analiza prava žrtava i usluga u srbiji i njihova ... - final report - 08 08 2016_serbian.pdf ·...

PravažrtavaiuslugeuSrbiji |1

AnalizapravažrtavaiuslugauSrbijiinjihovausklađenostsaDirektivom

EU2012/29/EU

avgust2016.

MultidonatorskipovereničkifondzapodrškusektorupravosuđauSrbiji,Svetskabanka

Upartnerstvusa


Izjave zahvalnosti

Timbi želeoda izrazi zahvalnost srpskim interesnim stranamananjihovomangažovanjuuprocesupripreme analize. Posebno se zahvaljuju Ministarstvu pravde, Vrhovnom kasacionom sudu,Republičkom javnom tužilaštvu, sudijama i tužiocima, na njihovom vremenu, gostoprimstvu ispremnosti da razgovaraju o pitanjiima koja su navedena u analizi. Njihov posvećeno i otvorenoangažovanjetokomčitavogprocesabilojeodvelikedodatnevrednostizasadržinuikvalitetizveštaja.

AnalizajepripremljenaupartnerstvuizmeđutimaSvetskebankeitimaVictimSupportEurope.TimVictimSupportEuropesučinilig-dinLeventAltaniAnnVerelst,uzpodrškutimaSvetskebankečijisudeo bili g-đa Georgia Harley (stručnjak za reformu pravosuđa i vođa tima) i g-đa Marina Matić(konsultantzareformupravosuđa). Izradaovogizveštajanebibilamogućabez izuzetnepodrškeg-dinaKornelaDražilovauorganizovanjumisija,prikupljanjupodatakaipripremanjuovogizveštaja,atakođe je bila značajan i pomoć Helene Heinrichs, član tima Victim Support Europe. Posebnuzahvalnost dugujemo našim prevodiocima, koji su neumorno radili na izradi kvalitetne verzijeizveštajanasrpskomjeziku.

Tim izražava zahvalnost srpskim interesnim stranama i NVO koje pružaju podršku žrtvama nanjihovom angažovanju u istraživanju i konsultacijama. Posvećenost i entuzijazam srpskih NVO upružanju informacija, podrške, komentara i predloga je obogatilo našu analizu i pokazalo njihovosnažnoangažovanjeuciljupodrškežrtvama.

Štaviše,želimodasezahvalimorazličitiminteresnimstranamaupetzemaljaukojimajesprovedenaanaliza, koje su nam stavile na raspolaganje svoje vreme i detaljne informacije o sistemima zapodrškužrtvamaunjihovimzemljama.Posebnupažnju i zahvalnostdugujemoVictoru Jammersu izPodrškežrtvamaHolandije(Slachtofferhulp),timuBijeliKrug(Hrvatska),MikeMaudiLucyHastingizPodrške žrtvama Engleske i Velsa (Victim Support England & Wales (UK)), Leena-Kaisa Åberg izPodrške žrtvama Finske (Rikosuhripäivystyksen) i Sabrina Bellucci iz Instituta za podršku žrtvama imedijaciju(INAVEM),(Francuska).


Sadržaj

KRATAK PREGLED ............................................................................................................................... 51 Uvod..............................................................................................................................................................102 Metodologija.................................................................................................................................................123 Podrškažrtvama...........................................................................................................................................13

PodrškažrtvamapremaDirektiviEU....................................................................................................13 Podrškažrtvamapremasrpskomzakonu............................................................................................13 Podrškažrtvamaupraksi.....................................................................................................................13

4 Informacije....................................................................................................................................................20InformacijeopravimapremaDirektivi................................................................................................20

PružanjeinformacijajavnostiuSrbiji...................................................................................................21 Pružanjeinformacijapremasrpskomzakonu......................................................................................21

Pružanjeinformacijaupraksi:prvikontaktsaorganimaitokompostupka........................................225 Prevođenjeitumačenje................................................................................................................................27

PrevođenjeitumačenjepremaDirektivi.............................................................................................27 Prevođenjeitumačenjepremasrpskomzakonu.................................................................................27 Prevođenjeitumačenjeupraksi..........................................................................................................28

6 Zaštita...........................................................................................................................................................30 PravanazaštituzasvežrtvepremaDirektivi(članovi18i19).............................................................30 Zaštitazasvežrtvepremasrpskomzakonu.........................................................................................30 Zaštitazasvežrtveupraksi..................................................................................................................32 PravaosetljivihžrtavapremaDirektivi(članovi22i23).......................................................................35 Pravazaosetljivežrtvepremasrpskomzakonu..................................................................................36 Identifikovanjeosetljivihžrtavaupraksi..............................................................................................37 Zaštitaosetljivihžrtavaupraksi...........................................................................................................38

7 Obuka............................................................................................................................................................40ObavezeizDirektivekojeseodnosenaobuku....................................................................................40

ObavezekojeseodnosenaobukupremazakonuuSrbiji...................................................................40 Obukaupraksi.....................................................................................................................................40

8 Komparativnaanaliza...................................................................................................................................43 Zakonodavniokvir................................................................................................................................43 Finansiranje..........................................................................................................................................43 Univerzalnipružaocipomoćižrtvama..................................................................................................43 Koordinacija.........................................................................................................................................44 Organizacionastruktura.......................................................................................................................44 Mrežafilijala.........................................................................................................................................44 Vrsteusluga..........................................................................................................................................44 Pristupuslugama..................................................................................................................................44 Obezbeđivanjeinformacija..................................................................................................................45

Obuka...................................................................................................................................................459 Preporuke.....................................................................................................................................................50

Podrškažrtvama...................................................................................................................................50Preporuka1:Ključnapitanjaprilikomrazvojasistemapodrškežrtvama.....................................................50Preporuka2:Jedinstvenotelozakoordinacijukojeupravljapodrškomžrtvama.......................................51Preporuka3:Državnofinansiranjepodrškežrtvama...................................................................................51Preporuka4:Državnofinansiranjeprekojedinstvenogtela........................................................................52Preporuka5:Standardikvaliteta.................................................................................................................53Preporuka6:Upravljanjepredmetimaiprikupljanjepodataka...................................................................53Preporuka7:Koordinacijaiupućivanjeizmeđudržaveinedržavnihakteraigeneričkihispecijalizovanoihslužbi...........................................................................................................................................................53Preporuka8:Pružanjeusluganadaljinu......................................................................................................54Preporuka9:Fleksibilnostusluga................................................................................................................55Preporuka10:Uslugepodrškepritužilaštvimaisudovima.........................................................................55 Informisanježrtve................................................................................................................................559.2.1 Zakonskeizmeneoinformisanju.................................................................................................56Preporuka11:IzmeneidopuneZKPoinformacijamakojetrebaobezbediti..............................................56


Preporuka12:Kotrebadaobezbediinformacije........................................................................................57Preporuka13:Pribavljanjeinformacijaoddrugihorganavlasti..................................................................57Preporuka14:Pribavljanjejednostavnihipristupačnihinformacija...........................................................57Preporuka15:Informisanjeputemrazličitihkanala....................................................................................58Preporuka16:Sadržajinformacijaopredmetu...........................................................................................58Preporuka17:Kotrebadapružiinformacije...............................................................................................59Preporuka18:Kakotrebapribavljatiinformacije........................................................................................59Preporuka19:Obaveštavanjeopuštanjunasloboduosumnjičenogilioptuženog....................................599.2.2 Prikupljanje,razmenaiobezbeđivanjeinformacijaupraksi.......................................................60Preporuka20:Pregledsistemazapribavljanjeinformacija.........................................................................60Preporuka21:Upotrebainformacionihtehnologija....................................................................................61Preporuka22:Pružanjeinformacijakrozrazličitekanale............................................................................61Preporuka23:Onlineinformacioniportal...................................................................................................62Preporuka24:Jednostavanipristupačanjezikiposebnepotrebe.............................................................62 Prevođenjeitumačenje.......................................................................................................................62Preporuka25:Zakonskeizmeneoprevođenjuitumačenju........................................................................62Preporuka26:Poboljšanjauprevođenjuitumačenjuupraksi....................................................................63Preporuka27:Istraživanjeoprevođenju.....................................................................................................63 Zaštitasvihžrtava.................................................................................................................................64Preporuka28:Merezasvežrtveižrtveizosetljivegrupe...........................................................................64Preporuka29:Izbegavanjekontaktaizmeđužrtveioptuženog..................................................................64Preporuka30:Saslušanjebezodlaganja......................................................................................................65Preporuka31:Skraćivanjesaslušanja..........................................................................................................65Preporuka32:Žrtvupratiosobakojuonasamaizabere.............................................................................65Preporuka33:Ograničenjelekarskihpregleda............................................................................................66Preporuka34:Psihijatrijskipregledižrtava/svedoka...................................................................................66 Zaštitaosetljivihžrtava.........................................................................................................................669.5.1 Identifikacijaosetljivihžrtavainjihovihpotreba.........................................................................66Preporuka35:Pojedinačnaprocena............................................................................................................669.5.2 Merezazaštituosetljivihžrtava..................................................................................................67Preporuka36:Merezazaštituosetljivihgrupa...........................................................................................67 Obuka...................................................................................................................................................67Preporuka37:Zakonskeizmeneoobuci.....................................................................................................68Preporuka38:Praktičnepromeneuobuci..................................................................................................68Preporuka39:Istraživanjeoobuci...............................................................................................................69


KRATAK PREGLED Evropska unija je 15. novembra 2012. godine usvojila Direktivu EU 2012/29/EU1 (Direktiva EU) naosnovupostojećepravne tekovineEUzapotrebe razvijanjaminimalnihstandardazažrtvekrivičnihdela.KaodeoprocesapristupanjaEU,Srbijaradinarazvijanjusopstvenogsistemapravažrtavauciljuusklađivanja sa Direktivnom EU i releventnim zakonodavstvom EU kako bi ispunila zahteve izpoglavlja23.

PosvećenostSrbijeprocesupristupanjapredstavljaznačajnuprilikuzarazvijanjeveomadelotvornogsistemapravažrtavaipodrške.SobziromnatodajeSrbijaurelativnoranojfazirazvojasvogsistema,strukturnepromeneiobimnijeinicijativećemanjeuzdrmatisistemimogućeihjesprovestiuzdalekomanjetroškovenegoudrugimzemljama.PostojivelikipotencijaldaSrbijaomogućivođstvozazemljenaBalkanuišire,uoblastipravažrtava.

Ovepromenepredstavljajuprednostinesamozasamežrtve,većizapravosudniprocesuceliniizadruštvenu stabilnost i stabilnost zajednice. Uspostavljanje sveobuhvatnog, dugoročnog sistema nanacionalnomnivouzapravažrtavaipodrškunećesamobitiodkoristisadašnjimibudućimžrtvamakrivičnih dela, već takođe nudi značajne koristi za žrtve istorijskih krivičnih dela, pogotovo tokomoružanihsukoba.

Ovaj izveštaj procenjuje usklađenost Srbije sa Direktivom EU i predlaže preporuke na osnovupostojeće najbolje prakse i sprovedene analize sistema u pet zemalja članica (Hrvatska, Engleska,Finska,FrancuskaiHolandija).PetaspekataDirektiveEU(podrškažrtvama,informacije,prevođenjeitumačenje,zaštita iobuka)jerazmatranousprovođenjuprocenesrpskogzakonaiprakseidalisupotrebnepromeneusistemuSrbijeuciljuusklađivanjasaDirektivomEU.Rezultatiipreporukesurezimiraniunastavku.

PODRŠKAŽRTVAMA

Postojeće usluge nisu u skladu sa nacionalnim sistemom generičke podrške žrtvama kako to

zahteva Diretiva EU.U Srbiji postoji niz usluga koje pružaju državne službe, kao što su viša javnatužilaštva ivišisudovi,kao iprekoNVO.Međutim,skoro90%ispitanikasmatradavišeodpolovinežrtavanedobijapodršku.

Državneuslugesu fokusiranenapomoćtokomkrivičnogpostupka iuvelikojmeri su fokusiranenapružanje informacija, isključujući pristup žrtvama koje nisu prijavile krivičnodelo ili čiji su slučajeviodbačeni. Pored toga, većina usluga podrške žrtvama u Srbiji je fokusirana na ograničene grupežrtava,kaošto su žrtvenasiljauporodici,dok je zadrugežrtvedostupandalekomanjibrojuslugapodrške.

Ograničenopružanjedržavnihusluga i nepostojanje formalnog sistemaupućivanjadržavnihorganaka organizacijama za podršku žrtvama takođe smanjuje pristup. Čak i kada su usluge dotupne,organizacijasistemaograničavapristup(npr.uslugenisudovoljnorasprostranjeneširomzemlje).

Ne postoji dovoljna koordinacija između različitih angecija i NVO, a nedostatak finansiranja jeproblematičanzaNVOizadržavneusluge.Državneuslugeseposebnosuočavajusaproblemima,jerpostojeći broj zaposlenihmora da pruža nove usluge (tj. zaposlenima se dodeljuju novi zadaci, uzprethodnododeljene).NVOnedostajedugoročnooperativnofinansiranjeizdržavnihresursa,


1Direktiva2012/29/euEvropskogparlamentaiSavetaod25.oktobra2012.kojauspostavljaminimalnestandardeopravima,podršciizaštitižrtavakrivičnihdela,izamenjujeOkvirnuodlukuSaveta2001/220/JHA.


što stvara dodatni pritisak da moraju da pronađu projektno finansiranje preko donatora, što jevremenskizahtevanprocesitakođeugrožavaodrživostusluga.

Preporukezarazvijanjenacionalnihgeneričkihuslugapodrškežrtvama:

Trebalo bi uspostaviti jedinstveno telo koje bi vršilo koordinaciju usluga podrške žrtvama kroz

centralizovanu šemu. Treba omogućiti postojećim i novim organizacijama koje nude potršku damogu da se pridruže, ukoliko ispunjavaju određene minimalne standarde. Koordinaciono telo ćeosiguratidoslednostuslugaipoštovanjestandardakvalitetakojedefinišedržava.Ovotelobitakođemoglodaraspoređujedržavnasredstva.Krozstrukturiranikoordinacionimehanizam,kvalitetuslugapodrške žrtvamabimogaodabudepraćen i unapređen. Štaviše, ovo telobi biloupoziciji da vodinacionalnulinijuzapomoćžrtvamakrivičnihdelaivebstranicukojebinudileinformacijeipodršku.

Novo državno finansiranje usluga podrške će biti od suštinskog značaja. Prihodi za takvofinansiranje mogli bi da budu generisani kroz niz sredstava, uključujući nadoknade od počinilacakrivičnihdela,prihodiodšemaosiguranjailiporezanaigrenasreću,nametnaprihodezatvorenikailikorišćenjeoduzete imovineproistekle iz krivičnogdela. Finansiranje trebadapodrži uspostavljanjekancelarija za pružanje pomoći, kao i nacionalne telefonske linije za pomoć, veb usluge imobilnihusluga.

Interoperabilnisistemzavođenjepredmetatrebaistražitikaomogućnostzauslugepodrškekako

bimogledaevidentirajuinterakcijusažrtvamauciljulakšegpružanjapodrškeirazmenepodataka.

Mehanizmi koordinacije se moraju uspostaviti kako bi pomogli državnim institucijama, kao što sutužilaštvaipolicijadabližesarađujunapitanjimažrtava,kaoisistemizakoordinacijupodrškeizmeđuNVO i države. To bimoglo uključivati nacionalni savet, protokole za koordinaciju i zakonodavstvo.Sličnotome,trebauspostavitisistemupućivanjakakobibilisigurnidaćežrtvekojeprijavekrivičnodelo policiji biti upućene na usluge podrške žrtvama. Razvijanje nacionalnog generičkog sistemapodrškežrtvamatrebadaseizgradinapostojećimresursimaistručnostiudržavnimorganimaiNVO.

PRAVONAINFORMACIJE

Iako se neke informacije o pravima i napretku krivičnog postupka pružaju, u poređenju sa

zahtevimaDirektiveEU,postojenedostaciupružanju informacija.Ukoliko se informacijepružaju,onemoždanepotrebnokasne ili sunedosledne–a različitiakteripružaju različite informacije ili seinformacijepružajusamoponekad.Rizicisepovećavaju,zbognedostatkamehanizamakoordinacijeupružanju informacija.Razmotreni sudobriprimeripružanja informacija,međutim,oni seuglavnomoslanjajunadobruvoljuiposvećenostpojedinaca,anenazvaničnupraksu.

Direktiva EU zahteva da se neke informacije pružaju bez potrebe da ih žrtva zahtraži. To se nedešavauvekinemadovoljnomehanizamakojibitoosigurali.Informacijetakođetrebadasepružajukrozrazličitasredstva–usmeno,pismeno,online,itd.–aliseuglavnompružajuusmenoililetakačijajedostupnostograničena.

Osnova za usklađivanje sa Direktivom EU postoji, ali je potrebno rešiti pitanje nedostataka uzakonodavstvu i praksi, nepotrebnog dupliranja posla, neujednačenost usluga koje pružaju različitiorgani,izmeđugeografskihlokacijailirazličitihgrupažrtava.

Preporukezapružanjeinformacija


Preporučuje se određeni broj izmenau ZKPkakobi se jasnoutvrdilo koji organi trebada pružajuodređene informacije.Policija jeverovatnounajboljojpozicijiu ranoj fazi,dokbi tužilaštvomoždabilouboljempoložajudapruža informacijeonapretkupostupka.Drugiorgani, kao štosu sudovi islužbezauslovniotpusttakođetrebadaimajuobavezupružanjausluga.Konkretno,trebauspostavitijasansistemuskladusaDirektivomEUzaobaveštavanježrtavakadaosumnjičeniilipočinilactrebadabudupušteniizpritvora.Trebarazmotritidobreprakse,kaoštojekancelarijazavezusažrtvamauEngleskoj.

Preporučujesedaljaanalizakakobiseotkrilogdeležeizazoviukomunikacijiirazmeniinformacija

udržavniminstitucijamaiizmeđunjihiNVO.

Treba razmotriti nove tehnologije kako bi se poboljšao pristup informacijama, kao što je onlinesistemzapraćenjepredmeta,kojibiomogućioboljeevidentiranjeinformacijaožrtvamairazmenupodataka između institucija. Takođe je moguće pružati informacije javnosti putem veb portala opravimažrtava,nacionalnetelefonskelinijeikampanjazapodizanjesvesti.

Obuke,smerniceiobrascizadostavljanjeinformacijanajednostavanipristupačannačinbipomoglidaseispunepotrebesvihžrtava.

PREVOĐENJEITUMAČENJE

Iakosečinida,napapiru,žrtveimajupravonaprevođenjeitumačenje–kojeponekadprevazilazi

zahteveizDirektiveEU–postojeodređenapitanjaunjihovompravnomipraktičnomsprovođenju.

Nije jasno ko donosi odluku o odobravanju prevođenja i tumačenja, na koji način se procenjujupotrebe i na osnovu kojih kriterijuma se donosi odluka. Važeće pravona žalbu se odnosi samonaodluku suda, ali ne i na odluku o neodobravanju prevođenja ili tumačenja. To nije u skladu saDirektivom EU. Konačno, prema odredbama srpskog ZKP, „samo jedno lice koje učestvuje upostupku“ ima pravo na prevođenje/tumačenje. To dovodi do rizika od onemogućavanjaoštećenih/žrtavakojesenepozivajukaosvedocidadobijuprevoditumačenje.

Preporukezaprevođenjeitumačenje:

Potrebno je preduzeti zakonodavne aktivnosti kako bi se osigurala sva prava na prevođenje i

tumačenje u ZKP, a koja propisuje Direktiva EU. Obezbeđivanje da je pravo na prevođenje itumačenje dostupno samo oštećenima/žrtvama smanjuje rizik od toga da neke žrtve ne buduobuhvaćeneovimpravom.Takođe,potrebnojedaseunesuizmeneučlan11ZKPkojipropisujekojeodgovoran za utvrđivanje potrebe za prevođenjem i tumačenjem, kriterijume za ovu odluku iproceduruodlučivanja iorganizovanjaprevođenja i tumačenja.Srpskavladatrebatakođeda istražimogućnostizaobezbeđivanjeprevođenjaitumačenjazasvežrtve,bezobziranatodaliučestvujuukrivičnompostupku.OvobisemoglopostićiusaradnjisaNVO.

ZAŠTITA

Iako srpski ZKP i drugi zakonodavni instrumeni sadrže odredbe o zaštitnimmerama,neke zaštitnemere navedene u Direktivi EU – kao što je smanjivanje broja razgovora i medicinskih pregleda,

sprovođenje razgovora bez odlaganja i pratnja osobe po izboru – nisu deo zakonodavnih

instrumenatanitipraktičnihsmernicauSrbiji.Upraksisesprovodenekezaštitnemere,alisuoneusmerenesamonaodređenegrupežrtava.


SrpskiZKPsadržismerniceoidentifikovanjuizaštitiposebnoosetljivihsvedoka,alizakonipraksanisuusklađenisazahtevimazaindividualnuprocenusvakežrtvenadosledanidelotvorannačin,kaoštotopropisujeDirektivaEU.Pored toga,posebne zaštitnemere sunedovoljne ili sene koristedovoljnočestokakobipružileadekvatnuzaštituposebnoosetljivimsvedocima.

Određeni broj zahteva za zaštitnemerenisuupotpunosi usklađeni sa obavezama kojeproističu izDirektiveEUilinedostajuupotpunosti(npr.nepostojezakonskizahtevikojibiosiguralidaposebnoosetljivežrtvebuduispitivaneuprostorijamakojesuposebnoprilagođenezatusvrhu,darazgovorevodiuvekistaosobaili,uslučajuseksualnognasilja,osobaistogpola).

Pravilao izbegavanju kontakta između žrtve i prestupnika sudostupne samoposebnoosetljivim ilimaloletnimsvedocima,umestodabududostupnasvimžrtvama iliosetljivimžrtvamauodređenimslučajevima. Pored toga, ZKP propisuje suočavanje okrivljenog sa svedocima ukoliko se njihove

izjave ne podudaraju.Tražiti od žrtve da sedi preko puta lica koje ih je viktimiziralo i razgovara oonome što se dogodilo može biti veoma štetno. Takođe, suprotno Direktivi (član 19(2)), nemazaknskih propisa koji zahtevaju da nove zgrade sudova imaju posebanprostor za čekanje za žrtve.Štaviše,iakoZKPidrugizakonipropisujunizprava,obavezaipravila,svedonijedovoljnokakobiseosiguralodatapravabududelotvornosprovođenaupraksi.

Preporukezazaštitnemere:

PotrebnojeunetiizmeneuZKPkakobiseosiguralodazaštitnemerebududostupnesvimžrtvamailiosetljivimžrtvamauskladusaDirektivomEU.

Izmene za smanjenje odlaganja intervjua treba budu praćene odgovarajućim merama zasprovođenje,kojećedefinisatiprocedureuključujučikoordinacijurazgovora,videoiaudiosnimanje,iobezbeđivanje njihove prihvatljivosti kao dokaza. Pregled policijskih, tužilačkih i sudskih prostorijatreba da ispita u kojoj meri žrtva rizikuje da stupi u kontakt za optuženim. Dok su dugoročnopotrebne strukturne izmene, praktičnemere mogu povećati stepen zaštite u kratkom roku.Daljeistraživanje bi takođe bilo sprovedeno na temu dokazne prihvatljivosti izjava koje žrtve daju

policiji. Čini se da postoje snažni argumenti da se dozvoli korišćenje iskaza kao dokaza, uzsprovođenjeodgovarajućihzaštitnihmera.

Takođejepotrebnorevidiratipravilakojaseodnosenaizbegavanjekontaktasaoptuženim.Ovdejeposebnopotrebnoutvrditiokolnostipodkojimatomožedasedesi,pravilakojapropisujukadajekontakt izričito neophodan (ne postoje alternative) i zaštitne mere za žrtve, kada mora doći dokontakta.

Treba razviti procedure za individualnu procenu osetljivosti žrtava uz odgovarajuće izmene ZKP.

Institucijama treba nametnuti pravno obavezujuće obaveze o zaštitnim merama u skladu saDirektivomEU,ilikrozZKPiliputemalternativnihsredstava.Kadajerečozaštitnimmeramausudu(član 23(3) Direktive EU), odredbe ZKP se fokusiraju samo na osetljive ili zaštićene svedoke – ZKPtrebadabudeprilagođenkakobipropisivaodatemerebudujednakodostupneosetljivimžrtvamanakonsprovedeneindividualneprocene

OBUKA


Pravosudnim i policijskim službenicima se nudi neka vrsta obuke za unapređenje rada sa žrtvamakrivičnih dela, pogotovo određenim grupama kao što sumaloletna lica ili žrtve nasilja u porodici.Međutim,nekipraktičarinavodedasudobiliobukuiliprošliaktivnostizaizgradnjukapacitetaotomena koji način treba da postupaju prema svim žrtvama krivičnih dela. Takođe se čini da nemaadekvatnog ulaganja u kontinuiranu obuku. Nedovoljne obuke praktičara na temu pitanja žrtavamogudaizazovusekundarnuviktimizacijukojamožeimatisnažanuticajnaoporavakžrtavainjihovopoverenjeupravosudnisistem.

