Div�ibare 2014.

XIII

Sim

pozi

jum

“V

ešta

čenj

e sa

obra

ćajn

ih n

ezgo

da

i pre

vare

u o

sigu

ranj

u”

Vuk Bogdanović1; Zoran Papić2; Nenad Ruškić3

Abstrakt: Re gu li sa nje sa o bra ća ja sve tlo snom sig na li za ci jom na ras kr sni ca ma se ve o ma če sto pri me nju je u gra do vi ma ra di po ve ća nja ni voa uslu ge i bez bed no sti sa o bra ća ja. I po red to ga što se sve tlo snim sig na li ma eli mi ni še di rekt no pre se ca nje to­ko va vo zi la i pe ša ka sa o bra ćaj ne ne zgo de na ras kr sni ca ma su če sta po ja va. Ana li za sa o bra ćaj nih ne zgo da na sig na li sa nim ras kr sni ca ma je ve o ma spe ci fič na jer po red ki ne ma ti ke kre ta­nja vo zi la i pe ša ka mo ra ob u hva ti ti i ana li zu ra da sve tlo snih sig na la. Po zna va nje ele me na ta sig nal nog pla na je je dan od ključ nih ele me na ta ko ji je neo p ho dan ka ko bi re zul ta ti ana­li ze mo gli bi ti upo tre blji vi u do no še nju za klju ča ka ve za nih za pro pu ste uče sni ka ne zgo de. Uko li ko ras kr sni ca ni je po kri ve na vi deo nad zo rom, kla sič nom vre men sko­pro stor nom ana li zom ni je mo gu će de fi ni sa ti na sta nak opa sne sa o bra ćaj ne si tu a ci je i pro pu ste uče sni ka ne zgo de. U okvi ru ovog ra da ana li zi ra ni su osnov ni ele men ti sig nal nog pla na i pri ka zan je pri mer vre men­sko pro stor ne ana li ze u slo že noj sa o bra ćaj noj ne zgo di.

Ab stract: Traf c re gu la tion with sig nal light at in ter sec ti ons are of ten used in ci ti es to in cre a se the le vel of ser vi ce and traf c sa fety. De spi te the fact that the light sig nals di rectly eli mi na tes con flict bet­we en ve hic les and pe de stri ans, traf c ac ci dents at in ter sec ti ons are very fre qu ent. Analysis of ac ci dents at sig na li zed in ter sec ti ons is very spe ci fic be ca u se in ad di tion to the ki ne ma tics of the ve hic le and pe de­strian must in clu de an analysis of traf c sig nal ope ra tion. Know led ge of the ele ments of the sig nal plan is one of the key ele ments that is ne ces sary to ma ke the re sults of analysis use ful in con clu si ons re gar ding the mi sta kes of the par ti ci pants of traf c ac ci dent. If the in ter sec tion is not co ve red by vi deo sur ve il lan ce, the clas si­cal spa ce­ti me analysis is not pos si ble to de fi ne the oc cur ren ce of dan ge ro us traf c si tu a ti ons and omis si ons of the ac ci dent par ti ci pants. This pa per analyzes the main ele ments of the sig nal plan and shows an exam ple of ti me­spa ce analysis of a com plex ac ci dent.

1 dipl.inž.saobraćaja, FTN Novi Sad2 dipl.inž.saobraćaja, FTN Novi Sad3 dipl.inž.saobraćaja, FTN Novi Sad

ANALIZA SAOBRAĆAJNIH NEZOGDA SA PEŠACIMA NA SIGNALISANIM RASKRSNICAMA

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

202 XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

1. Uvod

Zbog po ve ća nih zah te va za pro to kom ili zbog po ve ća nja bez bed no sti sa o bra ća ja, re gu li sa­nje sa o bra ća ja na ras kr sni ca ma u gra do vi ma ve o ma če sto se spro vo di uz po moć sve tlo snih sig na la. Sve tlo sno­sig nal ni poj mo vi za vo zi la i pe ša ke su uni ver zal ni, ja sni i ne dvo smi sle ni i uz po moć njih se broj po ten ci jal no kon flikt nih si tu a ci ja na ras kr sni ci zna čaj no sma nju je. I po­red to ga što se uz po moć sve tlo snih sig na la de fi ni šu i re gu li šu pra va pro la ska vo zi la i pe ša ka u tač no od re đe nim pe ri o di ma vre me na ko ji se ci klič no po na vlja ju, sa o bra ćaj ne ne zgo de na sig na li sa nim ras kr sni ca ma su re la tiv no če ste.

