1

26.februar 2007. Segmenti upravljačkog računovodstva (u užem i širem smislu što pripada UR-u):

1. interpretacija osnovnih računovodstvenih izveštaja 2. obračun troškova 3. računovodstvo punih troškova 4. računovodstvo diferencijalnih vrednosti 5. računovodstvo odgovornosti

1. INTERPRETACIJA OSNOVNIH RA ČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA

Pripada upravljačkom računovodstvu. Mi znamo da pripremanje finansijskih izveštaja, odnosno ureñivanje poslovnih transakcija, pripremanje izveštaja, prezentacija u skladu sa terminima koji su zakonom odreñeni su priča vezani za fin računovodstvo. Nadalje je priča za UR. Finansijski izveštaji nose veoma važne informacije i za interne i za externe korisnike. Koje su to informacije? Informacije koje se odnose na...

• finansijski položaj preduzeća, na njegovu finansijsku strukturu, finansijsku poziciju (koliko je preduzeće finansijski zdravo). Na bazi finansijske strukture procenjujemo koliko je neko preduzeće finansijski zdravo.

• Ureñivačka sposobnost odnosno profitablnost (preslusati jos jednom) • likvidnost preduzeća (bilans novčanih tokova)

Za koje potrebe nam je to neophodno?

• Hoću da procenim vrednost nekog preduzeća. Najbolje polazište je analiza fin. izveštaja i to za period 3-5 godina unazad. Da se vidi kakva je fin. struktura kako se kretala, šta je sa ureñivačkom sposobnoñću i da se na bazi toga projetkuju istvarenja u budućnost...

• Sanacija preduzeća – opet sagledati finansijsku strukturu, finansijska pozicija, šta je to što je dovelo do fin. nevolja, kakvo je opterećenje, struktura izmeñu Aktive i Pasive.

• Ako hoćemo da projektujemo pravu fin. situaciju, pravu fin. strukturu, to ćemo raditi kroz osnovne računovodstvene izveštaje da bismo videli da li postoji finansijska ravnoteža

• Ako hoćemo da kupimo neko preduzeće (fin izveštaji, analziriati strukturu, položaj, rentabilnost)

• Ako hoćemo da procenimo rizik (dugoročni, kratkoročni), gledamo bilanse • Kreditna sposobnost (da li je preduzeće sposobno da otplati glavnicu i kamatu;

menadžeri se pitaju: da li možemo podneti novo zaduživanje ili da emitujemo nove akcije)

2

Zašto je interpretacija više UR nego FR? Više pre svega zbog toga što je ta analiza usmerena prema menadžmentu preduzeća, radi se za njihove potrebe. A te inforomacione potrebe zadovoljava prvenstveno UR. Prezentiranje izveštaja – FR, analiza izveštaja, interptetacija – UR.

2. OBRAČUN TROŠKOVA

Jeste jedan deo UR koji se bavi obuhvatanjem internih zbivanja u preduzeću. Bavi se pre svega obuhvatanjem utrošaka, transforamcijom inputa u autpute, prodajom autputa tj. gotovih proizvoda. Vrednosno treba da obuhvati sve te procese: trošenja, proizvodnje i prodaje. Da bi mogao da ispini svoje ciljeve, organizovan je u 4 dela, i to:

1. obračun troškova po vrstama - koji su to troškovi nastali i koliki su oni? Troškovi materijala, poreza, am, plata, usluga... E, koliki je iznos nastao u odreñenom periodu... Obuhvatanjem troškova po vrstama bavi se FR, a njihovim obračunom se bavi UR koje preuzima gotove podatke.

2. obračun troškova po mestima nastanka – to su neki uži organizacioni delovi u okviru kojih se obavljaju neke homogene operacije (skup mašina, jedna proizvodna linija, proizvodni pogon), pitanje: gde su troškovi nastali?

3. obračun troškova po nosiocima – troškovi se vezuju za nosioce troškova i učinaka. Ti nosioci su zapravo gotovi proizvodi.

4. obračun troškova obuhvata kratkoročni obračun rezultata - i obračun troškova i obračun prihoda

Ciljevi obra čuna troškova:

1. obračun troškova u funkciji obezbeñenja informacija o proizvodnoj CK za potrebe zvaničnog bilansiranja – FR u jednom delu zavisno od obračuna troškova, bez njih ne mogu sastaviti izveštaje. Moraju se imati informacije iz obračuna troškova. Uspeh, informacije i troškovi prodatih proizvoda: količina x CK. Kada bilansiramo zalihe (gotove proizvode), moramo KolxCK. FR nema mehanizme da utvrdi CK. Obračun troškova ima te mehanizme.

2. obezbeñenje informacija koje su neophodne u procesu planiranja i kontrole aktivnosti preduzeća i aktivnosti delova preduzeća – troškovi, prihodi...

3. obezbeñenje informacija za donošenje pojedinačnih poslovnih odluka – veliki broj tih odluka, neke su dugoročnog, neke kratkoročnog karaktera, informacije o troškovima i koristima, za potrebe stvaranja različitih cost benefit analiza

4. da obezbedi informacije koje su neophodne u procesu postavljanja i formiranja prodajnih cena

Od obračuna troškova se očekuje čitava lepeza informacija o troškovima. Cene se u različitim situacijama mogu formirati na različite načine. Mogu se formirati na bazi punih troškova – za dugi rok, pre svega. Kraći vremenski intervali, kapaciteti nisu dovoljno iskoriščeni, cene se po pravilu formiraju na bazi varijabilnih troškova. Cena se može formirati od nivoa varjabilnog do nivoa punih troškova. U obračunu troškova treba obezbediti info o punim, varijabilnim i različitim mogućnostima izmeñu ta dva nivoa. U svakom trenutku, nezavisno od toga kako formira cenu, mora znati koliki su troškovi po jedinici, koji su to proizvodi na kojima dobija, gubi, najviše dobija, najniža marža. SUŠTINA JE TO!

3

3. RAČUNOVODSTVO PUNIH TROŠKOVA

Nije neko novo računovodstvo. Ne, to je samo jedan vrednosno-informacioni koncept, koji podrazumeva pune vrednosti (pune troškove, pune prihode, imovina, obaveze, kapital, rezultat). Te kategorije važne su za FR jer se ono bavi preduzećem kao celinom i normalno je da se bavi punim vrednostima. Kada polaže račun o stanju i uspehu, on polaže račun o celini i svim dešavanjima u preduzeću. Podrazumeva se da je sve to zasnovano na punim vrednostima. Računovodstvo punih troškova relevantno je za UR. Donose se i odluke zasnovane na punim troškovima. Ako obračunavamo rezultat, CK, mi je možemo zasnovati na punim troškovima (stvarnim ili standardnim), za potrebe zvaničnog bilansiranja ali i za potrebe internog izveštavanja o delovima preduzeća. Ima svoje mesto i u FR i u UR. Jedan segment obračuna torškova. Medjutim ono je samo jedan deo. Iza ostaju one informacije od nepotpunih troškova i to je ono što se nalazi u računovodstvu diferencijalnih vrednosti.

4. RAČUNOVODSTVO DIFERENCIJALNIH VREDNOSTI

Podrazumeva – za potrebe donošenja posebnih, pojedinačnih, poslovnih odluka. Broj tih odluka je ogroman, dugoročnog il kratkoročnog karaktera. Budući da je ovaj koncept na proces odlučivanja, ovo se naziva još i računovodstvo odlučivanja. Jedna od glavnih karakteristika je da nije deo regularnog izveštavanja. Ovo je priča koja se priča za svaku pojedinačnu odluku. Svaka odluka postaje predmet priprema brojnih analiza tokova i koristi koji proizilaze iz donošenja tih odluka. Postavljanje problema, utvrñivanje rešenja, vrednovanje rešenja, biranje alternativna, primena odluke. U svakoj od ovih faza računovodstvo diferencijalnih vrednosti ima svoju ulogu. Kada vrednujemo pojedina rešenja moramo da se koristimo konceptom relevantnih vrednosti. Kada donisimo odluke moramo ih bazirati na relevantnim vrednostima. Da bismo neki trošak proglasili relevantnim on mora ispuniti dva uslova:

1. da se odnosi na buduće vremenske periode (nisu svi budući troškovi relevantni) 2. moraju da se razlikuju izmeñu alternativa u razmatranju.

Nisu relevantni oni troškovi koji su nastali u prethodnim periodaima i nisu relevantni oni koji su isti u različitim periodima... Kada donosimo odluku a baziramo je na vrednosnim informacijama, biramo onu odluku kod koje je razlika izmedju ph i rh najveća (kad se radi o kvantitativnih informacijama).

4

5. RAČUNOVODSTVO ODGOVORNOSTI

Poseban segment UR. Veoma važan segment UR. FR se bavi celinom preduzeća, Računovodstvo Odgovornosti ima u vidu celinu ali na jedan specifičan način. Bavi se merenjem ostvarenja segmenata preduzeća (centara pihoda, troškova, profitnih, investicionih centara). Zadatak je ______ da veže rashode i prihode za svako područje, za svaki centar odgovornosti. Važno izmeriti ostvarenja kakva ona jesu, ali još važnije je imati projekcije ph, rh, rezultata, imovine, obaveza, kapitala po delovima preduzeća. To je neophodno zbog kontrole. Naziva se još i Računovodstvo kontrole. S jedne strane šta je nastalo, s druge šta je planirano. Zašto se pojavilo računovodstvo odgovornosti?

• Narasla složenost preduzeća – povećanje složenosti uslovljava tehničko-tehnološki razvoj, diversifikacija proizvodno-prodajnih aktivnosti, kompleksnosti upravljačkog procesa

• Decentralizacija upravljanja – nastaje kao posledica narasle složenosti. Podrazumeva najčešće divizionalnu strukuturu.

• Pojačana potreba za povećanjem produktivnosti i za čvrstom kontrolom troškova – (imati u vidu ove prethodne stavke)

• Saznanje o važnosti procesa planiranja i kontrole u preduzeću. Informacije za to obezbežuje računovodstvo odgovornosti

• Nastalo zbog toga jer nijedan prethodno poznati koncept informacija nije bio u stanju da reši pojačane informacione zahteve divizionalno strukturiranog preduzeća.

Glavni princip je princip.... Da li uspešnost menadžera zavisi od uspešnost segmenata? Najčešće nije tačno. Zašto? Menadžer je odgovoran za uspešnost nekog dela u onoj meri u kojoj može da utiče na odluke koje determinišu ostvarenja tog segmenta. Odgovoran je onaj koji donosi odluke, u suštini. (37. min) Jedan nivo: Obračunat je rezultat koji meri uspešnost menadžera u skladu sa nivoom ovlašćenja koje ima. Drugi nivo: Neto rezultat meri uspešnost celog segmenta. Na bazi tih i projektovanih informacija ocenjuje se uspešnost.

5

RAZVOJ UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA

Dobar menadžment mora da bude dobro informisan. Finansijsko računovodstvo može da ponudi polaganje računa i niš viš. Postoji jedan veliki gep izmedju mogućnosti računovodstva i postojećih zahteva. UR se razvilo iz potrebe da zadovolji informacije koje nije moglo da zadovolji finansijsko računovodstvo. (naročito u drugoj polovini XX veka)*** Tokom svog razvoja je prolazilo kroz različite faze gde su nastajali novi koncepti troškova i vrednosti**:

• Faza apsolutno istinitih informacija – vezuje se za 40e godine XXveka. Odlika: dolazi do razvoja obračuna troškova (=UR). Dominirao jedan niz vrednosti, dominirao je koncept punih vrednosti. Informacione potrebe su bile takve da nisu postavljani složeniji zahtevi.

• Faza uslovno istinitih informacija – pokriva 50e do polovine 60ih godina. Neoklasično ekonomsko učenje koje se zasnivalo na nekoliko bitnih pretpostavki, izmedju ostalog: (1) postoji jedan cilj preduzeća, max dobitka, (2) svi učesnici su podjednako informisani, svima dostupne sve informacije koje su besplatne. Marginalna analiza. UR? Obračun troškova po varijabilnim troškovima (direktnim troškovima). To znači da već u ovoj fazi napuštamo sistem punih vrednosti. Različiti troškovi za različite svrhe. Pojavilo se prvi put računovodstvo odgovornosti.

• Faza ekonomično istinitih informacija – od kraja 60ih do polovine 70ih. Vezuje se za dva američka autora (???). Ovde se niš značajnije nije desilo u pogledu novih koncepata. Napušta se neoklasika. Posluje se u uslovima neizvesnosti, rizika, informacije nisu besplatne. Primena nekih računovodstvenih modela. *Informacije se posmatraju kroz COST BENEFIT analizu (koristi od dobijanja informacija moraju biti veće od troškova koje dolazak do njih izaziva).

• Faza bihejviorističkog pristupa upravljačkom računovodstvu – nastaje polovinom 70ih, traje i dan danas. UR se posmatra na specifičan način. I to sa stanovištva na njegov uticaj na ponašanje ljudi. (16min). Treba postaviti izazovne ali ostvarive ciljeve. Kontrola se zasniva na merenju. Ako u procesu merenja nemam kvalitetno merenje, ako je pogrešno, progutaće motivacioni motor. Sada se preduzeće vidi kao institucionalni okvir u okviru koga stejkholderi ostvaruju sovje parcijalne interese u preduzeću. Bitno je sve te usmeriti u jednom pravcu, ka ostvarenju ciljeva preduzeća. motivisati menadžere ka ostvarenju ciljeva preduzeća kroz ostvarenje svojih ciljeva. Motivacioni sistem. Bazira se na nekim informacijama koje daje UR. Šta se dešava danas? Preduzeće ne može da vodi računa samo o internoj efikasnosti, mora brinuti i o efektivnosti, o odnosima sa okruženjem. Strategijski aspekti upravljanja. Novi koncepti informacija. Relevatni strategijski koncepti. Strategijsko upravljačko računovodstvo nova fasa? Vreme će pokazati.

6

KARIJERA UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODJE

Tesno povezana sa menadžmentom preduzeća. Uloga je kreiranje nekog informacionog sistema, informacione podrške menadžmentu preduzeća u procesu donošenja odluke. Njegova odluka je logistička. On ne donosi odluke u preduzeću (kupiti, proizvesti). Treba informaciono da podrži takve odluke. On je u razvijenim zemljama sastavni deo upravljačkog tima. Brine o razvoju nekog informacionog sistema, troškovnoj, prihodnoj, strategijskoj transparentnosti preduzeća. Informaciono opslužuje sve ostale funkcije. Brine o usklañivanju brojnih parcijalnih planova. Brine o efikasnosti informacionih sistema. Upravljački računovoña je lice koje je najviše upućeno u aktivnosti preduzeća. On je oči i uši preduzeća. Bavi se širokim spektrom problema, najveći broj izvršnih direktora je došao iz računovodstva. Ne može bilo ko da bude upravljački računovoña. Visoka stručna sprema, odgovarajuće usmerenje ;) Mora imati znanja, širi fond interdisciplinarnih znanja, mora imati znanja iz menadžmenta, organizacije, poslovnih finansija, bilansa, mora da vlada nekim tehnikama (planiranja, kontrole, odlučivanja). On je neko ko treba da savetuje, predlaže... Pozicija upravljačkog računovoñe... poslovi planiranja, kontrole, pripremanje odluka... Sertifikovanje. 28. februar 2007.

ETIKA U UPRAVLJA ČKOM RA ČUNOVODSTVU Govorili smo o značaju finansijskih izvaštavanja, važno i za interne i za eksterne korisnike. Izveštaji i interni i eksterni nose veoma važne infomracije za one koji donose neke važne odluke. Postavljena sva ono pravila o kojima smo govorili kao što su principi, postulati, standardi, zakoni.. a sve u cilju da se naprave istiniti izveštaji, prezentaciju finansijskog položaja, useha pred. Koliko god postojala pravila, poslovni život je toliko kompletan da niko ne može razviti toliko savršena pravila koja će pokriti sve moguće situacije koje nastaj poslovanju. Postoji jedan slobodan manevarski prostor u okviru koga računovoñe mogu da se ponašaju slobodnije. Zbog toga postoje i etički standardi koji bi trebali da budu veoma važni. Etika, nauka o moralu. Predstavlja skup pravila ponašanja kojih se moramo pridržavati (prilikom pripremanja različitih tipova izveštaja). Menadžment preduzeća koji može imati znalajan uticaj na kvalitet izveštavanja mora da bude veoma povezan sa etičkim pravilima. Etički standardi koji se vezuju za UR 1983. – Standardi etičkog ponašanja za upravljačke računovoñe 1997. – Standardi etičkog ponašanja za praktičare upravljačkog računovodstva i finansijske menadžere Govorimo o nekih 5 standarda:

7

1. kompetentnost – zahtevi: • potreba održanja visokog nivoa sposobnosti, visok stepen stručnog znanja,

kontinuirana edukacija • neophodnost poštovanja zakona, standarda, druge profesionalne regulative • potpuno izveštavanje o svim bitnim dogañajima i pružanje saveta tj.

preporučivanje na bazi svih relevantnih informacija 2. poverljivost – zahtevi:

• potreba čuvanja poverljivih informacija (poslovnih tajni) • kontinuirano upozoravanje podreñenih u pogledu zaštite podataka • uzdržavanje od sticanja bilo kakvih koristi po osnovu posedovanja ___

informacija i to bilo lično bilo preko trećih lica 3. integritet – zahtevi:

• izbegavanje konfliktnih situacija koje bi mogle nepovoljno uticati na obavljanje aktivnosti

• uzdržavanje od obavljanja svih onih aktivnosti koje bi mogle da opterećujući utiču na _____ računovoñe

• uzdržavanje od primanja poklona, povlastica i drugih privilegija • uzdržavanje od aktivnog učešća ili pasivnog posmatranja aktivnosti koje

su suprotne ostvarenju ciljeva preduzeća i koje su u suprotnosti sa etičkim normama

• prenošenje svih informacija do kojih se došlo tokom obavljanja poslova nezavisno od toga da li su oni povoljni ili nepovoljni

• napori na prepoznavanju svih onih aktivnosti koje ometaju realne procene • uzdržavanje od svih aktivnosti koje na bilo koji način mogu da

diskredituju profesiju 4. objektivnost – zahtevi:

• objektivno, istinito, potpuno, pošteno izveštavanje • potpuno obelodanjivanje svih relevantnih informacija

5. rešavanje odreñenih konfliktnih situacija (eti čkih sukoba) – imajući u vidu da rač aktivno ulestvuje u pripremanju infomacija i da od njih zavise i odluke ali i neki pojedinačni interesi, za očekvati je da se dolazi u neke sukobe bilo sa nadreñenim, menadžmentom, sa bilo kim. Prva stvar koju treba uraditi jeste to da se teba držati zakona i interno propisane procedure (ako postoji ne možemo raditi preko procedure). Ako toga nema, onda treba razgovartati sa nadreñenima pod uslovom da nadreñeni ne učestvuje u problemu. Treba predočiti sve etičke prepreke za realizaciju ciljeva. Iza toga, treba konsultovati pravne savetnike, stručne službe u preduzeću, da bi se sagledale pravne konsekvence odreñene odluke. Sve to može da da neke rez, ali i da ostane bez toga. Ako ostanu bez rez onda možmo da postupimo kako pravila ne nalažu ili da napustimo firmu. To su dve opcije koje stoje na raspolaganju. Ova druga je svakako čistija.

Svako načelo je ispitno pitanje*** Slučajevi iz prakse 1 Profesionalna etika i izveštavanje po segmentima NM je kontorlor odeljenja (UR) a TM je direktor odeljenja za proizvodnju cipela. NM je odgovorna TM-u za neke stvari koje obavlja, ali u isto vreme ona za svoje aktivnosti odgovara i glavnom kontroloru na nivou preduzeća. (dvostruka odgovornost). TM je pod

8

ogromnim pritiskom da ostvari planirani prihod odeljenja za tekući period (zavise od toga njegovi bonusi). On traži od NM da uknjiži 200.000 dolara prihoda na dan 31.12. Pri tome kaže: Narudžbine kupaca su fixne, ali cipele su još uvek u procesu proizvodnje to, biće isporučene oko 4.1. Nije bitno kad će do isporuke doći, važno je da smo mi dobili ____ . treba podržati ovu moju aktivnost jer je to u fji ostvarenja ciljeva ovog našeg odeljenja. - Ne postavljaju se novčani tokovi kao problem. Ode se radi o elementarnim stvarima, o poštavanju zakona i principa. Princip realizacije je relevantan, a on zabranjuje evidentiranje nerealizovanih prihoda. Sama činjenica da se proknjiži 31.12. to zahteva antidatiranje opremnica. Ako se nagrañuje onaj menadžer koji ostvaruje najveći prihod U suprotnosti sa objektivnim izveštavanjem. Šta NM treba da uradi? Ona treba da izvesti onog glavnog kontrolora gore i da upozori na dešavanja u odeljenju. 2 Profesionalna etika i rač trikovi na kraju godinu JT novi kontrolor u odeljenju za brzu hranu. U proteklih pet godina je imao 15% rasta u godišnjim zaradama. Odeljenje brze hrane je imalo 20% rasta u zradai za proteklih 5 godina. Tokom tekuće god poslovanje je stagniralo. Centrala procenjuje da bi mogao da se ostvari rast od 10%. JT procenjuje da će odeljenje ostvariti rast zarade od 8% (nedovoljno da se ostvare neki bonusi). JT napravio neku listu mogućeg ponašanja ovog odeljenja:

• odbijanje rutinskog mesečnog održavanja u decembru na opremi za pakovanje za jan za sledeće godine – da li možemo održavanje da premestimo iz dec u jan? To je nešto što se često dešava kod onih koji imaju problem na kraju godine. Ne sme to remetiti ustaljeni poslovni proces, ako nisu nastali neki troškovi, da nisu nastale neke obaveze u decembru mesecu, onda bi možda i moglo da se odloži za jan. Ne treba odmać odbiti, već malo razmisliti.

• produžiti završetak tekuće poslovne godine posle 31.12. – ne dolazi u obzir. • da se promeni datum na opremnicama za prodaju koja će nastati u narednom

periodu – zabranjeno je i ovo. • da se odbiju troškovi za reklame u tekućem periodu i prenesu na janur sledeće

godine – ako su obaveze po tom osnovu nastale u decembru mesecu, onda nezavisno od toga kad će plaćanje biti izvršeno, ne može se ovo uraditi. Ako te obaveze nisu nastale onda mi te aktivnosti možemo da prebacimo na sledeći period.

• da se daju dupli bonusi komercijalistima – može. • da se uvere kupci da prihvate robu za isporuku u decembru umesto u januaru – ok,

ali treba imati u vidu da će u narednom periodu biti manji obim. (poslovni problem)

3 Preduzeće se bavi proizvodnjom i prodajom softvera. Prethodna dva proizvoda su bila neuspešna. Radi se na trećem. Na sastanku Odbora Izvršnih Direktora, direktor razvojnog odeljenja izlaže da će proizvod biti uspešan na tržištu i pri tome u opravdanju svoje tvrdnje navodi ograničene podatke (zaboravlja na neke troškove). Računovoća ima

9

mnogo prijatelja tu i hteo bi da izbegne sukob sa direktorom istraž.-razvojnog odeljenja. Šta je činiti? Stimulisati direktora IR odeljenja i podsetiti ga da nije uzeo sve troškove u vid, iskazati koji to troškovi nisu uzeti u obzir, dati mu šansu da iznese potpune informacije koje bi bile od značaja za donošenje odluka. Ako to ne upali, onda se računovoña može pozvati na svoj istraživanje i da servira svoje informacije izvršnom odboru bez obzira što može narušiti njihove prijateljske odnose. Objektivnost, potpunost izveštavanja, problem nastanka momenta ???

KONCEPTI TROŠKOVA, PRIHODA I REZULTATA (U KNJIZI: T ROŠKOVI, CENE I PRIHODI)*******

Šta su to troškovi, koje su to osnovne karatkeristike.. Troškovi su jedna računovodstvena kategorija koja se najviše eksploatiše u svakodnevnom životu. Nas zanima preduzeće, obračun troškova učinaka, obračun troškova u fji upravljanja preduzećem. Zašto su važni za preduzeće: nema preduzeća koje ne posluje sa troškovima. Nalaze se na levoj strani BU, negativne komponente rezultata. Dvostruko utiču na stopu prinosa. Stopa prinosa je uvek neki koncept dobitka sa nekim konceptom imovine i kapitala. Dobitak odreñuju i troškovi. U imeniocu imamo angažovan kapital na koji troškovi utiču preko koeficijenta obrta. Troškovi predstavljaju trošenje ekonomskih dobara ili proizvodnih činilaca u cilju proizvodnje proizvoda i usluga i ostvarenja rezultata. Postoji nekoliko osnovnih karakteristika troškova. U osnovi troškova nalaze se:

1. količinska komponenta – utrošak je količinska komponenta. Utrošak je količinski izraženo trošenje ekonomskih dobara (sirovine, materijal, materijalna imovina, nematerijalna imovina...). Utroške možemo na nekim dobrima veoma lako prepoznati (zalihe materijala: kg, m3, m2, broj komada, kWh) , a opet na nekoj drugoj nije tako jednostavno (stalna imovina: postrojenja, imovina, transportna sredstva; radi se o imovinskim delovima koji svoju vrednost prenose postepeno na nove proizvode. Ako je reč o nekoj opremi, očigledno, troškovi jesu Am. Ako je u pitanju funkcionalna Am, onda je količinska komponenta broj predjenih km il broj obrañenih komada. Ako je u pitanju vremenska Am, moramo da vidimo šta je osnovica, stopa... Troškovi rada, troškovi plata – merimo vreme za koje je potrebno napraviti jedan proizvod, deo proizvoda, vreme provedeno na radu – indirektan način izražavanja količinske komponente. Ako imamo porez onda je još teže – u stopi teba tražiti količinsku komponentu).

2. tesna veza izmeñu troškova i učinaka – veza je dvosmerna. Troškovi nastaju zbog učinaka, sami učinci izazivaju odreñene troškove. Učinci – vrednosno izraženi autputi proizvodnog procesa. Učinci: gotovi proizvodi, usluge, nedovršena proizvodnja, alat, inventar, neko osnovno sredstvo (ako je napravljeno za sopstvene potrebe). Veza izmeñu troškova i učinaka se negde lakše može prepoznati (zalihe materijala), a negde teže (stalna imovina, a naročito teško je ono kad imamo troškove poreza).

Treba malko izmeniti onu definiciju troškova – vrednosno izražena trošenja koja su neophodna da bi nastali učinci.

10

3. cenovna komponenta – cenovna komponenta troškova, lako ćemo je prepoznati u NV (NV jeste cenovna komponenta, nebitno da li je u pitanju SNV, PNV, bitno je da je to neka NV, tj. Kol.xNC). Kad imamo učinke, cenovna komponenta je CK (standradna, stvarna, varijabilna; puna, delimična; za zvanično bilansiranje, za interno izveštavanje...). ako hoćemo da utvrdimo vrednost učinaka, br.proizv.jed.xCK.

***Definisati troškove i navesti sve komponente. Pojedinačno ove komp (naročito 3.) razvoj upravljačkog računovodstva, prva faza, jedan niz vrednosti, pune vrednosti. Sada ne govorimo na taj načiin. Sada koristimo ono različiti troškovi za različite namene. Pomenućemo izmeñu 8-10 klasifikacija troškova... Ako govorimo o troškovima, uvek se počinje sa osnovnom klasifikacijom. A to je klasifikacija koja pravi razliku izmeñu ukupnih, prosečnih i marginalnih troškova. (1) OSNOVNA KLASIFIKACIJA (A) ukupni troškovi - bavi se finansijsko rač. Ono izveštava o celini preduzeća i logično je da se bavi ukupnim troškovima preduzeća i još ukupnim troškovima po vrstama. Koliko su važni ovi troškovi govori činjenica da u zvaničnom kontnom planu postoji posebna klasa koja je predvidjena za obuhvatanje svih troškova nastalih u preduzeću. Može se govoriti i o ukupnim fiksnim, varijabilnim troškovima. Važni su zbog: - Periodična opterećenost prihoda troškovima. - Možemo da analiziamo njihovo kretanje izmeñu razoičitih perioda. - Važna je i analiza strukture ukupnih troškova. Finansijsko se bavi uk troš, ali se time bavi i upravljačko računovodstvo. UR dalje oplemenjuje koncept ukupnih troškova. Pravi razliku izmeñu stvarnih i standardnih, priznatih ukupnih, ukupnih troškova pogona, segmenta ili pf centra, sa stanovišta različitih kriterijuma. Taj pristup je daleko širi u UR. (B) prosečni troškovi – odnos izmeñu izabranog koncepta ukupnih troškova i obima aktivnosti. Zašto su važni? Recite mi koliko košta jedna jedinica proizvoda da bih mogao efikasno da ____. PT konstituišu CK, na bazi njih mi utvrñujemo koliko nas košta jedna jedinica proizvoda. U kontekstu te priče, govorićemo o PT materijala, o PT direktnog rada, o nekim drugim PT proizvodnje ( – čine PT proizvodnje), PT prodaje, PT uprave ( – prosečni neproizvodni troškovi). PT proizvodnje čine proizvodnu CK (PCK). Prosečni neproizvodni troškovi se dodaju na PCK i dobija se KCK (komercijalna cena koštanja). Bez CK ne možemo da vrednujemo zalihe, troškove prodatih učinaka, teško ćemo utvrditi prodajne cene... Bitna stvar: oni nisu u nadležnosti finansijskog računovodstva. Oni su u nadležnosti obračuna troškova kao segmenta UR-a. Ako možemo da govorimo o prosečnim troškovima, onda možemo govoriti i o prosečnim prihodima (prodajna cena). Razlika je prosečni rezultat. (C) marginalni troškovi – troškovi koji nastaju na odreñenom nivou aktivnosti (proizvodnje i prodaje). Predstavljaju promenu u ukupnim troškovima koja nastaje kao posledica dodavanja ili oduzimanja jedne jedinice aktivnosti. Šta je to jedinica aktivnosti? Mogu se podrazumevati različite stvari; jedan proizvod, 1 operacija, skup više operacija na proizvodu, dodatna grupa proizvoda, troškovi koji se vezuju za ceo novi pogon. Važno je da imaju veliku upotrebnu vrednost u odlučivanju. Preduzeću najveći broj odluka se donose na odreñenom nivou aktivnosti. Na odreñenom nivou aktivnosti nastaju uglavnom

11

varijabilni troškovi. Tada nastaje neki dodatni varijablni trošak. MC se često izjednačavaju sa VT. VT su dobra aproksimacija za MC. To nije do kraja tačno. Može se desiti da nastanu i neki dodatni troškovi a koji nisu varijabilni (ulaganje u reklamu, propagandu, istraživačko-razvojne aktivnosti... – fixni troškovi). Promene u ukupnim prihodima koje su poseldica dodavanja il oduzimanja jedne jedinice proizvoda. Razlika izmedju MC i MR predstavlja marginalni rezultat. (Dodati su troškovi, kako ih definisati, odnos sa VT*****) Jedan hotel plaća telefonskoj kompaniji 100 dolara mesečno na ime pretplate. +0.05 dolara po jednom impulsu. U toku januara napravljeno je 15000 impulsa i 625 poziva. A u toku februara 12000 impulsa i 500 poziva. Na osnovu datih informacija kalkulišite:

a) ukupne troškove u jan, feb, i za oba meseca zajedno b) varijabilne troškove ---------------------------------- c) ukupne fiksne troškove--------------------------------- d) marginalne troškove jednog poziva ako prosečan poziv traje 24 impulsa

prosečne troškove --------------------------------------- 05.mart 2007. (2) TROŠKOVI SA STANOVIŠTA NA ČINA OBRAČUNA (A) TROŠKOVI PO VRSTAMA Koji su to troškovi nastali i u kom iznosu? Najčešće imamo u vidu sledeće kategorije: (a) troškovi diretknog mateirjala (b) troškovi ostalog materijala (c) troškovi plata (d) troškovi amortizacije (e) troškovi usluga (f) nematerijalne troškove (g) troškove poreza i doprinosa (h) troškove finansiranja Troškovima po vrstama bavi finansijsko ralunovodstvo, i jedna cela klasa u kontnom okviru je rezervisana za troškove po vrstama. Važne i u bilnasnomkontnom okviru, tj. kada preduzeće bilnasira rezultat po metodi ukupnih troškova. Na levoj strani BU sistematizovane troškove po vrstama možemo videti. Ovim se bavi i obračun troškova. Obračun troškova se ne bavi ponovo evidentiranjem ovih troškova već ih preuzima iz fin. računovodstva i dalje ih primenjuje, koristi, obračunava za potrebe menadžmenta preduzeća. (B) TROŠKOVI PO MESTIMA Gde su troškovi nastali? U kom organizacionom delu? Mesta troškova jesu uži organizacioni delovi preduzeća unutar koga se obuhvataju homogene aktivnosti. Mesto troškova može da bude ceo pogon, proizvodne linije unutar pogona, skup povezanih mašina. Zašto je važan obračun troškova po mestima? Postoje tri razloga: - zbog kalk CK – što se preciznije obuhvate troškovi po mestima to će i kalk biti preciznija

12

- potrebe planiranja i kontrole – informacije o prihodima i troškovima po delovima preduzeća - potrebe za odlučivanje – odlučivanje o nekim aktivnostima koje se tiču nekog mesta troška (odluke o troškovima, cenama, prihvatanju porudžbine). Važno je da ove informacije o torškovima po mesitma jesu informaicje jesu neophodne da bismo mogli da obračunamo troškove po funkcijama. A obračun troškova po funkcijama je neophodan za obračun PCK i KCK. Troškovi po mestima nisu u nadležnosti finansijskog računovodstva. Time se jedino bavi obračun torškova i učinaka kao sastavni deo UR. (C) TROŠKOVI PO NOSIOCIMA Koliki su troškovi po jedinici proizvoda? Vezati troškove za nosioce troškova. Nosioci troškove su po pravilu i nosioci prihoda. Oni nam omogućavaju da doñemo do rezultata (preduzeća, njegovog dela, na godišnjem nivou, u kraćem vremenskom intervalu). (3) TOŠKOVI PREMA: ZAKONITOST PONAŠANJA TROŠKOVA U ODNOSU NA OBIM AKTIVNOSTI (veoma važna klasifikacija) Omogućavaju primenu jednog kontribucionog pristupa koji omogućava postepeno pokriće pojedinih kategorija troškova i postepeno iskazivanje rezultata na različitim nivioima. Lakše pravljenej razlike izmeñu kontrolabilnih i nekontrolabilnih troškova. Bez podele na varijabilne i fixne troškove ne možemo da analiziriamo prelomnu tačku. (A) varijabilni - najbolja aproximacija MC. Izuzetna upotrebna vrednost u procesu odlučivanja. Po pravilu su budući troškovi. (pogledati). VT - jsu oni troškovi koji se u ukupnom iznosu menjaju sa promenama u obimu aktivnosti. Takvi troškovi čiji iznos ne zavisi od veličine kapaciteta. Njihov iznos zavisi od stepena iskorišćenja kapaciteta. Pomislimo na tr direktnog materijala, direktnog rada, usluga, pakovanja... Treba biti oprezan jer neki od ovih tro mogu da budu i fixni troškovi. Da li je neki tr varijabilnog ili fixnog karaktera to zavisi od nekih činilaca koji odreñuju varijabilnost troškova. Činioci varijabilnosti troškova:*** Prvo, varijabilnost odreñuje količinska komponenta troškova. Pretpostavimo da prreduzeće proizvodi 2000 jedinica proizvoda za koje je potrebno po 3 kg materijala čija je cena 40din, dakle, sveukupno 240.000 je vrednost utrošenog materijala. 2.000 x 3kg x 40din = 240.000 1.000 x 3kg x 80din = 240.000 Ako bismo zaključivali na osnovu vrednosne komponente, ovi troškovi se ne menjaju iz perioda u period. Ta cenovna komponenta je irelevanta sa stanovišta da li je trošak varijabilan ili ne. Drugi faktor koji moramo da imamo u vidu pri oceni varijabilnosti jeste rok. U dugom roku svi troškovi se menjaju, svi su varijabilni. Podela troškova na varijabilne i fixne važi za kratak rok, do godinu dana.

13

Treće, proizvodno-tehnički uslovi mogu opredeliti varijabilnost troškova – pogonska energija, ukoliko je nepotpuna iskorišćenost kapaciteta, onda se ponašaju kao fixni. Četvrto, opšti uslovi mogu da utiču. Tropkovi diretnog rada su po pravilu varijabilni troškovi, ali to važi sve dok obim proizvodnje raste. Ukoliko obim proizvodnje opada, taj deo troškova može biti fixan. Peto, odluke menadžmetna preduzeća. Primer: ako troškovi rada uprave, menadžment može tražiti da te troškove veže za odreñene aktivnosti. Dati im varijabilni karakter. Šesto, da li se podela Var vs Fix vrši sa stanovišta celog preduzeća ili posmatrajući neki deo. (B) fixni – oni troškovi koji se u svom ukupnom iznosu ne menjaju sa promenama u obimu aktivnosti. To su troškovi koji ne zavise od stepena iskorišćenja kapaciteta. Odreñeni su veličinom kapaciteta. Prosečni fiksni troškovi opadaju sa povećanjem obima aktivnosti. Pojava koja označava opadanje fiksnih torškova sa povećanjem obima aktivnosti – to je degresija fixnih troškova. Ona je važna u dve situacije: ako su fix troškovi u masi ____ i ako su kapaciteti nedovoljno iskorišćeni. Male promene u obimu aktivnosti mogu imati veliki uticaj na rezultat preduzeća. Da bismo pokazali kakav je značaj degresije fixnih troškova možemo pretpostaviti šta se dešava sa troškovima po jedinici u kalkulaciji PCK i KCK. ~32min ****Degresija, def i kada je važna. Isto treba biti oprezan u fazonu da li je trošak varijabilan ili fixan. Svi fixni troškovi mogu da se podele na dva dela: a) troškovi uslovljeni ranije donetim odlukama - na njihov iznos po pravilu ne može uticati tekući period, Am (istorijski troškovi, SUNK troškovi) b) diskrecioni fixni troškovi – oni troškovi koji mogu da nastanu kao posledica tekućih odluka. Troškovi promotivnih aktivnosti jesu fixni a mogu da nastanu kao posledica tekućeg odlučivanja. (C) mešoviti (semivarijabilni) U sebi sadrže i fixnu i varijabilnu komponentu. Mogu da se ponašaju različito u odnosu na obim aktivnosti. 4 tipična načina ponašanja tj. kretanja u odnosu na obim aktivnosti: a) stepenasto u odnosu na obim aktivnosti – u nekom trenutku su fixni, pa skokovit rast, pa opet fixni, pa skokovit rast b) mogu da rastu u odnosu na obim aktivnosti ali ne upravo proporcionalno kao varijabilni troškovi c) rastu u odnosu na obim aktivnosti ali po opadajućoj stopi d) rastu sa obimom aktivnosti ali po rastućoj stopi Značajan iznos troškova predstavljaju mešoviti troškovi. U finansijskom računovodstvu su razbacani po kontima klase 5. Najbolje bi bilo da ih sakupimo na jedno mesto, utrvrdimo njihov iznos, primenimo odreñene metode i da probamo da primenom tih metoda identifikujemo fixnu i varijabilnu komponentu.

14

Primer. Kompanija NM se bavi servisiranjem automobila. Pri tome, kompanija se specijalizovala za zamenu upravljačke jedinice kontrolnog sistema automobila. Broj jedinica zamenjenih u prva tri meseca kao i varijabilni i fixni troškovi u februaru dati su u sledećoj tabeli. (TABELA) (4) PRIPADNOSTI TROŠKOVA ODREðENOM FUNKCIONALNOM PODRUČJU uspeh preduzeća nastaje kao posledica svih funkcionalnih područja. Problem je kako izmeriti taj doprinos uspehu preduzeća. da bismo to uradili neophodno je da obuhvatimo troškove po ovim segmentima. Uslov je ona klasifikacija na mesta, vrsta i nosioce. Ključna je ona po mestima. Omogućavaju kalkulaciju CK. Preduslev za kalkulaciju PCK i KCK je obuhvatanje troškova po fjama. (A) troškovi proizvodnje – dele se na: (a) troškove nabavke (b) troškovi tehničkog upravljanja (c) troškovi proizvodnje u užem smislu – obuhvataju se tako što se prepoznaju MT osnovnih delatnosti, MT sporednih delatnosti i MT pomoćnih delatnosti. Bitno je da ti troškovi proizvodnje čine PCK koja je osnova za bilansiranje i u BS i u BU. (B) troškovi marketinga – imamo: (a) troškovi kreiranja tražnje – sračunati su na to da doñe do željenog obima i strukture prodaje, da se napravi željeni asortiman koji će omogućitiostvariti ciljeve preduzeća. Troškovi promotivnih aktivnosti. (b) troškovi izvršenja tražnje – sračunata je na operacionalizaciji, na izvršenje tih porudžbina, specifične aktivnosti vezane za isporuku, pakovanje. Troškovi distribucije: transport, distribucija, utovar, istovar. Troškovi marketinga NIKADA se ne uključuju u PCK. Oni mogu da dopunjavaju KCK. (C) troškovi upravljanja i administracije – imamo: (a) troškovi opšteg upravljanja – vezani za centralni menadžment. (b) troškovi finansijske funkcije (c) troškovi računovodstvene funkcije Ukoliko su u malom iznosu onda se mogu pod strogo definisanim uslovima preneti na PCK. Inače, dele sudbinu troškova marketinga. Čine sastavni deo KCK. (D) troškovi istraživanja i razvoja (a) troškovi istraživačkih aktivnosti (b) troškovi razvojnih aktivnosti Kada je njihov iznos beznačajan, prevalićemo ih na PCK. Ako su značajnijeg iznosa, onda u KCK. Treća mogućnost je da su oni baš značajnog iznosa, i da se njihovi efekti očekuju u budućnosti. Ako je tkva situacija, dozvoljeno je da ih preduzeće aktivira u BS i

15

nakon nekog razumnog perioda otpiše (3-4 godine). Ova treća mogućnost izvodljiva je samo za troškove razvoja. (5) TROŠKOVI PREMA KRITERIJUMU NJIHOVOG BILANSNOG TRETMANA Pravi serazlika izmeñu troškova koji se mogu uljučiti u zalihe i troškova koji se ne mogu ukjlučiti u zalihe. Prvi su poznati kao troškovi proizvoda, a drugi kao troškovi perioda. Troškovi proizvoda su svi oni troškovi koji se u fazi proizvodnje mogu alocirati na pojedine proizvode. Oni čine PCK. Ta PCK je gornja granica za bilansiranje zaliha. Po višim ne možemo, eventualno možemo po nižim kada je tržišna cena ispod CK. Troškovi perioda se nikada ne alociraju na proizvodnju. Nikada nisu troškovi proizvoda. Mogu u fazi pordaje da dopune PCK, tj. da dovedu do KCK. Kakva će biti sadržina troškova proizvoda i troškova perioda, to zavisi od dve stvari: od funkcionalne klasifikacije torškova, a drugo zavisi od primenjenog sistema obračuna troškova. Troškove proizvoda vezani su samo za troškove proizvodnje i oni čine PCK. Troškovi perioda su svi oni drugi neproizvodni troškovi. PCK + troškovi perioda = KCK Sadržinu i troškova proizvoda i troškova perioda opredeljuje sistem obračuna troškova. I tu imamo nekoliko mogućnosti.