Preporukezaobuku:

Iako bi se ZKP mogao izmeniti kako bi se definisao neki osnovni nivo obavezne obuke, to nijeobavezno i može biti rešeno kroz smernice, praktičnih uputstava, sekundarne zakone i državneinicijative.Osnovninastavniplanovipolicije,sudija,tužilaca,advokataidrugihpraktičaratrebadabuduviše fokusiraninapitanja žrtava.Kontinuiranaobuka zapraktičare trebadapredviđaodrživ,kontinuirani razvoj veština i znanja o pitanjima žrtava. Ovo mora biti razvijeno tako da uključujepraćenjeipraksunaraduinadzor,kakobiseosiguralaodrživaizgradnjakapaciteta.Programiobukegdepraktičarisarazličitimiskustvomispecijalizacijomdeleiskustvaiučeopitanjimažrtavasesnažnopreporučuju.Preporučujesesprovođenjesveobuhvatneprocenepotrebauciljuutvrđivanjapotrebarazličitihgrupapraktičaraopitanjimažrtava.


1 UVOD

1. U skladu sa Akcionom planom za pristupanje za poglavlje 23, Srbija namerava da ojača

proceduralne zaštitne mere u skladu sa standardima EU definisanim u Direktivi 2012/29/EU o

uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava krivičnih dela (Direktiva

EU). Ova analiza ocenjuje koliko je Srbija u praksi usklađena sa Direktivom EU. Srpska vlada jezatražila sprovođenje ove analize kako bi informisali nacionalni sistem usluga pružanja podrškežrtvama koji je usklađen sa Direktivom EU.2 Analiza predstavlja osnovu trenutnih sistema podrškežrtvamau zemlji krozmapiranje i procenu koje institucije pružaju usluge podrške žrtvama i njihov nivokvalitetaidostupnosti,kaoidokumentovanjepostojećihsmernicaipružanjepodrškeupolicijiitužilaštvimai sudovima i kroz druge usluge i NVO u Srbiji. Ovaj dokument uključuje uporednu analizu sistemapodrškežrtvamaupetzemaljačlanicaEUupoređenjusasrpskimsistemomipredlažetriopcijezapredloženinacionalnisistemuSrbiji.3

2. Od Deklaracije UN o osnovnim pravnim principima za žrtve krivičnih dela i zloupotrebe

moći iz 1985. godine, evrospki kontinent je postavio temelj za stalni razvoj pravnog okvira za

zaštitužrtavakrivičnihdela,krozusvajanjeodlukaopolitikamaipravnihinstrumenata.PrekretniceuključujuOkvirnuodlukuSavetaEUopoložajužrtavaukrivičnompostupku(2001) iDirektivaEUokompenzacijizažrtvekrivičnihdela(2004).

3. Evropska komisija procenjuje da će 75 miliona ljudi verovatno biti direktne žrtve teških

krivičnih dela svake godine u Evropi. Prema podacima Eurostata-a, oko 30 miliona krivičnih delaprotiv lica ili imovine se evidentiraju na godišnjem nivou, a mnoga krivična dela se nikada neprijavljuju.Krivičnadelaneutičusamonadirektnužrtvu,većinaindirektnežrtvekojesuimbliske,npr.članoveporodice.4

4. Ovi brojevi naglašavaju potrebu za akcijom koja će ojačati prava žrtava krivičnih dela i

osiguratidanjihovapotrebazazaštitom,podrškomipristupopravdibudeispunjena(najedinstven

načinširomEvrope).Nekolikodržavačlanicavećimajupropisanenekepravneipraktičneodredbezažrtvekrivičnihdela.Takođe,nekolikoodredbijevećdostupnokaorezultatevropskihimeđunarodnihobaveza, kao što su Osnovni principi UN, Preporuke Saveta Evrope, Istanbulska konvencija SavetaEvrope, Evropska konvencija o ljudskim pravima.Međutim, uloga i potrebe žrtava krivičnih dela ukrivičnimpostupcimasunedovoljnoobrađene,astepenpravažrtavaseznačajnorazlikuješiromEU.

5. Okvirna odluka (2001/220/JHA), legitimisana pozivom na cilj EU o slobodi kretanja,

predviđadasvakigrađanimEUkojiježrtvakrivičnodeladobijeistinivozaštite,bezobziraukojoj

državičlaniciEUsenalazi.Međutim,okvirnaodlukanijeupotpunostisprovedenaunekimdržavamačlanicama.VećinadržavanisuuspeledapreneseOkvirnuodlukuusvojedomaćezakonodavstvo,5aprekograničnadimanzijazakonodavstvaEUograničilajetematskiopsegnadležnostiEU,

2OvuaktivnostjefinansiraoMultidonatorskipovereničkifondzapodrškusektorupravosuđauSrbiji (MDTF-JSS),sektorskiprogramkojimupravljaSvetskabankazapružanjepodrškejačanjusektorapravosuđa,auciljulakšeintegracijeuEvropskuuniju.ZavišeinformacijaoMDTF-JSSitekućimaktivnostima,vidihttp://www.mdtfjss.org.rs/en/.3 Pored toga,MDTF-JSS će pripremiti procenu usklađenosti zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti podrškežrtvamaiprocenufiskalnoguticajapredloženihopcijazasveobuhvatansistempodrškežrtvamauSrbiji.4VidiRadnidokumentoproceniuticaja,zaposleniuKomisiji.5 Groenhuijsen, Pemberton, Razvijanje prava žrtava u EU: prošlost, sadašnjost i budućnost, (Developing Victim’s RightswithinEuropeanUnion:Past,PresentandFuture),WolfLegalPublishers,Nijmegen,2011.


takodasekoristesamouprekograničnimkrivičnimpostupcima.6

6. EUjeodredilaodređeniminimalninivozaštitnihmeraistandardakojiseprimenjujuusvim

državama članicama, a koji će olakšati saradnju u pravosuđu, povećati kvalitet pravde i takođe

unapreditipoverenjeljudiusampojam„pravde“.Dabiseosiguraložrtvamakrivičnihdeladaimajuminimalna nediskriminatorna prava širom EU, bez obzira na nacionalnost ili zemlju stanovanja,Komisija EU je pripremilaDirektivu EU o uspostavljanjuminimalnih standarda o pravima, podršci izaštitižrtavakrivičnihdela(EU/2012/29).KrajnjirokzatranspozicijuDirektiveEUje16.novembar2015.

7. OsnovniciljDirektivejedasenasveobuhvatannačinbavipotrebamažrtava.Prematome,Direktiva pokriva pet širih potreba žrtava, tačnije: potreba da budu prepoznati i tretirani spoštovanjem i dostojanstvom; da budu zaštićeni i podržani; da imaju pristup pravdi; i da dobijukompenzacijuinadoknadu.Izmeđuostalog,novapravauključenauDirektivuEusuboljeupućivanježrtve na usluge podrške žrtvama od strane policije; prava za članove porodica žrtava; pravo napreispitivanje odluke da se ne goni počinilac; invidividualna procena. Formalno zakonodavstvodopunjenojepreporukamapolitikaismernicamazasprovođenjeoveDirektive.

6LetschertiGroenhuijsen(2011)


2 METODOLOGIJA

8. PetpitanjaizDirektiveEU2012/29/EUsuizabranazaopsežnaistraživanjauSrbiji,atosu:

informacije,prevođenjeitumačenje,zaštita,obukaipodrškažrtvama(obuhvatajučlanove3,4,6,7,8,9,18,20,22 i23Direktive,vidiAneks I).Ovetemesu izabranenaosnovusledećihciljeva:ovičlanovi će verovatno imati najveći uticaj na žrtve krivičnih dela; članovi koji nameću najjasnijeobaveze državama članicama; članovi koji će najverovatnije zahtevati značajne promene unacionalnimsistemima;ičlanovikojićenajverovatnijeimatikoristiodanalizaipreporuka.7

9. AnalizapostojećegzakonodavstvaožrtvamakrivičnihdelauSrbijijesprovedenanaosnovu

razgovora,radionicasainteresnimstranamaianketaopostojećimzakonskimodredbamairealnostipružanjapodrškežrtvamakrivičnihdelauSrbiji.Analizaimazaciljutvrđivanjeproblemasakojimasusesuočiležrtveiorganizacijezapodrškužrtvama(OPŽ)kadatražeilipružajupomoćžrtvamakrivičnihdelauSrbiji.AnalizatakođedajeprocenuusklađenostisaDirektivomEU.

10. Analiza prava žrtava i usluga u Srbiji je sprovedenametodom trijangulacije. To uključujeanalizu prethodno sprovedenih analiza, istraživačke detaljne razgovore, online anketu za OPŽ imeđunarodneagencije,kao ipolustrukturiranerazgovoresarazličitimzainteresovanimstranama,atosu:policija,tužioci,sudijeipraktičariuoblastipodrškežrtvama.Trijangulacijajeusvojenakakobise kombinovali kvalitativni i kvantitativni podaci u jednoj analizi. Konsultacije sa zainteresovanimstranama su pomogle u dobijanju informacija o praktičnom sprovođenju prava, kao i jačanjuvalidnostinalaza.

11. Izvršenajeuporednaanalizauvišezemalja,kojajepružilapreglediupoređivanjesistema

za podršku žrtvama. Zemlje su izabrane na osnovu njihovih različitih modela podrške žrtvama,različitihsistemapravosuđaikakobiseobezbedio istinivogeografskerasprostranjenosti.Nalazisukorišćeni za informisanje preporuka i identifikovanja potencijalnih dobrih praksi koje mogu bitipreneteuSrbiju.

12. VišedetaljaometodologijianalizenavedenojeuAneksuII.

7 Sledeći članovi nisu u potpunosti ili uopšte nisu obuhvaćeni ovom studijom: Definicija (član 2), Prava žrtava prilikompodnošenjaprijave(član5),Pravonasaslušanje(član10),Pravouslučajuodlukedasenegoni(član11),Pravonazaštitnemere u kontekstu restorativnih pravosudnih usluga (član 12), Pravo na pravnu pomoć (član 13), Pravo na nadoknadutroškova (član 14), Pravo na povraćaj imovine (član 15), Pravo na odluku o naknadi štete od strane počinioca u okvirukrivičnogpostupka(član16),Pravožrtavasboravištemudrugojdržavičlanici (član17),Pravonazaštituprivatnosti (član21),Pravonazaštitudecežrtavatokomkrivičnogpostupka(član24).


3 PODRŠKAŽRTVAMA

PodrškažrtvamapremaDirektiviEU

GLAVNIASPEKTIPODRŠKEŽRTVAMAPREMADIREKTIVIEU2012/29/EU(Fokusnačlanove8i9)

Pristup:Žrtvetrebadaimajupristupuslugamapodrškežrtvamausvakomtrenutku(pre,tokominakonkrivičnogpostupka).Podrškanetrebadazavisiodformalnogpodnošenjaprijave(član8)itrebadabudepruženabesplatnoinapoverljivnačin.Članoviporodicetakođetrebadadobijupodršku‘uskladusanjihovimpotrebamaistepenomštetekojusupretrpeli…’.

Upućivanje: Države članice treba da olakšaju upućivanje žrtava od nadležnog organa ka uslugama podrške.Idealno bi bilo da se informacije o žrtvama prenose OPŽ (u skladu sa pravilima o zaštiti podataka) koja zatimkontaktira žrtvu i pruža informacije i podršku. Ovako proaktivno upućivanje smanjuje opterećenje za žrtve dasametražepodrškuiznačajnopovećavaiskorišćenostuslugazapodrškužrtvama.

Različitioblicipodrške:Žrtvamakrivičnihdelatrebapružitiinformacijeisaveteorelevantnimpravima,uslugamaipreventivnim merama, kao i o emotivnoj, i tamo gde je dostupno, psihološkoj podršci. Specijalističke uslugepodršketrebadabudurazvijeneiobezbeđene,osimakotakveuslugevećnepostoje,uključujućiskloništaidrugiodgovarajućiprivremenismeštaj.

Organizacija usluga podrške: Usluge podrške žrtvama mogu biti uspostavljene kroz državne ili nevladineorganizacije.Državečlanicetrebadaohrabrujuibliskojsarađujusaorganizacijamaupružanjuusluga(Recital62).Podrškažrtvamamožebitiorganizovananaprofesionalnojosnoviilikaovolonterskirad.Studijepokazujudapostojipotrebazadostizanjembalansaizmeđubrojavolonteraistručnogosobljakojepružauslugepodrškežrtvama.Višistepenvolonterstvaje obično povezan sa višim stepenom pružanja generičkih usluga podrške8. Specijalizovane usluge treba da buduorganizovaneporedtogailikaosastavnideoopštihuslugapodrškežrtvama.

Zaštitažrtavapremasrpskomzakonu

13. SrpskiZakonokrivičnompostupku9(ZKP)neregulišepodrškužrtvamanasistematičannačin.Žrtve

nemaju pravo da dobijaju podršku po zakonu. Nisu propisane obaveze pojedinačnih organa zapružanjepodrškeilifinansiranjekojibiseobezbedilozauslugepodrške.

Podrškažrtvamaupraksi

14. Srbija nema opšti, nacionalni sistem za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela. Iakopostojinizuslugapodrške,kojepružajuNVO,međunarodneagencije,policija,tužilaštvaisudovi,nepostoji opšti nacionalni sistem. Primarni način za pružanje emocionalne, praktične i informacionepodrškejekrozNVOiCentrezasocijalnirad.Četirivišatužilaštvai25višihsudovapružajuprimarneuslugeinformisanja.

15. Volonteri su važan resurs u pružanju podrške žrtvama. Velika većina ispitanika radi savolonterimakaoisastručnimosobljem.VišeodpolovineOPŽseoslanjajuvišenavolonterenegonastručnoosoblje,iakodržavnofinansiranjeomogućavavećezapošljavanjeprofesionalaca.

8VidiŽrtvekrivičnihdelauEU:obimiprirodapodrškežrtvama(VictimsofcrimeintheEU:theextentandnatureofsupportforvictims),FundamentalRightsAgency.(Dostupnona:http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra-2015-victims-crime-eu-support_en_0.pdf)9VidiSlužbeniglasnikRepublikeSrbijebr.72/2011,101/2011,121/2012,32/2013,45/2013i55/2014.


Grafikon1.Pružaociuslugapodrške

Problem1:Domnogihžrtavakrivičnihdelanedopiruuslugepodrške

16. VećinaOPŽ(89%)navodidavišeodpolovinežrtavauSrbijinedobijanikakvupodrškuza

žrtve,dokgotovo40%organizacijanavodedamanjeodpetprocenatažrtavauSrbijidobijapodrškuza žrtve. Samo oko 15,000 žrtava dobija podršku svake godine u Srbiji10 od strane organizacija zapodrškužrtvama,dokseprocenjujeoko200,00do1milionžrtava11prijavljenihineprijavljenihteškihkrivičnihdelauSrbijisvakegodine.

Grafikon2.Podrškakojaseuopštenopružažrtvama

10Naosnovučinjenicedaispitanicipredstavljajuoko20%svihuslugapodrškežrtvamauSrbijiidapružajupodrškuzamanjeod3,000žrtavagodišnje,mogućejeprocenitidaoko15,000žrtavadobijapodrškusvakegodine.11Procenaod200,000žrtavajezasnovananastanovištudamanjeodpolovinežrtavaprijavljujekrivičnodelo,dokjecifraod1milionzasnovananaprocenida15%populacijeEUdoživljavaviktimizacijusvakegodine–naosnovuProceneuticajaEUkomisijeSEC(2011):http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52011SC0580&from=EN

11.80

33.30

5.60

10.50

21.10

55.6

5

35.3

44.4

50

78.9

63.2

27.8

55

35.3

22.2

38.9

5.3

10.5

16.7

40

17.6

5.6

5.3

5.3

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Univerzalneorganizacijezapodrškužrtvama

Specijalizovaneorganizacijezapodrškužrtvama

Bolnice

Konzularneusluge

Policija

Tužilac

Sudovi

Nikad Ponekad Često Uvek

5.9021.1016.70

11.1047.10

15.8010.505.90

37.5043.80

73.3056.30

66.7016.70

82.457.9

55.661.1

41.263.278.9

58.856.3

5058.8

83.326.7

31.333.3

77.8

5.921.1

22.222.2

11.821.15.3

35.36.36.3

35.316.7

12.5

5.6

5.9

5.65.6

5.3

5.9

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Informacije,saveti,pomoćopravima,uključujućipristup…Informacije,saveti,podrškazaučestvovanjeukrivičnom…

EmocionalnapodrškaPsihološkapodrška

SavetiofinansijskimpitanjimaproisteklimizkrivičnogdelaSavetiopraktičnimpitanjimaproisteklimizkrivičnogdela

Savetikojiseodnosenariziciprevencijusekundarne i…Pravnisaveti

PraktičnapomoćFinansijskapodrškaMedicinskapomoć

SkloništeKompenzacijaNadoknada

RestorativnapravdaMedijacija



17. Rezultati takođe pokazuju da mnoge žrtve ili nemaju pristupa ili samo ponekad imaju

pristupa različitim vrstama usluga.Na primer, oko 73% nikada nemaju pristup kompenzaciji, oko67%nikadanedođudošemarestorativnepravdei38%nikadanedođudopraktičnepodrške.

18. Žrtve kojedošudouslugapodrške žrtvama touspevajukroz različite kanale, a internet i

medijipredstavljajuvažneizvoreinformacija.Topokazujevažnostinformacionihportalaikampanjazapodizanjesvesti.Organizacijekojepružajupodrškutakođenavodedažrtvedolazedonjih‘takoštoih upućuju porodila ili prijatelji’, ‘putem SOS telefonske linije’, ‘upućivanjem druge organizacije iliškole’i‘nakonštodobijuletak’.

Grafikon3.Kanalizapristupanjeuslugamapodrškežrtvam

Problem2:Podrškajeprvenstvenodostupnauokvirukrivičnogpostupka,isključujućipristup

žrtvamaizvanpravosudnogsistema

19. Podrška se uglavnom pruža tokom istražnog postupka i suđenja, ograničavajući tako

pristup žrtvama. Podrška žrtvama u trenutku podnošenja prijave, nakon krivičnog postupka ili uslučajevimakadažrtvanepodnesekrivičnuprijavujepružasamounekimslučajevima.Podrškakojupružajudržavne institucije,kaoštosu javnatužilaštva i sudovi jeuglavnomograničenanapružanjeinformaicja. Snažan fokus na pružanje podrške žrtvama tokom krivičnog postupka, uz isključivanjepodrške van postupka dovodi do rizika od lišavanja žrtava podrške u slučajevima kada se ne vodikrivičnipostupka.Ovajproblempogoršavačinjenicadamnogežrtvenikadaneprijavezločinkojesudoživele:62,5%anketiranihOPŽnavodedamanjeodpolovinežrtavaprijavljujukrivičnadelauSrbiji.

Grafikon4.Kadasepružapodrškažrtvama

40% 5%

25% 15%

30% 70%

75% 5%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

Upućivanjeodstranepolicije

Upućivanjeodstranesudije

Upućivanjeodstranetužioca

Upućivanjeodstraneadvokata

Upućivanjebolniceilizdravstveneustanove

Pronašlisuinformacijenainternetu

Znajuzanasputemmedija

UpućivanjeprekoCentrazasocijalnirad

13.30

5.90

20.00

40.00

53.3

71.4

35.3

73.3

53.3

26.7

28.6

41.2

6.7

6.7

17.6

6.7

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Prekrivičnogpostupka

Prilikompodnošenjakriivčneprijave

Tokomkrivičnogpostupka

Nakonkrivičnogpostupka

Kadažrtvanepodnesekrivičnuprijavu



Problem3:Većinauslugapodrškežrtvamajefokusirananaodređenegrupežrtava

20. VećinaOPŽograničavapodrškunaodređenevrstekrivičnogdela.Određenegrupežrtava,kaoštosužrtvenasiljauporodici,imajumnogovećipristuppodršciodostalih(npr.žrtveprovaleilimuškežrtve).Okopolovineuslugapodrškežrtvamasefokusiranapružanjepodrškeženamai/ilideci,asamoneštovišeodpolovineOPŽpružajupodrškusvimžrtvamakrivičnihdela(ženama,muškarcimaideci).

21. U Srbiji je identifikovana samo jedna OPŽ, Viktimološko društvo Srbije (VDS) koje pruža

uslugesvimžrtvamakrivičnihdela.VDSsezalažezapravasvihžrtavakrivičnihdelaod1997.godipočelojedanudiuslugepodrške2003.godine.

Tabela1.Žrtvekrivičnihdeladobijajupodrškuusledećimslučajevima

Vrstazločina Organizacijazapodršku

žrtvama

(n,%)

Vrstazločina Organizacijaza

podrškužrtvama

(n,%)

Provala 2(10%) Krađaidentitetaiprevara 3(15%)

Zlostavljanjedece 10(50%) Kidnapovanjeiliotmica 5(25%)

Visokotehnološkikriminal

5(25%) Ubistvo 3(15%)

Nasiljeuporodici 14(70%) Rasizam/Diskriminacija 5(25%)

Nasiljenadstarijimlicima

6(30%) Pljačkaikrađa 2(10%)

Sakaćenježenskihpolnihorgana

2(10%) Seksualnonasilje 10(50%)

Zločinizmržnje 4(20%) Uhođenje 5(25%)

Zločiniizčasti 1(5%) Terorizamikatastrofe 2(10%)

Trgovinaljudima 14(70%) Nasilničkoponašanje 8(40%)

22. Nekioblicipodrškesenaširokopružaju,alipostojenedostaciiliograničenja.Podrškuuvidupravnihsaveta,pružanjaodređenihinformacijaiemocionalneipsihološkepodrškepružavišeod70%anketiranihorganizacija.Međutim,praktičnapomoćniješirokorasprostranjena.Zabrinjavajućeještosamo60%organizacijapružainformaciježrtvamaonjihovimpravima.

Grafikon5.PodrškakojupružajuorganizacijezapodrškužrtvamauanketiVDS

10% 20%

30% 30%

40% 55%

60% 60%

70% 70%

75% 80%

85%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% Sklonište

Finansijskapodrška

Savetiofinansijskimpitanjimaproisteklimizkrivičnogdela

Medicinskapomoć

Praktičnapomoć

Savetiopraktičnimpitanjimaproisteklimizkrivičnogdela

Informacije/saveti/pomoć opravimaipristupkompenzaciji

Savetiorizicima/prevencijisekundarne/ponovljene…

Informacije/savet(podrška zaučestvovanjeukrivičnom…

Emocionalnapodrška

Psihološkapodrška

Pravnisaveti

Informacije/direktnoupućivanjenarelevantne…

Problem4:Nekioblicipodrškesuograničeni


Problem5:PostojirizikdauslugepodrškežrtvamanisudovoljnorasprostranjeneširomSrbije

23. Direktiva EU poziva na dovoljnu geografsku distribuciju podrške; ostaje nejasno da li je

podrška jednako dostupna žrtvamau svimdelovima Srbije.Većina usluga za podršku žrtvama senalaze u Beogradu, što odražava činjenicu da se većina krivičnih dela događa u glavnom gradu.Međutim, to ne mora nužno da uzima u obzir skrivena krivična dela i pitanje da li je podrškaproporcionalnoidovoljnodostupna.

24. Adekvatna praksa za povećanje obuhvata je korišćenje mobilnih timova za pružanje

podrškežrtvama.UNICEFje2001.godineupartnerstvusaNVOpokrenuopilotprojekatpodnazivom‘Terenski rad mobilnih timova za zaštitu dece12’". Projekat je pomogao identifikaciju i pružanjepodrškežrtvamanasiljanaddecomuudaljenimkrajevimaSrbijekrozangažovanjemobilnihtimova.Sličnipristupisuusvojeniudrugimzemljama,uključujućiPortugalimogudaponudejednorešenjezaširenjeobuhvatausluga.

