69

Nacionalni parkovi Srbije

Tara: Elegantna i nepredvidiva

:Nacionalni parkovi Srbijeonalni parkovi SrbijeTara:Elegantna i696666696996969696666666666666666666669969666969666666669696666666696696666666666666666

Panieva omorikaJosif Pani je 1875. godine otkrio ovu retku vrstu i dao joj nauni opis, a po nje-mu je kasnije i dobila ime. Panieva omorika je posebna jer je relikt i endemit, preivela je ledeno doba. Specifina je zbog svog izgleda izuzetno je visoka, ima mali prenik i usku krunu. Zabluda je da se ona javlja jedino na podruju Tare. U Stolcu, koji je geografski gledano deo Tare, nalazi se najvee stanite Panie-ve omorike, a ima je i u kanjonu Mileevke. Nekad se mogla nai u okolini Tuzle na Ozrenu, ali je odatle iezla. Uzroke nest anka podmlatka Panieve omori-ke vrlo je jednostavno objasniti. Ona je pionirska vrsta, prva naseljava nepristu-pane terene. Kad stvori uslove, promene se mikroklima i geoloka podloga i taj predeo ponu da naseljavaju jae, dominantnije vrste, smra, jela i bukva, koje potiskuju omoriku i njen podmladak, a tada nema mogunosti za klijanje.

Prema jednoj od legendi, planina Tara je dobila ime po Taru, bogu ilirskog plemena Autarijata koji je u antiko doba naseljavao ovaj prostor. Tar je zbog lepote izabrao upravo ovu planinu da na njoj sa-gradi svoj boanski presto. Taru treba doiveti, osetiti pod nogama u travi i blatu, u steni, u dui i srcu, u mirisu smole i majine duice, u boji ciklama i boura, ovako glase prvi stihovi pesme koju je Miodrag Petrovi, rukovodilac slube nadzora Nacionalnog parka Tara, po-svetio planini u koju je zaljubljen i kojoj je posvetio tri decenije rada. Ona je velika kao medved, elegantna kao omorika, ponosita kao bor, dostojanstvena kao divokoza na steni pri zalasku sunca, divlja kao mladica u brzaku Drine, surova kao vuk kada uleti meu ovce, neuhvatljiva kao soko u letu, nepredvidiva kao orao koji krui nebe-skim plavetnilom, meka kao mlada jela u senci, nena kao oi srne dok posmatra lane, neponovljiva kao vilin konjic koji ivi za ljubav. Naslov ove pesme je Dua planine u dubini ume, a kako Miodrag Petrovi tvrdi, ovi stihovi je najbolje opisuju.

LINA KARTA NACIONALNOG PARKA TARA: Na pla-nini Tari, koja se nalazi u srednjem Podrinju zapadne Srbije, 1981. go-dine osnovan je Nacionalni park. Prve inicijative da se Tara proglasi parkom od nacionalnog znaaja potekle su jo 1950. godine, ali se za konanu odluku ekalo itave tri decenije. Nacionalni park se prostire na 19.175 hektara i pokriva najvei deo planine. Obuhvata predeone celine Kaluerske bare, Ravnu Taru, Crni vrh i Zvezdu. Cela povrina Nacionalnog parka prostire se na deset katastarskih optina koje pri-padaju optini Bajina Bata, a to su Jagotica, Rastite, Zaovine, Konj-ska Reka, Peruac, Beserovina, Zaugline, Raa, Mala Reka i Solotua. Najvii vrh u okviru Nacionalnog parka je Kozji rid na Crnom vrhu, koji dosee visinu od 1591 metara, a najnia taka iznosi 291 metar.