Troškovi perioda S.O.T. Troškovi proizvoda Sa alokacijom na proizvode Rashod firme

Sistem obračuna po stvarnim troškovima

- svi stvarni troškovi proizvodnje - eventualno deo troškova opšteg upravljanja i administracije - eventualno deo ili svi troškovi R&D

- troškovi marketinga - deo ili svi troškovi opšteg upravljanja i administracije

- troškovi finansiranja - troškovi R&D

Sistem obračuna po standardnim troškovima

- svi standradni troškovi proizvodnje - eventualno deo ili svi stand.tr. opšteg upravljanja i admin. - eventualno deo ili svi stand. troškovi R&D

- standardni troškovi marketina - deo ili svi stand. troškovi opšteg upravljanja i administracije

- troškovi finansiranja - troškovi R&D - sva odstupanja u standardnim troškovima

Sistem obračuna po standardnim varijabilnim troškovima

- svi stand. Var. troškovi proizvodnje - eventualno deo ili svi st.var. tr. OUA - eventualno deo ili svi st.var. tr. R&D

- standardni varijabilni troškovi marketinga - eventualno svi ili deo standardnih varijabilnih troškova OUA

- troškovi finansiranja - troškovi R&D (ako nisu prethodno negde) - sva odstupanja od standardnih varijabilnih troškova - sve fixne troškove

16

Nije tačno da svi troškovi proizvodnje idu u troškove proizvoda. Nije tačno kad koristimo standardne troškove ili standardne varijabilne troškove. Sva odstupanja čine troškove perioda. Neproizvodni troškovi (uglavnom svi) jesu troškovi perioda. Troškovi proizvoda čine PCK. Ta PCK je osnova za razgraničimo vrednosti koje pripadaju BU od onij koje pripadaju BS. BS pripadaju zalihe gotovih proizvoda, sve ono što nije prodato odlaže se u zalihe u BS, po CK, i to po PCK. Tamo stoji sve do trenutka dok se ne proda. Sve ono što je prodato to su troškovi prodatih proizvoda i to završava u BU. Osnova za to razgraničenje je PCK. Sve ono što je prodato završava u BU. Šta joj završava u BU? Svi troškovi perioda. Nezavisno od obima proizvodnje i prodaje idu u BU tekuće godine. Samo troškovi proizvodnje, troškovi proizvoda smeju da se prenose iz jednog perioda u drugi. Troškovi perioda ne smeju da se prenose iz jednog perioda u drugi.

07.mart 2007. (6) TROŠKOVI PREMA KRITERIJUMU MOGU ĆNOSTI VEZIVANJA TROŠKOVA ZA PROIZVODE (A) direktni – oni troškovi koje možemo direktno bez upotrebe bilo kakvih ključeva da rešimo za pojedinačne proizvode. Ove troškove vezujemo za proizvode na osnovu originalne dokumentacije (tr. materijala – trebovanje, radni nalog; troškovi plata – radne liste). (B) indirektni (opšti) – oni troškovi koje ne možemo neposredno vezati za pojedinačne proizvode nego ih utvrñujemo u ukupnom iznosu a onda ih primenom nekih ključeva vezujemo za pojedinačne proizvode. Opšti su. Ne može na osnovu dokumentacije da se vežu za proizvode. Proizvodnja bezalkoholnih pića. Jednim delom se pakuju u staklene boce, a drugim delom u limenke. Direktni troškovi su i limenke i staklene boce (direktni trošak materijala). Indirektni troškovi su npr. troškovi kontrole kvaliteta. Te troškove treba podeliti na one koje se odnose na staklene boce i na one koje se odnose na limenke. Ako je širi krug direktnih troškova, kalkulacija će biti tačnija. Diretkne i indirektne troškove možemo prepoznati i u proizvodnji i u prodaju. Faza proizvodnje:

Neproizvodni troškovi

Troškovi perioda Troškovi u BU

Zalihe u BS (po PCK)

Troškovi proizvoda

Troškovi proizvodnje

17

Direktni: troškovi direktnog materijala, troškovi direktnog rada, posebni pojedinačni varijabilni troškovi proizvodnje. Indirektni: troškovi nabavke, opšti fixni troškovi proizvodnje sa tehničkim upravljanjem, opšti varijabilni troškovi proizvodnje sa tehničkim upravljanjem. Faza prodaje: Direktni: posebni pojedinačni varijabilni troškovi Indirektni: opšti troškovi marketinga, opšti troškovi upravljanja i administracije Ovde lako možemo da zaključimo da (in)direktni troškovi ulaze u sastav CK (oni prvi iz faze proizvodnje). Ovi iz faze prodaje su neproizvodni troškovi. Zajedno čine KCK. Što je više direktnih troškova kalkulacija je preciznija. Oprez kod indirektnih troškova kako ih alociramo. Ova podela može da se vrši sa nivoa preduzeća i sa stanovišta nekih užih organizacionih delova (MT, npr.). Troškovi alata. Imamo tri pogona. Na nivou preduzeća ti troškovi su opšti troškovi. Ako ih utvrdimo za jedan pogon onda su to direktni troškovi. Bolje je troškove obuhvatiti po užim organizacionim delovima, krug direktnih troškova se širi i kalkulacija je preciznija. (7) PODELA TROŠKOVA SA STANOVIŠTA UIH ORGANIZACIONI H DELOVA PREDUZEĆA (MOGUĆNOSTI KONTROLE TROŠKOVA) (A) kontrolabilni troškovi (B) nekontrolabilni troškovi Ima u vidu podelu preduueća na segmente i ima u vidu vremenski period. Sa stanovišta preduzeća kao celine svi troškovi su kontrolabilni. U dugom roku svi troškovi su kontrolabilni. Sa stanovišta užih celina, nisu svi troškovi kontrolabilni. Šta su kontrolabilni troškovi? To su oni troškovi na čiju visinu menadžeri mogu da utiču svojim odlukama. Koliko je ovlašćenja od centralne uprave preneto na niže menadžmente. Ako se ide na veću decentralizaciju, niži menadžeri će imati prostor za donošenje odluka, povećava se iznos kontrolabilnih troškova. Problemi Najveći problem jeste kako podeliti troškove na kontrolabilne i nekontrolabilne. Zašto? Zato što ova klasifikacija troškova se ne poklapa ni sa jednom koju smo do sada navodili. Najsličniji su varijabilnim i direktnim troškovima. Širi su koncept od VT jer postoje neki fixni troškovi koji su kontrolabilni. Kad je reš o direktnim troškovima, onda su kontrolabilni troškovi uži koncept od direktnih troškova.

18

Problem je što ova podela na kontrolabilne i nekontrolabilne je različita izmeñu preduzeća. Neki trošak u jednom preduzeću može biti kontorlabilan, dok u drugom može biti nekontrolabilan. Zavisi od količine prenetih ovlašćenja na niže menadžere. Postoji mogućnost da se nekontrolabilni troškovi prevedu u kontrolabilne:

- proširiti stepen ovlašćenja - promeniti sistem merenja troškova (20 min)

Merenje uspešnosti nekog segmenta preduzeća mi treba da izmerimo dve stvari:

1) doprinos tog centra uspehu preduzeća kao celine. Kada merimo doprinos tog segmenta mi treba da uzmemo u obzir SVE troškove, i kontrolabilne i nekontrolabilne.

2) Ako hoćemo da izmerimo doprinos menadžera uspehu preduzeća. onda uzimamo samo iznos onih troškova na čiju visinu menadžer može da utiče svojim odlukama. Tu su bitni kontrolabilni troškovi.

Najteži problemi vezani za obračun (ne)kontrolabilnih troškova ali imaju i najveću upotrebnu vrednost. ***...važnost i značaj kontrolabilnig rezutlata, kako prevesti nekontr. u kontrol. troškove... (8) DODATNI TROŠKOVI (A) marginalni – u jedinici aktivnosti. Kratkoročniji u odnosu na (B) (B) inkrementalni – troškovi koji nastaju kao razlika u ukupnim troškovima koja je posledica promena u planu aktivnosti (promena načina proizvodnje, uvoñenje nove linije...). Nastaje razlikom troškova, kao posledica u planu aktivnosti. Ali pomeranje u planu aktivnosti može da izazove povećanje ali i smanjenje troškova i ti se zovu diskrementalni troškovi. Dugoročniji u odnosu na (A) (C) diferencijalni – troškovi koji se razlikuju izmeñu alternativa u razmatranju. Nisu isti za dve alternative koje imamo. Sva ova tri koncepta troškova jesu od velikog značaja za područje odlučivanja – zato što je reč o dodatnim troškovima koji nastaju na odreñenim nivoima aktivnosti. Sve odluke donose se na odreñenom nivou aktivnosti. Primer. Slučaj kompanije ST – diferencijalni troškovi Kompanija ST se bavi proizvodnjom satelitske opreme koja se koristi u transmisiji tv signala. Menadžment ove kompanije treba da odluči da li da deo opreme koju proizvodi u sopstvenoj režiji pravi od domaćeg ili uvoznog materijala. Proizvodnja od domaćih komponenti donela bi troškove materijala po jedinici od 850$, troškove rada 500$, opšte varijabilne troškove proizvodnje 150$, dok bi ukupni iznos ukupnih fixnih troškova proizvodnje bio 1.200.000$. Na drugoj strani, proizvodnja koja bi podrazumevala uvozne komponente zahtevala bi troškove direktnog materijala od 750$, troškove rada 520$, opšte varijabilne troškove proizvodnje od 150$ i opšte fixne troškove od 1.200.000$. Uz ovo bilo bi neophodno nabaviti dodatnu opremu u vrednosti od 200.000 dolara. Planirani obim aktivnosti je 1000 jedinica proizvoda. Na osnovu datih podataka identifikujte

19

diferencijalne troškove, utvrdite njihov ukupni iznos po pojedinim kategorijama troškova, sugerišite menadžmentu koju bi odluku trebao da donese. ...radi zadatak, II čas, min 00-10... (9) SA STANOVIŠTA UTICAJA TROŠKOVA NA DONOŠENJE POSLOVNIH ODLUKA (A) relevantni – pod uticajem odluke. Oni troškovi koj utiču na ishod neke alternative, na donošenje odluka. Da bi trošak bio relevantan mora da ispunjava dva uslova: mora da bude budući trošak, dodatni trošak, i drugi uslov je da bude diferencijalni – da se razlikuje izmeñu alternativa. (B) irrelevantni – nisu od značaja za donošenje neke poslovne odluke. Odlike irelevantih troškova: oni su istorijski, plod su ranije donetih odluka, to su tzv. SUNK troškovi. Irelevantni troškovi su oni koji su isti za alternative u razmatranju. I to se može videti na onom primeru: relevantni - troškovi materijala i plata su budući, dodatni fixni troškovi, oni su budući a i različiti su izmeñu alternativa. (10) OPORTUNITETNI TROŠKOVI OT odražavaju izgubljeni prinos koji je žrtvovan prihvatanjem jedne alternative. To je prinos koji se odnosi prvu sledeću, odbačenu alternativu. To su troškovi koji nisu predmet obuhvatanja u finans. Računovodstvu. Teško ih je meriti. Kada su važni OT? Važni su onda kada je kapacitet ograničen u uslovima punog korišćenja kapaciteta, i važni su onda kada postoji u opticaju više različitih alternativa. Slučaj preduzeća MP: OT u uslovima postojanja ograničenih kapaciteta Na jednoj od proizvodnih linija preduzeće MP proizvodi metalne police. Tokom protekle godine, kapaciteti na ovoj proizvodnoj liniji su bili potpuno iskorišćeni. U planu za narednu godinu menadžment preduzeća takoñe računa sa punim korišćenjem kapaciteta. Problem u narednoj godini ogleda se u tome što menadžment ima ponudu od novog kupca za proizvodnju specijalnih metalnih komponenti čija bi proizvodnja zahtevala 30% postojećih kapaciteta. Jedini način da se prihvati ponuda jeste odricanje dela proizvodnje metalnih polica. Smanjenje postojeće proizvodnje rezultiralo bi gubitkom profita od 2.5 miliona dinara. Uz to, nova proizvodnja donela bi varijabilne troškove u iznosu od 10 miliona dinara. Kakvu bi kalkulaciju menadžment trebalo da napravi u procesu procene opravdanosti odluke u ovom slučaju? R: kapaciteti su potpuno iskoriščenji, u takbim uslovima stiže nova ponuda. Potrebni su nam neki relevantni troškovi. šta su relevantni troškovi u ovom slučaju? Svakako varijabilni troškovi (10 000 000). Da li je to dovoljno za odlučivanje? Nije, treba uzeti i iznos izgubljenog profita (2 500 000). Ukupni relevantni troškovi =12.500.000 dinara. Ovo znači da ako preduzeće sa novom ponudom može da zaradi prihode veće od 12.5 miliona, onda treba da prihvati novu ponudu. Igubljeni prinos – OT. OT vezani za žrtvovane alternative, nisu praćeni prilivima i odlivima novca, veoma ih je težko procenjivati, i meriti. Njihova procena je u nadležnosti u UR. Slučaj 2. Isto sve, samo su kapaciteti iskorišćeni sa 70%. U takvim uslovima dobija novu ponudu koja isto zahteva 30% kapaciteta.

20

R: u ovom slučaju oportunitetnih troškova nema. (završeno prvih 95 strana)

ANALIZA I INTERPRETACIJA OSNOVNIH FINANSIJSKIH IZVE ŠTAJA

Priča u knjizi je vel'kim delom neaktuelna i ovo sa predavanja učiti (ono što se odnosi na domaću stranu). Nove bilansne šeme imamo na kraju zbirke. Reći će šta ne treba na sledećem času. U terminološkom smislu možemo da kažemo godišnji zaključak (kontinentalna Evropa), završni račun (kod nas, ali to realno odgovara samo pri likvidaciji iako je usvojeno kao normalno za godišnji zaključak), set finansijskih izveštaja (ovo poslednje je terminologija MRS-a, i to će se najviše koristiti). Do 20-ih godina prošlog veka, BS je bio najvažniji. Posle je primat pripao BU. Zašto? Pojava akcionarskih preduzeća – desetine hiljada, stotine hiljada akcionara itd. Njima trebaju informacije. Interes njihov je vezan za prinose (dividende) a to je vezano za BU. Objasniti neke pozicije koje već postoje u BS. Zbog toga su se pojavili novi rač.izveštaji (eksterni korisnici nametnuli to). Zato su se pojavili Aneksi, sada se oni zovu Napomene uz finansijske izveštaje (isto je u suštini, samo što je preuzet termina MRSa). Likvidnost važna stvar. Treba nam analiza novčanih tokova. Izveštaj o novčanim tokovima (MRS 7 se odnosi na novčane tokove). Izveštaj o stanju i promenama na kapitalu – šta se dešavalo sa kapitalom tokom godine. Važno za eksterne korisnike. To je tih 5 izveštaja. Ove izveštaje prati Izveštaj o poslovanju i taj izveštaj o poslovanju anziva se još direktorski ili predsednički izveštaji jer ga priprema direktor il predsednik kompanije. To je izveštaj koji prati ovaj set izveštaja, on ne čini taj set, ali se dostavlja. 12. mart 2007. Set osnovnih finansijskih izveštaja sadrži nekoliko finansijskih izveštaja: BS, BU, Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o stanju i promenama na kapitalu, Napomene koje prate osnovne finansijske izveštaje.

BILANS STANJA

BS predstavlja dvostrani pregled u okviru koga se u izravnatim brojevima prikazuju s jedne strane bilansna imovina, a s druge strane kapital i obaveze preduzeća. Ono što je važno da zapazimo jeste da se radi o dvostranom pregledu, što znači da ovaj rač izveštaj koji ima dve strane i koji je uvek u ravnoteži. Ako jedna od njih nije ispunjena tada nema ni bilansa.

21

U aktivni bilansa prikazana je imovina, tamo se nalaze konkretni oblici ulaganja, ono u šta je preduzeće uložilo novac. S druge strane stoje izvori finansiranja, na koji način su finansirana ta ulaganja, iz kojih izvora. Izvori mogu biti sopstveni i tuñi tj. pozajmljeni. To u pasivi je skup nekih prava prema sredstvima u aktivi. To je skup opštih prava, ne pojedinačnih. Nemaju vlasnici pravo na stalnu imovinu, ili samo na zalihe... (crtež BS) Na levoj strani: stalna imovina, zalihe, potraživanja, gotovina. Problem nastaje u situaciji kada gubitak knjižimo u aktivi. Bitno je da se imovina preduzeća razlikuje od aktive u situacijama kada postoji gubitak. Kada je reč o pasivi, ponekad neko kaže da se u pasivi nalaze samo obaveze. Zašto se onaj deo bilansa koji se odnosi na sopstveni kapital označava kao obaveze? Taj deo pasive koji se odnosi na kapital u jednom trenutku ipak dospeva i to u trenutku likvidacije. Tada preduzeće ima obeveze prema vlasnicima. I samo zbog te činjenice neki nazivaju celu pasivu obaveze. Drugi način označavanja onog u pasivi jeste kapital. Taj kapital delimjo na dva dela: prvi deo se odnosi na sopstveni kapital a drugi na pozajmljeni. Najzastupljenije je da se prvi deo pasive iznačava kao kapital a ovaj drugi deo se označava kao obaveze. Nikad nećemo obaveze izjednačavati sa pasivom.. Zašto je važan BS? U BS su iskazani potencijali preduzeća, vidimo čime preduzeće raspolaže, kakva je njegova finansijska struktura, koliko je fin zdravo, pretpostavke za likvidnost, solventnost i rentabilnost preduzeća. tu su kapaciteti (oprema, grañevinski objekti..). Sve to se vidi iz BS. Struktura aktive BS jeste nešto što je dobra ili loša pretpostavka za stvaranje novčanih tokova. U pasivi bilansa odnos sopstvenog i tuñeg kapitala jeste osnova za procenu sigurnosti preduzeća. Iz svih tih razloga BS je jedan izuzetno vvažan rač izveštaj. Imati u vidu još da imovina i aktiva se ne poklapaju uvek, tu postoji razlika kada preduzeće ima gubitak i svoj gubitak bilansira u aktivi. Imovina je sve ono do gubitka. A aktiva je imovina preduzeća + gubitak. Imovina i aktiva nisu iste iz još jednog razloga, iako nema gubitka, treba praviti razliku izmeñu bilansne vrednosti i tržišne vrednosti. Po pravilu se te vrednosti razlikuju. Bilansne se vrednuju po istorijskim vrednostima. Razlika izmeñu imovine preduzeća i pozajmljenog kapitala predstavlja sopstveni kapital preduzeća. taj deo se naziva još i neto imovina ili čista imovina preduzeća. Neto imovina = Bruto imovina – Pozajmljeni kapital Neto imovina ne mora da bude jednaka sopstvenom kapitalu zbog postojanja gubitka. Nebitno gde se gubitak nalazi, on predstavlja smanjenje dela sopstvenog kapitala. Sama činjenica da su ovo ovde bilansne vrednosti, dobija se bilansna vredsnost neto imovine. Kada je reč o BS treba reći da tokom funkcionisanja preduzeća preduzeće sastavlja veoma veliki broj različitih bilansa. Pored godišnjeg bilansa postoje i mnogi drugi bilansi.

22

Osnovne karakteristike: Klasifikacija izvršena na 4 nivoa. Na prvom nivou razlika izmeñu perioda u kome se preduzeće nalazi.bilansi koji se sastavljaju na početku osnivanja preduzeća – bilans osnivanja. Sastavlja ga svako preduzeće na početku prilikom upisa u sudski registar. S jedne strane sadrži imovinu, s druge strane sadrži kapital,. Najednostavniji bilans sadrži na levoj strani ima iznos gotovine a u pasivi iznos kapitala. To je kada preduzeće unosi samo novac na pčetku funkcionisanja. Zašto mora da postoji ovaj bilans? Formalni razlog – osnova za otvaranje poslovnih knjiga u preduzeću. Za bilo koji poslovni dogañaj moramo imati poslovni dokument. Prilikom osnivanja ovaj bilans ima tu ulogu. Osnivanje jeste jedan čin koji se relativno brzo završi kod malih preduzeća, kod velikih može da traje čak nekoliko godina. U tom procesu nastaju neki troškovi, sve što se dešava u tom procesu osnivanja, taj uspeh se beleži u bilansu osnivanja (ne u bilansu uspeha). Zakonske norme obavezuju preduzeća da imaju odgovarajuću strukturu kapitala, treba a pokaže da li je preduzeće ispoštovalo to što treba. Kod akcionarskih, u zavisnosti da li je

VRSTE BILANSA

BILANSI KOJI SE SASTAVLJAJU U

REDOVNIM VREMENSKIM INTERVALIMA

DUGOROČNI BILANS

BILANSI KOJI SE NEREDOVNO

SASTAVLJAJU - bilans promene pravne forme, poravnanja, razdvajanja, likvidentni, sanacioni bilans

KRATKORO ČNI BILANS

BILANSI NA KRAJU F-ANJA

PREDUZEĆA - likvidacioni bilans, stečajni bilans i bilans fuzije

BILANSI NA POČETKU F-ANJA

PREDUZEĆA - bilans osnivanja

BILANSI U TOKU F-ANJA PREDUZEĆA

PORESKI BILANS

POSLOVNI (TRGOVAČKI)

GODIŠNJI BILANS

23

zatvoreno ili otvoreno ad i u skladu sa tim mora da raspolaže sa odgovarajućim iznosom kapitala. BS dokazuje da je sve po propisu. Bilasni na kraju funkcionisanja preduzeća. Ti bilansi imaju karakter specijalnih bilansa. Nekoliko vrsta: likvidacioni bilans – pri gašenju poslovnog života preduzeća, stečajni bilans – preduzeće odlazi pod stečaj, bilans fuzije – spajanje preduzeča gde jedno prestaje da postoji. Na drugom nivou raščlanjavanja uzima se u obzir koji su to dogañaji relevantni za sastavljanje biloansa u toku funkcionisanja preduzeća. Bilansi koji se neredovno sastavljaju: bilans promene pravne forme, bilans poravnanja (po osnovu sudskih odluka), bilans razdvajanja (jedno preduzeće se deli na dva), likviditentni bilans (služi za procenu likvidnosti preduzeća), sanacioni bilans (preduzeće upadne u finansijsku krizu). To su specijalni dogañaji. Treći nivo raščlanjavanja respektuje informacione potrebe internih i externih korisnika. Kratkoročni bilansi sastavljaju se u intervalima koji su kraći od jedne godine. Godišnji bilansi se pripremaju za potrebe externih korisnika. Dugoročni bilansi obuhvataju period duži od godinu dana. Externi korisnici imaju jedino na raspolaganju godišnji bilans. Za internu potrebu pripremaju se kratkoročni i dugoročni bilansi. Četvrti nivo raščlanjavanja polazi od pravnih zahteva. Preduzeća imaju obavezu da svake poslovne godine pripremaju poslovne bilanse. Preduzeća imaju obavezu i da svake godine pripreme poreski bilans. *gradički prikaz vrsta bilansa Redosled konta – način prikazivanja BS se može prikazati u formi konta (forma dvostranog pregleda) ili u formi liste (štafela forma). Forma konta: postojanje jasnog isticanja leve strane kao aktive, desne strane kao pasive, nezavisno da li će biti prikazani kao dvostrani pregled ili će biti prvo prikazana aktiva pa onda iza nje pasiva. Forma liste: podrazumeva nešto drugačije kombinovanje. Prvo stalna i obrtna imovina, pa se to umanji za kratkoročne i dugoročne obaveze... Retko ko koristi ovaj način prikazivanja bilansa. Po pravilu, bilans stanja se prikazuje u formi dvostranog pregleda. Za potrebe finansijske analize, čitanja i interpretacije izveštaja nije nebitan redosled pozicija u bilansu koje se mogu različito sistematisati. Za nas je važno da vidimo na koji način dva poslovna principa (principi sigurnosti i likvidnosti) utiču na pripremanje poslovnog finansijkog izveštaja, tj. BS. Ako se značaj pridaje principu sigurnosti, znači da imamo u vidu prvo dugoročne aspekte. Onda čemo prilikom sistematizovanja pozicija u BS u aktivi primeni pristup rastuće likvidnosti. To znači da ćemo pozicije poreñati tako da njihova likvidnost raste: stalna imovina, zalihe, potraživanja i plasmani, gotovina. Ako primenimo u aktivi princip rastuće likvidnosti to znači da u pasivi moramo da primenimo

24

princip rastuće dospelosti, dakle, prvo izvori koji najkasnije dospevaju: sopstveni kapital, dugoročni izvori, kratkoročni izvori. Druga opcija je da respektujemo zahtev principa likvidnosti. Ako bismo hteli bilans imali bismo sledeću situaciju: gotovina, potraživanja i plasmani, zalihe, stalna imovina. Ovo je sada princip opadajuće likvidnosti. Ako ovo imamo u aktivi onda u pasivi imamo opadajuću dospelost: kratkoročne obaveze, dugoročne obaveze, sopstveni kapital. Bitno je da i u jednom i drugom slučaju primenjeni principi se primenjuju ne samo za glavne kategorije već i unutar njih. Zalihe: materijal, nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi. Kratkoročne obaveze: kratkoročni krediti, kratkoročne poslovne obaveze. (ovo za zalihe i KO jeste za princip sigurnosti). Princip sigurnosti – kontinentalna Evropa; Princip likvidnosti – USA. Kod nas se koristi princip sigurnosti.

BILANS USPEHA

Kod nas odomaćio termin BU koji je inače pogrešan. Ono što mi zovemo BU zove se Račun uspeha ili Račun gobitka i dobitka. Kad kažemo bilans onda mislimo na bilans stanja, al jbg... KADA GOVORIMO O bu IMAMO U vidu računovodstveni izveštaj za obračunavanje rezultata. Rezulata se može utvrditi na dva ralzličita načina. Prvi je vezan za poziciju kapitala. Drugi je vezan za transakcino pristiup obračuna rezultata preduzeća. Prvo. Ako posmatramo prihode lako ćemo reći da su oni pozitivna komponenta uspeha preduzeća. oprihodi koji nastaju u jednom obračlunskom periodu nezavisno od vrste povećavaju kapital preduzeća. ti prihodi mogu da budu iz poslovnih aktivnosti, mogu da budu posledica finansijskih transakcija.. Na drugoj strani stoje rashodi, negativna komponenta uspeha preduzzeća. Nezavisno odakle potiču, zajedničko im je da smanjuju sopstveni kapital preduzeća. Prihodi i dobici povećavaju kapital preduzeća, rashodi i gubici smanjuju kapital preduzeća. sve ono što se dešava tangira kapital preduća. Imajući to u vidu rezultat možemo utvrditi kao razliku kapitala na kraju i na početku obračunskog perioda. Ono što moramo da imamo u vidu prilikom ovog načina obračuna rezultata, jeste da trasnakcije koje su vezane za povečanje odnosno smanjenje kapitala (povlačenje kapitala, dodatna emisija, dodatna ulaganja kapitala) te transakcije ne utiču na visinu iskazanog rezultata. Samo one pozitivne i negativne komponente. (Kapital na kraju perioda + Povučeni kapital u toku obračunskog perioda – Dodatna ulaganja) – Kapital na početku perioda = Dobitak (ako je (*) veće od KPP) ili Gubitak ovo ima za posledicu da na kraju perioda imamo jednu informaciju o dobitku ili gubitku, sve ostalo iza toga ostaje nevidljivo (struktura ph i rh, šta čini najveći deo ph...). ovaj pristup se ne primenjuje. Transakcioni pristup. U okviru izdvojenog finansijskog izveštaja obuhvatiti sve + i – komponente kapitala i utvrditi rezultat kao razliku tih pozitivnih i negativnih komponenata (razlika izmeñu ph i rh). BU je računovodstveni izveštaj u okviru koga se prema unapred utvrñenim pravilima meñusobno sučeljavaju prihodi i rashodi jednog obračunskog perioda u cilju utvrñivanja periodičnog rezultata.

25

Finansijski izveštaj, postoje ph i rh, pravila unapred data, glavni cilj utvrditi uspeh perioda. BU – izdvojeni osamostaljeni deo pozicije Kapital. BU ima zadatak da obuhvati sve prihode i rashode tekućeg obračunskog perioda eventualno još ph, rh ako su dozvoljeni da budu obuhvaćeni neki iz prethodnog perioda. BS obuhvata sve buduće ph i rh (zato smo rekli da BS priakzuje potencijale preduzeća). BU kad utvrdi rezultat on je završio svoju ulogu. On obuhvati ph i rh, utvrdi rezultat, isporuči ga BS i završio je svoje. Sadržina BU: sadrži ph kao + komponente i rh kao – komponente, i neto rezultat. Prihodi su prilivi vrednosti iz okruženja po osnovu prodaje usluga proizvoda... Rashodi predstavljaju odlive vrednosti iz preduzeća po različitim osnovama... BU nam služi za procenu zarañivačku sposobnost preduzeća, tj. sposobnost preduzeća da pravi novčane tokove, odnosno dobitke. Ni BS ni BU nisu dovoljni izveštaji uza praćenje likvidnosti preduzeća. U te svrhe koristi se izveštaj o novčanim tokovima. ****Vrste BU:

1. totalni BU – najtačniji je totalni bilans uspeha. Totalni bilans uspeha obuhvata period od osnivanja pa do likvidacije preduzeća. Jedino njemu odgovara reč ''završni''. Zašto je najtačniji? Jer je čist račun novca. Sve transakcije pri likvidaciji bivaju dovedene do kraja. Nema razgraničenja ph i rh. Sve je naplaćeno, isplaćeno.

Karakteristike: - novčani tokovi

- to je čist račun novca, to je najtačniji bilans uspeha - nema nikakvu upotrebnu vrednost za upravljačke svrhe

2. godišnji BU – nije najtačniji. Postoji problem razgraničenja vrednosti izmeñu pojedinih obračunskih perioda. Nasuprot ph staviti rh koji im odgovaraju. (22min) Ide se u pravcu da se pomogne da se napravi tačan rezultat.

3. kratkoročni BU – može biti predmet fin analize a i za donošenje nekih odluka. Tri grupe problema:

a) vremenski period za koji se sastavlja i tačnost – priprema se za periode koji su kraći do godine dana. Priprema se na kvartalnom, mesečnom nivou il u nekim drugim intervalima ako za to postoji potreba.

*Recimo da zakon nalaže sastavljanje godišnje i polugodišnje izveštaje. Da li je šestomesečni BU kratkoročni BU? Kratkoročni BU se priprema po nekim drugima pravilima. Ako je obaveza da se priprema na polugodišnjem nivou, onda nema karakter kratkoročnog. Najmanje tačan. Ovde je problem razgraničenja izmeñu perioda u najoštrijoj formi. Inventarisanje problem.

Ne insistira se na tačnosti. Namerno se žrtvuje tačnost zarad nekih drugih informacija.

26

b) Namena. Čemu služi BU? Sastavlja se za potrebe menadžmenta preduzeća. ne moraju da važe sva ona pravila za sastavljanje zvaničnoig BU. Zašto je potreban? Da bi management mogao da proceni kako napreduje preduzeće.

c) Problem sadržine. Da li on može da bude isti kao zvanični bu? On može da odgovara zvaničnom, ali po pravilu je on nešto drugačiji. Šta je relevantno za kratkoročni BU?

- relevantne su i ekonomske vrednosti. Može se zasnivati na ekonomskim vrednostima umesto na istorijskim. Bliži je konceptu ekonmskog rezultata.

- po pravilu bavi se poslovnim ph, rh, rezultatom, eventualno finansijskim... E vanrednim ph i rh se ne bavi nikako kratkoročni BU.

- Podrazumeva se razvijen sistem obračun troškova i učinaka i tada primenom metode po pravilu prodatih učinaka.

- U procesu pripremanja kratkoročnog BU treba respektovati zahtev marginalne analize. Najbolje je korstiti obračun po standardnim varijabilnim troškovima.

- Obračun po varijabilnim troškovima pruža mogućnost primene kontribucionog pristupa prilikom sastavljanja BU. Iskazivanje rezultata na više nivoa.

- Projektni račun. Račun koji gleda u budućnost. ****odlike vrste BU, naročitu pažnju na kratkoročni BU, i na ona 3 segmenta problema, naročito sadržina (5 od 6). 14.mart 2007.

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

Izveštaj o poslovanju predtavlja direktorski izveštaj. On je u nadlećnsti direktora odnosno predsednika kompanije, on bi trebalo da ga priprema. Sadrži informacije koje su od naročite važnosti za eksterne korisnike, a opet i naročito za one koji nemaju neko računovodstveno obrazovanje. Imajući u vidu njegov značaj za eksterne korisnike, ovaj izvepštaj je predmet nezavisne eksterne revizije. Izveštaj o poslovanju se razlikuje u odnosu na sve prethodne jer on nema neku propisanu formu. Nije to neki obrazac koji trbea da popunimo kao što je BS, BU, ali ipak postoje neki elementi koje treba da sadrži. Njegova sadržina je odrežena (prema 4. direktivi EU). Izveštaj o poslovanju treva da sadži sledeće:

- treba da sarži pošten prikaz razvoja poslova u prethodnom periodu (sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu, a od zanačaja je za eksterne korisnike – pojasniti tokove renatibliteta, investicione tokove...);

- pogled predsednika kompanije na ono što će se dešavati u budućnosti, pogled na razvoj poslovanja u budućnosti, koje su to važne stvari koje će se dešavati;

- sve bitne dogañaje, informacije koje su se desile u periodu izmeñu dana bilansiranja i dana podnošenja finansijskih izveštaja (izveštaji o poslovanju se predaju do kraja februara meseca);

- informacije o istraživačko-razvojnim aktivnostima; - informacije o otkupljenim sopstvenim akcijama.

27

Ceo izveštaj se zasniva na relevantnim informacijama iz i izvan bilansnih izveštaja. Sadrži važne informacije koje nisu samo računovodstvene. Treba imati u vidu, ovaj izveštaj sastavljaju preduzeća koja pripadaju grupi srednjih preduzeća i ona koja prodaju hartije od vrednosti javnom ponudom. ... preskočeno 126-142. strana iz knjige – to sa predavanja...

ZVANI ČNO IZVEŠTAVANJE U NAŠOJ ZEMLJI

Pravna lica i preduzetnici pripremaju i prezentiraju finansijske izveštaje za prethodnu poslovnu godinu sa stanjem na dan 31.12. Izuzetno od ovoga, finansijski izveštaji se mogu pripremati i na neki drugi datum ako se radi o sezonskoj proizvodnji ili ako se radi o preduzeću koje je sastavni deo nekog drugog preduzeća u inostranstvu, a to drugo preduzeće priprema finansijske izvšetaje na neki drugi datum. Poenta je da se najčešće poslovna i kalendarska godina poklapaju. Ali običaj da se te stvari ne poklapaju, ti izuzeci mogu da se dese samo po odobrenju ministra finansija ili još guvernera NBS. Finansijski izveštaji se sastavljaju prilikom promene pravne forme, promene načina organizovanja ili prilikom prodaje preduzeća. Pri tome, oni se sastavljaju na dan donošenja odluke ili na neki drugi datum koji je predviñen u ugovoru. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja postoji i pri osnivanju preduzeća, stečaju i likvidaciji. (ovo su bilansi vezani za specijalne dogañaje, već pominjani kod vrsta bilansa) Sadržina godišnjeg zaključka ili seta finansijskih izveštaja:

- BS – kao izveštaj u kome se prikazuje finansijska struktura preduzeća; - BU – u njemu se prikazuju prihodi, rashodi i rezultat; - Izveštaj o novčanim tokovima – sadrži informacije o prilivima, odlivima, i neto

novčanim tokovima iz aktivnosti finansiranja, investiranja, i poslovnih aktivnosti (poslovne treba da stoje na prvom mestu);

- Izveštaj o promenama na kapitalu – sadrži informacije o svim promenama koje su uticale na visinu kapitala u datom obračunskom periodu;

28

- Napomene uz finansijske izveštaje – njima se bliže objašnjavaju primenjene računovodstvene politike i sadržina pojedinih pozicija koje se nalaze u prethodnim izveštajima.

- Statistički aneks – obiman izveštaj po novom zakonu. Podaci značajni za statističku obradu podataka. (nije od značaja za onu vrstu analize kojom se mi bavimo, zato ga ne pominjemo).

Mala preduzeća imaju obavezu da pripremaju sa BS i BU, srednja i velika – sve. Pripremanje finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji se pripremaju u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom. Zakonska regulativa obuhvata Zakon o računovodstvu, i podzakonska akta (pravilnik o sadržini računa u kontnom okviru, pravilnik o sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja). Finansijski izveštaji kad je u pitanju profesionalna regulativa pripremaju se u skladu sa okvirom za pripremu finansijskih izveštaja, MRS-ovima, meñunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i tumačenjima koja su sastavni deo ovih standarda, u skladu sa meñunarodnim standardima revizije, u skladu sa kodeksom etike za profesionalne računovoñe. Svi ovi izveštaji imaju javni karakter. To praktično znači da su sva preduzeća obavezna da dostavljaju finansijske izveštaje NBS do kraja februara (ili najdalje do isteka dva meseca tekuće godine). Ovi izveštaji čuvaju se 20 godina u NBS, prema sadašnjem zakonu. Ovi izveštaji su dostupni svim fizičkim i pravnim licima i zato se kaže da imaju javni karakter (usput, naplaćuju i neku naknadu). Nakon toga, moraju da izvrše reviziju i skupština mora da usvoji finansijske izveštaje zajedno sa izveštajem o izvršenoj reviziji. Ono što mnogi u praksi ne znaju šta se dešava ako mora da se ispravi nešto u bilansu koji je već predat NBS – sve ispravke se vrše u skladu sa zahtevom revizora. Ako preduzeća moraju da izvrše ispravku, revizor tako naredio, tako revidiran izveštaj dostavlja se zajedno sa usvojenim izveštajem revizora do 30.09. Ukoliko se izveštaji ne menjaju (nema zahteva revizora), onda se do 30.09. dostavlja samo izveštaj o izvršenoj reviziji. To je jedan neprirodno dug rok naročito za akcionarska društva, ne bi trebalo da bude duži od 6 meseci. Ko su obveznici revizije? To su srednja i velika preduzeća i sva druga preduzeća nezavisno od veličine koja emituju HoV javnom ponudom. Zakon o računovodstvu klasifikuju preduzeća na srednja, mala i velika. Prvo se definišu kriterijumi za srednja preduzeća. Postoje tri kriterijuma:

- ono ima izmeñu 50 i 250 zaposlenih - ukupni prihod 2,5-10 miliona evra - visina poslovne imovine 1-5 miliona evra

To su kriterijumi za sredjna preduzeća. Dovoljno je da budu ispunjena 2 od 3 kriterijuma da bismo preduzeće tretirali kao preduzeće srednje veličine. Ako su barem dva kriterijuma od ova tri ispod ovih vrednosti, onda je to malo preduzeće. Obrnuto, ako su barem dva kriterijuma iznad ovih gornjih vrednosti, onda preduzeće pripada grupi velikih preduzeća.

29

BILANS STANJA KOD NAS

Aktiva generalno sadrži dva dela, stalnu i obrtnu imovinu što čini poslovnu imovinu. Onaj treći deo se odnosi na gubitak iznas visine sopstvenog kapitala. Na prvi pogled ot je u redu. U okviru stalne imovine na provm mestu se nalazi upisani neuplaćeni kapital. Trebao bi biti izdvojen pre stavke Stalna imovina. Na toj poziciji iobuhvata se nominalna vrednost akcijskog kapitala koji je upisan pri emisiji akcija ali nije uplaćen. Zakon o privrednim društvima dozvoljava mogućnost da se prilikom osnivanja akcionarskih preduzeća jedan deo upisanog kapitala plati u roku od 2 godine. Budući da eksterne interesne grupe, pre svih kreditori, žele da vide informacije o ukupnoj visini osnovnog kapitala, to se onaj neuplaćeni deo iskazuje u aktivi. Radi se specifičnim potraživanjima – za kapital koji nije uplaćen. Šta je još bitno... Ovde je uvek nominalna vrednost neuplaćenog kapitala zato što ako postoji emisiona premija ona mora da bude uplaćena u celini i to odmah. Iza neuplaćenog upisanog kapitala dolazi goodwill – predstavlja višak nabavne vrednosti iznad knjigovodstvene vrednosti koji nastaje prilikom prodaje, pripajanja, spajanja ili neke transformacije preduzeća. do sada se goodwil iskazivao u okviru nematerijalnih ulaganja a sada je istaknut kao posebna pozicija. Iza toga dolaze nematerijalna ulaganja – to su zapravo razgraničeni troškovi, i to troškovi koji se razgraničavaju na period koji je duži od jedne godine. Kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni da bismo aktivirali neki trošak u bilansu stanja jesu sledeći: prvo, mora da postoji mogućnost da taj trošak identifikujemo kao posebnu stavku, posebnu bilansnu poziciju, drugi uslov, mora da postoji mogućnost kontrole te pozicije, tog troška od strane preduzeća, treće, kod takvih troškova očekujemo buduće koristi, i četvrto, mora da postoji mogućnost realnog merenja te pozicije, tog troška koji se aktivira u bs kao nematierjalnog ulaganja. Pta se konkretno nalazi ovde? Ono što možemo aktivirati jesu troškovi razvoja – od toga se mogu očekivati buduće koristi, ali se ne mogu aktivirati troškovi istraživanja (oni u celini idu u BU) Dalje u okviru nematerijalnih ulaganja pojaviće se patenti, licence, istraživačka prava i sl. Sledeća pozicija odnosi sa nekretnine, to nećemo komentarisati, u jednom dužem periodu su vezani za preduzeća (zemljište, oprema...), u dužem vremendskom periodu je vezan za preudzeće. Dugoročni finansijski plasmani, kada govorimo o njima treba reći da se ovde iskazuju učešća u kapitalu drugih preduzeća i HoV raspoložive za prodaju i krediti sa rokom dospeća preko godinu dana. Ovde se posebno iskazuju učešća u kapitalu preko 50%, posebno učešća u kapitalu izmeñu 20-50%, a posebno učešća ispod 20%. To je ono što čini sadržinu stalne imovine. Iza toga dolaze zalihe. Ono što je problem koji se vezuje za zalihe jeste što su zalihe iskazane samo kao zbirna pozicija. Ovde nedostaju koliko zaliha se odnosi na materijal, nedovršene proizvode, gotove proizvode. Ono što je novina u ovom delu bilansa jeste Stalna imovina namenjena prodaji i sredstva poslovanja koja se obustavljaju – nastala kao izraz potrebe da se prilagodi zahtevima meñunardnih standarda. ako je nešto namenjeno prodaji, recimo neka zgrada, deo opreme, postrojenje – stalna imovina po svom karakteru ali je namenjeno prodaji. E ako je namenjeno prodaji onda će se naći ovde. Takoñe ako smo obustavili poslovanje u nekom pogonu onda to držimo ovde. Iza toga dolaze potraživanja, plasmani i gotovina. Trebalo je jasno da se istaknu potraživanja sa plasmanima a posebno gotovina. Ove pozicije su same po sebi jasne.

30

Potrraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca.. Gotovinski ekvivelnti – recimo HoV sa rokom dospeća do 90 dana, gotovina – gotovina u blagajni. Stalna i obrtna imovina čine poslovnu imovinu preduzeća. ti nije kraj bilansa. Iza poslovne iimovine dolazi gubitak, i to onaj iznad visine sopstvenog kapitala. Sve to zajedno čini ukupnu aktivnu. Izvan toga postoji vanbilansna aktiva. PASIVA Dve velike grupe, kapital i dugoročna rezervisana i obaveze. U okvriru kapitala na prvom mestu dolazi osnovni kapital (može biti akcijski, udeli, ortački, državni, društveni). Do ove godine u nazivu Osnovni kapital stajalno je Osnovni i ostali kapital, što je bilo pogrešno. Čak ni zakonodavac ne kaže šta se podrazumeva pod ostalim kapitalom. Recimo da imamo akcijski kapital, jasno je kako on mora da bude jednak proizvodu broja akcija i nominalne vrednosti. Ne može da bude veći od toga i ne može da bude manji od toga. Šta je ostali kapital onda? To je kapital za koji se ne zna kome pripada. Kad su se preduzeća privatizovala uvek se utvrñivala vrednost kapitala, ovaj ostali kapital je potekao iz nekoih neposlovnih izvora koji su stajali na kraju bilansa koji se po pravilu nisu ni vrednovali, i odjednom su prebačeni u osnovni kapital. Da li su ti neposlovni izvori privatizovani ili ne? Verovatni nisu. Da li je to kapital koji pripada zaposlenim? Bla bla bla... Ne znaš šta da radiš sa ostalim kapitalom. Nastane gubitak, kako ga pokriti, da li iz celog ili i iz tog neposlovnog. Dobro je što je sklonjen iz naziva, a loše je što on još postoji u okviru Osnovnog kapitala. Osnovni zahtev akcionara, kreditora, svih poverilaca jeste da vide osnovni kapital, broj akcija puta njihova cena, ništa više od toga. Dovoljno da postoji ukupni kapital po nominalnoj vrednosti u pasivi, neupisani uplaćeni kapital u aktivi, jasno je da je da razlika prikazuje ono što je neuplaćeno. A mi smo još stavili neuplaćeni kapital u pasivu. Dalje, rezerve su sledeće. Rezerve – podrazumevaju se izdvajanja iz dobitka, izdvajamo ih odmah nakon poreza. Mogu biti zuakonske, statutarne, slobodne. Šta je ovde problem? Ovde su pomešanejoš io kapitalne rezerve tj. emisione premije. Emisiona premija nastaje prilikom prodaje akcije kad je priodajna cena veća od nominalne vredsnoti. Nerasporeñeni dobitak – po definiciji to je ono što ostane nakon raspodele i to stoji u BS. Problem: uloga BU je da obračuna dobitak i da isporuči rezultat. Može da koristi bruto princip: prihodi – rashodi = odbici pre poreza. Taj dobitak pre poreza smestimo u BS, i tada bi se zvao dobitak za raspodelu – poštovali smo bruto princip. Druga mogućnost, okrnjeni bruto princip: prihodi – rashodi – porez = dobitak posle poreza, taj dobitak u BS, on bi se ponovo zvao dobitak za raspodelu, samo što ne bi imao porez, porezi bi otišli na obaveze po osnovu poreza. Treća mogućnost, neto princip, u BU prikažemo dobitak nakon poreza, poriakžemo koliko za dividende, učešća, i ono što ostane je nerasporeñeni dobitak i to u BS. Sve tri mogućnosti su konzistente same za sebe. Kod nas, u BU imamo okrnjeni bruto princip, a u BS imamo neto princip. Gubitak – može se bilansirati u aktivi, može u pasivi. Nije problem ako se nalazi na jendij ili na drugoj strani. U zadnjih 7,8 godina smo šetali gubitak iz aktive u pasivu. Gde god ga stavili on znali jednu stvar – izgubljeni deo sopstvenog kapitala. Sada je u pasivi – odbitna stavka sopstvenog kapitala. Ako prevazilazi iznos SK, onda taj višak prenosimo na aktivu. Otkupljene sopstvene akcije, najviše 10%, smanjuje se stanje na osnovnom kapitalu, minusna stavka osnovnog kapitala. Dugoročna rezervisanja i obaveze. Dugoročna rezervisana predstavljaju poslovno promišljena i zakonom dozvoljena izdvajanja dela finansijskih sredstava za neke potrebe

31

po osnovu rizika i troškova u budućim periodima. To je pozicija koja se kod nas prvi put pojavila '89 u bilansima. Da bismo nešto proglasili dugoročnim rezervisanjem treba da budu ispunjena tri uslova:

- u trenutku bilansiranja mora da postoji obaveza koja je posledica nekog dogañaja u prošlosti

- mora da postoji izvestnost da će po osnovu te obaveze nastati neki odliv sredstava - mora da postoji mogućnost korektnog merenja te buduće obaveze.

