OSNOVNA MREA JAVNI DBO MODEL

Konana verzija, novembar 2013.

SadrajDefinicija rezultata projekta14Opis projekta14Tehniki opis investicije u infrastrukturu21Ciljevi projekta27Smanjenje rizika33Matrica procene35Pred-procena izvodljivosti42Isplativost modela JPP za irokopojasni internet48JPP zasnovano na prihodu56Evaluacija isplativosti (poslovnog modela)57Alokacija rizika za mode PPP4Broadband67Alokacija rizika67Analiza trokova i koristi (Cost Benefit Analysis) za PPP4Broadband model71Analiza trokova i koristi (CBA)71Finansijska analiza73Drutveno eknomska analiza78Analiza rizika i osetljivosti84PPP projekat priprema tendera97PPP4Broadband modela nabavke97PPP4Broadband nacrt ugovora101PPP proces nabavke104Obavetenje o nabavci i ulazak na listu104Proces nabavke105Tenderska dokumentacija106Izvori108

Autori:Slovenija: Goran ivec, Toma ivec; Vahta d.o.o. Nina Sega, Stanko alamon; Institut mrea IKT tehnologije.

Slovaka: Tina Igliar, Jan Kubalik; Agencija za inovacije i evropsku saradnju. ISM Systems, s.r.o. MUZSLAI zletviteli Tancsad Bt.

Biva Jugoslovenska Republika Makedonija: Andrijana Bogdanovska Djurovic, Branko Djurovic; Centar za upravljanje znanjem.

Bugarska: Nikolay Madzharov, Georgi Tsanev; Tehniki univerzitet Gabrovo.

Grka: Ioannis Kostopoulos; Optinsko preduzee za planiranje i razvoj Patras. Petros Ganos; Region Zapadne Grke.

Rumunija: Valentin Florescu, Gabriela Florescu; Nacionalni institut za istraivanje i razvoj u informatici ICI Bukuret.

Austrija Michael Brickmann, Wolfgang Schabereiter; FH JOANNEUM Univerzitet primenjenih nauka. Birgit von Maurnbck; Von Maurnbck e. U.

Maarska Zsuzsa Pintr, Orsolya Szaplonczay; INNOSKART Razvoj neprofitnog biznisa. Zoltn BEKE, Judit Anna SZAB; Mortoff IT konsalting i usluge.

Srbija: Marija Stanu Mirosavljev, Predrag Pivarski, Milan olaja; Vojvoanski IKT klaster.Kratko uputstvoOvaj dokument je namenski napisan da predstavlja jedan od moguih modela za dizajniranje javno-privatnog partnerstva u razvoju projekata iz oblasti irokopojasnog Interneta. Neki delovi dokumenta se bave pravilima koja se primenjuju na lanice EU, ali se sugeriu kao dobra praksa i drugima. itaoce pozivamo da koriste ovaj dokument kao predloak, popunjavajui odreeni sadraj na mestima koja su oznaena u dokumentu, te da kasnije briu opisne tekstove, koji su prisutni u modelu sa ciljem d pomognu korisniku u popunjavanju sadraja. Neki delovi, koji su neophodni za zavravanje dokumenta, su osobeni za nacionalni pravni okvir i pravila. Korisnici treba da se obrate konsultantima i/ili nacionalnim centrima izvrsnosti koji se bave irokopojasnim Internetom, kako bi ispravno kompletirali model i uinili ga izvodljivim u svojoj dravi.Definicija i ogranienja modela JPP/ Osnovni Javni DBO ModelVlada Republike Srbije je krajem 2011. godine usvojila Zakon o Javno privatnim partnerstvima i koncesijama, koji detaljno regulie teme vezane za ovu oblast. Prema Zakonu, Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP), u smislu ovog zakona, jeste dugorona saradnja izmeu javnog i privatnog partnera radi obezbeivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili odravanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog znaaja i pruanja usluga od javnog znaaja, koje moe biti ugovorno ili institucionalno.[footnoteRef:2] [2: Izvor: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javno_privatnom_partnerstvu_i_koncesijama.html]

Zakon takoe predia dva vida javno privatnog partnerstva: Institucijalno i ugovorno. Ugovorno javno privatno partnerstvu predvia regulisanje odnosa izmeu javnog i privatnog partnera putem posebnog ugovora, dok institucionalno previa zasnivanje odnosa izmeu dva partnera formiranjem institucije, drutva za posebne namene (DPN) unutar koga reguliu meusobna prava i obaveze.Ovde bi takoe eleli da ukaemo da pomenuti vidovi saradnje ne predstvaljaju ograniavajui faktor u odnosu na regulativu Evropske unije, odnosno da se prema razliitim preporukama za razvoj irokopojasnih mrea na teritoriji EU, tipovi modela razvijaju upravo bazirajui se na osnovu ova dva oblika javno privatnog partnerstva.Zakonom je takoe definisano da se ne primenjuje na partnerstva ukoliko se ona formiraju sa ciljem eksploatacije mree (lan 3. Zakona o JPP i koncesijama Sl.glasnik RS 88/2011). Ova odredba se moe smatrati poprilino ograniavajuom za razvoj irokopojasnih mrea, meutim iz iskustva preduzea koje je jedino do sad na teritoriji Republike Srbije realizovalo proces javne nabavke za izbor privatnog partnera (Javnog komunalnog preduzea Informatika Novi Sad) zakljuujemo da se pomenuta odredba ne odnosi na izgradnju mree. Evropska unija preporuuje nekoliko vidova i modaliteta saradnje javnih i privatnih partnera sa ciljem razvoja irokopojasne mree koji se razlikuju sa polja vlasnitva, upravljanja, odravanja infrastrukture Prema (uneti izvor) razlikujemo: Privatni DBO model - Private DBO (Private Design Build Operate) Javni DBO model Public DBO (Public Design build Operate) GOCO model -(Government Own Contractor Operate) Model zajednika ulaganja - Joint Venture Pristup Odozdo na gore - Bottom Up approachSvaki od pomenutih modela nije obavezujui, ali u velikoj meri mogu posluiti kao korisni vodii u implementaciji projekata ove vrste.U nastavku ovog dokumenta ukazaemo Vam na mogunosti, anse za razvoj javno-privatnog partnerstva, potencijalne modele (neobavezujue) bazirajui se na primere iz Evropske unije i regiona.Postoje razliite definicije JPP irom sveta. Sadraj i ciljevi mogu se razlikovati u skladu sa okruenjem u datoj zemlji i specifinim interesima pojedinih autora. Neki akademici i praktiari iz industrije i dalje smatraju da je definicija JPP veoma nejasna. U nekim sluajevima, termin javno-privatno partnerstvo opisuje irok raspon mera gde se odgovornosti dravne uprave prenose na komercijalne partnere i rizik se deli izmeu javnog i privatnog sektora kako bi se postigli eljeni rezultati u oblastima koje su u vezi sa javnim programima.

Kao jedan primer, zvanina definicija JPP u publikaciji Federalni izvetaj o JPP u javnim nekretninama, Deo I: Uputstva, koji je naruen od strane Federalnog odseka za transport, izgradnju i nekretnine u Nemakoj (BMVBW) 2003. godine, glasi:

Termin JPP se odnosi na dugoronu, ugovorno regulisanu saradnju izmeu javnog i privatnog sektora u cilju efikasnog ispunjenja javnih zadataka kombinacijom potrebnih resursa (npr. znanje, operativni fondovi, kapital, kadrovi) partnera i tome shodnom distribucijom rizika projekta u skladu sa kompetencijama za upravljanje rizikom od strane projektnih partnera.

Povrh toga, postoje etiri glavne osobine JPP: rast efikasnosti kroz odgovarajue deljenje rizika i odgovornosti; javni sektor ih zadrava uglavnom u domenu dravne uprave, a privatni preuzima one u implementaciji; ivotni ciklus i privatno ulaganje kao kljuni elementi strukture podsticaja u JPP; dugoroan ugovorni odnos; i inovacija, naroito kroz specifikaciju rezultata, nivoe usluge i mehanizme plaanja, kao novi nain za opis usluge koja e biti obezbeena.

Jedan od glavnih prigovora na JPP je transfer zadataka i odgovornosti za obezbeenje infrastrukture na privatni sektor, u cilju rasta efikasnosti, kontrole trokova i finansijske sigurnosti. Tradicionalni proces nabavke javne infrastrukture i srodnih usluga ustupa mesto privatnom sektoru koji preuzima odgovornost za dizajn, izgradnju, funkcionisanje, upravljanje, odravanje i finansiranje, dok javni sektor kao klijent ili, ponekad, direktan korisnik, plaa za obezbeene usluge. Ipak, javni sektor ne treba da izgubi svoje zadatke iz domena dravne uprave, poput procena i odreivanje infrastrukturnih potreba, nadzor efikasnosti i konkurentnosti sistema, te obezbeenje svih bezbednosnih i standarda zatite okoline.

Osnovni cilj JPP ovde jeste da ukljui privatni sektor u nabavku javnih usluga, prebacujui ulogu javnog sektora sa vlasnika i provajdera na kupca i uvara interesa javnosti. Iza ovog cilja je uverenje da javni sektor treba da se fokusira na svoje kljune funkcije, ostavljajui privatni sektor da izvri one funkcije koje esto moe da obavi efikasnije i ekonominije. Jedan od kljunih politikih podsticaja za JPP je elja da se unapredi nacionalna infrastruktura i da se podre usluge javnog sektora bez nepotrebnog optereivanja ogranienih javnih fondova i bez poveanja nameta.JAVNI DBOKRATAK OPISJavni DBO model ukljuuje Upravljako Telo koje funkcionie bez intervencije privatnog sektora, osim na nivou provajdera usluga (ukljuujui bilo veleprodajne ili maloprodajne provajdere). Svi aspekti razvoja mree i upravljanja su pod kontrolom javnog sektora. Upravljako Telo formira mrenu kompaniju koja tipino nudi veleprodajne usluge, sa mogunou da ponudi i maloprodajne (mada to nije uobiajeno).Prednosti javnog DBO modela Ovaj model omoguava Upravljakom Telu da zadri kontrolu nad mreom i moe imati koristi poput: obezbediti da drutvena korist ima vei prioritet, da nema sukoba interesa u postizanju efektivne konkurencije, te da postoje zajedniki tehniki standardi. Ovaj model je podesan i kada Upravljako Telo nema poverenja u dostupne pravne mehanizme (npr. regulacija konkurencije) za obezbeenje efektivne konkurencije.

Mane javnog DBO modela Potpuno vlasnitvo Upravljakog Tela nad mreom poveava njegovu izloenost riziku neuspenog poduhvata. Organizacije koje se uspostavljaju na ovaj nain mogu imati problema sa dostizanjem ciljeva (npr. za pokrivenost i prihvatanje mree), to moe biti zbog nedostatka komercijalne i tehnike strunosti (a to malo koji javni sektor ima). Javno mnjenje e biti svesno injenice da su sredstva potroena i ako neuspeh dobije znaajan publicitet, to moe dovesti do gubitka poverenja u projekat. Mrea koja se gradi po ovom modelu moe biti ograniene veliine i obuhvata zbog konane koliine strunosti koju poseduje Upravljako Telo. Zato je sposobnost za investicije u ovom modelu i za obezbeenje iroke pokrivenosti mree mogu zavisiti od oekivanja da e mrea biti katalizator za druge investicije. Ovaj model moe iskljuiti odreene aspekte strunosti privatnog sektora, koje bi mogle biti vredne za obezbeenje efikasne izgradnje i rada mree.Sve u svemu, javni DBO model treba koristiti tamo gde Upravljako Telo eli da ima apsolutnu kontrolu nad radom mree (moda radi obezbeenja konkurencije) ili tamo gde je Upravljako Telo sigurno da e ciljana javna DBO investicija inspirisati investicije iz drugih izvora.Iako primeri javne DBO investicije mogu da se nau irom Evrope, primarna upotreba tog modela je za implementaciju relativno malog obima (npr. onih mrea koje su ograniene na jedan grad ili da se obezbedi glavna infrastruktura/jezgro za konekcije izmeu razliitih naseljenih mesta).

Koji su mehanizmi upravljanja dostupni?Iz ovih primera projekata smo sagledali iroki spektar opcija za Upravljako Telo kojima moe uticati na proces donoenja odluka u projektu, kako je napred diskutovano. Izbor upravljakog mehanizma e teiti da bude voen izborom investicionog modela, ali Upravljako Telo mora da bude svesno razliitih opcija.