Problem6:Upućivanjenauslugepodrškežrtvamajeadhocizavisiodvrsteviktimizacije

25. Upućivanje žrtava na usluge podrške previše zavisi od pojedinaca i u velikoj meri je

fokusirano na ograničene grupe. Upućivanje, pogotovo od strane policije ka uslugama podrškežrtvamamožebitidelotvoranmehanizamzapovećanjepristupauslugama.Međutim,uSrbijiseovajvid podrške uglavnom oslanja na dobru volju i znanje pojedinaca u policiji ili pravosudniminstitucijama, umesto da postoje eksplicitne i obavezne procedure upućivanja. Pored toga,upućivanjesečestofokusiranažrtvenasiljauporodiciizlostavljanjadece.Većinapredmetanasiljauporodici, trgovine ljudima i zlostavljanja dece se automatski upućuju u Centre za socijalni rad kojefinansiradržavailidrugespecijalizovaneslužbe,kaoštosuCentarzazaštitužrtavatrgovineljudimailiJedinice za zaštitu dece žrtava. Iako je ovo veoma pozitivan sistem, upućivanje ne treba da budeograničeno samo na nekoliko grupa žrtava, već treba da bude dostupno na osnovu potreba svakežrtve.

Problem7:Pružanjepodrškemožebitinepotrebnoodloženo

26. Razgovori ukazuju da odugovlačenja između faza krivičnog postupka mogu odložiti

pružanje podrške.Vreme između prvog razgovora sa policijom i sastanka žrtve sa tužiocemmožepotrajatinekolikomesecidogodinudana.Sobziromdatužilaštvaisudoviimajuvelikuodgovornostzapružanjepodrške,ovaodlaganjaćeneizbežnoodložitipružanjepodrške.

Problem8:Nedostatakkoordinacijeupružanjupodrškežrtvamadonosiriziknanošenjaštetežrtvama

27. Saradnja između državnih institucija i civilnog društva je ograničena i nedosledna. Topovećavarizikodnedostatakaidupliranjausluga,atakođepredstavljadodatnoopterećenjezažrtve.Nepostojanje formalnih sistema može sprečiti razmenu informacija, koordinirane odgovore napojedinačneslučajeveinedoslednepristupenanacionalnomnivou.Uspostavljenojesamonekolikoformalnihsaradnjiizmeđu,naprimer,državnofinansiraneslužbezapodrškužrtvamaisvedocimakaoštosuVDSiliASTRA.

12VidiMobilnitimovi:Angažovanjesadecomžrtvamanasiljaizlostavljanja,UNICEFSrbija(Dostupnona:http://www.unicef.org/serbia/reallives_885.html)


28. Nedostatak koordinacije i pružanja podrške od strane različitih praktičara i zvaničnika je

štetno za žrtve. Pogotovo ako žrtve moraju da menjaju pružaoce usluga, bore se da utvrde kojaorganizacijamožeda impružipodršku,moraju iznovadapričajusvojupriču ilidobijajupodrškunarazličitenačineod strane različitih stručnjaka. Informacije se takođemogupružati nanedosledan ikontradiktorannačin,štozbunjuježrtveidodatnoimnanosištetu.Žrtvamajepotrebnasnažnavezasapružaocimauslugakojasezasnivanadoslednosti,vremenuipoverenju.

29. Zainteresovane strane prepoznaju da je koordinacija postojećih usluga ključna za

poboljšanje pružanja podrške žrtvama u Srbiji. Akcioni plan za poglavlje 23, aktivnost 3.7.1.20pogotovo,imazaciljuspostavljanjemrežepodrškezažrtvenanacionalnomnivou,kaoizasvedokeioštećene strane u svim fazama krivičnog postupka. Pružaoci usluga žrtvama takođe naglašavajuznačaj jačanja mreže usluga podrške žrtvama i ulaganje u komunikaciju i koordinaciju izmeđuinstitucijaicivilnogdruštva.

Problem9:Resursinisudovoljnizapružanjedosledneivisokokvalitetnepodrškežrtvama

30. Državne usluge podrške suočavaju se sa značajnim nedostatkom ljudskih, tehničkih i

praktičnihresursaipreteranimoslanjanjemnaljudskeresurse.Ispitanicikojiradesažrtvamakrivičnihdela u javnim tužilaštvima i sudovima izrazili su svojumotivaciju da pružaju najbolje moguće uslugežrtvama.Međutim, nedostatak tehničkih resursa, niske zarade, veliki obim posla i nedostatak obukestvaraju izazovno okruženje za pružanje usluga. Na primer, nedostatak kancelarijskog prostora zausluge podrške u višim javnim tužilaštvima sprečava pružanje poverljive podrške žrtvama. Štaviše,povećanjeobimaposlakadajerečouslugamazažrtveisvedokeujavnimtužilaštvimanijepraćenonovim zapošljavanjem, te stoga postojeći broj zaposlenih ima veoma ograničeno vreme za rad sažrtvama. Ovo takođe stvara rizik da postojeći zaposleni u najmanju ruku postanu demotivisani i unajgoremslučajupateodvikarijsketraumatizacije.

31. NeprofitneOPŽ imajupoteškoćeupronalaženju sredstava zausluge kojepružaju.Ovo jeposebnoteškozapružaoceuslugakojisenefokusirajuna‘poželjne’grupežrtava(npr.deca ižrtvenasiljauporodici).Državamoradaprepoznaiojačasaradnjusaorganizacijamacivilnogdruštvakojegodinama pružaju podršku kroz opredeljivanje budžetskih sredstava za žrtve. Sveukupno, nemadovoljnoorganizacijaniljudskihresursazapružanjepodrškesvimžrtvama.

Grafikon6.Izvorfinansiranjapodrškežrtvama

27.80% 27.80%

66.70%

5.60% 0% 0.00%

20.00% 40.00% 60.00% 80.00%

Država Donacije Projektnofinansiranje

Ostalo Plaćanjakojavršežrtve


32. Organizacije za podršku žrtvama se uglavnom oslanjaju na projektno finansiranje (67%

ispitanika). Država (28%) i donacije (28%) takođe predstavljaju važne izvore finansiranja zaorganizacije za podršku žrtvama. Mnoge NVO kombinuju projektno finansiranje sa donacijama zapružanjeuslugažrtvama.NijednaOPŽnedobijasredstvaputemplaćanjakojavršežrtve.

33. Projektno finansiranje može imati veliki uticaj na podršku, ali takođe stvara rizik od

nedostatkakontinuitetaupružanjuusluga.Različitipilotprojekti koji su finansirani i sprovedeniucilju unapređenja podrške žrtvama u Srbiji su imali značajan uticaj. Međutim, projekti su čestoograničeni vremenom i obimom i stoga unapređuju pružanje usluga žrtvama na ograničen način,postavljajući pitanje održivosti uticaja. Prijavljivanje za projekte takođe preusmerava resurse odpružanjauslugaivođenjaorganizacija.

Problem10:Iskustvožrtavaseneuzimauobzirdovoljnoprilikomrazvijanjapolitika

34. Potrebno jeviše istraživanjao iskustvimažrtavakrivičnihdelauSrbiji.Postojinedostatakrazumevanja o tome kako same žrtve doživljavaju pružanje usluga podrške u Srbiji, što može bitirešeno kroz proces veće konsultacije sa žrtvama. Nalazi istraživanja o mišljenju žrtava i direktnekonsultacijesažrtvamatokomrazvijanjapolitikasudelotvornasredstvazaobezbeđivanjedapolitikeizakoniusmerenikažrtvamaispunesvojeciljeve.

Problem11:Standardikvalitetazapodrškužrtvamanisutransparentni

35. Ne postoji nacionalni sistem osiguranja kvaliteta i nije jasno da li se vrši evaluacija

organizacija za podršku žrtvama na osnovu određenih standarda kvaliteta. Neke OPŽ imajumehanizme evaluacije kako bi podržali kvalitet svog rada. Druge navode da se oslanjaju na ZKP upružanjupodrškeuviduinformacija.


4 INFORMACIJE

PravanainformacijepremaDirektivi

36. PostojijasanisnažanfokusnapravanainformacijeuDirektiviEUkojiodražavačinjenicudasu informacije prozor ka svim drugim pravima. Direktiva definiše zahteve o tome koje informacijemorajudabuduobezbeđeneiosnovniokvironačinupružanjainformacija.

37. Kaominimum,državečlanicemorajudaobezbedeadekvatnopružanjeinformacijažrtvama

na proaktivan način, čim državni organi prvi put postanu svesni postojanja žrtve (član 4). Oveinformacijeseobičnoodnosenapravažrtve idostupneusluge.Poredtoga,žrtvemorajudadobijupisanupotvrduprilikompodnošenjaprijave,nanjihovomjeziku,gdejepotrebno(član5).

38. Takođesemorajupružatiinformacijetokompostupkaiuograničenojmerinakonpostupka

(član6).Ovaj članodređuje koje informacije trebapružati žrtvi o tekućemkrivičnompostupku. Toobuhvata,naprimer, informacijeodatumui lokacijisuđenja,prirodioptužbeprotivosumnjičenogidalijeosumnjičenipuštenizpritvora.

39. Direktiva EUpredviđaprevođenje i tumačenjeosnovnihdokumenata za žrtve koje imaju

ulogu u krivičnom postupku. Ovaj pristup daje široku slobodu državama članicama u njihovimpristupima.USrbijitoznačidazažrtvekojeimajupravaiučestvujuupostupkukaooštećenestraneili supsidijarni tužilac, trebadasesmatrada imajuuloguukrivičnompostupku ida imajupravonaprevođenjeitumačenje.

40. Brojnidrugičlanovitakođesadržezahteveopružanjuinformacija.Tosučlan9(informacijekoje pružaju službe za podršku žrtvama), član 11 o obaveštavanju o pravu u slučaju odluke onepreduzimanjukrivičnoggonjenja,član12oprocesimarestorativnepravdeičlan26okampanjamazapodizanjesvesti.

ČETIRINIVOAPRUŽANJAINFORMACIJAZAŽRTVE

1) Podizanjesvestiopravimameđuopštompopulacijom

2) Pružanjeinformacijaopravimaiuslugamazažrtve

3) Pružanjeinformacijaokrivičnompostupku

4)Informacijeouticajukrivičnogdela,reakcijamanadeloisprečavanjukrivičnihdela

GLAVNIASPEKTIPRUŽANJAINFORMACIJA

Informacije treba da budu pružene pravovremeno. Neke informacije treba da budu pruženeubrzonakonštožrtvaprijavikrivičnodeloilidržavniorganipostanusvesnižrtve.Informacijemogubiti pružane kontinuirano, uz ponavljanje i informacije mogu pružati različite organizacije (poduslovomdapostoji delotvorna koordinacija i nema konfuzije niti kontradiktornosti informacija) itreba da budu pružene u adekvatnom trenutku kada su žrtve sposobne da iskoriste ili prihvateinformacije.

Informacije treba da budu jednostavne, razumljive i pristupačne. Informacije treba pružiti najednostavnom jeziku koji lako može da prati prosečna osoba, kao i lica sa problemima urazumevanju.Složenegramatičkestrukture,dugeilikomplikovanereči,tehničkuterminologiju,itd.trebaizbegavatiiliuključitiuobjašnjenja.Informacijetakođemorajudabudurazumljiveiz


perspektive stranih govornika. Član 3 Direktive donosi šire (mada manje precizne) zahteve zapružanje informacija o pravima koje treba pružiti na nizu jezika. Informacije bi trebalo pružitiputemrazličitihsredstavakomunikacije (npr. letci,brošure,direktnoodstranepraktičara,putemvebstranica,javnihkampanja,itd.)kakobiseobezbedilamaksimalnadostupnostinformacija.Ljudina različitenačineprihvataju informacije:neki susposobnidačitajuduge tekstove,drugi suviševizuelnitipoviiviševolevideosnimke,dokdrugiviševoleaudioinformacijeilidirektnuinterakciju.Neke žrtve takođe imaju invaliditet ili niži stepen pismenosti što ih može ometati u pristupuinformacijama.

Informacije treba da budu ciljane. Različite žrtve ili grupe žrtava mogu zahtevati različite ilispecifične informacije za njihove posebne okolnosti (npr. žrtve seksualnog nasilja ili nasilja uporodici ili deca). Principi priznavanja i poštovanja, utvrđeni članom 1 Direktive EU, podrazumevajupružanjeinformacijanaprilagođennačin.

Proaktivnopružanje informacija trebadabudeuravnoteženosapotrebamažrtve.DirektivaEUpravirazlikuizmeđuinformacijakojesepružajunaproaktivannačin(tj.takodažrtvanemoradaihzahtevasama)iinformacijakojesepružajunazahtevžrtve.Ovdesestremikapostizanjubalansaizmeđutogadažrtvebudusvesnesvojihprava,alidaistovremenonebudupreopterećenenižrtvenidržavniorgani.Udostizanjuovogbalansa,DirektivaEUvišeputaističepotrebuzainformisanjemžrtavaonjihovimpravimanadobijanje informacija. Žrtvemorajuda razumejuda su informacijedostupne,kaoiimplikacijeukolikotražedanedobijajuinformacije.Štaviše,žrtvamatrebapružitiprilikudasepredomisle–pogotovoukoliko,vremenom,mogubitiuboljempoložajudaprimajuinformacije.

PružanjeinformacijaširojjavnostiuSrbiji

Problem12:Nemadovoljnoznanjameđuširomjavnošćuopravimažrtavaipitanjima

viktimizacije.

41. Nedostaciuznanjuiinformacijamaonemogućavajupristupuslugama,štomožedovestido

nedovoljnog prijavljivanja. Izgleda da nedostaje širenje informacija o viktimiziciji u široj javnosti uSrbiji,dokmnogežrtvenisusvesnekakoiligdedaprijavekrivičnodelo.Informacije,kadaihprimajužrtve,čestodolazeprekasno,te jestogaodključnogznačajadasešira javnost informišeopravimažrtava.

Pružanjeinformacijapremasrpskomzakonu

Problem13:Nedostatakzakonskeprimenepravanainformacijenakonprvogkontaktasa

državnimorganima.

42. ZKPjeprimarnizakonodavniinstrumentpremakomesesprovodepravanainformacije

definisanauDirektiviEU,aličitavnizinformacijanijeobuhvaćenZKP.13ZKPnezahtevapružanje

13VidiVäätäinen,S(2015),str.26:‘PravonadobijanjeinformacijaodprvogkontaktasanadležnimorganominaknadnidetaljiovrstiinformacijanisuobuhvaćeniuZKP.’


informacija na način na koji to definiše član 3 (jednostavan i pristupačan jezik), 4 (informacije opravimaiuslugapriprvomkontaktu)i5(potvrdaopodnetojprijavi).14

43. ZKPneobuhvatamehanizmeipristupezapružanjeinformacijauskladusaDirektivomEU.

Ovi aspekti Direktive EU moraju da budu sprovedeni makar kroz podzakonske akte, praktičnesmerniceilidrugeobavezujućeprotokole.Štaviše,urazgovorimajeukazanodaje,zasudijeitužioce,ZKP primarni izvor za utvrđivanje njihovih obaveza, ističući važnost uključivanja relativno detaljnihobavezauZKP.

44. ZKPdefinišeodređenapravazažrtvesamounjihovojulozikaosvedoka.Iakoovoobuhvatavećinu žrtava u krivičnom postupku, takvo rešenje donosi rizik da žrtve koje se ne pozivaju kaosvedoci ili sevišeneprepoznajukaosvedocineće imatipravana informacije (ilidrugaprava).OvajpristupnijeuskladusaDirektivomEU.

Pružanjeinformacijaupraksi:prvikontaktsanadležnimorganimai

tokompostupka

45. U praksi različiti organi pružaju širok spektar informacija žrtvama. Različiti državni inedržavniakteridelimičnopreuzimajuulogupružanja informacija žrtvamakrivičnihdela.USrbiji jepostignut snažan napredak u načinu na koji se žrtve informišu o njihovim pravima i napretku upredmetu,pogotovokrozpilotuslugezažrtveuodabranimsudovimaivišimjavnimtužilaštvima.

46. Identifikovanjenizproblemaupraktičnompružanjuinformacija.Nisusveinformacijekojejepotrebnoobezbeditipriprvomkontaktu(npr.upoliciji)zaistapružene.Međutim,urazgovorimasutakođenavedeniveomapozitivnipristupikrozuspostavljanjepolicijskihprotokolazaslučajevenasiljauporodicikojimogubitiiskorišćenikaodobrapraksazapružanjeinformacijasvimžrtvama.

47. Ipak,rezultatiistraživanjaukazujunanekolikonedostatakaupružanjuinformacijažrtvama

u praksi. Grafikon 7 ispod prikazuje nedostatke u pružanju informacija u praksi u poređenju sainformacijamakojetrebadabudupruženepremaZKPiDirektiviEU.Grafikonprikazujedasevećinainformacijauceliniobezbeđujesamo‘ponekad’.

48. Nekeinformacijeodvitalnogznačajazažrtvenisuuvekobezbeđene.15Sledećeinformacije

se nikada ne daju u praksi prema rečima ispitanika: pismena potvrda o podnošenju prijave (56%);informacijeonačinudobijanjainformacijaorezultatimaistrageisuđenju(25%);informacijeo

14Određenapravana informacijepropisanačlanom6sudefinisanačlanom50ZKP(npr.član50(4)orazmatranjuspisa irazgledanjupredmetakojislužekaodokazi50(11)oobaveštavanjuoishodupostupkaidostavljanjepravosnažnepresude).15IzazovdažrtvatrebadaimapristupinformacijamaosvompredmetujedodatnopotvrđenuFunkcionalnojanalizikojujesprovelaSvetskabanka(2014,str.195),akojajeutvrdiladajetoposebanizazovzastarije(starijeod60godina)imanjeobrazovanjegrađane.Ovigrađanisunavelidasuteškoćeupronalaženjupotrebnihinformacijauticalenanjihovuodlukudalidapokrenusudskipostupakiline.

Problem14:Nekeinformacijekojetrebadabudupruženjebezodlaganjasepružajukasnijeu

postupku.


puštanjunasloboduilibekstvupočinioca(30%);ikontaktinformacijerelevantnihkontaktosoba(15%).

49. Uključivanje obaveze pružanja informacija u ZKP je imalo pozitivan uticaj. Grafikonprikazujedaseu50%slučajevakonačnapresuda‘uvek’dostavljažrtvi,au30%slučajevasetočini‘često’.OvakvasituacijaodražavauključivanjeovihobavezauZKP.Sveukupno,pružanjeinformacijaovremenu i mestu suđenja ili ročišta, što je takođe obaveza propisana ZKP, se dešava u mnogimslučajevima.

Grafikon7.Informacijekojesepružajužrtvama

Problem15:Informacijesenepružajupriprvomkontaktusažrtvomilitokompostupka.

50. U razgovorima je naznačeno da informacije koje treba da budu pružene pri prvom

kontaktu nisu uvek pružene u tom trenutku, već kasnije u postupku. Naročito, odluka onenastavljanju ili prekidu istrage u predmetu se ne smatra informacijom, te se stoga ne deli sažrtvom. Da li žrtva može da dobije takvu informaciju zavisi od njihovih uloženih napora, naporauključeneNVOidobrevoljeiposvećenostiuključenihsudijaitužilaca.

51. Informacijeopuštanjuosumnjičenogizpritvorailiprestupnikaizzatvorase‘nikad’ilisamo

‘ponekad’delisažrtvom,premaodgovorima70%ispitanika.UprkostomeštoDirektivaEUdefinišeobavezeutomsmislu,ZKPnezahtevaodnadležnihorganadaobavestežrtvuopuštanjunasloboduosumnjičenog/počinioca.Postojenekeindicijedajetodovodidonedoslednihinetačnihinformacija.

Problem16:Informacijesepružajunanedosledannačin.

52. Informacijesenepružajuujednačenokodsvihpojedinaca,izmeđuorganizacijailina

geograskomosnovi.Činisedanedostatakzakonskihzahteva,dokumenatailipraktičnihsmernicadovodidoindividualizovanogpristupaupružanjuinformacija.Uodređenojmeritomoždaodražava

5.6

25

5.3

31.6

55.6

15

31.6

30

50

50

63.2

47.4

33.3

45

47.4

45

40

20

16.7

10

26.3

15.8

11.1

25

15.6

25

20

30

27.8

15

5.3

5.3

15

5.3

20

10

50

0 20 40 60 80 100 120

Whatkindofsupport&procedure

Kakodobitiinformacijeorezultatimaistrage/suđenja

Procedurapodnošenja prijavezakrivičnodelo

Procedurazapodnošenje žalbezanepoštovanje pravažrtve

Pismenapotvrdapodnetekrivičneprijave

Kontaktinformacije

Naknadatroškova

Informacijeovremenuimestusuđenja/ročišta

Informacijeopuštanjunasloboduilibekstvupočinilaca

Konačnapresudasasuđenja



željunekihpraktičaradazadržeširufleksibilnost inezavisnostusvompristupu.Poredtoga,različitiakteri i institucije koje se bave žrtvama– kao što su pružaoci zdravstvenih usluag, policija, tužioci,sudijeiadvokati–pružajužrtvamainformacijeouslugamapodrške.Bezodgovarajućesaradnje,ovotakođemožedadovededonedoslednosti.

53. Informacije se obično pružaju prilikom prvog kontakta sa policijom, iako nije jasno koje

informacije se pružaju i da li je to isto za sve slučajeve. Razgovori ukazuju da određene žrtvekrivičnihdeladobijajurazličiteinformacijeilivišeinformacijaonjihovimpravimauodnosunadrugežrtve,kaoidamogudadobijajuinformacijeodrazličitihorganizacija,narazličitenačine,urazličitimvremenskim intervalima. Ovakva situacija verovatno odražava nedostatak detaljnih smernica,protokolaiusmeravanjaprakseoovompitanju.

54. Pružanje informacija zavisi od dobre volje i posvećenosti pojedinačnih praktičara i često

zavisioduloženognaporažrtve.Onikojisuvišeobučeni natemupitanjažrtvesuvišeuključeniurad sa žrtvom i znaju bolje koje informacije dapruže i na koji način (npr. obučene sudije, tužioci ipolicija). Dobri primeri pružanja informacija mogu se pronaći u četiri viša javna tužilaštva koja naproaktivannačinpružajuinformaciježrtvama.Urazličitiminstancama,žrtvetakođezaviseodNVOzapružanjeinformacija.Snažnikontaktisadržavniminstitucijamautičunauspehovakvogpristupa.

55. Dosledno pružanje informacija između organizacija se čini problematično. ZKP dajemalosmernicaotomekojiorganitrebadabuduodgovornizapružanjekojih informacija(tamogdejetozahtev). Stoga su nekoliko državnih i nedržavnih aktera razvili sopstvene prakse u pružanjuinformacija,štonemoradaznačidasuizvršilikoordinacijusvojihpristupa.

56. Nekoordinirano pružanje informacija nosi sa sobom brojne rizike za žrtvu. Takvi riziciuključuju neusklađene ili nedosledne informacije između različitih institucija u krivično-pravnomsistemu, štomožesmanjitipoverenjeupravosudni sistem.Takođepostoji rizikod trošenja resursazbog dupliranja16 i može dovesti do nepostojanja kontinuiteta u pružanju informacija. Dodatnakonfuzijamožedanastaneukolikožrtvanedobijainformacijeranije.17

57. Nedostatakkoordinacijepotencijalnomožeograničitiuspehpilotprojekata.Usudovima ijavnim tužilaštvima su uspostavljeni veoma pozitivni projekti za podršku žrtvama, a takođe surazvijeniprotokoli upoliciji.Međutim, čini sedapostojimalokoordinacije izmeđuprojekata štobimoglodapovećanjihovudelotvornost.

16 Odeljak zasnovan na izveštaju InspektorataNjenog veličanstva (2013): „Dobijanje dva pisma koja prenose istu porukumožedastvorikonfuzijukodžrtve,“navodeuInspektoratu.„Pogotovozatoštomnogiodnjihnerazumejurazlikuizmeđurazličitih krivično-pravnih institucija sa kojima se susreću. Poveremeno žrtve dobijaju dopise sa dva različita ishoda upredmetu,ilinedosledniminformacijama,”dodajese,jerjedinicezabriguožrtvama„nemajuuvekpristupilinisukopirane“upismimajedinicezavezusažrtvama.„Različiteporukerazumljivomogudaizazovuuznemiravanjeilikonfuzijukodžrtve,idovedudonedostatkapoverenjaukrivično-pravnisistem.Poredtoga,imajućiuvidufinansijskaograničenjaobeinstitucije,ovakvapraksapredstavljabespotrebnotrošenjeresursazbogdupliranjaposla.”(InspektorattužilaštvaNjenogvisočanstva(2016).Komunikacijasažrtvama,UK).ViditakođeLindgrenisaradnici,2011,str.103;nedostatakinformacijačestoizazivanedostatakpoverenjaupolicijuizadovoljstvasanaporimakojeoniulažuzažrtvu.17Nepostojanje sistematske (elektronske) razmenepodataka je dodatnopodržanou Funkcionalnoj analizi Svetskebanke(2014,str.322idalje)kojajeutvrdiladaserazmenadokumenatačestoodvijapoštomililičnomdostavom,dokumentaseponekadskenirajuisisteminisuinteroperabilni.


