autohtone i regionalne sorte vinove loze...7. Žilavka 8. furmint (moslavac) 9. kujunđuša 10....

AUTOHTONE I REGIONALNE SORTE VINOVE LOZE

Darko Jakšić

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo

Proizvodnja vina; OIV; 2014-2018

SVETSKA PROIZVODNJA VINA

Ukupna svetska proizvodnja:

292.000.000 hl

Proizvodnja u Srbiji: 301.400 hl

Proizvodnja vina, OIV; 2014-2018

SVETSKA POTROŠNJA VINA

Ukupna svetska potrošnja (2014-

2018): 224 miliona hl

Potrošnja vina po domaćinstvu

(2014-2018): 7,84 l

U periodu od 2015-2018. godine u hl

GLAVNE ZEMLJE ZA IZVOZ SRPSKOG VINA

U periodu od 2015-2018. godine u hl

GLAVNE ZEMLJE IZ KOJIH SE UVOZI VINO U SRBIJU

KONKURENTNOST

50,000

45,000

40,000

35,000

30,000

25,000

20,000

15,000

10,000

5,000

0

*Popis poljoprivrede; 2012. godina

Da li proizvođači grožđa mogu biti konkurentni inostranim vinogradarima?

VINARI SA MALIM KAPACITETIMA

Maksimalno mogući kapaciteti proizvodnje vina (l)

Kako do profita?

KAKO TO DA CENA VINSKOG GROŽĐA RASTE?

Raste cena vinskog grožđa:

o Kvalitet grožđa i vina

o Autohtone i regionalne sorte

vinove loze

RAST CENE VINSKOG GROŽĐA

Da li smo konkurentniji?

Koliko tu lokalne sorte imaju

ulogu?

o Rastu prosečne cene domaćeg vina

o Vino je u prvih 10 najkonkurentnijih

poljoprivredno-prehrambenih

proizvoda (SEEDEV)0

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Belo vino (EUR/l) Crveno vino (EUR/l)

Linear (Belo vino (EUR/l)) Linear (Crveno vino (EUR/l))

0.5

1

1.5

2.5

2

ŠTA SE VIŠE ISPLATI?

Grožđe

Cena

(RSD/%)

Cena

(RSD/kg)

Cena

(RSD)

Prinos 8 t

Cena

(RSD)

Prinos 10 t

Cene

(RSD)

Prinos 15 t

Belo vinsko 1,6 32 256.000 320.000 480.000

Crno vinsko 1,8 36 288.000 360.000 540.000

Tamjanika 60 – 100 (80) 640.000 800.000

Prokupac 50 – 100 (75) 600.000 750.000

*Proles Pontica (convarietas Pontica), subconvarietas Balcanica

LOKACIJE AUTOHTONIH I REGIONALNIH SORTI

VINOVE LOZE

Površina Broj vinogradasa sortom Grašac

(Graševina)

PROSTIRANJE AUTOHTONIH I REGIONALNIH

SORTI VINOVE LOZE

bez sorte Grašac

(Graševina)

Površina Broj vinograda

LOKALNE SORTE U LOKALNIM USLOVIMA

Lokalne sorte su najprilagođenije lokalnim ekološkim uslovima

Vinogradski rejoni se

pretežno prostiru na

umereno niskim i umereno

višim nadmorskim visinama.

Nadmorska visina

Distribucija nadmorske visine

Prosečna nadmorska visina:

247,1 m

NADMORSKA VISINA (SVE SORTE)


o Najveći procenat čine površine vinograda koji se nalaze na nadmorskim visinama od 100-

200 m (39,04%)

o Površine iznad 300 m nadmorske visine čine 26,6%

NADMORSKA VISINA (AUTOHTONE I

REGIONALNE SORTE)


Najveće površine vinograda su iznad 300 m (44%)

Najveći broj vinograda je iznad 300 m (55,7%)

Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene?

NADMORSKA VISINA (AUTOHTONE I

REGIONALNE SORTE VINOVE LOZE)


Površina

NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?

