odluke. Potraga za podrskom ih podstide na priblizavanje zajednici.Ona ih tera i na saradnju sa susedima, a za sad doziranu i po diktatuspolja postavljenih zahteva.

Zbog svega toga, od lokalnih se vlada u bliskoj budu6nosti ne mo-2e o6ekivati intenzivnija bezbednosna saradnja. Pod pretpostavkomda one eak i jesu voljne da svoj region udine bezbednim za taj imnaum trenutno nedostaje mirotvorne mo6i. One mogu, na primer, dakolektivno ozvanide svoju privrZenost principu nemenjanja granica uregionu silom. Ali one time ne mogu da izmene faktidko stanje, pa 6eKosovo idalje biti blize nezavisnosti nego reintegraciju u SCG (Srbi-ju). Njihova politi6ka volja nije, takode, dovoljna da bi se Albanci izMakedonije zaustavili kod promene ustava. lli, mada su se medusob-no priznale SCG, BiH i Hrvatska jedna drugoj jos uvek nisu pouzdangarant bezbednosti vec je to NATO (EUFOR). Odatle i koncept dvo-stepene integracije - prvo regionalne pa onda evroatlantske - po ko-me 6e granice izmedu drZava postati meke i prestati da budu linijarazdvajanja trenutno na Balkanu ima status ugodne, ali u skorasnjevreme tesko ostvarive vizije.

Cini se stoga da u dogledno vreme redene vlade bezbednost svo-jih dr2ava i regiona mogu ozbiljno da pove6aju jedino reSavanjem unu-tra5njih problema.'z2 Nadelno posmatrano, njihov 6e doprinos stabili-zaciji regiona rasti po tempu rasta bezbednosti rodnih im drustava.Prvi je uslov za to da svaka od njih akceptira i instalira koncept inte-gralne bezbednosti, kome se u temelju nalazi bezbedan pojedinac(gradanin). Zbog mnostva medusobnih razlika opseg zadataka ibez-bednosnih izazova sa kojima su suodene vlade u regionu je nuZno1azli6il. Differentia specifica se moze otkriti merenjem njihove primak-nutosti liberalno-demokratskim nadelima otvorenog drudtva. Natoj skaliposlednje mesto zauzimaju centralne drzave Yu-porekla iAlbanija. Toje i razlog 5to 6emo svoju paznju suziti na njih. Tim opravdanije, jer iztog prostora sti2u glavni izazovi pojedinadnoj i zajednidkoj bezbedno-sti drZava regiona.

2'?Sire o tome na primeru SRJ/Srbije vidi u: Miroslav Hadzi6, Critical securityPoints ol Serbia/FR Yugoslavia, in: Ten Years After: Democratisation andSecurity Challenges in South East Europe, Gustav E. Gustenau (ed), Na-tional Defence Academy Vienna, May 2001, pp. 19-39.

' - Bezbednosna pitania

Bez veie se greSke moze ustvrditi da se Hrvatska, BiH, SCG, Ma-kedonija i Albanija joS uvek nalaze u fazi prelaska iz rata, autoritarnihporedaka i/ili drzavnog rasula u mir. Red je istovremeno o formativnojfazi u kojoj vlade bar deklarativno ho6e da postave temelje novom idrugadijem poretku. Pred njima, dakle, nisu samo zadaci sanacije po-sledica rata i rasula, vec rekonstitucije i restrukturacije drudtva (drZa-ve). U ovim je druswima, znadi, na delu vremenski tesko omediva fazanormalizacije i konsolidacije u kojoj su idalje otvorene sve mogu6no-sti - od retrogradne involucije preko produ2enog stanja nemo6i (sa-moblokiranosti) do pozitivnog razre5enja krize.

Utoliko se vlade dr2ava iz "zadnjeg balkanskog vagona" i poredsvih medusobnih razlika nalaze pred nadelno istim zadacima. Dodat-nu slidnost tvori dinjenica da su preobraZajni kapaciteti njihovih dru-Stva na minimumu, te one jod nisu otkrile "Arhimedovu tadku" svojihprojekata reformi. Niska socijalna izdrzljivost stanovniStva spredava i/ili odla2e radikalne ekonomske zahvale, dok nacionalistidka i ratnahipoteka onemoguCava Iiberalno-demokratsku rekonstituciju. Sledstve-no tome, sektor bezbednosti ioruzane snage u ovim drustvima suizvan dohvata ozbiljnih promena. Pri takvim pretpostavkama vlade suovih dr2ava osudene na dnevnu politidku borbu za svoje pre2ivljava-nje, te 6e im se u uspeh ura6unati ako bar sprede ponistavanje podet-nih reformskih dostignu6a.

Zamisao reforme sektora bezbednosti

Od pre nekoliko godina u politidki i naudni saobra6aj je uvedenasintagma "reforma sektora bezbednosti" (Forsfe4 2002:27). Zatim jepod uticajem anglosaksonskih pisaca po6ela da prerasta u zasebanteorijski koncept. lz njega je potom, pod uticajem EU i NATO, derivira-na celovita politidka strateg jja. Ovaj se pojam, ujedno, sve viSe koristikao alatka u analizi dru5tvenih i bezbednosnih procesa u jedinadnojzemlji ilizajednici vise njih. U tom se kontekstu dometi reforme sekto-ra bezbednosti desto koriste i kao vazan pokazatelj smera, tempa idohvata reforme celog druStva.

