anri bergson

5/18/2018 AnriBergson-slidepdf.com http://slidepdf.com/reader/full/anri-bergson-563851d861cb4 1/2 Анри Бергсон 1859 - 1941 Анри Бергсон (Париз, 18. октобар 1859. - Париз, 4. јануар 1941.), француски философ који је остаио трага у !". еку. Био је изрстан #ате#ати$ар, а зати# %релази на &у#анисти$ке науке. Пре'ао је два доктората сеј о не%осре'ни# 'атости#а сести, је'ан на латинско#, о Аристотелоо# с&ата*у #еста. Пре'аје на коле+у /02 , слу3а га тијен илсоне, . . лиот, %ре'аје и у А#ерици, члан је француске академије и то као први Јеврејин који је ушао у њу . Имао је и политичку каријеру, у#ире са 81 го'ину. Нагињао је католичанству, а да никада није прешао на њега , а 19!6. 'обио је Нобелову награду за књижевност . 7итаа филозофија #у је с%иритуалисти$ка алтернатиа %озитииз#у !". ека. Стваралачка еволуција #у је најбитније 'ело, а због те еолуције католи$ка црка га није олела. е#е:на Бергсоноа интуиција која &рани *егоу филозофску с%екулацију ску%:ена је у исказу 'а ре#е није ато#и$ко е; оно 3то траје. је изједначио време и трајање (<=>?@). По' утицаје# %озитииз#а и %риро'ни& наука на се гле'ало као и на %ростор A 'а је 'е:ио на 'елое #еBусобно разли$ите %о то#е 3то ј %ре, а 3то %осле. Бергсон с#атра 'а то није тако %а се ути$е не%осре'ни# 'атости#а сести ре#е није не3то %о% та$ака е; континуирано и %ротеCно, саста:ено о' 'и#ензија %ро3лост , са'а3*ост и бу'у;ност. Dс%итују;и $и*енице сести и'и#о 'а оне нису &о#огене, е; 'а се сест састоји о' &етерогени& #еBусобно %роCи#ају;и& #о#ената који конституи3у је'но траја*е. реме је због тога сусле'ност трајне сести %а је у сојој бити траја*е, %роцес у не%рестано# обога;иа*у те је неде!иво. раја*е оси# 'атости сести карактери3е $итау старност A старност не#а као наји3и %ринци% битак е; је %осле'*и %ринци% секолике старности - животни зама", #$%& '()%$ . Eаиста је старала$ка еолуција са битно# карактеристико# траја*а, а која је он'а #ето'а истраCиа*а так старностиF Gето'а не #оCе бити %озитиисти$ка A она је %ого'на за старност коју ре'уцира на 3е није %ого'на за философију A ту је %отребна #ето'а која је у #огу;ности %риблиCити се старности, а 'а је не искрии. а #ето'а не 'олази о' /0HI0 A он је ко#%етентан са#о за ато#и$ну старност. Eато је на3а #ето'а интуиција која %оезује инстинкт и интелект . Jтати$ка религија те#е:и се %ри%ое'а*у који# се $оек брани о' 3тетни& утицаја, а #отиирана је обе;а*е# е$не казне или награ'е. Kина# религија те#е:и се на интуицији а%солутнога и на #исти$но# се'и*е*у са *и# тако 'а је %ракти$ни и' ое религ мистични живот. у Бергсон %роу$аа гр$ки и исто$ни #истициза#, јерејске %ророке и &ри3;анску #истику %а зак:у$ује 'а је #истика &ри3;анста је'ина која је ус%ела у %осе#а3*ој #ери A ту се #истика скроз искристализо L'е Бергсон стиCе 'о *ожјег постојања које %оста:а на те#е:и#а скроз 'руга$ији# о' логи$ки&, за које 'рCи ' 'оказују ни3та %отребно је о'е ероати #истици#а A то су екс%ерти који знају о $е#у гооре, ба3 како ерује#о 'октору ка' је у %ита*у на3е з'ра:е. По$еко# !". ека у Mранцуској се фор#ира бергсоноска 3кола на коју ути$ англосаксонски прагматизам, а која и'е 'а:е о' Бергсона. Lн је %ак на сојој са#рти заCелео 'а #у се с%але с%и на# о' *ега није ни3та остало оси# неки&. Gи, заиста, 'оCи:аа#о с%о:а3*и сет. GеBути#, искусто тог сета је унутра3*е. K рсте #ногострукости 1) кантитатину $ине о'ојени еле#енти, езује се за %ор3инск 2) калитатина се о'носи на оно 3то се 'оCи:аа, 3то се $ини, а езује се за 'убинс које не %ос#атра, е; Cии. Kубинско ја %осе'ује $исто се;а*е, које не#а никаке езе са не%осре'ни# $ино#. Kе рсте сазна*а је'но не%осре'но, унутра3*е, калитатиноO 'руго с%о:а3*е, кантитатино, нау$но. Jест о себи такоBе и#а 'а ас%екта 1) $исто траја*е је Cи:е*е Nа, калитатино и интериорноO 2) о%росторено ре#е је са екстеризоана %ре'стаа тог %остоја*а, кантитатино. Слобода се везује за дубинско Ја. L'нос тела и 'у3е. +ело је инструмент делања. Lно о#огу;ује 'а се стари за%аCају на тај на$ин 'а би се на *и& #огло 'елоати и 'а би с #огле користити у 'елоа*у. Преко тела, $ији је центар #озак, %остиCе у%ро3;ену и ограни$ену, $ак селектину %ерце%цију стариO али, то је %ого'но за 'ела*е у %ракти$но# Cиоту. Gоз из оога се #оCе ре;и, орган забораа и селекције актуелни& се;а*а. Jакако, из оаког с&ата*а о'носа из#еBу и 'у3е, #оCе#о с&атити 'а је душа бесмртна , је'ино 3то с#р;у губи #огу;ност 'а 'елује у %ростору. Pиотни %олет (QR0 SIH0R) јесте особина саког Cиог би;а, ј Cиот је, %ре сега, креатиност. Pиотни %олет се разио у фракције инстинкт и интелект. Lба о#огу;аају %реCи:аа*е. Dнстинкт кул#инира у инсекти#а, а интеле :у'и#а. Dнстинкт је не%осре'нији и сигурнији, али %о'разу#еа TI2 H U2 'ела*е, $ине;и телесне органе соји# оруBи#а. Dнтелект, %ак, није толико сигуран као инстинкт, али #у је сојстено о'лага*е и %ланира*е (које је у не ситуација# о' Cиотног зна$аја), и о#огу;аа %ра:е*е оруBа, алатки, #а3ина... рвобитно су инстинкт и интел били сједињени, а трагои тога и'е се и 'анас, јер $есто је те3ко разлу$ити 'а ли је неки $ин %роизо' интелекта инстинкта, или, %ак, и је'ног и 'ругог. Vазлику из#еBу интуиције и интелекта, као и из#еBу субјекта и објекта, на %ло на$ин %реазилази интуиција, 3то о#огу;аа сести 'а се отори 'убини Cиота. Lо се, %о Бергсону, 'огаBа у уметности. W р е # е G е т о ' а J а з н а * е P и о т н и % о л е т Q R 0 S I H 0 R L ' н о с ' у 3 е и т е л а

anri bergson

Documents