Dominantni su

tereni sa blagim ili

srednjim nagibima

NAGIB TERENA

Distribucija nagiba terana

Prosečan nagib terena: 8,087% (4,6°)

NAGIB TERENA (SVE SORTE)


Najveće površine vinograda su na nagibima od 0 do 5% (3,75% iznad 10%)

Najveći broj vinograda je na nagibima terena od 5 do 10%

NAGIB TERENA (AUTOHTONE I REGIONALNE

SORTE VINOVE LOZE)


Površine vinograda sa nagibom terena iznad 10% iznose 6,52%

Broj vinograda sa nagibom terena iznad 10% iznosi 13,58%



SORTE VINOVE LOZE)


Površina

EKSPOZICIJA TERENA

Distribucija ekspozicije terena S-I, I, J-I, J, J-Z, Z

EKSPOZICIJA TERENA (SVE SORTE)


Najveće površine vinograda su sa jugo-zapadnim ekspozicijama


SORTE VINOVE LOZE)


Najveće površine vinograda su sa južnim ekspozicijama terena

Najveći broj vinograda je sa južnim ekspozicijama terena


EROZIONA UGROŽENOST ZEMLJIŠTA

Primer Niškog vinogradarskog rejona

Da li su autohtone (lokalne) sorte ugrožene? Prosečan gubitak zemljišta

STAROST VINOGRADA (SVE SORTE VINOVE LOZE)


STAROST VINOGRADA (AUTOHTONE I




STAROST VINOGRADA (AUTOHTONE I




Prosečna starost

proizvođača grožđa

(fizičkih lica) koji imaju

autohtone i regionalne

sorte vinove loze je

62,9 godina.

POVRŠINE VINOGRADA (ha)

Sve sorte vinove loze Autohtone i regionalne sorte vinove loze

SORTNA STRUKTURA VINOGRADA SRBIJE


200 sorti vinove loze

DOPRINOS NAUKE

• U svetu ima između 5.000 i 8.000 sorti vinove loze, gaje se sa 14.000 do 24.000 sinonima

(Schneider et al., 2001)

• Samo 300 do 400 sorti ima veliku komercijalnu važnost.

Sorte

InstitucijaUkupno

Poljoprivredni

fakultet, Univerzitet u

Beogradu

Poljoprivredni

fakultet, Univerzitet u

Novom Sadu

Centar za

vinogradarstvo i

vinarstvo

Vinske 10 21 2 33

Stone 18 2 - 20

Klonovi 12 18 - 30

Ukupno 40 33 2 83

ŠEMA SERTIFIKACIJE

• Prokupac – 12 + 3 *

• Seduša – 5

• Grašac (Graševina) – 9

• Župljanka – novostvorena sorta vinove loze – 4

PROBLEM: NEPOSTOJANJE SADNOG MATERIJALA (ISTOVREMENA

GENETSKA I FITOSANITARNA SELEKCIJA)

19 belih vinskih sorti vinove loze (komercijalni vinogradi)

1. Grašac (Graševina)

2. Tamjanika (Grupa Tamjanika)

3. Smederevka

4. Muskat Krokan

5. Kreaca

6. Ružica (Kevidinka)

7. Žilavka

8. Furmint (Moslavac)

9. Kujunđuša

10. Buvije

11. Sremska Zelenika

12. Medenac beli

13. Bagrina

14. Bakator beli

15. Slankamenka bela

16. Ezerjo

17. Lipolist (Lipovina)

18. Bela Dinka (Bela Ružica) – rasprostranjena samo u mešovitim zasadima

19. Bela Skadarka – rasprostranjena samo u mešovitim zasadima

Nismo prebogati, ali ima

dosta lokalnih sorti!

Možda ima neistraženog

bogatstva?

Crne (obojene) vinske sorte rasprostranjene u

komercijalnim vinogradima:

1. Prokupac

2. Frankovka

3. Vranac

4. Slankamenka (Grupa Plovdina)

5. Tamjanika crna (Grupa Crnih i Crvenih Tamjanika)

6. Kavčina (Žametovka)

7. Skadarka

8. Portugizer

9. Začinak

10. Blatina

11. Seduša

12. Kratošija

Nismo prebogati, ali ima

dosta lokalnih sorti!