Mada ne postoji opsteprihva6ena definicija ovom se slozenicomgeneralno oznatava ukupnost promena u miSljenju i praktikovanjubezbednosti u okvirima jedinadne driave. Re6 je, dakle, o zbirnoj sin-tagmi koja nadilazi, ali u sebe iukljuduje, niz uporednih a relativno

'.: a) :.-) . t i

odvojenih reformi svakog od 6inilaca bezbednosti date drZave. Njomse, isto tako, promene u sektoru bezbednosti vezuju posredno, a to-kom razrade i neposredno za reformu konkretnog dru6tva. Time sedodatno naglasava meduzavisnost brojnih promena unutar sektorabezbednosti kao i njihova odredenost sadr2ajem, zahvatom i smeromreformi u jedinadnom dru5tvu (Hendrickson, 1999).

U momentu nastanka ovaj je koncept referisao pre svega na cen-tralna i istodnoevropska dru5tva u tranziciji. Smatralo se, ujedno, dabez njegove primene ni je mogu6a trajna, pol i t idka ibezbednosna,normalizacija postkonfliktnih druStava Zapadnog Balkana. U zemlja-ma Srednje i lstodne Evrope ovaj je koncept politidku snagu crpeo izjavne spremnosti ve6ine mesnih gradana ielita da nakon sloma soci-jalizma Sto pre usvoje vrednosti uzor-druStava iz Zapadne Evrope.Zato je u njima reforma sektora bezbednosti uglavnom poimana kaosimultani proces privodenja sopstvenog druStva modernim uzusima.u okviru koga se i nasledene oru2ane snage privode potrebama na-staju6eg demokratskog poretka. Ne 6udi stoga da je reforma ovogsektora 6esto razumevana kao postupak prostog prenoSenja i prime-ne evroatlantskih resenja u sferi bezbednosti. U tom je pravcu delo-vao iponuden im model bezbednosne integraci je u ovu zajednicukoji, izmedu ostalog, podiva na prostornom Sirenju NATO, odnosnona njihovom pripremnom boravku u Programu "Partnerstvo za mir".Ovo tim pre Sto su za pristupanje ili pridruzivanje NATO (bili) definisa-ni primarno politidki uslovi. Odatle dostizanje vojne operabilnosti saNATO u ovim zemljama figurira samo kao jedan od sekundarnih uslovai nusprodukata njihove teku6e bezbednosne integracije u evroatlant-sku zajednicu.

Koncept reforme sektora bezbednosti je ubrzo, pod uticajem za-padnih umesada, nasao primenu i u tranzicijskim i (post)konfliktnimdru5tvima Azije, Afrike i Latinske Amerike. Tim lakSe, 5to je red o regi-jama u kojima su oruZane snage desto iveoma dugo, a u raznim for-mama, drzale pod svojom kontrolom rodna drustva. To je podsticalonjihovu (zlo)upotrebu u unutraSnjim imedudrZavnim sukobima irato-vima. Odatle je u ovim regijama, kao i na Zapadnom Balkanu uosta-lom, reforma sektora bezbednosti u prvom koraku zahtevala simulta-nu pacifikaciju i demilitarizaciju drZave i druStva. To je, pak, nalagalosistematsku i sistemsku depolitizaciju i dezideologizaciju vojske, poli-cije i tajnih sluzbi. Uporedo je trebalo rasformirati i nzoru2ali razli'ile

I

, , - Bezbednosna pitanja

paravojne formacije. Iza toga je sledila potraga za efikasnim, ekonom_ski snoSljivim i kontrolisanim sistemom mesne bezbednosti, Kao uvo_du u sticanje odr2ive jedinadne i regionalne bezbednosti.

Ubrzo su se u zahvatu pojma reforma sektora bezbednosti nasla,dakako, idrustva iz evroatlantskog kruga. No, u tom kontekstu ova sesintagma uglavnom koristi kao oznaka za prilagodavanje njihovih -jedinadnih i/ili zajednidkih - sistema bezbednosti i oruZanih snaoa nanovonastale, globalne i regionalne, bezbednosne okolnosti. D6 tadsu, inade, u ovim zemljama dominirale unutra5nje teme i dileme okodalje profesionalizacije vojske i njenog postmodernog izgleda (Mo_skos, Williams, Segal, 2000). Na dnevnom redu su upbredo bili oro-blemi zastite ljudskih prava u vojsci kao injene reintegracije u dru_Stvo, a sve to u cilju ostvarivanja delatne demokratske civilne kontrolenad vojskom i ostalim komponentama oru2anih snaoa.

Svi su ovi procesi u osnovi bili uslovljeni potrebJm evroaflantskihdriava da redefini5u svoju bezbednosnu ulogu u radikalno men1aJu_cem svetu. Odatle se poslednja decenija proilog veka moZe oznaditikao period svestrane potrage SAD, Evropske unije i NATO za novim _jedinadnim i zajednidkim - bezbednosnim identiietom. Tim pre jer jenestanak rivalskog bloka njihovu paZnju sa priprema za potenciialnisvetski rat preusmerio na privodenje globalne zajednice svojim bez_bednosnim, a to znadi politidkim i ekonomskim potrebama.