Pre ma pra vi li ma pro jek to va nja ra da sve tlo snih sig na la, kon flikt vo zi la i pe ša ka na sig na li sa­nim ras kr sni ca ma je is klju čen, osim u si tu a ci ji ka da vo zi la skre ću le vo ili de sno. U ova kvim si tu a ci ja ma, pri li kom skre ta nja po sto ji oba ve za vo za ča da pro pu ste pe ša ke ko ji pre la ze ko­lo voz u is toj fa zi. Pre ma to me, sa o bra ćaj ne ne zgo de na sig na li sa nim ras kr sni ca ma u naj ve­ćem bro ju slu ča je va na sta ju zbog ne po što va nja sve tlo snih sig na la od stra ne vo zi la ili pe ša ka. Zbog ci klič nog ra da sve tlo snih sig na la, vre men sko­pro stor na ana li za sa o bra ćaj nih ne zgo da na sig na li sa nim ras kr sni ca ma je spe ci fič na i raz li či ta u od no su na sve dru ge ti po ve ne zgo da. Po red utvr đi va nja stan dard nih ele me na ta i pa ra me ta ra neo p hod nih za spro vo đe nje vre men­sko pro stor ne ana li ze, ona bi mo ra la ob u hva ti ti i rad sve tlo snih sig na la. U do sa da šnjoj prak si, ve šta ci se naj če šće ni su pre ci zni je od re đi va li i do vo di li u ve zu kre ta nje pe ša ka i vo zi la sa ra­dom sve tlo snih sig na la, ni ti su ana li zi ra li rad sve tlo snih sig na la, iako je to ključ ni ele ment za do no še nje za ključ ka o pro pu sti ma. Teh nič kim pu tem ne mo že se utvr di ti u kom pe ri o du ci­klu sa se do go di la sa o bra ćaj na ne zgo da, ali se ne ke mo guć no sti objek tiv no mo gu is klju či ti. U okvi ru ovog ra da pri ka za ni su osnov ni ele men ti ra da sve tlo snih sig na la i nji ho vo uklju či va nje u vre men sko pro stor nu ana li zu.

2. Osnov ne ka rak te ri sti ke sig na li sa nih ras kr sni ca

U funk ci o nal nom smi slu ras kr sni ca pred sta vlja naj slo že ni ji ele ment sa o bra ćaj ne mre že na ko me se vr ši di stri bu ci ja sa o bra ćaj nih to ko va vo zi la po sme ro vi ma vo žnje. Na ras kr sni ca ma se re a li zu ju od lu ke vo za ča da na sta ve kre ta nje u že lje nom prav cu i sme ru što do vo di do pre se ca nja pu ta nja sa o bra ćaj nih to ko va. Na ras kr sni ca ma u grad skim sre di na ma to ko vi vo zi la po pra vi lu se pre se ca ju sa to ko vi ma pe ša ka. U tom smi slu ras kr sni ca pred sta vlja pro stor po ve ća ne kon cen tra ci je kon fli ka­ta i po ve ća nog ri zi ka od na sta ja nja ne zgo da. Re gu li sa nje sve tlo snom sig na li za ci jom je uobi ča je ni na čin re gu li sa nja sa o bra ća ja na ras kr sni ca ma na ko ji ma se usled ne do stat ka ka pa ci te ta ja vlja ju za sto ji ili se ozbilj ni je po gor ša va bez bed nost sa o bra ća ja.

Na sig na li sa nim ras kr sni ca ma, re gu li sa nje sa o bra ća ja se oba vlja pri me nom od go va ra ju ćih si ste­ma sve tlo sne sig na li za ci je. Pro gra mi ra njem ra da sve tlo snih sig na la utvr đu je se vre men ski re do­sled i pra vo pro la za kroz ras kr sni cu za to ko ve ko ji se su ko blja va ju i stva ra ju uslo vi za bez bed no od vi ja nje sa o bra ća ja u okvi ri ma pro jek to va nog na či na re gu li sa nja.