Možda ima neistraženog

bogatstva?

31 AUTOHTONA I REGIONALNA SORTA VINOVE LOZE

Smederevka Tamjanika Kreaca Skadarka

Prokupac Tamjanika crna Slankamenka Frankovka

POTENCIJAL ZA KLONSKU SELEKCIJU

Parameter Ukupno

Autohtone i

regionalne sorte

vinove loze

Broj sorti 200 31 (30)

Površina (ha) 6.845 2,120 (1.215)

Broj vinograda 20.140 9,442 (8.277)

• Iskrčenih 100.000 ha u prethodnom periodu

• Ako je bilo pola sa autohtonim i regionalnim sortama:

50.000 : 0,33 ha (prosečna površina vinograda) = 151.515 vinograda (izvor za klonsku selekciju)

PRIORITETI KLONSKE SELEKCIJE

Dva cilja:

• Očuvanje genetskih resursa

• Individualna pozitivna klonska

selekcija

• Prokupac

• Smederevka

• Tamjanika

• Plovdina

• Kavčina (Žametovka)

• Vranac

• 108 selekcionisanih

genotipova

SAMO GENETSKA ILI I FITOSANITARNA SELEKCIJA?

• Kvalitet

• Morfološki opis

• Fitosanitarno

stanje

• Determinacija

genetskih profila

(12 mikrosatelita)

UBRZANJE PROCEDURA

Mikrovinifikacije

• Mehanički sastav grozdova

• Parametri kvaliteta šire

• Parametri kvaliteta vina

PROKUPAC

37 izdvojenih biotipova

PROKUPAC

PRILAGOĐAVANJE SORTI VINOVE LOZE

KLIMATSKIM PROMENAMA

BOLJA VALORIZACIJA

LOKALNIH SORTI VINOVE LOZE

VINSKO NASLEĐE SRBIJE

Vinski podrum u Crvenki

Poljane

Pivnice

Čuvati autohtone

regionalne sorte

znači čuvati tradiciju!

Hvala na pažnji!

VALORIZACIJA LOKALNIH SORTI VINOVE LOZE:

PRIMER REGIONA APULIJA (ITALIJA)Pjerfederiko La Note (Pierfederico La Notte)

Italijanski Nacionalni savet za istraživanje (CNR)

Institut za održivu zaštitu bilja, organizaciona jedinica u Bariju

Centar za istraživanje, eksperimentaciju i obrazovanje u poljoprivredi

„Bazile Karamia“

• 405 oznaka geografskog porekla, od čega 73 DOCG oznaka

i 332 DOC oznaka

• 118 IGT oznaka

• Preko 700 sortnih vina

2007: registrovano 819 sorti i 1539 klonova

Sinonimi u južnoj Italiji i na

Balkanskom poluostrvu

*Prema podacima iz Schneider et al. (2014)

Očuvanje i valorizacija domaćeg

genetskog materijala

(domaćih vodećih i sporednih, tradicionalnih i

novostvorenih sorti vinove loze)

ŠTA TO PODRAZUMEVA?

• Moralnu obavezu da se budućim generacijama ostavi jedinstveno nasledstvo/blago

• Jasnu priliku za privredu cele zemlje (poljoprivredu i turizam)

• Nove proizvode sa većom profitabilnošću i manjom konkurencijom na tržištu

• Novu nadu za poljoprivrednike

• Zvanično utvrđivanje i registracija sorti i klonova

• Novi tipični i jedinstveni proizvodi

• Dostupnost zdravog sertifikovanog sadnog materijala na nivou rasadnika

• Ponovno uvođenje u uzgoj (raspodela biljnog materijala)

• Dostupnost istorijskih informacija o plasmanu i registraciji proizvoda sa PDO i PGI

oznakama

• Sticanje novih znanja i povećanje tražnje za proizvodima na tržištu

KORISNI ELEMENTI ZA VALORIZACIJU

Projekat popisivanja genetskog

materijala vinove loze „Re.Ge.Vi.P.“

• Nosilac aktivnosti: Centar „Bazile Karamia“

• 19 partnera: istraživači, udruženja

proizvođača, uprave, poljoprivredna

gazdinstva

• Glavni naučnik: dr P. La Note (Pierfederico

La Notte)