Nastanak i razvoj koncepta reforme sektora bezbednosti su, da_kle, izvorno diktirani radikalnim i dalekoseZnim promenama u lokal_nom, regionalnom i globalnom bezbednosnom okruZeniu. Ukidaniembipolarne strukture zapodeta je izmena bezbednosne konfiguracijesvetske zajednice. Menja se, ujedno, i lista bezbednosnih iiazova,rizika i pretnji. TeZiSte se sa vojnih rizika i pretnji postepeno prenost nanevojne. Sledstveno tome, nastaju promene u sadrZaiu i zahvatu poi_ma bezbednost. Potom i promene u strukturi i nameni oru2anih snj_ga. To je, pak, naloZilo i menjanje njihovog ustavnog i sistemskogstatusa. Sve to je, bar deklarativno, smeralo 6vr56oi demokratskoi ci_vilnoj kontroli i delatnom javnom nadzoru nad sektorom bezbedntstii pripadnim oruZanim snagama. Redene promene su, dakako, bilevisestruko posredovane, te time i odredene, konkretno_istoriiskim obe_leZjima pojedinadnih drZava i regiona. Odatle i reforma sei toru o"r_bednosti u raznorodnim d rlavamaima razlidite sadrZaje, forme, svrhei domete (Bryden, Fluri, 2005).

::i-. .. ./

Svekolika razliditost nam stoga nalaze da u daljem tekstu svojupaZnju suzimo na tranzicijska i postkonfliktna druStva Zapadnog Bal-kana. Naime, slidnost socio-ekonomskih i politidkih uslova, a time iza-zova i zadalaka pred kojima se nalaze ova drustva nam dozvoljava damodelski skiciramo zahvat, sadrZaje i dimenzije - nameravane i/ili ode-kivane - reforme sektora bezbednosti. lma6emo ori tom na umu da seiza vidljivih slidnosti izmedu dr2avaZapadnog Balkana krije mno5tvobazidnih i situacionih razlika koje nala2u da modelska skica bude do-datno razradivana spram uslova svake jedinadne dr2ave.

Za potrebe analize koja sledi skicira6emo po6etno zna6enje dvasrediSna pojma: "reforma sektora bezbednosti" i "oruzane snage". Prvije pojam, kao Sto rekosmo, novijeg datuma i nastao je pod dejstvompromena u modernim drustvima evroatlantske zajednice, ali i u ze-mljama tranzicije. A sve to, dakako, u sklopu radikalnih izmena u po-litidkoj konfiguraciji evroatlantskog regiona i globalne zajednice, koji-ma su zadete promene sadr2aja i liste bezbednosnih izazova, rizika ipretnji jedinadnim dr2avama i/ili njihovim asocijacijama (Gartner, Price, Reiter,2001).

UproSdeno redeno, pojam "reforma sektora bezbednosti" je po-sredno izveden iz antropocentridke evolucije mi6ljenja bezbednosti,kojom je u njen centar stigao pojedinac (gradanin) da bi potom, barnominalno, postao svrha i etalon bezbednosti drustva idr2ave. U tomje sklopu zapodeta demilitarizacija miSljenja i praktikovanja bezbed-nosti, te se ona - bezbednost gradanina, drudtva i drLave - sve vi5emisli kao rezultantni produkt udruzenog delovanja ekonomskih, soci-jalnih, pol i t idkih, kulturnih, demografskih iekoloSkih si lnica unutar ko-jih vojno-policijska komponenta gubi primat i monopol (Buzan, Wea-ver, de Wilde, 7998). Odatle su pojmovi "sektor bezbednosti" i, iz nje-ga izvedeni, "sistem bezbednosti" po sadrzaju izahvatu Siri od hadici-onalnih pojmova "sektor odbrane" i"sistem odbrane""

Shodno prethodnom, pojam "sektor bezbednosti" zahvata celinukonkretnog druStva i pripadnih mu institucija, te njegova reforma pod-razumeva izahteva: (1) promene u nadinu miSljenja ipraktikovanjabezbednosti, (2) promene u konstitucionalnim i institucionalnim aran-Zmanima, (3) uspostavu i razvoj demokratske civilne kontrole nad oru-2anim snagama, (4) reformu oruzanih snaga, odnosno redefinisanjesvrhe i zadataka svake od njihovih komponenti, a skladno tome izme-nu n.iihove shukture, obuke, opreme i brojnosti, i na kraju (5) raznovr-

ti. . ,1..:1)\.ni\J,i .a tlJN ;, ). e - Bezbednosna pitanja

sne oblike medunarodne bezbednosne kooperacije i viSi stepen bez-bednosne integracije (Kuhlmann, Cailaghan, 2000).

Utoliko pojam oruZane snage danas pored tradicionalnih konstitu-enasa - vojska i policija, obuhvata isve organe dr2ave kojisu ovla56e-ni da nose iupotrebljavaju oruZje, odnosno primenjuju silu: granidnejedinice, tajne sluZbe, finansijska policija, specijalne - antiteroristi6ke -jedinice, carina, sudske izatvorske straze. Svemu tome treba dodati iformacije iznikle iz tekude privatizacije delova sektora bezbednosti ioruzanih snaga (Damian, von Tangen, 2002). U sludaju centralnih dr2avazapadnog Balkana (BiH, Hrvatska, SCG), ovoj listi treba dodati iparavojne formacije - partijske i privatne vojske - nastale tokom Yu-ratova. lsto va2i i za Albaniju, u kojoj nakon piramidalnog uru6avanjadr2ave, jod uvek vrsljaju razne paravojne formacije" Ovoj grupi driavapripada i Makedonija, u kojoj jo5 nisu ukinute separatistidke - paravoj-ne i/ili ilegalne - oruzane formacije (Vankovska, Wiberg, 2003). Ni ujednoj od ovih drzava paravojne formacije nisu ili ne bi trebalo dabudu predmet redenih reformi. Belodano je, medutim, da dokle godone ne budu javno razoru2ane i ukinute, a ratni udeo njihovih pripad-nika ne bude politidki i sudski sankcionisan neie biti mogu6a bezbed-nosna normalizacija ijedne od ovih drzava, a time i podregiona Za-padnog Balkana.