Ako su ispunjeni ti uslovi onda možemo da napravimo tu poziciju u BS. Radi se o izdvajanju nekih sopstvenih sredstava za buduće rizike i troškove. Da li su rezervisanja obaveze ili kapital?* Dugoročna rezervisanja jesu obaveze preduzeća, ali malo specifične u odnosu na one prave obaveze. Kod rezervisanja na dan bilansiranja prisutna je izvesnost da će ona nastati i poznat je uzrok njihovog nastanka. To znamo i to je isto kao kod pravih obaveza. Na dan bilansiranja ne znamo njihov precizan iznos, moramo ga proceniti, i ne znamo kada će dospeti – po tome su specifične. Na žalost, ova rezervisanja se kod zloputrebljavaju kao sredstvo izbrgavanja ili smanjivanja poreza. Kada imamo visoke dobitke, i platili bismo poreze na te dobitke, preduzeća često pribegavaju rezervisanjima, podižu troškove, smanjuju dobitak, i smanjuju osnovu za plaćanje poreza. NIKAKO NE MEŠATI REZERVISANJA NI SA REZERVAMA. Izmeñu tih pozicija postoji velika razlika. Rezerve su sastavni deo kapitala, rezervisanja su obaveze. Rezerve se izdvajaju iz dobitka nakon oporezivanja, rezervisanja se formiraju kroz bulans uspeha. Treće, rezerve su u funkciji jačanja sigurnosti preduzeća, rezervisanja jesu u funkciji stvaranja materijalnog ispravnog bilansa. Četvrto, rezerve se mogu pretvoriti u kapital pod odreñenim uslovima, rezervisanja se nikada ne mogu pretvoriti u kapital. Rezerve se nikad ne mogu vratiti u BU, za razliku od rezervisanja koja ako nisu iskorišćena moraju da budu vraćena u BU. Konačno, rezerve nisu obavezne ako dobitka nema. Rezervisanja se formiraju nezavisno od kretanja rezultata. Rezervisanja se izdvajaju za period od 3 do 5 godina, u tom periodu moraju biti iskorišćena, ako nisu iskorišćena moraju biti vraćena u BU preko računa Prihodi od ukidanja rezervisanja. 21.mart 2007. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZVANICNOG BS

1. U okviru zvanicnog BS prikazani su podaci za tekucu i prethodnu poslovnu godinu, sto je uobicajena izvestajna praksa, pri tome u ovoj bilansnoj semi u odnosu na dugogodisnju prethodnu praksu, izostavljene su informacije o BRUTO VREDNOSTI i ISPRAVKAMA VREDNOSTI za pozicije u aktivi tu je donekle smanjenja iskazna moc bilansa.

2. BS prikazan je u formi dvostranog pregleda (sto je dobro). Ovakav nacin prikazivanja omogucava lako uspostavljanje odnosa izmedju karakteristicnih bilansnih pozicija u cilju dolazenja do zakljucka o finansijskoj poziciji preduzeca

3. Pozicije u BS sistematizovane su prema principu rastuce likvidnosti u aktivi, odnosno prema principu rastuce dospelosti u pasivi bilansa. Ovo znaci da je usvojena izvestajna praksa zemalja kontinetalne Evrope koje prednost daju principu sigurnosti.

32

4. U aktivi BS u okviru stalne imovine prikazan je Neuplaceni upisani kapital, njegovo prisustvo u aktivi uslovljeno je interesima invesstitora da u pasivi bude iskazan ukupni osnovni kapital, nezavisno od toga da li je uplacen ili nije. U takvim uslovima ova pozicija predstavlja korekciju osnovnog kapitala za neuplaceni deo. Ako vec postoji u A NUK onda nije bilo neophodno da ista pozicija bude prikazana u P BS. Radi se o specificnom potrazivanju od vlasnika za neuplaceni deo osnovnog K, sto znaci da ta pozicija nema nista zajednicko sa stalnom imovinom. Ona bi trebalo da bude prikazana odvojeno od stalne imovine tj. na prvom mestu u A BS.

5. Razvrstavanje pojedinih pozicija u BS nije izvrseno na najbolji nacina. Najbolji primer za to su zalihe koje su iskazane zbirno, one su morale da budu rasclanjene (npr. materijal, nedovrsena proizvodnja...) zato sto je njihova struktura od znacaja za procenu likvidnosti preduzeca.AVR su pomesana sa porezom na dodatu vrednsot i ako ove pozicije nemaju nista zajednicko. Slicna situacija je u P BS gde su PVR pomesana sa ostalim obavezama, a PDV sa ostalim javnim prihodima

6. U okviru osnovnog K predvidjeno je iskazivanje Ostalog K. Ovo protvureci logici iskazivanja osnovnog kapitala u akcionarskim drustvima. Ovo zbog toga sto osnovni kapital ad cini Akcijski K, koji je jednak proizvodu izmejdu broja akcija i njihove nominalne vrednosti, bilo sta drugo neam mesta u okviru osnovnog kapitala. Pomesan Osnovni K sa Ostalim K.

7. U okviru rezervi nije napravljena razlika izmedju rezervi koje se formiraju iz dobitka (zakonske, statutarne, slobodne) i rezerve koje se odnose na emisionu premiju tzv kapitalne rezerve koje nastaju pri emisiji novih akcija kai razlika izmedju emisione cene i nominalne vrednosti akcija. Za razlicite svrhe se koriste ove rezerve. Zakonse su u finkcijijacanja kapitala.

8. U ovoj zvanicnoj bilansnoj semi gubitak se pokazauej na desnoj strani, u P u okviru sopstvenog K, kao odbitna stavka. Ako gubitak prelazi iznad visine sopstvenog K onda se ta razlika bilansira u A na poziciji Gubitak iznad visne sopstvenog kapitala. Ovo je uobicajeno jer u P ne mozemo bilansirati negativne stavke.

9. U okviru dugorocnih obaveza trebalo je posebno istaci dugorocneobaveze koje se mogukonvertovati u kapital. Radi se u informacijama koje mogu uticati na strukturu kapitala, na visinu zarade po akciji, na buduci iznos dividnede po akciji, sto je vazno i za sadasnje i za potencijalne investitore.

10. Bilo bi dobro da se U BS vide potrazivanja i obaveze koje poticu iz odnosa sa povezanim preduzecima.

Generalno u koncipiranju ove bilansne seme poslo se od minimalnih zahteva MRS. Najveci problem sa bilansnim semama je njihova nestabilnost, jer nema sadrzinske podudarnosti.

33

Da bismo završili sa instrumentima finansijskog izveštavanja, treba još bilans uspeha da uradimo... (korekcije u BU, str. 202. iz zbirke) Bilans uspeha u periodu 01.01. do 31.12.2007. godine

IZNOS POZICIJA Tekuća g Preth.g.

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

I POSLOVNI PRIHODI

1. Prihodi od prodaje 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 5. Ostali poslovni prihodi II POSLOVNI RASHODI 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Troškovi materijala 3. Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 5.Ostali poslovni rashodi III POSLOVNA DOBIT IV POSLOVNI GUBITAK V FINANSIJSKI PRIHODI VI FINANSIJSKI RASHODI VII OSTALI PRIHODI VIII OSTALI RASHODI IX DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA X GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA XI NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA XII NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA

C. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA

D. POREZ NA DOBITAK 1. Poreski rashodi perioda 2. Odloženi poreski rashodi perioda 3. Odloženi poreski prihodi perioda E. ISPLAĆENA LIČNA PRIMANJA POSLODAVCU

F. NETO DOBITAK

G. NETO GUBITAK

H. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGAČIMA

I. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASN. MATIČNOG PRAVNOG LICA

J. ZARADA PO AKCIJI 1. Osnovna zarada po akciji 2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji

34

Glavne odlike zvaničnog BU 1. u zvaničnom BU prikazane su informacije za dve uzastopne poslovne godine. To

je uobičajeno rešenje i u drugim zemljama. 2. BU je prikazan u formi liste (u štafelnog formi). Ovakav način prikazivanja

podesan je zbog toga što omogućava segmentiranje rezultata (postepeno pokriće pojedinih kategorija troškova).

3. bilansiranje uspeha u zvaničnoj bilansnoj šemi vrši se primenom metode ukupnih troškova. Ovo podrazumeva razvrstavanje troškova po vrstama. Za promenu vrednosti zaliha učinaka izvršena je korekcija prihoda što je dobro rešenje jer jedino to odgovara suštini metode ukupnih troškova.

4. Iako forma liste pogoduje segmentiranju rezultata, segmentiranje rezultata je veoma loše urañeno. Ovo zbog toga što nisu iskazani prvo bruto rezultat poslovanja koji predstavlja razliku izmeñu poslovnih prihoda (prihodi od prodaje) s jedne strane, i troškova direktnog materijala i nabavne vrednosti prodate robe s druge strane. Rezultat iz finansijskih transakcija koji nastaje kao rezultat razlike izmeñu finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Barem to je moralo biti vidljivo u bilansu, to je neki minimum.

5. razvrstavanje pozicija u BU nije dobro izvršeno. Nedostaje razvrstavanje prihoda na prihode po osnovu prodaje proizvoda i usluga i prihoda po osnovu prodaje robe. Troškovi materijala sadrže i direktan i indirektan materijal i sve druge materijale (gorivo, pomoćne materijale). Neopravdano su zbirno prikazani troškovi amortizacije i troškovi rezervisanja. Finansijski prihodi i rashodi su iskazani zbirno, a trebalo ih je raščlaniti na prihode po osnovu kamata, pozitivne kursne razlike, prihodi od dividendi i ostali prihodi, a na strani finansijskih rashoda trebalo je prikazati troškove kamata, negativne kursne razlike i ostale finansijske rashode.

6. iz prethodne bilansne šeme ''nestao'' je podbilans koji se odnosi na vanredne prihode, rashode i rezultat što je posledica zahteva MRS-a. Te pozicije su priključene nekim drugim pozicijama.

7. u BU je iskazan neto dobitak pre i posle oporezivanja što odgovara okrnjenom bruto principu. To je ok, samo što smo u BS primenili neto princip.

8. bilo bi dobro da u BU vidimo informacije o prihodima i rashodima koji potiču iz odnosa sa povezanim preduzećem. (pogledati BS, razlozi za ovo su tamo negde)

9. u zvaničnom BU pojavile su se informacije o zaradi po akciji (osnovnoj i umanjenoj). To je svakako dobro zato što je to važna informacija za sadašnje i potencijalne investitore na tržištu kapitala.

Očigledna je namera da se smanji broj pozicija u bilansu što je učinjeno na štetu iskazne moći bilansa uspeha. Glavna mana pored ove jeste loša segmentacija rezultata. 22. mart 2007. ... drugi set problema koji je važan za ovu našu priču jeste kakve sve analize postoje. Finansijsku analizu možemo posmatrati sa različitih aspekata, prema različitim kriterijumima.

35

Sa stanovišta korisnika pravimo razliku izmeñu interne i eksterne analize. Sam naziv kaže da je interna analiza ona koja se vrši u okviru preduzeća, vrše je interni nanalitičari. Externu analizu vrše neke interesne grupe izvan preduzeća: akcionari, kreditori... Vrši sa na javno dostupnog materijala. Ako internu analizu vrše eksterni analitačari, ona ostaje i dalje interna analiza. Bitno je sa stanovišta ZA KOGA se pravi, a ne ko je radi. Po pravilu internu analizu rade interne grupe, ali mogu se angažovati i eksterni analitičari. Razlika izmeñu int i ext je pre svega u obimu korišćenja matrijala. Interni analitičar ima sve izveštaje na raspolaganju externom alanitičaru, ali ima na raspolaganju i celo računovodstvo. Interna analiza je obimnija, obuhvatnija, bavi se većim brojem problema. Dometi interne analize su veći. Zakjlučci interne analize bi trebali biti mnogo pouzdaniji. Ako posmatramo predmet analize, šta je to što analiziramo onda pravimo razliku izmeñu analize BS, analize BU i kombinovane analize. BS - Na bazi tih informacija možemo doći do zaključaka o solventrnosti i likvidnosti. Može da bude vertikalna (istraživaćemo neke odnose u aktivi, i još istraživaćemo neke odnose u pasivi bilansa – sposobnost preudzeća da stvara dobitke, da napravi optimalnu finansijsku strukturu..) i horizontala (pogled na bs po horizontali - odnosi npr izmeñu odnosa sopstvenog kapitala i stalne imovine..). BU – pre svega se govori o vertikalnoj analizi jer se prikazuje u formi liste. Učešće pojedinih rezultata u ukupnim prihodima. Rentabilnost prihoda. I analiza BS i analiza BU same za sebe ne znače mnogo. Neke informacije možemo da dobijemo samo na osnovu BS, neke samo na osnovu BU, a neke samo spajanjem analize BS i BU (analiza obrta, analiza upravljanja sredstvima, analiza profitabilnosti). Rentabilnost ne može da se proceni samo na osnovu informacija iz BS, moramo da ga povežemo sa BU. Možemo da kažemo da je preduzeće rentabilno i da ostvaruje 10000. Ako još jedno preduzeće ostvaruje isti prihod, koje je rentabilnije? Ne znamo. Recimo da prvo preduzeće angažje 50000 kapitala, drugo preduzeće angažuje 100000 kapitala. Rentabilnost – dovesti u vezu neki koncept rezultata sa nekim konceptom imovine ili kapitala. Povezivanje nekih koncepata vrednosti iz BS sa nekim konceptima vrednosti iz BU. Finansijska analiza obuhvata sve. Prema vremenskom periodu razlikujemo statičke i dinamičke analize. Statička analiza obuhvata analizu BS, BU, za jedan obračunski period. Tu mi možemo da sagledamo neke odnose izmeñu različitih koncepata i to jesu važne invformacije. Ako pravimo ozbilojnu analizu ona nikada neće biit statička, ona će uvek biti dinamička i praviće se za period 3-5 godina. Sa stanovišta instrumenata koje preduzeće koristi:

1. opšta analiza finansijskih izveštaja 2. racio analiza 3. analiza NOK-a 4. CASH FLOW analiza

36

Da bismo ovde napravili dobru analizu potrebno je da budu ispunjene neke pretpostavke: (1) izveštaji koji jesu predmet anaize budu istiniti, pošteni, fer prikazi; da osnova

bude dobra, da izveštaji budu dobri (2) da bismo imali istinite izveštaje moramo se pridržavati nekih pravila, postulata,

pravila, načela (stalnosti, uporedivosti..) (3) kada imamo grupu preduzeća za interesne grupe je važno kako stoji preduzeće

kao celina. Treba napraviti konsolidovani bilans stoga. (razlikovati od zbirnog bilansa! Iz zbirnog bilansa izvući što predstavlja meñusobne odnose tih preduzeća koji čine neku grupu i dobija se konsolidovani bilans).

(4) Klasifikacija bilansnih pozicija – iz bilansa videti sve one pozicije koje su nam potebne, da pozicije budu jasno razgraničene

(5) Mora postojati sadržinska podudarnost pozicija u jednom dužem vremenskom periodu, tada imamo dobru osnovu za analizu. Ako se izveštaji menjaju iz godine u godinu, ako se iz godine u godinu pod istim pozicijama podrazumevaju različite stvari onda imamo veoma lošu osnovu za analizu.

Postupak finansijske analize:

a. priprema BS i BU za analizu, tako što ćemo jasno istaći sve one kategorije koje su značajne za analizu, da imamo sve ili najveći broj onih informacija koje su od značaja za finansijsku analizu.

b. gledamo šta hoćemo da procenimo i na osnovu toga biramo instrumente finansijske analize.

c. Interpretacija dobijenih rezultata (najvažnija faza). Uvek mora da bude to dinamička analiza, treba da poredimo rezultate u vremenu (videti pr. u svesci), treba da poredimo informacije sa opštim normama, sa nečim što je uobilajeno, normalno, dalje, poreñenje tih podataka sa projekcijama, planiranim ostvarenjima (sveska – neko preduzeće ostvaruje stopu prinosu od 20%, da li je to dobro ili ne, zavisi. Ako smo mi projektovali stopu prinosa od 15%, onda je odlično, ako smo projektovali 30% onda je loše), sve rezultate treba porediti sa dešavanjima u grani, ili u odnosu na lidera, konkurentska preduzeća.

OPŠTA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Sa tim počinje svaka finansijska analiza. To je najjednostavnija analiza. Treba da nam omogući sticanje prvvog utiska o položaju preduzeća. Nema visoke domete. Na bazi nje ne donosimo neke konačne zaključke. Treba da identifikujemo šta dalje istraživati. Obuhvata vertikalnu analizu BS i BU, horizontalnu analizu razvoja pozicija u BS i BU, horizontalnu analizu razvoja BS i BU pomoću indeksnih brojeva. Za sve ove delove važi sticanje prve predstave o finansijskom položaju... Danas radimo vertikalnu analizu koja se deli na vertikalnu analizu BS i vertikalnu analizu BU.

37

VERTIKALNA ANALIZA Vertikalna analiza BS ima za cilj da utvrdi % učešće pojedinačnih bilansnih pozicija u nekom karakterističnom zbiru. Ulogu karakterističnog zbira imaju ukupna aktiva i ukupna pasiva. Utvrñujemo procentualno učešće pozicije aktive u ukupnoj aktivi (isto za pasivu). Šta ako imamo gubitak? Da li onda učešće u poslovnoj imovini ili ukupnoj aktivi? Ipak ukupna aktiva. (~6min). (primer iz sveske – super skraćen). Po praviliu prati ceo bilans, prati dve godine. Vertikalna analiza može da se vrši na pojedinim delovima bilansa (recimo u okviru stalne imovine, odredimo karakteristični zbir, i učešće u tom izboru pojedinih podkategorija). Primer 2 iz zbirke. (odštampano). *** Analiza BS Kako se radi finansijska analiza. Procentualno učešće pozicije u karakterističnom zbiru. Nekoliko bitnih stvari: vertikalna analiza BS omogućava izvoñnje nekoliko zaključaka. Odnos stalne i obrtne imovine je otprilike 50:50, skoro je izjednačen. Ne možemo reči da li je dobro ili loše još uvek. Generalno, ako je veće učešće obrtne imovine, veća je flexibilnost preduzeća. Veliko učešće osnovnih sredstava što je normalno za preduzeće metaloprerañivačke delatnosti. U okviru obrtne imovine dominiraju zalihe i kratkoročna potraživanja. U 2002. godini struktura imovine se malo menja -opada učešće stalne imovine, a raste učešće obrtne imovine. I dalje u stalnoj imovini najveće učešće imaju osnovna sredstva, dok u obrtnoj imovini dominiraju zalihe i potraživanja koja blago rastu. Dva su moguća zaključka, nijedan nije pouzdan, generalno govoreći rast obrtne imovine može da znači povečanje flexibvilnosti preduzće (to jeste dobro), ali taj rast obrtne imovine može da znači smanjenje efikasnosnti upotrebe obrtne imovine što ne bi bilo dobro. U pasivi bilansa prva stvar koju ćemo videti da je učešće kapitala značajno preko 50%. Učešće pravih obaveza (ne podrazumevamo rezervisanja) je oko 1/3 u ukupnoj pasivi bilansa. Unutar kapitala dominira osnovni kapital (normalna situacija), a unutar obaveza preduzeća dominiraju kratkoročni krediti. To bi moglo da znači da ovo preduzeće ima eventualnih problema sa likvidnošću. Ako pogledamo šta se dešava u sledećoj godini, situacija je još povoljnija, raste učešće kapitala. Opada učešće obaveza. To znači da se popravlja finansijska struktura i jača u odnosu na prethodnu godinu. Teba primetiti da povećanje kapitala jeste posledica nerasporedjenog dobitka. Kapital se povećava iz interno isposlovanih izvora, to je dobro. Unutar obaveza, pažnju obratiti na kratkoročne kredite koji zadržavaju isto učešće. Zaključujemo da ovo preduzeće ima prilično dobru finansijsku strukturu (stalna imovina je pokrivena sopstvenim kapitalom), preduzeće možda ima problema sa održanjem likvidnosti (kretanje kratkoročnih kredita). Dalja analiza treba da pokaže da li je to tako ili nije i zašto je to tako.

38

Vertikalna analiza BU Ulogu karakterističnog zbira ima: 1) ako sastavljamo bilans u formi liste, onda ulogu karakterističnog zbira imaju a) korigovani poslovni prihodi ako se bilans priprema primenom metode ukupnih troškova b) prihodi od prodaje ako se bilans priprema primenom metode troškova prodatih učinaka 2) bilans se prikazuje u formi dvostranog pregleda – ulogu karakterističnog zbira imaju ukupni rashodi na jednoj strani, odnosno ukupni prihodi na drugoj strani. Prema našem bilansu: Skoncentrisati se na učešće pojedinih troškova u ukupnim prihodima i videti šta se tu dešava, ili na učešće pojedinih nivoa rezultata u ukupnim prihodima. Vidimo, bilans uspeha je napravljen u formi liste, metoda ukupnih troškova, korekcija vrednosti zaliha se vrši na strani prihoda. Preduzeće ostvaruje neke prihode, najznačajniji deo prihoda dolazi od prodaje proizvoda i usluga, manji deo po osnovu prodaje robe. Posmatramo učešće velike grupe troškova, direktni materijal i roba, važno je videti šta ostaje preduzeću kada pokrije te najvažnije troškove. To što preostane služi da se pokriju svi ostali troškovi, a ono što ostane na kraju je rezultat. Da li je ova struktura dobra zavisi od deltatnosti preduzeća npr. Po ovom primeru, povoljna situacija. Drugi poslovni rashodi učešće 62.5%. ......... ~36 Raste učešće prihoda od prodaje proizvoda i usluga. Učešće rashoda direktnog mateirjala i robe ostaje nepromenjeno. To znači da se radi o varijabilnim troškovima. To ima za posledicu da i stopa bruto rezultata ostane ista kao i u prethodnoj godini. Rastu drugi poslovni rashodi u apsolutnom iznosu, ali njihovo procentualno učešće se smanjuje. Zašto? Ostali poslovni rashodi - karakter fixnih troškova, imamo degresiju fixnih troškova, a rast obima aktivnosti. Za posledicu, povećanje poslovnog rezultata. Preduzeće ima solidnu finansijsku rentabilnost, popravlja se u drugoj godini u odnosu na prvu, to je posledica rasta aktivnosti i degresije fixnih troškova. To je samo taj prvi utisak. Dublja analiza treba da da nešto više informacija. 26. mart 2007.

HORIZONTALNA ANALIZA

Horizontalna analiza - omogućava sticanje prve predstave o finansijkoj strukturi preduzeća i o rentabilnosti preduzeća. Obuhvata:

1. analizu promena vrednosti pozicija u BS i BU 2. analizu razvoja pozicija u BS i BU pomoću indexnih brojeva.

Suština analize promene vrednosti pozcija u BS i BU Neophodno je da imamo bilanse za 2 poslovne godine. Izmeñu te dve godine ubacimo još jedni dodatnu kolonu u kojoj samo pratimo šta se dešava na bilansnim pozicijama izmeñu ta dva vremenska perioda – da li se te bilansne pozicije povećavaju ili smanjuju. Uslovno rečeno, pravimo treći bilans. Ideja je da se ovde jasno pokaže, da se jasno diferenciraju pozicije čija se vrednosti smanjuju od onih čija se vrednost izmeñu dva obračunsak perioda povećava. Ova analiza može da se vrši za jednu, eventualno dve godine, ali za neku dužu vremensku seriju nije podesna. Ova analiza nudi neke dodatne informacije u

39

odnosu na ono što postoji u BS i BU. Kada vršimo analizu na ovaj način onda mi treba da uočimo tri stvari:

1. šta se dešava sa izvorima finansiranja, da li se oni povećavaju ili smanjuju 2. kakva je struktura povećanja ili smanjenja, da li se povećavaju sopstveni a

opadaju pozajmljeni.. 3. na koji način su povećanja imovinskih delova finansirana.

Primer 2 Bilans stanja Ono što možemo da uočimo, neke od pozcija će se povećavati, a neke smanjivati. Prvo treba da uočimo da li je došlo do povećanja ili smanjenja. Prvo gledamo šta se dešava u pasivi preduzeća. Drugo, pratimo strukturu izvora finansiranja, naročito SK šta se povećava, šta se smanjuje. Ako je reč o povećanju na koji način je povećanje imovine u aktivi finansirano. Na bazi ovih rezultata iskazanih u bilansima: Možemo da zaključimo:

1. posmatrajući 2002. u odnosu na 2001. možemo zaključiti da je u tom periodu došlo do povećanja ukupnih izvora finansiranja za 4.210,00din.

2. ovi izvori potiču iz povećanja sopstvenog kapitala, pri tome možemo videti da se sopstveni kapital povećao za 6.294,00 din. I da je to povećanje posledica rasta interno isposlovanih izvora (neraspodeljeni dobitak). Ovi dodatni izvori su iskorišćeni jednim delom za finansiranje imovine, a drugim delom za vraćanje obaveza. (16.40) Preduzeće je vratilo deo dugoročnih i kratkoročnih kredita. Te se preostali iznos odnosi na ostale finansijske i ostale poslovne odnose (???).

3. u delu obaveza koje se odnose na dobavljače, vidimo da je došlo do njihovog povećanja, što praktično znači da preduzeće jednim delom finansiraju i dobavljači (tzv. spontani izvori finansiranja).

4. povećanje izvora (4210) je iskorišćeno za finansiranje imovine u aktivi bilansa stanja. Pri tome možemo videti da su ovi izvori upotrebljeni pre svega za finansiranje obrtne imovine a unutar toga prvenstveno za finansiranje zaliha i kratkoročnih potraživanja. Neka dublja analiza treba da pokaže šta zapravo znači ovo povećanje zaliha u BS, kao i povećanje obrtne imovine u celini (da li je posledica efikasnije upotrebe materijala, efikasnijeg korišćenja obrtne imovine itd). Raste učešće obrtne imovine. Raste stepen pokrića sopstvene imovine sopstvenim kapitalom.

Ako je reč o BU, situacija je slična prethodnoj u obračunskom smislu. Imamo dva obračunska bilansa, imamo umetnuitu kolonu, pratimo šta se dešava sa prihocima, troškovima i rezultatom. Manje možemo videti informacija u odnosu na BS. Prva bitna stvar je da konstatujemo povećanje svake pozicije u BU. Drugo, iako rastu prihodi i troškovi, možemo zaključiti da troškovi rastu nešto sporije, što ima za posledicu povećanje poslovnog i neto rezultata. Ovo povećanje rezultata nastaje kao posledica degresije fixnih troškova koji zapravo zaostaju sa rastom obima aktivnosti. (26 min) Mogli bismo da zaključimo generalno preduzeće ima slodnu finansijsku strukturu (BS), problemi su možda prisutni na strani likvidnosti, preduzeće ostvaruje značajan rast neto rezultata. Ova analiza nagoveštava činjenično stanje i uvod je za dalju analizu.

40

Analizu razvoja pozicija u BS i BU pomoću indexnih brojeva Drugi segment horizontalne analize odnosi se na analizu pomoću indexnih brojeva. Ova analiza pomoću analize indexnih brojeva jeste tipičan primer dinamičke analize. Pogodna je za analizu vremenskih serija. Kakav je značaj ove analize? Njena vrednost je veća u odnosu na prethodnu horizontalnu analizu jer ova analiza jasnije, preciznije otkrivaa pravce i intenzitet promena u BS i BU. Sa tog stanovišta ona je kvalitetnija u odnsu na ovu prethodnu. Ali ni na bazi nje ne možemo izvoditi konačne zaključke. Da li je preduzeće sigurno, likvidno, kakvi su rizici itd. Opet su neophodna barem dva bilansa, a poželjna je vremenska serija za period 3-5 godina. Možemo zakjlučiti da u aktivi bilansa dolazi do smanjenja stalne imovine odnosno do povećanja obrtne imovine preduzeća. U okviru obrtne imovine i ova analiza potvrñuije da značajno rastu zalihe (prvenstveno zalihe gotovih proizvoda), zatim potraživanja. Sa stanovišta visine indexa relevantan je i rast vremenskih raszgraničenja ali je njihov iznos u apsolutnom smislu mali da bi uticao na konačan sud o finansijskom položaju preduzeća. U tom smislu indexi mogu da zavaraju. Raste obrtna imovina, pitanje je da li je to posledica smanjenja efikasnosti koriščenja ili nečeg drugog. (33) Rast ulaganja u aktivi praćen je porastom izvora finansiranja pasive. I ova analiza potvrñuje da se učešće obaveza smanjuje odnosno da se povećava učešće sopstvenog kapitala. Sa stanovišta procene kvaliteta finansijske strukture, to označavamo kao pozitivno kretanje. Ako još imamo u vidu da se u aktivi smanjuju stalna sredstva, stalna imovina, a u pasivi raste sopstveni kapital to praktično znači da se povećava sigurnost preduzeća. Analiza razvoja BU pomoću indexnih brojeva. U prvom delu BU, poslovni prihodi, rashodi direktnog materijala i robe i bruto poslovni rezultat povećavaju istim intenzitetom. Ovo je posledica činjenice da se radi o varijabilnim troškovima koji se menjaju srazmerno promenama u obimu aktivnosti (neće biti baš isti index, razlikovaće se malkice naviše ili naniže). Za razliku od rashoda direktnog materijala i robe, drugi poslovni rashodi rastu ali sporijim intenzitetom na obim aktivnosti. Ovako kretanje posledica je činjenice da u okviru drugih poslovnih rashoda pored varijabilnih postoje i fixni troškovi. Zahvaljujući degresiji fixnih troškova došlo je do povećanja poslovnog i neto rezultata. Dobra finansijska struktura, problem likvidnosti, značajan rast.

GRAFIČKA ANALIZA

Grafička analiza predstavlja jedan od elemenata finansijske analize koji nam omogućava da steknemo prvu predstavu o finansijskom položaju i zarañivačkoj sposobnosti preduzeća na osnovu analize BS i BU prikazanih u formi grafikona. Ova analiza zasniva se samo na glavnim pozicijama koje se nalaze u BS i BU. Zašto ne sve bilansne pozicije? Zbog preglednosti, grafikoni bi bili prenatrpani. Glavne karakteristike analize BS i BU u formi grafikona:

1. primena analize BS i BU u formi grafikona omogućava brzo i lako sticanje predstave o strukturi preduzeća, internim odnosima, i zarañivačkoj sposobnosti što se najčešće ističe kao glavna prednost primene ove metode.

41

2. ova metoda je veoma popularna zbog činjenice da je njena primena veoma jednostavna kao i da je interpretacija rezultata relativno laka.

3. u praksi ova metoda se veoma često koristi. 4. ona je naročito podesna za externe korisnike.

Glavni nedostaci primene analize pomoću grafikona ogledaju se u nemogućnosti sticanja uvida o brojčanim odnosima izmeñu pojedinih pozicija po vertikali bilansa i naročito po horizontali bilansa. Ovaj prvi problem, to što se odnosi na vertikalu, se relativno lako može rešiti obračunom procentualnog učešća pojedinih pozicija u zbiru bilansa. Drugi problem se na ovom nivou ne može rešiti. On se rešava tek u toku racio analize. Na osnovu analize BS i BU u formi grafikona, može se steći predstava o likvidnosti preduzeća, o rentabilnosti preduzeća, o stanju neto obrtnog kapitala, finansijskoj strukturi preduzeća po vertikali i horizontali bilansa, i o ročnosti finansiranja. Primer 2 BS Prikazan je u formu grafikona za obe poslovne godine. Ono što smo rekli jeste da se ova analiza zasniva samo na glavnim bilaniism pozicijama, u aktivini stalna imovina, zalihe i avr, potraživanja i plasmani, gotovina; u pasivi se nalazi kapital, dugoročna rezervisanja i obaveze, kratkoročne obaveze i pvr. NAPOMENA: obavezno uvek zalihama priključujemo AVR, a PVR pridodajemo kratkoročnim obavezama. Ono što se ovde ne vidi a moglo bi da se pojavi na klkv il ispitu, jeste da nema neuplaćenog upisanog kapitala (pre stalne imovine ga staviti). Ako bi bilo kao u zvaničnoj bilansnoj šemi, onda je u okviru stalne imovine. Pojava gubitka se može tretirati il na levoj il na desnoj strani, ako je na levoj, onda ispod gotovine, ako je na desnoj strani onda će SK biti umanjen za iznos gubitka i ne treba ga posebno prikazivati. Glavna mana ove analize jeste činjenica da ne možemo uspostavljati odnose po vertikali i horizontali. Prvi problem je rešen, a drugi problem podrazumeva stavljanje recimo u odnos kapital sa stalnom imovinom, pa da vidimo pokrivenost stalne imovine kapitalom... Kako uspostaviti veze izmeñu dva bilansa... (18min) Učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi je preko 50%. To praktično znači da je zadovoljeno verttikalno pravilo finansiranja (najmanje učešće SK je 50%), a u osnovi tog pravila se nalazi princip sigurnosti. Pored toga, možemo videti da je učešće dugoročnog kapitala u ukupnom kapitalu oko 2/3 što možemo oceniti kao veoma povoljnu, sa stanovišta preduzeća. U aktivi vidimo da je odnos izmeñu stalne i obrtne imovine skoro 1:1. Da li je ovjaj odnos dobar ili ne, ne možemo da zaključimo, trebaju nam infomracije o delatnosti, iskorišćenosti kapaciteta. Važnije su horizontalne relacije. Prva bitna stvara u tom kontekstu je stepen pokrića stalneimovine sopstvenim kapitalom. S tim u vezi, možemo da konstatujemo da je ukupna stalna imovina finansirana najkvalitetnijim izvorom finansiranja, u celini je finansirana sopstvenim kapitalom. Pored toga, sopstvenim kapitalom se finansira deo zaliha. Ne možemo da utvrdimo koji deo zaliha, ali vidimo da jedan deo jeste. To je u skladu sa zlatnim bilansnim pravilom u užem smislu. U osnovi tog pravila leži princip sigurnosti. Sa stanovišta sigurnosti, ova situacija je sasvim u redu. Iz dugoročnog kapitala su finansirani stalna imovina i oko jedne polovine zaliha preduzeća, što je u skladu sa zlatnim bilansnim pravilom u širem smislu,

42

opet osnovni princip sigurnosti. Vidimo da preduzeće poseduje NOK što znači da je deo zaliha dugoročno finansiran. Na ovom nivou možemo da kažemo da je gotovo sve u redu. I ovde bi problemi mogli da nastanu na strani aktive kod obrtne imovine, a na strani pasive kratkoročne obaveze, na bazi njih procenjujemo likvidnost preduzeća. problem bi mogao da bude posledica činjenice da obrtna imovina nije 2x veća od kratkoročnih obaveza (horizontalno pravilo 2:1, princip likvidnosti). Drugi pokazatelj koji upućuje na problem u vezi sa likvidnošću jeste da su potraživanja, plasmani i gotovina s jedne strane više nego duplo manji u odnosu na kratkoročne obaveze i pvr s druge strane. Zaključak da preduzeće solidnu finansijsku strukturu ali da ipak možda postoje problemi vezani za likvidnost. Sada bismo mogli na isti način da komentarišemo 2002. godinu, al to nećemo raditi, samo ćemo ih uporediti. Prvo što možemo videti jeste da dolazi do povećanja sopstvenih izvora finansiranja (SK) i u apsolutnom iznosu i procentualno učešće. To znali da se u procentualnom smislu smanjuje učešće obaveza preduzeća. ako imamo u vidu da se s jedne strane smanjuje stalna imovina, a sa druge strane povećava sopstveni kapital, to onda znači da raste stepen pokrića stalne imovine sopstvenim kapitalom, da raste stepen pokrića zaliha sopstvenim kapitalom, što upućuje na popravljanje finansijske strukture preduzeća. Pored toga, treba imati u vidu da se povećava stepen pokrića zaliha dugoročnim kapitalom, iz čega možemo izvućći zaključak da dolazi do povećanja neto obrtnog kapitala preduzeća, što opet govoti u prilog popravljanja finansijske strukture. Uz sve ovo možemo konstatovati da se u 2002. godini u odnosu na 2001. blago popravljaju odnosi izmeñu obrtne imovine i kratkoročnih obaveza i potraživanja, plasmana i gotovine s jedne strane i kratkoročnih obaveza s druge strane (uključujući i PVR). Analiza BS i BU u formi grafikona upućuje na zaključak da u 2002. u odnosu na 2001. dolazi do popravljanja finansijske strukture preduzeća i do blagog popravljanja likvidnosti preduzeća. druge analize treba da otkriju da li je to popravljanje likvidnosti značajno ili nije značajno. 28. mart 2007. BU u formi grafikona Već iz samog ovog prikaza možemo da uočimo nekoliko stvari. Kada prikazujemo BU u formi grafikona, onda ne sledimo ono segmentiranje rezultata, već na jednoj strani prikauzujemo sve rashode a na drugoj sve prihode. Fomra liste nije pogodna za grafičko predstavljanje. Sadrži samo najvažnije bilansne pozicije: rashodi direktnog materijala i robe, drugi poslovni rashodi, neto finansijski rashodi i dobitak na levoj strani, a na desnoj poslovni prihodi. Ovde postoji mali pravougaonik koji se jedva vidi u kome su prikazani neto finansijski rashodi – razlika izmedju finansijskih ph i fin rh u onoj situaciji kada su fin rh veći od fin ph. Moglo bi da se desi da su fin ph veći od fin rh, u tom slučaju pojavila bi se pozicija neto fin ph i dobila bi mesto na desnoj strani bilansa u okviru prihoda. Ako bi se opjavio gubitak, onda bismo na strani rashoda imali sve ove pozicije a na strani prihoda, pored prihoda bismo imali i gubitak.

43

Prva bitna stvar jeste da u obe poslovne godine poslovni prihodi koje ostvaruje ovo preduzeće su dovoljni da pokriju ukupne poslovne rashode i neto finansijske rashode. Razlika predstavlja dobitak koji postoji u obe godine. Učešće NV prodate robe i troškova materijala je isto u obe poslovne godine i iznosi 30,7%. To praktično znači da je reč o varijabilnim troškovima koji se kreću proporcionalno sa promenama u obimu aktivnosti. Iako drugi poslovni rashodi u apsolutnom iznosu rastu u 2002. u odnosu na 2001. godinu oni se ipak povećavaju sporije u odnosu na obim aktivnosti. To je posledica činjenice da u okviru drugih poslovnih rashoda postoje i fixni troškovi koji zaostaju za rastom obima aktivnosti. Upravo zbog degresije fixnih troškova ovo preduzeće uspeva da značajnije popravi rezultat u 2002. u odnosu na 2001. godinu. Rezultat raste sa 10340 na 23159 din. Možemo zaključiti da se povećava profitabilnost prihoda, ali ne i da su to zadovoljavajući rezultati (ne znači ni da nisu, nemamo veličinu s kojom bismo poredili tipa planirana vrednost). Ne treba zaboraviti da je ovo samo početak analize i da treba sa rezervom porstupati ovom. Prethodne metode analize (horizontalna, vertikalna, grafička) jesu jednostavne i omogućavaju brzo, jednostavno sticanje utiska o finansijskom položaju i zaradjivačkoj sposobnosti preduzeća. Medjutim, na bazi rezultata ovih analiza ne smemo donositi konačne zaključke. Opšta analiza samo nagoveštava glavno činjenično stanje. Mnoge važne stvari o rentabilnosti i finansijskom položaju preduzeća ostaju prikrivene. Iz tih razloga opšta analiza se gotovo nikada ne koristi nezavisno od drugih instrumenata finansijske analize. Ona je po pravilu uvod u jednu dublju i ozbiljniju finansijsku analizu i ima za cilj da otkrije pravce daljih istraživanja.

NETO OBRTNI KAPITAL

(crtež). U aktivi postoji imovina preduzeća. činjenica je da svi imovniski delovi nisu izložni riziku. Najrizičniji deo imovine generalno govoreći jeste stalna imovina jer je ona u najdužem periodu vezana za preduzeće, postoji opasnosti od zastarevanja, pojave novije opreme.. Iza toga dolaze zalihe zbog demodiranja, promene zahteva kupaca. Ne izvlačiti zaključke da drugi delovi nisu rizični. Potraživanja – kupac neće da plati, taj deo je definitinvo rizičniji od stalne imovine. Govorimo generalno. Ako je nešto rizično kako treba biti finansirano? Kvalitetnim izvorima, to je sopstvenim kapitalom jer on nema rok dospeća (osim kod livkidacije). Sledeći po kvalitetu dolazi dugoročni kapital, oni dospevaju ali u jednom dužem vremenskom periodu. Višak dugoročnog kapitala preko stalne imovine je NOK. NOK predstavlja računsku veličinu koja se dobija iz razlike izmeñu dugoročnog kapitala (SK + DR + DO) i neto vrednosti stalne imovine. Alternativni naziv za NOK je neto obrtni fond. Nasuprot NOK-u, u aktivi stoji jedna veličina koja odgovara NOKu i naziva se NOI. NOI predstavlja računsku veličinu koja se dobija iz razlike izmeñu obrtne imovine (Z + Potraživanja + Gotovina + AVR) i kratkoročnih obaveza (KO + PVR). Alternativni naziv za NOI jesu neto obrtna sredstva.