Potpuno vlasnitvo i kontrola od strane javnog tela Ako mrenu infrastrukturu u potpunosti poseduje i njome upravlja Upravljako Telo, onda ono ima punu kontrolu i nad donoenjem bilo koje odluke. Meutim, ovaj pristup moe zahtevati uspostavljanje odvojene javne organizacije koje poseduje vetine za upravljanje mreom. Povrh toga, na veim projektima, nedostatak ukljuenosti komercijalnih operatora moe oteati usklaivanje operacija i irokopojasne mree sa potrebama trita.Primeri projekata sa javnim DBO modelom: Midtsoenderjylland u Danskoj: projekat za povezivanje etiri gradske kue (iako je ova mrea koriena od strane elektro kompanije kao glavni deo mree zasnovane na optikim kablovima). Jezgro mree je bilo u vlasnitvu i pod upravom optine uz ugovor o popravkama koji je dat spoljanjoj kompaniji. Optiki kablovi koji su u upotrebi u javnoj mrei su posmatrani kao deo optinske IKT mree i o njima vode raunu optinski IKT administratori, kako bi se obezbedila kontrola naina upotrebe. RAIN projekat, Litvanija: sa ciljem da se obezbedi apsolutna kontrola (a time i promovie efektivna konkurencija) nove nacionalne glavne mree i jezgra. Napravljen je Sporazum o zajednikim aktivnostima izmeu ministarstva transporta i komunikacija (MTK) i PEPI-a. MTK se sloilo da preuzme apliciranje za projekat, prikupljanje fondova i uee u Nadzornom Komitetu (NK).NK nadzire implementaciju projekta, rokove izvrenja, dostizanje planiranih rezultata, procenjuje dugoroni uticaj projekta i ohrabruje distribuciju rezultata projekta. NK prua vostvo po pitanju projektnih aktivnosti i implementacije. NK je osnovano od strane ministra transporta i komunikacija i sastoji se od predstavnika ministarstava, lokalne uprave, obrazovnih ustanova itd. Nadzorni Komitet se sastaje jednom u kvartalu. Vlada Katalonije u paniji je investirala 55 miliona evra za povezivanje svih 946 optina kako bi imala kontrolu nad izvravanjem ciljeva. Inicijalni cilj je bio da se izgradi mrea za sopstvene potrebe. U Kataloniji ne postoji trini jaz jer uglavnom nema dostupnih optikih mrea, a tamo gde ih ima nema konkurencije. Nedostaju veze visokog protoka, a tamo gde ih ima postoji izoblienje trita. Van gradskih podruja graani imaju smanjen pristup vezama visokog protoka. Ustanovljena je kompanija u potpunosti u javnom vlasnitvu koja e ponuditi veleprodajne usluge privatnim provajderima usluga.Kao rezultat, glavna korist od projekta za sve graane, je dostupnost veze visokog protoka po jednakim uslovima i ulaznim konkurentnim ponudama. Dodatni kapacitet mree e omoguiti obezbeenje visokog protoka na veleprodajnom tritu po istoj emi otvorenog pristupa.

Potpuno javni odbor ili malo SPN koje nadzire sve odluke Alternativni pristup je postojanje odbora zainteresovanih javnih tela ili malog sredstva posebne namene (SPN) u cilju nadzora procesa donoenja odluka. Ovaj pristup ima prednost upotrebe strunosti privatnih operatora za upravljanje mreom dok se zadrava ukupna kontrola unutar javnog sektora. Meutim, mora se povesti rauna kod ovog pristupa da se izbegnu situacije u kojima previe slojeva birokratije uzrokuje zakanjenja u projektu.Primeri projekata po modelu javnog DBO: Projekat Digital Region u Junom Jorkiru u Velikoj Britaniji prvobitno je upravljaki tim bio ispod odbora sa zadatkom da nadgleda kontakt sa mrenim operatorom, kompanijom Thales, koja je zauzvrat upravljala pod-izvoaima. Sada Digital Region i Thales formiraju zajedniki tim na upravljakom nivou. Ovaj saradniki pristup je ubrzao procese jer je otklonjen jedan nivo birokratije.

Model sa meanim vlasnitvom u kome javni sektor odrava veinski udeo Varijanta odbora koji je potpuno iz javnog sektora je da se uspostavi metani odbor privatnih i javnih strana. Na taj nain, javni sektor ima priliku da odri kontrolu kroz veinsko uee (npr. 51%), ali privatni sektor moe imati znaajan uticaj na voenje projekta.Primeri projekata po modelu javnog DBO: Pijemont, Italija investicija u raznovrsne male irokopojasne projekte, ukljuujui novu taku Internet razmene (Internet Exchange), regionalne glavne vodove, neto nekorienih optikih kablova, strogo javnu beinu mreu i nove usluge. Javno telo je pozvalo privatni sektor da preuzme kontrolu nad 48% novoizgraene take Internet razmene, omoguavajui privatnom sektoru da pomogne u upravljanju projektom (a zadravajui krajnju kontrolu u javnom sektoru) i na taj nain ostavljajui utisak da se rade sa, a ne protiv, trita.Alternativni metodi uticaja Konano, upravljanje moe da se upranjava i kroz alternativne metode uticaja. Ovaj pristup moe biti potreban kada nije mogu formalni aranman o upravljanju izmeu Upravljakog Tela i organizacija koje upravljaju mreama. Meutim, ak i u ovim okolnostima Upravljako Telo je jo uvek u stanju da nadzire aktivnosti projekta i obavesti o bilo kojoj neeljenoj aktivnosti drugo nadleno telo (npr. regulatornu agenciju).Primeri projekata koji imaju model javnog DBO: Severna Karelia, Finska telekom kompanija koja pobedi u svakom od projekata mora da garantuje 30 godina usluga na mrei. Jedan od zadataka Regionalnog Saveta je da proveri da mrea funkcionie u skladu sa sporazumom, iako nema odreenih alata koje moe da koristi u tu svrhu. Veina nadzora stie kroz povratne informacije od korisnika. Kada se osvetli problem, alarm se pojavljuje kod Finskog regulatora (FICORA) koji moe primeniti kazne.

Veina gorepomenutih investicija je u potpunosti finansirana javnim sredstvima. Ovo je inicijalno raeno usled niskog zanimanja od strane privatnih telekoma. Ovo se moe videti kroz poreenje ekonomske vrednosti u razliitim oblastima Pijemonta. Na primer, na Torino otpada oko 90% privrede regiona, ali samo oko 50% stanovnitva, to ga ini daleko privlanijim za privatne kompanije nego ruralni krajevi. Ovo se ogleda u injenici da taka Internet razmene u Torinu trenutno nosi saobraaj od 20 Gbit/s, to je deset puta iznad prosenog saobraaja na regionalnom voru glavnih vodova u Pijemontu.Meutim, nakon par godina je privatni sektor poeo da biva sve ukljueniji u projekat, iako je i dalje postojala sklonost ka urbanim oblastima. Upravljako Telo je smatralo da je vano obezbediti da projekat funkcionie sa tritem a ne protiv njega.Ukupno gledano, javni sektor je finansirao 60-70% ukupnih trokova infrastrukture, a partner se pridruio projektu kasnije obavezujui se da dogradi veliki broj taaka razmene po ceni od oko 18 miliona evra. Zauzvrat se region sloio da obezbedi ekvivalentnu vrednost resursa u naturi kroz razvoj usluga kao to su e-zdravstvo, telenadzor itd. Nabavke su strukturirane u serije stavki, a pokrajine su podeljene ravnomerno u smislu potencijalne komercijalne zarade.Postojala su dva glavna poziva za predloge: jedan sa fokusom na optiku mreu i opremu za glavne vodove koji povezuju gradove (sa procenom isplativosti od 15-20 godina), a drugi sa fokusom na postavljanje 700 km optikih kablova, u kombinaciji novih vlakana (kroz postojee kanalnice) i postojeih vlakana (15-20%, koja su dola iz manje upotrebljavanih vlakana partnera, sa prenosom vlasnitva na Pijemont region ili SPN). Partner je nagraen dodatnim bodovima za korienje vie postojeih vlakana i pobedio je na nekoliko tendera. Poto je inicijalno projekat bio u potpunosti finansiran iz javnog sektora, tenderi su implementirani pratei procedure javnih nabavki a poto je SPN u javnom vlasnitvu i tu su morale da se primenjuju javne procedure.

Izvor: http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docgener/presenta/broadband2011/broadband2011_en.pdf Vodi za irokopojasni Internet 2011,

Osnovni tehnoloki i administrativni zahtevi

Sledee poglavlje je obavezno za sve lanice EU, ali se preporuuje kao dobra praksa i drugima.Glavna tema ovog dela dokumenta je u vezi sa optim pravilom da redovne trine/ekonomske aktivnosti ne smeju da trpe zbog upoljavanja javnih finansijskih izvora. Ukratko, regulativa u vezi sa javnom pomoi omoguava javnu intervenciju samo u sluajevima kada trite ne uspeva da rei problem. Proces identifikacije neuspeha trita se razlikuje u uslovima obligacija, na osnovu odabranog kapaciteta mree.

Razlika izmeu belih, sivih i crnih oblasti za irokopojasne mree

U cilju procene trinog neuspeha i ciljeva uea u vlasnitvu, mora se napraviti razlika izmeu tipvoa oblasti koje se ciljaju. Razlika se objanjava u narednom segmentu. U delu identifikacije ciljanih oblasti, kad god je javna intervencija ograniena na backhaul deo mree, dravna pomo e uzeti u obzir situaciju i na tritu lokalne mree i na pristupnim tritima.Razliiti standardi za opravdanost javne intervencije u ovih goegrafskim oblastima U cilju identifikovanja geografske oblasti kao bele, sive ili crne, kao to je nie opisano, davalac pomoi mora da odredi da u ciljanoj oblasti postoji irokopojasna infrastruktura. Kako bi se obezbedilo da javna intervencija ne ometa privatne investicije, davalac pomoi treba da proveri i da li privatni investitori imaju konkretne planove da postave svoju infrastrukturu u bliskoj budunosti. Termin bliska budunost treba posmatrati kao period od 3 godine. Ovaj period poinje od trenutka objavljivanja planiranih mera pomoi. Ako davalac pomoi predvia vreme za implementaciju koje je due od ovog perioda, tada taj vremenski period treba uzeti i za procenu komercijalnih investicionih planova.Da bi se verifikovalo da nema privatnih investitora koji bi postavili svoju infrastrukturu u bliskoj budunosti, davalac pomoi treba da objavi saetak planiranih mera pomoi i da pozove zainteresovane strane da daju komentare.Postoji rizik da e i samo izraavanje zainteresovanosti od strane privatnog investitora odloiti isporuku irokopojasnih usluga u ciljanoj oblasti, a da se takva investicija ne ostvari iako je dovela do odlaganja javne intervencije. Davalac pomoi zato moe da zahteva odreeno obavezivanje od strane privatnog investitora pre odlaganja javne intervencije. Ovo obavezivanje treba da obezbedi znaajan napredak u smislu pokrivenosti unutar trogodinjeg perioda ili due ako je tako predvieno investicijom. Povrh toga, moe zahtevati od operatora da sklopi i ugovor u kome se opisuje ta predstavlja obavezivanje na inesticiju. Takav ugovor moe predvideti niz faznih ciljeva koje treba postii tokom perioda od 3 godine. U tom smislu, operator treba da moe da demonstrira da e unutar 3 godine pokriti znaajan deo i izvetavati o napretku po ciljevima. Ako neki fazni cilj ne bude postignut, davalac pomoi moe preduzeti javnu intervenciju. Ovo vai za osnovne i za NGA mree.

