FISKALNI EFEKTI NA PRIVREDNI RAST:GLOBALNI I STRUKTURNI RAZVOJPrihodne operacije budeta koriste se za upravljanje fiskalnim akcijamau ekonomskoj strukturi i konjunkturi, kao dva simultana aspekta finansijskeintervencije drave. Problematika fiskalnog delovanja na privredni razvoj ogleda se u mobilizacijiakumulacionog potencijala, u sektorskoj orijentaciji investicija, u stimulisanjutehniko-tehnolokog progresa, i primeni rezultata naunoistraivakog rada, uformiranju kadrova i naih znanja, u izgradnji objekata ekonomske infrastrukture, upromovisanju privrednog rasta i sl. posredstvom diferencijalnog ili diferenciranogoporezivanja (tzv. selektivni filter), fiskalnih dedukcija i beneficija, poreskiholakica i oslobodenja, ubrzane amortizacije.Ubrzani otpisi osnovnih sredstava omoguavaju sektoru privrednihpreduzea da iskau manji profit za oporezivanje. U poreskim zakonodavstvimaamortizacioni otpisi, teorijski posmatrano, mogu se u celini odbiti od obima dohotka,ime se smanjuje osnovica za oporezivanje profita. Smanjivanje oporezivnogdela profita putem njihovog iskazivanja, kao amortizacionih otpisa, utie na rastamortizacionih fondova, a time i na poveanje stepena samofinansiranja. U pojedinim zemljama koriste se razne forme fiskalnih olakica ilioslobadanja u funkciji poveanog investiranja u infrastrukture ili reinvestiranju ostvarenog profita u vitalnim sektorima reprodukcije. Fiskalna politika deluje na privredni razvoj i preko uvoza mehanikeopreme i deficitarnog reprudukcionog materijala po reduciranim i anuliranimstopama posrednih fiskaliteta (porez na promet i carine, stvarajui podsticajneefekte na planu regionalnog i strukturnog razvoja).Osnovni stimulans dolazi od specijalnih poreskih olakica, koje sedaju za investicije u osnovni kapital (olakice u obliku dozvoljavanja ubrzaneamortizacije i umerenijeg oporezivanja rashoda na istraivanja i eksperimentisanja,nerasporedenog profita, gubitaka i dr.), kao i od angaovanja budeta u finansiranjutehniko-tehnolokih inovacija, naunoobrazovne, kulturno-prosvetne i socijalno-zdravstvene infrastrukture. Poreski strunjaci ne bez razloga istiu da jeekonomska poreska politika u oblasti privrednog rasta sloenija nego kada jere o poreskoj politici usmerenoj na stabilizaciju.U nerazvijenim zemljama preko fiskaliteta mobilie se akumulacija iupuuje fiskalnim mehanizmom u propulzivne grane proizvodnog sektora.358 Putemporeza na potronju, poreza na poljoprivredu, kao i porezom na line dohotke,ubiraju se i koncentriu finansijska sredstva u budete ili fondove za finansiranjeprivrednih investicija. Pored toga, drava ostvaruje jedan deo finansijskihsredstava putem nacionalizovanja pojedinih privrednih punktova, koji su bili plodili stranog kapitala ili privatnog vlasnitva. Pored izgradnje objekata privrednogznaaja, tj. industrijskih proizvodnih kapaciteta, drava prikupljena finansijskasredstva plasira i u izgradnju objekata ekonomske infrastrukture i, na taj nain,pomae napore razvojne politike. Za alimentiranje potreba privrednog razvoja unerazvijenim zemljama se, uz uvedene izvore prihoda, koriste i inostrani krediti(i pomoi), ostvarena sredstva prilikom izvoza, uvoz stranog kapitala i monetarne emisije.359 Putem finansijskih sredstava iz ovih izvora drava utie na direktannain na ritmiku nacionalnog dohotka. Isto tako, javna vlast u zemljama u razvojuputem finansiranja javnih potreba ostvaruje dopunski efekat na privredni rast. Fiskaliteti, kao finansijsko sredstvoviadine politike za upravljanje razliitim sektorima, treba da su sposobni daredukuju dohotke viih trani da poveavaju javnu tednju361 jednog dela dohotkanosilaca visokih dohodaka u javnu kasu i izjednaavanje dohotka. Poveanjestopa indirekmih poreza ima za posledicu koenje potronje i uveanje javnihprihoda u dravnoj blagajni. Budetsko deficitamo finansiranje kao rezultat porasta ekonomskihtransfera sa redistributivnim i stabilizacionim funkcijama, i kao rezultat porastaprivrednih investicija budetski alimentiranih sa alokativnim i razvojnimfunkcijama, u pravilu vodi budetskoj resolventnosti sa rekompenzacijom javnog imonetamog finansiranja.

