autohtone i regionalne sorte vinove loze...7. Žilavka 8. furmint (moslavac) 9. kujunđuša 10....

of 108 /108
AUTOHTONE I REGIONALNE SORTE VINOVE LOZE Darko Jakšić Centar za vinogradarstvo i vinarstvo

Author: others

Post on 27-Jun-2020

2 views

Category:

Documents


1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • AUTOHTONE I REGIONALNE SORTE VINOVE LOZE

    Darko Jakšić

    Centar za vinogradarstvo i vinarstvo

  • Proizvodnja vina; OIV; 2014-2018

    SVETSKA PROIZVODNJA VINA

    Ukupna svetska proizvodnja:

    292.000.000 hl

    Proizvodnja u Srbiji: 301.400 hl

  • Proizvodnja vina, OIV; 2014-2018

    SVETSKA POTROŠNJA VINA

    Ukupna svetska potrošnja (2014-

    2018): 224 miliona hl

    Potrošnja vina po domaćinstvu

    (2014-2018): 7,84 l

  • U periodu od 2015-2018. godine u hl

    GLAVNE ZEMLJE ZA IZVOZ SRPSKOG VINA

  • U periodu od 2015-2018. godine u hl

    GLAVNE ZEMLJE IZ KOJIH SE UVOZI VINO U SRBIJU

  • KONKURENTNOST

    50,000

    45,000

    40,000

    35,000

    30,000

    25,000

    20,000

    15,000

    10,000

    5,000

    0

    *Popis poljoprivrede; 2012. godina

    Da li proizvođači grožđa mogu biti konkurentni inostranim vinogradarima?

  • VINARI SA MALIM KAPACITETIMA

    Maksimalno mogući kapaciteti proizvodnje vina (l)

    Kako do profita?

  • KAKO TO DA CENA VINSKOG GROŽĐA RASTE?

    Raste cena vinskog grožđa:

    o Kvalitet grožđa i vina

    o Autohtone i regionalne sorte

    vinove loze

  • RAST CENE VINSKOG GROŽĐA

    Da li smo konkurentniji?

    Koliko tu lokalne sorte imaju

    ulogu?

    o Rastu prosečne cene domaćeg vina

    o Vino je u prvih 10 najkonkurentnijih

    poljoprivredno-prehrambenih

    proizvoda (SEEDEV)0

    2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

    Belo vino (EUR/l) Crveno vino (EUR/l)

    Linear (Belo vino (EUR/l)) Linear (Crveno vino (EUR/l))

    0.5

    1

    1.5

    2.5

    2

  • ŠTA SE VIŠE ISPLATI?

    Grožđe

    Cena

    (RSD/%)

    Cena

    (RSD/kg)

    Cena

    (RSD)

    Prinos 8 t

    Cena

    (RSD)

    Prinos 10 t

    Cene

    (RSD)

    Prinos 15 t

    Belo vinsko 1,6 32 256.000 320.000 480.000

    Crno vinsko 1,8 36 288.000 360.000 540.000

    Tamjanika 60 – 100 (80) 640.000 800.000

    Prokupac 50 – 100 (75) 600.000 750.000

    *Proles Pontica (convarietas Pontica), subconvarietas Balcanica

  • LOKACIJE AUTOHTONIH I REGIONALNIH SORTI

    VINOVE LOZE

    Površina Broj vinogradasa sortom Grašac

    (Graševina)

  • PROSTIRANJE AUTOHTONIH I REGIONALNIH

    SORTI VINOVE LOZE

    bez sorte Grašac

    (Graševina)

    Površina Broj vinograda

  • LOKALNE SORTE U LOKALNIM USLOVIMA

    Lokalne sorte su najprilagođenije lokalnim ekološkim uslovima

    Vinogradski rejoni se

    pretežno prostiru na

    umereno niskim i umereno

    višim nadmorskim visinama.

    Nadmorska visina

    Distribucija nadmorske visine

    Prosečna nadmorska visina:

    247,1 m

  • NADMORSKA VISINA (SVE SORTE)

    Površina Broj vinograda

    o Najveći procenat čine površine vinograda koji se nalaze na nadmorskim visinama od 100-

    200 m (39,04%)

    o Površine iznad 300 m nadmorske visine čine 26,6%

  • NADMORSKA VISINA (AUTOHTONE I

    REGIONALNE SORTE)

    Površina Broj vinograda

    Najveće površine vinograda su iznad 300 m (44%)

    Najveći broj vinograda je iznad 300 m (55,7%)

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

  • NADMORSKA VISINA (AUTOHTONE I

    REGIONALNE SORTE VINOVE LOZE)

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

    Površina

  • NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?

