bbiilltteenn - genubih.ba · nauke 21. stoljeća te genetičara, čija znanja, kompetencije i uloga...

ISSN 2566-2899

BBiilltteenn UUddrruužžeennjjaa ggeenneettiiččaarraa uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii

Br. 1 | Maj 2017.

Tema broja:

Privatnost

genetičke

informacije

Str. 7

Kalendar:

21. mart – Svjetski

dan Down sindroma

Str. 9

Iz arhive:

Prvi poznati rad iz

oblasti populacijske

genetike bh.

stanovništva

Str. 11

Izdvajamo:

Workshop: Metode

izolacije DNK –

praktično i teorijsko

usavršavanje

Str. 15

2017 Bilten, 1

2 Udruženje genetičara u Bosni i Hercegovini – GENuBiH

Izdavač

Udruženje genetičara u Bosni i Hercegovini (GENuBiH)

Urednik

Doc. dr. Sanin Haverić, viši naučni saradnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Urednički odbor

Prof. emeritus dr. Rifat Hadžiselimović, naučni savjetnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Stojko Vidović, Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci

Prof. dr. Kasim Bajrović, naučni savjetnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Naris Pojskić, naučni savjetnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Lejla Pojskić, naučni savjetnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Doc. dr. Adaleta Durmić Pašić, viši naučni saradnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Doc. dr. Jasmina Čakar, viši naučni saradnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Doc. dr. Anja Haverić, naučni saradnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Dr. Naida Lojo Kadrić, naučni saradnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Dr. Amra Kazić, naučni saradnik, Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Semina Hadžiabulić, Agromediteranski fakultet, Univerzitet Džemal Bijedić

Prof. dr. Izet Eminović, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Slavka Ibrulj, Medicinski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Emina Kiseljaković, Medicinski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Doc. dr. Mirela Mačkić Đurović, Medicinski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Dunja Rukavina, Veterinarski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr. Azra Skender, Biotehnički fakultet, Univerzitet u Bihaću

Mr. Radmila Malešević, Klinički centar, Banja Luka

URL:

http://www.genubih.ba/Bilten.html

Bilten, 1 2017

Udruženje genetičara u Bosni i Hercegovini – GENuBiH 3

SADRŽAJ

PREDGOVOR ..................................................................................................................................... 4

Aktivnosti Udruženja genetičara u Bosni i Hercegovini od njegovog osnivanja do danas .............. 5

TEMA BROJA ..................................................................................................................................... 7

Privatnost genetičke informacije ................................................................................................. 7

KALENDAR ........................................................................................................................................ 9

21. mart – Svjetski dan Down sindroma ...................................................................................... 9

IZ ARHIVE ........................................................................................................................................ 11

Prvi poznati rad iz oblasti populacijske genetike bh. stanovništva:

Das Soldatenmateriale der Herzegowina in Antropologischer Beziehung ................................ 11

IZDVAJAMO .................................................................................................................................... 15

Workshop: Metode izolacije DNK – praktično i teorijsko usavršavanje .................................... 15

Southeast European Ichthyological Conference (SEEIC) ............................................................ 16

ESHG – RUBRIKA ............................................................................................................................. 18

NAJAVE KONFERENCIJA .................................................................................................................. 19

2017 Bilten, 1


PREDGOVOR

Poštovani prijatelji, kolege, članovi i simpatizeri Udruženja genetičara u Bosni i Hercegovini,

nakon šest godina uspješnog, manje ili više intenzivnog rada, GENuBiH započinje realizaciju

novog projekta – publiciranje Biltena. Cilj pokretanja Biltena je poboljšanje komunikacije i

interakcije sa svima koji žele biti aktivna komponenta Udruženja i onima koji žele biti korisnici

njegovih kapaciteta i ostvarenja. Namjera uredništva je da vas putem redovnih publikacija

informira o aktuelnostima iz oblasti genetike, promovira aktuelna dešavanja te najnovije

proizvode i aplikacije, obilježava značajne datume te predstavlja važne ličnosti iz oblasti

genetike i njoj srodnih disciplina koje primjenjuju genetička dostignuća.

Udruženje GENuBiH je formirano kao nestranačko, nepolitično, nevladino i neprofitno

udruženje građana i organizacija koje imaju zajednički interes u razvijanju, unapređivanju i

popularizaciji svih oblasti genetike. U proteklom periodu članovi Udruženja su organizirali

naučne skupove, konferencije i radionice, organizirali i učestvovali na manifestacijama koje

promovišu nauku i tehnologiju. Cilj Udruženja, je upoznavanje i povezivanje

bosanskohercegovačkih genetičara i profesionalaca iz srodnih oblasti koji djeluju u zemlji i

inostranstvu, što je preduslov za međusobnu saradnju i doprinos u unapređenju šire društvene

zajednice. Publiciranje Biltena će nedvojbeno značajno doprinjeti postizanju definiranih ciljeva

Udruženja. Također, realno je očekivati da će ova publikacija uticati i na afirmaciju genetike kao

nauke 21. stoljeća te genetičara, čija znanja, kompetencije i uloga u pojedinim oblastima društva

nisu prepoznati i iskorišteni na najbolji način. Pokretanjem Biltena, Udruženje nastoji

unaprijediti i osigurati kontinuiranu komunikaciju sa svojim članovima, simpatizerima i

partnerima Udruženja ili njegovih članova preko institucija u kojima djeluju.