U cilju boljeg razumevanja redenog koncepta konstruisa6emo je-dan (od mogu6ih) model reforme sektora bezbednosti. Potom 6emosazeto prikazati i analizirati njegove dimenzije. SadrZaje svake od njih6emo prvo na6elno diskutovati, a potom primeniti na tranzicijska i post-konfliktna druStvaZapadnog Balkana.2s U svakoj 6emo zgodi, pritom,referisati na tokove reforme sektora bezbednosti u DrZavnoj zajedniciSrbija i Crna Gora.

Dimenziie retorme sektora bezbednosti

U centralne zemlje Zapadnog Balkana koncept reforme sektorabezbednosti je stigao tek nakon, voljom spoljnih ume5a6a, zausta-vljenih izabranjenih Yu-ratova" Nove (stare) elite vlasti ga sve vreme,

'?3 Uporedni pogled spolja o tokovima reforme u Hrvatskoj i SCG vidi kod:Timothy Edmunds, Defence Reforme in Croatia and Serbia-[,4ontenegro,Adelphi Paper 360, llSS, London, 2003.

I

uz manja ili ve6a odstupanja, tretiraju samo kao deo paketa (ne)volj_no prihvaienih zahteva i standarda evroaflantske zajednice. Oda eje on (koncept) pripadao i jo5 pripada setu propagandno_politi6kihobe6anja mesnih takmaca za vlast, te je joS uvek predmet ideolo5kihi dnevnopoliti6kih (zlo)upotreba. Sve to je, dakako, praieno obilatimvulgarizacijama celog koncepta ili njegovih pojedinih dimenzija. Toposebno vazi za demok?lsku civilnu kontrolu nad oru:anlm snaoa-ma. Tim povodom se, na primer u Srbiji i Crnoj Gori, ne zna da li"jete.Ze sastaviti listu javno izredenih stupidarija ili napraviti registar poii-tidara i kvazi strudnjaka koji svakodnevno bombarduju javnost svojimneznanjem.

.Nije stoga iznenadenje da se i koncept i reformski pokuSaji javnouglavnom tumade kao (iznudeni) ustupak Zapadu, odnosno kao neiz_beZni deo postupka za ieljeno, a hitro prikljudenje EU i NATO. Timese, ustvari, zele prikriti bar dve dinjenice. prva, da lokalne politidkeelite sebi i svojim glasadima stvaraju iluziju da se manjak volje i znanjaza radikalnu reformu drustva i sektora bezbednosti, mo:e prikriti illinadoknaditi reformskom logorejom. I druga, da se, inade stihiina. reo_rganizacija sektora bezbednosti i zatedenih oru:anih snaga moie svojoji tudoj javnosti poturiti kao reforma. Odnosno, da je mdgu6e reformi-sati nasledenu vojsku, policiju itajne slu2be a da se ne dira u niihovoratno naslede, te da samim tim taj posao mogu valjano da obave do_juderasnji partijski jurisnici u uniformi (HadZi6,- 2OO1i.U Zajednici Srbi_ja iCrna smo stoga svedoci odloiene i/ili fingirane refo;me seKrorabezbe-dnosti. Zbog te dinjenice ne samo da nij- smanjena ve6 se pro_Siruje lista unutradnjih bezbednosnih rizika za zapoletu tranziciju. Dabude gore, time se dodatno arde neobnovljivi - vremenski, socijalni,ekonomski, politidki i voljni - resursi ovog drustva. (Ne)zasluzenu ce_nu za to, dakako, pla6aju u partijsku centrifugu uterani ili usisanr gra_dan i.

. .Daleko je vainije to Sto su zbog takvog pristupa i gradani i pripad_nici.oruZanih snaga uskra6eni za saznanja o brojnim lioristima t<oie immoze doneti reforma sektora bezbednosti. Njome bi, uz sve ostato,gradani trebalo da budu trajno oslobodeni str;ha od (ponovne) unu_trasnje zloupotrebe oruZanih snaga. Ujedno bi i pripadnici ovih forma_cija trebalo, uz ostalo, da bar nominalno budu zadti6eni od tekucih ib.udu6jn, ideoloSkih i potitidkih ztoupotreba. Mi 6emo ovde, stoga, za_stupati i obrazlagati stanoviste po kome je reforma sektora bezbedno_

sti u najboljem interesu domicilnog stanovniStva, pa time i onih kojisluzbuju u oruZanim snagama. U osnovi se toga nalazj uverenje, po-stoktobarskim iskustvom Srbije, na Zalost, potvrdeno, da se u post-konfliktnim druStvima demokratskom poretku ne mogu prigotoviti dakni podetne pretpostavke bez planske i radikalne reforme sektora bez-bednosti.