Razvojna fiskalna politikaKoristei se raznim recesijama, beneficijama i olakicama kroz raznaoslobadanja ili smanjenja fiskalnih tereta, kroz subvencionisanje investicija, krozfiskalne stope,366 kroz ubrzanu amortizaciju. kroz beneficirane kamate tednihsredstava i angaovanih kapitala u obligacije, kroz privilegije izvesnih kapitala uekonomsku infrastrukturu. itd., javne finansije kao deo finansijske celine, stimuliu,usmeravaju i podstiu ekonomski rast. To su ujedno i funkcije fiskaliteta u procesuprivrednog razvoja, u kome se privredni rast definie kao porast nacionalnogdohotka po glavi stanovnika i predstavlja u obliku sledee funkcije:

NDt = t Rs , Tp, n , Ob , Zo)

gde je NDt - nacionalni dohodak (nivo) u t godini; Rs - radna snaga; Tp - tehnikiprogres; In - investicije; Ob - obrazovanje; Z0 - ostali faktori (kao rezidualni).Fiskalna politika utie preko svih ovih komponenata; R.T.1.0 na privredni rast.Problematika fiskalnog delovanja na privredni razvoj ogleda se u sektorskojorijentaciji investicija, u ubrzanoj amortizaciji, u diferencijalnom oporezivanju, uoslobadanju fiskalnog tereta uvezene mehanike opreme, u povlaenom tretmanuregionalnog privrednog razvoja, u stimulisanju tehnikih inovacija, itd.U nekim zemljama koriste se razne fiskalne olakice ili osloboenja kojimase investira u infrastrukturu, za koje je zainteresovana drava, tj. javni sektor.375Fiskalna politika moe dalje delovati na privredni razvoj preko uvozamehanike opreme i reprodukcionog materijala putem sniavanja poreskih stopaposrednih fiskaliteta prilikom uvoza. Na taj nain fiskaliteti mogu da utiu narazvoj odreenih ekonomskih segmenata i na razvoj pojedinih regiona. Uz to, javnavlast moe putem beneficirane kamate koja se budetski finansira da potpomognenapore razvojne politikeNaposletku, delovanjem fiskaliteta na tehniki progres i na obrazovanjemoe se uticati na privredni razvoj. Direktnim angaovanjem drave u finansiranjutehniko ehnolokih inovacija moe se deiovati u pravcu porasta produktivnostitrada, pa, prema tome, i na privredni rast. Finansiranjem nauke, obrazovanja izdravstvene zatite utie se na tzv. infrastrukturu380 koja stvara uslove za fiskalnofunkcionisanje privrednog mehanizma. Stimulativni efekti fiskalne politike na ponudu proizvodnih faktora,obino se opserviraju podsticajem ponude rada, tednje i investicija. U sklopufiskalnih podsticaja na ponudu rada efekti fiskalne politike se, po pravilu, razlauna tzv. efekat dohotka i tzv. efekat supstitucije, pod uslovom da funkcionie tzv.proporcionalni porez iz linog dohotka.383 Pri relativno niskim linim dohocima,poveanje poreza izaziva tzv. efekat dohotka, jer radnik poveava svoj radni naporradi kompenziranja deta izgubljenog poreza. No, pri relativno visokim linim dohocima, poveanje proporcionalnog porezaiz Iinog dohotka izaziva tzv. efekat supstitucije, jer radnik preferira dokolicui smanjuje svoj radni napor. Fiskalni podsticaji su za dananje uslove od posebnog znaaja, potose nesigurnost, koja se ogleda u investicionim kalkulacijama u vidu premija navei rizik, izuzetno poveava (to onemoguuje da normalan paket kapitalnihprojekata ispuni prihvatljive finansijske kriterijume). Najee i najtee supogodene one investicije u kojima premije za vei rizik, delujui snano u pravcuobezvreivanja oekivanog buducg profita, ine sadanju vrednost tih buduihprofita minimalnom (Greespan). Poveanje investicionog rizika protekle decenijeodraava se i na tritu akcija, na kome je odnos izmeu cene i zarada pao nanajnii nivo, to je posledica poveane diskontne stope nametnute oekivanomrastu dobiti. Detaijno usklaivanje elemenata ekonomskog rasta sa raspodelomdohotka pomou konvencionalnih fiskalnih i monetarnih mera, utoliko vie stvaranesigurniju atmosferu za donoenje odluka o privatnim investicijama, buduida ekspanzija potronje za popunjavanje praznina usled nedovoljnih investicijareflektuje visoko inflatornu privremenu meru kratkog daha.