44

NOI = NOK – uvek! NOK može da bude veći od nule, manji od nule i jednak nuli. Ako je veći od nule to znači da jedan deo obrtne imovine je dugoročno finansiran. Ako je NOK jednak nuli to znači da je dugoročni kapital jednak stalnoj imovini, tj. to znači da je cela obrtna imovina kratkoročno finansirana. Konačno, ako je manji od nule, tada je dugoročni kapital manji od stalne imovine, što znači da je deo stalne imovine finansiran iz kratkoročnih izvora. Kod NOK-a, problem uvek posmatramo od pasive. To je deo dugoročnog kapitala za finansiranje neto obrtne imovine. Ako govorimo o NOI, govorimo iz perspektive aktive, to je deo obrtne imovine koji je finansiran iz dugoročnog kapitala. (paziti na ovo na ispitu... (1.30min) U čemu je sušina u Nok? Namera da se ukaže na značaj dugoročnog finansiranja obrtne imovine za preduzeće. Sa stanovišta interpetacije, značajna je struktura NOK-a. Šta je to što ga čini? Ceo NOK može da bude iz sopstvenih izvora – to znači nema DR i DO. Može se desiti da ceo NOK bude sastavljen iz DR i DO, to znači da bi SK bio na nivou stalne imovine. Može se desiti da je NOK sastavljen samo iz dugoročnih obaveza – ili nema DR ili on zajedno sa SK pokriva SI. Nije svejedno iz čega je sastavljen NOK, bolje je ako sopstveni izvori dominiraju, lošije ako je on dominantno iz DO, ali je i to mnogo bolje nego da NOKa nema. To je infomracija koja će nam biti neophodna za analizu kad želimo da procenimo finansijski rizik preduzeća. SNOK – sopstveni neto obrtni kapital – razlika izmeñu SK i SI. Toliko o pojmu NOKa. Šta je to normalna visina NOKa? E tu već postoji mali problem. Normalna visina NOKa je individualno uslovljena. To znači da ne postoji neka visina NOKa koja je optimalna za svkao preduzeće i svaku situaciju. Zavisi od preduzeća do preduzeća. Valja imati jedan detalj: postoji sklonost kod finansijskih institucija naročito kod banaka da procenjuju kreditnu sposobnost preduzeća preko odnosa obrtne imovine i kratkoročnih obaveza (2:1 pravilo), tj. da dugoročnim kapitalom bude finansiran i dobar deo obrtne imovine. Visina neto obrtnog kapitala zavisi od nekoliko faktora (svaki od tih je posebno ispitno pitanje***):

1. vrste preduzeća, odnosno delatnosti kojom se preduzeće bavi. (10.min) Primer: preduzeće alkoholnih pića – velike zalihe, dugoročno finansiranje poželjno, visok NOK treba imati. Trgovinsko preduzeće koje ima širok asortiman moraće da ima veći nivo zaliha, što znali potreba za večim nivoom NOKa. Ako nema širok asortiman, manje potrebe za NOKom. Jedno rpeduzeće se bavi prevozom putnika (prodaje usluge za gotovo, zalihe uglavnom rezervni delovi,obaveze mogu da se servisiraju iz tekućh priliva), preduzeča koja se bave prevozom robe (prodaju obično na odloženo, sve u svemu, treba im veći NOK). Bioskopi mogu da posluju i sa negativnim NOKom.

2. politika proizvodnje (i proizvodnja i nabavka) – recimo da preduzeće ima tipično sezonsku prodaju. Dve opcije. Mogu daimam ravnomeran nivo poroizvodnje – visoke zalihe, treba mi NOK. Druga opcija, kako oscilira prodaja tako oscilira proizvodnja, manji je NOK, ali otvara mnoge druge probleme. Ako imamo nabavku prema potrebama proizvodnje, NOK je mali. Veće zalihe često znače niže troškove nabavke po jedinici.

45

3. politika prodaje *** - uti če na visiniu NOKa barem na 2 načina: a) preko zaliha – imamo dve situacije. U jednoj preduzeće ima širok

asortiman i stalne zahteve kupaca. Zbog širine asortimana uvek moramo da održivmo visok nivo zaliha. Zahteva se visok NOK. A sad, ako se zahtevi kupaca menjaju, onda ne smemo imati velike zalihe gotovih proizvoda, ali moramo imati adektvatne zalihe materijala, zalihe materijala će se povećavati, mora biti veći i NOK.

b) preko potraživanja – veoma često u praksi preduzeće da bi povećalo obim prodaje ide na povoljniji uslove pri plaćanju. U bilansnom smislu to znači povećanje iznosa potraživanja, ako raste iznos potraživanja, ako su rokovi naplate duži i NOK treba u nekoj meri da prati rast tih potraživanja.

4. rast i razvoj preduzeća – ako preduzeće raste, ako se razvija i povećava obim aktivnosti, veći su zahtevi i za proširenje kapaciteta kao i za zalihama koje trebaju da uposle kapaciteti. NOK treba da prati porast tih zaliha. Rast obima aktivnosti podrazumevaće i rast NOKa.

5. rentabilnost – direktno je povezana sa visinom NOKa i mogli bismo reći da velika preduzeća lakše održavaju potrebni nivo NOKa. Biti rentabilan znači poslovati s dobicima, ako posluješ s dobicima povećava se SK, to znači povećava se DK, ako SI ostaje na istom nivou, raste NOK.

6. položaj preduzeća na tržištu kapitala – ako preduzeće ima dobar položaj, ako ima korektne odnose sa poslovnim partnerima, pre svega sa dobavljačima, ako sa njima ima zaključene dugoročne ugovore o snabdevanju, to će praktično znači da će moći da funkcioniše sa manjim nivoom zaliha, da će imati manje zahteve u pogledu visine NOKa. Važi i obrnuto. Ako nema zaključene ugovore onda mora voditi računa o kontinuitetu poslovnog procesa, veće zalihe, dugoročno finansiranje će se zahtevati...

7. *politika dividendi i politika u češća zaposlenih u dobitku - ovde ne postoji baš direktna veza. U situacijama kada preduzeće vodi politiku većih dividendnih plaćanja, kada te isplate vrši u gotovu, u takvim uslovima biće mu teže da održava potreban nivo NOKa. Obrnuta situacija će biti onda ako preduzeće plaća niže dividende ili ako dividende preduzeće plaća u vidu akcija a ne u gotovu, tada će situacija u pogledu održavanja potrebnog NOKa biti mnogo jednostavnija.

8. kvalitet menadžmenta – u praksi, nisu retke situacije da imamo dva preduzeća u potpuno istoj grani, a onda imamo jedno preduzeće sa prilično lošom finansijskom strukturom i to preduzeće jeste likvidno (sve funkcioniše kao da nema problema sa finansijskom strukturom – ali ima kvalitetan menadžment). S druge strane, preduzeće koje ima dobru finansijsku strukturu, a opet ima problem sa likvidnosti, ne može da plaća svoje obaveze. Mnogo zavisi od onoga ko upravlja. Menadžment jeste bitan faktor visine NOKa. Preduzeće sa dobrom finansijskom strukturom ne znači da nema problema.

*Koja je optimalna visina NOKa?* Optimalna visina NOKa je ona koja omogućava maksimalnu rentabilnost uz očuvanje likvidnosti i solventnosti preduzeća.

46

*Čemu služi NOK?* Kada je reč o upotrebi, tu postoje dve priče. Jedna sada, a druga nešto kasnije.

1. ako govorimo o stanju, kretanju NOKa, onda visinu NOKa dovodimo u vezu sa sigurnošću i sa likvidnošću. Koristi se pre svega u svrhe procene likvidnosti i sigurnosti preduzeća.

2. ako se odnose na tokove NOK, a ti tokovi mogu da nam pomognu pri proceni i nekih drugih stvari.

Kako procenjujemo likvidnost? Obično se kaže da je NOK dobar indikator za procenu likvidnosti preduzeća. Nikada ne smemmo reći, nezavisno od toga kakav je NOK, od ćega je sastavljen ''ovo preduzeće ima visok NOK, preduzeće je 100% likvidno'' – nikad to ne reći, ne mora da znači. Zašto se sada NOK koristi za procenu likvidnosti preduzeća? uvek ćemo imati u vidu da je za procenu likvidnosti važni novčani tokovi, i usklañenost novčanih tokova. Ako taj sklad postoji, preduzeće će biti likvidno. Kakve veze sad ima NOK... Na bazi BS da se proceni likvidnost preduzeća, pre gledamo NOI nego NOK. Zahteva se da ukupna obrtna imovina bude barem 2x veća od kratkoročnih obaveza. Zašto? Jer u okviru obrnte imovine imamo pre svega zalihe a nsimo sigurni baš kad ćemo ih pretvoriti u gotov novac, imamo potraživanja, naplaćujemo ih, ali za neka nismo baš sigurni kad će se pretvoriti u gotovini. Jeste to obrtna imovina, jeste to ono što nazivano likvidnim, ali nije izvesno kad će se pretvoriti u gotovinu. E zbog te neizvesnosti, tih rizika bolje je da imamo što više ObI tj. da ObI bude 2x veća od KO. Tada su veće šanse da ćemo imati uskladjene novčane tokove. Dakle, ako je NOK visok to znači da je i NOI visoka, to znači da postoji odreñeno pokriće kratkoročnim obavezama, jaka finansijska struktura, dobri uslovi za likvidnost preduzeća. Kako procenjujemo sigurnost? Analiza NOKa treba da nam omogući dve stvari: - Na bazi analize NOKa treba da rekonstruišemo način finansiranja preduzeća u prošlosti (3-5 godina), da vidimo kakva je bila fin strukturua u prošlosti - Da na bazi kretanja fin strukture, na bazi tendencije, da izvedemo zaključak kava će fin struktura biti u budućnosti Jedan od načina jeste da pratimo kretanje zaliha, kretanje zbira bilansa i kretanje NOKa. Ako NOK raste brže od zaliha onda je to znak jačanja finansijske strukture preduzeća odnosno jačanja sigurnosti preduzeća. Ali i tu treba biti oprezan! (37.min) Ako zalihe i zbir bilansa rastu brže od NOKa, onda je to signal slabljenja finansijske strukture preduzeća. a opet tu postije neke nijanse. Ako je preduzeće imalo isuviše visok NOK, onda smanjivanje NOKa može značiti vraćanje u ravnotežni nivo. Ako preduzeće sa tog ravnotežnog nivoa pada, onda taj pad ne može biti ocenjen kao povoljan. Ako zalihe brže rastu od NOKa i ako uz to preduzeće ima problem sa održanjem likvidnosti, e to je onda prilično pouzdano da preduzeće ima ozbiljnije finansijske probleme.

47

02.april 2007. Koji su to izveštaji koje mi pripremamo kada anliziramo pre svega finansijsku strukturu preduzeća. Po pravilu provlače se dva izveštaja kad je u pitanju NOK:

1. izveštaj o stanju i razvoju NOKa 2. izveštaj o tokovima NOKa

Kada govorimo o Izveštaju o stanju i razvoju NOKa, on proističe iz odnosa bazične definicije NOKa (jednak je razlici izmeñu dugoročnog kapitala i stalne imovine). Treba imati u vidu kada pripremamo izveštaj o stanju i razvoju NOKa dovoljna je jedna poslovna godina, jedan bilans. Za potrebe iole ozbiljnije analize koirstimo seriju za 3-5 godina, i tada pripremamo analizu za duži period, otuda onaj naziv stanja i razvoja. Ideja je dobiti inforimacije kretanju NOKa i na bazi njih izvesti zaključke o finansijskoj strukturi kako je izgledala u prošlosti i da pravimo neke projekcije kako će izgledati u budućnosti. Ovaj izveštaj o stanju i razvoju NOKa koristi se pre svega za procenu sigurnosti i likvidnosti. Pripremu ovog izveštaja radimo na primeru broj 3. Gledamo info iz BS za 2001/2002. godinu. Prvo ćemo raditi analizu o stanju i razvoju NOKa. Razvijanje ovog izveštaja izvodimo iz odnosa NOK = DK – SI. Ovde ćemo prikazati sve one pozicije koje na bilo koji način utiču na visinu NOK. Prvo je neophodno utvrditi visinu DK (SK+DO+DR). Za sada, unosimo pozicije koje su vezane za SK. Način bilansiranja – rezultat možemo ili na aktivi ili na pasivi. Neuplaćeni upisani kapital može biti i na jednoj i na drugoj strani. Na ispitu, gledati ovaj primer i tako treba. Pod 1) stavljamo Stvarni sopstveni kapital. Mislimo na kapital koji postoji u bilansu a ne na tržišnu vrednost. Kako doći do tog iznosa? Uzeti vrednost tog kapitala u nominalnom iznosu iz BS. Dakle, stavljamo a) Nominalni sopstveni kapital. Postoji još i NUK, preduzeće je upisalo kapital ali još uvek nisu uplatili. Ukoliko imamo tu situaciju SK ćemo korigovati naniže za iznos neuplaćenog upisanog kapitala. Napomena! Ovde će se NUK na ispitu pojavljivati na levoj strani bilansa, samo tu. Ako se pojavi na pasivi, onda korigovati SK za taj iznos. Dalje, može se pojaviti gubitak. Kada je reč o gubitku, on će se pojavljivati i na levoj il na desnoj strani. Ovde je situacija ako se gubitak pojavi na levoj strani (gubitak je inače korekcija SK). Za potrebe analize NOKa, SK treba korigovati za iznos gubitka. Iz analitilkih razloga, ovde se može pojaviti pozicija otkupljenih sopstvenih akcija. Sad izračunati Stvarni sopstveni kapital. Treba obratiti pažnju, ako je gubitak u okviru SK, onda je SK već korigovan. Ista je situacija sa otkupljenim akcijama. Ne treba ih 2x oduzimati. Dalja analiza ovog izveštaja može da ide u dva pravca. Trebalo bi na SK da dodamo iznos DR i DO i tako bismo došli do DK, koji korigujemo za iznos SI i dobijamo iznos NOKa. To je jedan način. Mi ćemo ovde odstupiti od njega. SI je data nezavisno od NUKa. Prepišemo iznos. Na ovom mestu uzimamo neto vrednosti, ne bruto. Znači, NETO!!! Zašto smo sad stavili prvo SI? Da bismo iskazali SNOK – razlika izmeñu SK i SI. SNOK – preduzeće ima dovoljno sredstava da pokrije

48

SI, SNOK prikazuje iznos koji služi finansiranju obrtne imovine. Kako sada doći do NOKa? Ono što nedostaje su DR i DO. Jednostavno na SNOK dodajemo DR i DO. NOK – prduzeće poseduje pozitivan NOK, poseduje dugoročni kapital koji služi za finansiranje obrtne imovine, u prvom redu za finansiranje zaliha. Struktura NOKa je solidna, deo čine SK a deo DR i DO. Zašto je važan NOK? Analiza NOKa značajna da se ukaže na značaj dugoročnog finansiranja za finansijsko strukturnu poziciju preduzeća. poenta videti da li postoji dugoročni kapital za finansiranje obrtne imovie (a prvenstveno zaliha), trebalo bi taj NOK da dovedemo u vezu sa zalihama. Zato u ovom nivou (6) uvodimo i zalihe. Kada stavimo zalihe pored NOKa biće nam jasnije kakvi tu odnosi postoje. Uvek na zalihe dodati AVR (pazi kasnije, negde nije baš tako). Imamo NOK, imamo zalihe, sad to oduzeti. Utvrditi da li postoji višak/manjak NOKa u odnosu na zalihe. iZNOS u drugoj godini je negativna veličina zato je u zagradi. Na ovom nivou imamo zapravo informaciju koja nam kaže da je preudzeće u ovoj prvoj godini pokrilio iz NOKa sve zalihe i da je jedan deo ostao za finansiranje potraživanja (izuzetno jaka finansijska struktura). U drugoj godini, negativan rezultat, jedan nedostajući deo zaliha je finansiran iz kratkoročnih izvora. Tehnička napomena: ako je NOK negativna veličina, pojavljuje se u bilansu, biće u zagradi... ??? (33.min) Izveštaj se nastavlja dalje. Dugoročni kapital koji se koristi za finansiranje obrtne imovine je nešto što se veže za dugoročne pozciije u bilansu. Obično mi uzimamo sad i kratkoročne kredite. Zašto sad kratkoročne kredite? Evo zašto... naročito je važno uzeti u obzir ovu poziciju kad je preduzeće u lošoj finansijskoj strukturi. U praksi se često dešava da preduzeće uzima kratkoročne kredite koji po definiciji jesu kratkoročni ali preduzeća ih stalno obnavljaju. To praktično znači da su stalno vezani za preduzeće pa se mogu tretirati kao dugoročno vezani izvori za preudzeće. Dobro je imati i takve izvore koje se revolviraju. I zato treba imati u vidu šta se dešava ako i tako nešto postoji. NAPOMENA: Kratkoročne finansijske obaveze ~ kratkoročni krediti, to uzeti na ispitu ako se da u ovom slučaju. U situacijama kada ni ovi kratkoročni izvori nisu u stanju da pokriju zalihe to je znak zaista loše finansijske strukture preduzeća. U kojoj meri su zalihe pokrivene NOKom. Zbog toga se ovaj izveštaj dalje širi na neke stope pokrića. Stopa pokrića zaliha SNOKom – staviti u odnos SNOK i zalihe. Stopa pokrića zaliha NOKom – staviti u odnos NOK i zalihe. Za poslednju stopu, iznos obrnte imovine (u koju su uključena i AVR) uzeti iz bilansa stanja. E to je kompletan izveštaj o stanju i razvoju NOKa. Ovaj izveštaj pokazuje razvoj, dakle ako dobijem 2 poslovne godine, radim za obe, ako imam jednu, radim za jednu. (6min)

49

Izveštaj o stanju i razvoju NOKa Elementi Preth.godina Tekuća godina

1. STVARNI SOPSTVENI KAPITAL (a-b-c-d) 340.700 388.200

a) Nominalni sopstveni kapital 370.700 403.200 b) Neuplaćeni upisani kapital 30.000 15.000 c) Gubitak - - d) Otkupljene sopstvene akcije - -

2. STALNA IMOVINA 298.000 330.500 3. SOPSTVENI NETO OBRTNI

KAPITAL 42.700 57.700

4. DUGOROČNA REZERVISANJA I DUGOROČNE OBAVEZE (a+b)

96.300 101.400

a) Dugoročna rezervisanja 38.300 29.800 b) Dugoročne obaveze 58.000 71.600

5. NETO OBRTNI KAPITAL (3+4) 139.000 159.100 6. ZALIHE + AVR (a+b) 134.500 172.100

a) Zalihe 131.000 169.600 b) AVR 3.500 2.500

7. VIŠTAK (NEDOSTATAK) NOKa U ODNOSU NA ZALIHE (5-6)

4.500 (13.000)

8. KRATKORO ČNI KREDITI 31.200 36.800 9. VIŠAK (NEDOSTATAK)

KREDITNIH IZVORA U ODNOSU NA ZALIHE (8+7)

35.700 23.800

10. STOPA POKRIĆA ZALIHA SOPSTVENIM NETO OBRTNIM KAPITALOM (3/6)

0,317 (31,7%) 0,33 (33,5%)

11. STOPA POKRIĆA ZALIHA NOKom (5/6)

1,03 (103,35%) 0,924 (92,45%)

12. STOPA POKRIĆA OBRNTE IMOVINE NOKom (i AVR)

0,59 (59,53%) 0,56 (56%)

Interpretacija: Komentarisaćemo samo ključne stvari.

1. Analizom izveštaja o stanju i razvoju NOKa na izabrani bilansni dan dolazi do važnih informacija o finansijsko-strukturnoj poziciji preduzeća. Na osnovu ovog izveštaja prevashodno procenjujemo sigurnost preduzeća, ali se visina NOKa koristi i za ocenu likvidnosti preduzeća.

2. Prvu važnu informaciju koju možemo zapaziti u ovom izveštaju jeste da ovo preduzeće ima pozitivan SNOK, i naravno pozitivan NOK. To je znak da je deo obrtne imovine finansiran iz sopstvenih izvora i još iz dugoročnih pozajmljenih izvora. Ovo je svakako dobro s obzirom na činjenicu da stalnu imovinu i dugoročno vezane zalihe treba finansirati iz kvalitetnih izvora.

3. Budući da sopstveni kapital i ukupni dugoročni kapital rastu brže u odnosu na stalnu imovinu preduzeća dolazi do povećanja i SNOKa i NOKa preduzeća. Ovakvo kretanje generalno jeste povoljno sa stanovišta uticaja na finansijsku

50

strukturu preduzeća, ali konačne zaključke ne možemo izvoditi bez analize kretanja zaliha. (ako zalihe rastu sporije onda je ovo odlično)

4. Struktura NOKa je veoma povoljna. On se sastoji jednim delom iz sopstvenih izvora (SK – 30,7% u prvoj godini, odnosno 36,2% u drugoj godini). Preostali iznos odnosi se na obaveze. Važno je ovde konstatovati da se dobar deo obaveza odnosi na dugoročna rezervisanja koja jesu obaveze ali su specifična po tome što se formiraju iz interno isposlovanih izvora. Konačno, treba imati u vidu da je povećanje NOKa dobrim delom posledica povećanja sopstvenih izvora kao najkvalitetnijeg izvora finansiranja. (nije svejedno ni kakva je struktura kapitala, značajnije je kad se SK uzima značajnije učešće, isto se preferijaruju DR u odnosu na DO).

5. U prvoj godini ukupni iznos zaliha finansiran je iz dugoročnih izvora, iz NOKa. U toj godini jedan deo NOKa (u iznosu 4.500) se koristi za finansiranje potraživanja. U takvim situacijama kažemo da preduzeće ima jaku finansijsku strukturu. U drugoj poslovnoj godini, ukupni iznos NOKa nije dovoljan da bi se finansirale ukupne zalihe. Jedan njihov deo (jedan deo zaliha – u iznosu od 13.000) finansiran je iz kratkoročnih izvora. Iako tendencija nije povoljna, moramo konstatovati da je dobar deo zaliha i dalje finansiran iz dugoročnih izvora.

6. Stopa pokrića zaliha SNOKom se povećava sa 31,75 u prvoj na 33,53% z drugoj poslovnoj godini. To znači da raste učešće sopstvenog kapitala u pokriću zaliha preduzeća. Nasuprot ovog stoji stopa pokrića zaliha NOKom i stopa pokrića obrtne imovine NOKom koje opadaju što upućuje na zaključak da se manji deo (u relativnom smislu) zaliha odnosno obrtne imovine finansira dugoročnim kapitalom. Uprkos tome, ove stope pokrića su i dalje na veoma visokom nivou. I dalje je reč o jakoj finansijskoj strukturi preduzeća.

7. Ovakva kretanja činilaca koji determinišu visinu NOKa efektuju se i na kretanje NOI, odnosno na kretanje obrtne imovine i kratkoročnih obaveza koji u finansijsko strukturnom smislu utiču na likvidnost preduzeća. Posebno možemo zaključiti da je obrtna imovina više od 2x veća u odnosu na kratkoročne obaveze. To navodi na zaključak da u ovom preduzeću postoje dobre pretpostavke za održanje likvidnosti.

8. Nezavisno od toga što u ovom preduzeću zalihe rastu nešto brže u odnosu na NOK, i što se to tumači kao pogoršanje finansijske strukture preduzeća, u ovom slučaju možemo reći da u obe poslovne godine postoji jaka finansijska struktura. To se tumači kao postojanje dobrih pretpostavki za održanje sigurnosti i likvidnosti preduzeća. Detaljnija analiza treba da pokaže da li ova nepovoljna kretanja koja postoje (pad stopa pokrića) jesu prolaznog karaktera ili ona nagoveštavaju ozbiljnije finansijske probleme. Ne bi valjalo ako bi se ova nepovoljna kretanja nastavila ili ako bi bila brža nego što pokazuju ove dve poslovne godine.

9. Da bismo stekli potpuniju predstavu o vrednostima koje su iskazane u izveštaju o stanju i razvoju NOKa, trebalo bi da ove informacije uporedimo sa veličinama koje su relevantne za granu u kojoj preduzeće posluje. (37.min)

**najčešće dolazi ceo

51

04.april 2007. Šta je uticalo da NOK tokom perioda poraste ili da se smanji? Koji su to faktori koji utiču na to kretanje?

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA NOKa

Priliv, povećanja ili izvori NOKa nastaju kao posledica sledećih dogañaja: 1. Postojanje bruto dobitka pri čemu pod bruto dobitkom podrazumevamo zbir neto

dobitka, amortizacije, i troškova rezervisanja, plus korekciju za iznos iskorišćenih dugoročnih rezervisanja. To su promene koje nastaju iz BU, utiču na povećanje NOKa.

2. Do povećanja NOKa dolazi u slučaju smanjenja stalne imovine, odnosno u slučaju prodaje osnovnih sredstava, smanjenja nematerijalnih ulaganja, i smanjenja dugoročnih finansijskih plasmana.

3. Povećanje NOKa nastaje i u situacijama kada se povećava SK preduzeća, odnosno kada dolazi do uplata akcionara za neuplaćeni upisani kapital i uplata akcionara po osnovu nove emisije akcija.

4. Povećanje NOKa nastaje i kao posledica povećanja dugoročnih obaveza preduzeća. To može biti rezultat emisije novih obveznica, pribavljanja dugoročnih kredita, ili konverzije kratkoročnih u dugoročne kredite.

Na drugoj strani nastaju odlivi. Odlivi NOKa nastaju kao posledica sledećih dogañaja: 1. Odlivi NOKa mogu da budu uzrokovani dešavanjima u BU i to u onim

situacijama kada preduzeće iskazuje gubitak i kada je gubitak zajedno sa iskorišćenim dugoročnim rezervisanjima veći od zbira troškova amortizacije i troškova rezervisanja.

2. Odlivi NOKa nastaju i pri povećanju stalne imovine preduzeća, odnosno prodatim ulaganjima u nematerijalnu imovinu, osnovna sredstva, i dugoročne finansijske plasmane.

3. Odliv NOKa nastaje i kao posledica smanjenja kapitala preduzeća. Ovo prvenstveno zbog pojave otkupljenih sopstvenih akcija (ako reč o akcionarskom preduzeću), posledica povlačenje udela...

4. Smanjenje NOKa nastaje i kao posledica vraćanja anuiteta po osnovu uzetih dugoročnih kredita.

5. Smanjenje NOKa nastaje i kao posledica objavljivanja dividendi. 6. Na smanjenje NOKa utiče i objavljivanje učešća menadžmenta i drugih

zaposlenih u dobitku.

Ništa izvan ovog okvira neće uticati na visinu NOKa. Ovaj izveštaj se razlikuje u odnosu na onaj o stanju i razvoju. Za pripremanje ovog izveštaja nije dovoljna samo jedna poslovna godina. Moramo imati barem dve poslovne godine da bismo napravili finansijski izveštaj (za razliku od izveštaja o stanju i razvoju). Za prethodni izveštaj bio dovoljan BS, a sada BS, BU pa često i napomene uz finansijske izveštaje. Bilo bi dobro da ove promene pratimo u okviru jednog relativno dužeg vremenskog perioda.

52

Primer broj 3 Izveštaj o tokovima NOKa 01.01.-31.12.

A. POVEĆANJA (PRILIVI, IZVORI) NOKa 1. Neto dobitak 2. Troškovi amortizacije 3. Troškovi rezervisanja 4. Iskorišćena dugoročna rezervisanja1

66.480 38.800 9.300

(17.800) 5. POVEĆANJE NOKa IZ BU (POVEĆANJE NOKa IZ

POSLOVANJA) 6. Uplate akcionara za upisani a neuplaćeni kapital 7. Povećanje dugoročnih obaveza 8. Smanjenje nematerijalnih ulaganja 9. Smanjenje osnovnih sredstava (prodajom) 10. Smanjenje dugoročnih finansijskih plasmana 11. Uplate akcionara po osnovu nove emisije

96.780 15.000 13.600

12. SVEGA IZVORI (POVEĆANJA, PRILIVI) NOKa (5+6+7+8+9+10+11)

125.380

B. UPOTREBA (ODLIVI, SMANJENJA, UPOTREBA) NOKa 1. Povećanje osnovnih sredstava 2. Povećanje dugoročnih finansijskih plasmana 3. Povećanje nematerijalnih ulaganja 4. Smanjenje dugoročnih obaveza 5. Otkup sopstvenih akcija 6. Proglašene (objavljene) dividende i učešća

69.800 1.500

- - -

33.980

7. SVEGA UPOTREBA (ODLIVI, SMANJENJA) NOKa (1+2+3+4+5+6)

105.280

C. NETO PRILIV (ODLIV) NOKa U TOKU GODINE (A12-B7)

20.100

D. NOK na početku godine 139.000 E. NOK na kraju godine (C+D) 159.100

Ima dva prepoznatljiva dela, prvi se odnosi na prilive NOKa. Prva stvar koje smo zapisali je bruto dobitak. Najvećim delom dolaze iz BU. Bruto dobitak je zbir neto dobitka, amortizacije i troškova rezervisanja. Trebaju nam informacije iz BU i to UVEK za tekuću godinu. Kada uzimamo neto dobitak, uzimamo neto dobitak nakon poreza. Na neto dobitak dodati troškove amortizacije, opet BU, i opet Am tekuće godine! Troškovi rezervisanja – ovde se mogu pojaviti različiti nazivi, troškovi rezervisanja za metrijalne troškove, ukalkulisana rezervisanja, ali to je to. Gledamo BU, tekuća godina. Dakle to je taj zbir. Troškovi Amortizacija, utiče li na NOK? Ne utiče. I lako se može pokazati to. Da li su Tr Am ušli u obračun neto dobitka? Jesu. Ušli su kao minusna stavka, na strani rashoda. Šta ovde radimo? Dodajemo, tj. anuliramo. Radi se o specifičnim troškovima koji ne zahtevaju odliv gotovine. Na sličan način utiču i troškovi rezervisanja. Pošto smo korigovali NOK za ovaj iznos, na tako utvrñeni iznos treba korigovati naniže za iskorišćena dugoročna rezervisanja. Ovo je pozicija koja nije u BU, povezana je sa nekim dešavanjima u BU, nalazi se u BS. Dugoročna rezervisanja na početku, lako utvrñujemo, BS. Ukalkulisali smo neka rezervisanja. Dodatno smo dakle izdvojili 9.300.

53

OK, sad pozicija 3, pa pozicija 4. E sad možemo da utvrdimo koliko su iskorišćena tokom godine. I za taj iznos korigovati bruto dobitak. Petom tačkom završili smo posao sa BU. Ovaj izveštaj se zasniva samo na dugoročnim delovima BS. Povećanje SI. (36.min – neki teorijski primer koji ne bi trebao da se pojavljuje na ispitu). Posle gledamo pasivu, prvo SK. Nije bilo ovde nikakvih promena u osnovnom kapitalu. Rezerve ostavljamo po strani sada. Prelazimo na dugoročne obaveze. Postoji povećanje DO. Ovde može da se pojave i gubici, ali nećemo se s tim igrati. Mogu se pojaviti gubici u tom delu. Od 8-11 su moguće pozicije u ovom izveštaju pored navedenih. Ako preduzeće posluje s gubitkom, unositi ga u ovaj deo ovde (skroz na početku). To je jedna mogućnost, da se pojavi u okviru smanjenja. Drugu mogućnost nećemo koristiti. Dakle, tu gde stoji neto dobitak, tu bi bio neto gubitak, na prvom mestu. Dogañaj koji se vezuje za BU, zato ide na prvo mesto. B) da krenemo od stalne imovine. Povećanje SI utiče na smanjenje NOKa. Gledamo SI, vidimo povećanje osnovnih sredstava (oprema, mašine, zgrade). Možemo li zaključiti koliko su se osnovna sredstva povećala? OBAVEZNO RADITI OBRAČUN!!! Kad aje reč o povećanju il smanjenju OS, treba da stoji NETO povećanje il neto smanjenje. U bilansu ne možemo da vidmo kolko je OS nabavljeno a kolko prodato. Zato je ovde reč o neto povećanju i neto smanjenju. U knjizi nešto bulazne, imaju neke informacije koje komplikuju stvar, ali to nećemo koristiti na ispitu – ukratko. Kod 2) nema Am, Am ne utiče na ovu poziciju, samo gledamo BS na početku i kraju, tj. treba nam razlika. Pozicije 3-6 ako se pojave tu su. Povratak na A: (eh, što nismo otišli na turizam...) Pogledati obračun na poziciji Nematerijalna ulaganja.. Tu se nalazi neko objašnjenje nečega. Biće jasno ;-) Treba imati u vidu da smo imali da je Am jednaka smanjenju. Može da se desi da je 10% ukupne AM odnosi na nematerijalna ulaganja. Samo pratimo pravila igre, i neće bidne problema. Raditi obračune, to je fazon. Imamo recimo u BS i nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva a u BU imamo samo Tr Am koji nisu raščlanjeni. Onda ćemo reći Osnovna sredstva I nematerijalna ulaganja na početku/na kraju. Pratiti obračun i tako to. Neće biti analitički razuñen, al mi smo se snašli. Na ovom mestu, mi imamo ovaj izveštaj ovde (gde su spojena rezervisanja i amortizacija – naš bilans) i potrebe za nekim informacijama, a onda... ne možemo u ovom obračunu da znamo kolko se odnosi na Am a kolko na rezervisanja. Zavisimo od napomena, a te napomene mogu da budu kvalitetne il nekvalitetne, tih informacija može da ima a može i da nema. Za dividende i učešća u dobitku praviti poseban izveštaj. NOK se povećao za 20.100. Obratiti pažnju. Ovaj izveštaj se radi za dve godine. Kako proveriti da li smo tačno izračunali ovo? NOK na početku godine, uzećemo s prethodnog časa iz onog Izveštaja o stanju i razvoju NOKa. Taj iznos ćemo uporediti samo sa onom krajnjom cifrom, sabiranjem pozicija C i D. Obračun promena na poziciji dugoročna rezervisanja1

1. Dugoročna rezervisanja na početku 2. Ukalkulisani troškovi rezervisanja

38.300 9.300

3. Očekivano stanje dugoročnih rezervisanja pod pretpostavkom da nisu korišćena tokom godine (1+2)

4. Dugoročna rezervisanja na kraju godine

47.600 29.80

5. Iskorišćena dugoročna rezervisanja (3-4) 17.800

54

Obračun na poziciji nematerijalnih ulaganja 1. Nematerijalna ulaganja na početku 2. Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja

900 200

3. Očekivano stanje nematerijalnih ulaganja 4. Nematerijalna ulaganja na kraju godine

700 700

5. Povećanje (smanjenje) nematerijalnih ulaganja tokom perioda

-

Obračun promena na poziciji OSNOVNA SREDSTVA****

1. Osnovna sredstva na početku 2. Troškovi amortizacije

279.700 *38.600

3. Očekivana vrednost (očekivano stanje) osnovnih sredstava na kraju godine pod pretpostavkom da nije bilo drugih promena (da nije bilo prodaje i nabavke osnovnih sredstava) (1-2)

4. Osnovna sredstva na kraju

241.100 310.900

5. Povećanje vrednosti osnovnih sredstava tokom godine 69.800 4 – informaciija iz BS, 5 – razlika izmeñu 3 i 4, biće povećanje i smanjenje

u zavisnosti kakva je razlika

Obračun upotrebe dobitka za dividende i učešća u dobitku 1. Rezerve na početku godine 2. Nerasporeñeni dobitak na početku godine 3. Dobitak tekuće godine (posle poreza)

47.500 43.200 66.480

4. Očekivano stanje na kraju godine 5. Rezerve na kraju tekuće godine 6. Nerasporeñeni dobitak na kraju

157.180 56.600 66.600

7. Dobitak za dividende i učešća 33.980 Za dividendu je bitan dobitak. Koji dobitak? Onaj dobitak posle oporezivanja. Iz tog dobitka posle oporezivanja možemo jedan deo da izdvojimo za rezerve a ono što ostane da podelimo akcionarima. Koje su bitne info? Dobitak tekuće godine posle poreza. Ae da vidimo da li deo tog dobitka završio na rezervama il na dividendama. Jedan deo dobitka završio je u rezervama (povećanje). Jedan deo dobitka nije isplaćen akcionarima (povećanje nerasporeženog dobitka). Koji deo je otišao na dividende i učešća? 33.980. Ovo na ispitu može da doñe kao ceo izveštaj. Pretpostavka je da dolaze kratki bilansi. Neće zahtevati previše vremena. Tada može da doñe ceo izveštaj o tokovima NOKa. Češća je varijanta da se ova varijanta pojavljuje po segmentima, za razliku od onog prethodnog noka. Jedan zahtev bi mogao da bude Pripremite izveštaj o povećanju NOKa ili napravite izveštaj koji se odnosi na povečanje, prilive, izvore NOKa, upotrebu odnosno odlive NOKa. Ako postoji gubitak, nema ga u delu sa odlivima, on je skroz gore. Ne donositi olako zaključke šta se dešava sa osnovnim sredstvima. Obavezno odraditi onaj obračun. Troškovi amortizacije mogu da promene tu sliku u BS. Za svaki slučaj, bolje je odraditi obračun. Naravno, kao i svakog prethodnog časa, mi smo pametnice koje ništa ne uče i koje sve razumeju te nema dodatnih pitanja.

55

11.april 2007. Nastavljamo našu priču. Danas ostaje da iskomentarišemo izveštaj o tokovima NOKa. KOMENTAR IZVEŠTAJA O TOKOVIMA NOKa

1. Izveštaj o tokovima NOKa pokazuje kako je došlo do povećanja odnosno smanjenja NOKa izmeñu 2 uzastopna obračunska perioda. Pri tome, do povećanja NOKa dolazi u situacijama postojanja bruto dobitka (dobitak tekuće godine+Tr Am+Tr Rezervisanja – Iskorišćena dugoročna rezervisanja), kada se smanjuje fiskna aktiva (stalna imovina: prodaja osnovnih sredstava, povlačenje dugoročnih finansijskih plasmana, smanjenje nematerijalne imovine) i povećanje dugoročnog kapitala (emisija novih akcija, uplate akcionara za upisani neuplaćeni kapital, povećanje dugoročnih obaveza). Do smanjenja ili odliva NOKa dolazi u situacijama kada postoji gubitak (korekcija za Tr Am, Tr rezervisanja i iskorišćena dugoročna rezervisanja), u slučaju povećanja stalne imovine ili fiksne aktivne (...), kada se smanjuje dugoročni kapital preduzeća.

2. Analiza tokova NOKa na primeru našeg preduzeća pokazuje da su povećanja NOKa u najvećoj meri odreñena isposlovanim bruto dobitkom (96.780). Manjim delom, povećanje NOKa uslovljeno je uplatama akcionara za upisani a neuplaćeni kapital (15000) i pribavljanjem dugoročnih kredita (13.600). najpovoljnija situacija za preduzeće je ona u kojoj se pocećanje investicione potrebe finansiraju iz interno isposlovanih izvora (neka vrsta keš flou veličine). Ovo zbog toga što je keš flou najzdraviji izvor finansiranja. Ako bi keš flou ili interno isposlovani izvori bili taman dovoljni za finansiranje povećanih investicionih potreba, to bi značilo da se NOK ne bi promenio, ali bi se popravili njegova struktura. Ovo zato što bi raslo učešće sopstvenih izvora. To tumačimo kao znak popravljanja finansijskog položaja preduzeća. Ako bi se povećani investicioni zahtevi finansirali iz dugoročnih dugova, NOK se opet ne bi promenio, ali bi došlo do pogoršanja strukture NOKa.

3. U izveštaju o tokovima NOKa vidimo da su odlivi uslovljeni najvećim delom nabavkom osnovnih sredstava (69.800). pored toga, značajan deo odliva NOKa uzrokovan je islatama dividendi i učešća (33.980). Deo odliva (manji deo) odnosi se na dugoročne finansijske plasmane (1500). Iz ovoga možemo zaključiti da je reč o intenzivnim investicionim aktivnostima.

4. Budući da su prilivi NOKa veći od odliva NOKa to znači da se NOK na kraju godine povećao u odnosu na stanje NOKa na početku godine. Ako imaom povećanje NOKa, ako je to povećanje brže od povećanja zaliha i ako do povećanja dolazi najvećim delom iz sopstvenih izvora, onda je to siguran znak popravljanja odnosno jačanja finansijske strukture preduzeća. Tada kažemo da se povećava sigurnost preduzeća. Važi i obrnuto. Pored toga, iz kretanja tokova NOKa izvodimo i zaključak o likvidnosti preduzeća. Tako na primer ako zalihe brže rastu od NOKa, a preduzeće ima problema u izmirivanju obaveza prema

56

dobavljačima, to je onda prilično siguran znak da preduzeće ima problema sa održanjem likvidnosti.

5. Da bismo povećali iskaznu moć Izveštaja o tokovima NOKa, ovaj izveštaj moramo komentarisati zajedno sa izveštajem o stanju i razvoju NOKa. Uz to, podrazumeva se da se analiza vrši za više uzastopnih obračunskih perioda (3-5 godina). Zaključci će biti još pouzdaniji ako ove rezultate možemo da uporedimo sa projektovanim veličinama, i sa veličinama kje su relevantne za datu granu.

***Izveštaj o tokovima NOKa***

- Pre svega za procenu sigurnosti i likvidnosti, ali se može koristiti i u neke druge svrhe:

1. Izvoñenje zaključka o tome kako može da bude popravljena pozicija NOKa u preduzeću,

2. Otkrivanje mogućnosti preduzeća da finansira ulaganja u novu opremu ili druge delove stalne imovine preduzeća (da li postoje raspoloživa sredstva za finansiranje),

3. Odreñivanje izvora finansiranja, kako treba finansirati (iz internih ili externih izvora, važna struktura kapitala),

4. Pomaže pri izboru investicionih alternativa, 5. U svrhe projektovanja mogućnosti preduzeća da vraća uzete kredite, 6. Pruža korisne informacije za utemeljenje politike dividendi.

CASH FLOW ANALIZA

Složeniji u odnosu na prethodni izveštaj. Izveštavanje o novčanim tokovima se bazira na istom brojčanom materijalu koji se nalazi u BS i BU. Iako se bazira na istim infomracijama koje se nalaze u BS i BU, ovaj izveštaj nudi dodatni kvalitet, više informacija nego što to ima u BS i BU. Ovaj izveštaj je nastao zbog toga što BS i BU nisu bili u stanju da daju odgovor na to kakva je likvidnost preduzeća (sposobnost preduzeća da izmiri obaveze). Tok gotovine, priliv gotovine, novčani tok – suština je da se radi o izveštaju koji prati kretanje gotovine, kretanje novca u jednom preudzeću u jednom obračunskom periodu. Zašto je njegova pojava bila neophodna? Kao što je već pomenuto, BS i BU nisu dovoljni. BU je izveštaj koje prati tokove vrednosti, tj. ph i rh. S druge strane, CF je izveštaj koji prati prilive i odliva novca. Postoji kvalitativna razlika izmeñu prihoda i priliva s jedne strane i rashoda i odliva s druge strane. Ako se preduzeće bavi proizvodnjom i prodajom računara, i pretpostavimo da danas proda računar koji vredi 80.000dinara, danas napravi račun, otpremnicu, danas je u računovodstvu evidentiran prihod od 80.000. Šta je sa prilivom? Prilivi mogu da budu isto što i prihodi ali i ne moraju. Ako kupac danas uplati tih 80.000, onda će priliv biti isto što i prihod. Medjutim, češće su druge situacije. Odloženo plaćanje na 4 meseca, prihode imamo 80.000, a prilivi bi danas bili ¼ tj. 20.000. Obaveze se servisiraju iz raspoloživih priliva. Ako preduzeće može da plati neke obaveze to zavisi od toga da li su novčani tokovi usklañeni, da li su prilivi dovoljni za ispunjenje tekućih obaveza. To najpouzdanije možemo zaključiti iz izveštaja o CF, dakle procena likvidnosti

57

je u pitanju. Drugi razlog, CF izveštaj se odnosi na ocenu likvidnosti ali i za proveru prinosne snage likvidnosti, sposobnosti preduzeća, odnosno za procenu profitabilnosti predzeća. Šta je sa dobitkom? Štaje sa prinosom koji obračunavamo na bazi dobitka? Zašto sada CF izveštaj ako imamo dobitak? Dobitak jeste dobra mera ostvarenja preduzeća pod uslovom da je realno iskazana. Ona će biti realna ukoliko se preduzeće pridržava svih onih pravila, principa itd. Medjutim, iako se držimo tih pravila, principa, standarda, zakonskih normi, sve to nije dovoljna garancija da će taj prikaz biti pravi objektivni prikaz rentabilnosti preduzeća. Zašto? U obračun dobitka imamo i neke stvari koji jesu rashodi ali koji ne zahtevaju nikakav oblik gotovine. Moramo da optiramo izmeñu različitih načina amortizacije opreme (linijska metoda, ubrzana am), rashodi će se u BU menjati i to će uticati na dobitak. Preduzeće može da ima značajne troškove rezervisanja koji će kroz BU smanjivati dobitak. Može primenjivati i pravilo niže vrednosti za vrednovanje zaliha, ako je TC ispod CK, vrednostima na tržištu ćemo opteretiti BU nekim većim rashodima, dobitak će biti na nešto nižem nivou. Na dobitak ćemo uticati i preko CK gotovih proizvoda. Postoji više mogućnosti da utičemo na visinu dobitka da on bude povoljniji il nepovoljniji. Upravo zbog toga, dobitak kao tradicionalna mera ostvarenja preduzeća nije dovoljno dobar za ocenu rentabilnosti preduzeća. Zato se zajedno sa njima koristi i CF izveštaj, odnosno neke info iz CF izveštaja da bi se procenila rentabilnost preduzeća. CF u ovom slučaju pomaže da se objektiviziraju neke računovodstvene politike. Tu ćemo videti kolki su tr am, rezervisanja, kako je to uticalo na dobitak. CF iz poslovanja se stavi u odnos sa angažovanim kapitalom – opet neki pokazatelj. CF je koncept rezulata. Dobitak je koncept rezultata. Izmeñu njih ne stoji znak jednakosti. Ako posmatramo razvoj CF, onda intenzivno dobijha na značlaju poslednjih 10ak goidna. Postoje brojne interpertacije CF. Jedna studija: ako biste izabrali 10 fin stručnjaka, dali im iste bilanse, dali im da urade CF, dobili biste 10 različitih izveštaja. Danas je situacija malo povoljnija jer MRS propisuju osnovnu strukturu tog izveštaja. Rešenja su prilično ujednačena. Izveštavanje o CF prvi put pojavilo u USA, 50ih, u Evropi u Engleskoj ’59, u Nemačkoj ’60. Kod nas je ta obaveza praktično proistekla iz MRS 7. Koliko je važan CF? Stav odbora za računovodstvene standarde (USA): ’’osnovni informacioni zahtevi investitora tržišta kapitala vezuani za mogućnost predviñanja, procene, ocene sposobnosti preduzeća da stvara novčane tokove, neophodne informacije o visini CF, vremenskom rasporedu, rizicima koji prate ostvarenja CF. Ključne informacije vezane za projekcije. Pomažu BS i BU, ali najviše CF. Isti pristup ima i Meñunarodno udruženje računovoña. Tamo se isto glavni akcenat stavlja na informacije o novčanim tokovima. Neophodno je izveštavanje o novčanim tokovima, naglasak na prognozama, predviñanjima novčanih tokova. Nemaju istu važnost za sve interesne grupe. Stepen važnosti ne mora da bude isti. Izveštaj o CF pratimo kretanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Šta je to? Prisutna rezerva likvidnosti, nešto što preduzeće drži pri ruci za izmirenje obaveza. Pri tome, pod gotovinom podrazumevamo novčana sredstva u kasi preduzeća (blagajna) i depozite po viñenju. Gotovinski ekvivalenti su kratkoročne, lako utržive HoV kod kojih je rizik po osnovu smanjenja njihove vrednosti minimalan i čiji je rok dospeća kraći od 90 dana.