(1) Promene u mi5lieniu ipraktikovaniu bezbednosti

Pod uticajem globalnih strukturnih promena u evroa antskom kru-gu se postepeno napusta tradicionalni koncept u kome su jedina6nadr2ava i njena vojska glavni za5ti6eni objekti ali i kljudni subjekti odu-vanja bezbednosti. Polako se ukorenjuje novo miSljenje i praktikova-nje bezbednosti, koja bi svodno trebalo da olakSa uspostavu sigurni-jeg, pravednijeg i bolje uredenog drudtva, a potom i sveta" lz tih serazloga menjaju zahvat i sadrzaji pojma bezbednost.?4

Danas se bezbednost sve vi$e misli i iskazuje kao krajnji proizvodudru2enog dejstva ekonomskih, socijalnih, demografskih, politidkih,kulturnih, ekolo5kjh ivojnih obeleZja neke drZave, regiona ili globalnezajednice. Od sadrzaja i potencija ovih obele2ja zavise i njihovi bez-bednosni kapaciteti. Utoliko za postizanje jedinadne, odnosno zajed-nidke ili kolektivne bezbednosti viSe nije dovoljno samo imati brojnu ijaku vojsku. Posthladnoratovska iskustva ka2u da jedino stabilna i pro-speritetna druStva sa demokratskim poretkom mogu, zajedno sa svo-jim susedima i parlnerima, da dostignu i odr2e dovoljnu bezbednost.Time se ubrzano tanje granice izmedu unutrasnje i spolja6nje bez-bednosti druStva idriave. Naime, unutrasnje stanje i ukupne mo6ldate dr2ave odreduju, u krajnjoj liniji, stepen njene spoljainje bezbed-nosti. Kao sto, potom, spoljaSnja bezbednost povratno uti6e na nlenuunutrasnju stabilnost i bezbednost.

Dve su glavne posledice ove uzajamnosti. pokazuje se, prvo, da jebezbednost jedinadnog gradanina svrha, zalog i mera bezbednostirodnog dru5tva idrZave. To znadi da druStvo idriava u koiima su

'za O tome svedodi i njegovo razgranavanje, te se danas koriste sloZenice kaoSto su "hard security", "soft security", "human security,', "societal securjty","common security", "cooperative security,,.

ugrozena ljudska prava i sigurnost gradanina nisu, nezavisno od jadi-ne svojih oruzanih snaga, bezbedni.,s lsto je tako, drugo, nespornoda u globalizujuiem svetu vi5e nije mogu6e izolovano postizati bez-bednost jedinadnog druStva i dr2ave. Bezbednost je danas sadrZinskiigeografski sve manje deljiva, te iste inalaze udru2eno otklanjanjebezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Odatle i teku6a evroatlantskaintegracija, uprkos brojnih nesaglasnosti i teSko6a, po6iva na zajedni-Stvu i podudarnosti bazidnih ne samo ekonomsko-politidkih ve6 i bez-bednosnih interesa i ciljeva. To objaSnjava zasto se na kapiji EU nalaziNATO, a bivse socijalistidke zemlje svoju integraciju u evroatlantskuzajednicu zapodinju od bezbednosne tadke.

Nadin na koji6e biti misljena, a potom i praktikovana bezbednost ujedinadnom dru5tvu zavisi, dabome, od sadrZaja i smera dejstva interaktivne sprege brojnih dinilaca ideterminanti - ekonomske mo6i, poli-tidkog poretka, socijalnog bi6a, istorijskog (i civilno-vojnog) nasleda,geopolitidke'?6 i geostrategke pozicije, vrste bezbednosnih izazova, ri-zika i pretnji kojima je izlo2eno, bezbednosne smedtenosti u (sub)re-gion i tako redom. Odatle i usvajanje savremenog misljenja, a time ipraktikovanja bezbednosti u drZavama Zapadnog Balkana nije i nemo2e biti samo predmet prosvetiteljskog pregnuia i/ili iz komunistid-kog arsenala opstale iluzije da je mogu6e jednokratno i ciljno menjatisvest podanika (pred-gradana).

25 Na to upozorava iteku6e suiavanje ljudskih prava u kolevkama modernedemokratije, koje se provodi u ime borbe protiv protiv terorizma (PatrioticAct u SAD i najavljeni Zakon o borbi protiv terorizma u Velikoj Britaniji;prema: London poodtrava antiteroristj6ki zakon, www. danas. co.yu,3.2.2004). Na osnovu toga bi se 6ak moglo re6i da su teroristi moida ve6postigli neke od svojih strateskih ciljeva: izazivanje masovnog straha i uz-vratne agresivnosti koja u, krajnjoj instanci i na duzi rok, preti da obezmo-6i i/ili poni6ti demokratiju

'z6 lmamo na umu savremeno odredenje geopolitike, po kome je ona ,,u nal5i-rem smislu (...) studija geografskih dimenzija (fizidkih, kulturnih, politidkihi ekonomskih) svetske politike. Dinamidki uticaji i deste kompetitivne ten-zije izmedu naroda, ideja i njihovog bogatstva (rezervi) bi mogle postatisnazna sila u pojedinjm regionima. lvloderna geopolitika bi zato bez ve6egreske mogla biti opisana kao ukidanje (prevazilaZenje) iizidkih granicaprotokom tehnologije, bogatstva i ideologija.,', Peter H. Liotta, The Geopo-litics of the Balkans: Outcomes and Possibilities, New Balkan Politics, Jo-urnal of politics, vol. 8, 2003, Skopje, sir. .107.