    Dominantni su

    tereni sa blagim ili

    srednjim nagibima

    NAGIB TERENA

    Distribucija nagiba terana

    Prosečan nagib terena: 8,087% (4,6°)

  • NAGIB TERENA (SVE SORTE)

    Površina Broj vinograda

    Najveće površine vinograda su na nagibima od 0 do 5% (3,75% iznad 10%)

    Najveći broj vinograda je na nagibima terena od 5 do 10%

  • NAGIB TERENA (AUTOHTONE I REGIONALNE

    SORTE VINOVE LOZE)

    Površina Broj vinograda

    Površine vinograda sa nagibom terena iznad 10% iznose 6,52%

    Broj vinograda sa nagibom terena iznad 10% iznosi 13,58%

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

  • NAGIB TERENA (AUTOHTONE I REGIONALNE

    SORTE VINOVE LOZE)

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

    Površina

  • EKSPOZICIJA TERENA

    Distribucija ekspozicije terena S-I, I, J-I, J, J-Z, Z

  • EKSPOZICIJA TERENA (SVE SORTE)

    Površina Broj vinograda

    Najveće površine vinograda su sa jugo-zapadnim ekspozicijama

  • NAGIB TERENA (AUTOHTONE I REGIONALNE

    SORTE VINOVE LOZE)

    Površina Broj vinograda

    Najveće površine vinograda su sa južnim ekspozicijama terena

    Najveći broj vinograda je sa južnim ekspozicijama terena

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

  • EROZIONA UGROŽENOST ZEMLJIŠTA

    Primer Niškog vinogradarskog rejona

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene? Prosečan gubitak zemljišta

  • STAROST VINOGRADA (SVE SORTE VINOVE LOZE)

    Površina Broj vinograda

  • STAROST VINOGRADA (AUTOHTONE I

    REGIONALNE SORTE VINOVE LOZE)

    Površina Broj vinograda

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

  • STAROST VINOGRADA (AUTOHTONE I

    REGIONALNE SORTE VINOVE LOZE)

    Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

    Površina Broj vinograda

    Prosečna starost

    proizvođača grožđa

    (fizičkih lica) koji imaju

    autohtone i regionalne

    sorte vinove loze je

    62,9 godina.

  • POVRŠINE VINOGRADA (ha)

    Sve sorte vinove loze Autohtone i regionalne sorte vinove loze

  • SORTNA STRUKTURA VINOGRADA SRBIJE

    Površina Broj vinograda

    200 sorti vinove loze

  • DOPRINOS NAUKE

    • U svetu ima između 5.000 i 8.000 sorti vinove loze, gaje se sa 14.000 do 24.000 sinonima

    (Schneider et al., 2001)

    • Samo 300 do 400 sorti ima veliku komercijalnu važnost.

    Sorte

    InstitucijaUkupno

    Poljoprivredni

    fakultet, Univerzitet u

    Beogradu

    Poljoprivredni

    fakultet, Univerzitet u

    Novom Sadu

    Centar za

    vinogradarstvo i

    vinarstvo

    Vinske 10 21 2 33

    Stone 18 2 - 20

    Klonovi 12 18 - 30

    Ukupno 40 33 2 83

  • ŠEMA SERTIFIKACIJE

    • Prokupac – 12 + 3 *

    • Seduša – 5

    • Grašac (Graševina) – 9

    • Župljanka – novostvorena sorta vinove loze – 4

    PROBLEM: NEPOSTOJANJE SADNOG MATERIJALA (ISTOVREMENA

    GENETSKA I FITOSANITARNA SELEKCIJA)

  • 19 belih vinskih sorti vinove loze (komercijalni vinogradi)

    1. Grašac (Graševina)

    2. Tamjanika (Grupa Tamjanika)

    3. Smederevka

    4. Muskat Krokan

    5. Kreaca

    6. Ružica (Kevidinka)

    7. Žilavka

    8. Furmint (Moslavac)

    9. Kujunđuša

    10. Buvije

    11. Sremska Zelenika

    12. Medenac beli

    13. Bagrina

    14. Bakator beli

    15. Slankamenka bela

    16. Ezerjo

    17. Lipolist (Lipovina)

    18. Bela Dinka (Bela Ružica) – rasprostranjena samo u mešovitim zasadima

    19. Bela Skadarka – rasprostranjena samo u mešovitim zasadima

    Nismo prebogati, ali ima

    dosta lokalnih sorti!