Porezi, strukturne mutacije i industrijalizacijaFiskalna politika na srednji i dugi rok u pravilu moe da igra relativnoznaajnu ulogu u programiranom rastu, dodue, uz odreena osporavanja389 sastanovita mogue destabilizacije.Industrijalizacija implicira poveanja neto racia investicije (drutveniproizvod). Fiskaliteti, u tom kontekstu, treba da doprinesu smanjenju trokovaupotrebe kapitala i poveanju sredstava za finansiranje investicija.Fiskalne mere favorizuju akceleraciju akumulacije kapitala poreskihobveznika za fmansiranje produktivnih investicija, ukljuujui i obezbeenjeresursa za javne investicije iz budeta drave, koje deluju komplementarno saprivatnim investicijama.

Fiskaliteti i alokacije investicijaU politici lokacije ili dislokacije preduzea, alokacije investicija i ureenjateritorija (regionalni razvoj) savremene drave zapadnog sveta koriste se brojnimmerama i instrumentima fiskalne politike, kao to su razvojni primovi, subvencijei dotacije u kapitalu, zajmovi iz javnih fondova, rambursmani ekscepcionalnihrashoda, tzv. les asantages fiscaux, javno finansiranje infrastrukture, itd. Porezi i investicioni izboriU SAD, V. Britaniji, Danskoj, Z. Nemakoj i Holandiji relativno znaajnuulogu u fiskalnoj strukturi imaju porezi na neto aktivu i nepokretnu imovinu,406poput nekadanjih les impots fonciers ili poreza na viak vrednosti u kapitalu uFrancuskoj.Po pravilu, svi porezi, koje podnose preduzea, reperkutuju se na cenerobe i faktora proizvodnje, poto reprezentuju element troka proizvodnje. ak ikada se opserviraju kotizacije za socijalno osiguranje koje padaju na teret nadnicazaposlenih, teko je potvrditi da ne postoji translacija, koja se reperkutuje bilona cenu rada (jer su doprinosi vezani za upotrebu radne snage), bilo na cenurobe (poto su doprinosi element trokova proizvodnje). Porezi reprezentuju ekonomsku varijabilu koja modifikuje ostaleekonomske varijabile, kao to su, npr., relativne cene rada i kapitala, odnos domaihi inostranih cena, investicioni izbori, zaposlenost, spoljnotrgovinska razmena,ponuda rada, izbor izmedu rada i dokolice, ponaanje ekonomskih agenata itd.Porez na dohodak (dobit) preduzea je esencijalni instrument drave, kojiuplivie na investicije preduzea preko uticaja na fiskalni tretman amortizacije,strukturu finansiranja reprodukcije, tehniko-tehnoloke osnove proizvodnje,lokacije preduzea itd.407Amortizacija predstavlja kompleksno pitanje ekonomske politike, potose fizika i tehnoloka depresijacija kapitala, koji gubi svoju vrednost tokomvremena, bazira na neophodnosti zamene sredstava i opreme, koja se upotrebljava.U privredama, koje se karakteriu relativno ubrzanim tehnikim progresom,amortizacija je esencijalna varijabila rasta preduzea i finansiranja datog rasta.Degresivna, akceleriua i slobodna amortizacija su kompatibilne sarastom investicija. Sva preduzea, meutim, ne koriste potpuno mogunostdegresivne amortizacije, koje fiskalni zakon omoguava. Pojedina preduzea suesto deficitarna i malo posveuju panju modifikaciji poreske osnovice. Drugapreduzea pak belee slabu, nisku rentabilnost sa obavezom da distribuiu dividendeakcionarima. Degresivna amortizacija je od znaaja za samofinansiranje i u perioduinflacije, i za vreme akcelerirajue supstitucije kapitala radom, jer fiskalna tehnikaamortizacija, modifikujui trokove upotrebe kapitala, utie na relativne cencfaktora proizvodnje.