Bele oblasti: promocija teritorijalne kohezije i ekonomskog razvojaBele oblasti su one u kojima ne postoji irokopojasna infrastruktura i nije verovatno da e biti razvijena u bliskoj budunosti. Komisija je postavila za cilj sveprisutnu irokopojasnu pokrivenost uslugama u EU do 2013. a najmanje 30 Mbps do 2020. Stoga je prioritet da se obezbede blagovremene investicije u oblastima koje nisu pokrivene. Komisija stoga prepoznaje da davanjem finansijske pomoi za izgradnju irokopojasnih usluga u oblastima u kojima one ne postoje, lanice streme da postignu istinsku koheziju i ekonomski razvoj pa je zato njihova intervencija vrlo verovatno na istoj liniji sa zajednikim interesima. U ovom procesu davalac pomoi moe zahtevati od operatora koji deklarie interes za izgradnju svoje infrastrukture u ciljanoj oblasti da prikae kredibilan poslovni plan i dokumentaciju poput sporazuma o bankarskom zajmu i detaljan kalendar radova u roku od 2 meseca. Osim toga, u roku od 12 meseci investicija mora da pone i mora da se nabavi dozvola za veinu aktivnosti u projektu. Mogue je izpregovarati i dodatne fazne ciljeve na svakih 6 meseci.Sive oblasti: potreba za dodatnom procenomSive oblasti su one u kojima je mreni operator prisutan i nije verovatno da e jo jedna mrea biti razvijena u bliskoj budunosti. Ista kompanija moe davati odvojene usluge fiksne i mobilne mree u istoj oblasti, ali to nee promeniti boju te oblasti. Procenjuje se situacija sa konkurencijom u skladu sa brojem postojeih infrastrukturnih operatora. Komisija nee obavezno implicirati da ne postoji neuspeh u radu trita ili problem sa kohezijom. Ako taj operator ima trinu snagu (monopol) moe obezbediti graanim pod-optimalnu kombinaciju kvaliteta usluge i cene. Odreene kategorije korisnika mogu dobijati neadekvatnu uslugu, u nedostatku regulisane veleprodajne pristupne tarife, maloprodajne cene mogu biti vie od onih koje se naplauju za iste usluge koje se nude na konkurentnijim ali u drugom smislu uporedivim oblastima ili regionima drave. Ako, povrh svega, postoje samo ogranieni izgledi da e alternativni operatori ui na trite, finansiranje alternativne infrastrukture moe biti odgovarajua mera.S druge strane, u oblastima gde ve postoji jedan operator, subvencije za izgradnju alternativne mree mogu poremetiti dinamike trita. Zato je dravna pomo razvoju mree u sivim oblastima opravdana samo kada je jasno demonstrirano da postoji neuspeh trita. Bie potrebna detaljnija analiza i temeljna procena kompatibilnosti.Sive oblasti mogu biti podesne za dravnu pomo, pod uslovom da su uslovi kompatibilnosti ispunjeni, te ako se dokae da (i) ne postoji adekvatna usluga koja bi zadovoljila potrebe graana ili poslovnih korisnika i da (ii) ne postoje manje remetilake mere na raspolaganju (ukljuujui ex ante propise) kako bi se isti ciljevi postigli. U sluajevima kada u ciljanoj oblasti znaajan deo graana i poslovnih korisnika ve dobijaju adekvatnu uslugu, mora se obezbediti da javna intervencija ne dovede do nepotrebne preterane izgradnje postojee infrastrukture. U takvom sluaju, javna intervencija moe biti ograniena na mere za popunjavanje praznina.U cilju ustanovljavanja (i) i (ii), Komisija e naroito proceniti:(a) da li su ukupni trini uslovi neadekvatni, preoveravajui, inter alia, nivoe postojeih cena za irokopojasne usluge, tip usluge koja se nudi krajnjim korisnicima (rezidencijalnim i poslovnim), kao i pod kojim uslovima(b) u odsustvu ex ante regulative koju bi nametnula NRA, efektivan mreni pristup nije ponuen treim stranama ili uslovim pristupa nisu pogodni za efektivnu konkurenciju(c) ukupne ulazne prepreke spreavaju potencijalni ulazak drugih operatora u elektronskim komunikacijama. Na primer, da li je irokopojasna mrea koja ve postoji izgraena na osnovu privilegovane upotrebe/pristupa vodovima koji nisu dostupni ili nisu bili deljeni sa drugim mrenim operatorima i provajderima na jednoj mrei (ukljuujui LLU) ne pretvara oblast u crnu oblast, ali teritorija ostaje siva oblast jer je samo jedna infrastruktura prisutna. Istovremeno, postojanje konkurentskih operatora (na maloprodajnom nivou) e biti posmatrano kao pokazatelj da, iako je oblast siva, ipak ne mora biti problematina u smislu neuspeha funkcionisanja trita. Ubedljiv dokaz problema sa pristupom ili kvalitetom usluge mora da se obezbedi.(d) bilo koja preduzete mera ili nametnuto reenje od strane kompetentnog nacionalnog regulatornog tela ili nadzornog tela za konkurenciju u smislu postojeeg mrenog operatora nisu prevazili takve probleme.Crne oblasti: nema potrebe za dravnom intervencijomKada u nekoj geografskoj zoni postoje ili e postojati u bliskoj budunosti barem dve osnovne irokopojasne mree ili razliiti operatori i usluge se obezbeuju pod konkurentnim uslovima (konkurencija na osnovu infrastrukture), moe se pretpostaviti da nije bilo loeg funkcionisanja trita. Ako postoji samo jedna infrastruktura, ak i ako se ona koristi putem razvezivanja (LLU) od strane nekoliko operatora, takva situacija e se posmatrati kao konkurentna siva oblast. Ne smatra se dakle crnom oblau u kontekstu ovog dokumenta. Stoga, postoji veoma malo razloga za dravnu intervenciju koja e doneti dalje dobrobiti. tavie, dravna pomo za finansiranje izgradnje dodatne irokopojasne mree sa uporedivim kapacitetima e, u naelu, voditi do neprihvatljivog uticaja na konkurenciju i nedostatk privatnih investitora. Zato, u nedostatku jasno pokazane greke u funkcionisanju trita, Komisija e zauzeti negativan stav prema merama za finansiranje izgradnje dodatne mrene infrastrukture u crnim oblastima.Izvor:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2013:025:0001:0026:EN:PDFEU vodi za primenu dravne pomoi u odnosu na brzi razvoj irokopojasnih mreaTehniki dizajn rezultataZbog zahteva tehnoloke neutralnosti tehniki dizajn rezultata moe biti definisan samo kao potrebni kapaciteti (delom diskutovano u prethodnom paragrafu), eljena topologija mree (struktura drveta, struktura mree, prsten itd). Zastoj mree (odlaganja u obradi, ekanju, prenosu, propagaciji) ili vreme ekanja treba da se definie, ali opet to zavisi od tehnologije.

Mrea otvorenog pristupa ima velike posebnosti koje izviru iz injenice da mnogobrojni protoci podataka kovergiraju kroz istu aktivnu opremu, osim ako je tipa za kolokaciju. QinQ mogunosti unapreuju funkcionalnosti za vie-kanalsko emitovanje (multicast) i mora se zahtevati striktna VLAN izolacija.Kvalitet izlazaKvalitet izlaza je rezultat dvaju grupa inilaca: Dizajn/topologija/tehniki izbori koji su korieni (redudantne veze, topologija prstena, softverska zatita od greke itd.) Operativne odluke (koliko ljudi e biti dodeljeno zadacima reavanja problema, koliko e brzo reagovati itd.)

O optim zahtevima moe se diskutovati u trenutku definisanja eljenog kvaliteta. Meutim, moramo biti svesni injenice da vea dostupnost indukuje vie operativne trokove. Pametnije je koristiti dostupnost mree kao jedan od kriterijma za evaluaciju. Razliiti nivoi sporazuma o nivou usluge (Service Level Agreement SLA, prim. prev.) su obino ugovorom odobreni povrh osnovnih performansi mree. Definiui kapacitete mree kao ukupnu specifikaciju ne moramo obavezno odobriti protok jer je uobiajeno da telekomunikacione mree imaju saobraaj razliitog kvalteta usluge (QoS). Vano je da mrea podrava QoS.Definicija izlaza projektaOpis projekta

Obezbediti opis projekta u ovom polju. Produite okvir po potrebi. Primer:Vanost irokopojasne infrastructure je meunarodno potvrena aktivacijom razliitih naprednih zemalja, koje preduzimaju inicijativu za razvoj odgovarajue irokopojasne infrastructure, prilagoavanje alternativnih naina za razvoj svojih ekonomija i prevazilaenje bilo kakvih tehnolokih blokada za svoje graane. Osim obezbeenja osnovnih usluga graanima i poslovnoj zajednici, postoje razliiti razlozi i motivi zbog kojih javni sektor odluuje da investira u irokopojasni Internet, bilo da razvije mreu ili da obezbedi usluge. Najvanije su: promocija ekonomskog razvoja, poveanje prihoda, usluge u predgraima i ruralnim krajevima, usluge e-uprave, javna bezbednost i aplikacije koje ine efikansne rutinske usluge koje obezbeuju lokalna ili regionalna uprava.Osnovna ideja ovog projekta jeste razvoj ultra brze (100/50) optike irokopojasne infrastrukture u manje urbanim i ruralnim oblastima i, u zavisnosti od sluaja, bilo putem izgradnje novih mrea u ruralnim krajevima ili proirenjem postojeih mrea (Broadband Metropolitan Area Networks, BMAN) u manje urbanim sredinama. Naroito u ovom drugom sluaju, znaajno je iskoristiti veliki broj BMAN mrea koje su razvijene u opttinama, koristei tehnologiju optikog kabla kao aveniju komunikacije za naredne decenije. I dok je visoki protoki uobiajen u gusto naseljenim oblastima, zabaene oblasti ponekad nemaju prihvatljiv nivo pristupa. Postojee mree na bakarnoj infrastrukturi u najveem broju sluajeva ne mogu se dograditi usled fizikih ogranienja.to se tie optikih vlakana, naroito visoki trokovi izgradnje u zabaenim i ruralnim krajevima, u kojima Internet visokog protoka nije dostupan, je u suprotnosti sa trenutnim perodima amortizacije investicionih projekata. Projekat e se fokusirati na bele oblasti, u kojima nema irokopojasne ifrastrukture i nije verovatno da e biti razvijena u bliskoj budunosti. U nekim sluajevima, u zavisnosti od geografske oblasti i pokrivenosti projekta, sive oblasti gde postoji jedan operator i male su anse da e biti razvijena jo jedna mrea u bliskoj budunosti, takoe mogu biti uzete u obzir.

Od projekta se oekuje da znaajno doprinese sledeim ciljevima: Adekvatna irokopojasna pokrivenost belih zabaenih oblasti, u cilju postepenog dostizanja cilja potpune irokopojasne pokrivenosti koji je postavljen sa digitalnom agendum 2020. Kao kljuni prioritet, potrebno je razmotriti visoku pokrivenost populacije u kratkom roku, ali velika geografska pokrivenost je takoe od kritine vanosti za dostizanje pristupa irokopojasnim uslugama za ukupnu populaciju do 2020. Sposobnost da se obezbede pouzdane i finansijski dostupne usluge krajnjim korisnicima (po pitanju brzine, kvaliteta i cene). Naroito, usluge treba da su uporedive sa uslugama koje se pruaju u naprednijim oblastima, te na taj nain svesti na najmanju moguu meru rizik stvaranja novog irokopojasnog jaza u budunosti. Razvoj snane i na dugi rok izdrljive mrene infrastructure koja moe da podri srednjorone I dugorone ciljeve penetracije, kao I anticipriana postepena poveanja brzine usluge, u skladu sa Agencom 2020. Obezbeenje dugoronog reenja koje e moi da se dogradi i evoluira tokom vremena. Znaajan kapacitet za ohrabrivanje konkurencije i prevenciju situacije u kojoj e bilo koji pojedinani provajder moi da stekne posebne prednosti u odnosu na druge. Dovoljan nivo dravne kontrole nad operativnim naelima mree. Ohrabrivanje i omoguavanje postojeim provajderima da izaberu i implementiraju svoju strategiju, uzimajui u obzir mogue dodatne privatne investicije u ovim regionima.Glavni delokrug projekta je da proiri pokrivenost irokopojasnog Interneta na zajednice koje ga nemaju i finansijski pristup je da se ohrabri privatni sektor da razvije ruralnu irokopojsanu infrastrukturu. Prema meunarodnim iskustvima, nezavisno od nacionalne strategije za razvoj optike infrastrukture, moe postojati ukljuenost regionalnih i lokalnih struktura dravne uprave bilo kroz razvoj planova i strategija za usvajanje (naroito u ruralnim i manje razvijenim oblastima) ili kroz traenje subvencija, ili kroz stvaranje partnerstva sa telekom operatorima itd. U mestima za koja se smatra da izgradnja FTTx infrastrukture sa irokom pokrivenou nije izvodljiva i privatni sektor nije voljan da investira, postoji jasna uloga lokalnih vlasti da podri i omogui, a mogue i (ko)investira u razvoj takvih mrea. To naravno ne znai da lokalna uprava treba da se postavi u istu ravan sa telekom operatorima. Njihova uloga lei u omoguavanju razvoja infrastrukture otvorenog pristupa i mogunosti da svako moe da je koristi da ponudi telekomunikacione usluge. Postoji nekoliko naina na koje lokalna vlast moe da bude ukljuena u razvoj FTTx mrea, od jednostavnog omoguavanja drugima pa do izgradnje potpuno javne mree. Ali u najveem broju sluajeve se koristi vie uravnoteen pristup u kome javni i privatni partneri grade FTTx infrastrukturu. Lokalna vlast formira vrstu saradnje sa privatnim sektorom. Ovo se dogaa, u najveem broju sluajeva, a naroito u ruralnim oblastima, zato to tamo investicija nije opravdana za privatni sektor, pa je potrebno i javnog finansiranja. Isto tako, lokalna vlast ili javni sektor uopte, ne moe da finansira kompletnu sumu za tako velik posao. Jedini put napred je da se formira javno-privatno partnerstvo koje moe da skupi sredstva (javna i privatna) da izgradi infrastrukturu. Uglavnom, partnerstvo izdaje pod lizing infrastrukturu provajderu kako bi se izbalansirala investicija.