58. Koordinacionipropustikadaseslučajprebaciizpolicijeujavnotužilaštvodovodedorizika

od sekundarne viktimizacije. Izgledadanepostoje jasnoutvrđenapravila ili aranžmani kakobi seosiguralo da tužioci budu obavešteni o informacijama koje je žrtva dobila od policije, niti da seobezbedi da se informacije dobijene od policije poklapaju sa obavezama tužilaca za davanjeinformacija.Žrtvamasestogamogupružitinepotrebnodupliraneinformacije,možedasedesidaneodobiju neophodne informacije ili ih sistem može preopteretiti. To takođe može da stvori skupljisistempružanjainformacija.

59. Izgleda da nema koordinacije između policije i tužilaštva u prikupljanju informacija o

žrtvama.Činisedasuinformacijekojeprikupljapolicijatužilaštvudostupnesamoupaprinomoblikukadasetužilacsastanesapolicijom.Tužilaczatimkopiraoveinformacijeusvojpredmet.Potrebnojedodatno istraživanje, ali zabrinjavaju problemi zbog neefikasnosti sistema i rizika da potencijalnokorisneinformacijenebuduprikupljeneupravomtrenutku.

60. Nepostojizvaničan,nacionalni (opšti)protokol,smernice ilidrugimehanizamzapružanjeinformacijažrtvamakakobiseosiguralopružanjeinformacijaitodoslednoučitavojzemlji.

61. Postoji dobra praksa u razmeni informacija. Na primer, mreža za razmenu informacijaASTRA, nekoliko NVO širom Srbije dele informacije i upućuju žrtve trgovine ljudima. Kad god sepredmetuputi u druguNVO,od žrtve se traži dozvola zadeljenje informacija i čitavpredmet seupotpunosti prebacuje sa svimpotrebnim komentarima. Sve strane dakle znaju tačno ko je podeliokoje informacije sa žrtvom, pa nema preklapanja, nedostajućih informacija ili opterećenja žrtveprikupljanjemdelimičnihinformacija.

Problem17:Informaciježrtvamasenepružajunaproaktivannačin.

62. U suprotnosti sa članom 4 Direktive EU, žrtve u mnogim slučajevima ne dobijaju

informacijenaproaktivannačin.Naprimer,prenošenjeodlukažrtvamanakonpodnošenjakrivičneprijaveuvelikojmerizavisiodnaporažrtve,odnosasajavnimtužioceminjenom/njegovomvoljomzasaradnjomusmisluzahtevažrtve.Tonamećedodatnoopterećenjenažrtvekadasunajosetljivijeinajmanjesposobnedatražeinformacije.

Problem18:Nemadovoljnomehanizamakojibiosiguralipružanjeinformacijaputemrazličitih

sredstavakomunikacijeinalakidostupannačin.

63. Generalno ne postoji dovoljan fokus na korišćenje različitih sredstava za pružanje

informacija.Na primer, iako se informacije obično pružaju usmeno, samo povremeno se pružajuputemletaka,aizgledadanepostojijasnaonlinetačkazadobijanjeinformacijaonjihovimpravima.

64. Pilot projekti su važna polazna osnova za širenje pružanja informacija, ali mogu biti

ograničenogobuhvata.Naprimer, Služba za informisanjeoštećenih lica i svedokauVišem javnomtužilaštvuuBeogradupruža informacijeopravimaoštećenih lica i svedokaukrivičnompostupkuuprošurama,prekotelefonaiuelektronskojkomunikaciji,alijeograničenanakancelarijuuBeogradu.Sličnotome,utojslužbijepripremljenletakzaslanjesvedocima,alineisvimžrtvama.Letcisunaišlinapozitivanprijem,alibinjihovuticajbiovećidasuširedistribuiraniidasadrževišeinformacija,kaoštotozahtevaDirektivaEU.


65. Uprkos obavezama prema EU, nisu uspostavljene nikakve mere usmerene ka

obezbeđivanju informacijau jednostavnomobliku.Takođenisuutvrđenemerekojebiobezbediledapraktičaribuduvišeobučeniisvestiznačajaprilagođavanjasvogjezikasituacijižrtve.

66. Važne inicijative ili pilot projekti za pružanje informacija žrtvama to čine bez dodatnih

resursakrozkancelarijekojeobavljaju idrugeposlove.Todovodido rizikadaovi službenicibudunedovoljnofokusiraninazadatkekojisetičužrtava.Naprimer,neki ispitanicinavodedanisumoglidapružeinformacijenaproaktivannačinzbogmanjkaresursa.Onisučestofokusiraninaspecifičnegrupe žrtava, kao što su žrtvenasiljauporodici i žrtve trgovine ljudimana račundrugih žrtava. Todovodidorizikaodstvaranjanezadovoljstvameđupružaocimauslugaismanjenjakvalitetausluge.

Problem19:Manjakljudskihresursaugrožavamogućnostzaispunjavanjeobavezepružanja

informacija.


5 PREVOĐENJEITUMAČENJE

PravonaprevođenjeitumačenjepremaDirektivi

67. Direktiva EU predviđa prevođenje i tumačenje za žrtve. Prema članu 7(1), kada žrtva negovorijezikkojisekoristitokomkrivičnogpostupka,njemuilinjojtrebadabudeobezbeđenprevod,besplatno,tokombilokograzgovorailisaslušanjanasudu,uskladusanjegovom/njenomulogomupostupku.

68. Direktiva utvrđuje pravo na dobijanje prevedenih kopija dokumenata vezanih za njihov

predmetnajezikukojirazumeju.Tojedostupnožrtvamauskladusnjihovomulogomupostupkuiza dokumentaciju koja je suštinska za ostvarivanje njihovih prava u krivičnom postupku. Direktivatakođedefinišeminimalnezahteveupogledutogakojadokumentacijamoradabudeprevedena.

69. Prevodključnihdokumenataiodlukajevažankakobiseobezbedilopotpunoučestvovanje

žrtveunjihovompredmetu,razumevanjepreduzetihradnjiirazlogaizatakvihradnji.Pravotakođeobezbeđuje da se informacije pružaju na način koji se može razumeti (npr. uzimajući u obzirlingvističkesposobnosti,emocionalniiintelektualnikapacitetipismenost).

Prevođenjeitumačenjepremasrpskomzakonu

70. ZKPutvrđujepravonaprevođenjeitumačenje.Član11navodida„stranke,svedociidrugalicakojaučestvujuupostupkuimajupravodautokupostupkaupotrebljavajusvojjezikipismo“idatroškoveprevođenjaitumačenjasnosidržava.

71. ZKPprevazilazi zahteveDirektive EU.DokDirektiva EU ograničava prava u ovoj oblasti naspecifične situacije (npr. ispitivanje, učestvovanje na suđenju ili za određena dokumenta), ZKP nedefinišetakvaograničenja.

72. Ipak,član11ZKPneutvrđujepravonaprevođenjeitumačenjespecifičnozažrtve/oštećena

lica.Umestotoga,ovajčlannavodi„drugalicakojaučestvujuupostpuku“.Uvećini instanciovakvadefinicijapokrivaižrtve.Međutim,diskrecijauodlučivanjukotrebadaimapristuptakvimuslugamadovodidorizikadajenekežrtvekojimajetakvauslugapotrebnanedobiju.

73. Suprotno Direktivi EU, ne postoje posebne odredbe koje utvrđuju pravo na osporavanje

odlukedaseneomogućeuslugeprevođenjaitumačenja.18Član438(5)ZKPutvrđujepravonažalbu

protiv odluke suda da ne obezbedi usluge prevođenja i tumačenja. Iako je ovomožda delotvoranžalbeni sistem za odbranu, žrtvama ne pomaže podnošenje žalbe na presudu, ukoliko je donetaosuđujućapresuda.Čakiuslučajuoslobađajućepresude,zažrtvućeverovatnobitištetnodaprolazikroz žalbeniproces. Žalbeni sistembi zapravo trebalodabude fokusirannaodlukuoprevođenju itumačenju.

18VidiVäätäinen,S.,Izveštajoprocenipotrebastatusapodrškesvedocima/žrtvamaukrivično-pravnomsistemuSrbije,str.26.


Prevođenjeitumačenjeupraksi

74. Većinaispitanikanavelojedanemaproblemasaprevođenjemzažrtve,navodećidasute

uslugeuvekdostupnekada jepotrebno idasubesplatne.Čini sedasuodgovoriprvenstvenobilifokusirani na situacije u kojima je prevođenje neophodno za napredovanje i uspešnost predmeta(npr.razgovorisapolicijom,svedočenjetokomsuđenja).Međutim,postojinekolikoprimeraslučajevaukojimauslugeprevođenjanisubiledostupneudelovimapostupkailinisubilebesplatne(npr.jednaNVOjemoraladaplatiuslugeprevođenja,jerprevođenjesudskihtumačanijedobrofunkcionisaloiodlagalojeproces).

Problem20:Nemajasnihinformacijaopotrebamazaprevođenje.

75. Zarazlikuodusmenogprevoda,pitanjevezanozaprevođenjedokumenatajemanjejasno.

Premavođenimrazgovorima,nemainformcijaotomekoliko(dobro)jeregulisanopitanjeprevođenjadokumenata. Istaknuto je da je to potrebnoumalombroju slučajeva, jer u Srbiji postojimali brojžrtavakojegovorestranijezik.

Problem21:Zahtevizaprevođenjemseneispunjavajuupraksi.

76. Uprkos pozitivnim odgovorima u razgovorima, rezultati ankete ukazuju da su

zainteresovanestranezabrinutezbogprevođenja:

• 60% ispitanika smatra da postoje sledeći problemi: prevođenje nije dostupno,prevođenjejedostupnosamonaodređenimjezicimaiprevođenjedokumenatazahtevapunovremena.

• 35%ispitanikasmatradasepismenapotvrdaprijavežrtve‘nikada’neprevodi• Samo33%navode da bi samaprijavamogla da bude na jeziku žrtve uvek ili često. To

možedasprečiprijavljivanjekrivičnihdela,kaoidasmanjikvalitetitačnostuzeteizjave.• 56%ispitanikanavodedaseinformacijeopravimažrtavasamo‘ponekad’prevode.• 44% ispitanika smatra da je prevođenje tokom ispitivanja policije dostupno samo

‘ponekad’.• 15-25%ispitanikasmatradaprevođenjedokumentacijekojaseodnosinasuđenjenikada

nijedostupno,dok50-55%smatradajesamoponekaddostupno.• 22% ispitanika smatrada seprevodobrazloženjaodlukeoprekidupostupkanikadane

dostavlja,a44%navodidasedostavljasamoponekad.

77. Rezultatizaprevođenjetokomsuđenja/ročištasupozitivniji.Konkretno,56%navodidaseuslugeprevođenjapružaju‘uvek’,a17%dasepružaju‘često’.

78. Postojesnažnaodstupanjaupercepcijipitanjaprevođenjaizmeđupravosudnihpraktičarai

OPŽ.Ovaanketanepružastvarnepodatkeo ishodima,većprikazuje jasnerazlikeustanovištimaoproblemimauovojoblasti.Potrebnojedodatnoistraživanjekakobiseprocenilodaližrtvekojimajepotrebnapomoćuprevođenjudobijajutupomoći,akone,kojisupokretačitakvihproblema.


79. Potrebno je istražiti dodatnapraktičnapitanja.Naprimer, koliko je vremenapotrebno zaprevođenje predmeta i koliko se to razlikuje ukoliko je reč o neuobičajenom jeziku. Na osnovuiskustavadržavačlanica,ovosurizičnapitanjakojajepotrebnoproceniti.

Grafikon8.Pružanjeuslugaprevođenja

Grafikon9.Problemisaprevođenjemzažrtve

Problem22:Nepostojiodgovarajućimehanizamzaregulisanje(procesa)prevođenja.

80. Izgledadanepostojimehanizamzasistemskoregulisanjeprocesaprevođenjauskladusa

Direktivom EU. Ovaj mehanizam je neophodan kako bi se osigurao transparentan, delotvoran idosledansistemzadonošenjeodluka,kaošto jeodlukada ližrtva imapravonaprevođenje,kakvoprevođenjetrebasprovesti,vremezatakavprevodižalbeniprocesprotivnegativneodluke.

81. Sveusvemu,postojeznačajnorazličitistavovidržavnihinedržavnihakteraupogledutogadalisistemprevođenjafunkcionišedelotvornoidalijedovoljnodostupanzaonekojimajepotreban.Potrebno je dodatno istraživanje kako bi se objektivnije utvrdio obim ovog problema, uključujućinačin na koji sistemprevođenja funkcioniše i obimu kome žrtve koje ne govore srpski jezik imajupristupovimuslugama.

22.235.3

22.25.6

27.8016.7

22.2

33.3

44.441.2

55.644.4

5033.3

5055.6

44.438.927.8

16.717.611.1

27.811.1

16.711.1

11.116.7

5.616.7

16.75.9

11.122.2

5022.2

5.616.7

27.822.2

0 20 40 60 80 100 120

Prilikompodnošenjaprijave

Pismenapotvrdanjihoveprijave

Informacijeopravima

Tokomispitivanjapolicie

Dokumentacijavezanazaistragu

Prilikomsvedočenjausudu

Dokumentacijavezanazasuđenje

Dokumentacijavezanazakompenzaciju

Informacijeoodlucioobustavljanjukrivičnogpostupka

Informacijeovremenuimestusuđenja

Glavnadokumentacijaukrivičnompostupku


5.917.6

5.917.6

29.417.641.2

41.2

29.441.2

35.329.4

35.323.517.611.8

0 20 40 60 80 100 120

Prevođenjenijedostupno

Prevođenje jedostupnosamonaodređenimjezicima

Prevođenjedokumenataoduzimapunovremena

Prevođenje jedostupnosamopripodnošenju prijave

Nijeproblematično Delimičnoproblematično

Veomaproblematično Izuzetnoproblematično


6 ZAŠTITA

PravonazaštitusvihžrtavapremaDirektivi(članovi18i19)

GLAVNIASPEKTIZAŠTITEŽRTAVA

Žrtvetrebadabuduzaštićene.Žrtveinjihovičlanoviporodicatrebadabuduzaštićeniodsekundarnei ponovljene viktimizacije, od zastrašivanja i odmazde, uključujući rizik od emocionalne ilipsihološkeštete,iodfizičkeštete.Dostojanstvožrtvetokomsaslušanjaisvedočenjatakođetrebadabudezaštićeno.

Trebaizbegavatikontaktizmeđužrtveipočinioca.Kontaktizmeđužrtve(injihovihčlanovaporodice,kada je potrebno) i počinioca treba izbegavati u prostorijamagde se sprovodi krivični postupak,osimakokrivičnipostupaknezahtevatakavkontakt.Toznačidaupraksižrtveipočiniocitrebadaboraveuodvojenimprostorimazačekanje.

Žrtvetrebadabuduzaštićeneoddalještetetokomkrivičneistrage.Urazličitimfazamakrivičneistragežrtve treba da budu zaštićene od dalje štete, tako što će se obezbediti da razgovori budusprovedeni bez neopravdanog odlaganja i da budu svedeni na minimum koji zahteva krivičnaistraga.Žrtveimajupravonapratnjunjihovogpravnogzastupnikaiosobepoizboru.Žrtvemorajudaprođumedicinskipregledsamokadajetostrogoneophodnoibrojtihpregledatrebadabudesvedennaminimum.Ovoimazaciljsmanjenještetekojasenanosižrtvama–pogotovožrtvamaseksualnognasilja–zbogtogaštomorajuvišeputadaprolazepreglede,kojeponekadsprovoderazličitiljudinazahtevrazličitihinstitucijailistranakaupostupku.

Zaštitasvihžrtavapremasrpskomzakonu

82. ZKP reguliše zaštitu žrtava kroz odredbe koje se odnose na posebno osetljive svedoke i

zaštićenesvedoke.PodrazumevasedasuodredbeZakonaomaloletnimučiniocimakrivičnihdela ikrivičnopravnojzaštitimaloletnihlicatakođerelevantne,iakoonenisuanaliziraneuovomizveštaju.FizičkazaštitajemogućapoZakonuprogramuzaštiteučesnikaukrivičnompostupku.

83. PravoizbegavanjakontaktaizmeđužrtveipočiniocajeuodređenojmeriregulisanoZKPu

delu vezanom za zaštitu svedoka – posebno osetljivih svedoka. Podrazumeva se da Zakon omaloletnimučiniocimakrivičnihdela ikrivičnopravnojzaštitimaloletnih licasaržidodatneodredbe.Član104srpskogZKPpropisujedaposebnoosetljivisvedoknemožebitisuočensaokrivljenim,osimako to sam okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli vodeći računa o stepenu osetljivostisvedoka i pravima odbrane. Međutim, pristup iskorišćen u ZKP sadrži nedostatke u poređenju saDirektivomEU.

Problem23:Izbegavanjekontaktajeograničenosamonaposebnoosetljivesvedokeimaloletne

svedoke.

84. Pravila o izbegavanju kontakta između žrtve i prestupnika su ograničena na posebno

osetljivesvedokeilimaloletnesvedoke.Kaotakva,onaseneprimenjujunasvežrtvekrivičnihdelakaoštotozahtevaDirektivaEU.Štaviše,pravožrtvenaizbegavanjekontaktasapočiniocemmožebitiponištenoukolikotozatražipočinilac.


85. Iako ‘izbegavanje kontakta’ nije apsolutno pravilo, trebalo bi da postoji procedura za

utvrđivanjepotrebezabilokakvimkontaktomizmeđupočiniocaižrtve.OgraničavanjezahtevazaizbegavanjemkontaktatrebadauzimajuuobziropšteciljeveDirektiveEU,uključujućizaštitužrtveodzastrašivanja i sekundarne viktimizacije, istovremeno obezbeđujući pravo na pravično suđenje započinioca. To podrazumeva da u slučajevima kada se traži kontakt između žrtve i okrivljenog,potrebnojedapostojeprocedurezautvrđivanjedalijekontaktzaistaneophodanzapostupkaidaliciljkontaktamožebitipostignutdrugimsredstvima(npr.ispitivanjemodstraneadvokataodbrane).

86. ZKPpredviđa suočavanjeokrivljenog sa svedocimaukoliko senjihovi iskazinepoklapaju.

ZKPpropisujetačnuproceduruizahtevadaokrivljeniisvedoksedesuprotnojednidrugima,dačitajusvoje iskaze i razgovaraju o verodostojnosti svojih izjava. Generalno, ovakvo sučeljavanje se nedozvoljavakada je rečoosetljivim svedocima,osimakookrivljenine zahteva suočavanje, aorganpostupkagaodobriimajućiuviduosetljivostsvedoka.

87. Zahtevanjeodžrtvedasedisuprotnoodosobekojaihjeviktimizovalaidaseraspravljajuo

onomeštosedogodilomožebitiveomaštetnozažrtvu,bezobziradalisežrtvasmatraosetljivom

iline.Nije identifikovananijednadržavačlanicaEUkojasprovoditakavsistemsuočavanjau istrazi.Principsuočavanjasečestoposmatraukontektsusuđenja,aliupravilnoregulisanimokolnostimainenatakopotencijalnoštetannačin.

88. SuprotnoDirektivi(član19(2)),nisuidentifikovaninikakvizakonskipropisikojizahtevajuda

novezgradesudovaimajuodvojeneprostorezačekanjezažrtve.

Problem24:Nemaposebnihzahtevazaograničavanjemedicinskihpregleda.

89. OgraničenjepregledaoštećenestraneuokviruZKPjenedovoljnousklađenosaDirektivom

EU.Član127ZKPpropisujefizičkipregledoštećenestraneodstranestručnjakauslučajvimasumnjeupovrede. Ovaj zahtev može da se ispuni medicinskom dokumentacijom ili drugim podacima izpredmeta, ukoliko fizički pregled nije neophodan po mišljenju eksperta. Član 127 stoga dajeograničenemogućnosti za umanjivanje brojamedicinskihpregleda, ali ne ukazuje na to kao cilj, nepruža smernice o okolnostima u kojima jemedicinski pregled neophodan i ne definiše zahteve zaograničavanjetakvihpregleda.

90. Zahtevizapsihijatrijskoispitivanjesvedokaizazivajuzabrinutost.ZKPiz2011.godineuvodivrlokontroverznumogućnostzahtevazapsihijatrijskimpregledomsvedoka,ukolikopostojesumnjeukapacitetesvedokadaprenesesvojeznanje ili zapažanja.19Drugezemljetakođekoristemogućnostpsihijatrijskog ispitivanja,međutim, uspostavljena su detaljna pravila za utvrđivanje cilja ispitivanjakoja su fokusirana na situacije u kojima postoji sumnja u kredibilitet i pouzdanost svedoka.Sposobnostprenošenjainformacijaseobičnonekoristikaorazlogzamedicinskoispitivanje.

19VidiŠkulicM,Položajžrtvekrivičnogdela/oštećenoglicausrpskomkrivičnomzakonu–trenutnistatus,potrebneimogućeizmene,decembar2015.


91. Zabrinutost u vezi sa sposobnošću prenošenja informacija treba da bude rešena pomoću

mera podrške, a ne psihijatrijskog pregleda. Neke žrtve mogu imati poteškoće u izražavanju,pogotovo one sa teškoćama u učenju i problemima mentalnog kapaciteta. Primarna sredstva zapružanje pomoći takvim žrtvama treba da budu podrška (npr. korišćenje posrednika za tumačenjepitanjasvedoku)umestopsihijatrijskogpregleda.Toćepoboljšatinjihovedokaze ipodržatinjihovoučestvovanje u postupku. Sadašnji pristup ZKP pokreće niz zabrinutosti u smislu usklađenosti sačlanovima1,18i22DirektiveEU.

Zaštitasvihžrtavaupraksi

92. Praktičari smatraju zaštitu žrtava važnom, ali isitanici navode širu zabrinutost oko

dostupnosti i korišćenja zaštitnih mera za žrtve. Što se tiče mera za sve žrtve, samo 21%zainteresovanihstranasmatradapostojeodgovarajućemerezaizbegavanjekontaktačestoiliuvek,doksamo16%navodidapostojemerezaumanjivanjebrojarazgovora.Procenatjejošmanji(15%)kadajerečomogućnostidažrtvupratiosobapoizboruiumanjivanjubrojamedicinskihpregleda.Situacijajemaloboljakadajerečoispitivanjimakojasedogađajubezneopravdanogkašnjenja(37%smatradaje to slučaj uvek ili često). Ipak, čak i ako se uzmu u obzir potreba, sudska diskrecija i drugaprihvatljivaograničenja,rezultatisnažnoukazujudaseovapravaneobezbeđujuupraksi.

Grafikon10.Merezaštitezasvežrtve

Problem25:Nedovoljnemerezasprečavanjekontaktaizmeđužrtavaiosumnjičenih.

93. Žrtvesečestosuočavajusapočiniocimatokomistražnogpostupka.Generalno,odžrtavasetražidasvedočeuzprisustvopočinoica.Istražniorganičestoprvistupajuukontaktsapočiniocem,azatimstupajuukontaktsažrtvom.Običnožrtvesedelicemulicesapočiniocemtokomnjegovogilinjenogsvedočenja.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Individualnaprocena

Merekojećeobezbediti izbegavanjekontaktažrtvesa…UmanjivanjeispitivanjažrtveSmanjenjebrojaupućivanja

ŽrtvamožedaimapratnjuosobepoizboruBrojmedicinskihpregledajesmanjen

ZaštitaprivatnostiNeobjavljivanjeimenažrtve

Razgovorisažrtvomseobavljajubezneopravdanog…Sprečavanjeobjavljivanjaujavnosti



94. Takvosuočavanjemožedananesepsihološkuštetužrtviidaneprimerenoutičenanjihovo

svedočenje.Sistem takođestvaranepotrebnoopterećenje za tužiocekojiprepoznajupotencijalnuštetukojusistemnanosižrtvama.Konkretno,činisedanepostojedetaljniprotokoliilismernicekakobiseizbeglaštetazažrtvuuslučajusuočavanja.