Porez na dobit i trokovi upotrebe kapitalaPreduzee u izboru proizvodne tehnike, pa, prema tome, i investicija,uzima u obzir relativne cene faktora proizvodnje. U teoriji optimalne akumulacijebitan je koncept troka upotrebe kapitala, koji je jednak ceni kupovine (nabavke)kapitalnog dobra, koja se amortizuje tokom veka trajanja, uveana za oportunitetnitroak afektiranih fondova u procesu finansiranja. Preduzee, koje tei da maksimizujeprofit, investira poslednju jedinicu imobilizovane aktive po stopi randmana kojaje jednaka troku upotrebe kapitala. Porezi, u tom kontekstu, afektiraju ovaj troakupotrebe kapitala, poto omoguavaju dedukciju amortizacije iz oporezive dobiti.Trokovi upotrebe kapitala su instrumenti za identifikaciju fiskalne strukturei fiskalnog tretmana amortizacije koji utiu na trokove des actifs immobilises.

Oporezivanje i trokovi finansiranja preduzeaSistem oporezivanja finansijskog rezultata preduzea je od posebnevanosti u procesu procenjivanja relativne veliine trokova finansiranja. Uraspodeli finansijskog rezultata firme naknada finansijerima ima prioritet u odnosuna fiskalitete. Trokovi finansiranja posle oporezivanja su zato manji nego tobi bili pre oporezivanja. Jer, ako trokovi finansiranja preduzea predstavljajuodbitnu stavku od poreske osnovice, onda preduzee piaa manji iznos porezanego da je taj troak uao u poresku osnovicu.419 I upravo za taj iznos poveava sefinansijski rezultat posle oporezivanja. Relativna veliina trokova finansiranja rauna se kao odnos mase trokovafinansiranja i glavnice. Bazna formula za izraunavanje relativne veliine trokovafinansiranja posle oporezivanja, stopa, giasi:421t = t (1 g )gde su: t - relativna veliina troka finansiranja pre oporezivanja i t - relativnaveliina troka finansiranja posle oporezivanja.Finansijska analiza pokazuje nam da sva preduzea po pravilu finansirajuprojekte zbog profita. Zato je za svaki projekat vano pitanje minimalne stoperentabiliteta kako bi se posle plaanja poreza na dobit davao jednaki prinos kojidobija onaj koji tedi i pozajmljuje kapital.

