama, kao

posledica raspadanja minerala matičnog supstrata – prirodni

konstituenti životne sredine

Savremeno doba prozrokovalo je i zagađivanje životne sredine ovim

elementima iz mnogobrojnih anropogenih izvora

Postojani su životnoj sredini i ne mogu se razgraditi i/ili uništiti

Ulaze u lanac ishrane usvajanjem od strane biljaka

Mogu se javiti kao problem i u konvencionalnoj i

u organskoj proizvodnji

Fiziološko delovanje teških metala i metaloida

Metali/metaloidi neophodni za živi svet

Metali/metaloidi koji nisu neophodni

Fe, Mn, Cu, Zn, Mo, Co, Se

(Cr, Ni, V)

Cd, Pb, As, Hg

Toksično delovanje na biosferu u visokimkoncentracijama

Toksično delovanje na biosferu u niskimkoncentracijama

Zbog specifičnosti matičnog supstrata na kome se formiraju,mnoga zemljišta u Srbiji imaju visoke ukupne sadržaje nikla.

Istovremeno, mnoga od tih zemljišta imaju kiselu reakciju,što povećava njegovu pristupačnost za biljke

Sadržaj nikla u poljoprivrednim kulturama – Pomoravlje...uticaj karakteristika zemljišta i biljne vrste

Ugroženost lanca ishrane – meso, mleko, jaja...?Prekoračenje prihvatljivog dnevnog unosa (2,8 µg kg-1 t.m.)?Dozvoljene vrednosti u hrani?

1 20

10

20

30

40

400

450

500

Ni Cr

Sadržaj nikla i hroma u travnim smešama, Zlatibor

...visok sadržaj metala u zemljištu, kisela reakcija zemljišta,pojava hiperakumulatorskih vrsta u smeši

Jakovljević et al, 2004

mg

kg-1

Ugroženost lanca ishrane...?

Sadržaj iznad kojeg je moguća pojava toksičnosti za biljke

Biomasakukuruza

Zelena salata

Biomasasoje

Dozvoljene vrednosti

u hrani

Olovo (Pb)

21427

278

246116

0,1 - 40

Nikl (Ni)

61510

24

34

-

Kadmijum (Cd)

4 0,7 4 0,05 - 1

Sadržaj pojedinih teških metala u biljnom materijalu (mg kg-1)– Mačva, nakon poplava 2014. godine -

(Antić-Mladenović et al., 2014, neobjavljeni podaci; „Službeni glasnik RS”, broj 29/14 i 37/14-ispr.)

Sadržaj kadmijuma u pojedinim lekovitim biljkama - 1000m n.v.

… uticaj biljne vrste i reakcije zemljišta (sadržaj Cd u zemljištu ispod MDK)

Radanovićet al., 2004

Mikroorganizmi i mikotoksini...u čemu je problem?

Mikotoksini se mogu javiti u bilo kojoj fazi proizvodnje i ne mogu se

ukloniti daljom obradom proizvoda

Sveži proizvodi mogu postati mikrobiološki neispravni u bilo kojoj fazi

proizvodnje i/ili tački duž lanca ishrane

Glavni izvori mikrobiološke kontaminacije su: voda, organska đubriva,

radnici, alat i transportna vozila neodgovarajuće čistoće,

neodgovarajuće hlađenje...

Opasni su kod proizvoda koji se koriste u sirovom stanju – voće, povrće

Mogu se javiti kao problem i u organskoj proizvodnji

Pesticidima se ne štiti samo siguran prinos,već i zdravlje ljudi

Ključni faktor je pravilna i kontrolisana primena pesticida

Prepoznavanje/identifikacija neodgovarajućih proizvodnih tehnologija

i potencijalnih opasnosti po bezbednost hrane nije jednostavna....

Prevencija zagađenja primarnih proizvoda treba

uvek da bude ispred pojave problema!

Koncept Dobre poljoprivrednje prakse(Good agricultural practice – GAP)

Napori kojima se osigurava bezbednost hrane moraju

da počnu na nivou primarne proizvodnje!

GAP pristup poljoprivredi podrazumeva uspostavljanje smernica

ili standarda za poljoprivredne proizvođače, kao i smernica za

praćenje ovih standarda...

Koncept Dobre poljoprivrednje prakse(Good agricultural practice – GAP)

Poštovanje principa dobre poljoprivredne prakse u primarnoj

biljnoj proizvodnji garantuje korisniku da proizvod u vreme

žetve ispunjava zahteve standarda za kvalitet i bezbednost...

Izbor odgovarajućeg zemljišta za zasnivanje biljne proizvodnje

Setva/sadnja semena najboljeg kvaliteta i odgovarajuće sorte

Upotreba odobrenih sredstava (đubriva, pesticidi) uz tačno poštovanjepreporuka za primenu (koncentracija, količina, učestalost i vreme primene)

Kontrola kvaliteta vode za navodnjavanje (ukoliko se koristi)

Primena odgovarajuće tehnike žetve i skladištenja/rukovanja proizvodimana gazdinstvu

Primena odgovarajuće tehnike transporta proizvoda do mesta prodaje

Osnovni principi konceptadobre poljoprivrednje prakse

Podizanje javne svesti

Edukacija proizvođača

Zakonska akta

Koncept limita

Inspekcijski nadzor

Rejonizacija proizvodnje

Monitoring

Kako osigurati bezbednost primarnog proizvoda?

...identifikacija i upravljanje rizikom

Hvala na pažnji!