Asimov Isak

NEMEZISPrevod: ivkovi Zoran/Bogdanovi Ognjen

Asimov Isaac NEMESIS, 1989.

POLARIS1989.

AUTOROVA BELEKA

Ova knjiga ne pripada seriji Zadubina, niti, pak, serijama Roboti ili Carstvo, ve stoji nezavisno.Samo sam eleo da vam na to skrenem panju kako bi se izbegli nesporazumi. Naravno, jednog danamoda u napisati roman koji e ovu priu povezati sa drugima, ali to se moda i nee desiti. Nakraju krajeva, koliko u jo biti u stanju da nagonim svoj um da smilja zamrene sadraje budueistorije? Jo neto. Odavno sam ve odluio da u pisanju potujem jedno zlatno pravilo: da budem jasan.Odustao sam od svake pomisli da piem poetino ili eksperimentalno, ili da se izraavam krozsimbole, ili na bilo koji nain koji bi mi, uspeno primenjen, doneo Pulicerovu nagradu. eleo bih da,jednostavno, budem jasan - da na taj nain stvorim topao odnos izmeu svojih italaca i sebe. Aprofesionalna kritika - pa, niko ih ne spreava da uine ta god ele. Kako god bilo, moje prie se piu same i bojim se da je i ova jedna od takvih. Tak sam kasnijeuoio da piem na dva nivoa: jedan red dogaaja odigrava se u prezentu prie, dok je drugi smeten uprolost iste prie - pribliavajui se, lagano ali sigurno, "sadanjosti". Uveren sam da neete imatiproblema u praenju redosleda dogaaja, ali, poto smo dobri drugari, mislio sam da bi bio red davas na to upozorim.

PROLOG

Sedeo je tamo sam, ograen. Tamo napolju su bile zvezde, meu njima i jedna posebna zvezda sa svojim malenim sistemomsvetova. Mogao je da je vidi i zatvorenih oiju, mnogo jasnije nego to bi je video kada bi,jednostavno, prozor uinio prozirnim. Mala zvezda, ruiastocrvenkasta, boje krvi i unitenja, imena koje joj sasvim odgovara. Nemezis! Nemezis, Boginja Boanske Odmazde. Ponovo se priseao prie koju je jednom uo, jo u mladosti - legende, mita, bajke osveobuhvatnom Potopu koji je sa lica zemlje zbrisao degenerisano i greno oveanstvo, ostavljajuitek jednu porodicu da bi sve zapoelo iznova. Ovog puta nee biti Potopa. Ali, tu je Nemezis. oveanstvo se ponovo degenerisalo i odmazda e uslediti, ukoliko se potuju red i poredakstvari. Ali nee to biti Potop. Bilo bi to suvie jednostavno. ak i ono malo moguih preivelih - gde bi se sklonili? Zato nije oseao nikakvo saaljenje? oveanstvo vie na ovaj nain nije imalo kud. Odumiraloje lagano kroz svoja sopstvena nedela. Kada bi se ta agonija zamenila brom smru, da li bi bilorazloga za saaljenje? Ovde, kruei oko Nemezis, nalazi se jedna planeta. Oko planete krui satelit. Oko satelita Rotor. Taj pradavni Potop preivela je samo aica ljudi u Kovegu spasenja. Imao je tek najoptijupredstavu o tome ta je Koveg zapravo predstavljao, ali Rotor je svakako imao istu svrhu. Nosio jesobom uzorke oveanstva koji e ostati u bezbednosti i od kojih e se izgraditi jedan daleko boljisvet. Ali, za stari svet - postojae samo Nemezis! Misli mu se vratie k njoj. Zvezda crveni patuljak, na svom nepokolebljivom kursu. Ona sama injeni svetovi bili su sigurni. Zemlja, meutim, nije. To je njena meta, Zemlja! Svrha: Boanska Odmazda.

MARLENA

1. Marlena je posednji put videla Sunev sistem neposredno posle svog prvog roendana. Nije gase, naravno, seala. Puno je, meutim, itala o njemu, iako to u njoj nikada nije proizvelo oseaj pripadnosti sistemu,niti pripadnost sistema njoj. Kao petnaestogodinjakinja, znala je samo za Rotor. Uvek je o njemu razmiljala kao o velikomsvetu. Na kraju krajeva, prenik od osam kilometara nije mala stvar, zar ne? Redovno, jo od svojedesete godine, najmanje jednom meseno, ukoliko bi joj to bilo mogue, peaila bi oko njega,koristei ponekad niskogravitacione staze poto je volela i da lebdi. To je uvek bila sjajna stvar.Rotor se stalno pruao pred njom, bilo da je hodala ili lebdela, sa svojim zgradama, parkovima,farmama i, veinom, svojim ljudima. Ponekad bi se zadrala ceo dan, ali se njena mati nije brinula. Rekla je jednom da je Rotorsavreno bezbedan. "Za razliku od Zemlje", umela je da doda, ali nikada nije htela da objasni zatoZemlja nije bila bezbedna. "Nebitno je", govorila je. Marleni su se, zapravo, ljudi najmanje dopadali. Po novom popisu, govorili su, ispostavie se daih je na Rotoru itavih ezdeset hiljada. Previe. Vie nego previe. I svi sa svojim maskama.Marlena se gnuala tih ljudskih maski, znajui da se pod njima skriva neto drugo. Ali nita nijegovorila. Pokuala je, dodue, kad je bila mlaa, no majka bi se razljutila i opomenula je da ne priasvata. Kako je odrastala, Marlena je lake uoavala la, ali, to ju je sve manje zanimalo. Nauila je dastvari prima zdravo za gotovo i najvie je vremena provodila sama sa sobom i svojim mislima. U poslednje vreme, meutim, misli su joj esto hrlile ka Eritru, planeti oko koje su neprestanokruili. Nije znala ta je navodi na ta razmiljanja, pa ipak, provodila je sate i sate na platformi zaposmatranje, zurei udno u planetu, oseajui neizrecivu elju da bude tamo. Ba tamo, na Eritru. Nikada nije mogla nai odgovor kada bi je majka upitala - ta bi mogla traiti na jednoj praznoj,jalovoj planeti - samo bi govorila: "Ali ja to tako elim..." I sada je, ovog trenutka, netremice zurila u nju, na platformi za osmatranje. Rotorijanci su ovamodolazili srazmerno retko. Bili su ve sve videli, nagaala je Marlena i, iz izvesnog razloga, niko nijedelio njeno interesovanje za Eritro. Planeta je bila tamo, vidljiva kao polumesec, budei u njoj nekakva maglovita seanja - kako jepodiu da vidi planetu koja im ulazi u vidokrug, sve vea i vea, kako joj se Rotor primicao, prepoprilino godina. Je li to zaista bilo seanje? Imala je tada oko etiri godine. Da, moe biti. No, sada su ta seanja - stvarna ili ne - bila prekrivena drugim mislima, prvenstveno onima u vezisa veliinom planete. Eritrov prenik iznosio je preko dvanaest hiljada, a ne pukih osam kilometara.Marlena tako neto nije mogla ni da zamisli. Jer, na ekranu nije izgledala tako velika. Nije biloizgleda ni da zamisli kako, recimo, stoji na povrini planete i pogledom obuhvata stotine - ak hiljadekilometara. No, znala je da to arko eli. Orinel, na njeno razoaranje, uopte nije bio zainteresovan za Eritro. Izjavio je kako je zauzetdrugim stvarima, prvenstveno pripremama za koled. Bilo mu je sedamnaest i po, a Marlena bee teknapunila petnaest. No, durei se katkad, teila se kako devojice bre sazrevaju, pa razlika meunjima zapravo i nije tako velika. U stvari, devojice bi trebalo da bre sazrevaju od deaka. Pogledavi se, uz uobiajeno

poraavajue razoaranje pomisli kako i dale izgleda kao klinka, sitna i goljava. Potom ponovo skrenu pogled ka Eritru, velikom, divnom, i sunerasto crvenom. Bio je dovoljnovelik za planetu, ali, bio je u stvari satelit. Kruio je oko Megasa, jo mnogo veeg, koji je zbilja bioplaneta (mada su mnogi i Eritro nazivali tim imenom). Megas i Eritro, kao i Rotor, kruili su okozvezde Nemezis. "Marlena!" Prepoznala je Orinelov glas. Uvek bi joj se pred njim zavezao jezik i to iz razloga koji ju jenervirao. Volela je, zapravo, nain na koji je on izgovarao njeno ime. Nekako kao Mar-LEIJ-n, saneujnim "n" na kraju, uz vrskavo "r". Sva bi se preznojila od ushienja kad bi ga ula. Osvrnula se i promrmljala: "Zdravo, Orinele", sva se upevi da ne pocrveni. Izbekeljio joj se. "Opet zija u Eritro, zar ne?" Nije mu odgovorila. Naravno da je upravo to inila. Svi su znali da je opsednuta Eritrom. "Aotkud ti ovde?" upita ga. (Uh, samo kad bi odgovorio da je doao zbog mene.) "Poslala me tvoja mama", ree Orinel. (Tako, znai.) "A zato?" "Rekla je da si loe raspoloena i da dolazi ovamo kad god oseti saaljenje prema samoj sebi,kao i da ja moram da doem ovamo po tebe, i jo je rekla da e sigurno zapasti u potitenost akoostane sama ovde. A zato si, uopte, loe raspoloena?" "Nisam. A i da jesam, imam svoje razloge." "Kakve razloge? Ma hajde! Nisi vie mala. Ako neto ima, reci. Naui da se izraava." Marlena podie obrve. "Umem da se izraavam, hvala. Volela bih da putujem, to su moji razlozi." Orinel se nasmeja. "Pa, putovala si, Marlena. Vie od dve svetlosne godine daleko. Niko u itavojistoriji Sunevog sistema nije putovao ni deli svetlosne godine. Osim nas. Stoga nema pravo da seali. Ti si Marlena Insinja Fier, Galaktika Putnica." Marlena jedva zadra kikot. Insinja je bilo devojako ime njene majke i, kad god bi Orinel ucelosti izgovorio njeno ime i prezime, pozdravio bi rukom kao oficir i napravio grimasu, a to mu seve dugo, dugo nije dogodilo. Marlena je pogaala da je to zbog toga to i on odrasta i to mora daveba da se obuzdava. "Uopte se ne seam tog putovanja", ree ona. "I sam zna da se ne seam. A ako se ne seam,onda se to ne rauna, zar ne? Jednostavno smo ovde, dve svetlosne godine od Sunevog sistema, i nevraamo se." "Kako zna?" "Ma hajde, Orinele. Jesi li ikada uo da iko pominje povratak?" "Pa ta ako se ne vraamo? Zemlja je prenaseljen svet, a i itav Sunev sistem postaje prezaguen.Ovde nam je bolje - bar si sam svoj gospodar." "Nije ba tako. Tu je i Eritro, a nikako da postanemo i njegovi gospodari." "ta pria! Imamo bazu na Eritru. To zna i sama." "Ali, to je samo za neke naunike. Govorim o nama. Ne daju nam da idemo tamo." "Sve u svoje vreme", veselo odvrati Orinel. "Aha, kad budem bila baba. Ili kad umrem." "Nisu stvari ba tako loe kakvima ih predstavlja. Bilo kako bilo, vrati se u svet ivih i usreisvoju majku. Ja ne mogu vie da ostanem ovde. Imam posla... Doloreta!" Marleni se smrknu pred oima. Nije ula ta je Orinel dodao, dovoljna je bila samo ta re -Doloreta! Mrzela ju je, Doloretu. Bila je tako visoka i bezizraajna.

Ali kakve koristi od mrnje? Orinel se neprestano unjao oko nje i Marlena nije morala ni da gapogleda pa da zna ta on osea prema Doloreti. Mora da je bio besan to su ga poslali da nju potraii tako s njom gubi svoje dragoceno vreme. Mogla je besprekorno da ga proita - savreno je dobroznala kako je upravo sada bio nestrpljiv da se vrati onoj - onoj Doloreti. (Zato je uvek bila u stanjuda sve tako lepo shvati i ukapira? To je ponekad tako bolno.) I odjednom zaele da ga povredi, da nae rei koje e mu priiniti bol. Istinite rei. Nije htela daga lae. "Mi se nikada neemo vratiti u Sunev sistem", ree ona. "A ja znam i zato." "O, pa zato?" Poto nije dobio nikakav odgovor, on dodade: "Tajna, a?" Marlena ostade zateena. Ne bi trebalo da brblja o tome. "Neu da ti kaem", promrmlja ona. "Nija to ne bih smela da znam." Ali elela je da to iskae. U tom tenutku elela je da svi budu loeraspoloeni. "Ipak, meni e rei. Pa drugari smo, zar ne?" "Jesmo li?" naglo upita ona. "Pa dobro, evo. Ne vraamo se na Zemlju jer e Zemlja bitiunitena." Orinel, meutim, nije reagovao onako kako je oekivala. Tanije, prsnuo je u smeh. Trebalo mu jevremena da se sabere, dok ga je ona ogoreno posmatrala. "Otkud ti to, Marlena?" upita je on konano. "Gleda suvie horor-filmova." "Nije TANO!" "Pa, otkud ti, onda, to?" "Znam! Sigurna sam. Znam po onome to ljudi govore, a ne iskazuju, onome to ine, a toga nisusvesni. I na osnovu onoga to mi kompjuter kae kada mu postavim pravilna pitanja." "ta ti kae kompjuter?" "Neu da ti kaem." "Da li je mogue", poe on, "postoji li i najmanja mogunost da uobraava stvari?" dovri Orineli pokaza joj prstom prema slepoonici. "Ne, nije mogue. Zemlja nee odmah biti unitena - moda ak ni kroz hiljadu godina - ali e bitiunitena." Ona uverljivo zaklima glavom, sva napeta. "I nita to ne moe spreiti." Rekavi to, naglo se okrete i udalji, besna to joj Orinel ne veruje. Ne, ak ni to nije bilo upitanju. Orinel verovatno misli da je sila s uma. I ponovo smo na istom. Opet je priala vie negoto treba i opet nije postigla nikakav rezultat. Sve je polo naopake. Orinel ostade gledajui za njom. Osmeh mu bee nestao sa deakog lica, a pod nabrano elouvue se nemir.