Efekti oporezivanja dobiti firmi na preduzetnitva i rizikU finansijskoj praksi oporezuju se pojedini faktori proizvodnje, ukupniinputi i ukupni outputi. Oporezivanje nadnica (tzv. pavrall tax) i oporezivanjeprofita (corporation profit tax) jesu tipini oblici oporezivanja faktora proizvodnje.427Teorijski posmatrano, preduzee moe biti podvrgnuto razliitim oblicimaoporezivanja. Predominantni oblik oporezivanja ipak se svodi na oporezivanjedobiti preduzea ili oporezivanje profita korporacija. Struktura oporezivanja preduzea deluje na donoenje poslovnih odluka,na spremnost za preuzimanje rizika u procesu poslovanja i investiranja, na izborradnointenzivne i kapitalnointenzivne tehnologije, na odnose izmedu rada ikapitala i na njihove relativne cene. O tome da li se izdaci za kamate priznajukao odbitna pozicija pri utvrivanju osnovice poreza na dohodak ili se kapitalnidobici oporezuju razliito od ostalih delova profitabilno utie na izbor optimalnekonstrukcije finansiranja preduzea.porez na dobit preduzea/profit korporacija jeste esencijalni instrumentdravnog intervencionizma i porcske politike pomou koga se utie na ekonomsko ponaanje pivrednih subjekata i na ekonomske tokove reprodukcije. Ekonomskiuinci poreza na dobit ispoljavaju se na mikro na makro nivou. Industrijska politika i dravna pomo preduzeimaKojim i kolikim sredstvima savremena drava pomae preduzea (bezobzira da li se radi o preduzeima koja su zapala u ekonomske potekoe ili opreduzeima koja forsiraju nove investicione projekte, nove proizvodne promenei novu tehnologiju) jeste krucijalno pitanje za uspostavljanje novih odnosaizmeu industrijske i fiskalne (poreske i budetske) politike. Dosadanja uvreenamiljenja da drave pojedinih zemalja pomau preduzea lakom i irokomrukom u finansijskoj praksi nisu empirijski verifikovana, jer izdaci iz budetazapadnoevropskih drava ne iskau iz evropskih standarda.

Javni rashodi u funkciji finansiranja privrednog razvojaJaanjem dravnog intervencionizma uveavani su javni rashodi u funkcijiprivrednog razvoja u gotovo svim zemljama savremenog sveta, a naroito uzemljama u razvoju. U zemljama u razvoju, javni sektor preko javnih rashodapoprimio je brojne funkcije: angaovanje dohotka i akumulacije za privrednirazvoj, finansiranje ekonomske i socijalne infrastrukture, poboljanje uslovaprivreivanja i zapoljavanja, diversifikaciju privredne strukture, podsticanjerazvoja izvozne industrije i poljoprivrede, itd.Industrijalizacija, razvoj poljoprivrede i ubrzanje privrednog rastane mogu se danas zamisliti bez jaanja uloge javnog sektora preko koga se idrava osposobljava za neposredno delovanje na tokove drutvene reprodukcijei preobraaj agrarno sirovinske privredne strukture socio-ekonomske strukturestanovnitva. Odluujua je danas aktivna ekonomska uloga drave i javnogsektora u strukturi i obimu privrednih investicija, u raspodeli bogatstva i dohotka,u distribuciji i alokaciji akumulacije, u globalnom, strukturnom i regionalnomrazvoju. Reju, centralna uloga drave i aktivna uloga javnog sektora preko javnihrashoda (i fiskalnih prihoda) u zemljama u razvoju jesu zakonitost razvoja.drava i javni sektor garantuju investicionu vrednost, snose rekompenzaciju uloenog kapitala i rizik, pruaju fiskalne koncepcije pri uvozuinostranog kapitala, pruaju beneficirane uslove za raspodelu ostvarenog profita,obezbeuju sredstva za finansiranje javnih investicija i pokrie transfernih rashodasa ekonomskim motivima.Stvaranjemjavne akumulacije poveavaju se investicioni resursi javnog sektora za reavanjekljunih problema razvojne ekonomske politike. Stoga, rashodi neproduktivnejavne potronje ustupaju mesto investicionim javnim rashodima, koji direktno iliindirektno imaju najvee efekte na privredni razvoj.