Samo zajedničkim radom, kontinuiranom saradnjom, informiranjem i edukacijom, na

najbolji ćemo način promovirati genetiku kao nauku te istovremeno postati kompetentniji za

djelovanje u svim onim oblastima gdje genetika postaje (ili već jeste) jedina nauka koja daje

odgovore, a nesebičnim angažmanom u ovakvim publikacijama pomoći ćemo i širu afirmaciju

genetike u društvu i njenu popularizaciju među dolazećim generacijama. Zato, sa zadovoljstvom

vas pozivam da doprinesete kvaliteti Biltena Udruženja genetičara u Bosni i Hercegovini,

publiciranjem sažetih stručnih članaka te dijeljenjem zanimljivih i značajnih stručnih informacija

sa zajednicom bosanskohercegovačkih genetičara i svih koje interesuju dostignuća u genetici.

Sanin Haverić,

urednik

Bilten, 1 2017


Aktivnosti Udruženja genetičara u Bosni i Hercegovini od njegovog

osnivanja do danas

Prof. dr. Stojko Vidović

Prof. dr. Kasim Bajrović

Udruženje genetičara u BiH je osnovano

18. februara 2011. na Osnivačkoj Skupštini

Udruženja tokom I Simpozija genetičara u

Bosni i Hercegovini koji je organizovao

Institut za genetičko inženjerstvo i

biotehnologiju pod generalnim

potkroviteljstvom Federalnog ministarstva

za obrazovanje i nauku. Osnivači Udruženja

su eminentni genetičari, emeritirani

profesori, naučni radnici, redovni

univerzitetski profesori te doktori i magistri

nauka. Podršku osnivanju Udruženja je dalo

preko 100 simpatizera. Udruženje

genetičara u Bosni i Hercegovini je

prepoznato i kao pouzdan partner od strane

Evropskog udruženja humanih genetičara

(ESHG). S tim u vezi, Udruženje genetičara u

BiH ima kontinuiranu saradnju sa ESHG.

Svake godine članovi Udruženja genetičara u

BiH bivaju nominovani i nagrađeni

odgovarajućim stipendijama od ESHG-a te

svoje radove prezentiraju na godišnjim

ESHG konferencijama, gdje se dodatno i

educiraju o savremenim genetičkim

trendovima. Organi Udruženja genetičara u

Bosni i Hercegovini su: Skupština, Upravni

odbor, Etički odbor, Predsjednik i

Podpredsjednik Udruženja.

2011.

U saradnji sa Institutom za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju Univerziteta u

Sarajevu, organiziran seminar “Uspostava forenzičnih DNK baza u zemljama regiona:

iskustva i perspektive“, 3. i 4. mart 2011. u Sarajevu.

Stavljanje u funkciju prve web stranica Udruženja.

Uključenje u članstvo Mreže pravde u Bosni i Hercegovini (neformalne mreže nevladinih

organizacije) koja djeljuje u oblasti vladavine prava i zaštite ljudskih prava u cilju podrške

efikasnosti, neovisnosti i odgovornosti pravosudnog sistema Bosne i Hercegovine, kao i

kvalitetnog informiranja, obrazovanja i zastupanja interesa građanki i građana u sektoru

pravde.

2012.

Publiciran Zbornik radova (Proceedings - 1st Symposium of Geneticists in Bosnia and

Herzegovina, February 17-18, 2011, Sarajevo).

2017 Bilten, 1


2013.

Organiziran naučni skup „Genetika u BiH: retrospektiva i perspektiva“, kojeg je odobrilo i

finansijski podržalo Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke, sa ciljem sagledavanja

kadrovskih i ljudskih kapaciteta te razvoja i uloge genetike u pojedinim institucijama i

visokoškolskim ustanovama u BiH, 21. 10. 2013. godine u Sarajevu.

Učešće u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o liječenju neplodnosti biomedicinski

potpomognutom oplodnjom, održanoj 7. 11. 2013. u Sarajevu.

2014.

Realiziran projekt „Uspostavljanje savjetovališta i informativnog sistema za buduće

mlade znanstvenike“, kojeg je podržalo Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade

Kantona Sarajevo. U okviru ovog projekta kao i saradnje sa Evropskim udruženjem

humanih genetičara (ESHG), obilježen je Međunarodni dana DNK. Ciljana grupa u ovom

projektu (studenti i srednjoškolci) je upoznata sa ključnim genetičkim otkrićem 20. vijeka

– strukturom DNK molekule te uticajem koje je isto imalo na buduća istraživanja kao i

život savremenog čovjeka.

Učešće u međunarodnoj manifestaciji Noć istraživača u Banjoj Luci i Sarajevu.

U saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Sarajevu, organiziran naučni skup

„(Cito)genetika i biomedicina“, 23. i 24. maja/svibnja 2014.

2015.

U okviru saradnje sa Evropskim udruženjem humanih genetičara (ESHG), obilježen

Međunarodni dan DNK.

Učešće u međunarodnoj manifestaciji Noć istraživača u Banjoj Luci.

U saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjoj Luci, organiziran 2. Simpozij

genetičara u Bosni i Hercegovini, 2. i 3. oktobra 2015. u Banjoj Luci. Publicirana Knjiga

apstrakata sa ovog simpozija.

2016.

Obilježen Međunarodni DNK dan.

Učešće u međunarodnoj manifestaciji Noć istraživača u Sarajevu

2017.

Obilježen Međunarodni DNK dan,

Pripreme za realizaciju radionice: “Metode izolacije DNK - praktično i teorijsko

usavršavanje”, koja će se u saradnji sa Institutom za genetičko inženjerstvo i

biotehnologiju održati 3. i 4. juna 2017. u Sarajevu.