58

Nekoliko stvari je ključno: lako utržive – veoma jednostavno i veoma brzo se mogu prodati i doći do gotovine. Vrednost im je prilično stabilna. Kratkoročne HoV koje dospevaju u periodu kraćem od 90 dana. Veoma slične gotovini. Motiv za ulaganje u ove HoV da preduzeće drži ova sredstva koja mogu služiti za održanje likvidnosti, evoenutalno da plasira viškove. Izveštavanje o CF ima kretanje tokova sredstava. Sličan tokovima NOKa. I jedan i drugi izveštaj prati tokove. Medjutim, Izveštaj o CF je širi koncept. Kod NOKa pažnju smo usmerili samo na dugoročne delove BS, na dugoročnu SI, na dugoročni kapital, sve ostalo je ostalo po strani. ICF uzima u obzir sve pozicije u BS, prati kružno kretanje gotovine kroz preudzeće. Sve počinje osnivanjem preduzeća, na jednoj strani kapital, s druge gotovine. Od te gotovine nabavlja se obrtna imovina, nastaje proces proizvodnje, dobavljači, zaposleni (svi ti neki odnosi), onda posle treba realizovati proizvedene proizvode. Mi praktično pratimo cirkulisanje gotovine. Treba imati u vidu, nije svejedno kako će izlgedati taj izveštaj o CF. Ako bismo u njemu videli samo krajnji rezultat, ne bi imao nikakvu vrednost. Da bi imao dobru iskaznu moć, moraju jasno biti klasifikovane bilansne pozicije. Jasno su istaknute tri grupe aktivnosti: CF iz poslovnih, investicionih aktivnosti i CF iz aktivnosti finansiranja. To su tri osnovna podbilansa koji su od značaja i za sastavljanje i za interpretiranje rezultata koji se nalazi u Izveštaju CF. ...dugoročno ...vraćanja dugova pozajmljenog kapitala i isplata dividendi

1. (prodaja osnovnih sredstava ili bilo koji drugi deo SI preduzeća, povlaćenje dugoročnih finansijskih plasmana, smanjenje nematerijalnih ulaganja)

2. (naplata osnovnih sredstava, ulaganja u nematerijalnu imovinu, ulaganja u dugoročne finansijske plasmane)

Prilivi po osnovu prodaja proizvoda i usluga

Prilivi po osnovu emisije akcija i pribavljanja...3

NETO NOVČANI TOK

Prilivi po osnovu smanjenja fiksne aktive1

Poslovne

aktivnosti

Investicione

aktivnosti

Aktivnosti iz

finansiranja

Odlivi po osnovu prodaje proizvoda i usluga

Novčani tok iz poslovnih aktivnosti

Odlivi po osnovu povećanja fiskne aktive2

Novčani tok iz investicionih aktivnosti

Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija...4

Novčani tok iz aktivnosti finansiranja

***RAZVRSTAVANJE TOKOVA GOTOVINE***

59

Poslovni novčani tok Jasno je da ovaj prvi novčani tok prati dešavajna u okviru poslovne delatnosti preduzeća, prati CF vezane za proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga. Verovatno je to najznačajniji CF sa tog stanovišta. Po pravilu bi trebao da bude pozitivna, medjutim moguće je da bude ponekad i negativan. Ako je to posledica intenzivnih investicionih aktivnosti, rasta preduzeća, ako je to nešto što je kratotrajno onda i negativan poslovni CF možemo da tolerišemo. Ako je ovaj neto CF dugoročno negativan, onda je to prilično siguran put ka likvidaciji preduzeća. zato kažemo treba da bude pozitivan. Investicioni novčani tok Vezani za investicione aktivnosti. Prilivi po osnovu prodaje osnovnih sredstava. Nemamo tu velike, značajne prilive. S druge strane, odlivi su vezani za naplatu i mogu da budu veoma značajni. Ovaj novčani tok će veoma često biti negativan i to ne mora da bude veliki problem, i to nije veliki problem onda kada novčani tok iz poslovnih aktivnosti pozitivan i može da pokrije ovaj investicioni novčani tok. Novčani tok iz aktivnosti finansiranja Ako je pozitivan može da znači emisiju novih akcija ali i novo zaduživanje. Ako ruši pravilo 1:1 sigurnost preduzeća je ugrožena. Ovaj novčani tok izravnava dešavanja u prethodnim novčanim tokovima. Recimo, novčani tok iz poslovnih aktivnosti je izuzetno visok, pokriva sve investicioine aktivnosti, može imati negativan tok iz aktivnosti finansiranja – vratićemo dug, isplatićemo visoku dividendu. Vrlo oprezno prilikom interpretacije novčanih tokova. Svi ovi novčani tokovi zajedno čine NETO NOVČANI TOK PREDUZEĆA. 16. april 2007. Dakle, i dalje CASH FLOW analiza. Ostalo je još da vidimo šta je to izveštavanje o CF kod nas i u svetu. Kad je reč o izveštavanju o CF, jeste da je on gotovo u svim zemljama deo obaveznog seta finansijskih izveštaja. Treba reći da u našoj zemlji su prihvaćeni MRSovi, i ta obaveza izveštavanja o CF proizilazi iz MRS... tu obavezu nemaju sva preduzeća, imaju samo srednja i velika preduzeća. On se može sastavljati na dva načina:

1. Indirektnom metodom 2. Direktnom metodom

Izveštaji koji se sastavljaju po različitim metodama se razlikuju samo u segmentu koji prati novčane tokove iz poslovnih aktivnosti. Ako primenjujemo ind.metodu, krećemo od neto dobitka i da taj neto dobitak korigujmemo za Tr Am, Tr Rez, Iskorišćena dugoročna rezervisanja – takav je početak. Za razliku od ind.metode, kada izveštaj pripremamo primenom dir.metode, to onda znači da pratimo kretanje bruto vrednosti, odnosno to znači da pratimo kretanje pozicija prihoda i rashoda koji odreñuju neto dobitak. Detaljniji je ovaj po direktnoj metodi, i zahtevniji. Postoji pravo opcije koji izveštaj primenjivati, al imajući u vidu komplikovanost ovog drugog, u USA se koristi ova ind.metoda. Kod nas, preduzeća su u obavezi da sastavljaju izveštaj po direktnoj metodi (iako oni koji su ga izmeli, USA, ne koriste taj, al eto). Ovde ćemo govoriti o ind. Metodti jer kada smo u poziciji externog analitičara, primenom ind.metode možemo da sastavimo ovaj izveštaj

60

bez bilo kakvih drugih dodatnih izveštaja. To nismo u stanju ukoliko primenjujemo direktnu metodu. Samo ćemo indirektnu metodu raditi. Po čemu se razlikuju ind. i dir. metoda?* Ovaj izveštaj se sastavlja za period 1.1.-31.12. Za sastavljanje ovog izveštaja neophodno imati informacije za barem dve uzastopne godine (isto kao i kod tokova NOKa). Ovaj izveštaj je najsličniji izveštaju o tokovima NOKa, trebaju BS, BU, napomene, info za 2 godine. Bitna razlika je što je ICF širi koncept praćena tokova sredstava, bavi se praćenjem SVIH pozicija koje utiču na promenu stanja gotovine. Pored toga, struktura ovih izveštaja je različita. Kod NOKa pratili smo prilive odbojeno, pa iza toga odlive odvojeno. Ovde sada sistematizujemo CF u tri aktivnosti: poslovne, investicione aktivnosti, i aktivnosti finansiranja. U okviru svakog od ovih istovremeno pratimo i prilive i odlive. Nisu odvojeni kao što je to bio slučaj kod tokova NOKa. (PRIMER 3) Napomene: Pod A), možemo prepoznati dve celine. Prvi segment liči na ono što smo imali kod tokova NOKa, novčani tokova koji su u najvećoj meri u BU, a drugi deo izveštaja je potpuno drugačiji. Odnosi se na tokove gotovine koji su odreñeni promenama na pozicijama obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. U prvom delu ovog izveštaja polazi se od neto dobitka i onda se taj ND koriguje za neke troškove. Polazište je isto kao i u tokovima NOKa. Radi se o ND tekuće godine, i radi se o ND posle poreza (66.480). 1Obračun iskorišćenih dugoročnih rezervisanja vrši se na isti način kao i pri pripremanju izveštaja o tokovima NOKa. Na ovom mestu imali bismo onaj isti obračun. Ovde se radi o odlivu, zato je negativna vrednost. Ovde se još mogu pojhaviti dobici/gubici po proadji osnovnih sredstava, ali nećemo komplikovati s tim. Ovo što je ovde to je. 2informacija koja dolazi iz BU, tekuća godina. Videćemo, tamo gde su finansijske transakcije u BU, prihodi od kamata, iznos je 550 din. Da li je ovo priliv ili odliv? Nije baš ni jedno ni drugo. Evo. U obračun neto dobitka da li smo mi uključili prihode po osnovu kamata kao pozitivnu veličinu? Jesmo... Ako sad ovo stavimo u zagradu, zapravo poništili smo ono što smo obračunali u neto dobitku, jednostavno smo ga izvadili iz ovog dela izveštaja. Sada je situacija nerešena. Videćemo gde ćemo staviti te prihode od kamata na finansijske plasmane. Oni ne pripadaju poslovnim aktivnostima! A troškovi kamata?? Dakle, prihodi od kamata, to su prihodi po osnovu nekog finansijskog plasmana koji pripadaju investicionim aktivnostima. Radi se o plasiranju viškova sredstava, radi se o investicioinim aktivnostima. Činjenica je da se radi o plasmanima. Ako prihode ostvarujemo po tom osnovu, onda je logično da ti prihodi od kamata na finansijske plasmane budu uključene u drugi segment izveštaja, investicionim delom. Šta uraditi sa troškovima? Uključili smo ih u poslovne aktivnosti, preko neto dobitka, i tako će i ostati. Oni će ostati prisutni u izveštaju o CF i tou delu novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti. Preduzeća po pravilu privlače kredite za odvijanje

61

poslovnih procesa, za obavljanje osnovne delatnosti. To je dug koji je napravljen da bi se nabavila oprema, bla bla bla... Zato su troškovi kamata deo poslovnih aktivnosti. Treba reći da MRSovi predviñaju alternativna rešenja kad je o ovom pitanju reč. Jedna varijanta je ova koja je pomenuta. I to ćemo i koristiti. Kada je reč o troškovima kamata, takoñe postoje alternative, jedna je kao što smo ovde uradili. Druga mogućnost je da troškove kamata uključimo u onaj deo izveštaja koji se odnosi na finansiranje. Dozvoljava se alternativno rešenje. U delu izveštaja koji se odnosi na novčane tokove po osnovu promena na pozicijama obrnte imovine i kratkoročnih obaveza prilivi nastaju kao posledica smanjenja obrtne imovine (izuzev kratkoročnih finansijskih plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i povećanja kratkoročnih obaveza (izuzev kratkoročnih kredita). Zašto? Plasmani nisu deo poslovnih aktivnosti, krediti nisu deo poslovnih aktivnosti. Plasmani su deo investicionih aktivnosti, a krediti su deo aktivnosti finansiranja. Odlivi u ovom delu izveštaja nastaju kao posledica povećanja obrtne imovine (sem KFP i GGE), smanjenja kratkoročnih obaveza i kao posledica plaćanja učešća u dobitku menadžerima i drugim izvršiocima. E sad smo definisali sve što se dešava u ovom delu Izveštaja. Pored svega toga ovde se pojavljuju i učešća o dobitku koje se tretiraju malo drugačije od onog što smo radili kod NOKa. Tamo smo uzeli u isto vreme i učešća i dividende, ovde učešća stavljamo u tokove iz poslovnih aktivnosti, a dividende u tokove finansiranja. Svaka bilansna pozicija mora biti prisutna u izveštaju o novčanim tokovima. Te pozicije mogu da budu iskazane na dva načina – analitički i sintetički. Zalihe možemo uneti u ukupnom iznosu, a možemo i uneti Zalihe materijala, Zalihe... Ako je analitičniji, onda je informatičniji. Ovde ćemo poći od toga ako se sve pozicije u okviru zaliha kreću u istom smeru, pokazujemo ih zbirno, a ukoliko se jedni smanjuju drugi povećavaju, onda pojedinačno. Ovde se sve povećavaju, dakle pišemo samo zbirno za zalihe. (Povećanje) je odliv gotovine, zato je u zagradi. Zašto je smanjenje priliv? Gotovi proizvodi, stanje 100000, prodamo polovinu, zalihe se smanje, a mi imamo priliv. Zašto je povećanje priliv? Nabavka materijala npr. Plasmani ne pripadaju tokovima iz poslovnih aktivnosti. 7-10 – obrtna imovina, 11-14 – kratkoročne obaveze. Pretpostavka: od ukupno upotrebljenog dobitka u iznosu od 33980din (videti obračun NOKa) na dividende se odnosi 19600, a na učešća 14380din. U ovom slučaju, napravili smo takvu situaciju. Ova situacija trebala bi da bude prisutna u Napomenama koje prate finansijske izvštaje. Ako ih nema, onda externi analitičari tu ništa ne mogu da urade. Kad je ispit u pitanju, ovaj A deo je najznačajniji. Na ispitu može da dodje sve ovo pod A. Druga mogućnost je da izveštaj bude baš skraćen i da se traži samo ono iz BU. Ono što se traži, to i radimo. Najveći problem može da nastane od sedme tačke... Ima razne alternativne namene. Novčani tok po osnovu promenama na poziciji NOI, NOKa, Prilivi/odlivi CF po osnovu promena na obrtnom kapitalu. Moguće je da te termine dobijemo na ispitu. Treća varijanta – obrtna imovina i kratkoročne obaveze.

62

Drugi deo priće vezan za novčane tokove vezuje se za investicione aktivnosti. Šta ovde sve dolazi u obzir? Napomene: U delu izveštaja o novčanim tokovima koji se odnosi na investicione aktivnosti prilivi nastaju kao posledica smanjenja stalne imovine (nematerijalna ulaganja, postrojenja, dugoročni finansijski plasmani), smanjenja kratkoročnih finansijskih plasmana, kao posledica ostvarivanja prihoda po osnovu kamata na finansijske plasmane. Odlivi u ovom delu izveštaja nastaju kao posledica povećanja stalne imovine (nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, dugoročnih finansijskih plasmana) i kao posledica povećanja kratkoročnih finansijskih plasmana. Pre svega, gledamo u BS u stalnu imovinu, i u kratkoročne finansijske plasmane. Izveštaj o novčanim tokovima (IFC) – indirektna metoda 1.1.-31.12.

A. NOVČANI TOKOVI (TOKOVI GOTOVINE) IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

1. Neto dobitak 2. Troškovi amortizacije 3. Troškovi rezervisanja 4. Iskorišćena dugoročna rezervisanja1 5. Prihodi od kamata na finansijske plasmane2

66.480 38.800 9.300

(17.800) (550)

6. Prilivi (odlivi) gotovine iz poslovanja pre promena na pozicijama obrtne imovine i kratkoročnih obaveza (Novčani tok iz BU) 1+2+3+4+5

96.230

7. Smanjenje (povećanje) zaliha 8. Smanjenje (povećanje) potraživanja od kupaca 9. Smanjenje (povećanje) ostalih poslovnih potraživanja 10. Smanjenje (povećanje) AVR 11. Povećanje (smanjenje) primljenih avansa 12. Povećanje (smanjenje) obaveza prema dobavljačima 13. Povećanje (smanjenje) ostalih poslovnih obaveza 14. Povećanje (smanjenje) PVR 15. Učešća u dobitku menadžmenta i drugih zaposlenih

(38.600) (16800) (1300) 1000 3200 19100 1500 1100

(14380) 16. Priliv (odliv) gotovine na osnovu promena na pozicijama obrtne

imovine i kratkoročnih obaveza (7+...+15) (45180)

17. PRILIVI (ODLIVI) GOTOVINE IZ POSLOVANJA (NOVČANI TOK IZ POSLOVANJA ILI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI) ili (NETO NOVČANI TOK IZ POSL.)

51500

B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI 1. Smanjenje (povećanje) nematerijalnih ulaganja 2. Smanjenje (povećanje) osnovnih sredstava 3. Smanjenje (povećanje) dugoročnih finansijskih plasmana 4. Smanjenje (povećanje) kratkoročnih finansijskih plasmana 5. Prihodi od kamata na finansijske plasmane

(69800) (1500)

900 550

6. PRILIVI (ODLIVI) GOTOVINE IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI (NOVČANI TOK IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI) 1+2+3+4+5

(69850)

63

C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA 1. Uplata akcionara za upisani, a neuplaćeni kapital 2. Prilivi po osnovu nove emisije (po osnovu povećanja osnovnog

kapitala) 3. Povećanje (smanjenje) dugoročnih kredita 4. Povećanje (smanjenje) ostalih dugoročnih obaveza 5. Povećanje (smanjenje) kratkoročnih kredita 6. Obračunate dividende

15000 -

13600 -

5600 (19600)

7. PRILIV (ODLIV) GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (NOVČANI TOK IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA)

14600

D. NETO NOVČANI TOK (PRILIV, ODLIV GOTOVINE) (4200) E. SALDO GOTOVINE NA POČETKU PERIODA 9000 F. SALDO GOTOVINE NA KRAJU PERIODA 4800

Kod osnovnih sredstava, ako bismo hteli analitiku, onda nam je pretpostavka da je Am raščlanjena na grañevinske objekte, opremu, što ovde nije dato. Ako bismo imali rašćlanjenu Am, onda bismo mogli da pratimo odvojeno ove pozicije. Možemo da konstatujemo da je došlo do povećanja osnovnih sredstava. Budući da je reč o povećanju, radi se o odlivima. Napomena: obračun promena na pozicijama nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva vrši se na isti način kao i pri pripremanju izveštaja o tokovima NOKa. Sve što smo tamo uradili, treba uraditi ovde. (dakle, PRAVIMO TO, a NE PIŠEMO ŠTA TREBA URADITI) Rekli smo, normalno je da ovaj prvi izveštaj bude pozitivan, ne sme u dugom roku da bude negativan, dok CF iz investicionih aktivnosti je najčešće negativan. Da bismo završili ovaj izveštaj neophodno ja da imamo još i novčane tokove za finansiranje. Napomene: U delu izveštaja o novčanim tokovima koji se odnosi na aktivnosti finansiranja prilivi nastaju po osnovu emitovanja novih akcija, uplata akcionara za upisani a neuplaćeni kapital, i dodatnog zaduživanja (emisija novih obveznica, pribavljanje dugoročnih kredita, pribavljanje kratkoročnih kredita). Odlivi u ovom delu izveštaja nastaju kao posledica otkupa sopstvenih akcija, vraćanja dugova, i plaćanja dividendi. 18.april 2007. Ovde najvećim delom gledamo u pasivu BS, tj. u one delove koje označavaju priliv/odliv novca u preduzeće. Potrebno je videti šta se dešava sa NUKom, prvo treba pogledati tu, i da li su vršene neke uplate. Ovde vidimo da na levoj strani postoji NUK, da je na početku godine iznos tog kapitala bio 30.000, a na kraju 15.000, i to ćemo ovde zabeležiti (stavka C1). Radi se o poziciji aktive, svako smanjenje aktive je priliv. Ovde se radi o dodatnim uplatama i iznos tog priliva je 15000. Dakle, prvo treba pogledati u aktivi. Nakon toga pažnju usmeravamo na dešavanja u pasivi. I tu treba PRVO DA VIDIMO osnovni kapital. Šta se dešava s njim? Ako je reč o a.d. i ako se povećava onda je verovatno to posledica emitovanja novih akcija. Nerasporedjeni dobitak i rezerve ostavljamo za kraj,

64

za onaj obračun nerasporedjenog dobitka. U praksi se mogu pojaviti i neke druge pozicije (reval..), ali to se neće pojavljivati na ispitu. Dalje, gledamo dugoročne obaveze. Svako povećanje kredita znači priliv, svako smanjenje biće odliv. Ostale dugoročne obaveze. Završili smo sa dugoročnim obavezama. (na ispitu pisati ono što ima, dakle, ne pisati sve, ne zaboraviti ništa od onoga što postoji u bilansu). Kratkoročni krediti. E ovde se završava priča koja se vezuje za BS. Sad treba videti nešto što se ne vidi direktno – isplata dividendi. Bajčešće ćemo biti u situaciji na ispitu da ovo obračunamo isto kao i kod NOKa, u nekoj napomeni će biti dati koji deo dobitka se odnosi na dividende. Najčešće ćemo obračunavati dobitak, a onda nam oni daju napomene. Da li je ovo dobra situacija? Pozitivan tok. Ne tumači se uvek kao baš dobro za preduzeće. Za prethodno investiranje nije imalo dovoljno CF pa je moralo da se zaduži, rastu kamate, raste učšće tuñeg kapitala... U interpretaciji treba biti veoma oprezan. Kad pripremamo ovaj izveštaj o CF, deo dolazi iz BU, deo iz kretanja pozicija BS. Važna stvar: nijedna pozicija u BS ne može da postane nivo ovog odliva. Ništa od tih iznosa ne može da ostane izvan tih bilansa. ???? OBAVEZNO PRESLUŠATI PONOVO. Ostalo je još da uzmemo u obzir gotovinu. D) Neto novčani tok koji predstavlja zbir svih ovih novčanih tokova (A17+B6+C7). Gotovina je manja za 4200. Ostala je još gotovina. E) Saldo gotovine na početku perioda – gledamo u BS. F) Saldo gotovine na kraju perioda – sada NE gledamo u BS nego uradimo sledeće: (D+E). E kad to uradimo sada pogledamo u BS, proverimo saldo gotovine na kraju. Slaže se. Ako se ne slaže onda smo negde pogrešili. Ovi izveštaji mogu da dodju na ispit kompletni uz super-kratak BS i BU. Ako odradimo sve do kraja, i na kraju pogledamo u bilans, a ono se ne slaže, onda smo napravili neku grešku, ali nalaženje gde smo pogrešili hebaće nam kewu, bolje je da nastavimo dalje da radimo a to da ostavimo. Najgora moguća varijanta – pomešali smo novčane tokove iz poslovnih i investicionih aktivnosti, ako pravimo takve greške, nema poena. Povoljnija situacija po nas je da smo zaboravili neku poziciju, ili smo napravili računsku grešku, onda dobijamo neki iznos poena. Kako treba komentarisati? Kada je u pitanju izveštaj o CF, pažnju usmeriti na ključne pokazatelje, najvažniji je prvi segment.

a. Kakav je novčani tok iz poslovnih aktivnosti? Novčani tok iz poslovnih aktivnosti može da bude negativan, ali ne sme dugoročno. Ako je dugoročno negativan, preduzeće ide ka likvidaciji. Zašto je negativan?

b. Pogledamo obrtnu imovinu, bacamo pogled na BU. Ako još imamo i negativan NOK defintivno će preduzeće u likvidaciju.

c. Investicione aktivnosti. CF aktivnosti finansiranja poredimo sa CF iz poslovnih aktivnosti. 28min

65

21. april 2007.

OBRAČUN TROŠKOVA I UČINAKA

Obračun troškova i učinaka predstavlja središnji deo Ura. Ako govorimo o tome, treba reći da u ovom delu akcenat stavljamo na neke informaicje koje se pripremaju pre svega za interne potrebe. OTU se praktično bavi internim dešavanjima u preduzeću. OTU bavi se evidentiranjem, obuhvatanjem, obračunavanjem, nabavke činliaca procesa proizvodnje, procesom transformacije tih linilaca u gotove proizvode kao i prodajom gotovih proizvoda. Nabaviti, proizvesti, prodati – time se bavi. Usmeren prema potrebama menadžmenta preduzeća. Postoje neke razlike OTU s jedne straner i FR s druge strane***

1. OTU je interno usmeren prema zahtevima menadžmenta preduzeća dok je FR eksterno usmereno (jedini izvor za eksterne korisnike)

2. OTU bavi se robnim tokovima (nabaviti, proizvesti, prodati), dok se FR bavi i novčanim tokovima.

3. OTU je analitički obračun što znači da podrazumeva obračun po pogonima, proizvodnim linijama, proizvodima, po užim organizacionim segmentima u preduzeću. Za razliku od njega, FR se bavi celinom preduzeća, izveštava o celini preduzeća.

4. OTU je kratkoročni obračun, nešto što je sračunato na pripremanje izveštaja za kraći period nego što je godišnji, dakle kvartalni ili mesečni obračun je u pitanju. FR prvenstveno u vidu ima poslovnu godinu, eventualno mogu da se pripremaju za pologidišnji period.

(ne kombinovati sa onim razlikama izmeñu UR i FR, ima sličnosti sa tim, ali nije to to) Zašto OTU? Pre svega zato što treba da izañe u susret nekim zahtevima, ciljevima.

1. Na prvom mestu stoji cilj vezan za obračun cene koštanja, za potrebe bilansiranja. Treba da šruži informaciju o CK kako bi mogli da finansiramo rezultat, radi se o CK gotovih proizvoda, usluga, nedovršene proizvodnje; osnovnih sredstava, alata, sitnog inventara (ako su to sredstva proizvedena u sopstvenoj režiji za sopstvene potrebe)

2. Da pruži informacije o prihjodima, troškovima i rezultatu po užim delovima, segmentima preduzeća a za potrebe planiranja i kontrole aktivnosti preduzeća.

3. Da pruži informacije koje su neophodne za brojne COST BENEFIT analize koje se koriste u procesu donošenja pojedinačnih odluka

4. Treba da pruži info za voñenje politike cena kao i za formiranje prodajnih cena gotovih proizvoda i usluga.

66

OTU se sastoji iz:: - OT po mestima - OT po nosiocima - OT po vrstama – evidencija u FR, preuzimaju se podaci odatle i dalje ih

preureñuje prema svojim potrebama. Sve te troškove po vrstama treba alicorati na mesta troškova, a onda sa mesta troškova na nosioce troškove. To je neophodno da bismo imali negativnu stranu BU, da bismo obračunali rezultat.

- Obračun kratkoročnog rezultata.

Obračun troškova i učinaka – bavimo se i troškovima i učincima. Obračunski problemi postoje na strani prihoda i na strani troškova. Medjutim nesrazmerno su veći na strani troškova, lakše je obračunavati prihodie, lakše je povezivati ph za pojedinačne proizvode. Teži je problem sa troškovima, kako seada tr vezati za pojedinačne proizvode. Samo neki od troškova se mogu direktno vezati na bazi dokumentacije, ali oni drugi, opšti troškovi se teže vezuju. Zato se više bavimo obračunom troškova nego obračunom učinaka. Treba da nam pomognu da obračunamo CK, pripremimo BU. Šta su sistemi obračuna troškova? SOT predstavljaju skup načela, metoda i postupaka koji se koriste u procesu obračunavanja troškova i učinaka u cilju zadovoljenja nekih informacionih zahteva. A koji su informacioni zahtev: planirali, kontrolisali, utvrdili CK, prodajne cene... Ako već govorimo o SOT prevashodno čemo se baviti nekim tradicionalnim sistemimam nego nekim drugim sistemima. Te sisteme možemo podeliti barem sa dva aspekta:

1. Prema vremenskom kriterijumu: a. Sistem obračuna po stvarnim troškovima – bavi se stvarno nastalim,

istorijskim troškovima b. Sistem obračuna po normalnim troškovima – zasniva se takoñe na istorijskim

troškovima, ali na prosečnim istorijskim troškovima. To je jedna viša faza onog prethodnog.

c. Sistem obračuna po standardnim troškovima – bavi se planiranim, budućim troškovima.

2. Prema sadržini CK: a. Apsorpcioni sistemi obračuna troškova (sistemi obračuna troškova koji se

zasnivaju na punoj ceni koštanja) – to su svi oni sistemi obračuna troškova koji u CK uključuju u VT i FT. Tada imamo punu CK.

b. Nepotpune, delimični sistemi obračuna troškova - to su oni sistemii obračuna troškova koji u CK ne sadrže sve troškove, samo neke, najčešće samo varijabilne.

Od svih ovih sistemoa koje smo pobrojali mi se bavimo sledećim: - Sistem obračuna po stvarnim troškovima - Sistem obračuna po standardnim troškovima - Sistem obračuna po varijabilnim troškovima

67

SISTEM OBRAČUNA PO STVARNIM TROŠKOVIMA

Problem periodizacije troškova. Kako troškove razgraničiti izmeñu sadašnjosti i budućnosti. Unutar toga, glavni probem tiče se troškova rpoizvodnje. Taj problem periodizacije troškova vezan je samo za troškove proizvodnje, a ne i za neproizvodne troškove. SOST – skup metoda tehnika postuapaka načela koje koristimo u pceoru pobračunavanja stavrano nastalih troškova i iučinaka. Ovaj sistem obračuna troškova ima nekoliko osnovnih karakteristika:

- Istorjiski posmatrano, prvi se pojavio. Svi ostali sistemi obračuna troškova su nastali na nedostacima ovog sistema obračuna troškova.

- Sistem obračuna po stvarnim troškovima bavi se stvarnim, istorijskim troškovima. - On pripada grupi apsoprcionih sistema obračuna troškova što znači da u CK

uključuje sve stvarno nastale troškove. - Iako ima brojne nedostatke, ovaj sistem pobračuna troškova se u praksi veoma često koristi. Naročito je to slučaj kod nas. Kod nas preduzeća koja imaju neki sistem obračuna tropkova, po pravilu koriste ovaj.

U središtu naše pažnje jeste kalkulacija CK. Osnovni cilj sistema obračuna troškova je da da odgovor na pitanje koliko košta jedna jedinica proizvda. Ovde treba imati u vidu da važi princip potpunog prevaljivanja troškova na nosioce. Suština ovog principa odgleda se u tome što u PCK se uključuju svi stvarno nastali troškovi proizvodnje. Nasuprot tome, KCK dopunjuju još i stvarno nastali neproizvodni troškovi: troškovi prodaje i uprave pre svega. Malo je specifična situacija sa troškovima iostraživanja i razvoja. Tzroškovi istraživanja i razvoja mogu da budu prevaljeni na KCK, da budu sastavni deo KCK, ali i ne moraju. Mogu da budu u kalkulaciji, van kalkulacije. Ne sme se izvoditi zaključak da smeju da ostanu izvan BU. U BU moraju da budu svi troškovi nezavisno od toga kakva je kalkulacija. BU će u svakom slučaju sadržati sve troškove. Dakle, to je ključna stvar kad su u pitanju troškovi istraživanja i razvoja. Obratiti pažnju na ispitu: ako piše da se ovi troškovi istraživanja i razvoja NE alociraju na nosioce, onda ih neće biti u kalkulaciji. Važi i obrnuto. Problem periodizacije troškova proizvodnje je u centru pažnje. Da li deo trškova proizvodnje može biti prenošen u naredne obračunske periode. Ta periodizacija je relevanta za svaki sistem obračuna. Obratiti pažnju na grafički prikaz – važno je razumeti.

Tr. nabavke

Tr. materijala

Tr. plata

OVT proizvodnje

OFT proizvodnje

Posebni

ZALIHE

Tr. prodatih proizv.

Rč dobitka i gubitka

TR. PERIODA

Ph od prodaje

Tr. istraž. i razvoja

Tr. opšteg UiAdm

Tr. marketinga Problem periodizacije troškova

68

Svi ovi troškovi po vrstama (leva strana) su troškovi koji se povremeno pojavljuju, vezani su za nove aktivnosti (troškovi skica..). ta leva strana bi mogla biti sužena (da troškove materijala i nabavke spojimo). Ovde je namera da se pokaže nešto šira klasifikacija troškova. Šta je suština takvog sistema? CK, pre svega PCK. Princip potpunog prevaljivanja troškova na nosioce. Svi stvarni troškovi proizvodnje, sve to čini PCK. Zašto nam je potrebna ta PCK? Neophodna je da bismo vrednovali zalihe i da bismo razgraničili vrednosti koje pripadaju BS od onih koje pripadaju BU. Jedan deo zaliha može završiti u BS, i te zalihe vrednovaćemo po PCK. Ono što završi u BU biće na računu Tr prodatih proizvoda. KCK dopunjuju još pored troškova proizvodnje i neproizvodni troškovi (desna strana). Kalkulacija je jedan deo priče. Šta se dešava u BU? U BU ulaze svi tropškovi proizvondnje preko prodatih priozvoda, ulaze i svi neproizvodni troškovi poreko troškova perioda. Ključna razlika izmeñu leve i desne strane, samo troškove proizvodnje možemo da odložimo za naredne periode. Ono što nije prodato, odlaže se u BS po stvarnim PCK. Troškovi perioda su specifični po tome šñto se oni ne odlažu. Svi troškovi neproizvodnog karaktera sliće se u period u kome su nastali. To je suština sistema obračuna po stvarnim troškvima. Osnovne odlike:

- radi se o sisitemu opobračuna troškova koji nudi nestabilnu CK – materijal, npr za jendu jedinicu teba 10kg materijala, ove godine preduzeće iz ko zna kojih razloga umesto 10 utroši 15kg materijala po jednoj jedinici. Sledeće godine utroši 14, pa one tamo 11, pa one tamo 13... CK je nestabilna, zavisi od ekonomičnosti trošenja materijala, efikasnosti rada.

- meñuperiodično neuporediva CK – čim je CK nestabilna, problem poreñenja veličine.

- nudi CK koja je uvek obračunata unazad – treba da se završi proces proizvodnje, da nastanu troškovi, da vidimo koliki su, pa tek onda obračun.

SISTEM OBRAČUNA PO STANDARDNIM TROŠKOVIMA

Ima dve osnovne sličnosti sa sitemom obračuna po stvarnim troškovima:

- i ovaj sistem kao i prethodni bavi se obračunom stvarno nastalih troškova, ukupnih troškova (svi se bave obračunom ukupnih troškovima, različito je samo kako se ti troškovi obračunavaju)

- u CK oba sistema uključuju fiksne i varijabilne troškove – apsorpcioni sistem (obračun po punim troškovima)

Ključna razlika je u sadržini CK. Ovaj sistem obračuna troškova sužava koncept PCK i KCK, sužava u odnosu na onaj prethodni sistem obračuna. Kako? Tako što u PCK ne uključuje sve stvarno nastale troškove nego samo standardne troškove proizvodnje. KCK dobija se tako što na PCK dodamo još i standardne neproizvodne troškove, pre svega troškove prodaje i uprave, a troškove R&D možemo a i ne moramo. Dakle, samo standardne troškove uključuje! To znači da je CK dobijena na ovaj način troškovno lakša u odnosu na prethodni obračun. To ne znači da ono što nisu standardni troškovi će ispasti u BU, njih samo nema u kalkulaciji.

69

Ovde, u PCK uključujujemo samo standardne elemente troškova proizvodnje. Biti precizni pri crtanju crteža na ispitu. Svi ovi standardni elementi ulaze u PCK. Oni su osnova za vrednovanje zaliha, oni jednim delom završavaju u BU preko troškova prodatih proizvoda. Sa ove druge (desne) strane se ništa ne menja. Troškovi neproizvodnog karaktera i dalje u celini jesu trošak perioda i oni završavaju u BU u toku tog tekućeg obračunskog perioda. Promene postoje samo u PCK. U zalihama ne mogu da završe ni odstupanja od standardnih troškova preko CK, zaliha da završe u BS i ne mogu da se prenose iz perioda u period. Jedino mogu troškovi proizvodnje, standardni varijabilni i standardni fixni. U BU moraju da budu prisutni svi troškovi. Sva odstupanja više nisu sastavni deo KCK, ni PCK, sva ta odstupanja jesu sastavni deo troškova perioda, što znači da ukupni iznos odstpanja se uključuje u BU tekućeg perioda. Opterećuju rezultat tekućeg perioda ali ne i narednih obračunskih perioda kao što je bio slučaj u prethodnom obračunu. Ovo ima za posledicu da rezultat obračuna po stvarnim troškovima i po standardnim troškovima, iako se i jedan i drugi bave ukiupnim troškovima, uvek kada postoji nejednakost izmeñu prodaje i proizvodnje, rezultat neće biti isti. Osnovne karakteristike ovog sistema:

- nudi stabilnu CK - računamo je sa standardnim troškvima, dakleM, 10kg materijala svake godine će biti uračunato.

- meñuperiodično uporediva CK - CK koja je unapred poznata.

U uslovima kada je obim prodaje jednak obimu proizvodnje, rezultat će biti isti bez obzira koji sistem obračuna primenjujemo. Medjutim, ako nisu... Najnerealnije bilansiranje je obračunom po stvarnim troškovima.

Tr. nabavke

Tr. materijala

Tr. plata

OVT proizvodnje

OFT proizvodnje

Posebni pojed.tr.pr.

ZALIHE

Tr. prodatih proizv.

Rč dobitka i gubitka

TR. PERIODA

Ph od prodaje

Tr. istraž. i razvoja

Tr. opšteg UiAdm

Tr. marketinga

Problem periodizacije troškova

70

***Prednosti ovog obračuna u odnosu na prethodni: 1) Omogućava realnije bilansiranje u odnosu na sistem obračuna po stvarnim

troškovima. Ovo zbog toga što se u naredne obračunske periode mogu prenositi samo standardni troškovi, a ne i odstupanja koja predstavljaju rashod perioda.

2) Standardni troškovi su u osnovi budući troškovi, kao takvi oni su neophodni u procesu planiranja i kontrole ostvarenja preduzeća.

3) Kao budući troškovi, ili kao CK koja je poznata unapred, imaju veliku upotrebnu vrednost u procesu formiranja prodajnih cena.

4) Sistem obračuna po standardnim troškovima omogućava utvrñivanje pozitivnih i negativnih odstupanja od planiranih veličina čime postaje važan faktor politike nagrañivanja, stimulisanja...

5) Primena ovog sistema obračuna troškova je u funkciji podizanja efikasnosti upravljanja troškovima. Ovaj sistem omogućava da se unapred identifikuju odstupanja koja možemo tolerisati i da pažnja uprave preduzeća bude usmerena na ona druga, na ona koja se ne mogu tolerisati, na ona koja su mateijralno značajna. (28min)

6) Primena ovog sistema obračuna troškova doprinosi podizanju efikasnosti obračuna uopšte. Zašto? Radi se o tome da su neke standardne veličine unapred poznate, nema potrebe vršiti obračun na kraju perioda.

7) Primena ovog sistema obračuna troškova omogućava tzv. preventivnu kontrolu, odnosno omogućava da još u fazi postavljanja standarda otkrijemo neke nedostatke i neke nelogičnosti.

SISTEM OBRAČUNA PO STANDARDNIM VARIJABILNIM TROŠKOVIMA

I ovaj sistem obračuna troškova bavi se stvarnim troškovima. Razlika u odnosu na prethodna dva, jeste što ovaj sistem ne pripada grupi apsorpcionih sistema, pripada grupi nepotpunih sistema obračuna troškova. Sreće se u literaturi pod različitim nazivima: Direct Costing, Obračun po varijabilnim troškovima, Obračun doprinosa pokriću. Možemo govoriti o obračunu po stvarnim varijabilnim i obračunu po standarnim varijabilnim troškovima.

Tr. nabavke

Tr. materijala

Tr. plata

OVT proizvodnje

OFT proizvodnje

Posebni pojed.tr.pr.

ZALIHE

Tr. prodatih proizv.

Rč dobitka i gubitka

TR. PERIODA

Ph od prodaje

Tr. istraž. i razvoja

Tr. opšteg UiAdm

Tr. marketinga

Problem periodizacije troškova

71

Druga bitna razlika jeste što se ovde ide dalje u sužavanje koncepta CK. Kalkulacija se ovde zahteva i BU na jednoj drugačijoj logici. Proizvodi za koji utvñejuemo CK, jesu odgovorni za varijabilne troškove. Za fiksne troškove odgovoran je ceo asortiman. Ne bismo trebali da alociramo fixne troškove po proizvodima. Najveći problem kako fixne troškove podeliti po proizvodima. Ako napravimo pogrešnu alokaciju, dobili smo pogrešnu PCK, pogrešnu KCK. Da s ne bismo time bavili, ovaj sistem obračuna u PCK treba uključuiti samo standardne varijabilne troškove proizvodnje. Ništa više od toga. KCK treba dopuniti još i sa standardnim varijabilnim neproizvodnim troškovima, najčešće u okviru marketinga, uprave... Problem BU, tu se bavimo svim troškovima. Najveći iznos troškova perioda imamo kad primenjujemo sistem obračuna po standardnim varijabilnim troškovima. U BS odlažemo najmanji iznos troškova. Za posledicu, rezultat ovako dobijen je najrealniji u odnosu na prethodna dva. Osnovne karakteristike: stabilna CK, medjuperiodično uporediva CK, CK koja je unapred poznata. Na ovom mestu kalkulacija je najuža, ali to ništa ne znači sa stanovišta BU. U BU se bavimo svim troškovima. U BU ne smemo da izostavimo ništa od troškova. Pitanje je samo šta ide u troškove perioda a šta u troškove perioda. Razlike su šta uključujemo u PCK. 23. april 2007. PREDNOSTI OBRAČUNA PO STANDARDNIM VARIJABILNIM TROŠKOVIMA

1. Sistem po standardnim varijabilnim troškovima obuhvata najrealnije bilansiranje periodičnog rezultata. Zbog toga što se iz UK isključuju sva odstupanja od varijabilnih troškova kao i ukupan iznos fx troškova.

2. Informacije koje pruža sistem obračuna po stand var tro imaju važnu ulogu u procesima planiranja i kontrole. Ovo zbog toga što se optimizacija rezultata vrši pre svega kombinovanjem varijabilnih činilaca preduzeća. osim toga, primena fleksibilnog procesa kontrole podrazumeba informacije o varijabilnim i fx troškovima.

3. Standardni obračun po var tro omogućava analizu rentabiliteta ili analizu prelomne tačke. Ovo zbog toga što se analiza prelomne tačke zasniva na razlikovanju izmedju fx i var troškova, a samo ovaj sistem obračuna pravi tu razliku. Analiza prelomne tačke je moguća i pri drugim sistemima obračuna troškova, ali je ona u tim uslovima kompleksnija i manje pouzdana.