Sve tlo sno sig nal ni poj mo vi na se ma fo ri ma za vo zi la i pe ša ke su im pe ra tiv ni i nji ma se ja sno i ne­dvo smi sle no re gu li še pra vo pro la ska vo zi la kroz sre di šte ras kr sni ce, od no sno pe ša ka pre ko pe­šač kog pre la za. Vo za či i pe ša ci oče ku ju da, na kon pa lje nja ze le nog sve tla za nji hov smer kre ta nja, mo gu bez bed no i bez ome ta nja iz vr ši ti svo je kre ta nje u ras kr sni ci. Iz tog raz lo ga po sto je pra vi la pro jek to va nja ra da sve tlo snih sig na la ko ja su u pr vom re du za sno va na na bez bed no sti uče sni ka u sa o bra ća ju na ras kr sni ci. Pri li kom pro jek to va nja ra da sve tlo snih sig na la na ras kr sni ci pro jek tu ju se i de fi ni šu ele men ti sig nal nog pla na i nji hov pro stor ni i vre men ski ras po red.

2.1. Ele men ti sig nal nog pla na

Osnov ni ele men ti sig nal nog pla na na sig na li sa noj ras kr sni ci su:

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

203

• Ciklus

• Zelenovreme

• Međuzelenovreme

• Faza

Po što se pro ces re gu li sa nja sa o bra ća ja na ras kr sni ci od vi ja ci klič no ­ na iz me nič nim sme nji­va njem sig nal nih poj mo va pre ma utvr đe nom re do sle du, ci klus se de fi ni še kao vre me ko je pro tek ne od po ja ve ne kog sig nal nog poj ma na se ma fo ru za vo zi la ili pe ša ke do po nov ne po­ja ve istog poj ma na istom se ma fo ru. Pre ma to me, je dan sve tlo sno sig nal ni po jam npr. ze le no sve tlo, mo že se po ja vi ti sa mo jed nom u okvi ru ci klu sa. Svi sig na li na ras kr sni ci mo ra ju da ra de u okvi ru ci klu sa istog tra ja nja; u pro tiv nom se na ru ša va prin cip da sig na li su ko blje nih to ko va mo ra ju da isto vre me no po ka zu ju su prot ne sig nal ne poj mo ve ze le no­cr ve no.

Pe riod vre me na ko ji pro tek ne od mo men ta pre stan ka ze le nog sve tla na ne kom sig na lu do mo men ta po ja ve ze le nog sve tla na kon flikt nom sig na lu zo ve se me đu ze le no vre me. Ovo vre­me se mo že po ja vi ti sa pre klo plje nim, do dir nim i raz dvo je nim žu tim in ter va li ma kon flikt nih sig na la, a naj če šće se ja vlja kao in ter val „sve­cr ve no”.

Sig na li na ras kr sni ca ma se obič no gru pi šu po fa za ma i to ta ko da jed noj fa zi pri pa da ju svi sig na li na ras kr sni ci na ko ji ma se si mul ta no is ti ču iden tič ni sig nal ni poj mo vi. Zna či, fa za ob u­hva ta sig na le ko ji kon tro li šu gru pu ne kon flikt nih to ko va. Po de fi ni ci ji i u ope ra tiv nom ra du na pro gra mi ra nju sig na la, fa za je deo ci klu sa u ko me je to ko vi ma ko ji pri pa da ju toj fa zi do de lje­no pra vo pro la za ras kr sni com.

2.2 Na čin ra da sig na la

Pro ces re gu li sa nja sa o bra ća ja sve tlo snom sig na li za ci jom od vi ja se ta ko što se na sva kom sig­na lu na ras kr sni ci, na iz me nič no i po utvr đe nom re do sle du, is ti ču sig nal ni poj mo vi: ze le no, žu to, cr ve no i cr ve no­žu to sve tlo. Is ti ca njem ovih poj mo va, vo zi li ma na ko ja se sig nal od no si, do zvo lja va se pro laz kroz ras kr sni cu, upo zo ra va ju se na po ja vu cr ve nog i za bra nu pro la za, za bra nju je se pro laz kroz ras kr sni cu i na ja vlju je se po nov na po ja va ze le nog sve tla i do zvo la pro la za kroz ras kr sni cu.

Me đu tim, po što je osnov ni za da tak re gu li sa nja sa o bra ća ja sve tlo snom sig na li za ci jom da vre­men ski ras po de li pra vo pro la za su ko blje nih (kon flikt nih) to ko va na ras kr sni ci, sva kom sig na lu na ula znom gr lu ras kr sni ce od go va ra naj ma nje je dan sig nal ko jim se kon tro li še pro laz vo zi la iz su ko blje nog to ka i ko ji po ka zu je su prot ne sig nal ne poj mo ve. Ako je na jed nom sig na lu is­tak nut sig nal ni po jam ko ji do zvo lja va da se pro đe ras kr sni com ­ ze le no sve tlo, ta da na svim kon flikt nim sig na li ma mo ra bi ti isto vre me no is tak nut su pro tan sig nal ni po jam ­ cr ve no sve­tlo, ko ji za bra nju je pro laz ras kr sni com i oba ve zu je na za u sta vlja nje pred sig na lom.