2. Evgenija Insinja bee ve sredovena dama kada se otisnula prema Nemezis i nameravala je da podolasku tu i ostane. Kroz sve ove godine uveravala je sebe, s vremena na vreme: ovo je za ceo ivot.I za ivot nae dece u dalekoj budunosti. Te misli bi je uvek inile umornom i sumornom. Zato? Znala je da je to neizbena posledica onoga to su uinili onog trenutka kada je Rotornaputao Sunev sistem. Svi na Rotoru - svi dobrovoljci - svi su to znali. Oni koji se nisu mogliodluiti na doivotno izgnanstvo napustili su Rotor pre poletanja. Meu njima je bio i... Evgenija ne zavri misao. esto joj je navirala i uvek ostajala tako, nedovrena. I, eto ih, na Rotoru. Moe li se Rotor nazvati "domom"? Bio je to, moda, "dom" za Marlenu. Onai nije znala za bilo koji drugi dom. Ali za nju, za Evgeniju, dom su bili Zemlja, Mesec, Sunce, Mars isvi ostali svetovi, svedoci osvita i istorije oveanstva, pratioci ivota otkad je ivot nastao. Svest o

tome kako Rotor nije i ne moe biti "dom" bee neprestano prisutna. Na kraju, prvih dvadeset osam godina ivota provela je u Sunevom sistemu, a Zemlja je bilatema njenog diplomskog ispita, tamo negde, kada je imala dvadeset tri godine. udno kako bi se pomisao na Zemlju povremeno tako neujno uvlaila u njen um. Zemlja joj se,zapravo, uopte nije dopadala. Sa svim tim guvama, dezorganizacijom, kombinacijom anarhije kadasu u pitanju ozbiljne stvari i vladavine sile kada su u pitanju gluposti. Nije volela njene nalete loegvremena, oiljke na ispoenom tlu, okeane krcate otpacima... Bila se vratila na Rotor prepunazahvalnosti i s novim muem kome je elela da podari sve od sebe - sav svoj mali svet, da mu gauini prijatnim i ugodnim, onakvim kakav je bio za nju samu, koja se potpuno saivela sa njim. No, on je bio svestan samo malih dimenzija tog novog sveta. "Dojadi ti za nekoliko meseci", rekaoje. Ona, pak, nije ispoljavala zainteresovanost ni za ta vee. Pa, dobro... Njoj samoj ionako nije bilo spasa. Evgenija Insinja bila je zauvek izgubljena izmeu svetova. Apotomstvo... Evgenija je bila roena na Rotoru i mogla je da ivi bez Zemlje. Marlena je bila roena(tanije, jedva roena) na Rotoru i mogla je bez Sunevog sistema, iako je, moda, prema njemumogla oseati daleku pripadnost. Njena deca, meutim, toga ne samo da nee biti svesna, nego neeni mariti. Za njih e Zemlja i Sunev sistem biti poput mita, dok e Eritro biti svet u ubrzanomrazvitku. Bar se nadala da e biti tako. Marlena je ve ispoljavala tu udnu opinjenost Eritrom, iako jeEvgenija to tek nedavno primetila. No, moglo se to naglo izgubiti, ba kao to se iznenada i javilo. Sve u svemu, samo najvei nezahvalnici su se mogli aliti. Niko nije mogao ni zamisliti da e naorbiti oko Nemezis postojati nastanjiv svet. Uslovi koji behu omoguili tu nastanjivost bili su zbiljaizuzetni. Procenite verovatnou za tako neto, a onda je sagledajte iz perspektive blizine NemezisSunevom sistemu, pa ete morati da poreknete da se tako neto uopte moglo dogoditi. Ona se vrati dnevnim izvetajima, koje je kompjuter ekao da joj isporui, beskrajno strpljiv, kaoi svi predstavnici njegovog plemena. Ali pre nego to je zaustila da ih zatrai, ula je pozivni signal i iz malog zvunika, veliinedugmeta, privrenog na njenom levom ramenu, zau se mekani glas. "Orinel Pampas eli da vasvidi. Nema zakazano." Insinja uini grimasu, no onda se seti da ga je poslala po Marlenu. "Pustite ga, neka ue", odvrationa. Na trenutak uputi pogled ka ogledalu. Dobro je izgledala. Izgledala je ak i mlaom odetrdesetogodinjakinje. Valjda je to bilo i opte, a ne samo njeno miljenje. Izgledalo je glupo brinuti toliko o svom izgledu ako oekujete jednog sedamnaestogodinjegdeaka, ali Evgenija Insinja ve bee uoila poglede koje je sirota Marlena upuivala tom deku,znajui dobro ta oni znae. Bilo je jasno da Orinel, nesumnjivo samozaljubljenik, jedva da oMarleni misli osim kao o zabavnom detetu, tim pre to Marlena jo nije bila sposobna da se okanesvoje detinje jogunastosti. Ipak, ako se Marleni izjalovi ovo sa Orinelom, neka bar ne misli da jenjena majka tome doprinela. U svakom sluaju e mene kriviti, uzdahnu Insinja, dok je momak ulazio sa osmehom koji je idalje otkrivao adolescentsku srameljivost. "Pa, Orinele, jesi li je naao?" "Jesam, gospoo. Bila je tamo gde ste rekli da u je nai i rekao sam joj da ste je zvali." "I, kako se ponaala?" "Pa, ako ba elite da znate, dr Insinja - ne znam da li se to zove potitenost ili neto slino tome,

ali ona ima neke udne ideje u glavi. Ne znam da li bi joj se dopalo ako bih vam rekao." "Pa, ni ja ba ne uivam da za njom aljem bire, ali ona je uvek puna udnih ideja i to me brine.Molim te, ta je rekla?" Orinel zatrese glavom. "Dobro, ali nemojte joj spominjati da sam vam ja rekao. Ovo je zbiljaludo. Znate, smatra da e Zemlja biti unitena." Oekivao je da se Insinja nasmei. Meutim, ova je doslovno eksplodirala. "ta?! Otkud joj to?" "Ne znam, dr Insinja. Ona jeste vrlo bistro dete, ali ima neke tako udne ideje. U stvari, pomisliosam da me vue za nos." Insinja ga prekide. "Verovatno je upravo to posredi. Ima udan smisao za humor. Prema tome,sluaj me dobro. Neu da to ode dalje, zna. Neu da ponu da kolaju prie. Razume?" "Naravno, gospoo." "Ozbiljno mislim. Ni rei." Orinel ustro zaklima glavom. "Ipak, hvala ti to si mi rekao, Orinele. To je bilo vano. Razgovarau s njom i videu ta je to toje mui - i tebe neu pominjati." "Hvala", odvrati Orinel. "Ima jo neto..." "Da?" "Hoe li Zemlja zaista biti unitena?" Insinja je zurila neko vreme u njega, a onda se, kao, nasmei: "Ah, naravno da nee. Moe sadaii." Gledala je za njim, kivna na sebe to ga nije uverljivije slagala.

3. Janus Pit bee ovek impresivnog izgleda, koji mu je nesumnjivo pomogao pri usponu ka mestuNaelnika Rotora. U prvim danima naseljavanja Rotora prednost su imali ljudi prosene visine iteine, zbog nastojanja da se smanje potrebe po glavi putnika u pogledu prostora i potronih dobara.Kasnije je to odbaeno kao nepotrebno, ali, ipak, ostalo je u genima prvobitnih naseljivaa, tako daje proseni Rotorijanac bio za dva-tri centimetra nii od prosenog itelja potonjih naseobina. Pit je, pak, bio visok, vrst, elino sive kose, duguljasta lica, kao indigo plavih oiju i tela kojemu je i dalje bilo u dobroj formi, bez obzira na pedeset est godina ivota. On pogleda navie i nasmei se pri ulasku Evgenije Insinje, ali, istovremeno, oseti i uobiajenidaak nemira. Postojalo je neto u njoj to je kod oveka izazivalo oseaj nelagodnosti. Imala je onaneke svoje Razloge (sa velikim R) s kojima se katkad bilo teko nositi. "Hvala ti to si naao malo vremena, Januse", ree ona. "Hajde, samo bez formalnosti", odvrati on, odloi svoj kompjuter i zavali se, pokuavajuinamerno da atmosferu uini oputenijom. "Toliko toga smo prevalili zajedno." "I toliko toga podelili", dodade Insinja. "Tako je", sloi se Pit. "Kako ti je ker?" "Zbog nje sam, zapravo, i dola. uje li nas iko?" "A od koga bismo se krili i zato?" odgovori Pit pitanjem, diui obrve. I to pitanje, upravo, podstae Pita da razmotri udnu situaciju u kojoj se Rotor nalazio. Praktino,bio je usamljen u svemiru. Od Sunevog sistema delilo ih je vie od dve svetlosne godine, a nijepostojao nikakv svet na kome bi se nalazila neka druga inteligencija u krugu prenika koji se meriostotinama, odnosno, koliko je uopte bilo poznato, ak milijardama svetlosnih godina unaokolo.

Rotorijanci moda bejahu usamljeni i pomalo nesigurni, ali, nisu se morali plaiti nikakvogspoljnjeg ugroavanja. Odnosno, gotovo da se nisu morali plaiti, pomisli Pit. "Zna ta treba kriti", pripomenu Insinja. I sam si uvek insistirao na diskreciji." Pit aktivira zatitno polje i odvrati: "Moramo li opet o tome? Molim te, Insinja, pa to je ve svereeno. Bilo je reeno jo pre etrnaest godina, kada smo krenuli. Znam da te to katkad titi, ali..." "Titi? Pa, zato da ne? To je moja zvezda..." Ona mahnu rukom neodreeno, mislei, naravno, naNemezis. "To je i moja odgovornost." Pitove se vilice zategoe. Zar moramo opet o tome, pomisli on. "Sada nas niko ne moe uti", ree on naglas. "ta te to mui?" "Marlena. Moja kerka. Ona, nekako, zna." "ta zna?" "O Nemezis i o Sunevom sistemu." "Otkud bi mogla znati? Osim ako joj ti nisi rekla?" Insinja bespomono rairi ruke. "Naravno da joj nisam rekla, ali, oigledno, nisam ni morala.Marlena, na neki nain, na kraju sve sazna i sve uvidi. Iz ono malo stvari to uje i vidi, ona izvodizakljuke. Uvek je bila vrlo sposobna za takve stvari, ali njena mo se opasno pojaava poslednjihgodina." "Pa, recimo da nagaa i recimo da je ponekad u pravu. Reci joj da nije u pravu i da ne pria okoloo tome." "Ali ve je to izbrbljala jednom momku koji je to posle rekao meni. Tako i znam za celu stvar.Orinel Pampas mu je ime, sin je porodinih prijatelja." "Da, znam ga. Reci mu, jednostavno, da ne veruje u ono to izmilja jedna balavica." "Petnaest joj je godina. Nije vie tako balava." "Za njega jeste, uveravam te. Rekoh ti da znam tog momia. Imam utisak da se veoma trudi daizgleda stariji nego to jeste. Seam se kako sam ja izgledao u njegovim godinama i znam ta samtada misio o petnaestogodinjim devojicama, naroito ako su..." Insinja ga mrko prekide. "Znam. Naroito ako su male, debeljukaste i neprivlane. Zar nije bitnoto to je, oigledno, natproseno inteligentna?" "Tebi i meni sigurno da je bitno. Meutim, ne i Orinelu. uj, ako smatra da je potrebno,razgovarau sa njim. Ti razgovaraj sa Marlenom. Reci joj da je takva ideja smena, netana i da nesme da ide okolo irei besmislice i uznemirujue izmiljotine." "A ta emo ako to jeste istina?" "Trenutno je to nebitno. Vidi, Evgenija, ti i ja smo krili tu mogunost godinama i bolje je da tako inastavimo. Ako se vest proiri, bie sigurno i preterivanja i rastue, nepotrebne sentimentalnostiprema itavoj stvari. To e nas samo odvui od posla kome smo se posvetili od trenutka kada smonapustili Sunev sistem i kome emo se, najverovatnije, posveivati i naredna pokolenja." Ona mu uputi pogled - zgranut, pun neverice. "Zar nema nikakvih oseanja prema Sunevom sistemu, Zemlji, prapostojbini svih nas?" "Da, Evgenija, imam sve vrste oseanja. Ali ona su trona i ne smem dopustiti da me zavedu.Napustili smo Sunev sistem onda kada smo shvatili da je za oveanstvo vreme da pone da se iri.Drugi e, siguran sam, krenuti za nama. Moda to ve i ine. Uinili smo da oveanstvo postanegalaktika rasa i ne smemo vie razmiljati u okvirima jednog jedinog planetnog sistema. Na jeposao ovde." Gledali su se, dugo. A onda Evgenija progovori, sa prizvukom beznaa u glasu. "Ubedie mepriom. Ubeivao si me tolike godine."