4. obračun po standarnim varijabilnim troškovima ima veliku primenu u procesu formiranja prodajnih cena. On se može koristiti i za formiranje cena u dugom roku, ali je prvenstveno upotrebljiv u procesu formiranja prodajnih cena u kratkom roku. Ovo naročito u uslovima kada kapaciteti nisu u potpunosti iskorišćeni. Tada preduzeće može povećati rezultat sa cenama koje su ispod pune cene koštanja. Kada kapaciteti nisu u potpunosti iskorišćeni, CK ne mora da se zasniva na punoj CK, tada je dovoljno da preduzeće prodaje po ceni nešto višoj od varijabilnih troškova, na taj način ostvarivaće povećanje neto rezultata.

72

Troškovi postoje i nezavisni su od obima aktivnosti, svaka dodatna proizvodnja koja pokriva VT doprinosiće pokriću FT.

5. obezbeñuje informacije za potrebe tekućeg, alternativnog poslovnog finansijskog odlučivanja. Nudi informacije za brojne COST BENEFIT analize koje su osnova za donošenje različitih odluka. Primeri takvih odluka su odlučivanje o izboru najpovoljnijeg asortimana, odlučivanje o tome da li nabaviti ili proizvesti neki deo ili proizvod u sopstvenoj režiji, odlučivanje o tome da li nastaviti sa proizvodnjom i prodajom proizvoda... ako se donose odluke na nekom nivou aktivnosti, relevantni su varijabilni troškovi, oni su najbolja aproksimacija za marginalne troškove.

6. primena ovog sistema obračuna troškova omogućava procenu profitabilnosti proizvoda, grupa proizvoda, pogona i drugih segmenata. Takodje, oni su dobra osnova za procenu profitabilnosti kupaca. Sve ovo zbog činjenice da ovaj sistem obračuna troškova izbegava alokaciju fixnih troškova, što je najčešće uzrok netačnosti različitih kalkulacija (ovi fixni troškovi).

Ovaj sistem u odnosu na prethodne sisteme Teba imati u vidu da primena ovog sistema obračuna troškova nije dozvoljena za potrebe zvaničnog bilansiranja. Pre svega su to neki poreski razlozi zbog kojih se zabranjuje ovo. Treba imati u vidu da uprkos tome što se ne koristi nigde za potrebe zvaničnog bilansiranja, u praksi razvijenih zemalja, kompanije veoma često koriste barem dva sistema obračuna troškova – jedan za zvanično bilansiranje a drugi za interne potrebe. Neka istraživanja govore da kompanije u Usa, Aus, Swe, ovaj sistem obračun troškova koriste izmedju 31 i 52%. Velika je upotreba ovog sistema obračua troškova nezavisno od toga koji sistem koriste za zvanično bilansiranje. Ovaj sistem ima brojne prednosti. Važne su. Ima i jedan nedostatak u odnosu na obračun po standardnim troškovima. U obračunu po stand troškovima pravimo razliku izmeñu standardnih fixnih i odstupanja. Kod ovog obračuna se ta razlika barem u Bilansu uspeha ne pravi nego iz ostvarenog kontribucionog rezultata fixni troškovi se u celini pokrivaju, odjednom. Nemamo priliku da vidimo odstupanja, da li su ta odstupanja materijalno značajna ili ne. *Razvijeni oblik sistema obračuna po standardnim varijabilnim troškovima – otklanja nedostatke SO po stand var tro. Kada su u pitanju osnovne ideje, ne postoji razlika izmeñu razvijenog oblika i onog prethodnog. Sa stanovišta kalkulacije, tretmana troškova, izgleda bilansa do pokrića tropkova – sve je isto. Razlika i glavna novina tiče se pokrića fixnih troškova. Klasični sistem, dolazimo do nivoa FT u jednom iznosu.. Ovde se pravi razlika izmedju različiotih kategorija FT i različito pokrivamo delove tih FT (ft proizvoda, ft grupe prizvoda, ft pogona, ft preduzeća kao celine). KNJIGA: Sami da odradimo Obračun neproizvodnih troškova i Osnove kalkulacije; ne trebaju kod sistema obračuna nigde one osnovne metodologije...

73

SISTEMI OBRAČUNA TROŠKOVA I PERIODI ČNI REZULTAT

Oprez. Jedan od osnovnih ciljeva je obezbedjivanja info za potrebe bilansiranja, zvaničnog. Kada su u pitanju ciljevi obračuna troškova, nisu vezani samo za zvanične bilanse:

1. Obezbedjenje CK za potrebe pripremanja zvnaičnih izveštaja (vezan za zvanično bilansiranje)

2. Pripremiti info za potrebe obračuna kratkoročnog rezultata 3. Pripremanje info za potrebe decentralizacije rezultata (obračun rezultata po

segmentima) Problemi koji se vezuju za zvanično bilansiranje Zvanično bilansiranje podrazumeva pripremu izveštaja za eksterne korisnike. Primenjujemo neka pravila, principe... Ti izveštaji ne mogu da budu napravljeni bez informacija iz obračuna troškova, kao što su informacije koje se vezuju za CK, a pre svega PCK. FR nije u stanju da obezbedi te informacije. Zadatak OT je da omogću obračun PCK, odnosno da učini mogućim razgraničenje vrednosti izmeñu BS, s jedne strane, i vrednosti koje pripadaju BU, gde se nalazi sve ono što je realizovano. Ključni problem je razgraničioti vrednosti izmeñu BS i BU. Zbog toga treba CK, bez koje ne možemo da utvrdimo vrednost zaliha. ***Naša zemlja je prihvatila MRS, koncept CK je regulisan MRS 2. Treba reći da osnovu za bilansiranje zaliha čini PCK, ili neto prodajna vrednost (neto prodajna cena) ako je ona niža od PCK. To znači da je gornja granica za _______ pck. Šta su neto prodajne vrednosti – predstavlja razliku izmedju tržišne vrednosti i troškova prodaje ako su u pitanju gotovi proizvodi, odnosno razliku izmedju tržišne vrednosti i troškova prodaje i troškova završetka rpoizvodnje ako su u pitanju zalihe nedovršene proizvodnje. Šta je to što se uključuje u PCK? U PCK treba uključiti sve one troškove koji su stvarno neophodni da bi nastao odreñeni proizvod. Pri tome VT se utvrdjuju prema normativima, stvarnim potrebama, a FT se odredjuju na bazi prosečno korišćenog kapaciteta u prethodnom periodu. Kratkoročni obračun rezultata Mislimo na reuzultat koji se obračunava u kraćim vremenskim intervalima u odnosu na godinu. A ovo kratkoročno izveštavanje nije tako strogo regulisano i tu mogu da postoje neka odstupanja. Pod kratkoročnim izveštavanjem se ne podrazumeva šestomesečni zvanični izveštaj. Kratkoročni obračun rezultata se po pravilu bavi poslovnim rezultatom i nastoji da sagleda doprinos pojedinih proizvoda, grupa proizvoda.. uspehu preduzeća kao celine. Veoma je teško podeliti tropkove po vrstama na proizvode, grupe proizvode... Zato preduzeće treba da ima veoma razvijen obračun troškova, i bolje je da taj obračun bude zasnovan na metodi prodatih učinaka. Decentralizacija rezultata Podrazumeva se obraun rezultata po delovima, segmentima, centrima. Kao što postoji potreba za rezultatom celine preduzeća tako postoji potreba i za rezultaom na niovu profitnih i investicionih centara. Da bi se video doprinos i tih relativno zaokruženih celina uspehu preduzeća.

74

Kako pojedini sistemi obračuna utiču na rezultat?1 (izostavićemo neproizvodne troškove, uzećemo samo one troškove koje utiču na razlike) 2004. STVARNI STANDARDNI STAND.VAR. Poč Zalihe - 1.Ph od prod 240.000 240.000 240.000 Proizvodnja 2000 2.Tr.prod.pr. 150.000 120.000 75.000 Prodaja 1500 3.Rezultat 90.000 120.000 165.000 Krajnje zal. 500 4.Tr.perioda - 40.000 100.000 5.Neto rez. 90.000 80.000 65.000 Vrednost zaliha u BS 50.000 40.000 25.000 Rezultat: bruto, bruto, kontribucioni. Troškovi perioda – ovde bi bili neproizvodni (ali ovde smo pretpostavili da ih nemamo) + (ukupna) odstupanja. U BS ne idu odstupanja! U kalkulaciju možemo da stavimo šta god, ali u BU moramo da stavimo sve troškove. Iste početne zalihe, ista prodajna cena, razlika je samo u korišćenom obračunu troškova – dobili smo sve različite rezultate. Zapazićemo da je ovde reč kada se zalihe formiraju, proizvodnja je veća od prodaje. Preostaje nam da vidimo zašto se ovo dešava, da bismo odgovorili treba da znamo gde završava onih 500, činjenica je da će završiti u BS, vrednovaćemo ih po CK. Ajmo da poredimo po dva sistema da vidimo šta se dešava. Prvo ćemo krenuti sa ovim na početku, stvarnim i standardnim. Rezultat je veči po stvarnom obračunu za 10.000, da vidimo zalihe u BS, odložismo zalihe u vrednosti od 50.000, u drugom sistemu, vrednost odloženih zaliha ili odloženih troškova kroz zalihe je samo 40.000. razlika je 10.000. U prvom smo više troškova odložili i automatski imamo veći rezultat. Kod standardnih smo manje troškova odložili i imamo manje rezultat, više smo troškova nadoknadili. Kretanja u rezultatu jesu posledica kretanja zaliha. U periodima formiranja zaliha, više troškova po stvarnim troškovima odlažemo za naredni period te je rezultat povoljniji. Ajmo sad drugi i treći. Rezultat je povoljniji za 15.000 ako primenjujemo drugi. Veći iznos troškova odlažemo po 2 a manji po 3. Pošto smo više odložili za kasnije, to znači da smo manje nadoknadili, te je rezultat po 2. povoljniji. Razlika u rezultatu je jednaka razlici u zalihama. Prvi i treći. Razlika u rezultatu jeste posledica različitog vrednovanja zaliha a sve to je vezano za CK. Stvarni obračun, troškovno najteža CK, standardni, nešto lakša, a standardni varijabilni, najlakšu CK i najmanju vrednost zaliha. U periodima kada formiramo zalihe, najpovoljniji rezultat po obračunu po stvarnim, pa onda po standardnim a najnepovoljniji po standardnim varijabilnim troškovima. Kada će nastati problem? Onog trenutka kada ono što smo odlagali moramo nadoknaditi. Kada obim proizvodnje bude ispod obima prodaje.

1 PCK: stvarna = 100, standardna = 80, standardna varijabilna = 50

75

Ajmo sada drugu situaciju da prikažemo. 2005. STVARNI STANDARDNI STAND.VAR. Poč Zalihe 500 1.Ph od prod 400.000 400.000 400.000 Proizvodnja 2000 2.Tr.prod.pr. 250.000 200.000 125.000 Prodaja 2500 3.Rezultat 150.000 200.000 275.000 Krajnje zal. - 4.Tr.perioda - 40.000 100.000 5.Neto rez. 150.000 160.000 175.000

Nadoknada ranije odloženih troškova kroz zalihe

50.000 40.000 25.000

Ovde imamo da rezultat raste, tj. da je povoljnij po standardnom a najpovoljniji po standardnim varijabilnim. Logično je očikaviti da se rez povećavaju. Različiti sistemi na različit način iskazuju rezultat. Ovde pogledati šta nadoknadjujemo u ovom periodu. Ovde smo sve prodali. Nadoknaditi sve ono što smo potrošili kroz zalihe. Definitivno najviše troškova smo nadoknadjivali po obračunu po stvarnim troškovima. Tamo smo ih odlagali pa je rez bio poboljniji, ovde ih nadoknadjujemo pa je rezultat nepovoljniji. Posmatrajmo sledeća dva sistema, rezultat se opet povećava, zašto, jer smo ovde ranije odložili 40.ooo pa ioh sad nadoknadili, a u st var smo odložili 25000 pa ih sad nadoknadili. Kretanje rezultata zavisi od primenjenog sistema obračuna troškova i te razlike jesu uslovljene različitim vrednovanjem zalihama. Imali smo različite kalkulacije koja je omogućavala da odlažemo različite troškove u vrednosti. Prva situacija, proizvodnja veća od prodaje – najpovoljniji rezultat po stvarnim troškovima. Druga situacija, prodaja veća od proizvodnje – najnepovoljnij obračun stvarni, a najpovoljniji ovaj treći. Postoji još jedna situacija, kada nema početnih i krajnjih zaliha i kad se one ne menjaju. Pod takvim uslovima svejedno koji ćemo sistem obračuna koristiti. Rezultat će biti isti po svim sistemima obračuna troškova. Razlike u rezultattima jesu posledica različitiog vrednovana zaliha. Odnosno različite sadržine, visine CK. (CK mogu se malo igrati, stvarna je 100, a negativna odstupanja 20, pa izračunati da je standardna 80, na sledećem času će pokazati najteži zadatak koji se može pojaviti na ispitu) 25. april 2007. Ono što ovde treba još da kažemo, jeste problem upotrebne vrednosti sistema obračuna troškova na području kratkoročnog obračuna rezultata i na području decentralizacije rezultata. Kada ocenjujemo značaj, UV različitih sistema obračuna troškova, teba pre svega imati u vdiu kriterijume koje koristimo za ocenu:

1. Ažurnost – obezbedjenje informacija o CK, PCK, KCK, ako podjemo od toga treba reći...

2. Informativnost BU, odnosno iskazna moć BU

76

KRITERIJUM SOpoSTVARNIM SOpoSTANDARD. SOpoSTAND.VAR . 1. Ažurnost neažuran ažuran ažuran 2. Informativnost nezadovoljavajuća Veća informativnost Najveća informativ. (1) Nudi uvek

nakadno poznatu CK. Trebaju nam projekcije, standardne veličine, a to nam ova CK ne pokazuje. (2) BU nudi samo dva nivoa rezultata: o netu rezultatu i o bruto rezultat. Iskazna moć takvih BU je mala, odnosno nezadovoljavajuća informativnost.

(1) Nudi unapred poznatu stabilnu CK. Ovaj sistem obračuna tr ima daleko veću UV u odnosu na prethodni. (2) pravi razliku izmedju standardnih tro proizvodnje i odstupanja. Nudi inf o planiranom bruto rezultatu, bruto rezultatu i nudi informacije o neto rezultatu.

(1) Zasniva se na standardnim troškovima. Nudi unapred poznatu stabilnu CK. I ovaj sistem ispunjava prvi kriterijum. (2) ima najveću iskaznu moć. Nudi nekoliko različitih koncepata rezultata. Iz ph pokrivamo stand var tr proizv, pa posle nadoknaditi odstpanja, pa ona neproizvodne VT, a onda pokriti sve FT (posle svakog pokrića neki koncept rezultata – pogledati na vežbama). Vrši najefikasniju segmentaciju rezultata.

77

SLUČAJ ZA RAD – OBAVEZNO URADITI!!!

Problem izbora izmeñu obračuna troškova u uslovima fluktuirajućih zaliha (apsorpcioni ili varijabilni obračun)

- Slučaj SM korporacije - SM korporacija proizvodi dva proizboda, proizvod A i proizvod B koje prodaje po 15 i 18£ respektivno. Standardni troškovi po jedinici dati su u sledećoj tabeli:

Troškovi Proizvod A Proizvod B 1.Troškovi direktnog materijala 2 3 2.Troškovi direktnih plata 1 2 3.Opšti (fixni i varijabilni) troškovi 7 9 (pomešani su fixni i varijabilni, voditi računa o tome, to bi moglo da stvori problem) Ukupni fiksni troškovi proizvodnje po kvartalu za proizvod A su 180.000£, za proizvod B su 480.000£. Praktični kapacitet po kvartalu je 30.000 jedinica za proizvod A i 60.000 jedinica za proizvod B. Na sastanku borda direktora u martu dat je na razmatranje projektovani bilans uspeha za drugi kvartal. Projektovana dobitna ostvarenja prikazana su na sledeći način: Projektovani BU za drugi kvartal Elementi A B Planirane količine prodaje 30.000 57.000 Planirane količine proizvodnje 24.000 60.000 I Planirani prihodi od prodaje 450.000 1.026.000 II Planirani trošk. prodatih proizv (3-4) 336.000 798.000

1. Zalihe na početku 80.000 42.000 2. Tr. proizvodnje za II kvart. (a+b+c) 276.000 840.000

a) Tr.direktnog materijala 48.000 180.000 b) Tr.direktnih plata 24.000 120.000 c) Opšti tr.proizv.(i fx i var) 204.000 540.000

3. Ukupni troškovi proizvodnje (1+2) 356.000 882.000 4. Zalihe na kraju 20.000 84.000

III Planirani Bruto dobitak 114.000 228.000 IV Neproizvodni troškovi 30.000 48.000 1. Troškovi prodaje (u celini su fxni) 18.000 28.000 2. Troškovi upravljanja i admin. (-II-) 12.000 20.000

V Projektovani neto dobitak 84.000 180.000 Prezentirani izveštaj je izazvao značajne reakcije članova borda jer je pokazivao da proizvod B doprinosi mnogo više uspehz preduzeća nego proizvod A što ranije nije bio slučaj. Direktor prodaje bio je zbunjen i istakako je da način planiranja prodaje za dolazeći kvartal isti kao i za tekući, prvi, kvartal kada je projektovani BU pokazivao

78

dobitak od 120.000£ za svaku proizvodnu liniju, i za A i za B. Projektovane količine prodaje su ostale iste a nije predviñena promena cena. Direktor proizvodnje je naglasio da iste pretpostavke stoje i u osnovi budžeta proizvodnje. Varijabilni troškovi po jedinici ostaju isti a i ukupni fixni troškovi ostaju nepromenjeni. Jedino je došlo do promene u planiranoj proizvodnji. Zbog toga je predložio sledeću tabelu: Planirana proizvodnja Proizvod A Proizvod B I KVARTAL 30.000 52.500 II KVARTAL 24.000 60.000 On se založio da se preispitaju budžetske procedure jer ne vidi nikakav razlog zašto je neto dobitak za proizvod A pao sa 4 na 2,8£ po jedinici prodaje, dok se za proizvod B povećao sa 2,11 na 3,16£. Od nas se očekuje: 1. Rekonstruišite projektovani BU kompanije za I kvartal. 2. Prevedite projektovane BU za oba kvartala pojedinačno na obračun po standardnim

varijabilnim troškovima. 3. Komentarišite oscilacije dobitka izmeñu perioda i izmeñu sistema. 4. Predložite rešenje za nastali problem.

(ne možemo rešiti problem ako ne napravimo kalkulaciju koja će biti kao naša. To je prvi problem koji treba rešiti. Drugi problem kako doći do tih troškova, gledati BU opšte troškove i fx iz texta. Ako u startu ne rešimo taj problem, džaba... kod 2) imaćemo dva problema, identifikovati zalihe, proizvodnja, prodaja za drugi kvartal i vratiti se unazad i izvesti info za prvi kvartal, nakon toga ako smo uspešno rešili probleme sa kalkulacijom neće biti teško. Standardni tro puta količine i lako ćemo rekonstruisati. Dobra rekonstrukcija i za A i za B, onda treba to da prevedemo na obračun po varijabilnim troškovima, i tu je situacija prilično jednostavna. Trebalo bi da dodjemo do rezultata u prvom kvartalu rentabilnost je jednaka 120.000 i za i za B.)

79

ANALIZA PRELOMNE TA ČKE

Analiza prelomne tačke jeste jedan od instrumenata za praćenje globalnih .... preduzeća. Dobitak – jedan od najvažnijih ciljeva, cilj koji dominira, nešto što preduzeća postavljaju kao apsolutni dobitak ili kroz stopu prinosa. Imajući to u vidu, menadjeri preduzeća vode računa o iznosu dobitka koje preduzeće ostvaruje ne samo zato što je to formalan postupak jer i investitori na tržištu kapitala vode računa o tome jer je to osnova za sigurnost preduzeća. E sad, dobitak ne treba posmatrati kao nešto što na kraju nekog perioda postoji il ne postoji. Ne treba čekati kraj perioda pa videti kakvi su ph, rh, ima li dobitka il ne – taj luxuz preduzeća sebi ne mogu da priušte. Dobitak je predmet i planiranja i kontrole. Činjenica je da na dobitak deluju ph i rh, a da ph i rh odredjuje veliki broj faktora (tržište, konkurencija, asortiman, obim prodaje, prodajne cene; struktura asorttimana, obim prodaje, ekonomičnost potrošnje materijala, efkiasnost rada, cene faktora proizvodnje). Da bi preduzeće ostvarilo postavljene ciljeve, da bi ostvarilo neki dobitak koji će zadovoljiti interese akcionara, preduzeće mora da priprema adekvatne COST BENEFIT analize koje su u fji donošenja poslovnih odluka na način koji će ićio ostvarenje planiranih rezultata, i druga stvar, mora se u kontinuitetu baviti planiranjem i kontrolom rezultata. Jedan koristan instrument za proces planiranja i kontrole rezultata jeste analiza prelomne tačke. Prelomna tačka je jedan veoma popularan, često korišćen instrument, i to najčešće na najvišim nivoima upravljanja. To zbog toga što prelomna tačka omogućava praćenje globalnih tokova rentabiliteta, što je PT instrument koji omogućava brzo i lako dolaženje do rezultata, veoma koristan instrument u procesu traženja asortimana. Činjenica je da se koriste različiti načini za označavanje PT. Ne treba pomešati PT kao instrument za planiranje i kontrolu tokova rentabiliteta sa procenom rentabilnosti preduzeća. procena rentabilnosti preduzeća uvek podrazumeva dovodjenje u vezu različitih koncepata rezultata sa nekim konceptom kapitala. kada je reč o PT mi ovde nigde ne koristimo angažovani kapital. Ovde pratimo obim, ph, rh, cene, rezultat. Dakle, pratimo ..... tokove rentabiliteta. Da bismo mogli da vršimo analizu prelomne tačke, imaćemo neke pretpostavke: 1. Neophodno je da postoji podela troškova na varijabilne i fiksne.. 2. Da se troškovi i prihodi kreću pravolinijski.. – uz pomoć te pretpostavke lakše

kombinujemo činioce 3. Pretpostavka da su varijabilni troškovi proporcionalni obimu aktivnosti.. 4. Pretpostavka je da su fx troškovi u ukupnom iznosu konstantni.. 5. Analiza PT je analiza kratkog roka – u kratkom roku pravimo razliku izmedju

varijabilnih i fx troškova.. 6. (Obim proizvodnje jednak obimu prodaje)

Svako preduzeće se suočava se nekim troškovima. Cilj je pokriti fixne troškove i ostvarimo neki rezultat. Čim napravimo proizvod imaćemo ph od prodaje, imaćemo i varijabilne troškove. Cilj je pokriti sve fixne i sve do tog trenutka nastale varijabilne troškove iz prihode. Prihodi minus varijabilni troškovi = kontribucioni rezultat, pa od njega oduzimamo fx tr i dobijamo neki rezultat. PT onaj nivo aktivnosti preduzeća (obim proizvodnje i prodaje) na kom se izjednačavaju ukupni prihodi i ukupni troškovi (ukupni fx tr i do tada nastali var tr). Ph = FT+VT

80

PT onaj nivo aktivnosti na kome se izjednačavaju kontribucioni rezultat i fixni troškovi. Ph-VT=FT Prilikom analize možemo utvrdjivati prelomnu tačku pomoću nekih relacija ili putem grafikona rentabiliteta (grafikona prelomne tačke). Govorimo o PT koja može da se izrazi količinama i vrednosno. Ph = PCxX – VTjxX = FT Treba da izračunamo koji je to nivo aktivnosti na kom se izjednačavaju KR i FT. X(PC – VT) = FT X = FT / (PC – VT) Prelomna tačka količinski gledana jednaka je odnosu izmedju fixnih troškova i KRj. KRj je jednak razlici izmedju prodajne cene i varijabilnih troškova. PTk pokazuje koliko jedinica proizvoda preduzeće treba da proizvede da bi dostiglo nivo prelomne tačke. Na tom nivou ukupni prihodi su jednaki ukupnim troškovima, odnosno na tom nivou neto rezultat jednak je nuli. Svaka nova jedinica preko ovog nivoa (dodatna proizvodnja i prodaja) značiće da preduzeće ostvaruje dobitak, odnosno označiće situaciju da preduzeće ulazi u zonu dobitka. Važi i obrnuto, svaka proizvodnja ispod tog nivoa, znači da se preduzeće nalazi u zoni gubitka. To ćemo lako videti na grafikonu. Treba imati u vidu da ova prelomna tačka količlinski je pogodna za monoproizvodno preduzeće. Ali to ne znači da je ne možemo izračunati i u više proizvodnom preduzeću, ali o tome na sledećem času. Pored ove PTk možemo izračunati PTv, može da se obračunava i u monoproizvodnom i u preduzećima koje imaju širi asortiman. PTv = PTk x PC

%KR + %VT = 100

PTv označava onaj nivo ph pri kome su ukupni ph jednaki ukupnim troškova. Ostvarenje novih ph vodi preudzeće u zonu dobitka, ako su prihodi ispod tog nivoa eto nas u zoni gubitka. Zajedno sa PTv i PTk koriste se još neke pokazatelje koji su bitni za analizu tokova rentabiliteta i koji su tesno povezani sa PT. Prvi je MS (marža sigurnosti) koja se dobija kao odnos (Obim aktivnosti – PT%) kroz obim aktivnosti i puta sto. Obim aktivnosti ili prihodi. MS upućuje na zaključak koliko preduzeće može da smanji nivo aktivnosti (obim proizvodnje i prodaje) a da pri tome ne predje iz zone dobitka u zonu gobitka. Ako je MS 25%, to znači da preduzeće može da smanji do 25% obima aktivnosti i da i dalje bude u zoni dobitka, ako tačno smanji 25%, onda je na prelomnoj tački.

81

Pored MS možemo računati i broj radnih dana koji je potreban za dostizanje prelomne tačke. Ovaj broj radnih dana se dobija iz odnosa PTxBRD podeljeno sa Obimom aktivnosti. Ovaj pokazatelj nam govori o tome koliko preduzeće mora da radi da bi dostigao nivo prelomne tačke. Obično prelomnu tačku računamo na godišnjem nivou. Lako je možemo prevesti na kraće nivoe. To ima smisla raditi ako imamo tokom godine ravnomerni obim aktivnosti. Da li je cilj preduzeća dostizanje nivoa PT? NIJE!!! Cilj preduzeća je da ostvari ciljni, varijabilni dobitak. Bilo bi logično da znamo da izračunamo iznos dobitka koje treba ostvariti.

(količinski)

(vrednosno)

Raditi na ovaj način, ako radimo drugačije najčešće se zeznemo...

07. maj 2007. ... prelomna tačka... crteži... Knjiga: Cene – obratiti pažnju na primenjene metode formiranja cena, pogledati sve kalkulacije. Predstaviti formalnu strukturu kalkulacije, navesti elemente. Posebno pažnju obratiti na dobitak, na iznos dobitka koji se obračunava. Dobitak (% dobitka na pune troškove), npr. Dakle, navesti u zagradi uvek na koje troškove se računa dobitak. I pogledati nedostatke. Planiranje i kontrola – oblast iz koje ima mnogo ispitnih pitanja.

PLANIRANJE I KONTROLA

Računovodstvo odgovornosti uključuje računovodstveno planiranje i kontrolu. To je jedan od izuzetno važnih segmenata Ura. UR je nadležno za te kvantitavne aspekte planiranja i kontrole. PiK su upravljačke aktivnosti u okviru kojih se donose različite odluke o ciljevima, aktivnostima koje treba ostvariti. Jedna bez druge teško da mogu da postoje. To ne može da se odvoji. Ako govorimo o fanju opreduzeća, mndž preduzeća treba da uskali svoje aktivnosti u dva nivoa: treba da ih uskladi sa dešavanjima u okruñenju (prodaja, nabavka, izvori finansiranja – projekcije), a druga vrsta uskladjivanja se dešava u internoj zoni poreduzeća gde treba uskladiti aktivnosti izmedju segmenata preduzeća. ova uskladjivanja i jedna i druga vrše se u okviru planskog procesa pre svega. Sve te strategije, politike, ciljeve treba prevesti u finansijske termine.

82

Možemo govoriti o dugoročnom i kratkoročnom planiranju. Dugoročno oplaniranje obuhvata projekcije za dužui period, od 3 do 5 godine, globalne projekcije globalnih tokova (kapaciteti, da li će biti novih proizovda, tržišta, kao će se to odraziti na rentabilnost..). Kratoročno – godinu dana i kraće, po kvartalima, mesecima. Nas zanima ovo operativno planiranje, tj. kratkoročno. Kad projektujemo, šta treba projektovati... Poći od ciljeva preudzeća. Dobitna ostvarenja, solventnost i likvidsnot. Dobitak je važan zbog toga ñtp sve interesne grupe vide ostvarenje svojih interesa u visini dobitka. Solventnost, gledaćemo fin strukturu preduzeać, važna zbog toga što u zavisnosti od odnosa imovine da li će rpeduzeće biti sposobno da stvara buduće novčane tokove... Likvidnost – preduzeće ako ne može da izmiruje obaveze uzastopno u odredjenom periodu može otići u stečaj. Projekcije prikazane u formi nekih projektovanih izveštaja. Projekcije dobitnih ostvarnja – projektovani BU, finan strukturu – BS, likvidnost – keš flou. Operativno planiranje se odvija u rač odgovornosti. Podrška dolazi iz obračuna troškova – info za CK, VT, troškove, info za različite tipove cost benefit analize. Generalno posmatrano, UR ima smisla samo ako doprinosi mndž preduzeać u boljem vodjenju preduzeća. teba imati u vidu da mndž pred ima stalno nove i nove zahteve. Jedan od bitnih zahteva jeste zahtev da se obezbede potrebne ionforamcije za potrebe planiranja i kontrole što se sada dešava u okviru računovodstva odgovornosti. Čime se bavi rač odgovornosti? Delovima preduzeća, projekcijama ostvarnjea po tim segmentima, izveštavanjem ostvarneja, kontrolom ostvarenja. Preko segmenata ima u vidu celinu. Pojavilo se zato što su pred postala sve složenija. (pogledati na početku šta je pričao – tamo negde u februaru, martu). *Obuhvata ph, tro, rezultat segmenata preduzeća, bavi se izveštavanjem o pojedinim segmentima, bavi se kontrolom ostvarenja delova preduzeća, interpretacija izveštaja. Elementi koji odredjuju ra č odgovornosti:

1. Definisanje odgovornosti – potrebe formiranja organizacionih subjedinica, definisanje ovlašćenja i odgovornosti, individualna ili timska odgovornost

2. Postavljanje ciljeva u procesu budžetiranja – treba imati u vidu nekoliko bitnih stvari: a. Definisanje budžetskih celina b. Na kom nivou ciljeve postaviti – realna dostižnost ciljeva c. Primena koncepta standardnih troškova

3. Merenje ostvarenja a. Definisanje računovodstvenih područja odgovornosti b. Izveštavanje sa principom kontrolabilnosti c. Finansijske i nefinansijske mere uspešnosti

4. Kontrola ostvarenja a. Standardne vs. Stvarne veličine b. Identifikovanje odgovornosti za nastala odstupanja, i preduzeti korektivne

akcije 5. Motivacioni sistem

a. Povećanje plata b. Bonusi c. Unapredjenje

83

U sedištu pažnje jeste odgovornost. Rač odgovornosti bavi se segmentima – projekcijama po segmentima, izveštavanjem po segmetnima. Prvi uslov je ID neke subjedinice: pf centri, investicioni centri... U okviru tih segmenata moramo da definišemo odgovornosti i ovlašćenja. Odgovornost možemo da vežemo samo sa dobijenim ovlašćenjem, donosiš odluke i odgovaraš samo za ono za šta si ovlašćen da donosiš odluke. Bitno je da postoji ravnotežaizmedju ovlašćenja i odgovornosit. Može biti pojedinačna i timska. Kada je reč o planiranju, u tom procesu se uvek postavljajju neki ciljevim, kolko ph kolko tro, kolki rezultat – postavljaju se ciljevi, standardi za kontrolu. Prethodno treba ID budžetske celine, to mogu da budu isti kao subjedinice. Kad je reč o ciljevima veoma je važno na kom nivou se postavljaju – treba da budu postalvjeni kao izazovni ali realno dostižni ciljevi. Da bismo mogli da projektujemo potreben su nam info o standardnim torškovima pre svega. Ceo proces projektovanja se zanica na konceptu standardnih troškova. Projekcije nikada ne mogu odvojeno od kontrole. Da bismo mogli da kontrolišemo, moramo da izmerimo ostvarenja. Merenje ostvarenja je srž rač odgovornosit. Moramo definisati rač delove odgovornosti. Koja su karakteristična računovodstvena područja odgovornosti? Ima ih 5:

1. Centri troškova – poredimo standardne troškove sa stvarno nastalim, odgovaraju za visinu troškova. Prepoznaćemo ih pre sve u proizvodnji.

2. Centri prihoda – to su centri koji ID u okvur marketinga ili prodaje, mogu da budu ph ostvareni na jednom geograf sektoru, poh po kanalinma prodaje, po proizvodima. Kontročiñemo ih tako što poredimo planirane sa ostvarenim prihodima

3. Centri budžetiranih rashoda – donošenje odluka u okviru raspoloživog budžeta, uglavnom su neproizvodne fje. Različito se planiraju i kontrolišu ovde troškovi u odnosu na 1).

4. Profitini centri – mndž imaju odgovornost i za ph i za tro, pa ih kontrolišemo putem visine pf.

5. Investicioni centri – mdnž odgovorni za ono u pf centru + za visinu ulaganja, kontrolišemo ih pomoću stope prinosa.

Ovih 5 jesu reačunovodstvena područja odgovornosti, moraju da se poklapaju sa budžetskim celinama! Podvojiti ono što je pod kontrolom mndž i ono što nije. Važni samo kontrolabilni elementi rezultata. Za celinu preduzeća su važni i kontrolabilni i nekontrolabilni.

84

09. maj 2007.

RAČUNOVODSTVO ODGOVORNOSTI

Nije nešto posebno, to je sastavni deo jednog ukupnog planskog procesa preduzeća. Plansko-poslovni koncept Planiranje je jedna od upravljačkih aktivnosti. Donose se razne odluke o ciljevima, finansijskim dešavanjima. Očekivanje je sastavni deo planskog procesa. Proces rač planiranja nije nešto što je izolovano od svih drugih dešavanja (od ciljeva, strategije preduzeća, deskriptivnih planova), to je sastavni deo jednog planskog poslovnoh procesa koji je predstavljen ovom slikom gore. Ishodišta su neki ciljevi koji mogu biti opšti... Treba da dostignemo ciljeve, treba istestirati planove kroz finansijske projekcije (nastaju operativni i strat budyeti), na kraju perioda izmeriti ono što je ostvareno, napraviti kontrolu ako imamo projekcije s jedne strane, i s druge strane... Veća, složenija preduzeća Ciljeve postavljaju na dva nivoa, na prvom nivou su korporativni/opšti ciljevi. To su ciljevi koji imaju dugoročan, usmeravajući karakter. Ne izražavaju se po pravilu kvantitativnim terminima. Pre su opisni (max prinos, ostvariti što veće tršišno učešće..). To je nešto što odražava odnos preduzeća prema stejkholderima. Formiraju se na korporativnom nivou, eventualno još na nivou poslovnih jedinica. Specifični ciljevi – konkretizacija opštih ciljeva. Postavljaju se i za preduzeća ali i za sve druge segmente preduzeća. oni izpttravaju korporativne ciljeve. Ovi su kratkoročni, odnose se na period od godinu dana. Oni su kvantitativno izraženi (ostvariti stopu prinosu

SPECIFIČNI CILJEVI

OPŠTI CILJEVI

STRATEGIJA

MERE OSTVARENJA

PROFITNO PLANIRANJE (PROCES BUDŽETIRANJA)

KRATKOROČNI (OPERATIVNI)

DUGOROČNI (STRATEGISJKI)

KONTROLA OSTVARENJA

85

od 15%, stopu dobitka 12%, prinos akcionara 8%, povećati izvoz za 10%). Uz pomoć njih se definiše odgovornost menadžera odgovarajućeg segmenta preduzeća. Ako postavimo kao cilj jedan segment preduzeća teba da osvati stoipu prinosa 15%, mi smo istovremeno nametnuli odgovornost menadžeru tog segmenta. Strategija. Proširivanje tržišta, upotupnjavanje proizvodnih linija... Strategija definiše ulaganja, kretanje troškova, investicije... Kada sve to imamo, i ciljeve i strategije, deskriptivne planove, treba da testiramo koliko su oni prihvatljivi sa stanovišta dobirtnih ostvarenja, uticaja na fin strukuturu, keñ flou. Otuda profitno planiranje ili budžetiranje. Kada govorimo o pf planiranju, možemo da govorimo o pf planiranju u kratkom roku i dugom roku. otuda pravimo razliku izmedju dugoročnih budžeta (strategijskih) – duži od godinu dana, a sa druge strane imamo operativne ili kratkoročne budžete – do godinu dana. Da bismo imali i proces kontrole neophodno je izvestiti o tome šta se desilo, izmeriti ostvarenja. Takodje, to je u nadležnosti računovodstva, tj. upravljačkog računovodstva, tj. računovodstva odgovornosti jer se radi o segmentima preduzeća. Ceo taj planski proces završava se kontrolom ostvarenja. Na jednoj strani planirano, na drugoj ostvareno, tu izemdju toga se nalaze neka odstupanja i to jeste predmet kontrole. Druga stvar, odnos izmedju strategijskih i operativnih budžeta. Treba imati u vidu da planski proces može obuhvatati različiti vremenski proces. Dnevno, sedmično, mesečno, kvartalno, godišnje, višegodišnje planiranje. Generalno, pravimo ralzliku izmedju dugoročnih (period duži od godinu dana, najčešće 3-5godina), i kratkoročnih budžeta (godišnji nivo, ali su po pravilu unutar godišnjeg nivoa raščlanjeni). Ovde se prvenstveno bavimo kratkoročnim budžetima. Prva razlika po vremenskom periodu. Pored toga, strategijski budžeti su zasnovani na nekim globalnim projekcijama. Nećemo ići za svaki proizvod. One ne moraju biti apsolutno tačne ali treba da omoguće stianje predstave. Pripremaju se za preduzeće i za strat poslovne jedinice. Ne ide se dalje. Po pravilu su karakteristični za veća preudzeća. Obuhvataju se sve stvari od značaja: promene u kapacitetu, lansiranje novih proizvoda, grupa proizvoda, novi IR projekti, nove kapitalne investicije – sva ona ulaganja koja utiču na aktivnosti preduzeća. Cilj je da steknemo globalnu predstavu o fin strukturnom položaju preudzeća, dobitnim ostvarenjima. Mali broj pozicija u planu. Operativni – oni su analitički, kraći vremenski period, detaljniji su (ići ćemo na pojedinačne proizvode..). Ako su se strategijski pripremali za preduzeće, ovi operativni se pripremaju za sve segmente preduzeća. Ovde pratimo kretnaja info o dobitku i koji su to elemntni koji utiču na dobitna ostvarenja, o imovini, obavezama, kapitalu, fin poziciji, CF, ali sve detaljnije nego strat budžet. Ključna razlika je u slobodi odlučivanja, izbora. Veće mogućnosti su na strani strat budžetiranja. Možemo da udjemo s tim da ćemo promeniti kapacitete, otvoriti novi pogon, lansirati nove proizvode, sve t mo žemo u strat budžetu. Kod operativnih budž sloboda je daleko manja, akcenat je na efikasnosti, kako što bolje iskoristiti postojeće kapacitete. To znači ako smo prema strat b započeli da gradimo neki pogon pre dve godine i ako je predvidjeno da se završi za 5 godina, u operativnom b mi ulažemo količine, razmatramo troškove. Mnoge stvari u operativnom bud su definisane onim što postoji u rpedzeću. U strat b moemo menjati šta god. Najveći iznos troškova ima varijabilni karakter. U operativnom budžetu, tu su rashodi i fx i varijabilni i diskrecionog karaktera. Kapacitet je odreñen. Daleko manja sloboda u projekcijama u operativnom budžetu u odnsu na strat i to je ključna razlika. Šta su budžeti, šta je proces budžetiranja, osnovne karatkeristike...

86

BUDŽET

Činjenica je da budžet proizilazi iz procesa finansijskog projektovanja aktivnosti. Prva stvar koju bi trebalo razjasniti su terminološke dileme. Dugo godina pojam B se koristio da odrazi ono što se dešava u državnim institucijama, jer tamo su se koristili ti termini. Praktično, B i bužetiranje su totalno bili izopšteni iz poslovne prakse. Medjutim, ako biste nekome na strani računovodstvenog planiranja ovo planirali kao rač planiranje, on ne bi znao o čemu se radi, ali ako bismo bilo kom direkroru neke američke firme pomenuli taj termin, njemu bi bilo savršeno jasno. termin budžeti, budžetiranje se potpuno ravnomarno koristi i u neprofitnim i u profitnim organizacajama. Mi taj termin ovde kristimo u poslovnoj praksi. Kada su u pitanju budžeti, oni se odnose na neke finansijske projekcije. Treba imati u vidu da oni nisu spisak želja, ambicija preduzeća. Postoje neka ogranilenja: potencijali preduzeća, testiranje izvodljivosti. Ako kažemo budžeti, mi ćemo uvek morati da se bavimo prihodima, troškovima, kapitalom, novčanim tokovima. Završićemo sa računovodstvenim okrvirom. Pored toga, porces budžetiranja predstavlja proces prevodjenja upravljačkih namera (ciljeva, strategija, politika, deskriptivnih planova) u finansijske termine, odnosno u fin konsekvence takvih namera. Može postojati strat plan, da tu bude puno lepih opisa, ali sve to nije dovoljno ozbiljno ako nije istestirano. Kad imamo u vidu takve planove, moramo razmišljati na sledeći način, koliko ćemo proizvoda prodati, po kojoj ceni, gde, koji ph će biti ostvareni, pa onda proizvodnja, materijal, radna snaga, pa dobitna ostvarenja... testirati sve te strategije u stvarnosti. Budžet je pplan za budućnost, koliko ćemo dobitka ostvariti, prihoda, koliko ćemo resursa u te svrhe potrošiti. B je jedan računovodstveni dokument koji sadrži finansijske projekcije ostvarenja preduzeća u nekom budućem periodu. Kroz proces B zaključno pokrivaju svi važni aspekti poslovanja preduzeća. obuhvatiće proizvodno-rpodjajna ostvarneja, iznos troškova koji će nastati u tom procesu, kolko imovine nabaviti, kakve investicije učiniti, kako ćemo to finansirati, kakva su dobitna ostvarenja, CF, fin-strukturna pozicija, kakav je rizik... Osnovne karakteristike budžeta:

1. Budžeti uvek predstavljaju formalizovan proces, to su uvek izveštaji u nekoj propisanoj formi, propisanom vremenskom periodu, to su izveštaji koji su uvek vrednosno iskazani,

2. Uvek se zansnivaju na nekim unapred odreñenim budžetskim celinama, a to nije ništa drugo do neki uži delovi preduzeća, ali mora tačno da se zna koja je to uža celina

3. Uvek se sastavljaju za neki unapred definisan vremenski period (strategijski 3-5god, operativni 1 god a unutar toga kvartali i meseci),

4. U procesu razvijanja budžeta uvek se moraju imati u vidu potencijali preduzeća, ono čime preduzeće raspolaže,

5. To je proces koji podrazumeva precizan vremenski raspored aktivnosti odnosno proces koji podrazumeva precizan kalendar (unapred treba da bude propisano

87

kako se taj proces odvija – u praksi obično počinje u septembru, završava se 31.decembra).