Bilten, 1 2017


TEMA BROJA

Privatnost genetičke informacije

Dr. Naida Lojo-Kadrić

16. marta 2017. godine, Evropsko

udruženje humanih genetičara (European

Society of Human Genetics – ESHG) je

izdalo saopćenje o novom prijedlogu

zakona u Sjedinjenim Američkim Državama

koji primorava sve zaposlene da se povrgnu

genetičkom testiranju i obavijeste svoje

poslodavce o rezultatima istog, ili pak da

snose posljedice u vidu plaćanja premija

zdravstvenog osiguranja u hiljadama dolara

više. ESHG osuđuje ovaj prijedlog zakona,

smatrajući da se zaposleni trebaju birati

prema svojim vještinama, a ne prema

budućim zdravstvenim rizicima. Udruženje

genetičara u Bosni i Hercegovini

(GENuBIH), takođe osuđuje navedeni

prijedlog zakona.

Objavljivanje rezultata prediktivnog

genetičkog testiranja može dovesti do

genetičke diskriminacije. Trenutno u

Sjedinjenim Američkim državama je na

snazi „Genetic Information

Nondiscrimination Act – GINA“ kojim se

zabranjuje korištenje informacija nakon

prediktivnog genetičkog testiranja u svrhu

zaposlenja i zdravstvenog osiguranja. Ovim

zakonom je predviđeno da pravo na

raspolaganje genetičkom informacijom

imaju samo osobe koje su se podvrgnule

genetičkom testiranju, te niko ne može

tražiti da raspolaže takvom informacijom,

osim ako je osoba ne želi podijeliti. GINA je

stupio na snagu 21. maja 2008 godine.

Devet godina kasnije, US House of

Representatives Committee on Education

and the Workforce usvaja prijedlog zakona

koji je prvi korak u rušenju zakona o

privatnosti genetičke informacije.

Jedno od glavnih pitanja vezanih za

privatnost genetičke informacije je – zašto

bi takva informacija trebala biti privatna?

Zašto ne podijeliti takvu informaciju? Šta su

prednosti i nedostaci prediktivnog

genetičkog testiranja i dijeljenja genetičke

informacije? Da bismo odgovorili na ova i

slična pitanja, potrebno je definisati

prediktivno genetičko testiranje.

Prediktivno genetičko testiranje se koristi

za identifikaciju mutacija koje su povezane

sa oboljenjima koja se javljaju kasnije u

toku života, kao što su nasljedni karcinomi i

slična oboljenja, kod osoba koje nisu razvile

određeni poremećaj. Najčešće se vrši kod

osoba koje u porodici mogu pratiti

određeno oboljenje, a da sami nisu oboljeli

od istog. Rezultati ovog tipa genetičkog

testiranja mogu pomoći osobi da donese

bitne odluke o svom zdravlju, te pomoći

kod planiranja porodice. Međutim, kada se

govori o rezultatima prediktivnog

genetičkog testiranja, oni nisu uvijek

dovoljno informativni. U slučaju da je

identificirana odgovarajuća mutacija, ne

mora značiti da će testirana osoba u toku

2017 Bilten, 1


svog života razviti određenu bolest, već se

samo može zaključiti da takva osoba ima

povećan rizik od razvijanja te bolesti. Neke

osobe koje imaju utvrđene mutacije na

određenim genima, nikad ne razviju

odgovarajuće oboljenje. U slučaju da

mutacije nije identificirana, također ne

mora značiti da osoba neće razviti

odgovarajuće oboljenje, iako je njen rizik

manji nego kod osobe sa identificiranim

mutacijama.

Informacija o pronađenim ili

nepronađenim mutacijama nakon

prediktivnog genetičkog testiranja bi

trebala biti vlasništvo samo osobe koja se

podvrgnula genetičkom testu, obzirom da

se radi najčešće o kompleksim oboljenjima

koji nisu jasno genetički određena ili su

multigenska ili multifaktorijalna oboljenja.

Velika je vjerovatnoća da u slučaju da

poslodavac ili zdravstvena osiguranja, pa

čak i školski odbori npr. nemaju jasnu sliku

šta uopće znači pozitivan nalaz te u tom

slučaju mogu donijeti odluke koje dovode

do jasne diskriminacije osoba. Primjer

ovakve diskriminacije može se naći u

slučaju gdje je u 2012. godini 11-godišnji

dječak trebao biti premješten iz škole koju

je pohađao jer je nosilac mutacije za

cističnu fibrozu. Prema novinarskim

izvještajima, uprava škole je odlučila, na

osnovu molbe roditelja drugog djeteta koje

je pohađalo istu školu a oboljelo je od

cistične fibroze, da premjesti dječaka,

nosioca mutacije, čiji su roditelji na

upisnom listu dali informaciju o mutaciji na

CFTR genu pronađenom tokom genetičkog

testiranja prije operacije koju je dijete

imalo kao novorođenče a nevezano za

cističnu fibrozu. Roditelji su tužili školu

zbog genetičke diskriminacije, i proces je

još uvijek u toku.

Ovaj slučaj je zanimljiv i zbog činjenice,

da bez obzira što postoji zakon o genetičkoj

disriminaciji u USA (GINA), ovaj zakon nije

bio primjenjljiv u ovom slučaju. Naime,

GINA se odnosi samo na genetičku

diskriminaciju u slučaju poslodavaca i

zdravstvenog osiguranja, a ne i u ostalim

slučajevima (prijem i prebacivanje iz škola

kao jedan od primjera). Ovaj i slični

slučajevi daju jasnu poruku da je potrebno

proširiti ovakav zakon i na druga područja,

a ne ga još i više ograničiti, prema

informacijama sa početka ovog članka.

Blizu 70 organizacija iz USA i svijeta,

uključujući Američko društvo humane

genetike i ESHG, smatraju da je genetička

informacija privatna i treba ostati privatna.