ISTRAŽIVANJE DOKUMENTARNIH IZVORA U

BIBLIOTEKAMA I ARHIVAMA

SLIKE, STARE KNJIGE, USMENI OPISI I PREDANJA O

LOKALNIM SORTAMA

OTKRIVANJE GENETSKOG MATERIJALA NA

TERITORIJI OBUHVAĆENOJ ISTRAŽIVANJEM

70 sastanaka sa poljoprivrednicima u ovom regionu

POTRAGA ZA GENETSKIM MATERIJALOM VINOVE

LOZE NA OVOJ TERITORIJI I NJEGOVO

PRIKUPLJANJE

• 205 odrednica na spisku naziva koji nedostaju

• Popisano 47 sorti sa spiska naziva koji nedostaju

• Na terenu identifikovano 112 naziva koji prethodno

nisu bili popisani

• 101 nov naziv utvrđen bibliografskim istraživanjem

• 24 nova genotipa

FG BT BA BR TA LE Ukupno

Br. identifikovanih, georeferenciranih i popisanih sorti 149 154 197 64 40 59 663

Br. popisanih poznatih sorti 61 75 122 40 14 25 337

Br. popisanih potencijalno novih sorti 60 53 42 20 24 29 228

Br. popisanih neidentifikovanih sorti bez naziva 28 26 33 4 2 5 98

Identifikovane i georeferencirane 663

domaće sorte vinove loze, od kojih su

228 potencijalno nove sorte

GARGANO I DAUNIJA

Chiapparone Dolciolo Uva rossa A Nocella Bell’Italia

Sacra rs. Tuccanese Nera tosta Nardobello S. Francesco

Terrizuolo Porcinaro Palumbo Sabellone Sagrone

Pedicinaro Varietà Ignota Sant’Anna Rizzola

NEPOZNATI KULTIVARI – KANDIDATI ZA

IDENTIFIKACIJU

Bitonto 1 Bitonto 2 Mattinata 1 Mattinata 2 Biccari

Manfredonia 1 Manfredonia 2 Vico del Gargano Borgagne

KONZERVACIJA VAN MESTA POREKLA

Genetska banka CRSFA

• 8 polja sa sada već preko 2.400 sadnica 541 varijeteta

PROVERA, IDENTIFIKACIJA I MORFOLOŠKO

OPISIVANJE

SANITACIJA I FITOSANITARNO ISPITIVANJE

In vitro termoterapija In vitro kultura meristema izdanaka

Sekvenciranje „nove generacije“ (NSG)

radi definisanja „apsolutnog“ sanitarnog

statusa 22 klona vinove loze

KONTROLA / FITOSANITARNA INSPEKCIJA

Izbor i priprema

primarnih izvora Zvanična registracija sorti / klonova

Konzervacija radi premultiplikacije

Premultiplikacija in vivo ili in vitro Multiplikacija

KONTROLAFitosanitarna inspekcija

STONE SORTE VINOVE LOZE

Region Apulija (Pulja, ital. Puglia)

• 96 klonova od 65 sorti

(januar 2020)

Za najznačajnije sorte

kao što su Primitivo

(odnosno Kratošija)

SANITARNI STATUS GROŽĐA RODA 2005.

USPEŠAN PRIMER VALORIZACIJE

MINUTOLO

Za 10 godina od

eksperimentalnog do komercijalnog vina

Spumante

bianco brut

IGT PUGLIA-BIO

Spumante

brut bianco

MACCONE

Spumante

bianco met.