MASTER BUDŽET

Dve bitne odlike: 1. Sveobuhvatnost – obuhvata sve delove, sve segmente preduzeća. Zamislimo malo

složenije preduzeće: ima 5 pf centara dislociranih u odnsou na sedište preduzeća. budžetiranje treba da obuhvati svaki centar. Unutar toga svaki pf ima barem proizvodnju i prodaju (B mora da obuhvati i sve ovo). U okviru proizvodnje imamo 3-4pogone u okviru kojih imamo različite proizvodne linije, a u okviru njih možemo imati i druge centre kao neki skup mašina. Tamo gde je prodaja možemo imati nekoliko prodajnih teritorija. B moramo obuhvatiti sve to... I tako za svaki pf centar. U jednom preduzeću nastaje čitava serija budžeta. Glavni problem je kako to sve uvezati, kako te aktivnosti uskladiti, kako te brojne parcijalne budžete objediniti, kako dobiti predstavu o segmetnu, o preduzeću kao celini. Taj proces objedinjavanja, uskladjivanja parcijalnih budžeta se dešava u okviru jednog sveobuhvatnog, opšteg plana koji se naziva MASTER BUDŽET. To je finale svih tih projekcija. MB sumira sve pojedinačne budžete, sve pojedinačne projekcije, sumira sve finansijske implikacije upravljačkih namera, sve to testira sa aspekta dobitnih ostvarenja, finansijsko strukturne pozicije i novčanih tokova (CF). To je master budžet. Kako nastaje? Plan prodaje, plan proizvodnje, plan troškova proizvodnje... Sve te parcijalne planove objedinjuje. MB sadrži 3 ili 4 parcijalna izveštaja:

a) Projekcije dobitnih ostvarenja – projektovani BU

b) Projekcije finansijsko-strukturne pozicije preduzeća – završiće u nekom projektovanom BS

c) Projekcije novčanih tokova – keš flou izveštaj

d) Budžet kapitalnih ulaganja – nekad se uključuje, nekad ne.

Ova prva tri definitivno čine MB. Ovaj četvrti je specifičan. Specijalan plan. Ponekad se ostavlja izvan MB. Sva tri prethodna izveštaja su celoviti izveptaji u smislu da obuhvataju sve aktivnosti, sve ph, rh bez obzira gde nastali; ukupne imovine, ukupne obveze, ukupni kapital; sve CF pozitivne, negativne. Kapitalna ulaganja obuhvataju samo investicije. Nije celovit kao prethodni. Važan je za proces operativnog planiranja.

2. Kontinuitet – proces koji se stalno odvija.

Kakav je odnos MB i biznis plana? Neki izjednačavaju ovo dvoje, to možda nije loše zbog onih koji se bave BP, ali BP je širi u odnosu na MB. Biznis plan obuhvata i istraživanje tržišta, postavljanje ciljeva, strategija. Ne smemamo da zaboravimo da središte BP predstavlajju finansijske projekcije, svaki BP treba da završi finansijskim

88

projekcijama. Ako toga nema onda teško da možemo govoriti o ozbiljnom BP. Najveći broj naših BP ima fin projekcije koje su pogrešno utvrdjene... Budžeti su široko rasprostranjeni u praksi. MB pripremaju velika razudjena, složena preduzeća. Visok procenat onih koji ih pripremaju u Japanu, Australiji, visokorazvijenim zemljama Evrope, USA. Problem sa efikasnošću primene. Kada je reč o područjima gde dolazi do izražaja prces budžetiranja:

1. PLANIRANJE - Budžeti - formalizovani dokumenti, proces kontinuiran, budžeti obavezuju menadžment da pklanira, da gleda unapred, da gleda šta se dešava u okruženju, kako će prmene delovati na preduzeće. Budžete mogu makar da nagoveste koji će problemi biti aktuelni.

2. KOORDINIRANJE – uskladjivanje različitih aktivnosti kako bismo došli do finalnih projekcija za preduzeće kao celinu. Mi možemo da zključimo na bazi istraživanja tržišpta, predvidjanja, da možemo da dodamo 10000jed proizvoda, a onda ćemo naići na ograničenje da imamo kapacitet za 7000 jedinica. To odmah znači da te aktivnosti moramo da uskladimo. Ili recimo nema dovoljno materijala na tržištu, ili nemamo finansijskih sredstava da to izguramo.

3. KOMUNICIRANJE – najbolji način za komuniciranje je proces budžetiranja. U svim pravcima, po vertikali (odozdo na gore, i od vrha ka dnu), po horizontali. Budžeti počinju odozdo, pa idu prema vrhu pa se uskladjuju po horizontali i tako se prenose info šta se dešava u kom delu preduzeća.

4. KONTROLA – može biti preventivna može biti naknandna. Preventivna – pravimo projekcije unapred gde možemo očekivati neke nelogičnosti. Naknadna kontrola, projektovali smo, završila se poslovna godina, imamo izveštaj šta smo odradili, poredimo stvarno i projektovano, uočavamo odstupanja.

5. ALOKACIJA RESURSA – mislimo na internu alokaciju resursa. Oni su uvek ograničeni. Interes centara je da taj kapital iskoriste u što bolja ostvarenja, usmeriti ih ka najprofitabilnijim područjima. Usmeriti ih tamo gde su projekcije najprofitabilnije.

6. EKSTERNO FINANSIRANJE – kroz proces budžetiranja mi možemo da utvrdimo koliko nam kapitala treba, koliko investicija da bsimo mogli da ispratimo poslovne aktivnosti, možemo utvrditi iznos sredstava koji treba da pribavimo iz eksternih izvora. U nekim periodima imaćemo nedostatak i moraćemo da se zadužimo, u nekim ćemo imati višak za koji treba da znamo iznos i kako ih plasirati. Kako pribaviti kapital, kako se predstaviti da bi uzeo pare. Svakako uz pomoć BP, finansijskih projekcija.

7. MOTIVACIJA – projektovano, ostvareno, neko je ostvario planirane rezultate, neko je to premašio eto osnove za nagradjivanje.

89

Značaj računovodstvenih informacija u budžetiranju: 1. Značaj istorijskih informacija – prošlost je prošlost i kao takva nije relevantna

za budućnost. I to je dobar razlog da napravimo nešto što nije realno. Zašto su važne istorijske info? E, mi samo pravimo pomak unazad da bismo bili realniji. Ishodište u procesu projektovanja su postencijali preduzeća, ono čime preduzeće raspolaže, moramo od toga poći. Treba videti da li imamo kapacitete za ostvarenje nekih odluka, da li imamo dovoljno zaliha, šta se dešava sa potraživanjima... MI možemo da sve lepo isprojektujemo a da zaboravimo na obaveze koje su nastale pre 3 godine, i ako i njih ne uzmemo u obzir, visoke kamate, visoke obaveze koje su nasledjene – ne sme se zanemariti. Imate istorijske troškove kao što su Am, irelevantni sa stanovišta donošenja odluka, ali opterećivaće rezultate u buduće periode. Kako treba da izgledaju dobitna ostvarenja, povećava se obim aktivnosti, ali šta se dešava sa zalihama, potraživanjima... Treba videti koef obrta. Možemo uzeti optimistički koef obrta 12, a onda ostvarimo 3 – nismo realno projektovali. Činjenica je da kad gledamo unapred radi realnosti moramo videti kakvi su potencijali, obaveze, fx troškove, obrti iz prethodnih perioda.

2. Koncept standardnih troškova – mi projektujemo neke aktivnosti za naredni period. Potrebni su nam ph, troškovi, imovina, obaveze. Kod ph, istraživanje tržišta, procene. Kod troškova to moež biti veliki izazov jer za svaki proizvod treba videti kolko materijala potrošiti, imamo različite kategorije tr, različiti asortiman, različite vrste materijala. Najbolje je ako su tro standradni. Postoji neki tehnološki postupak, da bismo napravili sto potrebna nam je ploča 2m2, 3h rada. Ako su veličine standardne, lako ćemo dobiti odgovarajuće veličine. I kad ih ima ne mora da bude lako, da li su napravljeni kao idealni standardi (onda je to problem, taman toliko koliko je potrebno da se napravi proizvod) ili kao očekivani. Računovodstvo rtroškova je nadležno za stand troškove i treba da nam pruži info o standardnim varijabilnim troškovima – matijrala, plata, opštim (ili očekivanim, ili teorijskim idealnim, a ako ovo drugo onda treba da da info o očekivanim odstupanjima). Pored toga, info i o masi ukupnih fx troškova. Očekuje se CK puna standardna da bismo razgraničili vrednosti u BS i BU, ali i ona varijabilna trebaće nam za prodajne cene ako je kratak rok i ako kapaciteti nisu iskorišćeni. Info o kontribucionog rezultata pomoću koga tražimo optimalan asortiman.

3. Metodološka i izveštajna podrška – dobitna ostvarenja, finansijska struktura, novčani tokovi podrazumeva neku metodologiju. Hoćemo da dobijemo ostvarenja, moramo da posegnemo za nekim obračunom troškova, da obračunamo zalihe. Kao mogućnost stoje obračuni koji se zasnivaju na standardnim veličinama, standardni obračun i standardni varijabilni obračun. Za jednu stvar je bolji standardni obračun: pa ako koristimo standardni obračun u procesu projektovanja i u eksternom izveštavanju onda su te stvari uporedive i zbog toga je prednost standardnog obračuna. Na svim drugim područjima prednost ima standardni varijabilni obračun – on pravi razliku izmedju var i fx, može prelomnu tačku, služi za kombinovanje asortimana na osnovu razl čin proizvodnja, omogućava kvalitetnije izveštajnu ..... Kontribucioni pristup, slojevitost... Onaj po standardnom je dobar samo zato što je uporediv. Ovaj standardni varijabilni se češće koristi.

90

Da bismo mogli u praksi do kraja da razvijemo MB, trbea da budu zadovoljene neke pretpostavke:

1. Organizaciono-tehničke pretpostavke – podrazumevaju postojanje dela za budžet, organizaciono rešenje procesa budžetiranje. ID nosioce ovog procesa. U velikoj organizaciji da postoji odbor za ovo. Brinu o tehničkim stvarima, koordiniranju, kontroli. Odbor se formira da bi rešio eventualne konfliktne situacije izmedju segmentata, bavi se analizom budy perioda, daje naloga za revidiranje, odobrava budžet.

2. radne pretpostavke – proces budžetiranja treba da respektuje 4 stvari: a) moramo poći od ciljeva, ishodište jesu opšti i specifični ciljevi, ishodište

predstavljaju i dugoročni bužeti za kratkoročne.. samo 27% preduzeća izvodi operativne budžete iz strat...

b) proces budžetiranja definisan je upravljačkim stilom, upravljačkom filozofijom (centralističko, decentralističko)

c) budžetiranje treba da se zasniva na organizacionoj strukturi (može da odstupa malo, ali treba na tome da se zasniva) – vištestepeno uskladjivanje parcijalnih budžeta. Prvo treba uskladiti aktivnosti recimo na nivou pf centra, povezti tr, ph, pa onda sve pf centre uskladiti na ivou inv centara, pa onda sve inv centre na nivou preduzeća.

d) Mora da postoji podudarnost izmedju budžetskih celina i računovodstvenih područja odgovornosti. Može u odnsou na organizaciju da postoje odredjena odstupanja ali izmedju ovog italic ne sme.

Različiti pristupi razvijanju budžeta:

I. DIREKTNI (CENTRALISTIČKI, TOP-DOWN, odozgo na dole) – podrazumeva nametanje zadatka sa nivoa centrale naniže dole. Ovi dole se ništa ne pitaju, nameće im se šta da odrade. Direktno odreñivanje uzadatih ciljeva, može se primenjivati samo u specifičnim situacijama: malim, mladim preduzećima, ili onim koji imaju mali broj proizvoda. Nema učešća nižih menadžera u budžetskom procesu.

II. OD DNA KA VRHU III. PARTICIPATIVNI PRISTUP – u praksi nije sve crno belo. Ono što se očekuje od

drugih delova to ide odozgo nadole, ali proizvodnja, prodaja zna više, kakav je asortiman, prodajne cene. Napraviće bolji budžet nego da onaj odozgo diktira. Bolje je kad onaj gore revidira i odobrava. Participiranje menadžera na inžim nivoima drugim nosiocima budž procesa. U velimik slioženim decentralizovanim preduzećima. Menadžeri na ižim nivoima učestvuju u razvijanju ciljeva.

14.maj 2007. Problem je kako povezati budžete u MB. Redosled aktivnosti pravljenja budžeta:

1. Plan prodaje 2. Plan proizvodnje 3. Plan troškova proizvodnje 4. Plan nabavke 5. Plan troškova prodaje 6. Troškovi neproizvodnih fja (paralelno sa prethodnim)

91

Sve te planove objedinjujemo u okvru MB. Iza toga, sledi kontrola MB, podudarnost na kraju godine MB. Pre svega toga, pre razvijanja pojedinačnih planova, priprema se Izveštaj o bazičnim budžetskim preporukama. To je izveštaj koji sadrži osnovne smernice za one niže nivoe organizacione strukture. Preduzeće upravlja odredjenim resursima, i menadžer preduzeća je odgovoran za ostvarenja vlasnicima preduzeća. pre početka budž procesa logično je da upozna niže nivoe mng u pogledu očekivanja, neke opšte info u vidu izveštaja. Taj izveštaj priprema menadžemtn preduzeća i distribuira nižim nivoima menadžmenta. Dva su bitna razloga zašto se sastavlja ovaj izveštaj:

1. Treba upoznati mng na nižim nivioima sa očekivanjima na vrhu preduzeća, šta se od njih očekuje, koliko profita treba da donesu...

2. Preko njega se naglašava značaj procesa budžetiranja u preduzeću. Ovaj izveštaj potpisuje predsednik kompanije.

1. PLAN PRODAJE

Iza toga ide se na pojedinačne parcijalne planove. Prvi plan je Plan prodaje i prihoda od prodaje. Sa tim planom se polazi, startna tačka, ishodišni plan. Ako bismo ga stabvili u odnos sa drugim parcijalnim planovima, u istoj su ravni. Ali ako se gleda redosled, on je prvi. Plan prodaje odredjuje mnoge druge parcijalne planove. Najčešće od njega yaivisi plan proizvodnje, on će odrediti potrebne zalihe materijala, gotovih proizvoda, potraživanja, kapitalna ulaganja, novčani prilivi... iz ovih razloga počinje se sa planom prodaje. Zašto je važan ovaj plan?

1. Ako on postoji, smanjuje se neizvesnot u pogledu ostvarenja prihoda. 2. U planu prodaje prisutne su procene mng (marketinga najčešće) o tome kako će

igledati prodajno ostvarenje u narednom periodu. 3. Važan je zbog toga što predstavlja ishodište za druge planove 4. Neophodan je zbog toga što predstavlja osnovni kriterijum za kontrolu.

Kako pripremamo plan prodaje? Odozgo na dole – od vrha ka nižim nivoima. Usmerenja koja dolaze sa vrha marketing funkcije. Odozdo na gore – od pojedinih menadžera ka marketing menadžerima – info dolaze iz istraživanja tržišta... Plan prodaje odredjuje veliki broj drugih planove ali i trpi uticaje od drugih planova. Proizvodnja – nemogućnost da se nabave količine materijala mogu ograničiti prodaju, onda nemogućnost da se isplate potraživanja ograničavaju prodaju. Kada govorimo o planu prodaje onda tu pominjemo neke prognoze. Prognoze nisu isto što i plan prodaje. To su predvidjanja šta će se desiti u nekom periodu, predstava prodaje u narednom periodu. U plan te prognoze mogu da udju takve kakve jesu, mogu biti više, niže. U planu moramo da imamo stav, odluku mng šta se očekuje od narednog perioda. U procesu planiranja prodaje koriste se različite tehnike, neke se zasnivaju na statistici (trend, regresiona analiza), neke na iskustvu, neke na bazi procena ljudi u prodaji, zaposlenih. Na prodaju mogu uzicati različiti faktori: kakva je konk, mogućnost ulaska novih preduzeća, supstituti, iskustvena prodaja prethodnih godina, kako posluju

92

preudzeća u grani, politika cena, ulaganja u promotivne aktivnosti... Svi ovi faktori ne deluju istim intenzitetom u svakom preduzeću, ali sve to može uticati na prodaju. Ko je odgovoran za pripremanje plana prodaje? (svugde gde je odgovornost, obratiti pažnju) Priprema se u okviru prodajne fje. Participiraju svi mng koji se bave prodajom. Konačnu odgovornost za celokupni plan prodaje snosi direktor prodaje. Treba biti oprezan što ako napravimo grešku u planu prodaje onda će se to odraziti i na ostale planove. Plan prodaje je važan zato što je prvi i što utiče na ostale planove, i stoga mora biti najrealniji. Kada govorimo o samoj primeni plana prodaje, treba se praviti razlika izmedju plana prodaje za potrebe strategijskog budžeta i plana prodaje za potrebe operativnog budžeta. Za strategijski, to su globalne projekcije, za razliku od operativnog plana gde imamo detaljne projekcije (proizvodi, asortiman, količine, cene, uslovi prodaje). Mi ćemo sve ove pojedinačne planove pripremati ovde na bazi primera broj 7. Napravićemo prvo sve parcijalne planove, pa onda i MB. T-1 PLAN (BUDŽET) PRODAJE I PRIHODA OD PRODAJE

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

Plan prodaje (1) 7.800 8.800 9.600 8.300 34.500 Prodajna cena (2) 90 90 90 90 90 Prihodi (3) 702.000 792.000 864.000 747.000 3.105.000 Ovaj plan u praksi je bogatiji informacijama. Može biti proširen i po vertikali i po horizontali. (ph od prodaje u bruto, popusti, neto prihodi, prodaja po teritorijama, proizvodima...) Uz ovaj plan često idu i uslovi prodaje. 30% na gotovo (ovo će biti priliv, važno zbog novčanih tokova), 70% na odloženo. To su važne informacije, ali prikazaćemo ih pri projektovanju CF. Kada završimo sa projekcijama prodaje, onda pravimo plan proizvodnje. Najčešće ovaj plan prodaje odredjuje plan proizvodnje. To je slučaj kada je tražnja ograničavajući faktor. Ne možemo da prodamo više od odredjene količine i ne treba više od toga ni da proizvodimo. Postoje redje situacije kada plan proizvodnje odredjuje plan prodaje – možemo da prodamo ali ne možemo toliko da proizvedemo (kod nas to je primer sa proizvodnjom bakra, može da se proda, ali ne može da se proizvede više; slična je situacija i sa proizvodnjom obojenih nemetala). Ta dva plana su tesno povezana.

2. PLAN PROIZVODNJE Kada govorimo o procesu pripremanja plana proizvodnje, o toku informacija, ovde se info kreću u različitim pravcima. Proizvodnja podrazumeva razmenu informacija sa centralnom upravom, prodajom, u isto vreme mnogi problemi se rešavaju u trouglu PREDUZEĆE-PRODAJA-PROIZVODNJA, pa je i prodaja vezana sa centralnom upravom. Parcijalni planovi nastaju na užim područjima. Odredjeni uticaji postoje i iz drugih poslovnih funkcija.

93

Tokovi komuniciranja Trougao: politika kvaliteta, politika zaliha, stabilnost proizvodnje, ulaganje u proizvodnju. To su najvažnije stvare koje se tu dešavaju. Politika kvaliteta – zavisi od mišljenja marketing funkcije, uprave. O ulaganjima ne odlučuje direktor proizvodnje, mora se videti sa prodajom i centralnom upravom. Veoma važno područje naročito u operativnom b jeste politika zaliha, zavisiće od odnosa proizvodnje i prodaje. Veoma često su izraženi zahtevi za većim zalihama. Mng prodaje insistiraju na tome kako bi mogli da zadovolje potrebe na tržištu, mng nabavke veće nabavke niži troškovi po jedinici i on je za, mng proizvodnje ako su zalihe tu ok lakše ćemo izaći u susret. Ali glavno ograničenje dolazi iz fin funkcije – da li postoji dovoljno sredstava za finansiranje takvih zaliha, koji su troškovi držanja zaliha. Stabilnost proizvodnje – postoje preduzeća koja su izložena sezonskim fluktuacijama ili nekim drugim (dešavanja na tržištu). Pitanje je da li se odlučiti za stabilnu prroizvodnjua. Generalno,Ako su fluktuacije kratkoročne, treba držati proizvodnju stabilnom, ako su trajnije, treba razmisliti da i proizvodnja fluktuira sa kretanjem prodaje. Problem je ako imamo kvalitetnu RS, nećemo moći da ih otpuštamo pa ponovo zapošljavamo... Uskladiti proizvodnju sa prodajom. U projekciji proizvodnje polazimo od planirane prodaje. Planirana prodaja + Zalihe na kraju - Zalihe na početku = Planirana proizvodnja

PREDUZEĆE

PRODAJA

DRUGE POSLOVNE FUNKCIJE (nabavka,

P R O I Z V O D NJ A

UŽA PODRUČJA ODG. U OKVIRU PODRUČJU PROIZV.

1. Planirana prodaja

2. Zalihe na kraju

3. Zalihe na početku

94

Ograničenja dolaze iz drugih fja – nabavka (nema mateirjala), finansije (nema sredstava)... Uži delovi – i njih treba usaglasiti. Odgovornost Za pripremanje ovog plana proizvodnje nadležne su planske službe proizvodnje. Konačnu odgovornost nosi direktor proizvodnje. On je odgovoran za sadržinu. T-2 PLAN (BUDŽET) PROIZVODNJE

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

(1) Plan prodaja 7.800 8.800 9.600 8.300 34.500 (2) Planirane zalihe na kraju

1.000 1.200 1.100 1.300 1.300

(3) Ukupne potrebe (1+2)

8.800 10.000 10.700 9.600 35.800

(4) Zalihe na početku 800 1.000 1.200 1.100 800 (5) Planirana proizvodnja (3-4)

8.000 9.000 9.500 8.500 35.000

Često na ispitu dolazi plan proizvodnje.

3. PLAN TROŠKOVA PROIZVODNJE

Troškovi proizvodnje su direktno uslovljeni planom proizvodnje. Za potrebe planiranja troškova proizvodnje moramo ih podeliti na dve osnovne grupe:

1. Direktni troškovi proizvodnje – troškovi direktnog materijala, direktnog rada 2. Opšti/indirektni troškovi porizvodnje – pomoćni materijal, energija...

Ova podela je važna zbog različitog tretmana ovih troškova. Jednostavije je planirati direktne troškove jer su direktno povezani sa obimom aktivnosti. Planiramo ih tako što pratimo njihova kretanja koje je proporcionbalno obimu aktivnosti. Složenija situacija je sa opštim tgroškovima koje ne možemo dovesti neposredno u vezu sa obimom proizvodnje. Po pravilu, utvrdjuju se u ukupnom iznosu a onda se alociraju po kvartalima po pojedinačnim proizvodima.

3.1 PLAN TROŠKOVA DIREKTNOG MATERIJALA Počinje se sa projekcijama troškova direktnog materijala jer je učešće tr mat izuzetno značajno. Mi te projekcije vrimo po odg asortimanu, rpoizvodima, po vrstama materijaala neophodnim za proizvodnju datog proizvoda. Odgovornost. Ta odgovornost je podeljena izmedju proizvodnje i nabavke. Pri tome, oni koji se bave budžetiranjem u proizvodnji, oni su odgovorni pre svega za količine i vrste materijala.

95

Koje su to količine i vrste materijala koje treba biti nabavljenje radi obavljanja proizvodnje. Ovi u nabavci su odgovorni za nabavne cene materijala i za kvalitet. U procesu projektovanja troškova direktnog materijala treba imati u vidu tri ključna informaciona inputa:

1. Obim aktivnosti (obim proizvodnje) – tr dir materijala direktno zavise od obima proizvodnje. Veći obim proizvodnje, rastu tr dir mat. Obim proizvodnje preuzimamo iz plana proizvodnje.

2. Standardna potrošnja materijala po jedinici proizvoda – ako te standardne potrošnje ima, proces projektovanja je znalajno lakši. Na bazi iskustvenih procena, na bazi tekućih procena, a najbolje je ako postoji razvijen tehnološki postupak u kom su precizno odredjene količine materijala za proizvodnju nekog proizvoda (inženjerske propačune, procene), i ako imamo takve standarde, biće lako preuzeti ih. Biće teže ako tih standarda nema, ako tih tehnoloñških postupaka nema.

3. Nabavne cene – za njihovu procenu nadležno je odeljenje nabavke, odatle treba preuzeti NC.

Plan troškova direkton materijala će direktno uticati na dobitna ostvarenja. Povezan je sa procenom stanja, jer jedan deo može završiti u BS. Direktno povezan sa odlivima koji mogu biti značlajni pa će nam od ovog plana zavisiti i CF. Ovaj plan tangira ceo MB i stoga treba biti veoma oprezan pri pravljenju ovog plana. T-3 PLAN (BUDŽET) TROŠKOVA DIREKTNOG MATERIJALA

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

(1) Plan proizvodnje 8.000 9.000 9.500 8.500 35.000 (2) Planirana potrošnja po jedinici za mat „M“

2 2 2 2 2

(3) Planirani utrošci (1x2)

16.000 18.000 19.000 17.000 70.000

(4) NC 10 10 10 10 10 (5) Troškovi mat. „M“ (3x4)

160.000 180.000 190.000 170.000 700.000

(6) Planirana proizvodnja

8.000 9.000 9.500 8.500 35.000

(7) Planirana potrošnja po jedinici za mat „P“

0,7 0,7 0,7 0,7 0,7

(8) Planirani utrošci (6x7)

5.600 6.300 6.650 5.950 24.500

(9) NC 20 20 20 20 20 (10) Troškovi mat. „P“ (8x9)

112.000 126.000 133.000 119.000 490.000

(11) UKUPNI TROŠK. DIR. MAT. (5+10)

272.000 323.000 289.000 289.000 1.190.000

96

3.2 PLAN TROŠKOVA DIREKNOG RADA Pored ovih u direktne troškove uključujemo i troškove plata zaposlenih koji učestvuju u proizvodnji. Zavise od cene radnog časa, sindikata, troškova koji se ulažu u obrazvoanje kadrova. Kada kažemo budžet troškova direktnog rada ograničavamo se samo na zarade radnika koji učestvuju direktno u proizvodnji, gde se količina rada kreće proporcionalno sa obimom proizvodnje. Ključni informacioni inputi (potrebno je da imamo...):

1. Obim aktivnosti (obim proizvodnje), 2. Informacije o standardnom radnom vremenu koje je potrebno za proizvodnju

jedne jedinice proizvoda – iskustveno, informacije iz obračuna troškova (videti prosečne veličine), a opet najbolje ako postoji tehnološki postupak koji će pokazati kolko je vremena potrebno da se obave pojedine operacije, proizvede jedan proizvod...

3. Cena rada po jednom času – to će zavisiti od politike plata, sindikata... Ako imamo sve ove informacije onda ćemo prilično jednostavno moći da napravimo plan troškova direktnog rada... T-4 PLAN (BUDŽET) TROŠKOVA DIREKTNOG RADA

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

(1) Plan. Proizvodnja 8.000 9.000 9.500 8.500 35.000 (2) Potrebni h po jed. 1,6 1,6 1,6 1,6 1,6 (3) Ukupno potrebno vreme

12.800 14.400 15.200 13.600 56.000

(4) Cena po času 5 5 5 5 5 (5) Ukupni troškovi rada (3x4)

64.000 72.000 76.000 68.000 280.000

3.3 OPŠTI TROŠKOVI PROIZVODNJE Govorimo još uvek o troškovima u okviru proizvodnje. Ovi troškovi se različito planiraju. Šrta pripada opštim tr proizvodnje? Sve ono što nisu tr dir mat i rada: tr održavanja, osiguranja, am, zakupa, energije, pomoćnog materijala... Pitanje je kako ih planirati... Radi se o jednoj veoma heterogenoj grupi u smislu da obuhvataju i var i fx. Neki bi možda mogli da se vežu za obim aktivnosti, a neki ne mogu. Kada kažemo obim aktivnosti, mislimo na obim proizvodnje, ali ne samo to, možemo vezati za obim proizvodnje odredjene količine proizvoda. Kakko ih planirati? Izolovati varijabilne i vezati ih za aktivnosti. Problem je sa fx troškova. Najjednostavnije je videti kolki su bili troškovi u ukupnom iznosu (i fx i var), korigovati ih za inflaciju – najjednostavnije i najmanje dobro. Fx troškove po pravilu utvrdimo na godišnjem nivou, pa ih alociramo po kvartalima i proizvodima.

97

(videti napomene u zadatku) T-5 PLAN (BUDŽET) OPŠTIH TROŠKOVA PROIZVODNJE

K v a r t a l i Elementi Tr. po h I II III IV

Ukupno

I OVT proizvodnje (dir h rada )

12.800 14.400 15.200 13.600 56.000

1) Indirektni materijal 1,8 23.040 25.920 27.360 24.480 100.800 2) Indirektni rad 1,2 15.360 17.280 18.240 16.320 63.200 3) Energija 3,25 41.600 46.800 49.400 41.200 182.000 4) Ukupni VT proizv. 6 80.000 90.000 95.000 85.000 350.000

II OFT proizvodnje - - - - - 1) Am 40.000 40.000 40.000 40.000 160.000 2) Tr. održavanja 105.000 105.000 105.000 105.000 420.000 3) Ostali FT 55.000 55.000 55.000 55.000 220.000 4) UKUPNO 200.000 200.000 200.000 200.000 800.000

III UKUPNI OPŠTI TROŠKOVI PROIZV.

280.000 290.000 295.000 285.000 1.150.000

16. maj 2007.

4. PLAN NABAVKE

Danas idemo dalje. Nakon plana proizvodnje, troškova dir materijala trebalo bi da se napravi plan nabavke. Često se bavi paralelno sa planom tro dir mat. Važne su iskazane potrebe za materijalom, nabavne cene i važna je politika zaliha. Treba imati u vidu da ovaj plan sadrži količine, vrste materijala, nabavne cene, vrednosti. Odgovornost. – ovde je ta odgovornost slična kao i kod plana tr dir mat. Jednim delom odgovorni su nosioci planskog procesa u proizvodnju, a drugim delom nosioci budžetskog procesa u nabavci. Oi koji prave planove roizvodnje su odgovrni za vrste materijala, traženi kvalitet i vremenski raspored nabavke. Sve ostalo je nadležnost procesa planiranja nabavke (odnosi sa dobavljačima, isporuke, snabdevanje, nabavne cene). Odgovornost je važna zbog toga jer kad nastanu negativna odstupanja na kraju jednog perioda u troškovima, proizvodnji na prvi mah bismo pomislili da su odgovorni oni koji rade u proizvodnji, to može tako da bude ali i ne mora. Ako se jave veća odstupanja u tr materijala, ako je nastao škart, odgovornost je proizvodnje (4min) ako nisu postojali, ako je poe. Ako je neko nabavio mat neodgavarajućeg kvaliteta, onda je odgovornost u nabavci. Zbog kontrole ostvarenja, ID odgovornosti, mora se znati da je ta odgovornost podeljenja. Politika zaliha je nešto što nam pomaže da uskladimo iskazane potrebe za zalihama i stvarnu količinu koju treba nabaviti. Te informacije najčešće nisu iste. Sve one više potrebne zhalihe prihvata plan zaliha.

98

Kakve će zalihe da budu zavisi od većeg broja faktora: 1. od potreba da se sinhronizuju proizvodnja i prodaja (neke min, sigurnosne

zalihe..), 2. politika nabavke (šta su optimalne porudybine, koliko nabaviti da bismo ostvarili

troškove po jedinici, odnosi sa dobavljačima..) 3. skladištenje (da li postoji dovoljno prostora, kakav je mateirjal, da li podrazumeva

posebne uslove čuvanja) 4. finansijska ograničenja (da li mofu da se isfinnansiraju veće zalihe..) 5. očekuje se povećanje cena, nabavićemo više zaliha...

Kako doći do količine zaliha koje treba da budu nabavljene? Planirana upotreba materijala + Planirane zalihe na kraju - Zalihe materijala na početku = Potrebne nabavke Kada je u pitanju nabavku, vodićemo računa o mnogim faktora. Nas sada zanima kako projektovati nabavku za neke dolazeće periode. T-6 PLAN (BUDŽET) NABAVKE

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

I Materijal „M“ 1.Plan proizvodnje 8.000 9.000 9.500 8.500 35.000 2. Plan ptrš po jed mat 2 2 2 2 2 3.Planirani utrošci 16.000 18.000 19.000 17.000 70.000 4.Planir zalihe na kraju 3.600 3.800 3.400 3.600 3.600 5.Svega potreb mat 19.600 21.800 22.400 20.600 73.600 6.Zalihe na početku 3.200 3.600 3.800 3.400 3.200 7.Planirana nabavka 16.400 18.200 18.600 17.200 70.400 8.Nabavna cena 10 10 10 10 10 9.Vrednost nab „M“ 164.000 182.000 186.000 172.000 704.000 II Materijal „P“ 1.Plan proizvodnje 8.000 9.000 9.500 8.500 35.000 2.Pln ptrš po jed mat 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 3.Planirani utrošci 5.600 6.300 6.650 5.950 24.500 4.Planir zalihe na kraju 630 665 595 630 630 5.Svega potreb mat 6.230 6.965 7.245 6.580 25.130 6.Zalihe na početku 560 630 665 595 560 7.Planirana nabavka 5.670 6.335 6.580 5.985 24.570 8.Nabavna cena 20 20 20 20 20 9.Vrednost nab „P“ 113.400 126.700 131.600 119.700 491.400 III Vrednost ukupnih nabavki (I9+II9)

277.400 308.700 317.600 291.700 1.195.400

Plan proizvodnje – informacije iz plana proizvodnje. Plan potrošnje po jedinici materijala Planirani utrošci su 1x2...

99

U našem primeru se kaže da zalihe materijala M.. Planirane krajnje zalihe su 20% od procenjene potrošnje u narednom kvartalu za mat M i 10% za mat P. I – dakle, planirane zalihe na kraju, 20% od iskazanih potreba... za Ikv, 20% od 18.000, za II kv, 20% od 19.000, za III kv, 20% od 17.000, i za IV kv ?? Vratimo se na text zadatka, iskazane potrebe su 9000x2=18.000, piše za naredni kvartal, gledati napomene, ta info je obavezno data. U zbiru voditi računa!!! Stavlja se 3.600, to su zalihe na kraju IV kv, koje su istovremeno i zalihe na kraju godine. Sada možemo da utvrdimo kolike su potrebe za materijalom. 5) svega potrebni materijal je 3+4, SABIRAJU SE OVDE!!! Sada treba oduzeti zalihe na početku (6). Informacija o ovim zalihama nigde nema. Taj problem ćemo objasniti. Taj problem može da postoji i kod plana proizvodnje. Da počnemo... II kv – zalihe na početku drugog kvartala su krajnje zalihe I kv... Dakle, 3.600. Za treći je 3.800, za četvrti 3.400. E sad, prvi kvartal. 3200. Kako? 20% od 16.000 su bile krajnje zalihe u prethodnom kvartalu, 3.200 dakle. To znači da su to početne zalihe na početku prvog kvartala. Biti oprezan, na ispitu su svi zahtevi vezani... Ako zeznemo nešto na početku, zeznuli smo sve. Planirana nabavka (5-6)... Vrednost nabavke materijala (7x8)... Za materijal „P“ ista logika.

5. PLAN (BUDŽET) TROŠKOVA PRODATIH PROIZVODA Naš konačni cilj je projekcija master budžeta, ukupnih ostvarenja, finansijske strukture i keš floa. Ove info su uglavnom za projekciju BU, imamo neke ph, neke tr koji se tiču proizvodnje. Poena je da ukupni troškovi ulaze u BU samo u jednom slučaju, samo ako je obim proizvodnje jednak obimu prodaju. U ostalim slučajevima, uvek imamo razliku izmedju ukupno nastalih troškova i onih troškova koji se odnose na prodate proizvode. Da bsimo utvrdili tro prodatih proizvoda, potrebna nam je kalkulacija. Kalkulacija nam sluñ da ragraničlimo vrednost izmedju BS i BU. Kalkulacija je instrument za razgraničenje vrednosti izmedju BS i BU. Mi imamo uvek prblm razgraničenja kad obim proizvodnje nije jednak obimu prodaje. Ako je obim proizvodnje veći od obima prodaje, troškovi prodaje će biti na nižem nivou. Važi i obrnuto. Ako hoćemo da uskladimo te troškove prodatih proizvoda, sa čim ih uskladjujemo? Sa prodajom. Kako vršimo to uskladjivanje? Ovako: Ukupni troškovi proizvodnje + Troškovi sadržani u početnim zalihama - Troškovi sadržani u zalihama na kraju = Troškovi prodatih proizvoda

100

Postoji problem izbora obračuna troškova. Pošto se radi o projekcija, trebaju nam obračuni troškova koji se zasnivaju na standardnim troškovima. Dakle imamo dve opcije. U više navrata do sada, mi smo rekli „e naročito veliku upotrebnu vrednost u projekcijama ima obračun po standardnim varijabilnim troškovima“. To znači da ćemo i kalkulaciju zasnivati na delimičnim troškovima. T-7 KALKULACIJA STANDARDNE VARIJABILNE CENE KOŠTANJA Elementi Ukupni troškovi Koli čina Trošk.po jedinici 1.Troš dir materijala 1.190.000 35.000 34 2.Troš.dir.plata 280.000 35.000 8 3.OVT proizvodnje 350.000 35.000 10 PCK 1.820.000 35.000 52 Troškovi direktnog materijala – pogledati tabelu t3; troškovi rada t4, OVT t5... Kolke su planirane količine – T2, poslednji red. Troškove delimo sa planiranom količinom proizvodnje, i dobijamo troškove po jedinici. Sada imamo relativno jednostavnu situaciju. Nećemo praviti poseban plan prodaje troškova proizvoda. Prodato 35000 jedinica, puta cena od 52, i dobijemo troškove prodatih proizvoda. Završismo sa proizvodnjom, prodajom, nabavkom. Ostaju nam još neproizvodni troškovi.

6. PLAN (BUDŽET) NEPROIZVODNIH TROŠKOVA

6.1 TROŠKOVI MARKETINGA

Neproizvodni troškovi. Troškovi perioda. Ne mogu da se šetaju kroz zalihe u neke druge obračunske periode. Ono što se utvrdi u ukupnom iznosu, opterećuje tekući rezultat. Ide u BU u ukupnom iznosu. Treba imati u vidu u praksi ovaj plan se priprema uvek sa planom prodaje zato štpo su ovi planovi veoma tesno povezani. Dvosmerno. Plan prodaje uslovljava troškove prodaje. Ali i plan troškova prodaje utiče na plan prodaje. Proces planiranja se odvija zajedno, istovremeno. Kada govorimo o tr marketinga, možemo da ih podelimo u dve velike osnovne grupe:

1. troškovi promotivnih aktivnosti – vezani za obim, struktura, asortiman prodaje 2. troškovi distribucije – vezani za izvršenje prodaje – distribucija...

koliko treba utrošiti na promotivne aktivnosti? Odgovor nije jednostavno dati. Zavisi od mnoštva faktora, razlikuje se čak i medju preduzećima u istoj grani.

101

Metode planiranja promotivnih aktivnosti:

1. metod raspoloživih sredstava – kolike su mogućnosti predudzeća, koliko imamo raspoloživih sredstava toliko u promotivne aktivnosti. Najjednostavniji i najmanje dobar. Leoše je što se vezuje za raspoloživa sredstava. Ne valja što skida odgovornost s menadžera marketinga (neuspeh može da se pripiše nedovljnim sredstvima).

2. Metod procentna od prodaje – malo bolji od prvog. I on respektuje mogućnosti preduzeća. postoje različite varijacije, da li je % od prodaje iz prethodnog, tekućeg perioda, projektovanih ph. Ne valja što se troškovi promotivnih aktivnosti posmatraju kao posledica povećanja prodaje.

3. Metod ugledanja na konkurentska preduzeća – koliko drugi toliko i mi. Dva nedostatka. Kako doći do iznosa sredstava koja ta preduzeća ulažu u promotivne aktivnosti. Druga stvar, ako i dodjemo do tih informacija, onda je pitanje da li je to pravi iznos. Ako neko pravi greške na tom području, onda će se te greške preneti i na naše preduzeće. Ni ovaj metod nije baš nešto posebno.

4. Metod cilja i zadataka – treba dostići neku prodaju, neki prihod, neki dobitak. Pa onda se utvrdjuje šta je to što rteba uraditi, koji su to zadaci koji treba da budu obavljeni, a onda da vidimo koliko nas to košta. U ovom metodu su menadžeri marketinga direktno uključeni u proces planiranja i oni snose odgovornost. Ovaj metod je bolje od ova tri prethodna.

Troškovi distribucije Dostaviti u pravo vreme na pravo mesto po najnižim troškovima. Ovi troškovi zavise od toga kako je preduzeće organizovano, kako je organizovana prodaja, kanali prodaje, asortiman preduuzečća, koliko su kupci udaljeni, koji su njihovi zahtevi. Smatra se da troškovi promocije utiču na obim strukture i prodaje a da ovi pomažu samo pri realizaciji. Ali to nije sasvim tačno. I ono što se dešava na području distribucije, da li se dostavlja na vreme, da li proizvodi oštećeni u transportu bivaju zamenjeni su nešto što može da utiče na lojalnost kupaca. ***Ako ho ćemo da planiramo, u svim ovim problemima moramo prepoznati strukturu troškova. U toj strukturi troškova prepoznajemo 4 kategorije:

1. Fx troškovi – imamo objekat, imamo računarsku opremu, kupimo nešto u zakup – ti fx troškovi koji su uslovljeni samim postojanjem prodaje. Planiramo ih tako što podjemo od istorijskih troškova, korigujemo ih za očekivanu inflaciju i eventualno za nove planove koji su vezani za ove troškove (još koju prostorjiju uzeti u zakup). Veoma teško ihj jre precizno rasporediti po nosiocima. Uvek je to subjektivno pitanje koliko je to tačno.

2. Diskrecioni troškovi – nastaju pod uticajem tekućih odluka. Pre svega se vezuju za troškove promotivnih aktivnosti. Planiraju se uz pomoć nekih iod prethodno navedenih metoda. Problem rasporedjivanja po nosiocima.

3. Varijabilini troškovi – možemo ih prepoznati najčešće i najviše u okviru distribucije. Planiramo ih tako što podjemo od toga kolika je prodaja i vežemo ih za prodaju. Lako ih možemo vezati za proizvode.

4. Semivarijabilni troškovi – sadrže i fx i vvar komponentu i kao teakve ihnije lako planirati nego ih treba razdvojiti. Treba naći način da te mešovite troškove nekako odvojimo na fx i var komponentu.

102

U ovom našem primeru nećemo ići pojedinačno već ćemo imati jedan plan neproizvodnih troškova.

6.2 TROŠKOVI OPŠTEG UPRAVLJANJA I ADMINISTRACIJE

To su troškovi vezani za donošenje odluka, administrativne poslovne, opšti poslovi... Po vrstama to bi bili troškovi dnevnica, kancelarijskog materijala, centralne uprave, energije... Problem je što poslednjih 10ak godina se povećava njihovo učešće u ukupnim troškovima što opterećuje dobitna ostvarenja. Neka istraživanja kažu da kada preduzeću ne ide dobbro i kada to preduzeće biva preuzeto od nekog drugog, često to drugo preudzeće skrati ove troškove za duplo. Ništa se ne dešava sa stanovišta funkcionisanja iako su ti troškovi prepolovljeni. Kako ih planirati? Postoje različiti pristupi, ali nećemo se opterećivati njima. Možemo krenuti od istorijskih troškova korigovanih za inflaciju. Ali sve ovo što treba da bude dodato na te troškove mora biti preispitano i odobreno od nadležnih u preduzeću. Samo ono što se preduzeće orocenjuje da je opravdano, bez čega ne može da se posluje, treba biti odobreno. To ne znači da ne treba preisiptitati i neke troškove iz prošlosti da li su opravdani ili ne. Ovo su uglavnom fx troškovi, retko kad se pojavljuju varijabilni. I evo sad zadatak. Gledamo VT koje vezujemo za prodaju, a onda FT... Informaicje o ovim troškovima su dati na strani 18, poslednja 2 pasusa. Prva informacija u ovom planu je Planirana prodaja (t1, planirane količine). Troškovi prodaje po jedinici – u ovom slučaju 2din/jed. Ukupni VT prodaje – 1x2. Ostaju još fx troškovi, njih planiramo u ukupnim iznosima a posle ih rasporedjujemo po kvartalima. Ovi troškovi u ukupnom iznosu, 50.000 plate, 100.000 promotivne aktivnosti, 20.000 opšta uprava, ostali OFT 30.000. i sada to alociramo po kvartalima, pretpostavka da to radimo u jednakim delovima. Imamo sada sve troškove po vrstama. Možemo da izračunamo ukupne opšte fx troškove. Zbir VT i FT predstavlja Ukupne neproizvodne troškove (I3+II5). T-8 PLAN (BUDŽET) NEPROIZVODNIH TROŠKOVA

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

I VT 1.Plan prodaje 7.800 8.800 9.600 8.300 34.500 2.Tr.prod.po jedinici 2 2 2 2 2 3.Ukupni VT prodaje 15.600 17.600 19.200 16.600 69.000 II FT 1.Tr.plata 12.500 12.500 12.500 12.500 50.000 2.Tr.promot.aktivnosti 25.000 25.000 25.000 25.000 100.000 3.Tr.opšteg upravljanja 5.000 5.000 5.000 5.000 20.000 4.Ostali Opšti FT 7.500 7.500 7.500 7.500 30.000 5.Ukupni OFT 50.000 50.000 50.000 50.000 200.000 III UKUPNI NEPROIZVODNI TROŠKOVI

65.600 67.600 69.200 66.600 269.000

103

7. PLAN KAPITALNIH ULAGANJA

Plan kapitalnih ulaganja je vrlo jednostavan. Treba voditi o ovome računa... Imati u vidu: „plan kapitalnih ulaganja je ili u master budžetu ili je pored njega kao specijalni... odnosi se na period koji je duži od godinu dana (5, 10, 15 god), sadrži planirane investicije, planirane projekte u nekom dužem vremenskom periodu, i tu imamo dve dimenzije – po horizontali (ceo projekat koji traje 7god, dugi projekat 10god) i po vertikali (kolika su izdavanja po pojedinim godinama).“ Plan koji traje. A mi ovde pričamo o operativnim budžetima, zanima nas samo prva godina koja dolazi posle tekuće. Nas zanima šta je to što postoji u tom planu a realizuje se u ovoj godini. Bitan izbor investicionih projekata. Trebaju nam oni projekti koji će nam uvećati tršišnu vrednost. Treba videti kolika su ulaganja predvidjena po pojedinačnim periodima. T-9 PLAN (BUDŽET) KAPITALNIH ULAGANJA

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

(1) Kapitalna ulaganja - 24.000 94.000 80.000 196.000 (2) Ukup. kap. ulaganja (strana 18, planirana ulaganja, trebaće nam za cash flow) (ukupna kapitalna ulaganja da rešimo sami) 21. maj 2007.