GENuBIH podržava borbu protiv genetičke

diskriminacije u svijetu.

Bilten, 1 2017


KALENDAR

21. mart – Svjetski dan Down sindroma

Dr. Anja Haverić

Dan Down sindroma tj. trisomije 21

(prisustvo tri kopije hromosoma 21) se od

2005. godine i inicijative Francuske

asocijacije za istraživanje (AFRT), simbolično

obilježava 21.3. u cilju podizanja svijesti o

osobama sa ovom, najčešćom

hromosomopatijom. Prvi put je obilježen

2006. godine u Singapuru. Svjetska

zdravstvena organizacija je 20. decembra

2007. odabrala 21.3. kao svjetski dan Down

syndroma (WDSD) i pozvala sve članice da

ga od 2012. godine adekvatno i

kontinuirano obilježavaju u cilju

unaprijeđenja javne svijesti o Down

sindromu. Simbol dana Down sindroma su

različite čarape i nošenjem različitih čarapa

izražava se podrška osobama sa Down

sindromom.

Ovaj sindrom koji obuhvata niz psiho-

fizičkih karakteristika, imenovan je po

britanskom liječniku John Langdon Haydon

Down-u (1828-1896) koji ga je klasificirao

još 1862. te objavio 1866. dok uzrok još nije

bio poznat. Iste godine i Gregor Mendel je

prezentirao rezultate svojih istraživanja,

provedenih tokom sedam godina na oko

30000 individua graška, a za koja je

naknadno utvrđeno da predstavljaju

temeljne zakone genetike.

Iako je njegova prva ljubav bila hemija

te je i sarađivao sa Michael Faraday-em

tokom njegovih istraživanja gasova, John

Down je 1853. godine kao student medicine

došao u Royal London Hospital. 1868. je

otvorio vlastitu privatnu instituciju za

“mentalno subnormalne” a u radu i

istraživanjima su mu se priključili i njegovi

sinovi Reginald i Percival koji su ga nakon

smrti i naslijedili. Reginald se posebno

interesovao za Down sindrom, u to vrijeme

od strane John Down-a opisan kao

mongoloidizam, te je i zapazio i opisao

palmarnu brazdu kao jednu od

karakteristika ovog sindroma.

Genetički uzrok sindroma Down,

odnosno prisustvo tri kopije hromosoma 21

kod aficiranih osoba, otkriven je 1958. a

zasluge se pripisuju Jérôme Jean Louis Marie

Lejeune-u (1926-1994), francuskom

pedijatru i genetičaru. Lejeune je sa Marthe

Gautier (1925-), francuskom liječnicom i

istraživačicom radio u laboratoriji Raymond

Aleksander Turpina (1895-1988) u kojoj su

se još od 1931. Istraživale kliničke

manifestacije sindroma Down i porodična

stabla aficiranih osoba. Turpin je 1937.

napisao da su pretpostavke o povezanosti

mongoloidizma sa hromosomskim

abnormalnostima prihvatljive. Nakon što je

1956. utvrđen tačan broj hromosoma (46) u

ljudskom kariotipu, metodu brojanja

hromosoma su počele primijenjivati brojne

laboratorije. U period od 1956. do 1958.

Turpin je sa Lejeuneom i Gautier, koristeći

kapacitete i ograničena, često vlastita

sredstva male laboratorije za in vitro ćelijsku

2017 Bilten, 1


kultivaciju koju je po završenoj edukaciji u

SAD uspostavila Marthe Gautier, analizirao

broj hromosoma u ćelijama zdrave i djece sa

Down sindromom. Radili su na fibroblastima

dobivenim iz vezivnih tkiva koja su relativno

lako dostupna zbog mogućnosti biopsije pod

lokalnom anestezijom. Za bolju disperziju

hromosoma radi lakše analize koristili su

metod „hipotoničnog šoka“ i konačno, 22.

maja 1958. godine Gautier je u ćeliji

trisomičnog dječaka uočila 47 hromosoma.

1960. je utvrđeno da se radi o hromosomu

21, kada je stanje i opisano kao trisomija 21.

Ovo je bio prvi dokaz hromosomskih

abnormalnosti kod osobe sa Down

sindromom i prvi dokaz da intelektualni

razvoj može biti povezan sa hromosomskim

abnormalnostima. Otkriće je publicirano u

zborniku Francuske akademije nauka, pri

čemu je nepravedno prvi autor bio Lejeune

a prezime glavne istraživačice, Marthe

Gautier, je pogrešno napisano:

Lejeune, Jérôme; Gauthier, Marthe;

Turpin, Raymond (1959). "Les chromosomes

humains en culture de tissus". Compte

rendus hebdomadaires des séances de

l'Académie des Sciences. 248 (1): 602–603.

Lejeune-ov doprinos genetici je upravo

u otkrivanju povezanosti između određenih

patoloških stanja i hromosomskih

abnormalnosti. Pored genetičkog uzroka

sindroma Down, Lejeune je 1963.

identificirao da je delecija p kraka

hromosoma 5 odgovorna za Cri du Chat

(Lejeune) sindrom. 1966 je opisao 18q-

sindrom, a kasnije (1970. i 1971.) je opisao

trisomije hromosoma 9 i 8.

Prema svjetskim procjenama incidenca

rađanja djeca sa Down sindromom je od

1:1000 do 1:100, a klinička slika varira

zavisno od tipa sindroma. Fizičke

karakteristike djece sa Down sindromom

uključuju smanjen mišićni tonus, ravno lice,

oči zakrivljene prema gore, nepravilan oblik

ušiju, izraženu fleksibilnost zglobova, veliki

razmak između palca i susjednog prsta na

nogama, relativno velik jezik u odnosu na

usta. Ostali simptomi mogu uključiti,

problem sa sluhom i vidom, srčane problem,

Alzheimerovu bolest, leukemiju, problem sa

gojaznošću, tiroidnom žlijezdom i slično.