Za re gu li sa nje kre ta nja pe ša ka mo gu da se upo tre blja va ju i po seb ni ure đa ji za da va nje sve­tlo snih sa o bra ćaj nih zna ko va dvo boj nim sve tli ma cr ve ne i ze le ne bo je i ure đaj za da va nje zvuč nih sig na la. Ta sve tla mo ra ju da bu du po sta vlje na po ver ti kal noj osi, jed no is pod dru gog, i to: cr ve no sve tlo go re, a ze le no sve tlo do le. Sve tla se sa sto je od sve tle će po vr ši ne cr ve ne ili ze le ne bo je na ko joj se na la zi tam na si lu e ta pe ša ka ili od tam ne po vr ši ne na ko joj se na la zi sve tle ća si lu e ta pe ša ka cr ve ne ili ze le ne bo je. Ta sve tla ne sme ju bi ti upa lje na isto vre me no. Ze le no sve tlo mo že bi ti po de še no ta ko da se u od re đe nom vre men skom raz ma ku, pre ne go što se uga si, po ja vlju je i kao trep ću će ze le no sve tlo.

Fa zni plan sig na li sa ne ras kr sni ce pred sta vlja še mat ski pri kaz vre men skog re do sle da sme nji­va nja fa za u ci klu su. Po što sva koj od usvo je nih fa za pri pa da od re đe na gru pa sa o bra ćaj nih

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

204 XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

to ko va, pro iz i la zi da fa zni plan od re đu je re do sled da va nja pra va pro la za kroz ras kr sni cu za gru pe to ko va ko ji pri pa da ju od re đe noj fa zi.

Slika 1. Fazni plan

Plan dis po zi ci je sve tlo snih sig na la pred sta vlja iz vod iz pla na ho ri zon tal ne i ver ti kal ne sig­na li za ci je na ko me je pri ka zan po lo žaj no sa ča sve tlo snih sig na la sa sve tlo snim sig na li ma ko ji se na njih po sta vlja ju, kao i po lo žaj po moć nih, sig nal nih i upra vljač kih ure đa ja na ras kr sni ci.

Slika 2. Dispozicija svetlosnih signala

Plan tem pi ra nja je gra fič ki pri kaz me đu sob nog od no sa svih ele me na ta sig nal nog pla na, po vre men skom re do sle du od re đe nom fa znim pla nom, a u okvi ru utvr đe nog tra ja nja ci klu sa. U plan tem pi ra nja sig na la uno se se broj ča ne ozna ke se kun de u ko joj na sta je pro me na sig nal­nog poj ma na sva kom od sig na la na ras kr sni ci. Plan tem pi ra nja sig na la, za jed no sa pla nom dis po zi ci je sig na la i fa znim pla nom pred sta vlja pro jekt ni do ku ment na osno vu ko ga se vr ši pro gra mi ra nje upra vljač kih ure đa ja i iz vo di sve tlo sna sig na li za ci ja na ras kr sni ci.

Slika 3. Plan tempiranja semafora

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

205

3. Osnovne karakteristike saobraćajnih nezgoda sa pešacima na signalisanim raskrsnicama

Sa o bra ćaj ne ne zgo de sa pe ša ci ma su ve o ma spe ci fič ne. U ovim ne zgo da ma uče stvu je vo zi lo ko je po se du je ki ne tič ku ener gi ju uslo vlje nu sop stve nom ma som i br zi nom kre ta nja, dok je sa dru ge stra ne pe šak go to vo pot pu no ne za šti ćen. Pri li kom na le ta, na pe ša ka de lu ju udar ne si le ve li kog in ten zi te ta, im puls nog ka rak te ra, ko je uslo vlja va ju i nje go vo kre ta nje to kom post­su dar ne fa ze. Iz tog raz lo ga, ovaj tip sa o bra ćaj nih ne zgo da u naj ve ćem bro ju slu ča je va ima iz u zet no te ške po sle di ce po pe ša ke.