    Možda ima neistraženog

    bogatstva?

  • Crne (obojene) vinske sorte rasprostranjene u

    komercijalnim vinogradima:

    1. Prokupac

    2. Frankovka

    3. Vranac

    4. Slankamenka (Grupa Plovdina)

    5. Tamjanika crna (Grupa Crnih i Crvenih Tamjanika)

    6. Kavčina (Žametovka)

    7. Skadarka

    8. Portugizer

    9. Začinak

    10. Blatina

    11. Seduša

    12. Kratošija

    Nismo prebogati, ali ima

    dosta lokalnih sorti!

    Možda ima neistraženog

    bogatstva?

  • 31 AUTOHTONA I REGIONALNA SORTA VINOVE LOZE

    Smederevka Tamjanika Kreaca Skadarka

    Prokupac Tamjanika crna Slankamenka Frankovka

  • POTENCIJAL ZA KLONSKU SELEKCIJU

    Parameter Ukupno

    Autohtone i

    regionalne sorte

    vinove loze

    Broj sorti 200 31 (30)

    Površina (ha) 6.845 2,120 (1.215)

    Broj vinograda 20.140 9,442 (8.277)

    • Iskrčenih 100.000 ha u prethodnom periodu

    • Ako je bilo pola sa autohtonim i regionalnim sortama:

    50.000 : 0,33 ha (prosečna površina vinograda) = 151.515 vinograda (izvor za klonsku selekciju)

  • Župa

  • PRIORITETI KLONSKE SELEKCIJE

    Dva cilja:

    • Očuvanje genetskih resursa

    • Individualna pozitivna klonska

    selekcija

    • Prokupac

    • Smederevka

    • Tamjanika

    • Plovdina

    • Kavčina (Žametovka)

    • Vranac

    • 108 selekcionisanih

    genotipova

  • SAMO GENETSKA ILI I FITOSANITARNA SELEKCIJA?

    • Kvalitet

    • Morfološki opis

    • Fitosanitarno

    stanje

    • Determinacija

    genetskih profila

    (12 mikrosatelita)

  • UBRZANJE PROCEDURA

    Mikrovinifikacije

    • Mehanički sastav grozdova

    • Parametri kvaliteta šire

    • Parametri kvaliteta vina

  • PROKUPAC

    37 izdvojenih biotipova

  • PROKUPAC

  • PRILAGOĐAVANJE SORTI VINOVE LOZE

    KLIMATSKIM PROMENAMA

  • BOLJA VALORIZACIJA

    LOKALNIH SORTI VINOVE LOZE

  • VINSKO NASLEĐE SRBIJE

    Vinski podrum u Crvenki

    Poljane

    Pivnice

    Čuvati autohtone

    regionalne sorte

    znači čuvati tradiciju!

  • Hvala na pažnji!

  • VALORIZACIJA LOKALNIH SORTI VINOVE LOZE:

    PRIMER REGIONA APULIJA (ITALIJA)Pjerfederiko La Note (Pierfederico La Notte)

    Italijanski Nacionalni savet za istraživanje (CNR)

    Institut za održivu zaštitu bilja, organizaciona jedinica u Bariju

    Centar za istraživanje, eksperimentaciju i obrazovanje u poljoprivredi

    „Bazile Karamia“

  • • 405 oznaka geografskog porekla, od čega 73 DOCG oznaka

    i 332 DOC oznaka

    • 118 IGT oznaka

    • Preko 700 sortnih vina

    2007: registrovano 819 sorti i 1539 klonova

  • Sinonimi u južnoj Italiji i na

    Balkanskom poluostrvu

  • *Prema podacima iz Schneider et al. (2014)

  • Očuvanje i valorizacija domaćeg

    genetskog materijala

    (domaćih vodećih i sporednih, tradicionalnih i

    novostvorenih sorti vinove loze)

  • ŠTA TO PODRAZUMEVA?