Prognoze kod Down sindroma zavise od

kliničke slike i mogućih komplikacija. Tokom

ranih 1900-ih, očekivani životni vijek

pacijenata sa Down sindromom je bio 10

godina. Trenutno, oko 80% pacijenata živi

50 i više godina.

Najčešće, u 95% slučajeva, Down

sindrom je posljedica trisomije 21, koja

nastaje zbog non-disjunkcije (nerazdvajanja)

hromosoma u mejozi za šta je uzrok

uglavnom nepoznat ali se dovodi u vezu sa

starošću majke ali i oca. U oko 4% slučajeva,

Down sindrom je posljedica translokacije,

najčešće dijela hromosoma 21 na

hromosom 14. Iako u ovom slučaju broj

hromosoma ostaje 46, prisustvo dodatnog

segmenta hromosoma 21 uzrokuje kliničku

sliku Down sindroma. Mozaični oblik Down

sindroma se javlja u oko 1% slučajeva i

predstavlja posljedicu nerazdvajanja

hromosoma u određenom broju ćelija

(ćelijskih linija) u organizmu te su prisutne

ćelije normalnog i +21 kariotipa.

http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k32002/f618.image

http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k32002/f618.image

Bilten, 1 2017


IZ ARHIVE

Prvi poznati rad iz oblasti populacijske genetike bh. stanovništva: Himmel H. (1887) Das

Soldatenmateriale der Herzegowina in Antropologischer Beziehung. Mitteilungen der

Anthropologischen Gesellschaft in Wien, Neue Folge VII. Band: 84-85. (nastao prije zvaničnog

utemeljenja Genetike, 1908.)

7. Herr Oberstabsartzt Dr. A. Weisbach bespricht die der Anthropologuschen Geselshaft zur

Publication überstandte Arbeit des Herrn Hauptmanns HEINRICH HIMMEL:

Das Soldatenmateriale der Herzegowina in Antropologischer Beziehung

Vojnici Hercegovine u antropološkom kontekstu

Pripremili:

Prof. dr. Rifat Hadžiselimović

Mr. Lejla Lasić

Semir Dorić, MA

Jasna Hanjalić, MA

Cijenjeni rad kapetana gospodina H.

Himmel-a obuhvata tabelu sudskih

podataka, te izvještaj na latinskom o

katolicima u Hercegovini iz reda franjevaca iz

1882. godine. Nadalje se, unutar djela

„Higijena Hercegovine“ ljekara dr.

Herrmann-a iz 99. pješadijske brigade,

navode loši higijenski uslovi u kojima žive

starosjedioci i koji vrlo često oboljevaju od

malarije, akutnih osipa, sifilisa i povreda.

Nastavnik Emil Woska potom opisuje

omladinu ove zemlje kao poslušne, ponizne,

marljive i inteligentne. U konačnici, Himmel

opisuje vojnike i narod, te prilaže fotografije

katoličkih, pravoslavnih i muslimanskih

Hercegovaca.

Herrn Haupimann H. HIMMEL'S sehr

Verdienstvolle Arbeit umfasst eine Tabelle

justicieller Daten, weiters einen lateinischen

Bericht über die Katholiken der Herzegowina

aus dem Ordensschematismus der Franziskaner

im Jahre 1882, ferner „Sanitäres aus der

Herzegowina“ von Regimentsarzt Dr. HERRMANN

des 99. Infant.-Reg., worin der autor die

schlechten hygienischen Verhältnisse schildert,

unter welchen die Ein gebornen leben, welche,

daher sehr häuftig an Malaria, acuten

Exanthemen, Syphilis und Verletzungen

erkranken; – weiter eine Schilderung der

Jugend dieses Landes vom Lehrer EMIL WOSKA,

der dieselbe als folgsam, ehrerbietig, gelehrig,

strebsam und intelligent bezeichnet; – endlich

eine Beschreibung des Soldatenmateriales und

des Volkes überhaupt von HIMMEL selbst, mit

2017 Bilten, 1


Govoreći o antičkoj historijskoj pozadini,

sa gotovo potpuno nepouzdanim navodima o

ovoj zemlji, ukratko navodi da su na kraju 6.

stoljeća na ovaj prostor stigli Avari koji su se

mješali sa Slavenima. Car Heraklius je 619.

godine pozvao Chrobate (Hrvate, op.a) sa

područja Karpata koji su se naselili na

priobalnim područjima između rijeka Arse i

Cetine, kako bi protjerali Avare. Smatra se da

današnji Likani (Hrvati, op.a) vode porijeklo od

Avara.

626. godine je car Heraklius dopustio

Srbima da se nasele južno od Hrvata na rijeci

Narenti (Neretva, op.a) i njenim otocima,

planinskim predjelima u područjima od Raguse

(Dubrovnik, op.a) i Cattara (Kotor, op. a) sve

do Antivaria (Bar, op.a) uključujući i

unutrašnjost zemlje. Na ovaj način su ove

države stekle stalnu naseljenost Slavenima,

izloženi italijanskom uticaju na obalama

Jadranskog mora, dok su se u unutrašnjosti

zemlje isticali mađarski a potom i osmanski

uticaji.

Himmel opisuje Hercegovca kao veoma

religioznog, odanog, vjernog i porodičnog

čovjeka sa izraženim intelektualnim

osobinama. Pri tome navodi da se radi o jako

sumnjičavim ljudima. Kao vojnik se Hercegovac

opisuje kao jako izdržljiv, racionalan, povučen i

senzibilan.