Fiskalni rashodiEkonomski imperativi redukcije fiskaine presije izbacili su na povrinunovokreirani termin fiskalni rashodi.Poput obima i strukture fiskalnih olakica (avatages fiscaux), kao gubitakfiskalnih prihoda, i sektorska distribucija direktne finansijske pomoi i fiskalnih beneficija, kao oblik intervencije, pokazuje neravnomernost, to je verovatno uskladu sa opcijom vladine ekonomske, odnosno finansijske politike u recesionomi postrecesionom periodu. Predimenzioniran nivo budetskih deficita i nemogunost limitiranja javnihrashoda zaokupljaju vlade savremenih drava, pa se sve vie interesuju za konceptfiskalnih rashoda, koji se ne pojavljuju u tradicionalnim budetskim kontimaiz razloga to se nevidljivim porezima subvencioniraju odredene ekonomskeaktivnosti i pomau odredene grupe obveznika. Ovaj novi vid subvencija, kaodirektni rashodi, impliciraju odredene trokove za javne finansije u vidu gubitakau fiskainim prihodima. Stoga se fiskaini alemani kvalifikuju kao fiskalnirashodi u svim zemljama OECD.Fiskaini rashodi reflektuju se u formi (1) fiskalnih egzoneracija(dohotka ili izvora dohotka iskljuenih iz poreske osnovice); (2) fiskalnih redukcija(deduirana suma iz bruto dohotka posredstvom koje se dolazi do oporezivanogdohotka); (3) credits dimpots (deducirana suma od nepovratnog poreza) i(4) specijalnih olakica (reducirana stopa u korist odreenih grupa obveznikai aktivnosti). Fiskalni rashodi tee podleu kontroli sa oteanom procedurom evaluacije.Oni su sastavna komponenta sistema progresivnog oporezivanja dohotka. Njihovobim, stoga, paralelno raste sa marginalnom poreskom stopom: to je vei dohodakobveznika za oporezivanje, superiornija je trana fiskalne pomoi i obrnuto. Minimizacija administrativnih trokova je jedan od kriterijuma efikasnostisistema alokacije resursa mehanizmima fiskalnih rashoda. I, ukoliko seadministrativni troak fiskalnih rashoda pokae veim od direktnih budetskihrashoda, utoliko se bre pokree mehanizam supstitucije fiskalnih rashoda(poreskih redukcija) direktnim budetskim rashodima (ekonomskim i socijalnimtransferima) .

REGIONALNA FISKALNA POLITIKASavremeni dravni intervencionizam u formi tzv. monitoring economv(Siegel) implicira komplementaran odgovor javnog sektora na preduzete privredneakcije privatnog sektora u vidu podravanja razvoja propulzivnih sektora,podsticaja tehniko-tehnolokog progresa, finansiranja infrastrukture, fiskalnihbeneficija, subvencionisanja, itd. Za ubrzavanje razvoja nerazvijenih podrujau razvijenim industrijskim zemljama koriste se brojni mehanizmi: subvencije,dotacije, odobravanje zajmova sa niom kamatnom stopom, fiskalne pogodnostii beneficije, prodaja zemljita i zgrada na nerazvijenim podrujima po povoljnimcenama za potrebe industrije, davanje povlastica industriji pri kupovini deficitamihsirovina, odreivanje povlaenih tarifa za javne usluge, obaveze dravnihpreduzea da investiraju u nerazvijena podruja, administrativne zabrane za noveinvesticije u visokorazvijenim i urbano prenaseljenim regionima, davanje dravnihsubvencija u raznim vidovima (premije pri nabavci investicione opreme, premijeza zapoljavanje novih radnika, uee u izdacima za istraivaki rad).