    • Moralnu obavezu da se budućim generacijama ostavi jedinstveno nasledstvo/blago

    • Jasnu priliku za privredu cele zemlje (poljoprivredu i turizam)

    • Nove proizvode sa većom profitabilnošću i manjom konkurencijom na tržištu

    • Novu nadu za poljoprivrednike

  • • Zvanično utvrđivanje i registracija sorti i klonova

    • Novi tipični i jedinstveni proizvodi

    • Dostupnost zdravog sertifikovanog sadnog materijala na nivou rasadnika

    • Ponovno uvođenje u uzgoj (raspodela biljnog materijala)

    • Dostupnost istorijskih informacija o plasmanu i registraciji proizvoda sa PDO i PGI

    oznakama

    • Sticanje novih znanja i povećanje tražnje za proizvodima na tržištu

    KORISNI ELEMENTI ZA VALORIZACIJU

  • Projekat popisivanja genetskog

    materijala vinove loze „Re.Ge.Vi.P.“

  • • Nosilac aktivnosti: Centar „Bazile Karamia“

    • 19 partnera: istraživači, udruženja

    proizvođača, uprave, poljoprivredna

    gazdinstva

    • Glavni naučnik: dr P. La Note (Pierfederico

    La Notte)

  • ISTRAŽIVANJE DOKUMENTARNIH IZVORA U

    BIBLIOTEKAMA I ARHIVAMA

  • SLIKE, STARE KNJIGE, USMENI OPISI I PREDANJA O

    LOKALNIM SORTAMA

  • OTKRIVANJE GENETSKOG MATERIJALA NA

    TERITORIJI OBUHVAĆENOJ ISTRAŽIVANJEM

    70 sastanaka sa poljoprivrednicima u ovom regionu

  • POTRAGA ZA GENETSKIM MATERIJALOM VINOVE

    LOZE NA OVOJ TERITORIJI I NJEGOVO

    PRIKUPLJANJE

    • 205 odrednica na spisku naziva koji nedostaju

    • Popisano 47 sorti sa spiska naziva koji nedostaju

    • Na terenu identifikovano 112 naziva koji prethodno

    nisu bili popisani

    • 101 nov naziv utvrđen bibliografskim istraživanjem

    • 24 nova genotipa

    FG BT BA BR TA LE Ukupno

    Br. identifikovanih, georeferenciranih i popisanih sorti 149 154 197 64 40 59 663

    Br. popisanih poznatih sorti 61 75 122 40 14 25 337

    Br. popisanih potencijalno novih sorti 60 53 42 20 24 29 228

    Br. popisanih neidentifikovanih sorti bez naziva 28 26 33 4 2 5 98

    Identifikovane i georeferencirane 663

    domaće sorte vinove loze, od kojih su

    228 potencijalno nove sorte

  • GARGANO I DAUNIJA

    Chiapparone Dolciolo Uva rossa A Nocella Bell’Italia

    Sacra rs. Tuccanese Nera tosta Nardobello S. Francesco

  • Terrizuolo Porcinaro Palumbo Sabellone Sagrone

    Pedicinaro Varietà Ignota Sant’Anna Rizzola

  • NEPOZNATI KULTIVARI – KANDIDATI ZA

    IDENTIFIKACIJU

    Bitonto 1 Bitonto 2 Mattinata 1 Mattinata 2 Biccari

    Manfredonia 1 Manfredonia 2 Vico del Gargano Borgagne

  • KONZERVACIJA VAN MESTA POREKLA

    Genetska banka CRSFA

    • 8 polja sa sada već preko 2.400 sadnica 541 varijeteta

  • PROVERA, IDENTIFIKACIJA I MORFOLOŠKO

    OPISIVANJE

  • SANITACIJA I FITOSANITARNO ISPITIVANJE

    In vitro termoterapija In vitro kultura meristema izdanaka

    Sekvenciranje „nove generacije“ (NSG)

    radi definisanja „apsolutnog“ sanitarnog

    statusa 22 klona vinove loze

  • KONTROLA / FITOSANITARNA INSPEKCIJA

    Izbor i priprema

    primarnih izvora Zvanična registracija sorti / klonova

    Konzervacija radi premultiplikacije

    Premultiplikacija in vivo ili in vitro Multiplikacija

    KONTROLAFitosanitarna inspekcija

  • STONE SORTE VINOVE LOZE

    Region Apulija (Pulja, ital. Puglia)

    • 96 klonova od 65 sorti

    (januar 2020)

  • Za najznačajnije sorte

    kao što su Primitivo

    (odnosno Kratošija)

  • SANITARNI STATUS GROŽĐA RODA 2005.

  • USPEŠAN PRIMER VALORIZACIJE

    MINUTOLO

    Za 10 godina od

    eksperimentalnog do komercijalnog vina

  • Spumante

    bianco brut

    IGT PUGLIA-BIO

    Spumante

    brut bianco

    MACCONE

    Spumante

    bianco met.