Ki ne ma ti ka na le ta vo zi la na pe ša ka za vi si od broj nih pa ra me ta ra kao što su ob lik vo zi la, vi si na pe ša ka, na let na br zi na vo zi la, re žim kre ta nja vo zi la, pra vac i smer kre ta nja pe ša ka, br zi na pe­ša ka, po lo žaj pe ša ka u tre nut ku kon tak ta itd.

Osnov ni cilj eks per ti za sa o bra ćaj nih ne zgo da je po red de fi ni sa nja me sta na le ta i br zi ne, utvr­đi va nje mo guć no sti iz be ga va nja ne zgo de i pro pu sta uče sni ka. Sa o bra ćaj ne ne zgo de kod ko­jih do la zi do na le ta vo zi la na pe ša ka na sig na li sa nim ras kr sni ca ma obič no ima ju tri po jav na ob li ka:

1. Vo zi lo pri li kom de snog skre ta nja na le će na pe ša ka ko ji pre la zi uli cu sa nje go ve de sne ili le ve stra ne;

2. Vo zi lo pri li kom le vog skre ta nja na le će na pe ša ka ko ji pre la zi uli cu sa nje go ve le ve ili de sne stra ne;

3. Vo zi lo se kre će pra vo i na le će na pe ša ka ko ji pre la zi uli cu po preč no u od no su na smer kre ta nja vo zi la.

Uko li ko do na le ta do la zi pri li kom de snog ili le vog skre ta nja, vo zi lo i pe šak naj če šće ima ju isti sig nal ni po jam na svo jim se ma for skim ure đa ji ma, pri če mu je vo zač u de snom ili le vom skre­ta nju u oba ve zi da pro pu sti pe ša ka. Me đu tim, mo že se de si ti i si tu a ci ja da vo zač ima uklju čen do pun ski­ fil ter sig nal (uslov no de sno ili pro du že no le vo), dok je pe ša ku uklju če no cr ve no sve tlo.

Uko li ko se ne zgo da de si u si tu a ci ji ka da se vo zi lo kre će pra vo kroz ras kr sni cu, uko li ko je pra vil­no pro jek to van rad sve tlo sne sig na li za ci je vo zač i pe šak ne mo gu ima ti isti sig nal ni po jam na se ma fo ri ma, od no sno ze le no sve tlo, pa je u ovom slu ča ju sa svim si gur no da je ne ko od uče­sni ka pro šao ras kr sni cu na cr ve no sve tlo. U prak si je ve o ma čest slu čaj da su iz ja ve uče sni ka i sve do ka ne zgo de o ra du sve tlo snih sig na la kon tra dik tor ne. Rad sve tlo snih sig na la je ci kli čan, ta ko da je na osno vu ma te ri jal nih tra go va ne mo gu će utvr di ti ko ji sve tlo sno sig nal ni poj mo vi su bi li ak tu el ni za uče sni ke u mo men tu ne zgo de, osim ako se ne ra di o ras kr sni ci na ko joj po­sto ji vi deo nad zor. Uko li ko vi deo nad zor ne po sto ji, on da je i po treb no iz vr ši ti po seb nu vre­men sko­pro stor nu ana li zu u skla du sa sig nal nim pla nom ka ko bi se bar eli mi ni sa le od re đe ne mo guć no sti u ve zi ra da sve tlo sne sig na li za ci je da te u iz ja va ma sve do ka i uče sni ka ne zgo de.

4. Pri mer vre men sko-pro stor ne ana li ze

Vre men sko­pro stor na ana li za ko ja se uobi ča je no vr ši pri li kom ana li ze sa o bra ćaj nih ne zgo da na sig na li sa nim ras kr sni ca ma mo ra ob u hva ti ti i ana li zu dis po zi ci je sve tlo snih sig na la, sig nal­nog i fa znog pla na, kao i du ži ne tra ja nja za štit nih vre me na.

U pri me ru ko ji je dat, na sig na li sa noj ras kr sni ci je do šlo do su da ra dva vo zi la, na kon če ga je jed no od vo zi la na le te lo na pe ša ka ko ji je pre la zio pe šač ki pre laz.

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

206 XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

Slika 4. Izgled plana dispozicije svetlosnih signala

Iz ja ve sve do ka i uče sni ka ne zgo de su kon tra dik tor ne, pa je, iz tog raz lo ga na kon ana li ze sig­nal nog pla na i pla na tem pi ra nja, iz vr še na vre men sko­pro stor na ana li za u skla du sa iz ja va ma svih sve do ka.