Takoe u najveem broju sluajeva, infrastruktura je neutralna, to znai da je dostupna po razumnoj ceni svima koji je zatrae, ukljuujui i provajdere usluga koji mogu ponuditi usluge (ukljuujui pristup Internetu) graanima. Ovo je obino zahtev za izgradnju irokopojasne infrastrukture usled javnog ko-finansiranja. Kako bi se obezbedila fer konkurencija, infrasturktura mora da ostane neutralna i mora se ponuditi po ceni kotanja svima.Ne postoji jedan model koji odgovara svakoj situaciji, pa Upravljako Telo mora da razmotri za i protiv kod svakog modela i i na koji nain bi mogao da se uklopi u njihovu situaciju. Bie proueno pet investicionih modela (privatni DBO, javni DBO, GOCO, PPP zajedniko ulaganje, odozdo prema gore) koji imaju potencijal za rikopojasne projekte u Evropi.Glavni fokus je izgradnja odrivih optikih mrea visokog kapaciteta za korisnika (graane i poslovnu zajednicu). irokopojasni pristup treba da stimulie razvoj usluga, aplikacija i sadraja, dok istovremeno obezbeuje siguran brzi pristup Internetu, modernim onlajn javnim uslugama, elektronskoj upravi (e-uprava), elektronskom uenju (e-uenje), elektronskim uslugama u zdravstvu (e-zdravstvo), dinamiko okruenje za elektronsko poslovanje (e-poslovanje), bezbednu informacionu infrastrukturu, masovnu dostupnost irokopojasnog pristupa po pristupanim cenama, uz merenje napretka i irenje dobrih praksi.Povrh toga, u skladu sa EU uputstvima za preimenu pravila dravne pomoi u vezi sa brzim razvojem irokopojasnih mrea, nova subvencionisana mrea mora da potuje uslove kompatibilnosti: Detaljno mapiranje i analiza pokrivenosti Janve konsultacije Konkurentan proces odabira Najbolja ekonomska ponuda Tehnoloka neutralnost Upotreba postojee infrastrukture Veleprodajni pristup Cenovnik za veleprodajni pristup Mehanizmi za nadzor i povrat uloenih sredstava Transparentnost Izvetavanje Fer i ne-diskriminatorski tretman

OEKIVANI SADRAJ I PODEBNE BELEKE:Cilj ovog dela je da proda projektnu ideju i obezbedi najvanije informacije o projektu. Delokrug odeljka je samo da predstavi izvrni uglavnom ne-tehniki rezime projekta i konteksta. Detaljne tehnike informacije treba da budu date kasnije, ponavljanje informacija treba izbegavati, a detaljne informacije prikazati u relevantnim odeljcima u nastavku. Molimo da obezbedite da sve informacije koje se prezentuju budu dosledne kroz celu aplikaciju i pridruene dokumente. Takoe, molimo da zadrite istu strukturu i izbor rei, naroito kada se radi o komponentama projekta, ugovorima itd.

Opis projekta treba da ukljui sledee informacije:

Sektor na koji se projekat odnosi, korisniki region/dravu (ukljuujui korisniki region/dravu i populaciju). Koncept projekta delokrug projekta i njegovi trokovi, tip infrastrukture koja e biti izgraena. Neka bude jasno i specifino ako je u pitanju osnovni i/ili irokopojasni pristup idue generacije ili se predvia hibridno reenje. Tip usluge koja e biti ponuena treba da bude opte opisan (detalje ostavite za naredni odeljak). Trenutna situacija po pitanju irokopojasnog pristupa u projektnoj oblasti, sa naroitim fokusom na probleme i praznine. Pokaite da je projekat dizajniran da rei probleme i praznine koji su opisani i u kojoj meri. Molimo da obezbedite da je delokrug projekta adekvatan i proporcijalan identifikovanim problemima. Razlozi za projekat: pogledajte Digitalnu Agencu/nacionalne i regionalne irokopojasne strategije. Pomenite da je predlog projekta usklaen sa/dizajniran da doprinese pomenutim nacionalnim i EU ciljevima. Ako je primenjivo, naglasite da je mrea dizajnirana da bude otporna na budui razvoj situacije i buduu tranju. Osvrnite se na relevantni Operativni Program i odgovarajuu podesnost i kriterijume za odabir. Koncizna prezentacija pravnih i institucionalnih aspekata pomenuti ukljuene strane i predvienu institucionalnu postavku. U ovom delu naroito opisati prirodu ukljuenja javnog sektora, to jest da li e zajedniko ulaganje biti zasnovano na zajednikoj investiciji ili uspostavljanju nove kompanije. Ako je u pitanju nova kompanija, da li e finansije biti prikupljene kroz druga javna preduzea ili e optina direktno uestvovati u vlasnitvu nove kompanije. Obezbedite informacije o lokaciji projekta (ukljuujui i relevantne mape predviene infrastrutkure spram mapiranja belih, sivih i crnih oblasti). Alternativno, navedite da su mape date u narednim odeljcima, ili razmotrite mogunost da mape zakaite kao anekse, u sluaju da bude mnogo materijala.

Tako gde je projeat faza ukupnog projekta, obezbediti opis predloenih faza implementacije (uz objanjenje da li su tehniki i finansijski nezavisne) u uokvirenom tekstu. Proiriti okvir po potrebi.

Primer sadrajaIzgranja irokopojasne mree kroz JPP e biti tehnoloki nezavisna. Topologija mree treba da bude zasnovana na reenjima koja ine da izgradnja mree bude sasvim nezavisna i lako moe da se povee sa drugim postojeim mreama u bliskom regionima. Jedino na taj nain, ova mrea e obezbediti dobrobiti za kjanje korisnike. Finansijski resursi moraju biti dovoljni za zavretak izgradnje mree.U narednim koracima izvodljivost treba fokusirati na povezivanje kroz glavni vod (backbone) do drugih potencijalnih mrea, radi lakog stvaranja regionalnih irokopojasnih mrea. Poto je veliina vana i kada se govori o trokovima, kako inicijalna investicija tako i operativni trokovi, moe se lako pokazati da dizajniranje regionalne mree ima (finansijskog) smisla. Kada se koriste EU fondovi, problem je obino taj to je korisnik fondova lokalna zajednica (optina) zbog ega je teko opravdati irenje projekta van fizikih granica te zajednice. Sigurno da je dobra praksa dizajnirati iru ideju (na regionalnom nivou) i zatim isporuiti plan optinama koje onda moraju da se usklade sa tom irom slikom.Regionalna irokopojasna mrea moe da obezbedi ogroman doprinos za Digitalnu Agendu i nacionalne strategije. Lokalni primeri uspene implementacije mogu znaajno da utiu na volju drugih da prate takve primere.

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE BELEKE:

Termin faza u ovom kontekstu je primenjiv u sluajevima u kojima je vea infrastruktura projekta podeljena u manje pod-projekte u skladu sa funkcionalnim jedinicama.

Projekat kao takav, moe da se definie kao serija ekonomski nerazdvojivih serija zadataka koji su u vezi sa specifinom tehnikom funkcijom i sa ciljevima koji se mogu identifikovati (vidi EC CBA Vodi, str. 18): polovina mosta nije projekat. Projekat je tehniki nezavisan ako je mogue poizvesti funkcionalnu kompletnu infrastrukturu i staviti je u upotrebu bez zavisnosti o drugim, potonjim projektima (iako se moe desiti da nee ba odmah biti u potunosti u upotrebi). EC Vodi ne kae jasno da li se misli na finansijku nazavisnost projekta, ali se moe intepretirati kao situacija u kojoj je mogue identifikovati dovoljne finansijske izvore i alocirati ih za projekat, bez uslovljavanja (npr. finansiranje dostupno samo u sluaju da bude primenjena neka druga faza ukupnog projekta).

Objanjenje koje je dato u prethodnom teksu u potpunosti se primenjuje ako je JPP uspostavljeno kroz pristup koji ukljuuje zajedniko vlasnitvo/investiciju u kojoj javni i privatni entitet uzajamno investiraju u projekat ZUJPP01. Stoga, ako je uspean, projekat treba da se zavri funkcionalnom i kompletnom infrastrukturom koja je stavljena u pogon bez zavisnosti od drugih, potonjih projekata.

U sluaju kada je zajedniko ulaganje u stvari novo pravno lice u kome javni sektor neposredno ili posredno (kroz javna preduzea) ima udeo (ZUJPP02 i ZUJPP03), tada se projekat ne mora obavezno zavriti sa funkcionalnom kompletnom infrastrukturom koja je stavljena u pogon, jer to moda nije inicijalni cilj.

Dobar primer je projekat Amsterdam CiyNet. Partnerstvo ogranieno na izgradnju pasivnog sloja je zasnovano na zasnivanju privatnog preduzea s ogranienom odgovornou pod nazivom Glassfibre Network Amsterdam (GNA), koje je osnovano od strane Grada Amsterdama zajedno sa etiri graevinske korporacije i privatnim investitorima. Sa ovim se u stvari projekat i zavrio, dok je sporazum izmeu GNA i zajednikog ulaganja Reggefiber i KPN nastao kasnije. GNA delom poseduje mreu pasivnog pristupa, mrea se izdaje na lizing BBned22 uz naknadu; BBned mora da aktivira i obezbedi usluge prenosa kao i otvorenog i ne-diskriminirajueg pristupa za bilo kojeg provajdera usluga. KPN daje usluge u otvorenoj konkurenciji sa drugim provajderima usluga od jeseni 2009[footnoteRef:3]. [3: A. Nucciarelli et.al. (2010), str.240]

Stoga, veoma je vano da kada se odreuje delokrug projekta i kada se zajednika investicija izraava kroz osnivanje zajednikog pravnog lica, da se na ustavnovljavanje tog entiteta gleda kao na jednu od faza u projektu, ali ne kao kraj projekta. U tom sluaju, projekat treba razdvojiti u specifine radne pakete koji su zasnovani na proizvodu (ne zasnovani na generikim fazama projekta), npr. Struktura razrade zadataka na osnovu proizvoda[footnoteRef:4]. [4: PMI (2008), PMBOK Standards, str.119]

Koji su kriterijumi bili korieni za odreivanje podele projekta u faze? Opisati ove kriterijume u okviru. Proiriti po potrebi.

OEKIVANI SADRAJI I POSEBNE BELEKE:

Potrebno je dati verovatne razloge za podelu projekta u faze ili etape. Oni mogu ukljuivati: etapu razvojnog ciklusa projekta (npr. za neke delove projekta dokumentacija je usklaena, dok je za neke druge u zaostatku usled nekih tekoa, poput narazjanjenih uticaja na ovekovu okolinu), administrativne kapacitete (podela projekta na upravljive, manje rizine paketa), finansijska izvodljivost (dostupni fondovi), operativni razlozi (izbegavati previe ometanja), te drugi.

Molimo da obezbedite jasnu identifikaciju ovih paketa u Strukturi razrade zadataka - SRZ (Work Breakdown Structure (WBS)). SRZ je sredini alat za upravljanje projektom koji projekat rastavlja na manje projektne pakete i korespondirajue aktivnosti (deliverables), postavljajui temelj za dalje planiranje i implementaciju. U skladu sa standardnim projektnim metodologijama mogu biti zasnovani na proizvodima ili procesima (generike faze ivotnog ciklusa).

Uopte uzevi, praksa deljenja projekta na faze zavisi od industrije. U sluaju novano intenzivnih projekata koji zahtevaju graevinske radove kao to je sluaj sa izgradnjom irokopojasne mree u ruralnim oblastima, najbolja praksa u upravljanju projektima[footnoteRef:5] preporuuje korienje radnih paketa zasnovanih na proizvodima. Preporuka je primenjiva bez obzria na model ili tehnologiju koji se koriste. [5: Ibid, str.119]

Posebnu panju je potrebno pokloniti mogunostima za vetaku podelu projekta (tzv. seenje salame). Ovo se moe uraditi u cilju izbegavanja odreenih pragova koji se primenjuju u proceni uticaja na ovekovu okolinu ili u procesu odobrenja u nabavkama.