"I sledee godine i, verovatno, one tamo. Nee da shvati, Evgenija, i zamera mi. Trebalo je dati ve odavno postane jasno." I on se ponovo okrenu ka svom kompjuteru.

NEMEZIS

4. Prvi put ju je ubedio 2220. godine, pre esnaest godina, te uzbudljive godine u kojoj su se prednjima otvorile mogunosti to im pruae Galaksija. Kosa Janusa Pita tada je jo imala ovu tamnosmeu boju. Jo uvek se nije bio uspeo do poloajaNaelnika Rotora, ali ve se o njemu govorilo kao o oveku ije vreme tek dolazi. Rukovodio je, u todoba, Odeljenjem za istraivanje i trgovinu, pa je i sama Daljinska sonda bila njegovo delo i rezultatnjegovih stremljenja. Bio je to prvi pokuaj da se materija pokrene du svemira pomou hiperpogona. Koliko je bilo znano, samo Rotor bee ovladao hiperpogonom i Pit je spadao u grupu najvatrenijihzagovornika tajnosti otkria. Na sastanku Saveta jednom je rekao: "Sunev sistem je prezaguen. Naseobine sve tee pronalazenove prostore. ak je i asteroidni pojas tek privremeno reenje. I on e uskoro postati nepodnoljivotesan. tavie, svaka Naseobina poseduje svoju vlastitu ekoloku ravnoteu, a u tom pogledu se svevie razlikujemo. Trgovina nam zamire usled straha da nam neko ne prokrijumari tue kultureparazita ili patogena. Jedino reenje za nas, potovane kolege, jeste da napustimo Sunev sistem - i to bez fanfara, bezupozorenja. Dopustimo sebi da odemo i pronaemo novi dom, na kome emo izgraditi novi svet, sanovim oveanstvom, novim drutvom, novim nainom ivota. To neemo postii bez hiperpogona -ali i njime smo ovladali. Druge Naseobine e, kasnije, verovatno, usavriti istu tehniku i takoe seiseliti. Sunev sistem e biti kao maslaak pretvoren u seme, ije e se klice razvejati po Vaseljeni. No, ako mi krenemo prvi na put, pronai emo sebi novi svet mnogo pre no to bilo ko poe naimstopama. Ustoliiemo se vrsto, tako da, kada za nama stigne pratnja, moemo biti dovoljno monida ih poaljemo u drugom pravcu. Galaksija je velika i za sve e biti mesta." Bilo je, razume se, prigovora, ak vrlo iskljuivih. Bilo je onih koji su se protivili iz istog straha- straha od naputanja poznatog. Bilo je i onih koji su se jogunili iz sentimentalnosti prema planeti-pramajci. Bilo je, napokon, i idealista koji su saznanje traili za sve, kako bi i ostali mogli otii akoto zaele, odmah. Pit je, meutim, znao da e pobediti. Samo zato to mu je odluujui argument pruila EvgenijaInsinja. Kakva neverovatna srea da je sa svojim otkriem dola najpre k njemu. Tada je jo bila prilino mlada, tek dvadeset i est godina, udata, ali ne jo i trudna. Bila jeuzbuena, jedra, ruku prepunih tabaka kompjuterskih crtea. Seao se da ju je doekao namrten. On je bio Sekretar Odeljenja, a ona, zapravo, niko i nita.Sve do tog trenutka, naravno. Sve to on tada jo nije mogao znati. Nervirala ga je njena upornost i nain na koji se probila donjega. Grio se gledajui njeno oduevljenje. Oekivao je da ga mlada ena udavi beskrajnomsloenou onoga, ta god to bilo, to je nosila u naruju, i to sa entuzijazmom koji e ga vrlo brzopotpuno iscrpsti. Trebalo je da se najpre obrati nekom od njegovih pomonika. To joj je i rekao: "To je, dakle, drInsinja, ono sa ime elite da me upoznate. Bie mi drago da tome posvetim svoje vreme. Zato to neostavite kod nekoga iz Odeljenja?" Pokazao joj je rukom prema vratima, svesrdno se nadajui da ese ona okrenuti i izai. (Ponekad, u posebnim trenucima, kasnijih godina, pitao se ta bi bilo da je onatada zaista tako postupila). Ona, meutim, ree: "Ne, ne, gospodine. Dola sam da se vidim sa vama i ni sa kim drugim." Glas

joj je podrhtavao, kao da jedva obuzdava unutranju napetost. "Ovo to imam najznaajnije je otkriejo od - od..." Pokuala je, pa odustala. "To je najznaajnije otkrie." Pit se zagleda u tabake papira u njenim rukama. Delovali su izazovno, ali on sa svoje strane nijeoseao nikakvo vatreno uzbuenje. Ti strunjaci - maleni napredak u malenom polju njihove malenestruke uvek smatraju pravom naunom revolucijom. "Pa, doktorko, moete li mi ukratko objasniti o emu je re?" upita on uzdahnuvi. "uje li nas iko, gospodine?" "Zar je potrebno da nas niko ne uje?" "Ne elim da iko sazna za ovo dok ne budem sasvim... sasvim sigurna... dok ne proverim jojednom, i jo jednom, dok ne otklonim i najmanju sumnju. Ali ne, nema nikakve sumnje. Ovo vamizgleda besmisleno, zar ne?" "Ne, nimalo", hladno odvrati Pit, pritiskajui dugme. "Sada smo sasvim zatieni. Recite." "Sve je ovde... evo, pokazau vam." "Ne, najpre mi recite. Ukratko." Ona duboko udahnu. "Gospodine, otkrila sam najbliu zvezdu." Oi joj bejahu poput tanjiria.Disala je ubrzano. "Najblia zvezda Zemlji je Alfa Kentaura i to znamo ve vekovima", primeti Pit. "Do sada je bilo tako. Otkrila sam jo jednu, bliu. Sunce ima bliskog suseda. Moete li dapoverujete u to?" Pit ju je paljivo odmeravao. Tipino, tipino. Samo neka su dovoljno mladi, entuzijasti,neiskusni, uvek e vas opaliti nekim novim otkriem. "Jeste li sigurni?" upitao je. "Jesam. Potpuno. Dajte da vam pokaem podatke. Ovo je najuzbudljivija stvar koja se desila napolju astronomije jo od..." "Ako je tano to to tvrdite. Ne, nemojte mi pokazivati podatke, pogledau ih kasnije. Ispriajtemi. Ako postoji zvezda blia Suncu nego to je to Alfa Kentaura, zato do sada nije bila otkrivena?Zato je to palo u deo ba vama, dr Insinja?" Znao je da je sarkastian, ali ona nije obraala panjuna njegov ton. Bila je suvie uzbuena. "Postoje razlozi. Zvezda se nalazi iza oblaka, tamnog oblaka, gomile praine, koji se nalazi tanoizmeu nas i nje. Bez apsorpcije koju vri praina, bila bi to zvezda osme veliine i do sada bi bezsumnje bila otkrivena. Praina umanjuje njen sjaj i ini je zvezdom devetnaeste veliine, izgubljenommeu milionima zvezda koje jedva naziremo. Nije bilo razloga da joj iko posveti panju. Daleko jena junom nebu Zemlje, tako da mnogi teleskopi iz vremena pre Naseobina nisu ak ni mogli da seusmere u tom pravcu." "Ako je tako, kako da ste je vi otkrili?" "Zahvaljujui Daljinskoj sondi. Vidite, zvezda-sused i Sunce menjaju, razume se, svoje relativnepoloaje. Pretpostavljam da krue oko zajednikog sredita, i to sasvim polako, u periodu koji semeri milionima godina. Nekoliko vekova unazad, poloaj im je mogao biti takav da smo, moda,mogli videti zvezdu-suseda van oblaka u punom sjaju, ali i tada samo pomou teleskopa. A teleskopisu izumljeni tek pre est stotina godina. Prekasno da bi se, sa pojedinih mesta na Zemlji, u to doba,zvezda-sused mogla uoiti. Za nekoliko stolea, zvezda-sused e se opet jasno videti, sada sa drugestrane oblaka. No, ne moramo toliko dugo da ekamo. Imamo Daljinsku sondu." Pit je oseao kako se plamen u njemu razbuktava, kako mu se unutranjost odjednom zagreva."Hoete da kaete da je taj deo neba snimljen pomou Daljinske sonde, koja, budui da je dovoljnoisturena u svemiru, moe, bez obzira na oblak, da 'vidi' vau zvezdu u punom sjaju?"

"Upravo to. Imamo zvezdu osme veliine tamo gde je ne bi trebalo biti. Spektar je pokazao da jere o crvenom patuljku. Crvene patuljke ne moete uoiti na velikoj udaljenosti, stoga ispada da jeovaj vrlo blizu." "Da, ali zato blie nego Alfa Kentaura?" "Prirodno, ispitivala sam taj deo neba, onako kako se vidi sa Rotora i nikakve zvezde osmeveliine nije bilo. Ipak, na oekivanom mestu naila sam na zvezdu devetnaeste veliine, koje nijebilo na fotografijama to ih je nainila Daljinska sonda. Zakljuila sam da je posredi isto telo, samozatamnjeno, a injenica da nisu bile na ba sasvim istom mestu posledica je paralaktikog pomaka." "Da, razumem. Bliski predmeti ine nam se kao da su na razliitim mestima, prema udaljenojpozadini, ukoliko ih gledamo sa razliitih strana." "Tano, ali zvezde su toliko udaljene da, ak i kad bi Daljiska sonda bila jo udaljenija, recimodobar deo jedne svetlosne godine, ne bismo na fotografijama videli bitniju razliku u sluajuudaljenijih zvezda. Meutim, poloaj oblinjih zvezda bi se drastino promenio. Kod zvezde-susedajavio se ogroman pomak - relativno ogroman, razume se. Posmatrala sam nebo na snimcima koje jeDaljinska sonda nainila na raznim mestima kako se udaljavala. Postoje tri fotografije snimljenetokom onih intervala kada se nalazila u normalnom svemiru; na njima zvezda-sused izgleda svesjajnija kako se, viena sa sonde, pribliava rubu oblaka. Na osnovu paralaktikog pomaka pokazalose da nas do zvezde-suseda deli tek neto malo vie od dve svetlosne godine. A to je dvostruko manjenego do Alfa Kentaure." Pit ju je zamiljeno posmatrao. U tiini koja je usledila devojka je oseala kako u njoj rastunapetost i iekivanje. "Gospodine Pit", progovori ona najzad, "elite li da sada pogledate proraune?" "Ne", odvrati on. "Zadovoljan sam onim to ste mi rekli. Ali sada vam moram postaviti nekolikopitanja. ini mi se, ako sam vas pravilno razumeo, da su zanemarljivi izgledi da se neko iz ista mirausredsredi na jednu zvezdu devetnaeste veliine, kako bi joj izraunao paralaksu i odredioudaljenost?" "Skoro nepostojei." "Ima li drugih naina da se otkrije da nam je jedna zatamnjena zvezda zapravo nadohvat ruke?" "Pa, moda je njeno vlastito kretanje veliko - za jednu zvezdu, naravno. Hou rei, ako biste jeneprestano posmatrali, primetili biste da se kree manje-vie pravolinijski. "Da li bi se to registrovalo i u ovom sluaju?" "Moda. Meutim, nemaju sve zvezde veliko vlastito kretanje, ak iako su nam sasvim blizu. Onese kreu u tri dimenzije - a mi pratimo njihovo vlastito kretanje iskljuivo u dvodimenzionojprojekciji. Mogu to da vam objasnim..." "Ne treba, verujem vam na re. Da li je kod ove zvezde primetno vlastito kretanje?" "Da bih to ustanovila potrebno mi je izvesno vreme. Imam nekoliko snimaka tog dela neba,starijeg datuma, na kojima bih mogla odrediti eventualno primetno vlastito kretanje ove zvezde. Alito bi iziskivalo dodatna istraivanja." "Ipak, smatrate li da zvezda-sused ima takvo vlastito kretanje koje bi uinilo da se astronomi, podpretpostavkom da je uopte uoe, za tu zvezdu zainteresuju?" "Ne. Ne smatram." "Onda je sasvim mogue da smo mi, na Rotoru, jedini koji znamo za zvezdu-suseda, jer smo jediniotposlali Daljinsku sondu. Tu smo na vaem terenu, dr Insinja. Slaete li se da smo jedini koji smoposlali Daljinsku sondu?" "Daljinska sonda nije poduhvat koji se ba sasvim dri u tajnosti. Znamo za eksperimente drugih