Fiskalni efekti na naunoistrazivaki rad i kadrovski potencijalFiskalnim olakicama i beneficijama stimuliu se ulaganja u nauno-istraivaki rad i proizvodnju visokostrunih kadrova.Ulaganja u kadrovski potencijal i proizvodnju obrazovnih usluga, u sutini,imaju tretman investicija u Ijudski kapital495 koja se investitorima viestrukovraaju kroz poveanje novostvorene vrednosti i drutvene produktivnosti rada.Proizvodnja usluga u obrazovnim i naunim delatnostima sastavnaje komponenta proizvodnje i odeljka drutvene reprodukcije sa oplemenjujuimsvojstvima subjektivnih faktora materijalnih proizvodnih snaga.Kao delatnosti od posebnog drutvenog interesa i vodee delatnosti u okvirucelokupne sfere drutvenih delatnosti, obrazovne i naune potrebe alimentiraju sefiskalnim resursima. No, dopunska ulaganja u nauku i obrazovanje nemaju fiskalnitretman. Naime, ulaganja u naunu i obrazovnu delatnost koja padaju na teretmaterijalnih trokova, sredstava fondova rezervi, fiskalno se ne zahvataju.

Fiskalni efekti na tehniko-tehnoloki progresIstraivanje kosmosa i novih izvora energije, nova tehnika i tehnologija,transfer nauke i tehnologije i naoruanja su, svakako, prvorazredni domenispektakularnih ulaganja savremenih drava i troenja finansijskih resursa budetai javnih fondova kapitalistikih, socijalistikih i zemalja u razvoju. Tehniko-tehnoloke inovacije, kao katalizator privrednog rasta, postale su, stoga, usavremenim privredama poprite nove ekonomske borbe.

Fiskalni efekti na drutveno-ekonomsku i socijalnuinfrastrukturuZnaajan deo finansijskog potencijala budetskih i javnofondovskihfinansijskih institucija distribuira se i alocira u funkciji alimentiranja trokovaizgradnje drutveno-ekonomske, socijalno-zdravstvene, nauno-obrazovne ikulturno-prosvetne infrastrukture, ijim posredstvom se indirektno deluje na ritmikunacionalnog dohotka. Sektor privrednih organizacija preko fondova zajedniepotronje i sektor stanovnitva preko samodoprinosa namenski izdvajaju sredstvaza izgradnju objekata drutvenog standarda. Privrednim i neprivrednim investicijamaiz budeta DPZ, neprivrednim investicijama Fonda drutvenih delatnosti imaterijalne proizvodnje, i neprivrednim investicijama preduzea drutvenihdelatnosti i radnih zajednica DPZ i fondova kanaliu se relativno znaajnasredstva u izgradnju objekata infrastrukture proizvodnog i neproizvodnog tipa.Posebnim fiskalnim olakicama i oslobaanjima stimuliu se dopunska izdvajanjaza infrastrukturne potrebe. Ekonomskim transferima podravaju se investicioniplasmani u domenu infrastrukture. Emitovanjem internih javnih dugova i uvozominostrane akumulacije eksternim zaduivanjem regrutuju se bonitetni resursiza finansiranje infrastrukture.

ZAKLJUAK

Fiskalna politika jedan je od osnovnih pokretaa ostvarenja makroekonomskih ciljeva. U proteklom periodu postignut je znaajan napredak i bitni kvalitativni pomaci u upravljanju javnim finansijama. Poboljan je nain pripreme federalnog Budeta, a informacije o javnim finansijama su iz godine u godinu detaljnije i dostupnije javnosti. Aktivna uloga fiskaliteta sistematizuje se teorijom fiskalne intervencije i usmjerava u pravcu pospjeivanja i dekurairanja ekonomske aktivnosti protiv ekonomske konjunkture.

Ublaavanje ciklinih kretanja podrazumijeva djelovanje na kratkoronom, s jedne, i srednjoronom roku, s druge strane. Radi se o komplementarnoj strategiji provoenja anticikline politike, sa kratkoronim/ srednjoronim politikama poboljavanja poslovne okoline, te u dugom roku otvaranja novog pristupa bosanskohercegovakoj cjelovitosti sa promijenjenom teorijskoideolokom paradigmom i konceptom integrisanja ekonomskog i socijalnog razvoja u srednjoronom i dugom roku.