95. Na tužiocima je da uspostave ad hocmere za sprečavanje štete. Razgovori pokazuju dasuočavanjemžrtveipočiniocatrebaupravljatinakreativannačin.Navedenjeprimergdejepočinilackoji se nasilno ponašao prema žrtvi u javnom tužilaštvu fizički odvojen tako što su između stranastavljenistolovi.

96. Izbegavanjekontaktajemoguće,alisamokaoizuzetakodpravila. Istražniorganimogudapokrenu administrativnu proceduru za izbegavanje kontakta između žrtve i osumnjičenog, ali tofunkcionišekaoizuzetakoduobičajeneprocedurekojazahtevakontakt.Brigaokopotencijalneštetežrtvama dovodi do situacije da tužioci više puta pokreću proceduru za izbegavanje kontakta, štopredstavljadodatnoadministrativnoopterećenjezanjih.

97. Neki ispitanici navode da treba da postoji kontakt između žrtve i počinioca kako bi se

zaštitila prava na odbranu, ali je pitanje koliko su prava odbrane ugrožena ukoliko se nameće

izbegavanjekontakta.Izpostojećeprakseumnogimzemljamajejasnodatakvapravamogudabuduzaštićenabezzahtevanjadasežrtvasuočavasapočiniocem.Primetnojedasepravaodbraneipravona pravično suđenje često javljaju kao razlozi za nesprovođenjemera za adekvatnu zaštitu žrtava.Direktiva EU je pažljivo pripremljena kako bi uzela u obzir pravo na pravično suđenje i bila upotpunosti usklađena sa Poveljom EU o osnovnim pravima. Kao takvi, potrebno je pažljivo pratitiširokeargumenteopravuodbraneitakviargumentitrebadabudurazmatraniodslučajadoslučaja,ukolikopostojipojedinačanispecifičanrizikodkršenjaprava,anekaorezultatvelikihograničenja.

98. Čini se danepostojemere koje propisuju izbegavanje kontakta između žrtve i počinioca

tokom suđenja. Međutim, Služba za oštećena lica i svedoke predstavlja dobar primer gde jepokušanorazdvajanje.Službatežidavršikoordinacijurazličitihvremenadolaskazažrtvuipočinioca.Iakojeovopozitivanpristup,takođepostojeograničenjauovojinicijativi,uključujućičinejnicudajepotrebno obezbediti izbegavanje kontakta u prostorijama i da se ta inicijativa primenjuje samo uograničenombrojusudova.

Problem26:Postojećisistemneštitižrtveupotpunostiododlaganjaispitivanja

99. Izgledadapostojinedostatakkonkretnihmerailizahtevakojibiomogućilidaseispitivanje

odvijabezneopravdanogkašnjenja.Štaviše, takođenepostoje smernice ilipravilao situacijamaukoje odlaganje čineopravdanim.Ovenalaze je podržalo37%ispitanikakojismatrajudaseprvoispitivanječestoiliuveksprovodibeznepotrebnogodlaganja.

100. Ispitanici su naveli da se razgovori sa žrtvama obično sprovode odmah, ali su koristi

ispitivanjabeznepotrebnogkašnjenjatakođeograničene,jerseiskazinemogukoristitikaodokaz.

Ovaj problem se dodatno pogoršava zbog dugih kašnjenja između prvog razgovora i naknadnograzgovorazatužiocem.


Problem27:Svedociioštećenestranemorajudaponavljajusvojeiskaze.

101. Više od polovine ispitanika (53%) navode da je broj intervjua samo u nekim slučajevima

svedennaminimum.Toukazujedaumanjivanjebroja intervjuanijestandardnapraksau istražnimpostupcima u Srbiji, što je u suprotnosti sa članom 20(b) Direktive EU – čak i uzimajući u obzirograničenjavezanazapravonaodbranuidiskrecijusudstva.

102. Negativan uticaj ponavljanja svedočenja je detaljno dokumentovan i prikazan u

zabrinutostima ispitanika, od kojih 90% smatra izuzetno problematičnim da žrtva bude ispitivanavišeputa,odstranerazličitihprofesionalaca.Sličnotome,žrtveuSrbijisečestožalenaponavljanjeisuočavanjesamnogimrazličitimispitivačima.

103. ProcedurekrivičnogpostupkapropisaneuZKPautomatskizahtevajudažrtva,oštećenolice

ilisvedokponavljajuiskazeiznetetokomprvograzgovorasapolicijom.VažećisrpskiZKPnavodidapolicijamožedaispituježrtvuuvremepodnošenjaprijave,alidasamorazgovorkojisprovodiistražniorgan(tj.tužiilac)možebitiprihvatljivkaodokaz.RazumesedajeovopromenapristupauodnosunaZKPiz2013.Činjenicadaiskazžrtvepolicijanemožedasnimakaodokazsesmatraproblematičnom,pomišljenju90%ispitanika.

104. Ciljevi ovog pristupa nisu jasni, ali se spekuliše da je cilj da se spreči da se iskazi žrtve

razlikuju u policiji i tužilaštvu.Verovatno ovaj cilj može biti ostvaren kroz druge pristupe i poredtoga, ukoliko je ovoproblem, neprepoznaje činjenicuda se sećanje žrtve o događajimanormalnomožemenjativremenom.Toneznačiobaveznodaiskazinisutačni,većdasepamćenjefokusiranarazličitespektekrivičnogdelaishvataonoštosedogodilonarazličitenačineurazličitomtrenutku.Toznači da važne informacije koje se zabeleže odmah nakon krivičnog dela mogu biti izgubljene, tekasnijenemogudasekoristekaodokaziiukolikožrtvazaboravituinformaciju.

105. Odlaganje između iskaza datih policiji i tužiocu može da utiče da žrtva predstavi

kontradiktorneiskazeilisvedočenja.Ispitanicinavodedaiakojetužilacobaveštenoprijavištoprejetomoguće,nekadanijemogućeuperioduod šestmeseci ili čak godinudanadaotpočne istragu iuzmeiskazekojibibiliprihvatljivikaodokaz.

106. DirektivaEUjefleksibilnausmanjenjubrojarazgovora,uzimajućiuobzirbrojneokolnosti

kojemoguzahtevatidodatneintervjue.Iporedtoga,trenutnipristuprizikujedabudeusuprotnosisačlanom20(b)DirektiveEU.Čakidanijeusuprotnostisačlanom20(b)Direktive,ovakavpristupještetanzažrtvuzbogponavljanjadavanjaiskaza.Pristupjeusuprotnostisakrajnjimciljemčlana20(a)Direktive(saslupavanježrtavabezneopravdanogodlaganjanakonkrivičnogdela)iverovatnobiciljeviovogzahtevimoglibitidostignutikrozalternativnasredstva.

107. VećinaispitanikapodržavapromenuZKPtakodainformacijedobijeneuvremepodnošenja

prijavemogudabuduprihvatljivekaodokaz. Ispitanici ističudabibilokakvapromenaomogućiladodatnasaslušanjaukolikojetoneophodnoinatemekojetrebarazjasniti.


108. Postoje posebni zakoni koji propisuju izbegavanje ponovljenog saslušanja za decu. Iakoposebnizakonikojiseodnosenadecunisuanalizirani,ispitanicinavodedatizakonisadržeodredbeoograničavanjuponovljenogsaslušavanjadece.Celokupanutisakispitanikajedajesistemzaštitedeceukrivičnompostupkurelativnodobrouspostavljen.

Problem28:Upraksinijeuvekumanjenbrojmedicinskihpregleda.

109. Broj medicinskih pregleda nije uvek sveden na najmanju moguću meru. Prema rečimavećine OPŽ, medicinski pregledi nisu (40%) ili su samo ponekad umanjeni (45%) za žrtve. Štaviše,anketa nije utvrdila nikakve posebne prakse koje bi ograničile medicinske preglede. Ovo odražavaneadekvatnuregulativuuZKP.

Problem29:Žrtvenemožedapratiosobaodpoverenjatokomkrivičnogpostupka

110. PremaZK,žrtvekrivičnihdelamožedapratizakonskizastupnik,alineiosobaponjihovom

izboru.50%ispitanikanavodedažrtvekrivičnihdelanikadanemožedapratiosobaodpoverenja,adodatnih35%navodidajetomogućesamoponekad.

111. Ispitanici navode da moraju da se pridržavaju ZKP i ne mogu da dozvole da osoba od

poverenjaprisustvujesaslušanjima.Toizgledaodražavazabrinutostdabiosobaodpoverenjamoglada utiče na njihove dokaze.Međutim, jasna pravila i odredbemogu biti uspostavljene kako bi seizbeglatakvasituacija.Štaviše,DirektivaEUeksplicitnonavodidaorganimogudaodbijuizboržrtvekrozobrazloženuodlukugdebi‘tokkrivičnogpostupkabioprejudiciran’.

112. Maloletnežrtvekrivičnogdelamogubitiupratnjiosobeodpoverenjatokomsaslušanjaiu

sudu.TojenavedenousrpskomZakonuomaloletnicima.

Problem30:Merezazaštitužrtavaseneprimenjujuuvekdosledno

113. Anketa pokazuje da postoje problemi sa doslednom primenommera zaštite. Kvalitativnipodacipokazujudasemerezaštiteneprimenjujuuvekdosledno.Iakožrtvakrivičnogdelamožebitiodvojenauposebnomprostrojuzačekanjeupolicijiilislužbipodrške,istomoždanijeslučajujavnomtužilaštvu ili sudu, ili možda nije isto širom zemlje. Nedostatak nacionalnih zakonskih odredbi idetaljnihpravilazasprovođenjedoprinoserizikuodnedoslednosti inedostatkatransparentnostizanosioceprava.

PravaosetljivihžrtavapremaDirektivi(članovi22i23)

GLAVNIASPEKTIZAŠTITEOSETLJIVIHŽRTAVA

Pojedinačna procena.Pojedinačna procena se sprovodi kako bi se utvrdilo da li je žrtva posebnoosetljivanadaljenanošenještete(sekundarnaviktimizacija,zastrašivanje, itd.) ikojezaštitnemeresunajboljezaodređenusituacijužrtve.DirektivaEUzahtevadasvežrtveprođuprocenukakobiseizbeglo da samo određene grupe budu identifikovane kao potencijalno osetljive. Pojedinačnaprocena treba da bude sprovedena pravovremeno, što znači da treba da se sprovede uodgovarajućemperiodunakonpodnošenjaprijaveivremenomtrebadabudeponovorazmotrena.Potrebnojeuzetiuobzirželjeipotrebežrtava.


Žrtvatrebadaimamogućnostdaizrazisvojeprimedbenabilokojumeru.Pojedinačnaprocenatrebada bude sprovedena tako da uzima u obzir potencijalne promenljive okolnosti tokom krivičnogpostupka.Obimpojedinačneprocene(npr.kolikodugailidetaljnaprocenamožedabude)možedaserazlikujeuzavisnostiodozbiljnostikrivičnogdelaistepenaočigledneštetekojuježrtvapretrpela.Ova fleksibilnost smanjuje opterećenje na praktičare u pravosuđu. Omogućava da ‘manje teška’krivičnadelaimajublažuprocenu,određenegrupeseautomatskimogusmatratiosetljivim,adrugimogu da prođu detaljnu procenu. Direktiva definiše koji faktori treba da budu uzeti u obzir uproceni.Oniobuhvatajuličnekarakteristike,vrstuiprirodukrivičnogdelaiokolnostikrivičnogdela.

Merezaštite.Tokom istrage,saslušanje žrtava trebada se sprovodiuprostorijamadizajniranim iliprilagođenimzatusvrhu,odstraneiliprekoobučenihstručnjaka,saslušanjetrebadasprovodi istaosoba(osimakotonijeusuprotnostisadobrimsprovođenjempravde),asverazgovoresažrtvamaseksualnog nasilja, rodnog nasilja ili nasilja u bliskimodnosima, osim ako ih ne sprovodi tužilac ilisudija,trebadasprovodiosobaistogpolakaožrtva,ukolikožrtvatakoželi,poduslovomdakrivičnipostupaknebudeprejudiciran.Usudovimatrebadapostojemerezaizbegavanjevizuelnogkontaktaizmeđužrtavaipočinilaca(uključujućitokomiznošenjadokaza),kakobiseosiguralodasežrtvačujeusudnicibezprisustva,kakobiseizbeglonepotrebnoispitivanjeoprivatnomživotužrtvekojenijepovezanosakrivičnimdelomikakobiseomogućilodasesaslušanjedešavabezprisustvajavnosti.Nakonpojedinačneprocenejepotrebnouspostavitispecijalnemere,ukolikojetomogućeuskaldusaoperativnimilipraktičnimograničenjima,iliukolikopostojihitnapotrebazasaslušanjemžrtve,anesprovođenjesaslušanjamožeoštetitižrtvuilidrugoliceilimožeuticatinatokpostupka.

Decažrtve.Automatskisesmatradadecaimajuposebnepotrebezazaštituzbognjihoveosetljivostinasekundarnuiponovljenuviktimizaciju,zastrašivanjeiodmazdu.Decažrtvetakođetrebadaprođupojedinačnuprocenu.

Pravaosetljivihžrtavapremasrpskomzakonu

114. OgraničenezaštitnemereZKPsufoksuiranenaosetljivesvedoke,anenažrtve(oštećena

lica).To stvara rizik da neke žrtve neće imati koristi od takvihmera i stoga ovo nije usklađeno saDirektivomEU.

115. ZKP predviđa osetljive svedoke, ali ne uspostavlja sistem obavezne procene kao što to

zahteva Direktiva EU.Organ postupka može odrediti da je svedok posebno osetljiv. Odluku kojautvrđuje status posebno osetljivog svedoka donosi javni tužilac, predsednik panela ili pojedinačnisudija.20ZKPpropisujefaktorekojetrebauzetiuobzirpriutvrđivanjuosetljivosti-‘starost,iskustvo,životni stil, pol, zdravstveno stanje, priroda, način ili posledice počinjenog krivičnog dela, ili drugeokolnosti’.21

116. Ovajsistempredstavljaosnovuzapojedinačnuprocenu,alineispunjavazahteveDirektive

EU.Konkretno,procenanijeobavezna,nenavodisekojiorganimogudasprovodeprocenuukojimokolnostima,nitidalijemogućesprovestidveproceneidalijeprocenajednogorganaobavezujućazadrugeorgane.

20VidiZakonokrivičnompostupkuRepublikeSrbije,član2(15).21VidiZakonokrivičnompostupkuRepublikeSrbije,28.septembar2011,član103i104.


Pored toga, iako ZKP pokriva vrstu krivičnog dela i okolnosti, lične karakteristike nisu dovoljnopokrivene.

117. ZKP treba da uzme u obzir širi spektar ličnih karakteristika, uključujući zrelost, potrebe ipoteškoćeukomunikaciji,jezičkeveštine,rodniidentitet,etničkupripadnost,rasu,religiju,seksualnuorijentaciju, invaliditet, odnos sa ili zavisnost od osumnjičenog/okrivljenog lica, zavisnost oddroge/alkohola, prethodno iskustvo sa krivičnim delima, eksterne životne okolnosti (razvod,ožalošćenost,nezaposlenost,itd.),istrukturesocijalnepodrške.22MoždajereferencaizZKPna‘ilidrugeokolnosti’dovoljnazapokrivanjedrugihličnihkarakteristika.Međutim,nemadovoljnosigurnostiokoterminai‘okolnosti’moguzapravodabudutumačenetakodaneobuhvatajuličnekarakteristike.

118. Usrpskomsistemunisupronađenapravilazautvrđivanjeosetljivosti.OvopodržavajunalaziVäätäinen23(2015)kojinavodidasrpskiZKPnesadržineophodnesmernicezaistražneorganeijavnetužioce o njihovoj obavezi da identifikuju žrtve u najranijoj fazi. ZKP uključuje faktore kao što suživotnistil,kojiseuzimajuuobzirprilikomodlučivanjaotomeda li sežrtvaosetljiva.Međutim,nepostojesmerniceilidrugemerekojebipomoglepraktičarimautumačenjuovihzahteva.Sličnotome,nepostojiobjašnjenjeotomenaštasvedoktrebadabudeosetljivkakobibiodefinisankaoosetljivisvedok.Ovatvrdnjajepodržanaodgovorimaispitanikakojinisumoglipreciznodaobjasneznačenjesvakogkoncepta.

119. UZKPpostoje neke zaštitnemere za posebnoosetljive svedoke ili zaštićene svedoke, ali

one nisu u potpunosti usklađene sa Direktivom EU. ZKP ne definiše nikakve zaštitne mere kojepredviđa član 23(2) Direktive EU. Prepoznaje se da možda postoje posebni propisi u oblasti, alinijedantakavpropisnijeidentifikovan.Kadajerečočlanu23(3),ZKPdefinišenekemere,aliuzbrojnaograničenja.Konkretno,nekemeresudostupnesamozaštićenimsvedocima,alineižrtvama.

Identifikovanjeosetljivihžrtavaupraksi

120. NepostojidovoljnosmernicauZKPonačinusprovođenjapojedinačneproceneiorganizuje

sevrlomaloobuka,akoihuopšteima.PojedinačnaprocenaseuglavnomsprovodiuskladusaZKPbez dodatnih protokola koji regulišu ili vode procenu osetljivosti. Procena je zasnovana nasopstvenom iskustvu praktičara i njegovo stručnosti.Međutim, oni ne smatraju uvek da posedujuneophodno znanje ili veštine za sveobuhvatnu analizu osetljivosti. Takođe su navedena pitanjaemotivnogopterećenjapraktičarakojidonoseodlukeoosetljivostibezdovoljnoobukeilismernica.

22VidiPriručnikzasprovođenjepropisainajboljihpraksizažrtvekrivičnihdelauEvropi,VictimSupportEurope(Dostupnona:http://victimsupporteurope.eu/activeapp/wp-content/files_mf/1385974688NewVersionVSEHandbookforImplementation.pdf)23 VäätäinenS.,Izveštajoprocenipotrebaostatusupodrškezasvedoke/žrtveusrpskomkrivično-pravnomsistemu,avgust2015,OEBS.

Problem31:Dodeljivanjeosetljivostižrtvamasenesprovodidoslednoipraktičarimanedostaju

smerniceiobuke


121. Postoje pozitivni primeri za prevazilaženje nedostataka u smernicama o osetljivosti. Naprimer, u slučajevima nasilja u porodici, državni organi često uključuju Centre za socijalni rad zapotrebe procene osetljivosti žrtve, potrebe za zaštitnim merama i, ako je potrebno, sprovođenjemerakojeodredisud.Ovajpristupmožedasmanjirizikodnedostatkasmernicaiprotokola.

122. Javni tužioci često sarađuju sa školama, medicinskim ustanovama i drugim akterima u

dobijanju informacija o situaciji žrtve.Ove informacije se koriste kako bi doprinele proceni nivoaosetljivostižrtveiutvrđivanjadmerazaštite.Iakojeovopozitivnouodređenomsmislu,potrebnojedobiti saglasnost žrtve–pogotovoukolikožrtvaneželidaodređeniorganibudusvesnipočinjenogkrivičnog dela. Tomože da bude naročito važno ukoliko informacija uključena u predmeta kasnijebudedostupnaodbraniuskladusapravilimaoobjaljivanju.

Problem32:Žrtvenisubliskouključeneuprocenuosetljivosti.

123. Suprotnočlanu22(6)DirektiveEU,žrtvesuretkouključeneudonošenjeodlukaonjihovoj

osetljivosti.Bilokakavprocesprocenejepogrešanbezuključivanjažrtve.Štaviše,isključivanježrtveizovogprocesamožedabudeštetnozanjihovoporavak,jerimoduzimakontrolu.

124. Informacija kojepolicijaprikupljao žrtvi sene razmenjujuuvek sa istražnimorganima ili

sudijamanakoordinisannačin.Čestoseprenoseograničeneinformacijeizmeđupolicije i istražnimorgana,presamogpočetkaistrage.Unekimslučajevimajerazmenainformacijaograničenanaime,prezime,krivičnodeloi,unekimslučajevima,zanimanježrtve.Čestonemadovoljnoinformacijakakobiseutvrdilaosetljivostžrtve.

Zaštitaosetljivihžrtavaupraksi

125. Anketeukazujenabrojneizazozvekojiograničavajuuticajzaštitnihmera.Najvećiproblemje što se zaštitnemere ne koriste uvek ili nije procenjena potreba za zaštitnimmerama. Često sedešavadazaštitnemerebududostupnesamozažrtveodređenihkrivičnihdela.

Problem33:Mehanizmizaprikupljanjeinformacijarelevantnihzaosetljivost

dovodedonepotpunihinformacija.


Grafikon11.Izazoviuzaštitiosetljivihžrtava

Problem34:Dostupnezaštitnemereneštiteuvekžrtvuudovoljnojmeri.

126. Zaštitnemere seuglavnom fokusirajuna zaštitu žrtveuprostorijama javnog tužilaštva ili

sudovima,ignorišućizaštituvanovihprostorija.PostojemnogiprimeridobreprakseširomEvropeisvetaonačinuublažavanjaovihrizika(npr.mobilnitelefonizahitnepozive,brojevizaslučajpanikeilinarukvicezapraćenjeprestupnika), iako trebanapomenutidaseDirektivaEUne fokusirana takvemere u odnosu na osetljive žrtve. S tim u vezi, član 18 ne definiše opšte zahteve za sprovođenjeprocedurazafizičkuzaštitužrtavainjihovihčlanovaporodicekadajetopotrebno.

127. Posebnapažnjajeposvećenazaštitižrtavanasiljauporodiciupraksi. Ispitanici ističudajepostignutnapredakuproceniosetljivosti izaštitižrtavanasiljauporodici.Međutim,anketaukazujeda su takve žrtve i dalje čestonedovoljno zaštićene, jer seneposmatrajuuvekkao žrtve krivičnogdela.

Problem35:Zaštitnemeresenekoristedovoljno.

128. Većina ispitanika (85%)navodida jenekorišćenje zaštitnihmera izuzetnoproblematično.

Kvalitativni podaci pokazuju da su zaštitne mere predviđene za žrtve nasilja koje se ne sprovodeadekvatno u odnosu na potrebe žrtava. Ispitanici ističu veliku nesrazmeru između malog brojausvojenihmeraimnogovećegbrojaincidenatavezanihzanasiljeuporodici.

129. Zaštitne mere se koriste samo u kontekstu određenih vrsta krivičnih dela. Iako rezultatianketepokazujudasesvakaprocenaosetljivostisprovodinapojedinačnojbazi,onitakođeukazujuda određene grupe žrtava ne dobijaju zaštitu (npr. žrtve krađe ili pokušaja silovanja). Pored toga,rezultatianketeukazujudažrtvetrgovineljudimaneuživajuistezaštitnemerekao,naprimer,žrtvenasilja u porodici kada je reč o zabrani prilaska.

5.30

5.00

5.30

10.5

26.3

10

31.6

47.4

36.8

50

42.1

36.8

36.8

35

21.1

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Neprocenjujesepotrebazazaštitom

Zaštitnemerenisudostupne

Zaštitnemeresenekoriste

Zaštitnemeresudostupnesamozažrtveodređenihvrstakrivičnihdela

Nijeproblematično Delimičnoproblematično

Veomaproblematično Izuzetnoproblematično

Victims’ rights and services in Serbia |41

ObavezeizDirektivekojeseodnosenaobuku

130. Član25Direktivedefinišeobavezekojeseodnosenaobuku.Obukezasvestručnjaketrebadabudu u skladu sa njihovim nadležnostima i nivoom kontakta koji imaju sa žrtvama. Potrebno jeobezbediti kako opšte tako i specijalizovane obuke u cilju povećanja svesti o potrebama žrtava,omogućavajući nadležnima koji su u kontaktu sa žrtvama da prepoznaju žrtve i da prema njimapostupajuspoštovanjem,naprofesionalaninediskriminatorannačin(član25(5)).Obukubitrebalodapratesmernice,preporukeirazmenanajboljeprakse.24

131. Uzavisnostiod različitihprofesija i institucijakoje suukontaktu sa žrtvama, različiti su i

nivoiobavezakojeseodnosenaobezbeđivanjeobuke:

• službenici koji će verovatnodoći u kontakt sa žrtvama, kao što supolicijski službenici isudskoosoblje,morajuproćiobuku(25(1)),uključujućituspecifičneobukezapripadnikepolicije i sudsko osoblje o tome kako da sproveduprocenupotreba svake pojedinačnežrtvezaposebnimzaštitnimmerama(preambula61);

• odpravosudnihakademijaćesetražitidaorganizujuobuku(25(2));• državećepreporučitidaobukabudeobezbeđenaiadvokatima(25(3));• državećepreporučitidaslužbezapružanjepodrškežrtvamaobezbedeobuku(25(4)).