Naseobina i svi zajedno smo pretresali ovaj problem. ak i Zemlja, koja, dodue, u ova vremena inije ba mnogo zainteresovana za astronomiju." "Da, prepustili su inicijativu Naseobinama, to je prilino razumno. Ali jesu li, ili nisu, drugeNaseobine poslale svoje Daljinske sonde i to moda zadrale u tajnosti?" "Veoma sumnjam u to, gospodine. Za Daljinsku sondu potreban je hiperpogon, a tehnikahiperpogona predstavlja potpunu tajnu. Znali bismo da su i drugi ovladali hiperpogonom. Pretodno bibili prinueni da izvode eksperimente po svemiru koji bi ih odali." "Prema Ugovoru o otvorenoj nauci, svi podaci dobijeni posredstvom Daljinskih sondi morali bibiti javno objavljeni. Znai li to da ste ve obavestili..." Insinja ga nestrpljivo prekide. "Ne, naravno da nisam. Moram jo mnogo toga da istraim pre noto bilo ta obnarodujem. Ono to sada imam tek je preliminarni rezultat koji vam saoptavam upoverenju." "Ali vi niste jedini astronom koji radi na Daljinskoj sondi. Pretpostavljam da ste svoje rezultatepokazali i drugima." "Ne, nisam." Insinja pogleda u stranu, a onda nastavi, kao da se brani. " Ja sam bila ta koja jeuoila stvar. Ja sam preduzela da je istraim. Ja sam razabrala njen znaaj. Ja. Shodno tome, elim daobezbedim da otkrie meni padne u zaslugu. Postoji samo jedna zvezda koja je najblia Suncu i elimda uem u anale nauke kao osoba koja ju je otkrila." "Moda ima jo neka, blia", primeti Pit, uz prvi osmeh na licu jo od kako je razgovor otpoeo. "Ta bi sigurno ve due bila poznata. ak i moja zvezda - i ona bi odavno bila otkrivena, samo danije krajnje neuobiajenog postojanja tog tanunog, zatamnjujueg oblaka. To - da postoji i bliazvezda od ove - mislim da je to potpuno iskljueno." "E, onda smo na sledeem, dr Insinja: vi i ja smo jedini ljudi koji znaju za zvezdu-suseda. Jesam liu pravu? Niko vie?" "Da. Samo vi i ja. Za sada." "Ne za sada. To mora ostati naa tajna dok ne budem spreman da stvar saoptim odreenimlinostima." "Ali Ugovor... ugovor o otvorenoj nauci..." "Moramo ga zanemariti. Uvek u svemu ima izuzetaka. Vae otkrie vezano je za bezbednostNaseobina. A kada je to posredi, nita nas ne obavezuje da obznanimo otkrie. Uostalom, ni ohiperpogonu nita nismo obnarodovali, zar ne?" "Ali postojanje zvezde-suseda nema nikakve veze sa bezbednou Naseobina!" "Naprotiv, dr Insinja, i te kako ima veze. Moda vi to jo ne shvatate, ali vae otkrie moepromeniti sudbinu ljudske rase."

5. Stajala je pred njim, kao ukoena, netremice ga posmatrajui. "Sedite, molim vas. Sada smo zaverenici i moramo se ponaati prijateljski. Prei emo na ti ioslovljavaemo se po imenu kada smo sami." "Nisam sigurna da ba tako treba", promrmlja Insinja. "Mora tako biti, Evgenija. Ne moemo biti zaverenici ako smo hladni i zvanini jedno premadrugome." "Ali ja ne elim ni sa kim i ni o emu da kujem zaveru, i to je jednostavno tako. Dalje, ne vidimrazloge zbog kojih bih morala da u tajnosti drim otkrie zvezde-suseda." "Pretpostavljam da se boji da e ti izmai priznanje?"

"E pa, Januse, moe se kladiti u svoj poslednji kompjuterski ip da je tako", odvrati Insinja poslekraeg oklevanja. "Tako je. elim priznanje." "Za trenutak", nastavi Janus, "mora zaboraviti da zvezda-sused uopte postoji. Zna i sama da seve due zalaem za to da Rotor konano napusti Sunev sistem. Kako ti, uopte, gleda na to? Da libi ti napustila Sunev sistem?" Ona slee ramenima. "Nisam sasvim sigurna. Bilo bi divno izbliza videti jedno takvo astronomskotelo, ali to je i pomalo zastraujue, zar ne?" "Misli, ostaviti dom?" "Da." "Ali ti uopte ne bi naputala svoj dom. Ovo je tvoj dom, Rotor." On rairi ruke. "Tvoj dom poaobi sa tobom." "ak i da je tako, gosp... Januse, nije samo Rotor ono to nazivamo 'domom'. Imamo i susedstvo,druge Naseobine, planetu Zemlju, itav Sunev sistem." "Tako je, ali u tom susedstvu je strana guva. Ranije ili kasnije, moraemo se iseliti, hteli to iline. Nekada, davno, ljudi na Zemlji bili su prinueni da plove preko okeana i prelaze preko planinskihvenaca. Pre samo dva stolea, bili su primorani da se sa Zemlje otisnu put Naseobina. To je samo jojedan korak dalje u prii koja se neprestano ponavlja." "Razumem. Ali ima i onih koji se nikada nisu pomerili. Na Zemlji ima jo ljudi. Ima onih koji ivena jednom mestu kroz nebrojena pokolenja." "I ti bi da bude jedna od tih, nepokretnih." "Mislim da bi Krajl, moj suprug, tako eleo. On ima prilino loe miljenje o tvojim idejama,Januse." "Pa, na Rotoru raspolaemo slobodom miljenja i izraavanja, te se tvoj suprug i ne mora sloitisa mnom. Ima, meutim, neto drugo to bih eleo da te pitam. Kada ljudi na Rotoru, onako uopteno,razmiljaju o preseljenju, gde vide svoje odredite?" "Misle na Alfu Kentaura, naravno. Svi veruju da nam je to najblia zvezda. ak i uz pomohiperpogona ne bismo mogli putovati bre od svetlosti, te bi nam bile potrebne etiri godine. Na bilokoju drugu stranu da se zaputimo, trebalo bi nam mnogo vie. A i etiri godine su dugo razdoblje zaputovanje." "A ako pretpostavimo da je mogue putovati i bre od toga i ako bi nam domet bio mnogo, mnogodalji, kuda bismo onda krenuli?" Insinja se za trenutak zamisli. Pretpostavljam opet na Alfu Kentaura. Ipak je to 'stari kraj'.Zvezdano nebo bi nou izgledalo gotovo isto. To bi bila umirujua okolnost. A bili bismo i bliedomu, ukoliko poelimo da se vratimo. Osim toga, Alfa Kentaura A, najvea od tri zvezde u sistemu,praktino je Sunev blizanac. Alfa Kentaura B je manja, mada ne mnogo. ak i ako zanemarimotreu, Alfu Kentaura C, koja je crveni patuljak, i dalje bismo imali dve zvezde umesto jedne. Dvegarniture planeta, da se tako izrazim." "Pretpostavimo da se neka Naseobina otisne put Alfe Kentaura i nae zgodno mesto gde biosnovala novi svet, i da se kod kue, u Sunevom sistemu, sazna za to. Gde bi onda otile drugeNaseobine, kada i one odlue da je dolo vreme za selidbu?" "Pa, na Alfu Kentaura, naravno", odvrati istog asa Insinja. "Dakle, ljudska rasa bi stremila jednom odreenom mestu, i, ukoliko jedna Naseobina uspe, drugebi vrlo brzo usledile, sve dok novi svet ne postane prenatrpan kao i stari, dok se ne namnoe razliitekulture, razliite Naseobine sa razliitim ekologijama." "Onda e doi vreme da se selimo na druge zvezde."

"Ali Evgenija, uspeh na jednom mestu uvek e povlaiti za sobom nove i nove Naseobine. im seotkrije jedna blagotvorna zvezda, jedna dobra planeta, svi e odmah pohrliti tamo." "Pretpostavljam da si u pravu." "Ali ako mi odemo na zvezdu koja je tek neto vie od dve svetlosne godine daleko, na pola putado Alfe Kentaura, i za to niko ne bude znao osim nas samih, ko bi nas onda pratio?" "Niko, sve dok se ne otkrije postojanje zvezde-suseda." "A za to e moda biti potrebno mnogo vremena. U meuvremenu, naselie oni ve Alfu Kentaura,ili e iskoristiti neke druge oigledne mogunosti. Nikada nee ni primetiti crvenog patuljka na svomkunom pragu. ak i da ga primete, otpisae ga kao nepodobnog za ivot - ne znajui, naravno, daljudi na njemu ve poodavno obitavaju." Insinja je s nevericom posmatrala svog sagovornika. "Ali ta bi to sve znailo? Neka i odemo nazvezdu-suseda i neka niko ne sazna. ta dobijamo time?" "Prednost je u tome to emo imati sav prostor za sebe. Ako tamo postoji nastanjiva planeta..." "Nee je biti. Ne u sistemu crvenog patuljka." "Onda moemo slobodno iskoristiti sve sirovine koje tamo naemo i stvoriti neogranieno velikibroj Naseobina." "Misli, bie vie mesta za nas?" "Mnogo vie mesta nego ako itava jata budu stizala za nama." "Znai, Januse, imali bismo neto vie vremena na raspolaganju. No, na kraju bismo ipak ispunilisav raspoloivi prostor oko zvezde-suseda, ak i da smo sasvim sami. Trebalo bi nam, dakle, petstotina godina umesto dve stotine. Ne vidim veliku razliku." "Razlika je, Evgenija, vea nego to zamilja. Pustiti Naseobine da se naseljavaju kako im padnena pamet znailo bi imati hiljadu razliitih kultura, koje bi sa sobom donele sav arsenal mrnji ineprilagoenosti koje pamtimo iz istorije Zemlje. Ako nam da vremena, ako nam da da tamobudemo sami, stvoriemo sistem Naseobina koji e biti jedinstven u kulturi, jedinstven u ekologiji.Bie to neuporedivo bolja pozicija - manje haotina, manje anarhina." "Isto tako i manje interesantna. Mrtvija." "Nije ba tako. Razlikovaemo se. Da, Naseobine e se meusobno razlikovati, ali e zajednitvouvek postojati. Imaemo divne Naseobine... a ak i da greim, uvia valjda i sama da se radi oeksperimentu koji se mora preduzeti. Zato ne bismo nau zvezdu posvetili tom razumnom razvoju ivideli hoe li nam to poi za rukom? Uzeemo tu zvezdu, taj otpad za koji niko nee bitizainteresovan, i videti jesmo li u stanju da izgradimo novi tip drutva - i, ako je mogue, bolji." "Da vidimo ta moemo da uinimo", nastavi on, "ako nam energija ne bude odlazila i rasipala sena slamanje nepotrebnih kulturnih barijera i na ouvanje biologije koju bi neprestano ugroavalestrane ekoloke stranputice." Insinja je oseala kako se zagreva za ideju. ak i ako ne uspeju, oveanstvo e neto nauiti: datako neto nije mogue. A opet, ako upali... No, ona samo zavrte glavom. "To je sanjarija, beskorisnasanjarija. Zvezda-sused e biti otkrivena, ma koliko se trudili da je sakrijemo." "Ali, Evgenija, koliko je samo tvom otkriu doprinela puka sluajnost? Budi iskrena prema sebi.Desilo se da si primetila zvezdu. Desilo se da si ono to si videla uporedila sa drugom slikom. Nemisli li da se moglo desiti i da omane? I zar ne bi, moda, pod istim uslovima, i drugi omanuli?" Insinja nita ne odgovori, ali je izraz na njenom licu u potpunosti zadovoljavao Pita. Njegov glas postade meki, poput hipnotikog siktanja. "A ako bude zakanjenja, od samo stotinugodina, ako dobijemo stotinu godina da izgradimo nae novo drutvo, biemo dovoljno moni isnani da odagnamo one koji bi, eventualno, poli naim stopama. Neemo morati toliko dugo da se

krijemo." Insinja je i dalje utala. "Jesam li te ubedio?" upita Pit. "Ne u potpunosti." Insinja kao da se sva strese. "Onda, razmiljaj o tome. I molim te za jo jednu uslugu. Dok o svemu bude razmiljala, nikomeni rei o zvezdi-susedu i daj mi sve podatke u vezi s njom kako bih ih drao na sigurnom. Neu ihunititi. Obeavam ti. Bie nam potrebni ako stvarno budemo putovali. Uini mi makar to, Evgenija.Hoe li?" "Dobro", zacvile ona napokon. No, odmah potom se sva razbukta. "Meutim, i ja imam jednuelju. Ja u joj dati ime. To je moja zvezda." Pit se naas nasmei. "Pa, kako e je nazvati? Insinjeta? Evgenijeta?" "Ne, nisam toliko luda. Ime e joj biti Nemezis." "Nemezis? N-E-M-E-Z-I-S?" "Da." "Ali zato?" "U jednom trenutku, tokom dvadesetog veka, ljudi su se ve bavili pretpostavkom da postojizvezda u neposrednoj Sunevoj blizini. Naravno, u to doba jo nisu bili sposobni da bilo ta idokau. Zvezda-sused nije pronaena, ali ime koje su joj tada dali glasilo je Nemezis - u pisanimdokumentima iz tog vremena. elim da uinim po volji tim dalekovidim naunicima." "Nemezis... zar ne postoji boginja u grkoj mitologiji sa tim imenom? I to zla boginja?" "Boginja odmazde, pravedne osvete, kazne. Ula je u jezik kao vieznana re. Proverila sam ukompjuteru. Oznaio ju je kao 'arhainu' re." "A zato su ti tvoji davni istomiljenici neku nepostojeu zvezdu nazvali tim imenom, Nemezis?" "Mislim da je posredi bilo neto u vezi sa kometnim oblakom. Povremeno bi Nemezis, tokom svogobilaska oko Sunca, prolazila kroz kometni oblak i indukovala kosmike udare koji bi unitavaliznatan deo ivota na Zemlji, svakih dvadeset est miliona godina." "Stvarno?" Pit oigledno bee zadivljen. "U stvari, ne. Ta hipoteza je bila odbaena, ali je ime ostalo. I hou da ostane zauvek. I hou da sezna da sam joj ja dala ime." "To ti obeavam, Evgenija. To jeste tvoje otkrie - i to e ui u anale. Kada, napokon,oveanstvo sazna za Oblast Nemezis - nazovimo je tako - znae ko ju je, i kako, prvi otkrio. Tvojazvezda, tvoja Nemezis, bie prva zvezda, pored Sunca, koja je obasjala ljudsku rasu. I nesumnjivoprva zvezda koja obasjava ljudsku civilizaciju poteklu odnekud drugde." Pit je posmatrao kako Insinja odlazi. Oseao je narastajue samopouzdanje. Odlino. To to ju jepustio da zvezdi da ime, to je, doslovce, majstorski potez. Naravno da e, jednog dana, hteti da odena "svoju" zvezdu. Bie joj u interesu da se na njenoj zvezdi zane logina i sreena civilizacija.Civilizacija kojoj e svi zavideti, irom Galaksije. I onda, ponesen vizijom svoje zlatne budunosti, odjednom oseti kako se traak uasa uvlai u tuviziju, traak koji je njegovom umu bio gotovo nepoznat i stran. Zato ba Nemezis? Zato ba to ime, ime boginje odmazde? Kao da je to ime nosilo u sebi neki opaki "omen".