Ako objekat analize nije jasno identifikovan, to postavlja pitanja o vetakom ili nemotivisanom uvoenju faza, postoji rizik od odlaganja odobravanja procesa.

Tehniki opis investicije u infrastrukturu

Opisati predloenu infrastrukturu i radove za koje se predlae finansiranje, navodei glavne osobine i elemente. Proiriti okvir po potrebi.

Primer sadraja:Rezultati mapiranja potrebno je mapirati oblasti kako bi se videlo ima li postojee infrastrukture. Bele oblasti su one u kojima nema irokopojasne infrastrukture i nije verovatno da e biti razvijena u bliskoj budunosti (3 godine). Sive oblasti su one u kojima je operator prisutan i nije verovatno da e jo jedna mrea biti razvijena u bliskoj budunosti. To ne znai obavezno da postoji neuspeh trita ili kohezija. Ako postoji monopol neadekvatni tini uslovi usluga ispod optimalne, alternativa je da se finansiraju alteranativne infrastrukture. Sive oblasti mogu biti podesne za dravnu pomo. Crne oblasti nema potrebe za dravnom intervencijom kada u datoj geografskoj zoni postoji ili e u bliskoj budunosti biti najmanje dve osnovne irokopojasne mree razliitih operatora ili se ove usluge pruaju pod konkurentskim uslovima, moe se pretpostviti da ne postoji greka u funkcionisanju trita.irkopojasne mree treba da se grade sa takvim tehnikim osobinama koje daju tehnoloku neutralnost i koja se moe dograditi samo na vii nivo mrenog pristupa. Takav tip mree daje osnovu za dalji razvoj mree otvorenog pristupa, to je tip koji je najvie u skladu sa onim to sugerie Digitalna Agenda i Operativni Program.

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE NAPOMENE:

Ovaj deo treba da prezentuje preferirane opcije i potrebno je da bude dovoljnog nivoa detalja da omogui donoenje suda o sledeem:- usklaenost sa potrebama i ciljevima projekta- benmarking trokova- usklaenost sa tenikom regulativom, standardima i sporazumima

Teniki opis treba da ukljui:- Opis lokacija za implementaciju (mape), ako ve nisu date u drugom odeljku- Standarde/specifikacije dizajna- Dizajn mree, pretpostavke topologije i razlozi iza njih treba da budu jasno objanjeni (npr. geografija regiona, usluge koje e biti konaan rezultat itd.)- Opis svakog elementa projekta (npr. centar za upravljanje projektom, optike mree, glavni vodovi/distributivni vorovi itd.), a sve to treba da bude to je mogue detaljnije.- Na koji nain projekat reava zahteve da se ne dogodi preklapanje sa postojeem infrastrukturom, otvoreni pristup, veleprodajni pristup, tehnoloka neutralnost- Potrebno je prezentovati izlaze vebe mapiranja (crne-sive-bele oblasti) nasuprot delokruga projekta- Neophodno je da se obezbedi razrada investicionih i operativnih trokova, uz objanjenja osnova za razradu trokova na osnovu cenovnih preliminarnih procena za sva tri tipa zajednikog ulaganja ZUJPP01, ZUJPP02 i ZUJPP03.

Ovaj odeljak treba da ukljui i konciznu prezentaciju svih relevantnih operativnih aspekata, npr. ako projekat predvia organizacionu podelu javne administrativne mree, molimo da obezbedite takva objanjenja.Primer sadraja:Kljuni indikatori izlaza su sledei: Proseni zastoj u mrei. Zastoj u mrei odreuje koliko dugo je potrebno jednom bitu informacija da putuje od jednog vora do drugog. Tipino se meri u deliim sekunde. Zastoj moe neznatno da se razlikuje, u zavisnosti od lokacije i dpecifinog para komunikacijskih vorova. Iako korisnici mare samo za ukupan zastoj na mrei, inenjeri moraju da izvedu precizna merenja. Prosean trzaj u mrei. Trzaj je neeljeno odstupanje od tane periodinosti pretpostavljenog periodinog signala u elektronskim i telekomunikacijama, esto u vezi sa izvorom refrerentnog asovnika. Trzaj se moe videti u osobinama kao to su frekvencija uzastoponih otkucaja, amplitudi signala ili fazi periodinog signala. Trzaj je znaajan i obino nepoeljan inilac u dizajnu skoro svih telekomunikacionih linkova. U aplikacijama za povrat asovnika naziva se vremenski trzaj. Trzaj moe biti kvantifikovan na isti nain kao i svi promenljivi signali, npr. RMS, ili izmetanje od vrha do vrha. Takoe, kao i kod drugih promenljivih dignala, trzaj moe da se izrazi pomou spektralne gustine (sadraja frekvencije). Odnos preuzimanja/postavljanja (download/upload, prim. prev.): Brzina postavljanja je brzina kojom podaci mogu da se kreu od vaeg raunara do Interneta. Brzina preuzimanjaje brzina kojom je mogue preuzeti podatke sa Interneta na raunar. U prolosti, poto je veina korisnika koristila sadraj koji je postojao negde u jezgru Interneta, prihvatljiva brzina preuzimanja je bila mnogo puta vea od brzine postavljanja. Kod nedavnih aplikacija (npr. uvanje podataka na oblaku) brzina postavljanja postaje sve vanija. Postavljajui pravila o odnosu P/P javlja se rizik krenja pravila o tehnolokoj neutralnosti. Stoga je dobar pristup u kome nee biti najave da je preuzimanje bre od postavljanja (ak i kada jeste bre, najavljena brzina treba da bude najvie odreeni faktor postavljanja, kako bi se spreilo pogreno tumaenje kod korisnika). Dobra praksa u Danskoj je da se postavlja odnos od prihvatljivih 2:1.

Kapacitet za krajnje korisnike moe biti podeen kao indikator izlaza i obino se izraava u megabitima po sekundi. Obino se odnosi na brzinu preuzimanja (od mree ka korisniku) i treba da bude kombinacija sa prethodnom takom. Mora se posvetiti panja razlici izmeu DATOG kapaciteta i MAKSIMALNOG kapaciteta. U komercijalnim terminima, obino se korisnicima govori maksimalni kapacitet uz malo ili bez imalo datog kapaciteta, sve usled preteranog korienja linkova prema gore. Dati kapacitet je obino rezervisan za povezivanje izmeu poslovnih korisnika i esto je u vezi sa tzv. SLA ugovorim a (Service Level Agreement Ugovor o nivou usluge). Ova tema je sve vanija jer su usluge za krajnje korisnike sve popularnije. Veliko pitanje je takoe i za koji deo mree se navodi kapacitet. Obino operatori deklariu kapacitet samo za poslednji deo mree (izmeu korisnika i njegovog pristupnog vora), ali na iskustvo korisnika obino dosta utii kapacitet (nedostatak) protoka od pristupnog vora do jezgra mree. Funkcionalnost: definiui funkcionalnost prema krajnjem korisniku kao injenicu koju mrea mora da ponudi, moemo obezbediti validnost tokom vremena (postavljanje brzine zastareva za par godina). Uobiajeno je da se postavi zahtevana triple play funkcionalnost, uz mogunost da krajnji korisnik ima 2 (ili vie) istovremenih HD strimova, interaktivnost sa video sadrajem i slino. Skalabilnost (poveanje funkcionalnosti u budunosti) moe takoe da se zahteva. Ako je funkcionalnost, u kombinaciji sa skalabilnou, razumno postavljena, onda tenoloka neutralnost ne bi trebala da bude problem.

Nivo detalja koji se daje u ovom odeljku treba da bude balasniran. Kao to je ve reeno, to treba da bude samo rezime tehnikih i finansijskih detalja koji su dati u dokumentima o dizajnu i izvodljivosti, nikako dubinski opis koji je ve dat u drugim dokumentima.

to se tie uloenog rada, identifikovati i kvantifikovati kljune izlazne pokazatelje i, tamo gde je to relevantno, upotrebiti glavne pokazatelje. Popuniti okvir tekstom. Proiriti po potrebi.

Kljuni pokazatelji izlaza su glavni fiziki kvantiteti infrastrukture koja je rezultat projekta i koji mogu jednostavno biti izmereni. Izlistajte u formi tabele glavne fizike pokazatelje (kao to se trai od strane Upravljakog Autoriteta). Na primer, pogledajte tabelu nie.

Kljuni pokazatelji su definisani u Aneksu 1 Radnog dokumenta br. 7, EK indikativni vodi za metode evaluacije: Izvetavanje o kljunim pokazateljima za Evropski regionalni razvojni fond i koheziju (videti http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docoffic/2007/working/wd7_indicators_ en.pdf).

Kljuni pokazatelji izlaza Primeri (smanjiti ili produiti, po potrebi)

Elementi projekta: Selektivna kolekcija

Fiziki indikatoriJedinina vrednostInicjalna postavkaPokazatelji ciljeva

Centar za upravljanje mreeomJedinice

Glavna mreaKm

Distributivna mreaKm

vorovi glavne mreeUnits

vorovi distributivne mreeUnits

Glavni korisnici infrastrukture (npr. ciljana populacija, kvantifikovana ako je mogue). Popuniti okvir. Proiriti po potrebi.

OEKIVANI SADRAJI I POSEBNE BELEKE:

Prezentujte (npr. u formi tabele) populaciju koja e imati dobrobit od projekta (u totalu i razbijeno po optinama i/ili drugim administrativnim jedinicama, u % od ukupne populacije regiona) broj institucija/poslovnih korisnika, uzimajui u obzir bele/sive/crne oblasti. U korisnike ukljuiti i operatore tree strane koji dobijaju veleprodajni pristup izgraenoj infrastrukturi.

Glavni korisnici su oni koji imaju najvie koristi od projekta. Preporueno je da se objasni koje su vrste koristi koje e uivati i da se kvantifikuje broj konanih korisnika koliko god je mogue. Identifikacija glavnih korisnika treba da bude dosledna sa analizom tranje i CBA (glavni uticaj investicije treba da bude analiziran i monetizovan u CBA).

Obezbediti detalje o tome kako e biti upravljano infrastrukturom nakon zavretka projekta (npr. javno upravljanje, koncesija, drugi oblici JPP). Popuniti okvir. Proiriti po poptrebi.

Primer sadrajaU zavisnosti od identifikovanog JPP modela, upravljanje mreom treba da se preda bilo javnom, privatnom, srestvu posebne namene (SPN) ili u nekim sluajevima krajnjim korisnicima.Varijacije JPP modela ostavljaju ovo pitanje otvorenim za inicijalne pripreme projekta i opcije JPP modela. Vano je primetiti da u skladu sa nacionalnom regulativom, postoje odreeni okviri koji definiu kako ova vrsta investicije treba da se tretira i kako njome da se upravlja.Javno upravljanje mreom ukazuje da su vlasti voljne da obezbede drutvenu dobrobit za zajednicu, da vode rauna o regulaciji trita, kvalitetu pruenih usluga, cenama itd.Koncesioni tip mree moe upravljati rizikom I podeliti ga na obe strane. U tom sluaju javni partner je u boljoj situaciji I rizik kojem je izloen je nii. u sluaju SPN koje je osnovano da upravlja mreom, ako se operacije ne vode ispravno, SPN moe da bankrotira. U sluaju koncesionog tipa odnosa, javni partner izdaje novu koncesiju drugoj kompaniji. Ako se koncesija da SPN, onda od imanja SPN nema stvarne dobrobiti.Drugo reenje je da se obezbedi jedan ugovor izmeu javnog i privatnog partnera i da se diversifikuju uloge u razvoju infrastrutkrure, daljim operacijama i upravljanju.

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE NAPOMENE

Ako se faza izgradnje u projektu isporuuje kroz JPP objasniti glavni aranman JPP-a, kao to se zahteva u aplikacionom formularu (proces odabira za privatnog partnera, struktura JPP, trajanje ugovora (navodei ta se deava nakon zavretka), aranman vlasnitva infrastrukture, tehnii uslovi (ugovor zasnovan na performansama), aranman alokacije rizika itd.). Pokazati ako se predvia obnavljanje ugovora do kraja implementacije projekta.

Proces odabira privatnog partnera treba da bude javan i transparentan i treba da uzme u obzir finansijske, tehnike i upravljake kapacitete organizacije koja e preuzeti da ispuni svoj deo obaveza.Za sva tri modela ZU JPP koji su slini drugim JPP modelima, upravljanje infrastrukturom e zavisiti od ugovornih odredbi koje obe strane (javna i privatna) preuzmu da izvre.