. .

- :i:::.,...1 :..a t. ,i:r d.te - Bezbednosna pitanja

Novo se miSljenje bezbednosti, naime, moze ukorenjivati tek u sklo-pu postepene izmene nasledene, a nedemokratske politi6ke kulture.Prvi uslov za to je da mesne elite, saglasno vremenu (post)mooerne,prethodno politidki artikuliSu celovitu i optimalnu strategiju drustve-nog (dr2avnog) razvoja,2T kojom 6e utvrditi i novu listu bazidnih, a za-Sti6enih vrednosti i interesa. To 6e im onda dozvoliti da pouzdanijeidentifikuju izvore i nosioce njihovog ugroZavanja, te da tome prilago-de arsenal snaga i sredstava za dostizanje Zeljene bezbednosti. posletoga im, dabome, sledi da za materijalizaciju izaStitu redenih vredno-sti iinteresa pridobiju veliku ve6inu svojih sugradana. To od njih, ujed-no, zahteva da u skladu sa promenama u sopstvenom drustvu ali iokru2enju, te novoj listi izazova, rizika ipretnji, definisu primerenu stra-tegiju nacionalne (drZavne) bezbednosti.rs Sve to je, pak, mogu6e je-dino pod pretpostavkom da 6e zadeta, prodemokratska, izmena dru-Stva gradanima u dogledno vreme doneti ili bar nagovestiti vidljive imerljive - ekonomske, socijalne i politidke - koristi.

Apstrahujemo li konkretne razlike, lako je uoditi da u driavamaZapadnog Balkana joS uvek dominira miSljenje u kljudu bezbednosnedileme. Zato se jo5 uvek odrZava uverenje da je driava glavni zaSti6e-ni objekt, a da su jaka vojska ipolicija glavni garanti bezbednosti.Ono, pak, podiva na primatu kolektivnih (drzavnih, nacionalnih, ver-skih) vrednosti, interesa i ciljeva nad individualnim. lz toga se ondalako izvodi suvereno pravo driave, odnosno trenutnih vlastodriaca,

'?7 "Strategija treba da kaze sta valja 6initi i kojim redosledom na planu izgrad-nje institucija,. definisanja i sprovodenja ekonomske politike i upravijanjajavnim resursima da se- (u sadejstvu sa rastu6im privatnim sektoroh)'udatom socijalnom okruZenju postignu :eljeni ekonomski i socijalni rezul_tati. No, da bismo definisali takvu strategiju moramo bar otprilike sebi dapredstavimo gde to zelimo da idemo (sta su za nas Zelieni ekonomski isocijalni re-zultati). Strategija, dakle, odreduje de lovanje'drlave gaxono-davne-, izvrsne i sudske vlasti) na utvrdivanju dugoro6nog pravcaili vizilerazvoja i,njenoj realizaciji." (podvla6enja u originalu), Du6an Vujovj6, Stia-tegija reforme i razvoja: izazov| iskustva, resenja, prizma, febiuar 2004,CLDS, Beograd, str. 28.23 Dalo, iz laznih razloga, nije jednostavan j lak posao govore i dinjenice daje Republika Hrvatska tek 2002. godine usvojila Strategiju nacionalne si_gurnosti (Narodne novine, br. gZ, Zagreb), a da Srbija i Crna Gora (SRJ)jos nemaju takav dokument.

- a:t,iii.1

da u ime stvarnog ili laZnog drZavnog/nacionalnog razloga nesputa_no i neomedeno krse prava svojih gradana, te time ugrozavaju njiho_vu, lidnu i porodidnu, bezbednost.

Nije tesko dokuditj bazi6ne izvore i zbirne razloge dominacije kla_sidnog miSljenja bezbednosti. Ona je, uz ostalo, kraJnji proizvoddinje-nice da narodi i drlave Zapadnog Balkana koji jo5 uvek re5avaju po_eetne, iz XIX veka ostale, probleme svog nacionalnog i driavnog op_stanka i/ili samodovrsenja. Odafle su one (p)ostale trajni bezbednosniovisnici o spoljnim umesadima - ranije velikim silama, a danas SAD,EU i NATO (HadLi6, 2001b). Sve ovo je dodatno izogtreno poguonrmposledicama nedovrsenih yu-ratova. Nadasve, posto nije dokinut i/iliotklonjen ijedan od temeljnih izvorai uzroka nasilnog razbijanja drugeJug-oslavije, otvorenom je ostala mogu6nost dalje dekompozicije ni_stalih drZava, pa time i rekompozicije regiona.2e Ovo tim izglednije, jerje vidljivo da ve6ina njih - BiH, SCG, Makedonija, a u krajnijoj instancii Albanija - uglavnom opstaju zahvaljuju6i volji i sili spoljnifr umesada.Kao dto, uostalom, zahvaljujuii i manjku njihove volje ,,Kosovski dvor,,jeste i bi6e jo5 dugo 2i2na, a kritidna bezbednosna tadka ZapaonogBalkana.30 Ovo tim lakSe, jer je red o slabim, nedovr5enim, neieljenirii nedemokratskim drZavnim tvorevinama koje jos uvek ne mogu daizlu6e (pronadu) autonomne, a dovoljne - ekonomske, politidke, soci_jalne, nacionalne i bezbednosne - razloge za svoj opstanak, a potomi prosperitet" U takvim se okolnostima tesko i mo2e odekivati nastanakmiSljenja bezbednosti koje bi iskoradilo iz drZavno-voinih koordrnata.