ZONE: Park je podeljen na tri zatitne zone. Prva zona ini oko 16 odsto ukupne povrine Nacionalnog parka i obuhvata prirodne re-zervate, nepokretna kulturna dobra i prirodne memorijalne spome-nike. Druga zona zauzima oko 40 odsto parka i u nju spadaju zatitne

ume oko prve zone zatite, park-ume, nauno-istraivaka polja, se-menske sastojine, lovno-uzgojni i lovno-nauni rezervati. Preostali deo parka, koji se prostire na 44 odsto ukupne povrine, predstavlja treu zonu zatite. Ova zona obuhvata drutvene ume van prvog i drugog stepena zatite, ali i manji deo privatnih uma, poljoprivredne povrine, graevinsko podruje turistikih centara. Kaluerske bare se nalaze na jugoistonom delu planine Tare, na krenjakoj zaravni, gde su u poslednjih nekoliko decenija izgraena vikend naselja i po-znati hoteli Omorika i Beli bor. U ovom delu izvire reka Solotua, koja je dobila ime po srednjovekovnom utvrenju Solotnik, iji osta-ci se jo uvek mogu videti. Podruje Ravne Tare nalazi se u central-nom delu Nacionalnog parka. Tu se nalaze rezervati Raanska lji-vovica, Goruica i Crveni potok, kao i poznato deje odmaralite Mitrovac. Na oko pet kilometara od odmaralita nalazi se vidiko-vac Banjska stena, najlepi vidikovac na celoj planini, i jezera u Za-ovinama. Crni vrh se prua jugozapadnim delom Nacionalnog par-ka, na granici sa Republikom Srpskom. U ovom delu se nalaze Kozji rid, najvii vrh Parka, i rezervati Crvene stene, Bilo i Ljuti breg. Sa oblinjeg vidikovca na Vitmirovcu moe se videti predeo sa najveim brojem stabala Panieve omorike. Podruje planine Zvijezda tako-e pripada NP Tara. Poznata je po tome to se na njoj nalazi jedno od poslednjih stanita mnogih tercijarnih biljnih vrsta i retkih ivo-tinja. Takoe, poznata je i po Biljekim stenama, koje se izdiu iznad kanjona Drine i sa kojih se pogled prua na Bosnu, jezero Peruac i hidrocentralu na jezeru.

FLORA NACIONALNOG PARKA TARA: Zahvaljujui po-voljnom geografskom poloaju, Nacionalni park Tara naseljava ve-liki broj biljnih vrsta; do sada ih je otkriveno ukupno 1100, to pred-stavlja jednu treinu fl ore Srbije. Tara predstavlja utoite za mnoge ugroene endemine, reliktne i endemo-reliktne vrste, meu kojima je najpoznatija i najznaajnija vrsta Panieva omorika. Najvee bo-gatstvo Tare ine 34 umske biljne zajednice, koje zauzimaju preko osamdeset odsto povrine Nacionalnog parka, a od kojih preovlauju

Fotografije: Ivan epi

70 VREME 23/08/12

MILICA TOMI, pomonica direktora za Sektor planiranja, zatite i razvoja u javnom preduzeu Nacionalni park Tara

Ponosni na ouvanu priroduNacionalni park Tara postoji ve 34 godine. Milica Tomi, pomonica direktora za Sek-tor planiranja, zatite i razvoja u javnom pre-duzeu Nacionalni park Tara, objanjava za Vreme kako izgleda ekonomski asp ekt voe-nja jednog zatienog podruja, kakva je struk-tura stanovnitva i koje su delatnosti najvie zastupljene. Kada je re o finansiranju Naci-onalnog parka, zakonom je definisano da se svi parkovi finansiraju od sopstvenih prihoda. Kod nas je to oko 80 odsto prihoda od plan-skog upravljanja umama, zakonom je odree-no da Nacionalni park ima pravo na 40 odsto povrine. Prirodi je preputeno 15 odsto, to je prvi stepen zatite, na drugom stepenu zatite je ogranieno dejstvo oveka i u treem stepe-nu je aktivno, ali plansko delovanje, kae Mi-lica Tomi. Na Tari se na svakih deset godina svako stablo premeri. Koliko je poraslo za de-set godina, kolika je njegova visina i popiu se ostale karakteristike. Svaki deo ume se opie i na osnovu toga nastaju planovi za upravljanje. Zahvaljujui tome, poslednjih ezdeset godi-na ume na Tari su ouvane. Pored umarstva postoji i neznatan prihod od lova jer je divlja, poput medveda, divokoza ili srna, zatiena. Dozvoljen je planski lov, zatim od prihoda su tu ribolov i turizam. Milica Tomi objanja-va da je oko deset odsto prihoda na godinjem nivou iz budeta, ali to se ostvaruje pomou projekata sa kojima JP Nacionalni park Tara uestvuje na konkursima. Glavna delatnost parka, pored osnovne koja se odnosi na za-titu i ouvanje prirodnih vrednosti, jest e u-marstvo. umsko podruje zauzima 85 odsto teritorije, odatle park najvie prihoduje, ali se u tu oblast i najvie ulae, naglaava Milica To-mi. NP Tara je kao i ostali parkovi od 1995. godine lan Evrofederacije nacionalnih par-kova Evrope. Milica Tomi kae da je to lan-stvo bilo od velike pomoi u nekoliko navrata. Pomou projekata Evrofederacije organizo-vali smo kamp mladih rendera, to je ve bli-zu desetak godina kamp koji je svojstven Tari. Pre dve godine napravljena je i asocijacija na-cionalnih parkova Srbije. S njom smo imali za-jednike projekte i nastupanja na sajmovima, a