132. Zahtevi koji se odnose na obuku definisani članom 25 Direktive Evropske Unije moraju

poštovatinezavisnostpraktičara.Različitinivoiobavezaodražavajustavovezemaljačlanicadailinemoguilibiimalipoteškoćadatražeodpravosudnihakademija,agencijazapodrškužrtvamaidrugihtelakojasunezavisnaoddržavadaispuneodređenapravilairegulative.Međutim,uslučajubrojnihprofesija,standardiiikvalifikacijedefinisanisuzakonom.Sličanpristupbitrebaloprimenitiiovde.

ObavezekojeseodnosenaobukupremazakonuuSrbiji

133. Postojeća analiza nije identifikovale da ZKP Republike Srbije nameće bilo kakve obaveze

koje bi se odnosile na obuku zaposlenih. Obuka sudija i tužilaca regulisana je zakonom opravosudnoj akademiji, zakonom o javnom tužilaštvu, zakonom o sudijama, zakonom o DržavnomvećutužilacaizakonomoVisokomsavetusudstva.Sprecifičnizakonimogudefinisatiobavezneobuke(npr,zakonomaloletnimučiniocimakrivičnihdela,porodičnizakon,itd.).

Obukaupraksi

Problem36:ObukanijeusklađenasaobavezamapredviđenimDirektivnom,kakozakonskitako

iupraksi

134. Nepostojiobavezausmisluobukepolicijskihslužbenika izaposlenihusuduprenegošto

dođuukontaktsažrtvama(osimsamaloletnicima).Poredtoga,nemavladinihaktivnostikojimasepromovišeobuka zaadvokata, tužioce i sudije ionekoji sebavepodrškomžrtvama/restorativnompravdom,kaoštonalažeDirektivaEU.

24Idem


Problem37:Obukenedostaju,asadržajpostojećihobukaneobezbeđujedovoljnoznanjai

veština

135. Nedstaju obuka i dodatni resursi u službama u javnom sektoru koje pružaju pomoć

žrtvama. Intervjuisaniu javnimslužbamazapomoćžrtvamanaveli suda sudobili samoograničenibrojsatidodatneobukekojesuseuglavnomfokusiralenaznanjaanenaveštine.Većinasmatradaimjeobukapomoglapopitanjuobezbeđivanjainformacija.Većinaslužbenika,međutim,reklajedase oslanja na sopstvenu ‘humanost’ i ‘međuljudske’ veštine kako bi pomogli žrtvama s punopoštovanja.

136. Obuka praktičara ne obuhvata sve žrtve, već se fokusira samo na određene grupe.

Pripadnici policije, tužioci i sudije u Srbiji prolaze obuku o žrtvama porodičnog nasilja, trgovineljudima i žrtvamamaloletnicima.Deluje da niko od praktičara nije prošao opštu obuku o pružanjupodrškesvimžrtavakrivilčnihdela.25

137. Nedavnirazvojuoblastiobukeopitanjimažrtavaupolicijijepozitivan.Poslednjihgodina,došlo je do povećanja broja i poboljšanja kvaliteta obuka za hiljade pripadnika policije u Srbiji. Naprimer, obuka za policijske službenike koji rade sa maloletnim žrtvama pozitivno je ocenjena, uzučešćepreko2.000policijskihslužbenika;PpolicijauSrbiji jeveomamotivisanadaprošitiprogrameobuke.

138. Generalnoposmatrano,vladinimslužbamazapomoćžrtvamapotrebnajeobukazaradsa

različitimgrupamažrtavakrivičnihdela.Službezapodrškužrtvamakojepodržavadržavaizrazilesupotrebuzaspecijalizovanomobukomopružanjupodrškežrtvamaodređenevrstekrivičnihdela.Iakosudobroobučenioodređenimpitanjima,kaoštosuradsažrtvamanasiljauporodiciilimaloletnimžrtvama,ipakonisunavelipotrebudaprođuobukuopodršci,naprimeržrtvamaseksualnognasiljailipljačke.

139. Obuka je i suviše fokusirana na znanja a ne na veštine.Obuke su obično fokusirane nazakonskeodredbeiprava,anenarazvojveštinapraktičaradarazumejupotrebeiproblemežrtavaidasepremanjimaadekvatnoophode.Policijskislužbenici ipraktičariupravosuđutakođesunavelidaobukečestonisudovoljno interaktivne.Praktičari kojimanedostaje razumevanjevulnerabilnostižrtavaiiskustvoradanapitanjimakojaseodnosenažrtvemoguuzrokovatisekundarnuviktimizacijutokomsvogkontaktasažrtvama.26

Problem38:Nijeuspostavljenodrživisistemkojibiobezbediokonzistentnosprovođenjeobuke

140. U velikoj meri programi obuke na temu žrtava organizovani su u okvirumeđunaordnih,

često jednokratnihprojekata. Intervjuisani suukazali na značajne inicijativeobuka kojeorganizujumeđunarodneagencije.Međutim, te inicijative imaju tendencijudaobuhvatesamoograničenibrojpraktičara koji rade sa žrtvama. Pored toga, oni najčešće podrazumevaju samo prvi ciklus obuke.Intervjuisanismatrajudasuidrugiprogramiobukeobuhvatilisamolimitiranibrojpraktičaraidaistipraktičariprisustvujuobukama,umestodaseuključeinovi.

141.

25SeealsoLindgren,M.&Ristanović,N.,p.10126SeealsoLindgren,M.&Ristanović,N.,p.89


Ne postoji dugoročan program inicijalne ili kontinuirane obuke za praktičare o temama koje se

odnosenažrtve.Pripadnicimapolicije,tužiocimaisudijamanedostajestrukturalnaobukaoradusažrtvama krivičnih dela. Intervjuisani su naveli da bi integrisanje obuka u jedan standardni plan iprogramzapripadnikepolicijeizaposleneupravosuđubiloodkoristiizažrtvekrivičnihdela.27Nisuidentifikovanezakonskeobaveza,nadzorniodboriilidrugatelakojabiupravljalaobukompraktičara.

142. Istraživanjejeukazalonaširokupodršku(hitnoj)obucipraktičara.Odgovorinapitanještabimoglodasepoboljša,obuhvataju:“kontinuiranuispecijalizovanuobuku”,“specijalizovanuobukuzapoliciju”,“obukuspecijalizovanihorganizacijakojepružajupomoćžrtvama”.

27 Vidi i Lindgren,M.& Ristanović, N., str. 105:O rezultatima veoma relevantnogmeđunarodnog istraživanja o žrtvamakrivičnihdela“Podacijasnoukazujunaurgentnupotrebuzaradikalnomreformomorganizacije,kontrole,obukeiedukacijepolicijsihslužbenikauoblastipoštovanjaljudskihprava,generalnoikonkretnijepravažrtava,štobitrebalopozitivnodaseodrazinapoverenjejavnostiupoliciju.”

PrepoznatojeiuanalizipravosuđaSvetskebanke(2015),str.297-301,gdejeprocenjenkapacitetpravosudneakademijedaodgovorinapotrebezaobukomiukazanojenapotrebukakozainicijalnomtakoikontinuiranomobukom.


8 KOMPARATIVNAANALIZA

143. Komparativna analiza data u daljem tekstu obuhvata analizu sistema podrške žrtvama u

pet zemalja članice Evropske Unije - Hrvatska (HR), Engleska (EN), Finskua (FI), Francuska (FR) i

Holandija (HL).Odabrane zemlje predstavljaju različitemodele sistema podrške žrtvama koji su iliveomauspešniilikojisuserazvijaliukontekstusličnomonomuSrbiji.

144. Analiziranimodeliobuhvataju:

• jedinstvenuvladinuslužbuzapodrškužrtvama(Službazapodrškužrtvamaisvedocimau

Hrvatskoj);• jedinstvenu NVO organizaciju za podršku žrtvama koju finansira država i koja pruža

pomoć svim žrtvama svih krivičnih dela (SlachtofferhulpNederland (SHN), uHolandiji);VictimSupport(VS)uEngleskoj);

• mrežu nevladinih organizacija, za čiju koordinaciju je zadužen upravni odbor nevladineorganizacije,kojifinansiradržava(Rikosuhripäivystys(RIKU)uFinskoj);

• mrežu nevladinih organizacija kojom koordinira jednstveno telo koje se finansira odstranedržave(AideAuxVictimes(INAVEM)uFrancuskoj).

Zakonodavniokvir

145. Sve zemlje zakonom su utvrdile prava žrtava. To je postignuto kombinacijom zakona okrivičnompostupku(HL),zakonimairegulativomoopštimpravimažrtava(EN,HR,FI,FR)izakonomožrtvamakoji je predviđenprimarnom regulativom (EN).U svim zemljama,ministarstvopravde imaglavnu ulogu u koordinaciji podrške žrtvama. U Finskoj, Ministarstvo pravde ima vodeću ulogu usaradnji sa Ministarstvo za socijalna pitanja i zdravstvo, Ministarstvom unutrašnjih poslova ipolicijom.

Finansiranje

146. Državaobezbeđujefinansiranjezavećinuglavnihorganizacijazapodrškužrtvama(FIiFRsu

nedavno povećale iznos finansiranja). U HR, HL, FR i FI, glavni pružaoc pomoći žrtvama primadugoročno finansiranje i nastavak finansiranja je u velikoj meri zagarantovan. Ovakvo finansiranjeomogućavaovimorganizacijamadarazvijusveobuhvatnijeiodrživijeusluge,kaoidaserazvijajukroznovepolitike, istraživanja i obuke.GlavnipružalacuslugauEngleskoj jedobijao finansiranjena istinačin, ali su nedavno uvedene značajne pormene u politiku finansiranja usluga podrške žrtvama.Lokalnikomesaripolicijesadaugovarajuusluge,asredstvaobezbeđujecentralninivovlasti.Ovojezarezultat dalo veći stepen diversifikacije usluge koje su bliže zajednici i u većojmeri fokusirane napružanje usluga i rezultate. Ipak, postoji bojazan za konzistentnost ovih usluga i nedostatakkontinuitetaufinanisranjuusledpromena.

Univerzalnipružaocipomoćižrtvama

147. SHN(HL),INAVEM(FR)iRIKU(FI)suglavneijedineuniverzalneorganizacijezapodrškužrtvamau

svojim zemljama. VS (EN) je glavna organizacija za pmoć žrtvam, iako i druge organizacije takođepružajuuniverzalnupodršku.UHrvatskoj,postojemnogobrojneNVOkojeobezbeđujupodrškusvimžrtvama krivičnih dela. U svim zemljama postoji i niz specijalizovanih organizacija koje pružaju pomoćodređenimgrupamažrtava,kaoštosužrtvenasiljauporodici.


Koordinacija

148. Koordinacija između državnih institucija i pružaoca pomoći žrtvama organizovana je u

Holandiji,EngleskojiFrancuskoj.Ovakoordinacijauspostavljenajezahvaljujućilokalnimprotokolimai sporazumima, ali i putemupravnihodbora ili nacionalnih saveza koje državaosniva. Članovi ovihodbora su svi ključni akteri u ovoj oblasti (ministarstva, pravosudni organi, NVO, itd.) i sastaju seredovno kako bi se osigurao koordinisani razvoj politika, isporuka usluga i rešavanje problema. UHrvatskoj iFinskojformalnasaradnjanepostoji,aliFinska imauspešnuistorijukoordinacije izmeđudržaveiakterauunapređenjupodrškežrtvamaizakonodavstvaopitanjimažrtava.

Organizacionastruktura

149. SHN(HL)iVS(EN)imajuodbordirektorainekolikodirektoraodeljenjaifilijala.INAVEM(FR)ima administratvini savet, pri čemu INAVEM ima ulogu koordinacionog tela koje koordinira nezavisnimčlanovimatj.organizacijamazapodrškužrtvamaširomzemlje.WVS(HR)činiorganizacionajedinicapriMinistarstvupravdeiodeljenjapriokružnimsudovima.

Mrežafilijala

150. Svenacionalneorganizacijezapodrškužrtvamaimajusedišteinekolikofilijala.VS(EN)imafilijaleusvimokruzima,INAVEM(FR)koordiniraradom150filijala,aSHN(HL)ima80lokalnihfilijala.RIKU(FI)ima7regionalnihkancelarijai29punktovagdeseuslugepružaju.UHrvatskoj,filijaleWVSse nalaze u okružnim sudovima. U svim drugim zemljama, filijale nacionalnih pružaoca podrškežrtvama prisutne su na različitim lokacijama (npr, u policijskim stanicama, sudovima, odvojenimprostorijama,centrimazasocijalnirad).

151. Glavne organizacije za podršku žrtvama oslanjaju se na rad volontera. U svimorganizacijama osim kod INAVEM-a (FR), broj volontera premašuje broj zaposlenih. Ovaj odnosizmeđuzaposlenihzaplatuivolonteravarira:1:2.2uFR,1:3uEN,1:6.5uFIi1:14.2uHR.

Vrsteusluga

152. Svenacionalneorganizacije zapodršku žrtvamanudeemotivnu ipraktičnupodrškukao i

informacije o pravima žrtava i krivičnopravnom sistemu. U većini zemalja (EN, FI, FR, HL)organizacije nude i pravnu pomoć. Druge vrste usluga koje neke organizacije nude obuhvataju:odlazaksažrtvomnasud,upućivanjeimedijaciju.

Pristupuslugama

153. Sveorganizacijepružajudirektnupodršku,podrškutelefonomie-mailom.Engleska,Finska,Francuska iHolandijatakođe imaju„chat“uslugu.Uslugesežrtvamakrivičnihdelaobezbeđujubesplatno(EN,FI,FR,HR,HL)ibezobziradalijetužbapodneta(EN,FI,FR,HL),iakostatistikaukazujenatodaje većina žrtava kojima je podrška pružena formalno podnela tužbu. Sve glavne organizacije zapodršku žrtvama mogu da pruže pomoć žrtvama širom zemlje, zahvaljujući kombinaciji velikegeografskerasprostranjenostiitelefonskihusluga.SHN(HL)iINAVEM(FR)imajujedinicezahitne


intervencijeuslučajuhitnihslučajeva ilimasovneviktimizacije.Većinapružaocauslugapodrške(EN,FI, FR,HL) pruža i specijalizovanupodršku. U svim zemljama,mnoge specijalizovaneNVOpružaju ipodrškužrtvama.

Obezbeđivanjeinformacija

154. Pružanje inforamcija žrtvama krivičnih dela regulisano je zakonom u svih pet zemalja.

Policija imaobavezu da žrtvu informiše o njenimpravima i podršci. Policija uHolandiji automatskiupućuježrtvenaSHN.UFrancuskojiFinskojupućivanjejemogućekadažrtvanatodasvojpristanak.U Engleskoj je automatsko upućivanje od strane policije na glavne pružaoce podrške žrtvama biloobavezno,alitovišenijeslučaj.ŽrtveuEngleskojiHolandijimogupristupitionlineplatformikakobipratileinformacijeokrivičnomdelui/ilikomuniciralesapolicijom.

Obuka

155. Sveorganizacijeobezbeđujuobukuzasvojevolontere.Engleska,FrancuskaiHolandijaimajusvoje dobro utvrđene programe obuke i/ili akademije koje volonterima i zaposlenima organizujuosnovneikontinuiraneobuke.Finskatakođeinvestirakakouosnovnutakoiukontinuiranuobukuzasvezaposleneivolontere.Hrvatskivolonteriprolazeobuku,aliseWVSoslanjanaNVOdaobezbedeobuku.

156. U izvesnoj meri, sve zemlje imaju programe obuke za policiju i praktičare u pravosuđu.

Hrvatska investiraograničenasredstvauobukutihaktera,dokdrugezemlje(EN,FI,FR,HL)policiji,sudijama, tužiocima i sudskom osoblju obezbeđuju različite obuke. Glavne organizacije za podrškužrtvama su u izvesnojmeri uključene u te programe obuke. Ipak, obuke za policiju i praktičare izpravosuđaopitanjimakojaseodnosenažrtvemoglebiseunapreditiusvimrazmatranimzemljama.

157. Standardi kvaliteta podrške žrtvama postoje u svim zemljama. U Holandiji, Engleskoj iFrancuskoj vlada prati ove pokazatelje učinka. Sve organizacije imaju interne standarde kvaliteta ievaluaciju,kojaobuhvataistavovežrtava.

TABELA2:KOMPARATIVNAANALIZAPETZEMALJA

Zemlja

Engleska Finska Francuska Hrvatska HolandijaSistempodrškežrtvama

Jedinstvena,nevladinaorganizacijazapodrškužrtvamakojufinansiradržava;pružapomoćsvimžrtvamakrivičnihdela

MrežaNVO,kojomkoordiniraupravniodborNVO;finansiraseodstranedržave

MrežaNVO,kojomkoordinirajedinstvenotelo;sredstavaobezbeđujedržava

Jedinstvenaslužbazapomoćžrtvamakojomupravljadržava(iliposebansubjektiliprekoorganizacijekojapružadrugeusluge)

Jedinstvena,nevladinaorganizacijazapodrškužrtvamakojufinansiradržava;pružapomoćsvimžrtvamakrivičnihdela

Zakonodavniokvir

• Zakonokrivičnompostupkupostoji•Drugirelevantnizakoni“Pravilnikožrtvamakrivičnihdela”(2015);zakonomaloletničkompravosuđuikrivičnomdokazu

• Zakonokrivičnompostupkupostoji• Pravažrtavadefinisanasurazličitimzakonimairegulativama

• Zakonokrivičnompostupkupostoji•Pravažrtavadefinisanasurazličitimzakonimairegulativama• Zakonskaregualtivadopunjenajepodzakonskimaktima

• Zakonokrivičnompostupkupostoji• Pravažrtavadefinisanasurazličitimzakonimairegulativama

• Zakonokrivičnompostupkupostoji• PoglavljeopravimažrtavauZKP-u• Zakonskaregulativadopunjenajepodzakonskimaktima

Vodećeministarstvonadležnozapodrškužrtvama

Ministarstvopravde KoordinacijaizmeđuMinistarstvapravde,MinistarstvazasocijalnapitanjaizdravljeiMinistarstvaunutrašnjihposlovaipolicije

• Ministarstvopravde Ministarstvopravde Ministarstvopravde

Glavnaorganizacijazapomoćžrtvama&datumosnivanja

VictimSupport(VS)(1987) Rikosuhripäivystys(RIKU)(1994)

INAVEM(AideAuxVictimes)(1986)

Službezapomoćžrtvamaisvedocima(WVS)(2007-2012)

SlachtofferhulpNederland(SHN)(1984)

Finansiranjeglavneorganizacijezapomoćžrtvama

• Glavniizvor:Komesaripolicije(ranije:država)• Drugi:donacije;grantoviiugovori;prikupljanjesredstava• Budžet:Ukupno53.1milionGBP(2014-2015)

• Glavniizvor:država(ranije:isto)• Drugi:Finskoudruženjeslotmašina;• ‘Naknadazažrtve’–administrativnataksakojuplaćajuosuđenalica• Budžet:2247500€ (2015)

• Glavniizvor:Ministarstvopravde(ranije:isto)• Drugi:lokalneiregionalnevlasti,prikupljanjesredstava,itd.• Budžet:Ministarstvopravde:20milionaEUR (2016)

• Glavniizvor:Ministarstvopravde(ranije:UNDP)

• Glavniizvor:Ministarstvobezbednostiipravde(ranije:isto)• Drugi:ministarstva,saveti,dobrotvorneorganizacije,drugi• Budžet:36.895.794€ (2015)


Zemlja

Engleska Finska Francuska Hrvatska HolandijaGlavnaorganizacijazapomoćžrtvama–organizacionastruktura

• Izvršnidirektorivišimenadžment• Svakajedinica,kojapokrivajednuilivišeoblastiimaadministrativnukancelariju.• Filijalesenalazeučitavojzemlji,narazličitimlokacijama

• Menadžment,izvršnidirektor,direktorzarazvoj,7regionalnihmenadžera• Sporazumosaradnjisa5NVOicrkvom.Nacionalnakoordinacija–finskoUdruženjezamentalnozdravlje• Regionalneslužbe:vodiihjednaodorganizacijazakoordinaciju

• FrancuskiinstitutzapodrškužrtvamaimedijacijujefederacijanezavisnihudruženjazapomoćžrtvamaucelojFrancuskoj• 1sedišteuParizu(predsednik+generalnidirektor+zaposleni)

• OrganizacionajedinicauokviruMinistarstvapravde• Posebnaodeljenjapriokružnimsudovima

• Odbordirektora(2ljudi)• Triodeljenja(opštapodrška,pravnapodrškaprogramiiinovacije)• 6 odeljenja u HL, sa šefomopštepodrške ipravnepodrškeusvakom

Glavnaorganizacijazapomoćžrtvama–filijaleizaposleni

• 1sedište,kancelarijeusvakomokrugu• Zaposlenizaplatu:1.300• Volunteri:4.000(2016)

• 1sedište;7regionalnihkancelarijai29punktovagdesepružajuusluge• Zaposlenizaplatu:50• Volonteri:300+25advokatavolontera(2016)

• 1sedište;130filijala• Zaposlenizaplatu:800• Volonteri:424(2015)

• 1organizacionakancelarija;7filijalauokružnimsudovima• Zaposlenizaplatu:14spunimradnimvremenom• Volonteri:200(2012)

• 1sedište;80lokalnihkancelarija• Zaposlenizaplatu:500• Volonteri:1.100(2016)

Glavnaorganizacijazapomoćžrtvama-ciljnagrupa

Svežrtvekrivičnihdela(uključujućiterorizam,nepogode,saobraćajnenesreće)

Svežrtvekrivičnihdela(uključujućiterorizam),uključujućiispecifičnegrupežrtava


Žrtveusvimkrivičnimpostupcima


Glavnaorganizacijazapomoćžrtvama–pomoćkojupruža

• Praktična,pravna,socijalnaiemotivnapodrška;pomoćprilikompodnošenjazahtevazakompenzaciju;informacijeopravimažrtava;informacijeonacionalnomkrivičnopravnomsistemu• Podrškujedobilo1.200.000ljudi(2015)

• Praktična,pravna,socijalnaiemotivnapodrška;pomoćprilikompodnošenjazahtevazakompenzaciju;informacijeopravimažrtava;informacijeonacionalnomkrivičnopravnomsistemu• 36.000ostvarenihkontakatai2.590licajedobilodugoročnupodršku

• Savetovanje,pružanjeinformacija,psihološkapodrška,upućivanje,medijacija,pravnapomoć• Jedinicezapodrškužrtvamauslučajuhitnihintervencija• 350.000žrtavagodišnje(2016)

• Emotivnaipraktičnapodrška;odlazaksažrtvomnasud• 3.516žrtava,3.588telefonskihpoziva(2012)

• Praktična,pravna,socijalnaiemotivnapodrška;pomoćprilikompodnošenjazahtevazakompenzaciju;informacijeopravimažrtava;informacijeonacionalnomkrivičnopravnomsistemu• Rukovodilac za upravljanjepredmetima koji se odnose naubistva, ubistva iz nehataseksualna krivična dela, nasilnakrivičnadela• Usluge24/7zadirektnupodrškužrtvamasaobraćajnihnezgodaiprirodnihnepogoda• 182.000žrtavjedobilopomoć(2015)

Glavnaorganizacijazapomoćžrtvama

• Pokrivavećideozemlje • PokrivavećideozemljeDirektnikontakt,telefonskikontakt,email,e-podrška

• Pokrivavećideozemlje• Direktnikontakt,telefonskikontakt,email,e-podrška

• Naraspolaganjuu7okružnihsudova

• PokrivavećideozemljeDirektnikontakt,telefonskikontakt,email,e-podrška


Zemlja

Engleska Finska Francuska Hrvatska Holandija-pristup

• Direktankontakt,telefonskikontakt,mail,e-podrška;prevodsa/na200jezika• Besplatnoinijeuslovljenopodnošenjemtužbe

• Beplantoinijeuslovljenopodnošenjemtužbe

• Besplatnoinijeuslovljenopodnošenjemtužbe

• Zavisiodpodnošenjatužbe/sudskogsporapre/tokom/nakonsuđenja• Direktnikontakt,e-mail,informativnopismo,telefonskikontakt

• Besplatnoinijeuslovljenopodnošenjemtužbe

Volontiranje–glavnaorganizacijazapodrškužrtvama

• Odnos:1zaposlenizaplatu/3volontera• Različitiobrazovniprofili• 945.709sativolontiranja/godišnjepriVS–vrednostod£14,9miliona(2014)