Utoliko, Yu-ratovima podstaknuta iiili potvrdena teinja za nasilnimsticanjem (dovrsenjem) nacionalnih dr2ava jeste glavna prepreKa za

'e Na to upozorava iteku6e etnidko 6i56enje preostalih Srba sa Kosova ko_jom albanske etite ho6e da ubrzano izmen; fakti6ko stanye Jovoi potraji-ni iSto pre iznude drZavnu nezavrsnosr.s q tomg svedode.i p-odaci po kojima 41 ,4oh ispitanika iz Srbite i g2,Oo/o izOrne.core.misli da SAD predstavljaju najve6u pretnju za bezbirdnost SCG,qok Alpaf'ljl.19 svojstvo pripisuje 97,6% ispitdnika'iz Srbije i 31% iz Crnecore (J. cti5i6, M. Hadii6, M. Timoti6, J. M;ri6, Javnost Sibii" iCrn" eor"o-reformi Vojske, Rezultati istrazivanja, I krug, CCVO, Beogi.ad, 2003, str.991. Oyql:e se percepcija podetno moze objasniti presu"dnom urogomF3?,y flJO..Sl"siji na SRJ, te regionatnom timreieno56u atbanskih-po_lrcK|n | (para)vojnih elita.

' j,,:,i.,,.- Bezbednosna pitanja

ukorenjivanje drugadijeg mi5ljenja bezbednostj u zemliama Zapad-nog Balkana. Da bude te2e, produZeni dr2avni provizorijum lokalnimelitama vlasti sluzi kao glavni argument za odlaganje i/ilifingiranje re-forme sektora bezbednosti. Sa te se osnove onda i u javnosti lakoodriava i obnavlja mi5ljenje u klju6u bezbednosne dileme. Odatle jeza ukorenjivanje novog mi5ljenja u njima neophodno na nov idruga-diji nadin ustavom izakonom urediti sferu bezbednosti i status oruza-nih snaga u mesnom druSwu.

Za tu je svrhu neophodno da izabrani predstavnici gradana (legal-ni nosioci vlasti) u parlamentu prethodno politidki definisu drZavno(nacionalno) videnje bezbednosti. Prvi je zadatak u tom postupku dase realno utvrdi stanje nacionalne bezbednosti. To nala2e da se popi-5u spoljasnji i unutrasnji izazovi, rizici i pretnje, te potom izmere bez-bednosni i odbrambeni kapaciteti sopstvenog druSwa. Sastavni deotoga, dakako, treba da dini i procena borbene gotovosti raspolozivihoruzanih snaga, te njihovih reformskih i modernizacijskih kapaciteta.lzradom takvog dokumenta ("Bela knjiga odbrane")31 stidu se dovoljniuslovi za izradu strategije nacionalne bezbednosti i/ili odbrane. A onaje, da podsetimo, eminentno politidki dokument kojim parlament jed-ne drZave definiSe ko se iSta Stiti u datom dru5tvu, potom od koga inakraju kako, kojim snagama i sredswima. Ovim dokumentom dotidnadrzava, ujedno, odreduje svoje mesto i bezbednosnu ulogu u (za)da-tom regionalnom i globalnom kontekstu, te iskazuje svoj stav premabezbednosnoj saradnji i integraciji. Tek se usvajanjem strategije bez-bednosti i/ili odbrane stidu podetni preduslovi za plansku i racionalnureformu sektora bezbednosti, odnosno za postepeno ukorenjivanjenovog idrugadijeg miSljenja bezbednosti u jedinadnom dru5tvu.

(2) lzmena konstitucionalnih i institucionalnih aranimana

Potreba za normativnim preuredenjem sektora bezbednosti i oru-Zanih snaga je u vetini dr2avaZapadnog Balkana neposredno diktira-na tokovima i rezultatima nasilnog razbijanja druge Jugoslavije" Glav-ne su sile destrukcije, da podsetimo, bile generirane iz aparata zadu-

3r Sire o tome: Tomo Badi6evi6, Transparentnost odbrane: Bijela knjiga oodbrani, DEFII\,4|, Zagreb, 2OO0.

' ' : _ , . t l

Zenih za njenu bezbednost iodbranu. A u opisu se njihovih zadataka,uz odbranu od spoljnih pretnji, nalazila i za5tita socijalistidkog ustav-nog poretka. Za tu su svrhu ovi aparati bili ustrojeni kao oruzane ispo-stave komunistidke oligarhije. Kad su se ovi zadnji razdelili i premet-nuli u borce za stvaranje (.ledno)nacionalnih dt2ava, njima su se od-mah pristrojili rodnim poreklom i egzistencijom uvezani pripadnici sta-rih oruZanih snaga. Ne dudi stoga, da je JNA okondala kao paravoj-ska, dok su njoj protivnidke, izvorno paravojne, formacije postale le-galna oruZana sila novonastalih dr2ava (Hadli6, 2002\.