Classico

Millesimato

IGT SALENTO

INFORMISANJE O JEDINSTVENIM ASPEKTIMA I

OSOBINAMA LOKALNIH PROIZVODA

• Kvalitet i autentičnost

• Istorija i tradicija

• Povezanost sa regionom

Istorija

Region

Predeo

Poljoprivredni

proizvodi

Potrošač

SINERGIJA IZMEĐU SEKTORA POLJOPRIVREDE I

TURIZMA

• Procenjena vrednost vinskog turizma je 2007.

godine iznosila 2 milijarde evra, a broj turista je

oko 4,5 miliona godišnje

• Poljoprivredni turizam, vansezonski tematski

turizam, direktna prodaja, 0 km, zelene pijace

MOVIMENTO TURISMO VINO („POKRET ZA VINSKI

TURIZAM“)

Udruženje osnovano 1993. godine i broji 900 odabranih vinarija


POPULARNA EDUKACIJA POTROŠAČA

Osnovano 1965. godine, filijale u

svakom regionu Italije, 35.000

registrovanih članovaOsnovano 1951. godine, danas

ima preko 80 filijala i preko

50.000 edukovanih polaznika


ORGANIZACIJA DOGAĐAJA

NEGIB TERENASTRATEGIJA KOMERCIJALIZACIJE

Karakteristična, distinktivna vina + …

Jedna ili više strategija komercijalizacije?

Različiti alati se mogu

prilagođavati ali je osnovni

element GENETSKI MATERIJAL

NEGIB TERENADa li su autohtone vrste ugrožene?VINOGRADARSKA PODRUČJA

CRNE GORE


Ampelografska baština najvećih zemalja

proizvođača

Proizvodi PDO/IGP/TSG najvećih zemalja proizvođača vina

registrovani u EU

Najbolje destinacije za vinski turizam (izvor: Wine Enthusiast 2012-2015)

Izveštaj iz 2015. godine


USPEŠNE VINSKE PRIČE I VAN EVROPE

• Jedinstvene ili različite strategije

• Sorte (autohtone, tradicionalne, stare, manje poznate,

odomaćene)

• Novostvorene srpske sorte

• Sovinjon Blan na Novom Zelandu

• Malbek u Argentini

• Zinfandel u Kaliforniji

• Širaz u Australiji

• Primitivo u Pulji

Šta predstavlja dodatu vrednost?

Srpska tradicija i istorija su održive


ALATI

• Pravni okvir / politička volja / sistem PDO/PGI („piramida kvaliteta“) / ljudski resursi,

zaštićene robne marke, novi proizvodi za nove životne stilove

• Kvalitet i distinktivnost vina (dobar odnos cene i kvaliteta), priča, veza sa predelom ili

emocijom (distinktivnost genetskog materijala)

• Glavne i sporedne sorte (moguće značajnije korišćenje određenih vina, kvalitet i cena,

prilagodljivost, različiti resursi unutar varijeteta), značajno ostvarenje sinergije

• Tržište: različita tržišta diferencirana na osnovu potreba potrošača, dostupnosti novca,

mesta konzumacije (kod kuće, u restoranu, putnici, turisti)

• Ljudski faktori (tehnički i ekonomski kapaciteti i veštine; enolozi; mladi i nove investicije)

• Istorija i teritorija (zoniranje na osnovu znanja)

Hvala na pažnji!

TERROIR - VINO PROKUPAC

prof. dr Slavica Todić

Poljoprivredni fakultet Beograd

ŠTA ČINI TERROIR

• Klimatske specifičnosti

• Zemljište

• Interakcija: sorta-klima, sorta-zemljište

• Čovek

ČOVEK – DEO TERROIRA

• Izbor sorte - sorta mora biti prilagođena lokalnoj klimi (vreme sazrevanja?)

• Menadžment vinograda

SORTA

Potencijal sorte:

• Nemaju sve sorte isti potencijal

• Sorte imaju različite zahteve u pogledu toplotnih uslova za postizanje pune

zrelosti (aromatske i fenolne)

• Izbor sorti vršiti u odnosu na lokalne klimatske uslove (primeri

evropskih apelacija)

KAKO ISTAKNUTI TERROIR

Izbor sorti poznog sazrevanja u toplim klimatima

Birati hladnija područja za sorte ranijeg sazrevanja:

• Carneros (Ca)

Chardonnay i Pinot noir

• Marlborough (NZ)