MAJKA

6. Bilo je vreme veere i Insinja bee usred jednog od svojih raspoloenja tokom kojih se pomalopribojavala svoje keri. Ta raspoloenja bejahu neto naglaenija u poslednje vreme, a zato je bilo tako - nije znala.Moda usled toga to je Marlena postala izrazito utljiva, povuena, kao da se neprestano bavilamislima suvie sloenim da bi se izrekle. I, ponekad, oseanje nemira i straha stupalo bi zajedno sa oseanjem krivice: krivice uslednedostatka majinskog strpljenja prema devojici; krivice usled oseanja jasne svesti o devojinimizrazitim fizikim nedostacima. Marlena svakako nije nasledila nita od prijatnog izgleda svojemajke, ili neto od svog neuobiajeno zgodnog oca. Marlena je bila majuna i odbojna. Jedina re koja se savreno uklapala u karakter Insinjine sirotekerke. I, naravno, sirota. Pridev koji joj se, malte ne, neprestano nametao u svesti, u toj meri da je moralada se kontrolie da joj ne izleti i na usta. Majuna i odbojna. Popunjena, ali ne i debela, to je bila Marlena. Niega oaravajueg u njoj.Njena kosa bila je tamnosmea, podua, ravna. Nos pomalo bokast; usne su joj se sasvim blagokrivile nanie u uglovima; brada mala, a opte dranje pasivno i okrenuto prema sebi. Bile su tu, dodue, njene oi, velike i blistavo tamne, pravilne, mrke obrve koje su se nad njimanadvijale i duge trepavice koje gotovo da su izgledale vetake. Ipak, oi nisu mogle da nadoknadesve ostalo - koliko god opinjujue da su bile u odreenim trenucima. Insinji bee jasno, jo od Marlenine pete godine, da e njena ker, svojim fizikim izgledom, tekoprivui bilo kog mukarca, to je, kako su godine promicale, postajalo sve oiglednije. Orinel ju je, dodue, ranije enjivo pogledavao, pre no to je postala tinejderka, oiglednoimpresioniran njenom briljantnom inteligencijom i gotovo trenutnim razumevanjem stvari. A Marlenase u njegovom prisustvu ponaala srameljivo i blagonaklono, kao da je nasluivala da ima neto utoj stvari koja se zove "deko" to joj se ini dragim, ali bez saznanja ta bi to moglo biti. Insinji je izgledalo da je Marlena, tokom poslednjih nekoliko godina, konano shvatila ta znai to- "deko". Njeno neumorno itanje knjiga i gledanje filmova, pretekih za njen uzrast, ako ne ve i zaintelekt, bez sumnje je doprinelo tome. Ali i Orinel bee odrastao, njegovi hormoni su proradili idoneli promene. Deje igre vie nisu spadale u red stvari njemu potrebnih. I za stolom za obedovanje, te veeri, Insinja upita: "Jesi li lepo provela dan, duo?" "Pa, bio je to obian dan. Orinel je doao da me trai i verovatno ti je rekao. Izvini to si moralada me juri unaokolo." Insinja uzdahnu. "Ali Marlena, ne mogu da se otmem pomisli da si, ponekad, tako nesrena. Nije liprirodno da se brinem? Suvie vremena provodi sama." "Volim da budem sama." "Nisam sasvim sigurna u to. Ne izgleda zadovoljna kada si sama. Ima puno ljudi koji bi se radodruili s tobom, ako im to samo dopusti. Orinel ti je prijatelj." "Bivi. Sada ga interesuju drugi. To je danas bilo tako oigledno. Razbesneo me je. Sve vrememisli samo na Doloretu." "Pa, ne moe ga kriviti zbog toga", primeti Insinja. "Na kraju, vrnjaci su." "Samo po goditu", odvrati Marlena. "Kakva tikvetina!" "Godite je vrlo bitno u tom uzrastu."

"To se po njemu i vidi. I on je tikvan. to vie trabunja o Doloreti i unja se oko nje, to postajesve tuplji. To se ba vidi." "Ali nastavie on da sazreva. A kada jo malo odraste, Marlena, moda e shvatiti da fizikiizgled nije najbitnija stvar u ivotu. A i ti e porasti, zna..." Marlena stade naas da ispitivaki posmatra majku, a onda ree: "Ma hajde, mama. Ni sama neveruje u ono to eli da mi doara. Ni sekunda ne veruje u to." Insinja se zarumene. Odjednom je shvatila da Marlena uopte ne nagaa. Ona zna - ali, kako?Insinja bee pokuala da svoju primedbu izloi to je mogue bezbolnije, da se sama uivi u ono oemu govori. No, Marlena ju je proitala bez problema. I to nije bilo prvi put. Insinja je stoga poelada veruje da Marlena odmerava izraze, oklevanja, pokrete i da uvek uspeva da sazna ono to bistehteli da sakrijete od nje. I to je pojaalo njen strah od tog deteta. Stvarno ne elite da budete neijeprozirno staklo. ta je to bilo, na primer, to je Insinja nagovestila, a to je Marlenu navelo da veruje kako eZemlju snai unitenje? To mora da se rasisti. Insinja se odjednom oseti strahovito umornom. Ako nije mogla da obmane svoju ker, zato biuopte pokuavala? Stoga ree: "Hajde, duo, da govorimo sasvim otvoreno. ta ti, zapravo, eli?" "Vidim da zbilja eli da zna, stoga u ti rei", odvrati Marlena. "elim da odem." "Da ode?" Insinja nije shvatala smisao veoma jednostavnog izraza koji je devojica upotrebila."Gde to misli da ode?" "Rotor nije ceo svet, majko." "Naravno da nije. Ali nema niega u preniku od dve svetlosne godine oko nas." "Nije tako, majko. Samo dve hiljade kilometara odavde nalazi se Eritro." "To se teko moe raunati. Tamo ne bi mogla da ivi." "Ali ima ljudi koji tamo ive." "Da, ali pod Kupolom. Grupica naunika i inenjera koji obavljaju nuan istraivaki posao.Kupola je znatno manja nego Rotor. Ako se ovde osea sputanom, kako bi ti tek bilo tamo?" "Van Kupole na Eritru postoji ceo jedan svet. Jednog dana e ljudi nastaniti itavu planetu." "Moda. Ali to nipoto nije sigurno." "Naprotiv, mislim da je to vrlo izvesno." "ak i da je tako, za to su potrebna stolea." "Ali to mora jednom poeti. Zato ja ne mogu da budem deo tog poetka?" "Marlena, postaje smena. Ovde ima vrlo udoban dom. Kada si poela da razmilja o tome?" Marlena stisnu usne. "Nisam sigurna. Pre nekoliko meseci, ali, sada se pogoralo. Jednostavno, nemogu vie da izdrim ovde, na Rotoru." Insinja se namrti na svoju ker, pomislivi: osea da je izgubila Orinela, srce joj je zauvekslomljeno, otii e i kazniti ga na taj nain. Poslae sebe u izgnanstvo na pusti svet, a on e aliti zanjom... Da, to je bilo sasvim mogue reenje. Setila se sebe sa petnaest godina. Mlada srca su takoosetljiva - najmanji drhtaj je za njih ogroman potres. Malo im, dodue, treba da se povrate, alipokuaj to da objasni jednoj pubertetlijki! Petnaest godina. To je kasnije, kasnije nego... Ne, nema smisla razmiljati o tome. "ta te to toliko privlai ka Eritru, Marlena?" "Ne znam. To je veliki svet. Nije li prirodno eleti jedan svet veliki kao..." Oklevala je, pre negoto je dodala "...kao Zemlja?" Jedva je to izgovorila. "Kao Zemlja?" ponovi Insinja sa estinom. "Nikada nisi bila tamo. Ne zna nita o Zemlji!"

"Videla sam puno toga, majko. Biblioteke su prepune filmova o Zemlji." (Zaista, tako je. Pit ve due govori kako bi te filmove, u najmanju ruku, trebalo probrati, ako neve sasvim unititi. On misli da odlazak iz Sunevog sistema zbilja mora biti odlazak. Zatozadravati taj vetaki romantizam i sentiment u vezi sa Zemljom? Insinja se estoko protivila, alisada kao da je uviala na ta, zapravo, Pit misli.) "Marlena, ne moe suditi po tim filmovima... Oni idealizuju stvari. Najee je re o dalekojprolosti, kada je stanje na Zemlji bilo bolje, a i tada nije bilo tako dobro kao to filmovi ele daprikau." "Neka je ak i tako." "E, ne moe tako. Zna li na ta lii Zemlja? Tamo je neopisiva zbrka. Zato su je ljudi i naputali,da bi osnivali Naseobine. Iz tog ogromnog, odvratnog sveta odlazili su i stvarali male, civilizovaneNaseobine. Niko nije iao u suprotnom smeru." "Milijarde ljudi i dan-danas ive na Zemlji." "Zato ona i predstavlja takav lom. A i oni koji su preostali odlaze ubrzanim tempom. Zato i imatoliko Naseobina i zato su one male da prihvate sve. Zbog toga smo i mi, duo, napustili Sunevsistem i stigli ovako daleko." Marlena spusti glas. "Otac je bio Zemljanin. On nije napustio Zemlju, iako je imao tu mogunost." "Ne, ostao je. Ostao je tamo." Insinja se namrti, pokuavajui da ne promeni ton. "Zato, majko?" "Hajde, Marlena, o tome smo ve govorile. Mnogo je ljudi ostalo. Nisu eleli da napuste svojaognjita. Gotovo svaka porodica na Rotoru ima lanove koji su ostali na Zemlji. To dobro zna. elili da se vrati na Zemlju? Je li to ono to hoe?" "Ne, majko. Nije to u pitanju." "ak i da to zbilja eli, udaljena si dve svetlosne godine koje ne moe preleteti. Toliko valjdarazume." "Naravno da razumem. Samo sam htela da kaem da ovde, pred nosom, imamo jo jednu Zemlju.Eritro. Tamo hou da idem. Tamo udim da odem." Insinja nije uspela da outi, iako je gotovo sa uasom sasluala svaku svoju re koju je izgovorila."Znai, i ti hoe da me ostavi, kao i tvoj otac?" Marlena se tre, ali ne ustuknu. "Je li doista tano, majko, da te je otac ostavio? Moda bi sedrugaije zavrilo da si se ti drugaije ponaala." A onda dodade, smireno, kao da oglaava da jezavrila sa veerom. "Ti si ga, majko, oterala, nije li tako?"