    Classico

    Millesimato

    IGT SALENTO

  • INFORMISANJE O JEDINSTVENIM ASPEKTIMA I

    OSOBINAMA LOKALNIH PROIZVODA

    • Kvalitet i autentičnost

    • Istorija i tradicija

    • Povezanost sa regionom

    Istorija

    Region

    Predeo

    Poljoprivredni

    proizvodi

    Potrošač

  • SINERGIJA IZMEĐU SEKTORA POLJOPRIVREDE I

    TURIZMA

    • Procenjena vrednost vinskog turizma je 2007.

    godine iznosila 2 milijarde evra, a broj turista je

    oko 4,5 miliona godišnje

    • Poljoprivredni turizam, vansezonski tematski

    turizam, direktna prodaja, 0 km, zelene pijace

  • MOVIMENTO TURISMO VINO („POKRET ZA VINSKI

    TURIZAM“)

    Udruženje osnovano 1993. godine i broji 900 odabranih vinarija

  • NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?

    POPULARNA EDUKACIJA POTROŠAČA

    Osnovano 1965. godine, filijale u

    svakom regionu Italije, 35.000

    registrovanih članovaOsnovano 1951. godine, danas

    ima preko 80 filijala i preko

    50.000 edukovanih polaznika

  • NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?

    ORGANIZACIJA DOGAĐAJA

  • NEGIB TERENASTRATEGIJA KOMERCIJALIZACIJE

    Karakteristična, distinktivna vina + …

    Jedna ili više strategija komercijalizacije?

    Različiti alati se mogu

    prilagođavati ali je osnovni

    element GENETSKI MATERIJAL

  • NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?VINOGRADARSKA PODRUČJA

    CRNE GORE

  • NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?

    Ampelografska baština najvećih zemalja

    proizvođača

    Proizvodi PDO/IGP/TSG najvećih zemalja proizvođača vina

    registrovani u EU

    Najbolje destinacije za vinski turizam (izvor: Wine Enthusiast 2012-2015)

    Izveštaj iz 2015. godine

  • NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?

    USPEŠNE VINSKE PRIČE I VAN EVROPE

    • Jedinstvene ili različite strategije

    • Sorte (autohtone, tradicionalne, stare, manje poznate,

    odomaćene)

    • Novostvorene srpske sorte

    • Sovinjon Blan na Novom Zelandu

    • Malbek u Argentini

    • Zinfandel u Kaliforniji

    • Širaz u Australiji

    • Primitivo u Pulji

    Šta predstavlja dodatu vrednost?

    Srpska tradicija i istorija su održive

  • NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?

    ALATI

    • Pravni okvir / politička volja / sistem PDO/PGI („piramida kvaliteta“) / ljudski resursi,

    zaštićene robne marke, novi proizvodi za nove životne stilove

    • Kvalitet i distinktivnost vina (dobar odnos cene i kvaliteta), priča, veza sa predelom ili

    emocijom (distinktivnost genetskog materijala)

    • Glavne i sporedne sorte (moguće značajnije korišćenje određenih vina, kvalitet i cena,

    prilagodljivost, različiti resursi unutar varijeteta), značajno ostvarenje sinergije

    • Tržište: različita tržišta diferencirana na osnovu potreba potrošača, dostupnosti novca,

    mesta konzumacije (kod kuće, u restoranu, putnici, turisti)

    • Ljudski faktori (tehnički i ekonomski kapaciteti i veštine; enolozi; mladi i nove investicije)

    • Istorija i teritorija (zoniranje na osnovu znanja)

  • Hvala na pažnji!

  • TERROIR - VINO PROKUPAC

    prof. dr Slavica Todić

    Poljoprivredni fakultet Beograd

  • ŠTA ČINI TERROIR

    • Klimatske specifičnosti

    • Zemljište

    • Interakcija: sorta-klima, sorta-zemljište

    • Čovek

  • ČOVEK – DEO TERROIRA

    • Izbor sorte - sorta mora biti prilagođena lokalnoj klimi (vreme sazrevanja?)