Najzanimljiviji dio ovoga sveobuhvatnog i

interesantnog rada čine mjerenja koja su

sprovedena prema Virchows-u nad 180 vojnika

životne dobi od 20 do 35 godina. Ova mjerenja

su slična Broca-skom sistemu i obuhvataju 40

mjera koje su primjenjene nad svakom

individuom, a odnose se na boju kose i očiju

photographischen Aufnahmen von Katolischen,

orthodoxen und mohamedanischen

Hezegowinern.

In seinem geschichtlichen Ueberblicke das

graue Alterthum mit seinen fast ganz

unzuverlässigen Angaben über dieses Land nur

kurz erwähnend, gibt er an, dass zu Ende des 6.

Jahrhunderts die wahrscheinlich mit vielen

Slaven gemischten Avaren dahin gekommen

sind, gegen welche Kaiser Heraklius im Jahre

619 die chrobathen aus dem Karpathenlande

berief, welche sich im Küstengebiete zwischen

der Arsa und Cettina niederliessen, die Avaren

vertreibend und theilweise auch in sich

aufnehmend; so sollen die heutigen Liccaner

Ueberbleibsel der Avaren sein.

Im Jahre 626 hiess derselbe Kaiser die

Serben südlich von den Kroaten sich

niederlassen: An der Narenta und auf den

vorliegenden Inseln, im einwärts gelegenen

Berglande, im Gebiete von Ragusa und Cattaro

bis Antivari hinab, sammt dem Hinterlande.

So hätten diese Länder seitdem ihre

ständige slavische Bevölkerung erhalten, freilich

an der Küste der Adria italienischen Einflüssen

ausgesetzt, während im Innenlande zeitweise

auch magyarische Einwirkungen und schliesslich

der osmanische Einfluss sich geltend machten.

HIMMEL findet den Herzegovzen sehr

religiös, treu und redlich, mit hohem

Familiensinne und vorzüglichen geistigen

Eigenschaften ausgestattet, jedoch dabei

misstrauisch; als Soldat ist er sehr ausdauernd

und genügsam, zurückhaltend und wehleidig.

Den für uns wichtigsten Theil dieser

umfangreichen, interessanten Arbeit bilden die

an 180 Soldaten im Alter von 20–35 Jahren

vorgenommenen Messungen nach VIRCHOWS'S,

dem BROCA'schen ganz ähnlichen Systeme,

Bilten, 1 2017


kao i tjelesnu težinu.

Samo oni koji su izvodili ovakva mjerenja,

poznavajući neophodne i iscrpne napore za

sprovođenje istih, znat će cijeniti ovakav rad.

Nakon ovih mjerenja Hercegovac uživa u

saznanju o značajnoj dužini svoga tijela od

1752 mm, čime je premašio čak i svoju

zapadnu braću Dalmatince (1708 mm

Weisbach).

S tim u vezi, Hercegovci pripadaju najvišim

narodima u Evropi; da, oni rastom premašuju

brojne do tada istražene evropske narode.

Boja kose je slična kao i kod južnih Slavena

na obalama Jadranskog mora gdje preovladava

tamna boja kose (169 = 93,8 %), dok je svijetla

boja kose (11 = 6,1 %) slabo zastupljena.

Crvena boja kose nije zastupljena niti kod

jednog vojnika od 180 ispitivanih. Među

tamnim nijansama kose preovladava svijetlo

smeđa (52 = 28,8 %) i tamno smeđa (87 = 48,3

%), bez najtamnije nijanse, te crna (30 = 16,6

%) sa značajnim udiom.

U skladu sa istim mjerenjima se boja očiju

ponaša drugačije, gdje i dalje preovladavaju

tamne nijanse (104 = 57,7 %), ali u znatno

manjoj mjeri u odnosu na boju kose. Svijetle

nijanse (76 = 42,2 %) su zastupljene u znatno

većoj mjeri u odnosu na svijetlu boju kose što

se poklapa sa Slavenima Jadranskih područja.

Plave (36 = 20 %) i sive (40 = 22,2 %) oči se

javljaju mnogo češće nego li svijetla boja kose.

Većina muškaraca ima svijetlo smeđe (51 =

27,7 %) i tamno smeđe (53 = 29,4 %), a

manjina crne (samo 1 = 0,5 %) oči.

Tjelesna težina ispitanika doseže 70.7kg, a

welches 40 Maasse an jedem Individuum nebst

Angaben über die Farbe der Haare und Augen

und das Körpergewicht verlangt.

Nur wer selbst Lebende gemessen, kennt

die dazu nothwendige, ermüdende Mühe, wird

aber deshalb umsomehr eine solche Arbeit zu

schätzen wissen.

Nach diesen Messungen erfreut sich der

Hezegovzeder bedeutenden Körperlänge von

1752 mm, womit er selbst seine westlichen

Brüder, die Festlands-Dalmatiner (1708 mm

WEISBACH) übertrifft.

Demgemäss gehören die Herzegowiner zu

den Völkern grössten Schlages in Europa; ja sie

überragen an Wuchs sämmtliche bisher hierauf

untersuchten europäischen Völker.

Ihr Haupthaar ist, ganz ähnlich wie bei den

Südslaven an den Gestaden der Adria, weit

vorherrschend dunkel (169 = 93,8 %), indem die

blonden Haare (11 = 6,1 %) nur verschwindend

spärlich vertreten sind; eigenthümlicher Weise

kam unter allen 180 Männern kein einziger

rothhaariger vor. Das Dunkel der Haare

beschränkt sich vorzüglich auf die Farbentöne

hellbraun (52 = 28,8 %) und dunkelbraun (87 =

48,3 %), ohne die dunkelste Nuance, schwarz

(30 = 16,6 %), mit einer ansehnlichen Zahl zu

erreichen.