uestvovali smo zajedno i u promovisanju Sr-bije i njenih prirodnih lepota, kae Milica.

Povrina NP Tara u potpunosti pripada optini Bajina Bata. Ukupan broj stanovni-ka koji ivi na prostoru Nacionalnog parka je manji nego pre tridesetak godina, kada je ovo podruje stavljeno pod zatitu drave. Sada u samom parku postoje dva sela, Rastite i Jago-nica. Trenutno u njima ivi oko 350 stanovni-ka. Milica Tomi kae da pored toga to je JP Nacionalni park Tara upravlja zatienog nacionalnog podruja, jedna od njegove delat-nosti je i plansko upravljanje prirodnim resur-sima i umama, pa se samim tim stvara i dobra baza za drvnu industriju. Ona je okosnica ra-zvoja privrede u Bajinoj Bati, posle elektro-privrede. Takoe, na teritoriji Nacionalnog parka radi oko dve stotine ljudi. Oni ive i rade u samom parku, te samim tim oko dvest a po-rodica privreuje od parka i ovog preduzea. Stanovnitvo ovog podruja se u velikom bro-ju bavi poljoprivredom. Uglavnom je re o in-dividualnoj proizvodnji, razvija se organska proizvodnja, bez vet akog ubriva. Proizvod-nja malina i kupina se pak odnosi na vee tri-te. Jedna od prednosti ovog kraja je voarstvo, a u poslednjih nekoliko godina zastupljeno je i pelarstvo. Kada je re o lokalnom stanov-nitvu, jo uvek nema podsticaja za porodice koje ive na teritoriji parka. Nemaju dodatne subvencije niti bilo kakve beneficije. JP Naci-onalni park Tara je iz svojih sredstava radio programe podsticaja, postojale su subvencije za pelarstvo i stoarstvo kojima smo posebno eleli da podstaknemo razvoj ovih delatnosti jer se veoma mali broj ljudi time bavi. Sredstva su bila namenjena starim domainstvima par-ka, a pozajmice su mogli da vrate bez kama-te nakon tri godine, objanjava Milica Tomi. Poslovi od kojih domainstva ovog kraja pri-hoduju u najveem broju sluajeva su i rad u kreani i pilani.

KARAKTERISTIKE TARE: Svaki nacio-nalni park je sp ecifinost za sebe. Tara je, kako kae Milica Tomi, sp ecifina po najouvani-jim umama u Srbiji. To su meovite ume li-ara i etinara. Izdvaja se po biodiverzitetu

i velikom broju ivotinjskih i biljnih vrsta. Ono to je karakterie je i endemina Panie-va omorika i Paniev skakavac koji su zastu-pljeni na Tari i na srednjem toku reke Drine. Populacija medveda je ovde takoe najbrojni-ja u Srbiji. Na teritoriji parka se nalazi oko 50 jedinki. Imamo jedinstveni proje