U sluaju ZUJPP01 modela vano je postaviti ove odgovornosti (upravljanje glavnom infrastrukturom) unapred kako bi se zatitio javni partner od nepotrebnih operativnih i drugih trokova kada usluge jednom ponu da se daju. U sluaju ZUJPP02 i ZUJPP03 kada se formira posebno preduzee u cilju pruanja irokopojasnih usluga, upravljanje glavnom infrastrukturom se ostavlja tom preduzeu. Model sa preduzeem sa ogranienom odgovornou titi javnog partnera i/ili partnere iz oblasti javnih preduzea od daljih odgovornosti u vezi sa operativnim i drugim upravljakim temama u vezi sa infrastrukturom.

Ciljevi projekta

Stanje trenutne infrastrukture i uticaj na projekat Pokaite u kojoj meri je region(i) trenutno opremljen infrastrukturom koja je pokrivena ovom aplikacijom. Uporedite je sa nivoom infrastrukture koji je cilj za godinu 20.. (npr. prema relevantnoj strategiji ili nacionalnom/regionalnom planu, gde je to primenjivo). Pokaite planirani doprinos projekta ciljevima strategije/plana. Navedite mogua uska grla ili druge probleme koje treba reiti. Proiriti okvir ako je potrebno.Primer sadrajaPostoje mnoge korelacije izmeu razvoja irokopojasne mree i razvoja drave. Neke od njih su: Za svaki procenat poveanja penetracije irokopojasnog pristupa u dravi, projektuje se poveanje zaposlenosti od 0.2 do 0.3 procenta godinje. Izvor: Efekti irokopojasnog razvoja na izlaze i zapoljavanje: vie-sektorska analiza podataka u SAD. Robert Krandal, Vilijam Ler i Robert Litan, Brukings Institut. Poveanje penetracije irokopojasne mree za 10% poveava godinji rast po glavi GDP za 0.9 do 1.5 poena. Izvor: irokopojasna infrastruktura i ekonomski rast, 2009. Nina ernih, Oliver Falk, Tobijas Kremer i Luder Vusman. Prema Ministarstvu trgovine SAD, izmeu 1998 i 2002 zajednice koje su stekle irokopojasne usluge su imale rast zaposlenosti od 1% do 1.4%, a otvaranje novih kompanija je imalo rast od 0.5% do 1.2%, dok je vrednost izdavanja porasla za 6%.U martu 2010, Evropska komisija je pripremila strategiju za pametan, odriv i inkluzivan rast, poznatiju kao Strategija Evropa 2020, koja ima za cilj da nae izlaz iz ekonomske krize i pripremi EU ekonomiju za budunost. Jedna od glavnih inicijativa u okviru Evropa 2020 strategije je da se stimulie napredak Digitalne Agende za Evropu. Ciljevi ove incijative su da se stimulie pristup Internetu u svim evropskim gradovima, naroito uz mere podrke za rast digitalne pismenosti i dostupnosti digitalnog sadraja.Usvojena je lista glavnih pokazatelja (Benmarking digitalne Evrope 2011-2015) za nadzor napretka u postizanju kljunih ciljeva iz Digitalne Agende. Ti ciljevi su izraunati od strane nacionalnih zavoda za statistiku u harmonizovanom istraivanju o upotrebi ICT u domainstvima i od strane pojedinaca.

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE NAPOMENEKod navoenja problema koji se reavaju projektom, aplikacija treba da se fokusira na irokopojasnu infrastrukturu, ne na ukupno obogaivanje infrastrukture u regionu/dravi.

Traene informacije koje treba dati u ovom odeljku: opis problema i/ili uskih gla koja postoje u oblasti koju tretira projekat (npr. nedostatak infrastrukture ili pristupa infastrukturi, visoke cene, nizak kvalitet usluga itd.). Tamo gde je mogue, opis problema treba kvantifikovati, npr. dajui informaciju o (i) postojeoj infrastrukturi (npr. dostupni protok, nivoi cena) maprianje projektne oblasti (ukljuujui metodologiju i mape) treba paljivo predstaviti radi opravdanja potreba i ciljeva reference na ciljeve evropskih (Digitalna Agenda) i nacionalnih/regionalnih stratekih planova za irokopojasni pristup reference na doprinos projekta u postizanju ovih ciljeva. U ovom kontekstu, opti i posebni ciljevi projekta treba da budu prikazani, kao i njegov glavni uticaji i kako se projekat uklapa u regionalne/nacionalne/meunarodne strategije.

Primer ciljeva projekta:

Projekat ima za cilj da rei nedostatak potrebne irokopojasne pokrivenosti putem stvaranja irokopojasne mree u onim oblastima drave/regiona koji trenutno nemaju irokopojsasnu infrastrukturu i u kojima nema planova za pokrivenost u bliskoj budunosti. Glavni ciljevi projekata su sledei: Razvoj informacionog drutva u regionu i smanjenje digitalnog jaza (izmeu ljudi koji imaju pristup IKT i onih koji imaju veoma ogranien ili nikakav pristup) Poveanu privlanost/konkurentnost regiona Doprinos konkurentnosti telekomunikacionog sektora itd

Potrebno je obezbediti sledee informacije, po mogustvu u formi tabele:(i) specifini ciljevi projekta(ii) trenutna situacija (iii) uticaj projekta (impact) i(iv) izlazi (rezultati) projekta (videti primere nie)Ciljevi projekta treba uvek da budu u vezi sa specifinim ciljevima nacionalnih/regionalnih strategija za irokopojasni pristup i preporuuje se da se navede doprinos projekta ostvarivanju ciljeva iz Digitalne Agende (kvantifikovani ciljevi: npr. cilje je da se dosegne X% domainstava i X% poslovnih korisnika tradicionalnom i/ili irokopojasnom infrastrukturom).

OpisCiljTrenutna situacija i ogranienjaIzlazi projektaUticaj (impact)

Uticaj projekta - Primer (smanjiti ili proiriti po potrebi)

OpisCiljTrenutna situacija i ogranienjaIzlazi projektaUticaj (impact)

irokopojasni pristup

Obezbediti X% pokrivenosti u urbanim i ruralnim oblastima do 2013Trenutno X populacije nema pristup irokopojasnom Internetu i osnovni irokopojasni pristup je dostupan u urganim oblastima dok u ruralnim oblastima pratktino skoro da nema infrastrukture, to dovodi do visokih trokova za poslednji kilometar veze za operatore.X km distributivne mree u cilju obezbeenja irokopojasnog pristupaPoveanje irokopojasne pokrivenosti od sadanjih X% na X%

irokopojasni pristup sledee generacije

Obezbediti da do 2020 X% stanovnitva ima pristup Internet brzinama iznad 30 Mbps i da X% domainstava bude pretplaeno na Internet konekciju iznad 100 MbpsTrenutno X populacije ima pristup do N uslugaX km mree sledee generacije u cilju obezbeenja veleprodajnog pristupaPoveanje pokrivenosti uslugama sa X% na X%

Omoguiti pristup NGN koji e biti u skladu sa zahtevima buduih usluga

Drutveno-ekonomski ciljevi

Pokaite drutveno-ekonmske ciljeve projekta. Popuniti okvir, po potrebi proiriti.Primer sadraja:Zajednica Informacija je deo usluga za javnost Bolji pristup informacijama za sve stanovnike Efikasniji javni servis Unapreenje ivotnog standarda Eliminacija digitalnog jaza u obrazovanju, polovima i prihoduObrazovanje i vetine Unapreenje obrazovanja i vetina dece i odraslih

Zaposlenje i privreda Unapreenje dostupnosti onlajn usluga Unapreenje konkurentnosti na tritu telekomunikacionih usluga Inovativno korienje novih digitalnih tehnolgija Strateka vanost za privredni i drutveni rast Prilike za zaposlenje za mlade ljude Unapreenje konkurentnosti i inovacija Privlaenje stranih investicija Spreavanje relokacije privrednih aktivnostiovekova okolina Unapreenje odrivosti okoline kroz smanjenje potrebe za putovanjem Unapreenje upravljanja zgradama Unapreenje utede energijeJednakost i inkluzija Davanje prilika onima bez glasa Jednake mogunosti unutar zajednice digitalnog znanja Povezivanje izolovanih pojedinaca i zajednica Borba protiv drutvene ekskluzijeFinansije i prihodi tednja kroz onlajn kupovinu dobara i uslugaZdravstvo Smanjenje trokova obezbeenja zdravstvenih i socijalnih usluga Unapreenje rezultata zdravstvenih i socijalnih usluga Unapreenje brzine prenosa medicinskih snimakaDobrobit Unapreenje kvaliteta ivota Ljudi i njihove dobrobiti Smanjenje vremena koje se provodi u putovanju radi ostvarenja vee drutvene interakcije

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE NAPOMENE:Uobiajeni drutveno-ekonomski ciljevi za irokopojasne prjekte su (primeri): Most preko digitalnog jaza kroz povezivanje oblasti sa nedovoljnom irokopojasnim vezama Unapreenje dostupnosti onlajn usluga (npr. e-trgovine) Unapreenje ivotnog standarda (npr. rad na daljinu) Unapreenje obrazovanja (npr. onlajn obuke, celoivotno uenje) Unapreenje pristupa informacijama Efikasnije javne usluge (e-uprava) Unapreenje poslovnog okruenja Privlaenje novih biznisa, odravanje postojeih Unapreenje rasta ruralnog turizma, nekretnina, poljoprivrede i drugih dominantnih industrija u regionu Unapreenje konkurentnosti na tritu telekomunikacionih usluga

Naglasak je na drutveno-ekonomskim aspektima projekta, to znai da postoje ekonomski rezultati koje projekat generie i u kojima e drutvo uivati.Obratite panju na to da drutveno-ekonomski ciljevi treba da budu u vezi sa ekonomskim dobrobitima koje su prezentovane u jednom od narednih odeljaka.

Doprinos postizanju Operativnog Programa

Opiite na koji nain projekat doprinosi dostizanju prioriteta iz Operativnog Programa (dati kvantifikovane pokazatelje tamo gde je mogue). Popuniti okvir i proiriti po potrebi.

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE NAPOMENE:

Ovde je potrebno staviti veoma specifinu referencu na Operativni program. To ukljuuje identifikaciju prioritetnih osa i poreenje sa kvantifikovanim pokazateljima tamo gde je to mogue.

Opiite doprinos projekta ciljevima OP, po mogunosti u formi tabele. (smanjiti ili proiriti po potrebi)

OP POKAZATELJI Prioritetna osa [X]PokazateljJedinicaDoprinos projekta ciljevima iz OP

OP cilj 1

Pokazatelj rezultata 1.1

Pokazatelj rezultata 1.2

OP cilj 2

Pokazatelj rezultata 2.1

JPP Pred-procenaOvaj proces se odnosi na procenu opisanog projekta i vodie do odabira najprikladnijeg modela PPP4Broadband.

Smanjenje rizikaOpte je pravilo u JPP projektima da se rizik distribuira izmeu partnera u skladu sa njihovim ueem u investiciji. Meutim, s obzirom na to da javni partner nema nikakav ili veoma mali uticaj na odluke privatnog partnera, ovo moe predstavljati ozbiljan rizik za javnu stranu. U zavisnosti od nacionalnog zakonodavnog okvira, najveu brigu treba pokloniti smanjenj i/ili eliminaciji mogunosti da javni partner bude zaduen za operativne dugove.