• Odnos:1zaposlenizaplatu/6,5volontera

• Različitiobrazovniprofili


• Različitiobrazovniprofili


• Uglavnomstudenti

• Odnos:1zaposlenizaplatu/2,2volontera(+70dodatnihstudenata2016)• Različitiobrazovniprofili

Drugeorganizacijekojepomažužrtvamakrivičnihdela

• VictimSupportjeglavnauniverzalnaorganizacijazapodrškužrtvama• Citizen’sadvicepružapodrškusvimžrtvamanasudu• Lokalneorganizacije–univerzalnapodrškažrtvama

• RIKUjeglavnaijedinaorganizacijakojapružapodrškusvimžrtvama

• INAVEMjeglavnaijedinaorganizacijakojapružapodrškusvimžrtvama

• Mnoge druge NVO pružajupomoćsvimžrtvamabezobziranatodalijekrivičnodeloprijavljeno

• SHNjeglavnaijedinaorganizacijakojapružapodrškusvimžrtvama• Slachtofferloketsenalaziusudovimaipružainformacije,saveteipraktičnuipravnupodrškutokompostupka

Specijalizovanapodrška

• VictimSupportpružaispecijalizovanupodršku• RazličiteNVOpružajuodređenevrstepomoći

• RIKUpružaispecijalizovanupodršku• RazličiteNVOpružajuodređenevrstepomoći

• UdruženjauokviruINAVEM-apružajuispecijalizovanupodršku• RazličiteNVOpružajuodređenevrstepomoći

• NVOdajuvelikidoprinosupružanjuspecifičnihvidovapodrške

• SHNpružaispecijalizovanupodršku• RazličiteNVOpružajuodređenevrstepomoći

Upućivanježrtvenapodršku

• Nijevišeobavezno• Sadasamonazahtevžrtve

• Nesistematskoupućivanje,uzodobrenježrtve• Žrtvamasepružajuinformacije• Nekezdravstveneisocijalneslužbeupućujužrtvenaorganizacijezapodršku

• Nesistematskoupućivanje • Upućivanjenijeobavezno• Uodređenimslučajevima,uglavnompolicijaupućujenacentrezasocijalnirad• PolicijauglavnomneupućujenaslužbezapodrškužrtvamaisvedocimailiNVO

• PolicijasistemskiupućujenaSHN• 89%slučajevadođedoSHNprekoovogsistema

Koordinacija • Koordinacionisastanciizmeđulokalnihpolicijskihkomesaraiorganizacijazapodrškužrtvama• KvartalnisastanciizmeđuMinistarstvapravdeiVictimSupport-a

• Nepostojizvaničnakoordinacija• UprošlostijepostojalakoordinacijaizmeđudržavnihakteraiNVO(RIKU)popitanjuzakonskihizmenaipodrškežrtvama(Komitetzapolitikevezanezažrtve&radnagrupa)

• Koordinacijaprekomeđuministarskejedinice(CNAV)kojučinepredstavnicisvihaktera• CIAV–koordinacionotelozanepogodeimasovnonasilje

• Postoji izvesna saradnjaizmeđu institucija i organizacijakojepružajupodršku

• JedinicazapolitikevezanezažrtveunutarMinsitarstvabezbednostiipravde–mesečnisastankciuzprisustvosvihrelevantnihorganizacija

TABLE2:COMPARATIVEANALYSISOFFIVECOUNTRIES

Zemlja

Engleska Finska Francuska Hrvatska HolandijaInformisanje • Pravilnikopodršcižrtvama

sadržipravožrtvedadobijeinformaciijeodpolicije• Službazainformisanježrtavaimasvojsveobuhvatnivebsajt• Trackmycrimejeonlineuslugapolicijeprekokojepolicijakomunicirasažrtvomopredmetu

• Zakonokrivičnojistraziobuhvataipravožrtvedadobijeinformacijeodpolicije• VebsajtRIKU-apružainformacije;policijatokomprvogkontaktažrtvamadajebrošure

• UZKP-usekažedajepolicijauobavezidapružiinformacije;podzakonskaaktadefinišunakojinačinćeseinformacijeobezbediti;policijamoradainformišeoakreditovanimNVOzapodrškužrtvama–čakikadaprijavanijepodneta• Onlineinformacijepotrebnežrtvama

• ZKP–informacijetrebadaobezbedipolicija• Službe za podršku žrtvama isvedocima pružaju informacije osudskompostupku

• Novaregulativa–proširenopravonadobijanjeinformacijaodpolicije• OpšteinformacijedosupnesuprekosveobuhvatnogvebsajtaSHN

Standardikvaliteta

• Vladinistandardioplaniranimrezultatimazažrtve,zasnovaninamodeluMinistarstvapravde“savladajioporavise”;Komesariilokalnipružaociuslugapratekvalitet• NakvartalnimsastancimanakojimaučestvujupredstavniciMinistarstvapravdeiVSpratesestandardikvaliteta• Anketaozadovoljstvužrtavasekoristizapotrebeevaluacije

• Nemaregistrovanihzvaničnihstandarda• RIKUprocenjujesvojeuslugeprimenomsamo-evaluacijeodstranezaposlenihkojipružajupodrškužrtvamaipovratnihinformacijakorisnikausluga• Anketaozadovoljstvužrtavasekoristizapotrebeevaluacije

• Indirektinipokazateljiučinkazvaničnosuuvršteniubudžetiranjekakobiseuparilisaciljevimadefinisanimpredlogomzakonaoprogramskomfinansiranju• INAVEMradinaizradistandardakvaliteta• Anketaozadovoljstvužrtavasekoristizapotrebeevaluacije

• Nepostojeključnipokazateljiperformansikojisuformalnousvojeni• Nezavisnisektorzapodrškužrtvamaisvedocima(Ministarstvopravde)odgovornojezaosiguranjekvaliteta,pokazateljisudefinisanitokomfazerazvoja• Anketaozadovoljstvužrtavasekoristizapotrebeevaluacije

• SHNimastrategijuzaosiguranjekvalitetaizaposlenekojisuzatozaduženi• Anketaozadovoljstvužrtavasekoristizapotrebeevaluacije

Obuka • VSimasveobuhvataniakreditovanprogramobukekojiobuhvatarazličiteradionice,e-učenje,ipojedinačnediskusije;osnovnaikontinuiranaobuka/podrška• Obukuprolazepripadnicipolicije,sudije,tužiociisudskislužbeniciopitanjimakojasetičužrtava(uglavnomputeme-učenja)• VSpružaobukupripadnicimapolicijeipraktičarimaupravosuđu

• RIKUobezbeđujeosnovnuikontinuiranuobukusvojimvolonterima• Obukuopitanjimakojasetičupodrškežrtvamaprolazepripadnicipolicije,sudije,tužiociisudskislužbenici• RIKUpružaobukupripadnicimapolicije

• INAVEMimasveobuhvatanprogramosnovneikontinuiraneobukeopitanjimakojaseodnosenapodrškužrtvama;osnovna&kontinuiranaobukaopitanjimakojaseodnosenapodrškužrtvamapružasepripadnicimapolicije;osnvnaobukazasudijeitužioce;obukaopitanjimakojaseodnosenapodrškužrtvamanaraspolaganjujesudskomosoblju• INAVEMimavažnuuloguuobucipolicijeisudskogkadra

• OWVSangažujeNVOzapotrebeobuka• Nepostojisistematskaobukazapripadnikepolicije,tužioceisudije• OWVSjeminimalnoangažovanuobucipraktičaraupravosuđu

• VolonteriSHNprolazeosnovnuikontinuiranuobuku/podršku;SHNimasvojuakademijuzaobuku• Obuka o podršci žrtvamapostoji za praktičare ukrivičnopravnom sistemu, aliprostorzapoboljšanjapostoji• SHNobezbeđujeobukunazahtev,posebnozapredstavnikepolicije


9 PREPORUKE

Podrškažrtvama

158. Različiti vladini i nevladini akeri pružaju podršku žrtvama u Srbiji. U državnom sektorupostoje tri primarna izvora podrške organizovana u okviru pilot projekata u nekim tužilaštvima isudovima.Oveslužbesuuglavnomfokusiranenapružanje inforamcija,dokmalibroj sudovapružaizvesnupsihološkupodršku.Poredtoga,Centrizasocijalniradpružajuvažnupodrškužrtvamanasiljauporodici.

159. CivilnodruštvopružapodrškuprekobrojnihrazličitihNVO.Onesuprvenstvenousmerenenaodređenegrupe (npr, žrtvenasiljauporodici, seksualnognasilja, trgovine ljudima idecu).Samojednaorganizacija,VDS,pružasveobuhvatneuslugesvimžrtvamakrivičnihdela.

160. Neki od ključnih prioriteta koji se odnose na razvoj nacinalnog sistema podrške žrtvamapodrazumevajudasesvimžrtvamaobezbedipristuppodršcibezobziranatogdesenalaze,vrstukrivičnog dela, da li je krivično delo prijavljeno ili ne, faze u kojoj se krivični postupak nalazi iličinjenicedakrivičnipostupaknijenipokrenut.

161. Kaoštojevećrečeno,postoječetiriključnapristupaprućžanjuusluga:

ČETIRIOSNOVNAOKVIRAZAPRUŽANJEPOMOĆI28

1) JedinstvenaNVOzapružanjepodrškežrtvamasvihkrivičnihdelakojufinansiradržava2) Jedinstvenaslužbazapodrškužrtvamakojomupravljadržava(odvojenainstitucijailiorganizacijakoja

pružaidrugeusluge)3) MrežaNVOkojomkoordinirajedinstvenotelokojefinansiradržava4) MrežaNVOkojomkoordiniraupravniodborkojifinansiradržava

162. Imajućitepristupeuvidu,udaljemtekstudatesubrojnepreporukekojetrebarazmotritiprilikomrazvojasistemapodrškeuSrbiji.

Preporuka1:Ključnapitanjaprilikomrazvojasistemapodrškežrtvama 163. VladaSrbijebitrebaloda:

• promovišekorišćenjepostojećihuslugairesursa;• obezbediefikasnukoordinacijuizmeđuslužbi;• obebedikonzistentankvalitetunutarsistema;• minimizirabrojorganizacijasakojimažrtvamoradakontaktirakakobidobilasveobuhvatne

usluge;• obezbedikontinuitetusluga;• obezbedibrojnapristupnamestauslugama;

28Usvimscenarijima,možebitiinizspecijalizovanihimanjihgeneričkihorganizacijakojedobijajusredstavaoddržaveiliizdrugihizvora.PostojijošjedanscenariokojipredviđajednuNVOkojapružauslugenanacionalnomnivouipotpunosesamafinansira.Međutim,takavprimerpostojisamouNemačkoj inijeverovatnodabiSrbijamoglatodapostigneusrednjemrokusobziromnajeNemačkojbilopotrebno40godinadadostignesadašnjekapacitete.


• obezbedidovoljnufleksibilnostusistemukakobiuslugekojesepružajumogledazadovoljeindividualnepotrebežrtve;

• obezbediadekvatnuidentifikacijužrtava.

Preporuka2:Jedinstvenotelozakoordinacijukojeupravljapodrškomžrtvama 164. Vlada Srbije želi da uspostavi nacionalnu mrežu, što predstavlja adekvatan pristup sobzirom na činjenicu damnogobrojne organizacije već pružaju usluge žrtvama. Iz tog razloga jenajefikasniji i najizvodljiviji pristup uspostavljanju nacionalnog sistema francuski model podrške.Federacijaorganizacijabitrebalodapostojipodpokroviteljstvomjednogtela–bezobziradaliseradio NVO, nezavisnoj instituciji ili državnom organu, čime bi se omogućilo da mreža izgradi svojnacionalni identitet (od posebne važnosti za žrtve), da se izgradi jako partnerstvo sa vladom,obezbedikonzistentnostikoordinacijananacionalnomnivouiobezbedidasestandardiprimenjujuucelojzemlji.

165. Potrebno je razmotriti i to da li specijalizovane usluge treba da budu inkorporirane unacionalnisistemili(sobziromnapostojećespecijalizovaneusluge)seopredelitizadrugačijipristup.Ukolikobudeodabranodvojenisistem,bićepotrebnouspostavitimehanizmekoordinacije.

166. Detaljna analiza treba da pokaže da li bi jedna postojeća NVO trebalo da ima ulogukoordinatorailibituulogutrebalododelitinekojdržavnojinstituciji(npr,centrimazasocijalnirad)ili potpuno novom telu. Potrebno je održati detaljne konsultacije sa NVO, s obzirom da će uspehsistema zavisiti od njihovog učešća. Potrebno je razmotriti kapacitete, znanje i iskustvo, kao isposobnost da se u dovoljnoj meri fokusira na podršku žrtvama kako nove tako i postojećeorganizacije. Potrebno je izvagati i uporediti neefikasnost formiranja nove organizacije i koristiuspostavljanjaposebnokoncipiraneslužbe.

167. Ako se razmmatra mogućnost postojeće organizacije, bilo bi važno obezbediti daorganizacijaimamogućnostdaseudovljnojmerifokusiranapitanjapodrškežrtvamaukolikoutojoblasti već radi.Pokušaj pružanje širokog spektra usluga različitim grupama klijenata preko jedneorganizacije može potencijalno da uzrokuje razvodnjavanje usluga, nedovoljnu usredsređenost nažrtveinjihoveindividualnepotrebeinedostatakekspertize.

168. Angažovanje postojeće organizacije moglo bi se realizovati primenom jednostavnogtendera.Međutim, u drugim zemljama vlade su postigle dobre rezultate primenom direktnijeg ikonsultativnogpristupauokvirukogajeNVOkojeradeuovojoblastidatamogućnostdaformirajumrežupreizmenefinansiranja.

Preporuka3:Državnofinansiranjepodrškežrtvama 169. Uspešninacionalnisistemipodrškežrtvamaoslanjajusenanekinivodržavnogfinansiranja,anajsveobuhvatniji sistemidobijaju znajčajno finansiranjeoddržave.USrbiji bidržavna sredstvamogla da se koriste kako bi se pomoglo postojećim organizacijama da povećaju svoje usluge naodređenimlokacijamailiihproširenadruge,ilidaosnujunoveorganizacije.Konzistentnodugoročnofinansiranjejeodključnevažnostizarazvojpouzdanihuslugapodrške.170. NVOmogubiti isplativaopcija, smanjujućipritisaknadržavnasredstva.NVOkojepružajuuslugeobičnoseneoslanjaju isključivonasredstvadržave,već inagrantove,ugovorezaodređeneprojekte, donacije i prikupljanje sredstava. Ekonomičnost NVO je dodatno povećana korišćenjemvolontera.


171. Uspostavljanjejedinstvenogfondaizkogabiseplaćaleuslugepodrškežrtvama.Uzimajućiuobzir poteškoće sa kojima se sve vlade suočavaju u smislu finansiranja usluga, jedinstveni fond bimogaodabudepomognutprimenomjedneilivišesledećihopcija:

i) NAKNADAODPOČINILACA:172. Naknadaodpočinilaca sekoristeumnogimzemljamasa različitimpristupima.Generalnoposmatrano,ovajpristuppredviđadodatnunovčanukaznu(odvojenoodpresude)kojuosuđenalicaplaćaju. Iznoskaznevariraurazličitimzemljama;unekimzemljamaiznoszavisiodkrivičnogdela iliodtogadalijeosuđenolicepravnisubjekatilifizičkolice(pravnalicaplaćajuvećiiznos).NaknadauFinskojvariraizmeđu40i80eura,dokuEngleskojiznosiizmeđu19i214eura(uzavisnostiofvrstekrivičnogdela,dalijeupitanjupravnoilifizičkolice,maloletnoilipunoletnolice,itd.).

173. U Srbiji bi se primenom prosečne kazne od 40 eura sakupio iznos od 1,4 miliona euragodišnje.29Postojimogućnostda se sakupi i više sredstavau zavisnosti od togana kojadela će senaknada primenjivati (npr, odluka da prvostepene presude o saobraćajnim prekršajima buduuključenemožeuznačajnojmeridapovećapotencijalneprihode).

ii) MODELZASNOVANNAOSIGURANJU

174. U nekim zemljama, sredstva se prikupljaju odvajanjem manjeg iznosa od obaveznogosiguranja.Na primer, ukoliko postoji obavezno osiguranje domaćinstva, 1 cent prihoda od svakepremijeseodvajazafondzažrtve.Ovajpristupbimogaodaučinidapojedincipomažuorganizacijezapodrškužrtvamaprekopovećanjapremije.Međutim,sobziromdabiefakatposvakupremijubiomali i s obrzirom da prihod ide konkretnom fondu koji se može identifikovati (a ne u budžet,generalno),ovajprstupsesmatraprihvatljivijim.

iii) NAKNADEIZZARADEZATVORENIKA

175. U Engleskoj, zatvorenici mogu da ostvare zaradu ukoliko rade u zajednici; na taj iznosnamećesedažbina,čijideoseraspoređujezapodrškužrtvama.

iv) POREZNADOBITODKOCKANJA176. UFinskoj,sistempodrškežrtvamafinansirasedelimičnoizsredstavakojeuplaćujeupravazakockanje.

v) KORIŠĆENJEODUZETEIMOVINEODKRIMINALNIHRADNJI

177. U nekim zemljama, deo oduzete ili konfiskovane imovine od krivičnih radnji daje se ufondovezažrtve.

178. Delujedabiprvetriopcijemogledagenerištunoveprihode,dokbiuslučajuposlednjedveto bila realokacija postojećih sredstava za podršku žrtvama. U cilju postizanja sveukupnogfinansiranjaismanjenjauticajabilokogsektora,mogaobiseprimenitikombinovanipristup.

Preporuka4:Državnofinansiranjeprekojedinstvenogtela 179. Tamogdejedržavnofinansiranjeobezbeđeno,možesekoristitijedinstvenokoordinacionotelo, kao kanal za finansiranje lokalnih organizacija. Ovim se koordinatoru omogućava kontrolakvaliteta i standarda, na primer. Osnovno operativno finansiranje države (barem za opšte usluge)možeselimitiratinaoneorganizacijekojefunkcionišuuokvirumrežeiprimenjujunjenestandarde.

29Ovajiznosbazirasena35.000osudaizrečenihu2013.


Preporuka5:Standardikvaliteta 180. Jedna jedinstvena institucija trebalo bi da ustanovi niz standarda i da njima upravlja, aidealnobibilodatobudustandardizaakreditacijukojebiorganizacijemoraledaispoštujukakobipostaledeomreže.Standardibimoglidaunapredekvalitetinevladinihivladinihaktera.

181. Standardibimoglidaseodnosenaorganizacionezahteve (što jevrločestslučajprilikomregistracije dobrotvornih organizacija) kao i na usluge (npr, obuka zaposlenih, način na koji sepodrškapruža,kojesutouslugekojesemorajuobezbediti,itd.).Ovakvistandardikojiseprimenjujuu celoj zemlji su od ključne važnosti za osiguranje visokog kvaliteta širom zemlje, uspostavljanje iodržavanjereputacijeorganizacijeisprečavanjedasenaneseštetažrtvikojatražipomoć.

Preporuka6:Upravljanjepredmetimaiprikupljanjepodataka 182. Potrebno je razmotritipodrškurazvoju interoperabilnogsistemaelektronskogupravljanjapredmetimauoblastipodrškežrtvama.PreporučujeseizradastudijeonajadekvatnijemsistemuzaSrbiju. Prilikom razvoja nacionalnog sistema, važno je osigurati prikupljanje određenog minimalnogopsega informacija koje su relevantne za predmet, čuvanje predmeta koji će sadržati informacije opreduzetimmerama,problemimažrtve,licimakojasupodrškupružilaivrstipodrškekojajeobezbeđena.Ovojeodposebnevažnostikakoorganizacijabuderasla iuslučajevima(idealnobibilodatobuduizuzeci) da različiti službenici koji rade na predmetu pružaju pomoć u različitim vremenskimperiodimailiukolikosežrtvapreseliudruguoblastilijeupućenanadruguslužbu.Sistemupravljanjapredmetimabizadovoljiotepotrebeimogaobidaunaprediefikasnostidelotvornostusluga,kaoidapruži podršku razvoju politika primenom analize usluga (npr, gde i kako se usluge koriste i gde suresursinajboljeusmereni).

i) Koordinacija183. Iako jepodrškavankrivičnopravnogsistemaodključnevažnostizaispunjenjepotrebažrtava,pravosuđeimajakovažnuuloguusvođenjuštetepožrtvenanajmanjumogućumeruiuobezbeđivanjunjihovogučešćaukrivičnompostupku.

184. Kako bi se ti rezultati najbolje postigli, potrebno je holistički posmatrati sistem podrškežrtvama,usmisludapodrškažrtvamabudeutesnojsaradnjisapravosuđemiobrnuto,kakobiseobezbedilodasuobestraneupotpunosti informisane(uzpristanakžrtve)orelevantnomrazvojusituacije.Ovobimoglodaznači,naprimer,daorganiazcijezapodrškužrtvamaiduzajednosažrtvomnasudtokomsaslušanjaisuđenja.Možepodrazumevatiidaorganizacijezapodrškužrtvamamogudainformišurelevantneorganeofaktorimarelevantnimzaodlučivanjeomeramazaštite.185. Koordinacija se može ostvariti primenom niza mehanizama. Državni savet za žrtve kojiinkorporira aktere koji rade sa žrtvama funkcioniše dobro u Francuskoj u smislu kooordinacije irazvojapolitika.Mogućejeusvojitiodređeneprotokoleisporazumeizmeđurazličitihinstitucijadokbi zakonodavne izmene takođe mogle da podrže razmenu informacija i saradnju. U Francuskoj,‘HousesofJusticeandLaw’okupljarazličiteinstitucijekaoštosutužilaštvo,sudije,advokati,službezauslovnu kaznu, sudski službenici, itd. kako bi se omogućila dostupnost pravde za građane –uključujući ipomoćžrtvama.Srbijabimoglada razmotrimogućnostprimene takvogpristupa.Nivosaradnja sa svakom žrtvom će varirati, ali infrastruktura koja omogućava koordinaciju i razmenuinforamcijutrebadapostoji.

Preporuka7:Koordinacijaiupućivanjeizmeđudržaveinedržavnihateraigeneričkihiispecijalizovanihslužbi


ii) UPUĆIVANJE

186. Efikasnimehanizmi upućivanja između policije i organizacija za pomoć žrtvama u velikojmeri bimogli da povećaju korišćenje ovih usluga. Jedan od pristupa podrazumeva da policija (ilidrugidržavniakteri)informišežrtveopostojanjuuslugailiverbalnoiliprekoflajera.Ovajpristupje,međutim,relativnonefeefikasanusmislupovećanjapristupainepredstavljapravisistemupućivanja.S druge strane, postoji sistem policijskog upućivanja, u kome postoji obaveza ili da se obezbededetaljni podaci o svakoj žrtvi organizacijama koje pružaju podršku (koje potom nude podrškužrtvama)iliobavezadasetražidozvoladasedajupodaci.Usvakomslučaju,sistemiupućivanjanebitrebalodanamećuuslugeipodrškužrtvama.

187. Kojigodpristupseodabere,upućivanjemožepostatiekstremnovažankanaldasedođedopodrške za žrtve koje su u kontaktu sa pravosudnim organima. Ono što je važno, odluka oupućivanjujeuvelikojmeriizmeštenaizpolicije,sobziromdaonanemadovoljnuobukuiznanjeopodršcižrtvamadabimogladadoneseodlukuotomegdetrebauputitižrtvu.

Preporuka8:Pružanjeusluganadaljinu 188. Odsuštinskejevažnostiisporučitipodrškuputemnizakanalauciljuunapređenjapristupašto većem broju žrtava koje nisu blizu usluga koje se nude, i pomoći da se obezbede usluge udirektnomkontaktuzaonekojimajetonajvišepotrebno.