    • Menadžment vinograda

  • SORTA

    Potencijal sorte:

    • Nemaju sve sorte isti potencijal

    • Sorte imaju različite zahteve u pogledu toplotnih uslova za postizanje pune

    zrelosti (aromatske i fenolne)

    • Izbor sorti vršiti u odnosu na lokalne klimatske uslove (primeri

    evropskih apelacija)

  • KAKO ISTAKNUTI TERROIR

    Izbor sorti poznog sazrevanja u toplim klimatima

    Birati hladnija područja za sorte ranijeg sazrevanja:

    • Carneros (Ca)

    Chardonnay i Pinot noir

    • Marlborough (NZ)

    Sauvignon blanc

    • Central Otago (NZ)

    Pinot noir

  • VINOGRADARSKA PRAKSA USKLAĐENA SA

    SORTOM, KLIMOM I ZEMLJIŠTEM

    • Snažno vegetativno rastenje - bujnost

    • Visoka rodnost

    • Pozno sazrevanje

  • IZRAŽENA ENERGIJA PUPOLJAKA I

    SNAŽNI VEGETATIVNI PORAST

  • LAČENJE

  • PROKUPAC

  • TANKI, PROZRAČNI ŠPALIRI

    30-40 cm

  • UKLANJANJE LISTOVA IZ ZONE GROZDOVA

    Dva tehnička pitanja:

    • Kada?

    • Koliko?

    Menja mikroklimu u zoni grozdova.

    Menja strukturu bobice: veličinu i hemijsku strukturu - tanini, antocijani,

    aromatična jedinjenja.

  • RANA DEFOLIJACIJA – DELIMIČNA DO POTPUNA

    (KRUPNOĆA I STRUKTURA BOBICE)

    Posle zametanja, smanjuje

    se veličina bobice (trajno)

  • DEFOLIJACIJA U FENOFAZI „ŠARKA” I

    PROREĐIVANJE GROZDOVA

    Kada?

    U početnoj fazi šarka menja

    mikroklimu u zoni grozdova.

  • ISKUSTVA – PROKUPAC

    Orijentacija redova sever-jug:

    • U toku lačenja ukloniti po neki list

    • Rano uklanjanje listova iz zone grozdova (4-6) samo sa jedne strane

    špalira – istočne

    • U fazi šarka – istočna strana i delimično zapadna (procena)

  • PROREĐIVANJE GROZDOVA

    Vreme: pre šarka ili u vreme šarka?

    Cilj: održavanje optimalnog prinosa i uklanjaje nedovoljno zrelih grozdova.

    Mladi čokoti, čokoti pod stresom (suša) i slabo bujni čokoti – obaviti ranije

    proređivanje.

    U fenofazi šarka - uklanjaju se grozdovi koji su zeleni.

    Kasnije, kad se bobice oboje, nemoguće je razlikovati grozdove koji kasne u

    sazrevanju.

  • PROREĐIVANJE GROZDOVA

    Kada?

  • Srednje skeletno, dominira

    kvarcni skelet

    Formirano na jezerskim

    sedimentima, dominiraju kristalasti

    škriljci (šistovi)

  • TERROIR TOPLICA – PROKUPAC

    Vodni status biljke – umeren vodni deficit:

    • Povoljna struktura bobice i visok sadržaj fenola i arome

    • Zemljišta su siromašna u organskoj materiji – kontrolisana bujnost,

    potpuno sazrevanje

    • Nadmorska visina 480 m

    • Izražene temperaturne razlike (dan-noć) u vreme sazrevanja grožđa od

    izuzetnog su značaja za sintezu antocijana i bogat aromatski kompleks

  • Lepota vina potiče od sorte i terroir-a.

    Autentičnost grožđa treba očuvati u boci.

  • Klimatski podaci (1961-2011) i meteorološki podaci (2019), Meteorološka stanica Prokuplje

    Vineyard and Winery Management

    *Master thesis, Mina Todić

    KLIMATSKE PROMENE

  • • Fiziološki procesi

    • Ubrzana fenologija

    • Kvalitet i stil vina

    Adaptacije:

    • Veće nadmorske visine

    • Lozne podloge

    • Visina stabla

    • Navodnjavanje

    • Vreme rezidbe

    • Promena sortimenta – sorte poznijeg sazrevanja, potencijal u starim autohtonim sortama

    KLIMATSKE PROMENE

  • MODEL SAZREVANJA SORTI – BORDEAUX

    Sorta 1951-1980 1981-2010 2050

    Sauvignon Blanc 29. septembar 07. septembar 29. avgust

    Cabernet Franc 04. oktobar 21. septembar 11. septembar

    Merlot 07. oktobar 18. septembar 08. septembar

    Cabernet Sauvignon 14. oktobar 28. septembar 18. septembar

    source: Cornelis Van Luuwen, 2019. Agronomy

  • STARA SORTA – VELIKA HETEROGENOST

  • Hvala na pažnji!