Ratom udvr56ena interesna sprega (para)vojnih i politidkih elita unovim je drzavama Yu-porekla okrunjena petri{ikacijom modela partij-ske drzave i istih takvih oruzanih snaga. Tome je, dakako, prethodilo ipresudno kumovalo kloniranje autoritarnog poretka iz druge Jugosla-vije u nove drZave. Pri tim pretpostavkama, vojno-policijske itajnosluzbuju6e elite su nuZno (p)ostale centralni stubovi neograni6ene vlastilokalnih autarha iglavna prepreka prodemokratskoj reformi mesnihdru6tava (Zunec, 1998). Kasnija ih je izborna promena gospodara,posebno u Srbiji i u Hrvatskoj, nagnala da svoju novu lojalnost legiti-miSu (kvazi)demokratskom retorikom i ornamentikom. U toj se tadkinjihova Zelja da o6uvaju svoje korporativne interese poklopila sa hte-njem novih vlastodrzaca da oruZane snage zadrZe u klijentskom sta-tusu,

Odatle i kljudne prepreke reformi sektora bezbednosti u drZavamaYu-porekla iznidu iz njihovog autoritarnog i ratnog porekla, odnosnonasleda. Zbog toga se one ne mogu uporedivati sa ostalim tranzicij-skim druStvima, niti se na njih mogu primenjivati reformski recepti izSrednje i lstodne Evrope" Tim teZe Sto se u njima, delom izbog NATOi EU protektorata, pa time i nemogu6nosti izvoza krize, bezbednosnirizici tranzicije primarno generiraju iznutra. Utoliko je i bezbednost ovihdrustava, pri zatedenim okolnosti, pre svega ugroZena iznutra. U nji-ma se, zbog toga, preduslovi za reformu seKora bezbednosti ne mo-gu stvoriti prostom ugradnjom evroatlantskih ustavnih i zakonskih re-Senja.

Kljudna se, nazovimo je tranzicijska, aporija u Zajednici Srbija iCrna Gora sazima u dilemu 5ta 6emu prethodi, odnosno sta je 6emupreduslov. Mo2emo je izraziti pomo6u dva, na prvi utisak bi se reklosholastidka, pitanja: da li prvo sledi ustavna rekonstitucija Zajednice i/ili drzava dlanica, pa za njom reforma sfere bezbednosti ioruZanih

r lr i , i . t j ;1:.r , :)r. ' r-r. , ,e - Bezbednosna pitania

snaga, ili prvo treba reformisatj sektor bezbednosti i oruzane snage,da bi se stekli nuzni uslovi za ustavnu idelatnu inauguraciju demo-kratskog poretka? A sve to pri izostanku temeljnog raskida sa autori-tarnim re2imom u Srbiji, odnosno uz produ2enu egzistenciju njego-vog kvazidemokratskog mutanta u Crnoj Gori. I dodajmo, uz njihovoroden a iznuden su2ivot u prividnoj drLavnoj zajednici.

Podto nije re6 o simulacijskom modelu oba se zahvata moraju iz-voditi u zatedenom ambijentu, a pod snaznim pritiskom ratnog nasle-da i rastuce - ekonomske, socijalne i politi6ke - cene deklarisane re-forme drustva. Utoliko je glavni izazov saZet u teSko6i simultane ademokratske (re)konstitucije druStva i drZave uz istovremeno reformi-sanje oruZanih snaga i njihovo stavljanje pod demokratsku civilnu kon-trolu.32

Za tu je svrhu neophodno prvo da drZave dlanice svoje nove ustavestriktno sazdaju na nadelima podele vlasti ivladavine prava. potomsledi te2i deo posla, koji zahteva da vladaju6e elite parlamenru vrarepripadnu pol i t idku mo6, a sudstvu obezbede punu istvarnu nezavi-snost. Sve to pak nala2e da se izvrSnoj vlasti oduzme prigrabljeniviSak mo6i, te da se i ona stavi pod parlamentarnu, sudsku tyavnukontrolu. Tek je pod ovim pretpostavkama mogu6e stvoriti podetneustavne izakonske uslove za uspeSnu reformu sektora bezbednostiU SCG.

Materiju koju treba normirati moZemo, iz metodskih razloga, raz-dvojiti na dva zasebna podru6ja. U zahvatu prvog tad 6e se na6i od-nosi izmedu drustva injegovih oruZanih snaga, a drugog ustrojstvo iodnosi unutar svake od komponenti oruZanih snaga. Situaciju dodat-no usloZnjava dinjenica da se deo materije vezan za vojsku iodbranuureduje u Dr2avnoj zajednici, a status idelokrug ostalih oruZanih for-macija (policija, tajne sluzbe, para-policijske snage) u driavama 6ta-nicama. Uprkos tome mogu6e je navesti osnovne zahteve koje ustav-ni i zakonski akti, bez obzira gde su doneti, treba da ispune. prvije, daprecizno utvrde bezbednosne ciljeve i zadatke svake komponente oru-

3'z Presudna je potvrda tome sadr2ana u brojnim prazninama i nedore6eno-stima dela Ustavne povelje koji ureduje odbranu ivojsku (Hadzi6, 2OO3).U prilog tome svedodi i podatak da Skupstina SRJ, a potom i SCG, nikadnije proverila da li se primenjuje novi zakon o saveznim sluibama bezbed-nosti (usvojen jula 2002).