Auto mo bil audi je u mo men tu su da ra bi ro ko čen i kre tao se br zi nom od 21 km/h, a u mo men tu re a go va nja vo za ča ko če njem br zi nom od 28 km/h. Auto mo bil ford se ne po sred no pre su da ra i u mo men tu su da ra kre tao br zi nom od 64 km/h.

Ana li zom pla na tem pi ra nja sig na la za klju ču je se da je ci klus du ži ne 110 s or ga ni zo van kao dvo fa zni, sa me đu fa zom za vo zi la na pri la zu D (vo zi la ko ja se kre ću Bu le va rom Le nji na) i me­đu fa zom za vo zi la na pri la zu C (vo zi la ko ja se kre ću uli com Sve to za ra Mar ko vi ća).

Vo zač ki sig nal za smer kre ta nja auto mo bi la “FORD Bu le va rom Le nji na ozna če ni su ve li kim la ti nič nim slo vom “B“. Ana li zom pla na dis po zi ci je sve tlo snih sig na la za klju ču je se da su vo­zač ki sig na li za smer kre ta nja auto mo bi la “FORD“ iz ve de ni kao osnov ni sig nal u vi du tro stru­ke vo zač ke lan ter ne ko ja je po sta vlje na na rav nom stu bu no sa ču ko ji je po sta vljen sa de sne stra ne ko lo vo za. Na raz del nom ostr vu sa le ve stra ne ko lo vo za, na kon zol nom stu bu no sa ču po sta vlje na je tro stru ka vo zač ka lan ter na kao sig nal po na vljač. Na kon zol nom stu bu iz nad sa o bra ćaj ne tra ke za kre ta nje vo zi la u prav cu ta ko đe je po sta vlje na tro stru ka vo zač ka lan ter­na. Pre ma pla nu tem pi ra nja na svim vo zač kim sig na li ma za smer kre ta nja auto mo bi la “FORD” isto vre me no se uklju ču ju isti sig nal ni poj mo vi.

Vo zač ki sig nal za smer kre ta nja auto mo bi la “AUDI“ je na pla nu dis po zi ci je ozna čen ve li kim la­ti nič nim slo vom “C“. Na rav nom stu bu no sa ču sa de sne stra ne ko lo vo za po sta vlje na je tro stru­

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

207

ka vo zač ka lan ter na i na njoj su vo zač ki sig na li iz ve de ni kao osnov ni. Sa le ve stra ne ko lo vo za na rav nom stu bu no sa ču po sta vlje na je ta ko đe tro stru ka vo zač ka lan ter na.

Pe šač ki sig na li za pre la zak pre ko ko lo vo za uli ce Bu le var Le nji na na pr vom de lu pe šač kog pre­la za, ozna če ni su ma lim slo vom “d“. Na svim pe šač kim sig na li ma ozna če nim slo vom “d“ se pre ma pla nu tem pi ra nja isto vre me no uklju ču ju isti sig nal ni poj mo vi.

Slika 5. Plan tempiranja signala, koji je bio u funkciji u vreme predmetne saobraćajne nezgode

Ze le no sve tlo na vo zač kim sig na li ma, za smer kre ta nja auto mo bi la “FORD“ uklju ču je se u 0 s i tra je do 54 s ci klu sa pa ukup no tra ja nje ze le nog sve tla na vo zač kim sig na li ma, za smer kre ta­nja auto mo bi la “FORD“, iz no si 54 s.

Ze le no sve tlo za to ko ve u sme ru kre ta nja auto mo bi la “AUDI” za po či nje u 68 s ci klu sa i tra je do 104 s ci klu sa. Ukup no tra ja nje ze le nog sve tla na sig na li ma za to ko ve vo zi la na pri la zu “C”, od­no sno na sig na li ma za smer kre ta nja auto mo bi la “AUDI”, iz no si 36 s.

Ze le no sve tlo za pe ša ke ozna če no ma lim slo vom „d“, uklju ču je se u 69 s ci klu sa i tra je do 88 s ci klu sa, što zna či da ono tra je ukup no 19 s.