Drugi rizici koji se pojavljuju u partnerstvu ukljuuju: Rizik od gubitka imovinskih prava potrebno je postaviti ogranienje na to kako privatni partner moe da uiva vlasnitvo nad mreom Rizik od pokrivanja finansijskih operativnih trokova mora biti definisan ugovorom o JPP Rizik koji je u vezi sa finansijskim kapacitetom privatnog partnera da servisira ukupne operacije, npr. privatni partner moe da bankrotira. Naroita panja se mora poklnoiti ovom sluaju (u zavisnosti od nacionalne regulative). Mora postojati procedura o tome na koji nain koncesija za upravljanje mreom moe biti preneta i ta se deava sa pravima inicijalnog privatnog partnera (prava privatnog partnera se smatraju nematerijalnim sredstvima)

Posebni rizici koji nastaju u modelu JPP sa zajednikim ulaganjem mogu se ovako sumirati: Rizici u vezi sa kontrolom upravljanja zajednikog entiteta/investicije Rizici u vezi sa potencijalnim deavanjima na tritu koja mogu dovesti do toga da infrastruktura brzo bude prevaziena novim tehnologijama Rizik koji je u vezi sa pristupom javnog i/ili privatnog partnera neophodnm vetinama i kvalifikovanim ljudima i sposobnost upravljanja ovim resursima Rizici u vezi sa pristupom javnog i/ili privatnog partnera potrebnim finansijama za obezbeenje isplativosti projekta tokom njegovog ivotnog ciklusa Rizici u vezi sa upravljakim sposobnostima javnog i/ili privatnog partnera da vodi projekat, npr. postavljanje nejasnih planova sa malom verovatnoom da e realno biti ostvareni

Rizik moe, na primer, biti: ciljevi poduhvata nisu sasvim jasni niti komunicirani svima koji su ukljueni partneri imaju razliite ciljeve u zajednikom ulaganju nema ravnotee u nivoima strunosti, investicija ili sredstava koja su uneta u poduhvat od strane razliitih partnera razliita kulura i stilovi upravljanja rezultiraju loom integracijom i saradnjom partneri ne obezbeuju dovoljno vostvo i podrku u ranim fazama

Matrica procene

Matrica procene za model ZU JPP izgleda ovako:

Kategorija rizikaOpisPosledicaSmanjenje rizikaPreferirana alokacija

Pred-procena isplativosti

Slaba sigurnost u dostupnost fondova za pokrivanje trokova investicije tokom vremena model ZUJPP01Javni entitet ne moe unutar svog budeta tokom vremena da nabavi fondove koji su potrebni za upravljanje entitetomJavni entitet moda nije u poziciji da pokrije svoje obaveze u investiciji tokom vremena, to moe opteretiti budet i lako moe dovesti i do sudskog postupka koji moe poveati trokove i konano izgubiti usluge koje se daju Dobra analiza isplativosti sa najgorim moguim scenarijem uzima se kao polazna osnova za planiranje potrebnih fondovaProcena isplativosti treba da se radi unutar javnog entiteta

Niski organizacioni kapaciteti za pravljenje pred-procene isplativosti Javni entitet nema potrebne organizacione kapacitete (ljude i vetine) da obavi pred-procenuJavni entitet moda nije u poziciji da pokrije svoje obaveze u investiciji tokom vremena, to moe opteretiti budet i lako moe dovesti i do sudskog postupka koji moe poveati trokove i konano izgubiti usluge koje se dajuUpotreba spoljanjih konsultantskih kompanija za pripremu pred-procene isplativosti;

Obuka i obrazovanje zaposlenih u javnom entitetu kako bi mogli da odgovore na zahteveLocirano u javnom entitetu.

Korienje spoljanjih konsultanata moda nee preneti rizik, ali e preneti odgovornost za loe odluke na spoljanje struno telo

Nejasan ugovor u smislu odgovornosti javnog i privatnog partnera (naroito vano u modelima ZUJPP)

Ugovor, kao i proces odabira privatnog partnera, je plitak, sa slabim opisom obaveza javnog partnera to ostavlja prostor za arbitrarna tumaenja i dovodi do poveanja koliine javnih fondova koji su potrebni za odravanje investicije Javni entitet moda nije u poziciji da pokrije svoje obaveze u investiciji tokom vremena, to moe opteretiti budet i lako moe dovesti i do sudskog postupka koji moe poveati trokove i konano izgubiti usluge koje se dajuUpotreba spoljanjih pravnih firmi za pripremu ugovora zajedno sa pravnim odeljenjem javnog entitetaLocirano u javnom entitetu.

Korienje spoljanjih pravnih firmi moda nee preneti rizik, ali e preneti odgovornost za tetne ugovorne obaveze na spoljanje struno telo

Alokacija rizika i pred-procena medadmenta

Nepostojea ili loa upotreba procene rizika i upravljake metodologije koja je primenjiva na sve JPP modeleJavno telo nije uspelo u uvoenju relevantne procene ritzika i upravljake metodologijeRizici su loe procenjeni i stoga izbegavanje, smanjenje i transfer rizika nisu uspeli da zatite javni entitet od gubitka finansija i reputacije Uvoenje standardnih metodologija rizika kao to su sadrane u najboljoj praksi PMI (PMBOK) prilagoeno kontekstu i entitetu.

Imitacija, npr. puno preuzimanje dobre prakse u upravljanju rizikom kao to se koristi u organizacijama koje rade sa javnim dobrima poput WB, UN, OECD, EU.Locirano unutar javnog entiteta

Nepostojei ili loi organizacioni kapaciteti za izvoenje alokacije rizika i pred-procene upravljanja primenjivo na sve JPP modeleJavno telo nije uspelo u uvoenju relevantnih procena rizika i upravljakih metodologija.

Rizici su loe procenjeni i stoga izbegavanje, smanjenje i transfer rizika nisu uspeli da zatite javni entitet od gubitka finansija i reputacije Upotreba spoljanjih PM sertifikovanih konsalting kompanija;

Trening i obrazovanje zaposlenih u javnom entitetu kako bi mogli da naue adekvatne metodologije za upravljanje rizikom

Locirane unutar javnog entiteta.

Upotreba spoljanjih kompanija moda nee preneti rizik, ali e preneti odgovornost za tetne ugovorne obaveze na spoljanje nosioce strunosti.

Rizik u vezi sa upravljakom kontrolom zajednikog entiteta/investicije primenjivo na ZUJPP modele

U svim tipovima ZU odnosa, ukljuujui JPP, nadzor nad menadmentom novog entiteta (ZUJPP02 i ZUJPP03) moe biti ugroen ukljuenjem privatnog partneraJavni entitet moe izgubiti kontrolu nad javnim dobrom, npr. infrastrukturom i njegovim upravljanjem.

Javni entitet moe izgubiti ak i prava vlasnitva nad javnim dobrom, npr. infrastrukturom.

ZU model moe biti primenjiv kada je data infrastruktura od stratekog znaaja za zajednicu;

Razvoj ugovora koji titi javno dobro od gubitka kontrole javnog partnera.

Razvoj i uvoenje osnivakog akta (ZUJPP02 i ZUJPP03) za novo preduzee koje e tititi nadzor javnog partnera.Locirano u javnom entitetu i ne moe biti preneto na bilo koji tip ZU entiteta.

Loi kapaciteti javnog i privatnog ZU partnera da preuzmu obaveze (finansijske, organizacione, menaderske) primenjivo na model ZUJPP01 zajedniko ulaganjeJavni partner je napravio lou procenu svojih i kapaciteta privatnog partnera za preuzimanje obaveza (finansijskih, organizacionih, menaderskih).Ovo moe dovesti do nejasnih ugovornih obaveza; moguih finansijskih i gubitka reputacije; izostanka rezultata poduhvata, to jest obezbeenja usluga, ili preuzimanje usluga jednom kada su ponuene Dobra procena isplativosti modela; Mogue uvoenje OCAT ili druge metodologije za procenu organizacionih kapaciteta javnog entiteta

Detaljna procedura za odabir potencijalnih partnera sa revizijom finansijskih, organizacionih i menaderskih kapacitetaLocirano u javnom entitetu.

Korienje spoljanjih kompanija moda nee preneti rizik, ali e preneti odgovornost za tetne ugovorne obaveze na spoljanje struno telo.

Slabi finansijski, organizacioni, menaderski kapaciteti SPN (Sredstva posebne namene) primenjivo na ZUJPP02 i ZUJPP03 modeleNovo-uspostavljeni entitet ima slabe finansijske, organizacione, menaderske kapacitete da obezbedi uslugu.Ovo moe dovesti do nejasnih ugovornih obaveza; moguih finansijskih i gubitka reputacije; izostanka rezultata poduhvata, to jest obezbeenja usluga, ili preuzimanje usluga jednom kada su ponuene Uvoenje stratekog planiranja, estih sastanak odbora i formiranje timova iz vie kompanija (novi entitet, javni entitet, privatni entitet) radi breg i fokusiranog razvoja kapaciteta;

Mogue uvoenje OCAT ili druge metodologije za benmarking i razvoj organizacionih kapaciteta entiteta;

Pred-procena potrebnih finansija koje oba partnera trega da investiraju;

Odabir i upoljavanje najboljih menaderskih i drugih talenata koji su potrebni novom entitetu;

Trening i razvojLocirano u novom, javnom i privatnom entitetu.

Rizici u vezi sa potencijalnim razvojem trita koje moe dovesti do brze zastarelosti infrastrukture primenjivo na sve JPP modeleAko izbor date tehnologije ne odraava mogue prednosti u bliskom budunosti moe doi do implementacije tehnologije koja brzo zastareva.Odabrana tehnologija ne moe se dograditi usled radikalnih izmena u pristupu irokopojasnoj infrastrukturi. Investicija je bila uzaludna;Ukljuivanje spoljanjih konsultanata zbog izrade studije izvodljivosti. Locirano u javnom entitetu.

Upotreba spoljanjih kompanija moda nee preneti rizik, ali e preneti odgovornost za tetne odluke na spoljanje struno telo.

Profitabilnost

Privatni partner nije voljan da finansira projekat primenjivo na ZUJPP modele

Javni partner ne moe da pronae zainteresovane privatne partnere za ZUJPP modelNema obezbeenja uslugaZU model moda nije primenjivLocirano unutar javnog entiteta.

Pred-procena poslovnog modela

Primenjen je lo poslovni planNeprecizna procena tehnolokih zahteva, celokupne novane investicije, OPEX-a i dohodaka (ukljuujui procenu protoka gotovine);

Mnogo je okidaa rizika: Slabi organizacioni kapaciteti za pravljenje biznis plana Pristrasna procena trokova i prihoda zarad politikih ciljeva itdProblemi sa likvidnou novog entiteta (ZUJPP02 i ZUJPP03) ili sa zajednikim ulaganjem (ZUJPP01)

Problemi sa povratom na investiciju;

Problemi sa stvarnom isporukom javnog dobra.

Mogui finasnijski i gubitak reputacije na strani javnog entiteta.

Angaovanje spoljanjih konsultanata za izradu studije izvodljivosti.Locirano unutar javnog entiteta.

Upotreba spoljanje kompanije moda nee preneti rizik, ali e preneti odgovornost za tetne odluke na spoljanje struno telo.

Pred-procena vrednosti za novac

Loa procena vrednosti za novac, to jest koristi za drutvo Moe dovesti do postavljanja ciljeva koji nee biti dostignuti.Komisija ili Nacionalni autoritet moda nee obezbediti novac za investiciju;

Mogui finansijski gubici ako korist za drutvo ako izostanu koristi za drutvo;

Mogui gubitak reputacije javnog entiteta usled pogrenog predstavljanja injenica.Angaovanje spoljanje konsultantske kompanije radi izrade studije o drutveno-ekonomskom uticaju

Kvantifikacija koristi za drutvo je obavezna.Locirano unutar javnog entiteta.

Upotreba spoljanje kompanije moda nee preneti rizik, ali e preneti odgovornost za tetne odluke na spoljanje struno telo.

Pred-procena - izvodljivosti

Obezbedite rezime glavnih zakljuaka studija izvodljivosti. Unesite u okvir, proirite po potrebi.Primer sadraja:Rezultati studije izvodljivosti treba da obezbede kompletne informacije o sledeem: dobrobiti koje projekat moe doneti zajednici prouene alteranative projektu nain na koji e implementacija projekta zadovoljiti zahteve i politike javnog partnera dobrobiti za projekat od finansijskog zatvaranja i da li svi projektni trokovi mogu biti pokriveni javnim prihodom, koji sadraj i forma uea javnog partnera u projektu, usaglaenost sa zakonom.Aspekti:Napravljena je analiza postojee situacije sa pokazateljem geografskih posebnosti i relevatnih drutveno-ekonomskih osobina odabrane oblasti.Prouava tranju po vrstama ljudi: pravni (ekonomski agenti, kljune institucije u zajednici) i pojedinci. Za pojedince to s podaci prikupljeni kroz istraivanje: starost, obrazovanje, zanimanje, meseni izvori prihoda koji su dostupni za takve usluge, zainteresovanost da postanu korisnici.Identifikacija reenja za izgradnju mree uzimajui u obzir pristupanost postojeim objektima, lokaciju kanclearija dravne uprave, pravni status zemljita, blizinu drugih irokopojasnih mrea i geografskih konfiguracija. U obzir e uzeti barem sledee elemente: optimizaciju razdaljine izmeu bele oblasti i vezne take za glavnu mreu; broj distributivnih taaka koje su u vezi sa frupisanim belim oblastima; korelacija mrenog dizajna i gustine naseljenosti; identifikacija i upotreba postojeih objekata na teritorijalnim administrativnim jedininim nivoima (vazduna mrea, kanalizacija, zgrade itd.).Opis znaajnih tehnikih alternativa, odabir odgovarajue tehnolgije za svaki sluaj (optika vlakna, WiMAX, satelit, xDSL, 3G/4G, LTE itd...) i evaluacija investicionih trokova. Razmotriti mogunost upotrebe kombinovanja nekoliko tehnolokih reenja u istoj oblasti.Identifikacija osnovne opreme, procena trokova opreme i procena trokova operacije.Identifikacija moguih lokacija za lokalne take pristupa i njihovu evaluaciju u skladu sa lokalnim politikama, dostupnou lokacija itd...Identifikacija potrebnih dozvola i licenci te procena potrebnog vremena i trokova za njihovo dobavljanje.Tehno-ekonomski scenario za privatnu investiciju u belim oblastima na osnovu elemenata poput: potencijalni ciljani korisnici, predvianje buduih prilika za razvoj, tipovi usluge za tu oblast.Ceo proces razvoja i implementacije mora da potuje naela tehnoloke neutralnosti kako za distributivnu mreu (backhaul) tako i veze sa lokalnom mreom petlji. Kod distributivnih taaka u beloj oblasti, lokalna petlja omoguava povezivanje bilo koje dostupne tehnologije na tritu (korespondirajui portovi e morati da postoje za sve dostupne tehnologije).Dostupni kapacitet na distributivnim takama u belim oblastima e raditi po naelu prvi stigao prvi usluen.