In Uebereinstimmung mit den gleichen

anderweitigen Erfahrungen verhält sich die

Farbe der Augen anders, bei welchen wohl

immer noch die dunklen Schattirungen (104 =

57,7 %), aber in bedeutent minderem Grade als

bei den Haare, die lichten (76 = 42,2 %)

überwiegen, worin sie mit den Adrislaven genau

übereinstimmen.

Die blauen Augen (36 = 20 %) und die

grauen (40 = 22,2 %) treten viel häufiger auf als

die lichten Haare; die meisten Männer haben

2017 Bilten, 1


kod Dalmatinaca samo 69kg, pripadajući tako

najtežim muškarcima Evrope.

Glava im je dimenzija 180 mm dužine i 157

mm širine u prosjeku, što je prema njihovim

Indeksima od 872 izričito brahicefalično sa

malim obimom od 548 mm.

Visina lica iznosi 183 mm, širina između

jagodičnog luka 144 mm što daje Indeks lica od

786. Ramena su im vidno široka (416 mm),

grudni koš veoma prostran (obim 901 mm), a

ruke su im duge 773 mm. Nadlaktica (313

mm) je vidno duža od podlaktice (267 mm), a

ruka dužine 193 mm i širine 88 mm (Indeks

455).

Donji ekstremiteti (902 mm) su mnogo

duži od gornjih, relativni u odnosu na dužinu

tijela (1000) premašujući njegovu polovičnu

dužinu (514), dok su ruke (441) dužine ispod

polovične dužine tijela, dakle kratke a noge

duge.

Natkoljenica (393 mm) je znatno kraća u

odnosu na potkoljenicu (444 mm), što je u

suprotnosti sa građom nadlaktice i podlaktice,

dužinom stopala (273 mm) i širinom stopala

(104 mm). Indeks dužine-širine (380) je kao i

uvijek manji u odnosu na indeks šake.

Brojna mjerenja će biti kasnije uređivana

od strane mene i upoređena sa mjerenjima

drugih naroda, te publicirana u časopisu

Mitteilungen der Anthropologischen

Gesellschaft in Wien.

hellbraune (51 = 27,7 %) und dunkelbraune (53

= 29,4 %), die allerwenigsten schwarze Augen

(nur 1 = 0,5 %).

An Körpergewicht erreichen sie 70,7 Kilo,

die Dalmatiner blos 69, gehören also mit diesen

zu den gewichtigsten Männern Europas.

Ihr Kopf ist 180 mm lang und 157 mm

breit, also nach seinem Index von 872

ausgesprochen brachycephal bei dem geringen

Umfange von 548 mm.

Die Höhe des Gesichtes beträgt 183 mm,

dessen Breite zwischen den Jochbogen 144

mm, was einen Gesichtsindex von 786 ergibt.

Ihre Schultern sind ansehnlich breit (416

mm), der Brustkasten sehr geräumig (Umfang

901 mm) und die Arme 773 mm lang; der

Oberarm (313 mm) ist ansehnlich länger als der

Vorderarm (267 mm), die Hand 193 mm lang

und 88 mm breit (Index 455).

Die untern Gliedmassen sind viel länger

(902 mm) als die oberen, relativ zur

Körperlänge (1000) deren Hälfte übersteigend

(514), wogegen die Arme (441) unter der selben

bleiben, also kurz, di Beine aber lang genannt

werden müssen.

Ihr Oberschenkel (393 mm) ist bedeutend

kürzer als der Unterschenkel (444 mm) – ganz

im Gegensatze zum Baue des Ober- und

Vorderarmes – der Fuss zehr lang (273 mm) bei

mässiger Breite (104 mm); sein

Längenbreitenindex (380) ist wie immer kleiner

als jener der Hand.

Die zahlreichen Messungen sollen etwas

später von mir bearbeitet und mit jenen

anderer Völker eingehend ver glichen in den

Mittheilungen veröffentlich werden.

Bilten, 1 2017


IZDVAJAMO

Workshop: Metode izolacije DNK – praktično i teorijsko usavršavanje

2017 Bilten, 1


Southeast European Ichthyological Conference (SEEIC)

SEEIC 2017 Call for Papers

September 27-29, 2017. Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Institut za genetičko inženjerstvo i

biotehnologiju (INGEB) i Prirodno-

matematički fakultet (PMF), pod

pokroviteljstvom Univerziteta u Sarajevu,

organizuju Prvu ihtiološku konferenciju

jugoistočne Evrope (SEEIC 2017).

Konferencija će biti održana od 27. do 29.

septembra 2017. godine u Sarajevu, Bosna i

Hercegovina. SEEIC odaje počast Prvom

evropskom ihtiološkom kongresu održanom

u Sarajevu 1973. godine. Konferencija će biti

posvećena životu i djelu cijenjenog ihtiologa

i stručnjaka prof.dr. Tonko Šoljana.

SEEIC 2017 pruža idealnu priliku za

istraživače iz jugoistočne Europe i one koji su

zainteresirani za ihtiofaunu date regije da se

susretnu i prezentiraju rezultate svojih

istraživanja, te razmijene ideje i prijedloge.

Znanstvenici, studenti, menadžeri,

predstavnici nadležnih vladinih institucija te

drugi profesionalci iz oblasti ihtiologije i

akvakulture pozvani su da sudjeluju u ovom

događaju.