Slika 6. Izvod iz plana tempiranja signala, koji je bio u funkciji u vreme predmetne saobraćajne nezgode

Kao što se vi di sa pret hod ne sli ke za štit no vre me na kra ju fa ze “B” (smer kre ta nja auto mo bi la “FORD” iz no si lo je 11 s, a na kra ju fa ze “C” smer kre ta nja auto mo bi la “AUDI” iz no si 3 s. Ova za­štit na vre me na omo gu ća va la su bez be dan pro la zak vo zi li ma pri li kom sme nji va nja fa za, ta ko da se is klju ču je mo guć nost da su oba vo zi la uče sni ka ne zgo de za po če la kre ta nje ka sre di štu

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

208 XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

ras kr sni ce za vre me tra ja nja ze le nog, žu tog ili žu to cr ve nog vre me na. Pre ma to me, jed no od vo zi la uče sni ka ne zgo de, pre ma pri lo že nom pla nu tem pi ra nja, ušlo je u ras kr sni cu za vre me tra ja nja cr ve nog sve tla za nje gov smer kre ta nja.

Pre ma iz ja va ma vo za ča auto mo bi la “AUDI”, ovo vo zi lo je kre nu lo pre ma me stu ne zgo de na­kon što se upa li lo ze le no sve tlo na se ma fo ri ma za nji hov smer kre ta nja. Vo zač auto mo bi la “AUDI” za po čeo je ko če nje ka da se na la zio oko 10,0 m od me sta su da ra. Od za u stav ne li ni je do me sta gde je za po čeo ko če nje auto mo bil “AUDI” je pre ma ski ci li ca me sta pre šao put od oko 21 m za vre me od:

sb

Vt

ub

AudiAudiub 3,5

5,19,70 ===

Od mo men ta ka da je auto mo bil “AUDI” za po čeo kre ta nje, pa do mo men ta su da ra pro te klo je vre me od:

sttt Audirs

Audiub 6,63,13,51 =+=+=∆

Slika 7. Analiza sudara u skladu sa izjavom vozača automobila „AUDI“

Kao što se vi di sa sli ke 7, uko li ko se ne zgo da do go di la pre ma iz ja vi vo za ča auto mo bi la „AUDI“, su dar se do go dio 17,6 s na kon što se upa li lo cr ve no sve tlo za smer kre ta nja auto mo bi la “FORD” u tre nut ku ka da je ze le no sve tlo bi lo upa lje no za smer kre ta nja auto mo bi la “AUDI” i na pe šač kom pre la zu na ko me se na la zio ošte će ni pe šak.

Pre ma iz ja va ma vo za ča auto mo bi la “FORD”, ovo vo zi lo je u sre di šte ras kr sni ce ušao ka da je za nje gov smer kre ta nja bi lo upa lje no ze le no sve tlo.

Sve dok 1 iz ja vio je da je auto mo bil “FORD” u ras kr sni cu ušao ka da je za nje gov smer kre ta nja bi lo upa lje no ze le no sve tlo.

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

209

Slika 8. Analiza sudara u skladu sa izjavama vozača automobila “FORD” i svedoka 1

Na pret hod noj sli ci ana li za je iz vr še na za slu čaj da je auto mo bil “FORD” u sre di šte ras kr sni ce ušao u po sled njoj se kun di ze le nog sve tla za nje gov smer kre ta nja. Uko li ko je vo zi lo ušlo pre po sled nje se kun de ze le nog sve tla za nje gov smer kre ta nja, on da se su dar do go dio i pre 55 s.

Sve dok 2 iz ja vio je da je svo je vo zi lo za u sta vio i da je na kon to ga vi deo vo zi la iz uli ce S. Mar­ko vi ća ka ko kre ću, te da se na kon to ga do go dio su dar. Pre ma do sta vlje nom pla nu tem pi ra nja cr ve no sve tlo za smer kre ta nja sve do ka 4, pa li se 8 s na kon što se upa li cr ve no sve tlo za smer kre ta nja vo zi la ko jim se kre ta lo vo zi lo “FORD”. U skla du sa ovom iz ja vom pro iz i la zi da se su dar do go dio oko 18 s na kon što se upa li lo cr ve no sve tlo za smer kre ta nja auto mo bi la “FORD” ka­da je za smer kre ta nja auto mo bi la “AUDI” i na pe šač kom pre la zu na ko me se na la zio ošte će ni pe šak bi lo upa lje no ze le no sve tlo.