OTAC

7. udno - moda ak i glupo - kako je jo bila u stanju da mui samu sebe takvim mislima -priseanjima na vreme od pre etrnaest godina. Krajl je bio visok oko metar i osamdeset, na Rotoru, gde je prosena visina mukaraca iznosilaneto ispod metar i sedamdeset. Kao i u sluaju Janusa Pita, to mu je davalo auru komandujuesuperiornosti i snage, koja je ostala ak i poto je Insinja shvatila, iako to sebi nije priznavala, da sena tu snagu ne moe osloniti. Krajlove crte lica behu otre; istaknut nos i jagodice, jaka brada - to mu je sve pridavalo izrazdivljanosti i izgladnelosti. Sve je kod njega bilo naglaeno muevno. Gotovo da je mogla da nanjuitu muevnost, kada ga je prvi put srela, i, naravno, bila potpuno oborena s nogu. Insinja je bila taman pred diplomskim ispitom iz astronomije. Zavravala je svoju studiju oZemlji, razmiljala o skorom povratku na Rotor i konkursu za radno mesto u okviru projektaDaljinske sonde. Opinjavale su je te iroke mogunosti i prednosti koje je Daljiska sonda u sebisadrala. (Tada nije ni slutila da e ona sama doi do mnogo kapitalnijeg otkria). Onda je srela Krajla, i, sva zrkana, osetila kako se do uiju zaljubljuje u tog Zemljanina.Zemljanin! Bila je spremna da preko noi odbaci svu svoju buduu blistavu karijeru, spremna da sanjim ostane na Zemlji, samo da bi ga imala kraj sebe. Seala se i njegovog zauenog pogleda. "Da ostane ovde, sa mnom? Radije u poi s tobom naRotor." Ne, Insinja nije ni pomiljala da bi on bio u stanju da ostavi svoj svet zbog nje. Kako je Krajlu polo za rukom da dobije rotorsku ulaznu vizu, Insinja nikada nije saznala. Imigracione vlasti bile su stroge. Kada bi bilo koja Naseobina dostigla populaciju koju moekomotno da izdrava, zaustavila bi dalje useljavanje. Prvo, jer za nove ljude nije bilo mesta; i dalje,svaka se za sebe trudila, i to oajniki, da odri podnoljivu ekoloku ravnoteu. Ljudi kojima biimigracija ipak, iz raznih vanih razloga, bila dozvoljena - sa Zemlje, ili sa drugih Naseobina -morali bi biti podvrgnuti detaljnim dekontaminacionim procesima, zatim bi provodili odreenovreme u karantinu - i, naravno, vlasti su ih mogle poslati natrag im bi to nale za shodno. No, Krajl, Zemljanin, bio je tu. alio joj se, jednom, na taj oduran period dekontaminacije, a onaje, potajno, likovala zbog njegove upornosti. Oito je bilo da mu je vrlo stalo do nje, im beepristao na takva maltretiranja. A ipak, u trenucima kada bi njen suprug postajao izrazito povuen u sebe i rasejan, pitala se - taga je, zapravo, dovelo na Rotor? Moda ona sama i nije bila toliko bitna - moda mu je glavni motivbio beg sa Zemlje. Nije li on, moda, zloinac u bekstvu? Ili, ima ubice na vratu? Moda se otarasioene koje se zasitio? Insinja se nikada nije dovoljno odvaila da ga zapita. A on, sam od sebe, nije govorio. ak i kada mu je konano bilo dozvoljeno da kroi na Rotor, postavljalo se pitanje koliko dugo emoi tu i da ostane. U sluaju da mu Imigracioni biro dodeli rotorijansko dravljanstvo, mogao biostati zauvek. No, nikakvih izgleda koji bi ili tome u prilog nije bilo. Insinja je napokon otkrila zato; naravno, Krajl Fier nikada ne moe biti odvie simpatian iomiljen meu ljudima na Rotoru. Za nju je njegovo zemaljsko poreklo nosilo u sebi dah razliitosti,ak glamuroznosti. Ortodoksni Rotorijanci doveka bi ga, meutim, prezirali kao uljeza - ak i dadobije dravljanstvo - no, Insinja je svu tu priu o svom suprugu smatrala neodoljivo, erotinouzbudljivom. Bila je spremna da se bori za njega, protiv celog sveta, dok ne pobedi ili ne padnemrtva.

Kada je Krajl konano potraio posao koji bi mu obezbedio primanja i na osnovu kojeg bi dobiostan, Insinja bee ta koja ga je podsetila na to da e njegov brak sa Rotorijankom Imigracioni birouiniti mnogo spremnijim da mu dodeli dravljanstvo. Krajl se naao iznenaenim, kao da mu to nijeranije palo na pamet, a onda je izrazio i svoje zadovoljstvo. Bee to malo razoaranje za Insinju; bilobi romantinije da su se venali iz ljubavi, a ne zbog njegovog dravljanstva. Ali ako tako mora biti,pomislila je, onda... I, tako, posle neuobiajeno duge veridbe, to bee rotorijanska tradicija, napokon su se i venali. ivot se nastavio, bez mnogo izmena. Nije bio bogzna kako strastven ljubavnik, ali, nije to bio nipre braka. Poklanjao joj je neku vrstu odsutne, mlake panje, i dovoljno povremenih nenosti da jedri srenom. Nikada nije bio otvoreno grub ili neljubazan; na kraju krajeva, on se bee odrekao svogsveta zbog nje i proao kroz priline neprijatnosti da bi bio s njom. To mu je ilo u prilog i Insinjamu je to i brojala u prilog. ak i kao legitimni dravljanin Rotora, to se dalo srediti neposredno po venanju, i dalje jeizazivao neraspoloenje okoline. Insinji je to bilo jasno - ali se s tim pomirila. On, jednostavno, nijebio roeni Rotorijanac, a kao doseljeniku mnoge interesantne aktivnosti na Rotoru bejahu munedostupne. Insinja ak nije znala ni koja mu je struka, jer on nikada nije pominjao ni stupanjzavrenog kolovanja niti bilo ta slino. Meutim, nije izgledao, niti se ponaao, kao nekoneobrazovan. Nieg loeg, mislila je Insinja, nema u tome ako si i samouk. Osim toga, znala je da naZemlji ne postoji obavezno visoko obrazovanje, kao na Naseobinama. Ipak, sve ju je to muilo. Nije marila to je Zemljanin (lako se suoavala sa kolegama iprijateljima kada bi doli na tu temu), ali nije znala kako bi se sama izborila sa neukim Zemljaninom. No, niko nikada nije nainio neku opasku tim povodom, a on je strplivo sluao pojedinosti iznjenog rada na Daljinskoj sondi. Ona, razume, nikada nije pokuala da stavi na probu nivo njegovogobrazovanja tako to bi se upustila u raspravljanje o tehnikim vidovima posla. Ponekad je umeo dapostavlja pitanja, ili da prokomentarie te stvari, to je ona cenila, budui da je uvek uspevala dauveri samu sebe da su njegova pitanja i komentari bili pametni. Fier je radio na jednoj od farmi. Sasvim pristojan posao, ak prilino vaan, ali bez ikakvogdrutvenog prestia. Nije se alio, niti frktao zbog toga, ali nije iskazivao ni zadovoljstvo ni uivanjeu svom poslu. No, odreen oblak nezadovoljstva kao da je bio njegova uvreena, pratea aura. Stoga je Insinja i prestala da mu postavlja pitanja poput: "I, ta ima novo na poslu, dragi?" U nekoliko navrata, s poetka, odgovarao bi joj mirno: "Nita naroito". Uz blagi izrazdosaivanja. Kasnije je i ona sama prestala da mu prepriava zgode iz svog poslovnog ivota. ak je poela ida se nervira zbog toga, jer bi i to, izmeu ostalog, doprinosilo njegovoj iluziji da je njen posaoneuporedivo bitniji od njegovog. Bila je svesna da su ta strahovanja pre rezultat njene, nego njegove nesigurnosti. Fier bi je mirnosluao kada bi samu sebe uvukla u prepriavanje dnevnih dogaaja sa posla. ak bi ponekad i upitao,sa bledunjavom zainteresovanou, poneto u vezi sa hiperpogonom, ali Insinja je o tome znalaveoma malo, ili gotovo nita. Bio je, meutim, zainteresovan za rotorijanski politiki ivot, ispoljavajui pri tom tipinozemaljsko nestrpljenje prema njegovim ogranienim dosezima. Insinja se, pak, trudila da ne pokazujebilo kakve znake nezadovoljstva zbog toga. Ipak, tiina se sputala izmeu njih dvoje. Tek bi ponekad popriali o filmu koji su zajednogledali, ili o drutvenim obavezama koje su ispunjavali. Tek majune promene u jednolinosti. Nije to znailo nesrean ivot. Jednostavno, sa kolaa se prelo na beli hleb. Bilo je mnogo gorih

stvari od belog hleba. Imalo je to, ak, i svojih prednosti. Kada se radi na strogo poverljivom poslu, to znai doslovnoni rei o poslu. Koliko je poverljivih ljudi ipak doapnulo koju re svom supruniku? Insinja to nijeinila, nije dolazila u iskuenje, jer niega tajnovitog nije bilo u onome to je radila. No, je li zapadala u iskuenje po otkriu zvezde-suseda, kada je ceo sluaj oznaen kao najstroatajna? Bila bi to najprirodnija stvar - rei svom suprugu o otkriu koje e njeno ime uvrstiti u istorijuastronomije dok je sveta i veka. Mogla mu je rei i pre no to je rekla Pitu. Mogla je da utri unjegove odaje i zavriti: "Zamisli!! Zamisli!! Nikada nee pogoditi!" Ali nije to uinila. Smatrala je da Fier uopte ne bi ispoljio zainteresovanost. To to bi mu reklaprepriao bi moda svojim kolegama, farmerima, ili radnicima, ali sa njom o tome ne bi govorio. Stoga, nita mu nije kazala o Nemezis i to joj nije teko padalo. Sluaj je za njih dvoje biostavljen ad acta, nije uopte postojao, sve do tog odurnog dana kada se njihov brak okonao.

8. Kada je ona bezrezervno i sasvim prela na Pitovu stranu? Insinja se, isprva, gnuala pomisli da otkrie zvezde-suseda mora ostati tajna. Otvoreno jezazirala od toga da se ode iz Sunevog sistema u pravcu iji je cilj bio krajnje maglovit. Za nju jeizgradnja civilizacije po odabiru, nedostupne svima, bila etiki neasna. Javno se nije bunila, uvaavajui zahteve bezbednosti naseobine; no, bila je reena da se Pitusuprotstavi u etiri oka - i to snagom argumenata, o kojima bi prethodno temeljito promislila, tako dasu oni bili sasvim pouzdani i neoborivi. Ali, bez obzira na to, do ovog sueljavanja nikada nijedolo. Pit je uvek - uvek - sticao inicijativu. Jo davno joj je rekao: "Priseti se, Evgenija, da si zvezdu--suseda otkrila manje-vie sluajno.Neko od tvojih kolega mogao bi to, sasvim nezavisno, uiniti na isti nain." "Mala je verovatnoa..." poela je. "Ne, Evgenija, ne elimo da zavisimo od verovatnoe. elimo da budemo sigurni. Postarae seda niko ne posmatra u tom pravcu, da niko ne doe u posed tvojih prorauna, da niko ne otkrijepostojanje i poloaj Nemezis." "Otkud ja to mogu?" "Oh, vrlo lako. Govorio sam sa Naelnikom. Sada si generalni ef svih istraivanja u vezi saDaljinskom sondom." "Ali to bi znailo da uznapredujem..." "Da. U odgovornosti, drutvenom statusu, primanjima. Ima li primedbe na bilo koju od te tristavke?" "Ni na jednu", odvratila je, oseajui kako joj srce jae lupa. "Siguran sam da e posao glavnog astronoma obavljati vie nego dobro. Vodie rauna o tomeda se posao odvija po najviim standardima kvaliteta, pod uslovom da nema nikakve veze saNemezis." "Ali, Januse, to ne moe veito ostati tajna!" "I nee. Kada se jednom otisnemo iz Sunevog sistema, svi e znati sve. Do tada, to je manjemogue upuenih - i to kasnije." Htela je da nastavi da prigovara, ali, unapreenje ju je spreilo u tome. Drugom prilikom, Pit ju je upitao: "A ta emo sa tvojim muem?" "ta je sa njim?" Odmah se nakostreila.

"Koliko znam, on je Zemljanin." "Poreklom je sa Zemlje, ali je dravljanin Rotora", procedi Insinja. "Pretpostavljam da mu nisi zucnula nita u vezi sa Nemezis? "Apsolutno nita." "A je li ti taj tvoj mu ikada rekao zbog ega je napustio Zemlju i tako ustro radio na tome dadobije nae dravljanstvo?" "Ne, nije. Nisam ga ni pitala." "Ali ponekad razmilja o tome, zar ne?" Oklevala je, pa potom priznala: "Da, ponekad." "Moda bi trebalo da ti kaem", primeti Pit, uz osmeh. I, doista, rekao joj je, malo po malo. Nikada previe. Nikada to nije bila poplava, ve, kao da jedelimino dolivao vodu u au. To ju je izvuklo iz aure. ivot na Rotoru uslovljavao je da se stvariuglavnom posmatraju samo na rotorijanski nain. No, blagodarei Pitu, onome to joj je rekao, filmovima koje joj je sugerisao da pogleda,postajala je svesna Zemlje, njenih milijardi itelja, opteg gladovanja i nasilja, droge izastranjivanja. Doivljavala je Zemlju kao leglo bede, neto od ega treba pobei to pre. Vie senije dvoumila povodom pravih razloga Krajlovog odlaska. udilo ju je, meutim, zato se tako maloZemljana iselilo. Ni na Naseobinama nije bilo mnogo bolje. Uoavala je kako se ljudi zatvaraju, kako sve slabijemeusobno opte. Nijedna Naseobina nije elela nita stranog porekla - nijedan primerak flore ilifaune. Roba je usporeno cirkulisala, prenoena potpuno automatizovanim prevoznim sredstvima i ubriljivo sterilisanim kontejnerima. Naseobine su se meusobno gloile i mrzele. Naseobine u Marsovom pojasu bejahu moda iponajgore. Tek su se one u asteroidnom pojasu jo slobodno mnoile, ali su i one sa podozrenjemgledale na unutranje Naseobine. Insinja se sve vie slagala sa Pitom. tavie, postajala je zagovornik naputanja bede, kao izainjanja novog sistema svetova gde e se patnje izbrisati. Novi poetak, nove mogunosti. A onda je otkrila da je beba na putu i njen entuzijazam je spalsnuo. Rizikovati svoj ivot, iKrajlov, na tom dugom putovanju bilo je jo podnoljivo. Ali beba, dete... Pit je bio neunitiv. estitao joj je. "Dete e biti roeno ovde i imae sasvim malo vremena da seprivikne na novonastalu situaciju. Proi e jo godinu i po dana pre no to budemo spremni zapolazak. Dotle e ve shvatiti koliko si srena to ne mora due da eka. Dete se nee seati bedeunitene planete i nepopravljivo podeljenog stanovnitva. Znae samo za novi svet, razumevanje ipopustljivost. Sreno dete. Dete provienja. Moja deca su ve odrasla, ve formirana." I Insinja je ponovo poverovala. Kada se Marlena konano rodila, ona je zbilja poela da bivanestrpljiva, da se boji da e, pre polaska, njeno dete ostati doveka obeleeno i zaraeno promaajempo imenu Sunev sistem. U to vreme je bila u potpunosti na Pitovoj strani. Na njeno veliko olakanje, Fier bee zadovoljan svojom kerkom. Nije se, iskreno, nadala da eon biti bogzna kakav otac. Ipak, posvetio se detetu i preuzeo na sebe sve obaveze oko podizanjadevojice. ak je ponekad izgledao zbilja srean. Odjednom, nekako u vreme kada se bliio Marlenin prvi roendan, pojavie se govorkanja, krozceo Sunev sistem, kako Rotor namerava da ode. To je odmah prouzrokovalo i politiku krizu i Pit,koji je sve krupnijim koracima hitao ka mestu Naelnika, odlino se zabavljao. "Mogu samo da nas mrze", govorio je. "Nemaju naina da nas zaustave i svi ti povici o

