analiza_stabla_otkaza[1]

1I. Beker: Teorija pouzdanosti1 / 14Analiza Stabla Otkaza

(FTA Fault Tree Analysis)

www.iis.ns.ac.yu/QEL

Jedna od osnovnih metoda analize sigurnosti sistema

Pojam vrnog dogaaja (top event) neeljeni dogaaj

Induktivna analiza

Stablo otkaza grafiki prikazuje odnose izmeu dogaaja

Vremenski zahtevna metoda

Potrebno je veliko iskustvo, razliita znanja i obimni istorijski podaci

Razvijena metodologija analize stabla otkaza

I. Beker: Teorija pouzdanosti2 / 14Analiza Stabla Otkaza



Metodologija analize stabla otkaza

1. definisanje vrnog dogaaja

2. upoznavanje sa radom sistema koji je potrebno analizirati

3. konstruisanje stabla otkaza

4. usvajanje stabla otkaza

5. ocena stabla otkaza

6. obezbeenje preporuka i alternativa za donoenje odluka




Metodologija analize stabla otkaza

DEFINISANJE SISTEMA

ODREIVANJE VRNOG DOGAAJA

KONSTRUISANJE STABLA OTKAZA

USVAJANJE STABLA OTKAZA

ODLUKE - PREPORUKE

KOREKTIVNE AKCIJE

PRIKUPLJANJE INF.O SISTEMU

ODREIVANJE CILJEVASISTEMA

KVANTITATIVNAANALIZA

KVALITATIVNAANALIZA




Metodologija analize stabla otkaza:

1. Definisanje vrnog dogaaja

Uglavnom predstavlja dogaaj koji se eli spreiti, ali metodologija omoguava i da poetni dogaaj bude dogaaj koji se eli postii.

2. Upoznavanje sa radom sistema koji je potrebno analizirati

Samo potpuno poznavanje sistema, njegovih sastavnih delova i naina funkcionisanja, stvara osnove za pravilno zakljuivanje o meusobnoj uslovljenosti dogaaja koji vode do vrnog dogaaja.

Potrebno je raspolagati svom tehnikom dokumentacijom koja postoji (korisna je i dokumentacija slinih sistema, kao i istorijski podaci o slinim sistemima ili elementima koji su ugraeni u sistem.





3. Konstruisanje stabla otkaza

Analitiar sastavlja stablo otkaza koristei standardizovane oznake za pojedine elemente stabla otkaza (dogaji, logike kapije...)

Pod dogaajem se podrazumeva:

neki uslov, neko stanje elementa, neka funkcija elementa, neka tehnoloka veliina nekog procesa...





4. Usvajanje stabla otkaza

Nakon konstruisanja stabla otkaza, pristupa se kontroli tanosti i kompletnosti stabla otkaza. Konstruisano stablo otkaza mora da:

odgovara nameni cilju, potpuno i jasno opisuje sistem i njegovo funkcionisanje, tano definie ulaze u logike kapije, koji moraju biti potrebni i dovoljni da bi se proizveo navedeni izlaz

Usvajanje stabla otkaza se vri od strane osoba koje nisu uestvovale u konstruisanju stabla, kako bi se obezbedila nepristrasnost.





5. Ocena stabla otkaza

Nakon usvajanja stabla otkaza potrebno je izvriti kvalitativno i kvantitativno ocenjivanje razvijenog stabla otkaza.

Kvalitativno ocenjivanje se odnosi na povezivanje puteva sa vrnim dogaajem.

Kvantitativno ocenjivanje zahteva utvrivanje teorijskog zakona raspodele vremena u radu i vremena u otkazu. Nakon toga se vri simulacija (na raunaru) rada sistema i proverava ispravnost funkcionisanja stabla otkaza, kao i utvrivanje verovatnoe (rizika) ostvarivanja vrnog dogaaja, ali i svakog dogaaja nieg reda (svake grane stabla otkaza).





6. Obezbeenje preporuka i alternativa za donoenje odluka

Poslednji korak je definisanje preporuka za sniavanje verovatnoe pojavljivanja vrnog dogaaja. Ukoliko je dobijena verovatnoa prihvatljiva, analiza stabla otkaza se zavrava, a u protivnom se (nakon uvoenja nekih preporuenih izmena) postupak ponavlja.





Simboli koji se koriste prilikom konstruisanja stabla otkaza

Dogaaj koji nije razvijen do sopstvenog uzroka. Razvoj je prekinut zbog nepostojanja potrebnih informacija ili sredstava ili zbog niskog rizika ili da bi se izbegla redundantnost analize.

Nerazvijeni dogaaj

Dogaaj koji ne zahteva dalje razvijanje. To je nezavistan dogaaj koji se koristi samo kao ulaz u logiku kapiju.

Bazini dogaaj

Dogaaj ije se pojavljivanje oekuje tokom normalnog funkcionisanja sistema.

Normalno oekivani dogaaj

Dogaaj koji se javlja kao posledica neke logike kombinacije ulaznih dogaaja koji deluju kroz logiku kapiju.

Dogaaj na izlazu iz kapije ili opti dogaaj






Logika kapija koji proizvodi izlaz sluaju se desi barem jedan od ulaznih dogaaja. Sadri identifikacionu re ILI

ILI kapija

Logika kapija koji proizvodi izlaz samo u sluaju se dese svi ulazni dogaaji. Sadri identifikacionu re I

I kapija

Dogaaj na izlazu iz logike kapije, koji u sistemu jednostavno postoji (sastavni deo normalnog funkcionisanja sistema), a koristi se da pokae kompletnost analize

Zadovoljavajui dogaaj






Posebna logika kapija kod koje se izlazni dogaaj deava samo ukoliko se desi prihvatljiva kombinacija ulaznih dogaaja. Ulazni dogaaj mogu da variraju sve dotle dokle je suma ulaza onolika kolika je potrebna za generisanja izlaza

Sabirajua kapija

Uslovni dogaaj koji neke uslove ili ogranienja primenjuje na logiku kapiju ili izlazni dogaaj. Uslov koji se namee upisuje se u elipsu.

Uslovna kapija




Preporuke za konstruisanje stabla otkaza:

1. Analitiko stablo otkaza treba da bude onoliko jednostavno koliko to sloenost sistema dozvoljava

2. Stablo treba da bude logino

3. Odabrani opisi treba da budu jednostavni, jasni i saeti

4. Broj redova stabla na jednoj stranici ne treba da bude vei od etiri ili pet

5. Sistem numerisanja dogaaja ispod vrnog dogaaja treba da bude jasan i dosledan

6. Treba koristiti simbole za prenos na bi se izbeglo dupliranje identinih grana ili segmenata stabla i da bi se smanjila sloenost dela stabla koji se nalazi na jednoj stranici




5. Sistem numerisanja dogaaja ispod vrnog dogaaja treba da bude jasan i dosledan

Peti red stabla1.1.1.1.1etvrti red stabla1.1.1.1Trei red stabla1.1.1Drugi red stabla1.1Prvi red stabla1.0

Vrni dogaaj




analiza_stabla_otkaza[1]

Documents