Usmene i poster prezentacije koje se

bave temama iz oblasti Historije ihtiologije,

Taksonomije i sistematike, Biodiverziteta i

konzervacije, Molekularne biologije, te

Ribarstva i akvakulture biće uzete u

razmatranje za zvanični program

konferencije. Naučni radovi s konferencije

koji zadovolje recenziju biće objavljeni u

The Faculty of Science and Institute for

Genetic Engineering and Biotechnology

(INGEB), under the auspices of University of

Sarajevo, organize the 1st Southeast

European Ichthyological Conference

(SEEIC 2017). The conference will be held

from September 27 to 29, 2017 in

Sarajevo, Bosnia and Herzegovina. SEEIC is

honoring the first European Congress of

Ichthyology held in Sarajevo in 1973 and it

will be dedicated to the life and work of the

esteemed ichthyologist and expert, late

professor dr. Tonko Šoljan.

SEEIC 2017 provides an ideal

opportunity for researchers from the

Southeast Europe or those who are

interested in the region’s ichthyofauna to

meet and share their research findings,

ideas and proposals. Scientists, students,

managers, decision-makers and other

ichthyology and fisheries professionals are

invited to participate in this event.

The oral and poster presentations

covering topics on History of ichthyology,

Taxonomy and systematic, Biodiversity and

conservation, Molecular biology and

Fisheries and aquaculture will be taken into

consideration for the conference program.

The peer-reviewed full-text papers from the

conference will be published in the journals

Acta Adriatica (marine ecosystems) and the

Bilten, 1 2017


posebnim izdanjima časopisa Acta Adriatica

(marinski ekosistemi) i the Croatian Journal

of Fisheries (slatkovodni ekosistemi).

Srdačno vas pozivamo da nam se

pridružite u Sarajevu u septembru 2017.

godine. Sve relevantne informacije u vezi s

konferencijom (uključujući registraciju,

slanje sažetaka radova i rezervaciju

smještaja) moguće je pronaći na internetskoj

stranici https://www.seeic.eu/.

Croatian Journal of Fisheries (freshwater

ecosystems).

We cordially invite you to save the date

and join us in Sarajevo in September 2017.

All conference related information

(including registration, abstract submission

and accommodation booking) can be found

at https://www.seeic.eu/.

2017 Bilten, 1


ESHG – RUBRIKA

Maida Hadžić, MA

Udruženje genetičara u Bosni i

Hercegovini (GENuBIH), je od svog osnivanja

prepoznato kao pouzdan partner Evropskog

udruženja humanih genetičara (ESHG). S tim

u vezi, ESHG je Udruženju genetičara u BiH i

ove godine uputio poziv za učešće u

literarnom takmičenju povodom

obilježavanja 25. aprila - Međunarodnog

dana DNK. Poziv je namjenjen svim

srednjoškolicima, a aktivnost sponzorira

ESHG za sve srednjoškolce u Evropi. Jedan

od glavnih ciljeva takmičenja je promocija

znanja o genetici u zemljama učesnicama

kao i u Evropi generalno.

Ovogodišnja tema za literarne radove bila je:

CRISPR/CAS9 is a powerful new technology to change genetic material in all living material

including humans, animals and plants. Explain how this technology works. Give your opinion

what problems and opportunities this technology should be used for, and what potential uses

should not be allowed. Explain why you would make these choices.

Takmičenje je bilo otvoreno za

srednjoškolce od 15 do 19 godina starosti,

koji su, u saradnji sa svojim profesorima

Biologije, svoje radove trebali elektronski

dostaviti najkasnije do 25. aprila 2017.

godine. Pobjednički rad će biti objavljen na

web stranici ESHG-a, kao i na godišnjoj

sjednici Evropskog udruženja u

Kopenhagenu, Danska, 30. maja 2017. Tri

najbolja eseja će biti nagrađena novčano,

jednom nagradom za učenika i jednom za

uključenog nastavnika.

Pored pružene informacije o mogućem

učešću u literarnom takmičenju povodom

Međunarodnog DNK dana, Udruženje

genetičara u BiH je u saradnji sa Institutom

za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju

UNSA, organizovalo obilježavanje

Međunarodnog DNK dana sa

srednjoškolcima opće gimnazijske i

medicinske orjentacije pri čemu je

upriličena posjeta Institutu, 25. aprila 2017.

Predstavnici GENuBiH-a su prisutnima

održali uvodno predavanje o nauci 21.

stoljeća, strukturi i funkciji nukleinskih

kiselina, značaju i primjeni ovog otkrića. U

okviru posjete, stručno osoblje Instituta je

predstavilo aktivnosti laboratorija i

najznačajnije rezultate naučno-istraživačkih

projekata.

Bilten, 1 2017


NAJAVE KONFERENCIJA

European Human Genetics Conference May 27–30, 2017

Copenhagen, Denmark

Web: https://2017.eshg.org/

First Congress of Molecular Biologists of Serbia with international participation

September 20 – 22, 2017 Belgrade, Serbia

Web: http://molbios.bio.bg.ac.rs/combos

Advances in Biomedical Research July 3 – 7 , 2017

Split, Croatia

Web: http://www.medils.org/events/advances-in-biomedical-research

Web: http://www.micom.uni-jena.de/

2017 Bilten, 1


Conference Invitation, Bulgaria 2017

Agriculture & Food, 5th International Conference (20-24 Jun)

Ecology & Safety, 26th International Conference (23-27 Jun)

Materials, Methods & Technologies, 19th International Conference

(26-30 Jun)

Web: https://www.sciencebg.net/en/

Web: https://www.seeic.eu/

bbiilltteenn - genubih.ba · nauke 21. stoljeća te genetičara, čija znanja, kompetencije i uloga...

Documents