nelojalnosti, sa njihovim objanjenjima 'ovinizma u Sunevom sistemu', samo e ih odvratiti od togada sami izuavaju hiperpogon. A to nam moe samo koristiti." "Ali, Januse, kako je procurilo u javnost?" pitala je Insinja. "Za to sam se sam postarao", osmehnuo se on. "U ovom trenutku nemam nita protiv da se zna daodlazimo, dokle god ne znaju kuda odlazimo. Na kraju krajeva, teko da bismo to mogli i sakriti uovom trenutku. Moraemo da sprovedemo referendum i im rotorijanski narod sazna za odlazak,saznae svi." "Referendum?" "Naravno. Razmisli. Ne moemo se baktati sa gomilom naroda koji se ili plai, ili je suvie slabprema prapostojbini. Tako nikada neemo uspeti. elimo samo one koji su spremni da pou, koji,ak, ude da pou." Bio je potpuno u pravu. Kampanja je odmah poela i to to su vesti ranije procurile ublailo jeotrinu reakcije van Rotora - a i na njemu samom. Neki Rotorijanci bili su oduevljeni predlogom; neki su se plaili. "Pa to je pravo ludilo", grmeo je Fier. "Mora biti tako", odvratila je Insinja oprezno. "Zato? Nema potrebe lutati meu zvezdama. Gde bismo zavrili? Tamo nema niega." "Tamo su milijarde zvezda." "A koliko planeta? Ne znamo koliko tamo ima nastanjivih planeta i ima li ih uopte. Ovaj sistem,Sunev sistem, jedini je dom za koji znamo." "Istraivanje je u krvi ljudskih bia". Bila je to jedna od uobiajenih Pitovih fraza. "To je romantina besmislica. ta mislite, da e ljudi glasati u prilog tome da se odvoje odoveanstva i da ih proguta svemir?" "Po mom miljenju, Krajle", primeti Insinja, "raspoloenje na Rotoru uglavnom ide u prilogtome." "To je samo propaganda vlade. Misli da e ljudi glasati da ostave Zemlju? Sunce? Nikada! Akodo toga doe, nas troje se vraamo na Zemlju." Osetila je kako joj se srce stee. "O, ne. eli li sve te vetrove, meave, oluje, kako god da ihzove? Hoe li led i vodu koji padaju sa neba i vazduh to ti iti oko uiju?" On die obrve. "Nije to tako strano. Oluje nastupaju povremeno, ali se daju preduprediti.Zapravo, zabavne su - ako nisu suvie strane. Sve je to zanimljivo - bude malo hladno, pa malovruina, malo provala oblaka - to stvara raznolikost. Dri te u ivotu. Osim toga, pomisli nanacionalne kuhinje..." "Kuhinje? Kako moe? Toliki ljudi gladuju. Uvek im aljemo dobrovoljnu pomo." "Neki ljudi gladuju. Ne svi." "Ne oekuje, valjda, da Marlena ivi pod takvim okolnostima?" "Milijarde dece su tamo." "Moje dete nee biti meu njima", odsee Insinja. Sve je nade sada polagala u Marlenu. Bilo joj je deset meseci, imala je po dva zubia gore i dole,mogla je da stoji uspravno, grevito se pri tom drei za ogradicu kreveta, i gledala je na svet okosebe tim svojim radoznalim, bistrim oima. Fier je bio nedvosmisleno zaljubljen u svoju nelepu ker. Vie nego ikad, zapravo. Kada je nijeljuljakao, gledao bi netremice u njene divne oi. Bila mu je sve i sva i inilo se da mu onanadoknauje sve to nije imao. Sigurno da Fier ne bi otiao na Zemlju ako bi to znailo i njegov rastanak sa Marlenom. Insinja

nije bila sigurna kakav bi mu izbor bio da je ona sama u pitanju, ali Marlena e prevagnuti. Da li je bilo ba tako?

9. Dan posle Referenduma, Eugenija Insinja zatee Fiera bledog od besa. "Nametaljka!" siktao je. "! Probudie bebu." Za trenutak, na licu mu se pojavi grimasa, ali stiao se. Insinja se i sama smiri i ree tiho: "Ljudi ele da idu, oko toga vie ne treba praviti pitanje." "Jesi li i ti glasala za odlazak?" Razmiljala je. Nema smisla da ga lae. Bila je vrlo jasna po tom pitanju. "Da, jesam", odgovorilaje. "Pretpostavljam da te je Pit na to naveo", ree on. To ju je iznenadilo. "Ne! Sposobna sam da sama odluujem." "Ali vas dvoje..." izlete mu odjednom. Osetila je kako joj pritisak namah skae. "ta hoe time da kae?" ljutito je proitala. Nee je,valjda, optuiti za neverstvo? "Taj - taj politiar. Gazi preko leeva da bi postao Naelnik. Svi to znaju. A i ti planira da gradikarijeru zajedno s njim. Politika lojalnost e ti biti od pomoi, zar ne?" "Kuda bi me to odvelo? Uopte ne stremim tome. Astronom sam, nisam politiar." "Unapreena si, zar ne? Izvuena si ispred starijih i iskusnijih." "Zahvaljujui mukotrpnom radu, verujem." (Kako da se sada odbrani kad ne sme da mu kaeistinu?) "Da, znam da bi volela da veruje da je tako. Ali to je Pitovo delo." Insinja duboko uzdahnu. "Kuda nas vodi ovaj razgovor?" "Sluaj me dobro." Govorio je tihim glasom, otkad ga je Insinja upozorila da Marlena spava. "Nemogu da verujem da itava jedna Naseobina eli da rizikuje putovanje pod hiperpogonom. Otkud znata se sve moe desiti? Da li stvar, uopte, funkcionie? Moglo bi nas sve pobiti!" "Daljinska sonda pokazala se uspenom." "Je li bilo ivih bia na njoj? Ako nije, otkud znate kako iva bia reaguju na hiperpogon? tauopte zna o hiperpogonu?" "Nita." "A zato? Radi upravo tamo, gore u laboratoriji. Ne radi na farmi, kao ja." (Ljubomoran je, pomisli Insinja). "Kad kae 'laboratorija'", odvrati ona, "ispada kao da svisedimo pretrpani u istoj prostoriji. Ve sam ti rekla. Ja sam astronom i ne znam nita o hiperpogonu." "Hoe rei da ti Pit nikada nita ne govori o tome?" "O hiperpogonu? Ni on sam ne zna nita o njemu." "Znai, niko ne zna?" "Ne budi smean. Strunjaci znaju. Hajde, Krajle. Ima onih koji treba da znaju, i oni znaju. Drugine." "Znai, za sve, osim za grupicu strunjaka, to je nepoznanica." "Ba tako." "Onda ti ne zna, niti moe znati, da li je hiperpogon dovoljno bezbedan. Kako, onda, moepretpostavljati da je njima to poznato?" "Verujem da su obavili sve provere..." "Ti veruje!"

"Verujem s razlogom. Kau da je hiperpogon sasvim bezbedan." "A oni, naravno, nemaju obiaj da lau." "Ali i oni idu. Osim toga, sigurna sam da su obavili sve provere." Gledao ju je, suenih oiju. "Sada si, odjednom, tako sigurna. Daljinska sonda je tvoje delo. Da lije na njoj bilo ivih bia?" "Nisam radila na praktinom delu projekta. Meni je u deo palo prikupljanje astronomskihpodataka." "Ne odgovara mi na pitanje." Insinja odjednom izgubi strpljenje. "Sluaj, nisam raspoloena da me okree na ranju. Osimtoga, uznemirio si dete. I ja imam nekoliko pitanja za tebe. ta ti planira? Ide li i ti?" "Ne moram. Prema Referendumu, svi koji nee da idu, nee biti primorani." "Znam da ne mora, ali, hoe li ii? Nadam se da nee da rastura porodicu?" Pokuala je da sebi istera osmeh na lice, ali delovalo je prilino neuverljivo. Mrano i tiho, Fier odgovori: "Ne elim da ostavljam Sunev sistem." "Radije bi ostavio mene? I Marlenu?" "Zato bih morao ostaviti Marlenu? ak i ako ti hoe da se lomata po svemiru, zato rizikujedetinji ivot?" "Ako ja idem, ide i Marlena", odvrati ona suvo. "Bolje da to utuvi u glavu, Krajle. Gde bi je,uostalom, ti odveo? Na neku poludovrenu asteroidnu Naseobinu?" "Naravno da ne. Sa Zemlje sam - i mogu se tamo vratiti ako zaelim." "Natrag, na umiruu planetu? Super!" "Ostalo joj je jo podosta godina, uveravam te." "to si je onda ostavljao?" "Mislio sam da bih mogao da napravim neto od svog ivota. Nisam znao da doi na Rotor znaiuzeti kartu bez povratka - nikud." "Ne ba nikud", prasnu Insinja i iz nje provali potiskivani bes. "Kada bi znao gde idemo, ne bi biotako spreman da se vrati nazad." "Zato? Gde to Rotor ide?" "Prema zvezdama." "U zaborav." Stajali su i gledali se. Marlena otvori oi i oglasi se. Fier skrenu pogled ka bebi i nenijimglasom ree: "Evgenija, ne moramo se rasturati. Ne elim da napustim Marlenu. Ni tebe. Poi samnom." "Na Zemlju?" "Da. Zato da ne? Imam tamo prijatelja, jo i sada. Kao moja porodica, vas dve neete imatiproblema da se uklopite. Zemlja ne mari mnogo za 'ekoloku ravnoteu'. Biemo tamo na velikoj,velikoj planeti. A ne na malom, smrdljivom mehuru usred svemira." "Zemlja je mehur - i to nepodnoljivo smrdljiv. Ne, nikad." "Ostavi mi, onda, Marlenu. Ako misli da je putovanje, za tebe, vredno rizika, budui da siastronom i hoe da izuava svemir, to je tvoja stvar. Ali beba treba da ostane ovde, u Sunevomsistemu, na sigurnom." "Sigurna, na Zemlji? Smean si. Znai, sve ovo samo zbog toga? Da mi uzme dete?" "To je nae dete." "Moje dete! Ti odlazi. Smesta. Ja tako elim, ali nee ni taknuti dete. Kae da poznajem Pita.Da, poznajem ga. Mogu te, zahvaljujui tome, poslati na asteroide, hteo ti to ili ne. Onda, dalje, sam

trai put do tvoje raspadajue Zemlje. Sada izlazi iz mog stana i nai gde e spavati pre no to tebudu poslali nazad. Kada mi javi gde si, poslau ti tvoju privatnu imovinu. I nemoj misliti da semoe vratiti ovamo. Traiu obezbeenje." U trenutku dok je to izgovarala, srca prepunog gorine, zaista je tako i mislila. Mogla se s njimraspravljati, svaati, preklinjati ga. Ali nije. Bila je neumoljiva i odbacila ga je. I Fier jeste otiao. I ona mu jeste poslala imovinu. I on jeste odbio da poe sa Rotorom. I bio jeprognan. I ona je pretpostavljala da se on jeste vratio na Zemlju. Otiao je zauvek iz njenog i Marleninog ivota. Oterala ga je i on je otiao zauvek.