Slika 9. Analiza sudara u skladu sa izjavama svedoka 2

Uko li ko se ne zgo da do go di la u skla du sa iz ja vom vo za ča auto mo bi la „FORD“, su dar se do go­di lo 13 s pre ne go što se upa li lo ze le no sve tlo za smer kre ta nja auto mo bi la “AUDI”. U ovoj ana­li zi ra noj si tu a ci ji i ošte će ni pe šak se na la zio na pe šač kom pre la zu za vre me tra ja nja cr ve nog sve tla za nje gov smer kre ta nja.

Sve dok 3 je iz ja vio da je na kon uda ra okre nuo gla vu i vi deo vo zi lo “FORD” ka ko se okre će i isto vre me no da se na se ma fo ru u Bu le va ru Le nji na žu to sve tlo pre ba cu je u cr ve no.

XIII Simpozijum ''Vešta�enje saobra�ajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Div�ibare 2014.

210

Slika 10. Analiza sudara u skladu sa izjavama svedoka 3

Uko li ko se ne zgo da do go di la u skla du sa iz ja va ma sve do ka 3, su dar se do go di lo 11 s pre ne go što se upa li lo ze le no sve tlo za smer kre ta nja auto mo bi la “AUDI”, od no sno 12 s pre ne go što se upa li lo ze le no sve tlo na ko me se na la zio ošte će ni pe šak.

Ana li zom sig nal nog pla na mo že se za klju či ti bi u si tu a ci ji ako se ne zgo da do go di la u skla du sa iz ja va ma vo za ča auto mo bi la “FORD”, sve do ka 1 i sve do ka 3 auto mo bil “AUDI” za po čeo kre­ta nje iz za u stav nog po lo ža ja naj ma nje 16,6 s pre ne go što se uklju či lo ze le no sve tlo za nje gov smer kre ta nja, od no sno 51 s na kon što se uklju či lo cr ve no sve tlo za nje gov smer kre ta nja. Isto vre me no i pe šak bi svoj pre la zak ko lo vo za ta ko đe mo rao za po če ti oko 50 s na kon pa lje nja cr ve nog sve tla za nje gov smer kre ta nja, od no sno 17 s pre ne go što se upa li lo ze le no sve tlo za nje gov smer kre ta nja.

Sa dru ge stra ne uko li ko bi se ne zgo da do go di la u skla du sa iz ja va ma vo za ča auto mo bi la “AUDI” i sve do ka 2, on da bi se ne zgo da do go di la oko 18 s na kon što se upa li lo cr ve no sve tlo za smer kre ta nja auto mo bi la “FORD”.

5. Za klju čak

Ana li za sa o bra ćaj ne ne zgo de na sig na li sa noj ras kr sni ci, uko li ko ras kr sni ca ni je u si ste mu vi­deo nad zo ra je slo že ni je od ana li ze bi lo ko je dru ge sa o bra ćaj ne ne zgo de, s ob zi rom da je de­fi ni sa nje pro pu sta u ve zi sa tre nut nim sta njem sve tlo snih sig na la u mo men tu ne zgo de. Ka ko je rad sve tlo sne sig na li za ci je ci kli čan i stal no pro men ljiv u vre me nu, ana li za mo ra ob u hva ti ti i ana li zu ra da sve tlo snih sig na la za vo zi la i za pe ša ke. Po red to ga, ana li za mo ra ob u hva ti ti i iz ja ve sve do ka i uče sni ka ne zgo de ka ko bi se one do ve le u ve zu sa ki ne ma ti kom kre ta nja vo­zi la i ra dom sve tlo sne sig na li za ci je. Spro vo đe nje ana li ze sa o bra ćaj ne ne zgo de na sig na li sa noj ras kr sni ci ni je mo gu će bez pri ba vlja nja pla na dis po zi ci je sve tlo snih sig na la i pla na tem pi ra nja sig na la. Uko li ko je rad sve tlo sne sig na li za ci je po lu za vi san ili za vi san od sa o bra ća ja po stu pak spro vo đe nja ana li ze je isti, s tim što pri li kom ana li ze tre ba uze ti u ob zir fa zni plan, kao i na­čin ra da pe šač kih i vo zač kih de tek to ra. Spro vo đe njem ana li ze na na čin ko ji je opi san u ra du, mo gu se eli mi ni sa ti od re đe ne va ri jan te, a u po je di nim slu ča je vi ma mo gu će je i de fi ni sa ti deo ci klu sa u ko me se do go di la sa o bra ćaj na ne zgo da, od no sno ko ji sve tlo sno sig nal ni poj mo vi su bi li ak tu el ni u vre me ka da se do go di la sa o bra ćaj na ne zgo da.