PROJEKCIJE NOVČANIH TOKOVA

Kako objediniti sve parcijalne planove u jedan opšti plan zvani master budžet... U okviru master budžeta projektovaćemo CF izveštaj, dobitna ostvarenja i finansijsku strukturu. Generalno ovaj plan može da se pravi neposredno posle svih planova ili eventualno na kraju budž procesa kada pripremimo BS i BU. Ako se koristi neposredno posle svih parcijalnih planova onda se najčešće zajedno sa ovim planom prati potreba preduzeća za zaključivanjem. Generalna razlika - ovo jeprvi celoviti plan koji se bavi svim dešavanjima (u ovom slučaju sa stanovišta priliva i odliva). Obuhvata sve pojedinačne planove koji su povezani sa prilivima i odliivima. Odgovornost – služba računovodstvenog planiranja. Pri tome, to nije samo rač-tehnički posao, on podrazumeva donošenje nekih poslovno-finansijskih odluka.

104

Treba imati u vidu da je to plan u ookviru koga se testiraju sve one aktivnosti koje smo imali u prethodnim parcijalnim planovima. U okviru ovog plana se testira izvodljivost nameravanih aktivnosti. Osnovni cilj je da se vodi računa o likvidnosti. Zato što nijedan drugi izveštaj to ne može da uradi na dovoljno dobar način. Profitabilnost koju možemo pročitati u BU često nije dovoljna da se proceni likvidnost preduzeća. BS takoñe nije dovoljan. Potrebne su projekcije CF kako bi se otkrili viškovi i manjkovi. Najbolji instrument za upravljanje likvidnosšću preduzeća. Ciljevi ovog izveštaja:

1. Otkriti gotovinsku poziciju preduzeća u nekom narednom periodu, 2. Treba da omogući ID viškova i nedostataka novčanih sredstava u kratkim

obračunskim periodima, 3. Treba da ukaže na potrebu preduzeća da se zadužuje (da li ima potrebe za drugim

izvorima finansiranja ili ne). 4. Treba da pomogne da se usklade prilivi i odlivi koji su povezani sa prihodima, sa

rashodima, sa obrtnim kapitalom, sa investicijama i obavezama, 5. Treba da postavi standarde za kontrolu.

Radi se o projekcijama. Metode neke stoje na raspolaganju, i to direktan metod ili indirektan. Pri tome, za potebe operativnog planiranja (mesečnog, kvartalnog) češće se koristi direktna metoda. Za dugoročno planiranje, za strategijske budžete češće se koristi indirektna metoda, koja podrazumebva pripremu samo na bazi BS i BU. Mi ćemo koristiti direktnu metodu. Uz to mi ćemo imati plan CF i zajedno sa tim planom predstavićemo plan finansiranja. Cilj je da se kroz plan CF utvrditi da li postoji potreba za dodatnim zaduživanjem, i ukoliko postoji koliko će nas koštati. Napravićemo dva pomoćna plana na osnovu kojih ćemo otkriti najznačajnije prilive i odlive u tom planu. Najznačajniji prilivi dolaze od prodaje proizvoda i usluga, a najznačajniji odlivi gotovine nastaju po osnovu nabavke direktnog materijala. T-10 PLAN OČEKIVANIH PRILIVA GOTOVINE PO OSNOVU PRODAJE PROIZV. I USL.

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

1.Priliv iz preth godine 472.500 472.500 2.Prilivi od prod u I kv 210.600 491.400 702.000 3.Prilivi od prod u II kv 237.600 554.400 792.000 4.Prilivi od prod u IIIkv 259.200 604.800 864.000 5.Prilivi od prod u IVk 224.100 224.100 UKUPNI PRILIVI 683.100 729.000 813.600 828.900 3.054.000

105

Ranije smo govorili da prilivi nisu isto što i prihodi. Prihode smo utvrdili u T1, a da bismo utvrdili prilive, pogledati napomene u zbirci, str 17. 30% potraživanja se naplaćuje od kupaca u gotovu, a 70% do kraja sledećeg kvartala. E, sad... Da vidimo šta bismo ovde imali. Pod 1) prilivi iz prethodne godine. I prethodne godine je bila neka prodaja, pretpostavimo da su uslovi prodaje bili isti. Koliki je priliv u ovoj godini? Pogledati BS, iznos potraživanja. Ono što nije plaćeno na kraju prethodne godine to je završilo u BS na poziciji potraživanje. 472.500 biće priliv prvom kvartalu. I to je sve što imamo iz prethodne godine. Pod 2) Prilivi od prodaje u prvom kvartalu. Znači u prvom kvartalu prodali smo 7.800 po ceni od 90, prihodi su 702.000 (plan prodaje), 30% od toga je 210.600, to su prilivi u prvom kvartalu, onih 70% preostalih biće priliv u drugom kvartalu. Pod 3) Prilivi od prodaje u II kv, na isti način, ph od prodaje 792.č00, 30% je plaćeno u gotovu, 70% je priliv u III kvartalu. Pod 4) prilvi u trećem kvartalu, prihodi su 864,000, ista procedura. Pod 5), onih 70% ostaje za sledeći kvartal. T-11 PLAN OČEKIVANIH ODLIVA GOTOVINE PO OSNOVU NABAVKE DIR.MATER.

K v a r t a l i Elementi I II III IV

Ukupno

1.Odlivi iz nabavke prethodne godine 133.400 133.400 2.Odlivi za nabavke u I kv 138.700 138.700 277.400 3.Odlivi za nabavke u II kv 154.350 154.350 308.700 4.Odlivi za nabavke u III kv 158.800 158.800 317.600 5.Odlivi za nabavke u IV kv 145.850 145.850 6. UKUPNI ODLIVI 271.840 293.050 313.150 304.650 1.182.690

Kao što smo tamo imali prilive iz prethodne godine, i ovde ćemo imati odlive iz prethodne godine. Neophodan namje prethodni BS, i to obaveze prema dobavljači. Na strani 18 se kaže da preduzeće nabvalja materijal tako da jednu polovinu plaća odmah, a drugu polovinu do kraja sledećeg kvartala. Ako pogledamo u BS dobavljača, videćemo iznos 133.400, pretpostavimo da je i prošle godine nabavka vršena na isti način. Odlivi za nabavke u I kvartalu, da li su nam sada relevantne info o troškovima ili o nabavci direktnog materijala? Trebaju nam informacije o nabavci direktnog materijala. Treba nam ono šta ćemo nabaviti, a to ćemo naći u T6. U tom budžetu videćemo da je na kraju plan nabavki za I kv 277.400, za drugi 308.700, za treći 317.600, a za četvrti 145.850x2. Za četvrti kvartal, jedna polovina biva plaćena, dok druga čeka naredni kvartal. To nisu ukupni odlivi preduzeća ovo pod 6! Sada su se stekli uslovi za pripremanje izveštaja o projektovanim novčanim tokovima.

106

T-14 PLAN (BUDŽET) TOKOVA GOTOVINE SA PLANOM FINANSIRANJA K v a r t a l i Elementi

I II III IV Ukupno

I NOVČANI PRILIVI 1.Gotovina na početku 10.500 10.160 10.510 10.760 10.500 2.Prilivi po osnovu prodaje 683.100 729.000 813.600 828.900 3.054.600 3.Planirani prilivi 693.600 739.160 824.110 839.660 3.065.100 II NOVČANI ODLIVI 1.Nabavka direktnog mater. 271.840 293.050 313.150 304.650 1.182.690 2.Troškovi direktnih plata 64.000 72.000 76.000 68.000 280.000 3.Opšti troškovi proizvodnje 240.000 250.000 255.000 245.000 990.000 4.Tr.marketinga i upravljanja 65.600 67.600 69.200 66.600 269.000 5.Kapitalna ulaganja - 24.000 94.000 80.000 196.000 6.Porez na dobitak 12.000 12.000 12.000 12.000 48.000 7.Odliv po osnovu dividendi 30.000 30.000 30.000 30.000 120.000 8. PLANIRANI ODLIVI 683.440 748.560 849.350 806.250 3.087.690 9.Min potrebni saldo gotovine 10.000 10.000 10.000 10.000 10.000 10.Planirane potrebe za gotov. 693.440 758.560 859.350 816,250 1.097.690 III VIŠAK (NEDOSTATAK) GOTOVINE (I3-II10)

160 (19.490) (35.240) 23.410 (32.590)

IV PLAN FINANSIRANJA 1.Finansiranje iz kredita - 20.000 36.000 - 56.000 2.(Otplata kredita) - - - (20.000) (20.000) 3.Trošk. kamata - - - (3.300) (3.300) 4.Efekti finansiranja - 20.000 36.000 (23.300) 32.700 5.Gotovina na kraju perioda 10.160 10.510 10.760 10.110 10.110 Sadrži tri celine, novčane prilive, odlive i potrebe za gotovinom. Počinjemo sa prilivima (I). Unutar toga samo dve pozicije, prilivi najvećim delom dolaze povodom prodaje proizvoda, ali treba uzeti u obzir i gotovinu kojom preduzeće raspolaže. Iznos te gotovine – BS, vidiom tamo šta stoji. Nemamo onformacije za II, III i IV kvartal. Ovaj izveštaj da bismo ga kompletirali moramo ga popunjavati po vertikali. Mi ćemo prvo uneti sve podatke koje sada imamo. U nekom trenutku ćemo videti zašto moramo ići prvo po vertikali. Dalje, prilivi po osnovu prodaje. To već imamo u T10. Dalje, idemo na odlive. Nabavka direktnog materijala T11. Troškovi direktnih plata T4. Pretpostavićemo da smo ih odmah isplatili. Opšti troškovi proizvodnje – T5. Voditi računa o Am, ona nije odliv sredstava, tako da iz tog plana moramo izuzeti troškove amortizacije, za svaki kvartal tako!!! Troškovi marketinga i upravljanja – T8. Radi se o prodaji, pa možda negde postoje troškovi Am, ili Am računarske tehnike, pa ako ih slučajno ima, izvući ih iz plana. Kapitalna ulaganja – T9. (II1-5) – vide se iz parcijalnih planova. Porez na dobitak (pretpostavimo stopu poreza 20%), BU. Plaća se isto u svakom kvartalu, al prvo smo ga uzeli u ukupnom iznosu pa ga delimo. Možemo da ga zaokružimo. Ovo je obračun po VT, a on nije priznat za poreske ciljeve pa taj porez možda ne bude baš onakav kako stoji u BU. Postoje i drugi odlivi osim plaćanja poreza. Recimo, traži se od preduzeća da plaća dividende u iznosu 10% od akcijskog kapitala. Opet ćemo pretpostaviti da se plaćaju isto u svim kvartalima. U praksi ne mora da bude tako. Planirani odlivi (II) sabiramo sve od 1 do 7.

107

Preduzeće uvek mora da ima nešto na računu da bi moglo da ispunjava svoje obaveze. Dodati minimalni potrebni saldo gotovine. To je nešto što se manje-više zna u svakom preduzeću. Ovde je to 10.000 u svakom kvartalu. Ako je izveštaj ovako komponovan, šta je cilj? Gledamo sklad izmedju priliva i odliva. Ako su odlivi veći od priliva moramo da razmišljamo o dodatnom ginansiranju. Zato sad ovde dodajemo plan finansiranja. Dodatno finansiranje može biti iz dugoročnih, kratkoročnih kredita. Mi ćemo uzeti da je ovde sve iz kratkoročnih kredita. Otplata kredita, kao odlivi. Troškovi kamata (10% na godišnjem nivou) – pretpostavićemo da se plaćaju tek kad se utme kredit na kraju perioda. Efekti finansiranja (1-2-3). Gotovina na kraju (I3-II8+IV4). Sada moramo da problem rešimo po vertikali. Višak priliva u odnosu na odlive. Gde ćemo to da uložimo, to razmišljamo. U ovom slučaju, 160 nije za investiranje, to ćemo odložiti. Očigledno je da nam ne treba ni zaduživanje. Idemo dalje. Gotovina na kraju 10.160. E, sad možemo dalje. Gotovina na početku, ovih 10.160 je gotovina na početku II kvartala. Sada možemo da izračunamo Planirane prilive. Ovde su odlivi veći od priliva. Preduzeću nedostaje 19.490. Ako bi htelo da finansira te aktivnosti, mora da finansira to dodatnim zaduživanjem (alternativa je da recimo smanjimo neke troškove, ili povećamo % naplate u gotovom, ali sada to nećemo raditi). Uzećemo kredit od 20.000. Znači to je finansiranje iz kredita. Kamate plaćamo na kraju godine. Efekti finansiranja biće 20.000. Stanje gotovine na kraju jeste 10.510. To je opet početno stanje na početku III kvartala. I ovde imamo negativnu veličinu od 35. 240, uzećemo kredit od 36.000. Još uvek ne vraćamo ništa, ne plaćamo kamatu još uvek. Saldo gotovine na kraju 10.760. Ista procedura i za IV kvartal. Sada su nam ukupni prilivi veći od ukupnih odliva za 23.410. sada su se stekli uslovi da nešto od kredita vratimo. Možemo da vratimo kredit od 20.000, to je odliv. Plaćamo kamatu 3.300 (10% na godišnjem nivou, kasnije će biti objašnjeno odakle ovaj iznos). Gotovina na kraju 10.110. Poslednja kolona: gotovina na početku =10.500, itd. Kredit =20.000, kamata je 10%, od 12 meseci, ¾ godine smo plaćali kamatu. Dakle, kamata je 2.000, pa puta 3, podeljeno sa 4 =1500. Kredit =36.000, kamata je 10%, što znači 3.600 na godišnjem nivou. Kredit smo povukli na početku trećeg kvartala, dakle, plaćamo kamatu za druga dva kvartala. 3.600 x ½ =1.800... Na kraju, 1.800 + 1.500 = 3.300 Savet: da se prilično oslonimo na zbirku, da provežbamo te zadatke.

108

23.maj 2007.

PROJEKCIJE DOBITNIH OSTVARENJA B.U. Vreme – period za koji treba ostvariti dobitna ostvarenja. Projektovani BU treba da _____ CF izveštaje.

Elementi 01.01.-31.12.200x T1 I Prihodi od prodaje

II Troškovi prodatih proizvoda 3.105.000 1.794.000

III Kontribucioni rezultat proizvodnje (I-II) IV Varijabilni troškovi marketinga

1.311.000 69.000

V Kontribucioni rezultat VI Fiksni troškovi

1.242.000 1.000.000

T5 1. FT proizvodnje 2. FT marketinga i upravljanja

800.000 200.000 T8

VII Poslovni rezultat (V-VI) VIII Rashodi kamata

242.000 3.300 T12

IX Neto rezultat pre poreza X Porez na dobitak

238.700 48.000

XI Neto rezultat posle poreza XII Isplaćene dividende

190.700 120.000

XIII Nerasporeñeni dobitak 70.700

ISHODIŠNI BS

OČEKIVANE PROMENE U BUDŽ.

PERIODU

PROJEKTOVANI BILANS STANJA

Potencijali preduzeća

Promene na imovini, na obavezama, na kapitalu

109

PROJEKCIJE BILANSA STANJA

ELEMENTI Prethodna god. Budžetska god. T9 1.157.200

1.157.200 1.195.200 1.195.200

1.957.200 800.000

2.155.200 960.000

567.800 649.210 84.800 116.200

T6 43.200 41.600

48.600 67.600 T2

I STALNA IMOVINA 1. Osnovna sredstva – neto

a) Osnovna sredstva – bruto b) IVOS

II OBRTNA IMOVINA 1. Zalihe

a) Materijal b) Gotovi proizvodi

2. Potraživanja 3. Gotovina

472.500 10.500

522.900 10.110 T12

III UKUPNA AKTIVA 1.725.000 1.844.410 1.591.860 1.662.560

1.200.000 391.860

1.200.000 462.560

133.140 181.850

I SOPSTVENI KAPITAL 1. Akcijski kapital 2. Nerasporedjeni dobitak

II OBAVEZE 1. Krediti 2. Dobavljači

- 133.140

36.000 145.850 T6

III UKUPNA PASIVA 1.725.000 1.844.410 U okviru stalne imovine. Da li je došlo do promene tu, gledamo parcijalne budžete. Da li se promenila stalna imovina? T9, plan kapitalnih ulaganja. Kapitalna ulaganja vidimo da su na godišnjem nivou 198.000, radi se o novim investicijama, i taj iznos će uvećati bruto vrednost osnovnih sredstava. Treba nam neto vrednost. Bruto vrednost korigovati sa IVOS. IVOS se povećava za koliko? Za iznos Am, projektovana Am je 160.000. Neto vrednost osnovnih sredstava je sada 1.195.200. Obrtna imovina, u okviru toga na prvom mestu zalihe. Materijal 48.600, Gotovi proizvodi 67.600. Ajmo za materijal, imali smo 43.200 a sada 48.600, nešto se tu malo povećalo. Idemo plan nabavke, dakle plan nabavke T6, pa u tom planu vidimo da ima različitih vrsta materijala. Za „M“ na kraju projektovne zalihe su 3.600, puta NC što iznosi 10. Za „P“, 63jed x 20NC. TO dodje 36.000+12.600=48.600. Ajmo sad zalihe gotovih proizvoda, gledamo plan proizvodnje, tamo se nalaze zalihe na kraju – iznos zaliha na kraju je 1.300, pa puta PCK što je 52, i dobijemo 67.600. Potraživanja. Na kraju godine treba da vidimo kakvi su uslovi plaćanja, proizvode prodajemo tako što naplaćujemo 30% u gotovu, 70% na kredit. 747.000x70% = 522.900 – vrednost prodaje u poslednjem kvartalu. Gotovina – podaci iz T12. Kako će povećanje aktive biti finansirano, videćemo u pasivi. Krećemo od obaveza. Kredita na početku nije bilo. Nabavili smo prvi put 20.000 pa onda 36.000, ali smo u poslednjem kvartalu vratili 20.000, tako da su nam krediti 36.000. Voditi računa na ispitu, u nekom kvartalu se mogu pokriti krediti. Obaveze prema dobavljačima, pogledati uslove plaćanja, koliko smo nabavili u poslednjem kvartalu, jednu polovinu plaćamo odmah, a ona druga su obaveze prema dobavljačima (291.700:2). Ostao nam je još kapital. Akcijski kapital, ne kaže se da je bilo nove emisije, tako da ostaje na istom nivou. Koliki je iznos nerasporedjenog dobitka? (BU) 77.700 tekuće godine + nerasporedjeni dobitak prethodne godine = 462.560.

110

Može li, ako preduzeće posluje sa dobitkom, nerasporedjeni dobitak da bude manji nego prethodne godine? Može u situacijama kada preduzeće plati dividende koje su veće od dobitka tekuće godine, a to može da uradi samo ako ima nerasporedjen dobitak iz prethodne godine.

FLEKSIBILNO PLANIRANJE I KONTROLA

Iz procesa budžetiranja proizilazili su neki budžeti. Pominjemo statički i flex budžet. Budžetiranje – proces prevodjenja upravljačkih namera u finansijske projekcije. To možemo raditi ako imamo jedan nivo aktivnosti. U prethodnom primeru smo radili sve za jedan nivo aktivnosti – jedan nivo prodaje i jedan nivo proizvodnje. Ako projekcije vršimo samo za jedan nivo aktivnosti – to je onda statički budžet. Proces prevodjenja upravljačkih namera u finansijske projekcije za jedan nivo aktivnosti. Tako budžetiranje može kada je okruženje stabilno, kada nema značajnijih odstpanja izmedju planiranog i ostvarenog. U praksi je drugačije i tada statički budžeti nisu dobri za planiranje. Flexibilni budžeti – proices prevodjenja upravljačkih namera u finansijske projekcije za različite nivoe aktivnosti. Testiramo različite scenarije. Flex budžetiranje podrazumeva više različitih scenarija. Da bismo mogli da napravimo flex budžet, neophodne su neke pretpostavke:

1. Utvrditi relevantni raspon aktivnosti – utvrditi raspon aktivnosti u okviru kga će fx troškovi biti na istom nivou, a var će biti proporcionalni. Npr. izmedju 100 i 150 hiljada jedinica proizvoda, fx će biti isti, a var će biti proporcionalni. Ako se obim proizvodnje poveća na 160, onda se menjaju fx troškovi.

2. Utvrditi način ponašanja troškova u tom rasponu aktivnosti – troškove podelimo na fixni i varijabilni deo, i one semivarijabilne podelimo na fixnu i varijabilnu komponentu.

3. Izbor nivoa aktivnosti – izabrati obim za koji ćemo praviti budžet. Ako je raspon od 100 do 150, onda idemo na optimističku, pesimističku varijantu i neku izmedju. Pravimo budžet za 100, za 125 i za 150 hiljada. Pravimo budžet za 3 nivoa aktivnosti, a možemo i za više.

4. Pripremamo flexibilni budžet i pri tome se koristimo nekom budžetskom formulom – najčešće sa AX+B, gde su A varijabilni troškovi, B fixni troškovi, X je obim aktivnosti.

5. Na kraju godine prevodimo projekcije u flexibilnom budžetu na ostvarenom nivou aktivnosti.

Ako su ispunjeni svi ovi uslovi, možemo pristupiti flex budžetiranju. Nećemo se sad vraćati parcijalnim budžetima, mi ćemo sada proces flex budžetiranja prikazati na projektovanom BU, samo projekcija dobitnih ostvarenja, to je najjednostavniji deo u okviru flex budžetiranja.

111

T-1 FLEXIBILNI PLAN (BUDŽET) ALTERNATIVNI NIVOI AKTIVNOSTI ELEMENTI

Planirani ph i tro po jed. 13.000 15.000 17.000

I Prihodi od prodaje 52 676.000 780.000 884.000 II VT 26 338.000 390.000 442.000

1. Direktni mat. 13 169.000 195.000 221.000 2. Direktni rad 8 104.000 120.000 136.000 3. OVT 5* 65.000 75.000 85.000

III Kontribucioni rez. 26 338.000 390.000 442.000 IV FT - 300.000 300.000 300.000 V POSLOVNI REZULTAT

- 38.000 90.000 142.000

Primer broj 8, zbirka. Raspon aktivnosti 13000-17000. Razvijamo budžet u okviru raspona aktivnosti. Na bazi ovih informacija treba da napravimo taj flex budžet. Prosečna prodajna cena je 52din/jed. Vrednost ukupnih prihoda, obim aktivnosti x PC. Varijabilni troškovi. (ako imamo proizovd A i B, nećemo imati 2 flexibilna budžeta, nego u okviru ph staviti Ph od A, Ph od B). Varijabilni troškovi u ovom primeru, direktni materijal, direktni rad, OVT. Prosečni troškovi direktnog mateirjala su 13, pa to puta obim aktivnosti. *OVT - treba biti oprezan. Ovde se kaže, OVT su planirani u iznosu 3,125 po jednom času izrade, a prosečni planirani direktni časovi rada za jedinicu proizvoda su 1,6. Koliko iznose OVT? Proizvod ove dve veličine. Kontribucioni rezultat (I-II). Sasvim slučajno se desilo da je stopa kontribucionog rezultata 50%. Sad pokriti FT kontribucionim rezultatom. Sada najjednostavnije možemo da vidimo zašto je dobar varijabilni obračun. U procesu projektovanja od kombinovanja var tro, ph... FT ne utiču na prihodna ostvarenja. 28. maj 2007.

KONTROLA ZASNOVANA NA FLEXIBILNIM BUDŽETIMA

Fleskibilni budežti omogućavajud a pravimo preojeckije za različite nivoe aktivnosti. Postoji bitna pretpostavka: troškovi podeljeni na varijabilne i fixne. To je prednost. Planiranje i kontrola jesu dve upravljačke aktivnosti koje su tesno povezane, i jedno bez drugog gotovo da ne može da postoji. Neke specifičnosti u odnosu na kontrolu kod statičkih budžeta. Porediti ostvarenja s drugim preduzećem ’ kontrola preduzeća kao celine. A može biti i kontrola koja se zasniva na ostvarenjima u prethodnim godinama – promena strukture proizvoda.. najbolje je kad imamo projekcije, onda to poredimo sa onim što smo ostvarili. Sam proces kontrole podrazumeva nekoliko faza:

- Postaljvamo ciljeve - Moramo da merimo ostvarenja da bismo merili odstupanja - Analiza odstupanja sa ciljem da utvrdimo gde su nastala i koje za njih odgovoran. - Korektivne akcije. (pogledati dobro sliku u knjizi – dolazi na ispit).

112

Kada postoji plan, budžet, postoji i nešto što je ostvareno i postoje i odstupanja koja mogu biti povoljna i nepovoljna. Pretpostavimo da je preduzeće planiralo proizvodnju i prodaju 10.000. pokazaćemo problem samo na var tro. Planirani varijabilni troškovi pretpostavimo da su 48 din. To je ono što je planirano. Ajmo sada da izvršimo kontrolu. Dakle, planirani troškovi, ukupan iznos 480.000. Ostvareno... Pretpostavimo da su nastali troškovi od 450.000. Razlika predstavlja neko odstupanje, to odstupanje je 30.000 – povoljno odstupanje. Planirali smo troškove od 480 a ostvarili od 450 hiljada. Jedan nivo aktivnosti, planirano, ostvareno, razlika je odstupanje. Ajmo da kažemo stvarna proizvodnja i prodaja 9.000, stvarni varijabilni troškovi 50 (450.000:9.000). mi smo planirali troškove od 480.000 za porizvodnju od 10.000 jedinica. Mi smo zapravo proizveli 9.000 jedinica. Hiljadu jedinica uopšte nismo proizveli. Treba da poredimo iste osnove, iste količine. Mi smo stvarno proizveli i prodali 9.000, treba da utvrdimo planirane troškove za stvarno prodate količine – 9x48=432.000. Nastalo je 450.000, a planirano 432.000. Šta onda imamo, imamo odstupanja 18.000 – negativna. To potpuno menja sliku o efikasnosti preduzeća. e sad, odstupanja u obimu – 480.000-432.000 =48.000, ova odstupanja su nastala kao posledica pomeranja u obimu, pozitivno odstupanje, posledica činjenice da nismo proizveli i prodali 1000 proizvoda. U neto iznosu, odstupanje je 30.000. razlaganje odstupanja jednim delom na ono što se odnosi na efikasnost (poredjenje sa istom osnovom), i drugi deo odstupanja koji su posledice neostvarenog planiranog obima u budžetu. Ako imamo kontrolu na osnovu statičkog budžeta imamo samo krajnji ishod, a kod flexibilne kontrole imamo i ovo razlaganje. Tamo gde su bili stvarni prihodi imamo stvarne količine puta stalne cene. Tamo gde su statički, imamo planirane količine puta planirane cene. E sad, flexibilni budžet – planirane cene puta stvarne količine. Suština je da ova odstupanja podvojimo na ona koja su posledica u obimu i na ona koja su posledica u efikasnosti.

113

KONTROLA DOBITNIH OSTVARENJA

Kontrola dobitnih ostvarenja može se vršiti na nivou preudzeča, investicionih centara, i na nivou profitnih centara. Kako ćemo vršiti tu kontrolu? uz pomoć fleksibilnih budžeta. T2 Analiza odstupanja dobitnih ostvarenja zasnovana na flexibilnom budžetu

ELEMENTI Ostvareni rezultat

Odstupanja od flex budžeta

Flex budž za ostvareni

nivakt

Odstupanja u obimu

Statički budžet

Prodate količine

16.000 - 16.000 1.000 15.000

I Ph od prodaje 800.000 - 800.000 20.000 780.000 II VT 424.000 (10.500) 413.500 (23.500) 390.000

1. Dir mat

219.200 (7.200) 212.000 (17.000) 195.000

2. Dir plat

128.000 (4.000) 124.000 (4.000) 120.000

3. OVT pr.

76.800 700 *77.500 (2.500) 75.000

III Kontribuc.rez.

376.000 (10.500) 386.500 (3.500) 390.000

IV FT 312.000 (12.000) 300.000 - 300.000 V Poslovni rez. 64.000 (22.500) 86.500 (3.500) 90.000

Gledamo onaj deo za 15000 jedinica. Flex budžet – radi sa stvarno prodatim količinama, dakle 16000. Flexibilini budžet, stvarne količine puta planirane cene. Ove cifre sto se poklapaju, sasvim slučajno se desilo. *OVT proizvodnje 77.500 – poslednja rečenica na 20.strani, ovt su planirani u iznosu od 3,125din po času i to puta ono što piše u poslendjoj rečenici na 20.strani. Odstupanja od flex budžeta 22.500, odstupanja u obimu 3.500, oba negativna, ta odstupanja u zbiru jesu negativna i iznose 26.000. da smo imali samo statički budžet, videli bismo razliku 26.000 ali ne bismo znali koji deo pripada odstupanjima u efikasnosti i obimu. Putem kontrole flex bdž primenjuje se - Upravljanje putem izuzeteaka – princip – za svaka pojedinačna odstupanja utvrdjuje se neki nivo tolerantnih odstupanja, nešto što je podnošljivo. Npr. ako troškovi materijala odstupaju 3% onda to i nije toliko važno, ali ako odstupaju više od 3% onda je to odstupanje značajno i treba otkriti zbog čega su nastala, ko je odgovoran za to. Menadžeri će svoje vreme utrošiti samo na ona odstupanja koja su od značaja za dobitnost preudzueća čime štete svoje vreme, i tako se podiže efikasnost kontrole. Pažnja se usmerava samo na ono što je materijalno značajno, što je iznad praga tolerancije.** Ovo je kontrola za više nivoe menadžmetna. Ovo često nije dovoljno za one koji neposredno upravljaju, koji vode poslove u porizvodnji, prodaji, koji brinu o ostvarenjima nekih segmenata. Potrebna im je detaljnija analiza. Pre nego što predjemo na detaljniju analizu, na ispitu se može desiti da se traži analiza odstupanja traži po proizvodima. Onda ph od prodaje, pa pod 1) proizvod A, pod 2) proizvod B, pa onda Dir tr mat, pod !) i pod 2) itd. FT u ukupnom iznosu ostaju, poslovni iznos ostaje u ukupnom iznosu. Nema dva izveštaja, samo jedan izveštaj koji može biti proširen i po proizvodima.

114

Kada govorimo o sledećem nivou kontrole,možemo govoriti o kontroli prodajnih ostvarenja i kontroli troškovi. kontrola troškova se raščlanjava na kontrolu direktnih i kontrolu opštih troškova. Kontrola prodajnih ostvarenja je nešto detaljniji nivo analize, nije dovoljno znati odstupanja, kolka su, ta kontrola podrazumeva da izolujemo koliko od ioznosa dostupanja je posledica promene cene, promene u količinama i koliko je posledica promenau asortimanu. Neka odstupanja jesu posledica i u asortimanu. Kad je reč o prodajnim ostvarenjima pratimo ova tri pre svega: u cenama, količinama, asortimanu. Merenje odstupanja na dva načina, efekte možemo meriti tako što ćemo pratiti efekte na prihode i tako što ćemo pratiti efekte na kontribucioni rezultat. Šta je bolje? Može i jedno i drugo. Narošlito u situacijama kada vršimo izolovoanu analizu odstuapanja od pradaej, onda je bolje meriti efektima na KR. Merenjem ph od prodaje, menadjeri često zaboravljaju na troškove. Da bi povećali prodaju mogu stimulisati proizvode sa visokim cenama, ali sa niskim KR, znsči zanemaruju troškove i idu u propast. Ako paralelno analiziramoi prodaju i troškove onda to možemo da iskažemo i preko prihoda. Ne treba zaboraviti na troškove u svakom slučaju. Zašto podvajamo odstupanja... Količine i cene... U statičkom bdž imamo dstupanja imamo 100.000 i ne vidimo da li je to zbog količina il cena il asortimana. A to je važno jer je odgovornost podeljena, mndž marketinga je odgovoran za cene, mndž prodaje za količine. Ta odstupanja su alocirana za one koji donose odluke. Mogu biti pozitivna i negativna, ako su negativna preduzeti neke mere, akos u pozitivna onda neki bonusi... Analiza po proizvodima, koliko su se promenili efekti po proizvodu A, po proizvodu B... Znači, podvojiti odstupanja po osnovu promena cena, količina i asortimana. T3 Obračun odstupanja po osnovu promena cena

Proizvodi Ostvarene

Prodajne Cene Planirane

Prodajne Cene Razlika

Prodate količine

Odstupanja

A 58 60 (2) 8.000 (16.000) B 42 40 2 8.000 16.000

UKUPNO - - - 16.000 -

Efekti po osnovu promene cena se posmatraju sa stanovišta prodatih količina.Neto efekat je 0, pa je otuda ovde nema nikakve razlike u ovim odstupanjima. Bez obzira na to, Možemo da vidimo da to što nema odstupanja ne znači da su nam oba proizvoda sa stanovišta politike cena ... Proizvod A – negativna odstupanja, a kod proizvoda B pozitivna odstupanja, onda su se kompenzovala (i to sasvim slučajno, najčešće se to neće dešavati). Važno je što ovde prvo možemo da izolujemo odstupanja od cena, da utvrdimo iznos odstupanja i što ta odstupanja možemo da razvijemo po pojedinačnim proizvodima. Ovde nema posebno merenje na ph, na KR... Sad merimo odstupanja u prodatim količinama. Recimo ako smo prodali manje ili više u odnosu na ono što smo planirali. T4 Obračun odstupanja po osnovu promena u količinama (efekat na KR)

Proizvodi Planir strukt

prodaje za ostv nivo aktivnosti

Prodaja u statičkom budžetu

Razlika KR po jedinici

(planirani – uvek)

Odstupanja

A 9.600 9.000 600 33,375 20.025 B 6.400 6.000 400 14.9375 5.975

115

UKUPNO 16.000 15.000 1.000 - 26.000

Ovde treba da izolujemo promene u količinama od promena u asortimanu i promena u cenama. Kako rešiti problem u odnosu na asortiman... Planirano je da prodamo 15000 jedinica proizvoda (iz statičkog budžeta) i planirana je struktura prodaje proizvoda (60% A, i 40% B). Da bi asortiman bio neutralan. Ostvareni nivo aktivnosti je 16.000. da smo prodali po planiranoj strukturi, to bi značilo da smo prodali proizovda A 16.000x60%, a ostatak je za proizvod B. Ukupna razlika kada je reč o količinama je 1.000. KR po jedinici = PC-VTjed. U ovom našem primeru sve te informacije imamo. I već na bazi ove info možemo da vidimo da nije svejedno u kojem pravcu će se kretati asortiman. Ako idemo u pravcu prodavanja proizvoda A biće bolje jer on ima veći KR. Iznos odstupanja= Razlika x KR po jedinici. Pozitivna odstupanja su jer je prodato više nego što je planirano, prodato je više i prouzvoda A i proizvoda B, ali ta odstupanja nisu identična. Vidimo kolika su odstupanja, pozitivna?, prodate količine veće?, odstupanja su pozitivna i za A i za B, bolje je povećati A. T5 Obračun odstupanja po osnovu promena u količinama (efekat na prihode)

Proizvodi Planir strukt

prodaje za ostv nivo aktivnosti

Prodaja u statičkom budžetu

Razlika Planirane

prodajne cene Odstupanja

A 9.600 9.000 600 60 36.000 B 6.400 6.000 400 40 16.000

UKUPNO 16.000 15.000 1.000 - 52.000

Po čemu se razlikuje utvrdjivanje ovih odstupanja... Umesto KR po jedinici imamo planirane prodajne cene. Ovde dobijamo povoljnija odstupanja jer ovde nisu ukjlučeni VT. 30. maj 2007. T6 Obračun odstupanja po osnovu promena strukture asortimana (efekat na KR)

Proizvodi Ostvarena prodaja

Planir. Strukt prodaje za ostv nivo aktivnosti

Razlika Planirani KR Odstupanja

A 8.000 9.600 (1.600) 33,375 (53.400) B 8.000 6.400 1.600 14.9375 23.900

UKUPNO 16.000 16.000 - - (29.500)

Vrlo retko se dešava da su ostvarenja kada je asortiman u pitanju ista kao i projekcije. Važnoj e utvrditi odstupanja da biuse došlo do zakjlučka da li se promene u asort kreću u korist onih proizvoda koji imaju veću profitabilnost (sudićemo po KR), i da li ćemo imati povećanje uk rentabilnosti preduzeća ili se te promene kreću u nepovoljnom smeru kao onim prozovidma koji donose nižu stopu KR. Važno je da te promene podvojimo po pojedinačnim proizvodima. U zbiru odstupanja ne moraju da budu značajna, ali gledajući po proizvodima možemo da utvrdimo čija odstupanja povoljno/nepovoljno utiču. Treba uporediti stvarnu prodaju sa planiranom strukturom prodaje za ostvareni nivo aktivnosti. Potrebne info o planiranom KR po jedinici proizvoda, iznos za proizvod A,

116

Ph-VT= 60-26,625 (pogledati stranu 20 i 21, tamo su ove informacije, planirani prosečni VT su 26, 625 piše tamo). T7 Obračun odstupanja po osnovu promene strukture asortimana (efekat na prihode)

Proizvodi Ostvarena prodaja

Planir. Struktura

prodaje za ostv nivo aktivnosti

Razlika Planirane

prodajne cene Odstupanja

A 8.000 9.600 (1.600) 60 (96.000) B 8.000 6.400 1.600 40 64.000

UKUPNO 16.000 16.000 - - (32.000)

Negativna odstpanja kd A, pozitivna kod B, isto kao i u prethodnoj tabeli.

Analiza odstupanja prodajnih ostvarenja (merena efektima na prihode)

Odstupanja u cenama Odstupanja u količinama Odstupanja u asortimanu

A B A B A B (16.000) 16.000 36.000 16.000 (96.000) 64.000

0 52.000 (32.000) 20.000

Ta odstupanja od 20.000 su posledica u asortimanu, promena u količinama i promena u cenama (ovde su nebitne jer su u zbirz 0). Za količine su odgovorni menadžeri prodaje, za asortiman, to je drugo pitanje. Možemo ispitivati zašto je odstupanje u količinama veće za proizovd A. Gde su nastala, zašto su nastala, da li su odstupanja pod kontrolom, sve ovo možemo videti iz ovih tabelica. Do sada smo imali detaljniju analizu vezanu za prihode, postoji druga strana BU, odnosno troškovi. Planiranje troškova – moramo imati i adekvatnu kontrolu, moramo da možemo da izolujemo odstupanja. Obično se misli na upravljanje ptroškovima usmerava samo na smanjenje troškova. Prostor za povećanje rezultata jeste i na smanjenju troškova, ali... Treba imati u vidu da ponekad moramo da podignemo trpškove da bismo podigli rezultat (promotivne aktivnosti recimo). (...23...) Koncept upravljanja troškovima – u okviru upravljanja rezultatom, ne može odvojeno. Treba na detaljniji nivo. Jedan deo ukupnih odstupanja jeste posledica pomeranja u troškova a u nutar toga posledica pomeranja u NC, drugi deo odstupanja je posledica u promeni efikasnosti. Kontrola opštih troškova - na jednoj strani OVT na drugoj OFT, ali ti OVT mogu malo da zakomplikuju analizu tako da nećemo to sad raditi. T8 Obračun odstupanja u direktnim troškovima po osnovu promene cena

Direktni troškovi Planirane cene

inputa Stvarne cene

inputa Razlika

Ostvarene količine inputa

Odstupanja

1. DIREKTNI MATERIJAL - - - 22.400 22.400 a. za proizvod A 8,0 7,75 0,25 12.800 3.200 b. za proizvod B 14,5 12,5 2,00 9.600 19.200 2. DIREKTNI TR PLATA - - - 25.600 0

117

a. za proizvod A 5,0 5,0 - 14.720 0 b. za proizvod 5,0 5,0 - 10.880 0 - - - - 22.400 Strana 21, date su nam sve informacije. Iznos odstupanja = Stvarne količine inputa x Razlika. E sad, kako doći do stvarnih količina... Stvarne količine po 8000 a stvarna potrošnja je 1,6 za A, i 1,2 za B... 8.000x1,6=12.800, i 8.000x1,2=9.600. Isto to i za plate, stvarna količina puta stvarna potrošnja. Odsutpanja za dir mat su pozitivna i za A i za B. U ovom primeru nema nikakvih odstupanja po osnovu plata što znači da su ukupna odstupanja =22.400. Jedna mala sugestija za ispit: tabela na strani 21, dati su elementi za direktne troškove. Date su planirane i ostvarene veličine. Ponekad se desi na ispitu da se izostavi kolona Cene, a onda nam se traži odstupanje od cene (troškovi : utrošci = cene), tako da to nije problem. T9 Obračun odstupanja u direktnim troškovima po osnovu efikasnosti

Direktni troškovi Planirane

količine inputa za ostv nivo akt

Stvarne količine inputa

Razlika Planirane

cene inputa Odstupanja

1. DIREKTNI MATERIJAL 20.000 22.400 (2.400) - (29.600) a. za proizvod A 12.000 12.800 (800) 8,0 (6.400) b. za proizvod B 8.000 9.600 (1.600) 14,5 (23.200) 2. DIREKTNI TR PLATA 24.800 25.600 (800) - (4.000) a. za proizvod A 14.400 14.720 (320) 5,0 (1.600) b. za proizvod 10.400 10.880 (480) 5,0 (2.400) - - - - (33.600)

Ova druga kolona – flexibilni budžet, planiramo pa za ostvareni nivo. Treba to uporediti sa stvarnim količinama inputa. Ajmo ostvaren nivo aktivnosit – 8000 A, 8000 B puta planirana potrošnja koja je 1,5 za A, i 1 za B. 8000x1,5=12.000 za A, a za B je 8000, u zbiru 20.000. Kad je reč o troškovima plata, ista priča. 1,8A, 1,3B. Stvarne količine inputa, to znamo, stvarne količine puta stvarna potrošnja. Ta ukupna odstupanja razlažemo na ona koja su posledic au promeni cena, vidimo šta je sa efikasnošću, ona su negativna. Negativna odstupanja nastaju po osnovu efikasnosti i pod A i pod B, više kod B, treba se usmeriti na taj pogon, na tu proizvodnu liniju, utvrditi uzroke. Iznos odstupanja, ko je odgovoran, kako ih svesti na prihvatljiv nivo. *Obratiti pažnju u knjizi na: - Motivacija: najčešća 2 pitanja: - str 619 – Da li UR može produkovati pogrešne motivacione efekte? (navedene neke stvari) - str 622 – Način formiranja bonusa – ili da ih navedimo ili da objasnimo neke od njih.