DAR

10. Insinja je i dalje sedela, duboko zauena nad samom sobom. Nikada ranije nikome nije isprialatu priu, iako je ivela s njom svakodnevno tokom ovih proteklih etrnaest godina. Ni sanjala nije dae je ikada ikome ispriati. Pretpostavljala je da e je odneti sa sobom u grob. Ne zbog toga to je u njoj bilo iega sramotnog - jednostavno, bila je suvie intimna. A evo, upravo ju je ispriala - u detalje, i bez oklevanja - svojoj mlaanoj keri, nekome koga je,do maloas, pre no to je otpoela priu, smatrala detetom - i to zauujue beznadenim detetom. A to isto dete posmatralo ju je sada sveano, bez ijednog treptaja u tamnim oima, mudrim,nekako odraslim. Napokon, ona se oglasi: "Znai, ipak si ga oterala, zar ne majko?" "Na neki nain, jesam. Bila sam van sebe od besa. Hteo je da te odvede. Na Zemlju." Zautala jeza trenutak, a onda podozrivo upita: "Razume li?" "Jesi li me toliko elela?" upita Marlena. "Naravno", odvrati gotovo ogoreno Insinja. No, za tenutak, zamisli se, pred tim oima. Da li ju jezbilja elela? Ipak je, mirno, dodala: "Naravno. Zato te ne bih elela?" Marlena zaklima glavom, zlovoljnog izraza lica. "ini mi se da nisam mogla biti bogzna kakoprijatna beba. Moda me je on eleo. Nisi li, moda, bila nesrena jer me je on eleo vie nego ti?Jesi li me zadrala uz sebe zbog toga to me je on eleo?" "Uasno je to to govori. Uopte nije tako", odvrati Insinja, mada pojma nije imala da li je takoili nije. Nikakvu utehu nije mogla da nae u razgovoru sa Marlenom o ovim stvarima. tavie,Marlena kao da bee sasvim usavrila svoj metod, kako da rije pod koom sabesednika. Insinja je tojo odavno primetila, mada je to pripisivala ispadima jednog nesrenog deteta. Meutim, poelo je toda se deava sve ee i ee, ak i da se pogorava: kao da Marlena besomuno i namerno rijeskalpelom. "Marlena, na osnovu ega smatra da sam ja oterala tvog oca?" upita Insinja. "Nikada ti nitanisam pomenula, niti ti dala povoda da tako misli, zar ne?" "Majko, ponekad stvarno ni sama nisam svesna odakle mi to dolazi u svest. Ponekad, na primer,pomene oca, u razgovoru sa mnom, ili s nekim drugim, i uvek zvui kao da duboko ali, kao da jeto neto to bi ponovo, bolje, uradila." "Zbilja? Nemam taj utisak." "I, malo po malo, dolazim do zakljuaka, oni postaju jasniji. To kako govori, izgleda..." Insinja je napeto zurila u svoju ker, a onda, odjednom, upita: "Na ta sada mislim?" Marlena gotovo odskoi, a onda se prigueno zakikota. Nikada se nije glasno smejala i tajpotisnuti kikot bilo je najvie to je sebi doputala. "Ah, to je lako", odgovori ona. "Ti misli da jaznam ta misli, ali, grei. Ja ne itam misli. Ja samo izvodim zakljuke na osnovu rei, zvukova,izraza i pokreta. Ljudi, jednostavno, ne umeju da skrivaju ono to misle da je kod njih dobroskriveno. A ja ih ve tako dugo posmatram." "Zato? Mislim, odakle ti ta potreba da posmatra ljude?" "Zato to su me, dok sam bila dete, svi lagali. Svi su mi govorili kako sam 'slatka'. Ili bi to tebigovorili, preda mnom. I uvek su imali onaj isti gipsani izraz na licu koji je govorio: 'Ma, uopte nijetako'. Ali niko nije mogao da me prevari. S poetka nisam mogla da verujem da ni sami nisu svesnisvog izraza, a onda sam pomislila: 'Pa dobro, moda im je lake da veruju da govore istinu'." Marlena za asak zastade, a onda se odjednom obrui na majku: "Zato nisi rekla ocu kuda e

Rotor otii?" "Nisam mogla. Nije to bila samo moja tajna." "Da si mu rekla, moda bi i on poao s nama." "Ne. Ne bi." Insinja odluno zavrte glavom. "Ve je bio odluio da se vrati na Zemlju." "Ali da si mu rekla, majko. Naelnik Pit ga ne bi pustio da ode, zar ne? Tada bi otac previeznao." "Pit tada jo nije bio Naelnik", odvrati Insinja sa odsutnom nezainteresovanou, a onda unododade: "Ne bih ga elela pod takvim uslovima. A ni ti." "Ne znam. Ne znam kako bi bilo da je ostao." "Ali ja ti mogu rei." Insinja je oseala kako sva kljua. Seanja joj se vratie na njen poslednjirazgovor sa suprugom i na taj njen poslednji usklik, da ode, da mora da ode. Ne, nije pogreila. Nijega elela uz sebe kao zatoenika, kao prisilnog stanovnika Rotora. Nije ga toliko volela. Dodue, nijega toliko ni mrzela. No, ona brzo promeni temu, ne dozvolivii da se oda izrazom lica. "Orinel se ozbiljno zabrinuo,danas po podne. Zato si mu rekla da e Zemlja biti unitena? Doao je k meni kasnije, zbog toga, iizgledao je vrlo potiten." "Samo je trebalo da mu kae da ne slua to to pria jedna klinka. I odmah bi ga smirila." Insinja kao da ovo preu. Moda je dobra ideja ne rei nita kako bi se izbegla istina. "Stvarnomisli da e Zemlja biti unitena?" "Da, mislim. Ponekad govori o Zemlji. Ima obiaj da kae: 'Jadna Zemlja'. Skoro uvek kae'jadna'." Insinja je oseala kako joj koa gori od rumenila. Nije valjda stvarno govorila tako? "Pa, to dane? Zemlja je prenaseljena, iscrpljena, puna mrnje, gladi, bede. Da, oseam saaljenje prema njoj,te zato i kaem 'jadna'." "Ne, majko, nije to u pitanju. Kada to kae..." Marlena uini pokret rukama kao da posee zaneim, to joj, ipak, nekako izmie. "Pa, Marlena?" "Sasvim jasno znam na ta mislim, ali mi je teko da to i iskaem." "Pokuaj. Vano mi je da znam." "Nain na koji to izgovara. Ne mogu da se otmem utisku da se osea krivom - kao da je u pitanjutvoja greka." "Zato? ta misli da sam uinila?" "ula sam te jednom dok si bila na osmatranici. Gledala si u Nemezis i uinilo mi se da iNemezis ima veze s tim. Onda sam pitala kompjuter ta znai Nemezis i on mi je odgovorio. To znaineto to nemilosrdno unitava, neto to udi za odmazdom." "Da, ali to nije bio razlog zbog koga je zvezda dobila to ime", gotovo povika Insinja. "Ti si joj dala to ime", primeti Marlena mirno, neumoljivo. To, razume se, vie nije bila tajna. Insinja je za to dobila javno priznanje, jo otkad su napustiliSunev sistem. I za otkrie zvezde i za njeno imenovanje. "Upravo zato to sam je ja imenovala, znam da to nije bio razlog." "A zato se onda osea krivom, majko?" (uti, uti, ako nee da prizna.) "Otkud zna da e Zemlja biti unitena?" ponovo upita Insinja, nakon krae tiine. "Ne znam. Ali mislim da ti zna, majko." "Marlena, ovo postaje razgovor gluvih. Hajde da to konano raistimo. Ono to prevashodno

elim, jeste da ti utuvim u glavu da nikome vie ne pria o tome - niti o svom ocu, niti o tojbesmislici oko unitenja Zemlje." "Ako tako hoe, u redu je. S tim to to nije besmislica." "Ja kaem da jeste. Uzeemo to za besmislicu." Marlena klimnu glavom. "Idem malo da osmatram", ree ona, toboe nezainteresovano. "Potomidem na spavanje." "Dobro." Insinja ju je utke gledala kako odlazi. Kriva, mislila je. Oseam se krivom. Pie mi na elu da se tako oseam. Svako e to uvideti. Ne, ne svako. Samo Marlena. Ona ima dar da to primeti. Marlena je morala imati neto osobito, kako bi nadoknadila sve drugo to nije imala. Inteligencija,naprosto, nije dovoljna. Stoga je imala taj sjajan dar, da ita izraze, slua intonacije, i drugenevidljive talase koje emituje telo. Od nje nije sigurna ni najdublja tajna. Koliko ve ivi s tom moi? Opasnom moi? Kada je toga postala svesna? Je li to neto topostaje sve snanije kako godine odmiu? I zato je dala maha svojoj moi na volju ba sada, zato juje pripustila na svetlost dana i upotrebila je da bi potukla nju, svoju majku? Da li zato to ju je Orinel odbacio, konano i neopozivo, s obzirom na ono ta je ona videla unjemu? Da li zato sada udara murei, na slepo? Kriva, mislila je Insinja. Zato se i ne bih oseala krivom? Sve je to moja greka. Trebalo je daznam od poetka, od samog otkria. Ali nisam elela da znam.

PRISTUP

11. Od kada je znala? Od trenutka kada je zvezda dobila ime, Nemezis? Nije, valjda, oseala ta jezvezda predstavljala i ta je znaila, i nije joj, valjda, podsvesno dala ime, u saglasnosti sa njenimpravim znaenjem? Na samom poetku, in otkrivanja zvezde bio je jedino vaan. Samo su joj venost, besmrtnost,bile na pameti. Bila je to njena zvezda, 'Insinjeta', ak je bila u iskuenju da je tako nazove. Kako jeto samo sveano zvualo, ak i kada je odbila tu varijantu, sa varljivim oseanjem skromnosti. I kakobi sada bilo nepodnoljivo da je svojevremeno upala u tu zamku. Onda je, posle otkria, doao taj ok - Pit je zahtevao tajnost - a potom i to grozniavopripremanje za Odlazak. (Hoe li se to tako i zvati, kasnije, u knjigama istorije? Odlazak? Sa velikimpoetnim slovom?) Onda, po Odlasku, prole su dve godine tokom kojih je brod mirno i proraunato skakao uhipersvemir i iskakao iz njega - i ta beskrajna proraunavanja u vezi sa hiperpogonom, usled ega suastronomske kalkulacije neprestano bile potrebne - a ona je, sama, bila glavni raundija. Koliko jesamo truda otilo na proraun gustine i sastava meuzvezdane materije... I pune etiri godine nije stizala da temeljitije razmilja o Nemezis. Ali skoro da nije bilo trenutkakada o njoj nije razmiljala. Da li je to bilo mogue? Ili se, jednostavno, skrivala od onoga to nije elela da vidi? Nije li,zapravo, stalno beala u svu tu tajnovitost i ushienje koje je lealo pred njom? Onda je dolo vreme kada je i poslednji hipersvemirski koridor ostao za njima, kada su stali dausporavaju kroz praiskonski pljusak vodonikovih atoma, sa kojima su se sudarali takvom brzinom dasu se ti atomi pretvarali u estice kosmikih zraka. Obino svemirsko vozilo to ne bi moglo podneti, ali Rotor je posebno za tu priliku bio obloennaroitim zatitnim slojem koji je apsorbovao ove estice. Jedan strunjak ju je uveravao da e pre ili kasnije doi doba kada e se u hipersvemir ulaziti, apotom i iz njega izlaziti normalnim brzinama. "Sa osvojenim hipersvemirom", govorio je on, "nikakvinovi revolucionarni prodori nisu potrebni. To onda postaje stvar tehnologije." Moda! Bilo je, meutim, i strunjaka koji se sa tim nisu slagali. Insinja je upravo hitala da se sretne s Pitom kada joj se istina, konano, ukazala u svoj svojojjasnoi. Tokom poslednje godine nalazio je malo vremena za nju, ali ona je to razumela. Svi supostajali pomalo napeti, sada kada je splasnulo oduevljenje prouzrokovano Odlaskom i kada sushvatili da e se kroz nekoliko meseci nai u susedstvu jedne nove zvezde. Tu e se susresti saneprestanim problemom opstanka u blizini udnog, crvenog patuljka - bez ikakvog jemstva da epronai bilo kakav prikladni planetni materijal koji bi im posluio kao sirovina, a kamoli da e tamomoi da obitavaju. Janus Pit vie nije izgledao kao mlad ovek, iako mu je kosa i dalje bila tamna a lice neizborano.Protekle su samo etiri godine otkad mu je prvi put dola sa otkriem Nemezis. Njegove oi behusada pune uznemirenosti, kao da je sva radost nestala iz njih, poto su se sve brige neskrivenopokazivale. Bio je izabran za Naelnika. Moda je u tome lealo jedno od izvorita njegovih tegoba, ali ko bito znao? Insinja nikada ne bee upoznala pravu mo - i odgovornost koja ide s njom ruku pod ruku -ali je znala da ovek u takvim situacijama neretko postaje mrzovoljan. Odsutno joj se nasmeio. Bili su primorani da budu bliski jedno sa drugim u vremenu kada svoju

tajnu nisu delili ni sa kim. Jedino su meusobno mogli sasvim otvoreno da razgovaraju. Meutim,kada je tajna postala javna, po Odlasku, kao da su se ponovo udaljili jedno od drugog. "Januse", poe ona, "ima neto to me mui, zbog ega moram da razgovaram s tobom. U pitanju jeNemezis." "ta, ima neto novo? Nemoj mi rei da si otkrila da je nema na mestu gde si mislila da e biti!Eno je, tano je na svom mestu, udaljena manje od esnaest milijardi kilometara. Moe da se vidi." "Da, znam. Ali kada sam je otkrila prvi put, sa udaljenosti od preko dve svetlosne godine, uzelasam zdravo za gotovo da je ona Sunev parnjak, da zajedno krue oko istog gravitacionog sredita.Dva tako bliska tela gotovo da su morala biti gravitacioni parnjaci. To je delovalo tako uzbudljivo." "Pa, dobro. Zato stvari povremeno ne bi bile uzbudljive?" "Zato to sada, na ovoj udaljenosti, postaje jasno da je ona predaleko da bi bila parnjak.Gravitaciono meudejstvo Sunca i N