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE NAPOMENE:

Cilj ovog odeljka je da se obezbedi izvor finansiranja (EK ili nacionalno telo agencije van EU) te da se pronae najbolje mogue reenje za problem. Kada se prirpema dokumentacija za takozvani fazni cilj odluka-za-poetak (ili zahtev za finansiranje banci ili agenciji u EU) obino imamo samo jednu opciju. Rezultat Analite treba da obezbedi dokaze da je odabrana najbolja opcija za projekat, te da je (i) poeljna iz drutveno-ekonomskog ugla, (ii) dosledna sa operativnim programom i drugim nacionalnim/regionalnim dokumentima, (iii) da je potrebno ko-finansiranje. Na osnovu informacija koje su prezentovane u njihovim iskustvima, evaluatori treba da su u stanju da formiraju miljenje o tome da li je odabrana najbolja opcija ili nije.

Preporuuje se da se napravi lista i pregled svih studija izvodljivosti koje su napravljene u procesu incijacije projekta i njegovog razvoja. Ovo ukljuuje ne samo studije izvodljivosti, nego i neko od prethodnih studija i istraivanja koja je uradio pouzdan i respektabilan izvor.

Molimo da pogledate rezultate studija izvodljivosti kada prezentujete rezultate analize alternativnog reenja i kratko da ukaete na glavne zakljuke po pitanju sledeih aspekata:

Analiza sistema: dostupnost infrastrukture/usluga naspram potreba/tranje razliitih grupa korisnika Tehnoloke teme, npr. opis tehnologije koja je odabrana, naroito informacije o tehnolokoj neutralnosti, otvorenom pristupu, odredbama za veleprodaju Zahtevi za organizacionu i upravljaku strukturu za projekat

Dajte precizne reference ako je/ili je bila ukljuena ERDF, Kohezioni fond, ISPA ili druga pomo u finansiranju studija izvodljivosti. Popunite okvir, proirite po potrebi.

Analiza tranje Samo ako je primenjivo obavezno samo u sluaju dostupnosti JPP modela

Obezbedite rezime analize tranje, ukljuujui predvienu brzinu usvajanja po zavretku i brzinu rasta tranje. Popunite okvir, proiriti po potrebi.

Internet, a posebno irokopojasni Internet, je postao sastavni deo sire ekonomije. Otkako je digitalna ili informaciona ekonomija inkorporirala raunarske procese, telefoniju, vanje i upotrebu informacija, hardver i softver, postalo je teko razluiti doprinos Interneta rastu privrede i dobrobitima koja nastaju.irokopojasni pristup se posmatra kao neophodan fakto u potpunom korienju potencijala Interneta. kako je Internet priivreda sazrevala, vie aplikacija sada zahteva vee brzine prenosa podataka, a i u sluaju obinog web sajta za kupovinu. U privredi koja je u recesiji, niz Internet aktivnosti ukljuujui potreagu za poslom i rad od kue mogu biti od kritine vanosti naroito za domainstva i preduzea u ruralnim oblastima. Oblasti sa niskim brojem stanovnitva, lokacije koje su iskusile stalan gubitak populacije i starenje one koja je ostgala ili mesta na kojima je populacija rasprena po teko pristupanom prostoru, obino imaju tekoe u privlaenju provajdera irokopojasnih usluga. Takve karakteristike ine da su fiksni trokovi obezbeenja irokopojasnog pristupa previsoki ili ograniavaju moguu tranju, smanjujui tako profitabilnost obezbeenja usluga.Ruralne zajednice su investirale u digitalnu privredu, mada je ujednaen pristup u ruralnim i urganim predelima pod znakom pitanja. Ruralna i farmerska domainstva e ba kao i urbana rado koristiti Internet, ali je manje verovatno da e koristiti irokopojasni pristup. Urbana preduzea e pre koristiti Internet nego ruralna. irokopojasni pristup je manje pretean u ruralnim krajevima nego u gue naseljenim oblastima. irokopojasni pristup prati geografsku emu koja je vrsto vezana za veliinu populacije i urbano-ruralnu hijerarhiju. Nedostatak irokopojasnog pristupa je najvie u vezi sa niskom brojnou populacije u datoj oblasti. Ruralni pristup Internetu je manje kuni irokopojasni pristup, emu je verovatni uzrok vei troak i ograniena dostupnost u ruralnom okruenju.Dobro je poznato da se sve vie aktivnosti seli na Internet. Neke od ovih aktivnosti imaju odlinu potencijalnu vrednost za ruralnu ekonomiju. Obrazovni programi primrana, sekundarna i via edukacija, kao i stalna edukacija su postali bogatiji na Internetu. Rad na daljinu postaje praktinija opcija za radnike i za preduzea. Neke medicinske usluge mogu brzo da se ponude preko Interneta, uz potencijale za utede za ruralne stanovnike i medicinske klinike koje nude ovakve usluge koje inae nisu dostupne u ruralnim oblastima. Ruralna preduzea prihvataju sve vie praksu e-trgovine, jaajui vitalnost privrede i irei trini dohvat. Pojedinci koriste Interenet da se poveu sa svojim zajdenicama.Zanimljivu studiju Drutveno-ekonomski uticaj protoka (SMART Br. 2010/0033) je pripremio DG Komunikacione mree, sadraj i tehnologija (http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/news/study-socio-economic-impact-bandwidth-smart-20100033).

Rezultat ove studije je pokazao da veliki delovi evropskih zemalja mogu oekivati postavljanje fiksnih mrea na komercijalnoj osnovi od strane privatnih operatora. Naroito postojee kablovske mree mogu obezbediti iroku pokrivenost u nekim zemljama, naroito usled trokovno efektivnog naina na koji ove mree mogu da se dograde na DOCSI3.0. FTTP e verovatno biti implementiran u poslednjem koraku (usled visokih trokova instalacije novih kanalincia i velike koliine optikih vlakana) i pokazuje irok raspon moguih nivoa pokrivenosti. Meutim, FTTC je esto u dobroj meri izvodljiviji i FTTC mrea e pomoi da se obezbedi efektivna infrastrukturna konkurencija kablovskim operatorima. U Centralnoj i Istonoj Evropi, komercijalne mree e biti u stanju da isporue FTTP ili FTTC do 31% domainstava do 2020. Takoe, u ovoj studiji se iznosi sledea procena: prosena pokrivenost 30Mbit/se irokopojasnim pristupom u CIE u 2020 komercijalnoizvodljivim zemaljskim mreama e biti na niovu od 91% dok e ekvivalentna cifra za 100Mbit/s pokrivenost biti 38%. Ovi rezultati pokazuju da izgradnja mrea od strane komercijalnog sektora moe isporuiti dobar deo ove pokrivenosti, ali su potrebne intervencije u politikama kako bi se dostigla 100% pokrivenost koristei terestrijalne tehnolodije (isto tako, mogue je da e biti potrebno i javno finansiranje za izgradnju i pokretanje 30Mbit/s irokopojasne satelitske pokrivenosti Evrope). Do 2020, prosena primena usluga na tehnologijama koje poseduju brzine od 100Mbit/s u Centralnoj i Istonoj Evropi e biti 22%.Ovo je jo daleko od ciljeva Digitalne Agende za Evropu (DAE) od 50% domainstava na 100Mbit/s mrei do 2020, to znai da su potrebne dalje intervencije u politici i planiranju kao i dalje finansiranje kako bi se dostigao taj cilj.Konano, tri scenarija su predstavljena za izraunavanje nivoa finansiranja koji e moda biti potrebni za postizanje cilja od 100Mbit/s: (a) Ne ini nita (osnovni sluaj): predstavlja politiku intervencije od strane Komisije, (b) Skromna intervencija: smanjenje relevantnih trokova razvoja od 5% i (c) Velika investicija: smanjenje relevantnih trokova ravzoja za 10%. U scenariju skromne intervencije, kombinacija javnih finansija i investicije privatnog serktora podeie 100Mbit/s pokrivenost na 61% (u poreenju sa 50% u scenariju Ne ini nita) i prihvatanje na 34% (u poreenju sa 26% u Ne ini nita scenariju). U scenariju dodatnih aktivnosti, daljih 50 mlrd. evra javnih finansija bi donelo dodatnih 107 mlrd. evra privatnih investicija i povealo pokrivenost na 82%, ali ipak dovelo do poveanja prihvatanaja od samo 47%. Ovo je zato to se smatra da se javne investicije u infrastrukturu prave samo do opteg prihvaanja od 50%. U nekim dravama, prihvatanje mree od stgrane koristnika na nivou od 50% je i postignuto (pa zato nije bilo daljih investicija u infrastrkturu), ali u drugih dravama je prihvatanje u pokrivenim oblastima tako nisko da ak ni 100% fiksna pokrivenost ne postie 50% sa 100Mbit/s. Jedan od naina da se povea prihvatanje bio bi subvenicionisanje cena za korisnike usluge od 100Mbit/s to bi povealo prihvatanje za do 3% i time bi se dostigao cilj iz DAE. Troak obezbeivanja takve subvencije bi bio 12 milijardi evra.

OEKIVANI SADRAJ I POSEBNE BELEKE:

Obezbedite refernce na tranju modela u Studiji izvodljivosti. Uljuite rezime primenjene metodologije kako bi se procenile budue potrebe. Pokaite pretpostavke napravljene na osnovnim vrednostima i oekivanim trendovima.

Analiza tranje treba da pokae trendove tranje u prolosti sa projekcijom budueg razvoja (prognoza). Ovo je preduslov za ispravan dizajn kompnenti projketa, potonje finansijske i ekonomske procene i glavna determinanta njihovog kvaliteta.

Prezentacija treba da bude koncizna (nije potrebno celo poglavlje SI, ve samo glavne pretpostavke i rezultati analize tranje).

Analiza tranje tekue situacije treba da bude zasnovana na inventaru trita (npr. crne, sive i bele oblasti). Prognoza treba da pokrije nacionalni i meunarodni benmarking prihvatanja usluga u oblastima gde postoji Internet/irokopojasni pristup i usluge koje nude korisnici/operatori.

Prezentacija postojee trine situacije treba da obezbedi pregled tema iz tranje i ponude, ukljuujui rezima tipa, obima i kvaliteta usluga koje postojea infrastruktura daje, zajedno sa tekuom cenovnom politikom i zahtevima krajnjih korisnika, elementima koji opravdavaju zaetak projekta.

Postojea situacija na tritu moe biti opisana pomou informacija i/ili dokaza o sledeim stavkama: Ograniena infrastruktura koja se moe koristiti za isporuku irokopojasnih usluga Nizak nivo prihvatanja irokopojasnih usluga Ogranienja u kvalitetu trenutne usluge koja se isporuuje ili usluge nisu dostupne u datom regionu Neodstatak istinske konkurencije Ogranieni pristup ili bez pristupa u nekim oblastima uslugama prenosa podataka i pasivnoj infrastrukturi Visoke cene na tritu / niska kupovna mo krajnjih korisnika Ograniena efektivnost regulacija trita i njihov uticaj na brzinu razvoja konkurencije i, stoga, na obuhvat i kvalitet usluga Nema u doglednoj budunosti izgleda za privlaenje privatnog investitora u oblasti irokopojasne infrastrukture Trino poreenje cena Operatori koji postoje na tritu i usluge koje nude

Istovremeno, moliko da u prognozi tran