Sauvignon blanc

• Central Otago (NZ)

Pinot noir

VINOGRADARSKA PRAKSA USKLAĐENA SA

SORTOM, KLIMOM I ZEMLJIŠTEM

• Snažno vegetativno rastenje - bujnost

• Visoka rodnost

• Pozno sazrevanje

IZRAŽENA ENERGIJA PUPOLJAKA I

SNAŽNI VEGETATIVNI PORAST

LAČENJE

PROKUPAC

TANKI, PROZRAČNI ŠPALIRI

30-40 cm

UKLANJANJE LISTOVA IZ ZONE GROZDOVA

Dva tehnička pitanja:

• Kada?

• Koliko?

Menja mikroklimu u zoni grozdova.

Menja strukturu bobice: veličinu i hemijsku strukturu - tanini, antocijani,

aromatična jedinjenja.

RANA DEFOLIJACIJA – DELIMIČNA DO POTPUNA

(KRUPNOĆA I STRUKTURA BOBICE)

Posle zametanja, smanjuje

se veličina bobice (trajno)

DEFOLIJACIJA U FENOFAZI „ŠARKA” I

PROREĐIVANJE GROZDOVA

Kada?

U početnoj fazi šarka menja

mikroklimu u zoni grozdova.

ISKUSTVA – PROKUPAC

Orijentacija redova sever-jug:

• U toku lačenja ukloniti po neki list

• Rano uklanjanje listova iz zone grozdova (4-6) samo sa jedne strane

špalira – istočne

• U fazi šarka – istočna strana i delimično zapadna (procena)


Vreme: pre šarka ili u vreme šarka?

Cilj: održavanje optimalnog prinosa i uklanjaje nedovoljno zrelih grozdova.

Mladi čokoti, čokoti pod stresom (suša) i slabo bujni čokoti – obaviti ranije

proređivanje.

U fenofazi šarka - uklanjaju se grozdovi koji su zeleni.

Kasnije, kad se bobice oboje, nemoguće je razlikovati grozdove koji kasne u

sazrevanju.


Kada?

Srednje skeletno, dominira

kvarcni skelet

Formirano na jezerskim

sedimentima, dominiraju kristalasti

škriljci (šistovi)

TERROIR TOPLICA – PROKUPAC

Vodni status biljke – umeren vodni deficit:

• Povoljna struktura bobice i visok sadržaj fenola i arome

• Zemljišta su siromašna u organskoj materiji – kontrolisana bujnost,

potpuno sazrevanje

• Nadmorska visina 480 m

• Izražene temperaturne razlike (dan-noć) u vreme sazrevanja grožđa od

izuzetnog su značaja za sintezu antocijana i bogat aromatski kompleks

Lepota vina potiče od sorte i terroir-a.

Autentičnost grožđa treba očuvati u boci.

Klimatski podaci (1961-2011) i meteorološki podaci (2019), Meteorološka stanica Prokuplje

Vineyard and Winery Management

*Master thesis, Mina Todić

KLIMATSKE PROMENE

• Fiziološki procesi

• Ubrzana fenologija

• Kvalitet i stil vina

Adaptacije:

• Veće nadmorske visine

• Lozne podloge

• Visina stabla

• Navodnjavanje

• Vreme rezidbe

• Promena sortimenta – sorte poznijeg sazrevanja, potencijal u starim autohtonim sortama

KLIMATSKE PROMENE

MODEL SAZREVANJA SORTI – BORDEAUX

Sorta 1951-1980 1981-2010 2050

Sauvignon Blanc 29. septembar 07. septembar 29. avgust

Cabernet Franc 04. oktobar 21. septembar 11. septembar

Merlot 07. oktobar 18. septembar 08. septembar

Cabernet Sauvignon 14. oktobar 28. septembar 18. septembar

source: Cornelis Van Luuwen, 2019. Agronomy

STARA SORTA – VELIKA HETEROGENOST

Hvala na pažnji!

autohtone i regionalne sorte vinove loze...7. Žilavka 8. furmint (moslavac) 9. kujunđuša 10....

Documents