189. Kaodeonacionalnogsistema,potrebnojerazvititriključneusluge:

i) NACIONALNASOSLINIJA(116006)190. Nacionalnasoslinijabipovezalažrtvesaosnovnimnivoomemotivnepodrškeiobezbedilapraktične i informativne usluge. Sos linijamože da posluži da se žrtve upute na lokalne službe ilikancelarije.PremazakonuEvropskeUnije,116006trebadabudenacionalnibrojzapodrškužrtvama.

ii) INTERNETUSLUGE191. Bilobipotrebnoizraditivebsajtnakomesežrtvamapružajupravneipraktičneinformacijekaoiinformacijeorezultatimaviktimizacije.Mnogimžrtvamanijepotrebnavelikapomoć.Ponekadajedovoljnodadobijuosnovneinformacije.Vebsajtmožepružitiinformacijeotomegdejemogućedobitipodrškužrtvama(idealnobibiloputemnacionalnogmapiranjausluga)iobezbeditiwebchatpodršku.Uslugebimogledaseuspostaveiprekoaplikacijezamobilnitelefonilitekstporuke.

iii) MOBILNEUSLUGE:192. U cilju obezbeđivanja direktnih usluga na mestima gde nema kancelarija, moguće jeuspostaviti mobilne usluge.Ovo je posebno potrebno kada nije izvodljivo ili efikasno uspostavitiveliki broj lako distupnih kancelarija za podršku žrtvama širom zemlje. Pilot projekat koji je biouspešanuSrbijimožedaposlužikaomodel.Potrebnojeobratitipažnjunatodažrtveimajupristupuslugamanapoverljivnačin,inanačindanebudejasnodatražeuslugepodrškežrtvama.Poredtogaštoorganizacijemoguperiodičnoposetitiodređeneoblasti,onemoguponuditiuslugekodžrtveilinadrugojlokacijinakojojsežrtvaosećaugodno.Ukolikozaposleniposećujužrtveunjihovimdomovima,potrebnojepreduzetiadekvatnebezbednosnearanžmane.


Preporuka9:Fleksibilnostusluga 193. Fleksibilnostjepotrebnointegrisatiusistem,jerćeusuprotnomrazličitepotrebebitisamodelimično zadovoljene ili će žrtve biti upućene na različite službe, što povećava njihovoopterećenje.Ovoseposebnoodnosinačinjenicudabiradnovremetrebalodavarira(npr,nesamotokom radnih sati od ponedeljka do petka). Slično tome, usluge ne bi trebalo rigidno primenjivati.Jednojosobimožebitipotrebnasamopomoćokopopravljanjapolomljenihvrata,dokćedrugojbitipotrebnapomoćokokremiranja,aopetnekojdrugojpsihološkapomoćtokomdugognizagodina.

Preporuka10:Uslugepodrškepritužilaštvimaisudovima 194. Važanaspektnacionalnogsistemapodrškejeobezbeđenjedasvielementikrivičnopravnogsistema budu organizovani na senzibilan način. Pilot projekti u višim tužilaštvima i sudovimapredstavljajudobarprimerovogpristupa.Uslugeuoviminstitucijamasučestounavećojmerifokusiranena pružanje informacija i smernica žrtvama o napretku njihovog predmeta i potencijalno o odlukamarelevantnimzamerezaštite,naprimer.

195. Uslugepodrškeunutarpravosudnogsistematrebaupotpunostidabudukooordiniranesapodrškom koja se pruža van sistema.Ovo će pomoći da se obezbedi kontinuitet usluga koje sepružajužrtvamaiminimizirajurizicidupliranjailinedostatakausluga.Takođećepomoćipravosudnimorganimada usmere podršku tamo gde je najpotrebnija i tamo gde su u najboljempoložaju da jepruže. Na primer, verovatno će specifične organizacije za pomoć žrtvama najbolje pružitiemocionalnupodršku.Međutim,žrtvimogubitipotrebnedodatneuslugepodrškekada idenasud.Ovomožedaobuhvatiupoznavanjesasudom,informacijeopredmetu,itd.Žrtvimožebitipotrebnaiemotivna podrška prilikom svedočenja ili nakon postupka, vezano za oslobađanje počinioca.Potrebnojepažljivorazmotritikojesutoorganizacijekojećenajboljepružitioveuslugesvimžrtvama–anesamožrtvamakojesuprijavilekrivičnodelo.

196. Uciljupostizanjakoordinacijeiravnotežeusluga,potrebnojerazvitijedinstvenkoherentansistemsmapomputazažrtveodkrivičnogdeladoperiodanakonsuđenja.Iakojepotrebnopostićikoordinacijurazličitihregulativa,nadležnihministarstava,institucija,itd.kakobisistemfunkcionisao,najveća je verovatnoća da će jedan takav sistem dati efikasne i produktivne rezultate. Savet zapodrškužrtvamamožepružitipomoćuformiranjuirazvojutakvogsistema.

Informisanježrtve

197. OsnovezausklađivanjesaDirektivomEUi,pružanježrtviinformacijakojesujojpotrebnepostoje.Međutim,zakonodavniipraktičninedostaci,nepotrebnodupliranjeposlaineujednačenostu pružanju usluga od strane različitih organa, geografskih lokacija ili grupe žrtavamoraju se rešitikakobisepostiglausaglašenostsaDirektivomEUiuspostavioefikasnijisistemprikupljanja,razmeneipružanjainformacija.

198. Čini se da su neki problemi uzrokovani činjenicom da su različiti organi vlasti razvilisopstveneinformacionesistemebezdovoljnekoordinacijeilizakonodavnihpreporuka.Iztograzlogapromene jepotrebnosprovestinasistematičannačin, imajućiuviducelokupanputodperiodapreviktimizacijetovremenanakonviktimizacijeiistražnogpostupka,suđenjaisituacijenakonsuđenja.


199. Takavsistemnećesamozadovoljitipotrebežrtava(ibitiusklađensaDirektivomEU),veććeistimulisatisinergiju izmeđuorganizacija i timesmanjitiadministrativna i finansijskaopterećenjaorganima vlasti.Delotvornijimehanizam za porikupljanje i pružanje inforamcijamogaobi da boljeodgovorinapotrebežrtava,iistovremenodasmanjipostojećeopterećenjezapraktičare.

200. To zahteva promene zakonske regualtive, uključujući tu ZKP kao i detaljna pravila oimplementacijiizradompodzakonskihakata,obavezujućihuputstavaopraksi,protokola,smernicaiobuka.ČlanoviDirektiveEUoinformisanjukojisledetrebadabudutransponovaniuzakon,praksuilioboje:

Član Tematika3(2) Komunikacijaseodvijajednostavnimidostupnimjezikom4 Informacijetokomprvogkontaktat6 Informacijeopredmetu9 Informacijekojepružajuorganizacijezapodrškužrtvama11 Informacijeoodlucionepreduzimanjakrivičnoggonjenjaipreispitivanjeodluke12(b) Informacijeopostupkurestorativnepravde26(2) Informacijeikampanjepodizanjasvesti

201. Preporuke u daljem tekstu u skladu su s obavezama koje proističu iz Direktive EU, ali uinteresutransparentnostiijasnoće,preporučujesedaproceduralnazakonskapravaiobavezekojeseodnosenažrtvebudusadržane,kolikojetomoguće,ujednompoglavljuiliodeljkuZKP-ailidaprava budu grupisana u najvećoj mogućoj meri. Ovakav pristup primenjen je u ZKP-u po pitanjuokrivljenog–PoglavljeVI–Okrivljeniibranilac,1–Okrivljeni–Pravaokrivljenog.

9.2.1Zakonskeizmeneoinformisanju

202. Evropska komisija i Evropski sud pravde veoma su oprezni po pitanju prihvatanja ne-zakonskih mera, kao dovoljnih za implementaciju. Iz tog razloga, iako ne sve obaveze i prava izDirektiveEUzahtevajuzakonskepropise,mnogazahtevajuipreporukeudaljemtekstuimajuzaciljdaukažunatogdejeneophodnounetizakonskeizmeneaukojimslučajevimabibilokorisno,alineiapsolutnoneophodnoizmenitizakosnkuregualtivu.

203. Generalnogledano,ZKPbitrebalojasnodanaznači(iakosupotrebnedodatneodredbeosprovođenju),kojesutoinformacijekojesemorajuobezbediti,kojeinstitucijesunadležnezapružanjeinformacija,kadaseinformacijeobezbeđujuiukojojformi.

9.2.1.1 Informacijetokomprvogkontakta

Preporuka11:IzmeneidopuneZKP-aoinformacijamakojetrebaobezbediti OpcijaAZKP treba izmeniti i dopuniti tako da jasno utvrđuje koji organi vlasti su dužni da obezbede sveinformacije predviđene članom4(1)Direktive EU.Moglobi se prigovoriti da ZKPnebi trebalodazalaziutakvedetalje,alitosujasniipreciznizahtevi.Štaviše,ZKPjevećutvrdiopresedanuodnosunapravaosumnjičenihkrozčlanove8,


i69.Uovimčlanovima,ZKPdefinišesveobuhvatnuobavezuinformisanjaosumnjičenogonjegovimpravima. Obaveze se redom navode u vidu preciznih informacija koje moraju biti obezbeđeneosumnjičenom, kada ih treba obezbediti i na koji način. Praksa istog pristupa kada je o žrtvama rečodržaćeuravnoteženipristupuZKP-ušaljućiistovremenovažanpolitičkisignaldasupravaoptuženihižrtavajednakovažna.BudućidaizZKP-akaoosnovnogizvornogdokumentaproističuobavezesudovaitužilaca,inkluzijapravauovomsmislubilabiverovatnonajefikasnijesredstvokojimbiseobezbedilodainformacijeupraksibuduobezbeđene.

OpcijaB204. Sveobuhvatan zahtev zaobezbeđivanjem informacijaoštećenoj stranionjenimpravima iodgovornostimamožeseutvrditiuZKP-a,doksesadržaj informacijamožedaljeregulisatiaktomnadležnogministrapravde.Ovobi semoglopostići ilinovimčlanom,kaoštoSkulić sugeriše, ili setakođe može izvesti kroz izmenu i dopunu člana 8 (s tim da usaglašavanja ne diraju u pravaoptuženih).

Preporuka12:Kotrebadaobezbediinformacije 205. PreporučujesedaZKPbudedopunjenzahtevomdapolicijaobezbediinicijalneinformacijekaoštojepredviđenočlanom3(idealnoakojeuskladusanaprediznetompreporukom),budućidaje to najverovatnije prvi organ vlasti koji dolazi u kontakt sa žrtvom. Razmatrano je da li javnotužilaštvo treba da bude najkompetentniji organ vlasti koji će pružati informacije. Međutim,informacijemogu da kasne budući da prvi kontakt sa policijom i postupak tužilaštva po tužbi i/ilisusret sa žrtvom mogu potrajati mesecima. Ovde u najmanju ruku postoji rizik od nepoštovanjazahteva‘beznepotrebnogkašnjenja’ iznetogučlanu3DirektiveEU.Tobitakođemoglodadovededokašnjenjaupristupupravimaiuslugama.Trebalobi,međutim,razmotritiidalijavnitužilactrebadaobezbediisteinformacije(poredpolicije)kadadođedokontakta.Informacijesemoguobezbeditikadatužilacinicirakontaktesažrtvom.

Preporuka13:Pribavljanjeinformacijaoddrugihorganavlasti 206. Uimplementiranjučlana3DirektiveEU,Vladatrebadaprocenida lidrugiorganivlastiuSrbijimogudaprimajukrivičneprijaveidaliionitrebadapružajuinformaciježrtvama.Iakoseuvećini situacija očekuje da policija bude prva institucija koja će primiti prijavu, drugi organi vlastipoput carine, institucije za imigraciona, zdravstvena i bezbednosna pitanja mogu takođe primatikrivičneprijave.

Preporuka14:PribavljanjEjednostavnihipristupačnihinformacija 207. Budući da Direktiva EU zahteva da informacije budu obezbeđene na jednostavan ipristupačannačin,ZKPtrebaizmenitiidopunitizahtevomzapružanjeminformacijaujednostavnojformi.Toće biti najdelotvorniji i najefikasniji način da organi vlasti na koje se ova obaveza odnosi sproveduodgovarajućemere.Možda će, međutim, biti dovoljno implementirati zahtev o pojednostavljivanjukrozsekundarnozakonodavstvoilidrugeprotokolekojisuobavezujućizarelevantneorganevlasti.


Preporuka15:Informisanjeputemrazličitihkanala 208. KaominimumpreporučujesedaZKPutvrdidaseinformacijeobezbeđujuupismenojformi,kakobiseobezbedilanjihovasaobraznostidasenanjihmožepozvatiubudućnosti.Preambula21DirektiveEUdefinišeda informacijetrebadabuduobezbeđeneposredstvomrazličitihkanala i lakorazumljivezažrtvu.MoždanijeneophodnoutvrditidetaljnapravilakrozZKP,madasečinida je tonajefikasnijinačinpribavljanja informacijakroz različitekanale.Višedetaljao različitimopcijamazadobijanjeinformacijamožeseutvrditipravilimazaimplementaciju.Daljepreporukeopraksidatesuutekstukojisledi.

9.2.1.2 Informacijeopredmetu

209. ZKP zahteva da oštećenim stranama budu obezbeđene različite vrste informacija koje se tičupredmeta, ali to ne pokriva sve aspekte člana 6 Direktive EU. Imajući u vidu specifičnu priroduobavezana koje seodnosiDirektivaEU,preporučuje sedau ZKPunesu izmene i dopuneu smisluobezbeđivanjaovihinformacija.

Preporuka16:Sadržajinformacijaopredmetu OpcijaA210. OsnovnisadržajinformacijaadekvatanjezainkorporiranjeuZKP.Ovoseposebnoodnosinačlanove6(1)(a-b),6(2)(a-b),6(3),6(5),6(6)i11(3)DirektiveEU.Kodsemerarestorativnepravdekaošto je posredovanje odvija u kontekstu krivičnog postupka, zahteve za obezbeđivanje informacijautvrđeneučlanu12(b)Direktivetrebatakođeuključitiurelevantnepropise.

211. PreporučujesedaoveobavezebudusadržaneuZKP-ubudućidaonepredstavljajuosnovnaprava,dokseostalepojedinostiusmislupreciziranjanačinanakoji informacijetrebaobezbediti, u komformatuitd.,moguutvrditikrozmereimplementacije.Kaoštojenaprednapomenuto,ovajpristupsledi ono što je već usvojeno u vezi sa pravima optuženih. Uključiti to u ZKP neće predstavljati niproceduralnonibilokakvodrugoopterećenje.

OpcijaB212. Alternativnipristupbiobinametnutiširokunadležnostodgovarajućemteludaobezbeđujeinformacijeoštećenim stranamaonjihovimpravima i obavezama, sadaljimdetaljimakoji bi biliregulisaniaktomministrapravde.Skulićevaanalizaispitujeprimenuobaveznoggeneralnoguputstvarepubličkogjavnogtužiocakojimsedetaljnouređujesadržajsvakeinformacije.Onpostavljapitanjedalibi takavpristupdoveodonarušavanjapravanapravednosuđenje. Iakobi branilacmogaouložiti takveprigovore, teško je razumeti kako bi takvi stavovi bili zakonski utemeljeni kada se informacijeobezbeđujuisključivokakobisežrtveinformisaleosvojimpravima.Trebaistaćidasetakveprimedbeiznoseposlednjihpedesetgodina razvojapravažrtavauEvropi.Suštinskipomaciuodnosupolicije,tužilaštva, službenika suda i sudija prema žrtvama postignuti su imajući u vidu ove prigovore i nanačinkojiupotpunostiuvažavapravonapravednosuđenje.


Preporuka17:Kotrebadapružiinformacije 213. Čini se da je javni tužilac u najboljoj poziciji da pruži informacije o predmetu kao štozahtevaju članovi 6 i 11 Direktive EU, a na osnovu nedavnih promena u njegovoj ulozi. Takvimpristupombiseobezbedilodaseinformacijepružekrozsamojedankontakt,natajnačinubrzavajućiprocesismanjujućiopterećenježrtava.

214. Istovremeno,izvesnafleksibilnostiusistemubitrebalodapostojikakobiseomogućilodaorganivlastikojisuunajboljojpozicijidaobezbeđujuinformacijetoičine(izbegavajućidamnogedrugeorganizacijedajuoprečneinformacije).Naprimer,akosudutvrdivremeimestosuđenja,ilijenadležan zapripremukonačnepresude, trebautvrditida li jeunajboljem interesužrtve iefikasnijezaadministracijuakosuddostaviinformacijedirektnoiliprekotužilaštva.Sličnotome,uslučajupuštanjanasloboduosumnjičenog ili optuženog, tomožebiti odlukapolicije, tužilaštva ili suda, ili povereničkeslužbenalokacijigdejeoptuženiuhapšen.OvajpotonjipristupsekoristiuEngleskojkrozslužbuzasaradnjusažrtvama.

215. Pitanja kao što su ko je nadležan za informacije, kako da se prikupljaju i koje pomoćnemehanizme koristiti u pomaganju žrtvama da razumeju informacije, biće potrebno razmotritidetaljnijekadaVladakoncipirasvojsistemzapribavljanjeinformacija.

Preporuka18:Kakotrebapribavljatiinformacije 216. ZKPtrebadapredvidiminimuminformacijaupisanomoblikukojetrebapribaviti,akojeseodnosenapredmetipostupak.Preporučujuseidodatnemereimplementacijekojeseodnosenapružanjeinformacija putem različitih kanala i na najefikasniji i najrazumljiviji način, uzimajući u obzir poteškoćežrtavaurazumevanju.Kadajeizvesnodasuinformacijekompleksneilidaćežrtveimatipoteškoćaurazumevanju,trebaobezbeditipodršku.

Preporuka19:Obaveštavanjeopuštanjunasloboduosumnjičenogilioptuženog 217. ZKP treba izmeniti i dopuniti u smislu utvrđivanja prava žrtve da bude obaveštena opuštanju na slobodu osumnjičenog/optuženog i okolnostima u kojima se to obavlja. Član 6DirektiveEUpredviđamogućnostdažrtva,nasvojzahtev,budeobaveštenaopuštanjunasloboduilibekstvuzadržanogiliuhapšenoglica.Ovainformacijabitrebalodabudedostupnabaruslučajevimakadapostojiopasnostzažrtvuiliidentifikovanirizikodnanošenjapovrede.Faktorikojetrebauzetiuobziruključuju:

• Pravoseneograničavanaodređenuvrstukrivičnogdela,već jeprimenljivonasvesituacijekadajeosumnjičeni ilipočinilaczadržanupritvorupresuđenja iliuhapšen.Dabise izbegleizmeneidopuneZKP-aakodođedopromenaupropisimaoizricanjupresude,ZKPsemožeširokodefinisati referišući se na zadržavanje ili zatvor prenegona krivičnadela na koja sepravooobaveštavanjuodnose.

• Direktivapredviđaograničavanjepravanasituacijekadajeidentifikovanaopasnostilirizikodnanošenja povrede. ZKP bi trebalo izmeniti i dopuniti da pokrije bar ove situacije. Ipak,fleksibilnost u sistemu se preporučuje kako bi se obuhvatile situacije kada puštanje naslobodumožebitiizrazitotraumatičnozažrtvu,alinijenužnoidentifikovanaopasnost.Tobimoglovažitizaslučajkadaježrtvabilaproganjana,žrtvaporodičnogiliseksualnognasiljaodstrane nekoga koga poznaje. ZKP bi mogao da predvidi obaveštavanje u svim navedenimokolnostima (‘žrtva će biti obaveštena na sopstveni zahtev ukoliko…’) ili bi ZKPmogao biti


izmenjen idopunjentakodapredvidimogućnostobaveštavanja kaoobavezeodgovarajućegorgana(‘uokolnostimax,y,z,žrtvaćebitiobaveštena…’).Ovajpristupbimogaoredukovatiopterećenje donošenja odluke s obziromda bi za neka krivična dela postojalo automatskopravonaobaveštenje,dokbizaostalamoraladonositiodlukaoriziku.

• DirektivaEUnaglašavaznačajuključenostižrtavauodlukekojesetičunjihovogživota.Tojenaročito važno u delu koji se odnosi na obaveštavanje o puštanju na slobodu. Umnogimslučajevima žrtva ne želi da bude informisana. ZKP treba izmeniti i dopuniti tako da želježrtavabuduuzeteuobzir.Tamogdejepravonaobaveštavanjeutvrđeno,bilobiidealnodaželja u vezi sa obaveštavanjem bude obavezujuća za organ vlasti osim u izuzetnimslučajevima (na primer, kada je nadležni organ svestan rizika od povređivanja žrtve te jeobaveštavanje potrebno kao vid zaštite).Organnadležanzaodlukuoobaveštavanjutrebalobidaodlukudonosinaosnovudokazatamogdepostojiposebnoidentifikovanrizik – podrazumevajući darizikmoževremenomdasemenja.

• Mehanizam obaveštavanja žrtve treba pažljivo razmotriti. Na primer, može biti štetno zažrtvuukolikojejednostavnoobavestepismomukomesekažedaćeosobakojajujesilovalapredesetgodinabitipuštenanasloboduzanekolikonedeljaivraćenaunjenprvikomšiluk.IakoZKPnijeodgovarajućimehanizamkojiutvrđujepravilaonačinimaobaveštavanjažrtava,bićevažnoutvrdiprocedurekojećeomogućitidažrtvebuduobaveštenenadelikatannačinidaimbudedostupnapodrška.

• Trebavidetikojiorganvlasti jeunajboljojpozicijidaobavestižrtvu ikojimehanizmićebitiuspostavljeni za evidentiranje želja žrtava.U zavisnosti od okolnosti,policija,tužilaštvo,sudijailipovereničkaslužbasumoždaunajboljempoložaju. Takođe bi i isporučioci usluga podrške,NVO ilicentri za socijalni rad koji su u kontaktu sa žrtvamaneposredno posle zločinamogli dobitiovaj zadatak ili bar biti uključeni tamo gde podrškamože biti potrebna.Ne samo da želježrtavamorajubitievidentirane,onemorajubitipoznatenadležnomorganuprepuštanjanaslobodu.Osimtoga, iskustvo jepokazalodaova informacijamože lakodasezagubikadsezatvorenici premeštaju iz jednog zatvora u drugi. Služba saradnje sa žrtvama, koja jeuspostavljenauEngleskoj,moglabibitiodgovarajućerešenjeizaSrbiju.

9.2.2 Prikupljanje,razmenaiobezbeđivanjeinformacijaupraksi

218. Napred iznete preporuke podržaće implementaciju Direktive EU koja se tiče prava nainformisanost, alimnogi aspekti Direktive EU takođe zahtevajumere implementacije. Srbija je upočetnojfazirazvojainformacionihprocesauovojoblasti.Kaotakvoj,pružajojseznačajnaprilikadastvori informacionisistemkojiupotpunostiopslužuježrtve,koji jeefikasan,smanjujeopterećenostpraktičaraipružaboljupodrškuradusudskihpraktičara.

Preporuka20:Pregledsistemazapribavljanjeinformacija 219. Širipregledbitrebalodasesprovedeipokažekakosepribavljaju informacijeožrtvamaione relevantne za žrtve, kako se razmenjuju i obezbeđuju žrtvamaodprve tužbe, preko istrage,pokretanjakrivičnogpostupka,sudskogpostupkaipostupkanakonsuđenja.

220. Uokviruovogdelaanalizeteškojepreciznoutvrditikojemehanizmetrebarazviti.Usvakomslučaju,postojebrojničiniocikojetrebauzetiuobzirdabisesistemunapredio,aposebnosledeći:


• Nedostatakkoordinacijeizmeđuorganavlastikojimožedovestidodupliranjanapora,jazovailikontradiktornihinformacija.

• Geografskeneujednačenostiupribavljanjuinformacija,kaoirazlikeuzavisnostiodvrstezločina.

• Mogućineefikasnisistemizaprikupljanjeazatimrazmenuinformacija,naprimer,samonapapiru.

• Nedostatakznanjaiobučenostiodelikatnimpristupimakomunikacijisažrtvama.• Nedostatakvarijetetaunačinupribavljanjainformacija.• Nejasnojekadainformacijutrebapribavitiiodkoga.

221. Svaka analiza sistema treba da omogući da organ u najboljoj poziciji za prikupljanjeinformacijatočiniuodgovarajućemtrenutku, idainformacijemogudaprotičuefikasnoodjednogorganavlastidodrugogkakobisepodržaloostvarenjeciljevaipružileinformaciježrtvama.Tamogdejepotrebnomoguseuvestiprotokolizarazmenuinformacijaiinformacionisistemtrebavidetikaokolektivnisistemukomesupotrebeiodgovornostisvihorganavlastiuzeteuobzirusvakojfazipostupka.

222. Analiza treba takođe da ispita preciznu ulogu službi za informisanje u policiji, tužilaštvu isudovimakakobisemaksimalnoiskoristilenjihoveprednostiiistovremenoobezbedilodazaposleninebudupreopterećeniidasvežrtveimajupristuppotrebniminformacijama.

Preporuka21:Upotrebainformacionihtehnologija 223. Informacione tehnologije treba uzeti u obzir za pružanje informacija relevantnih za žrtveonline. Primeri takvog sistema već postoje u Velikoj Britaniji (trackmycrime) i drugim zemljama.Takavsistemomogućavažrtvamapristupinformacijamakadgodsuimpotrebne(puteminterneta),ainformacijemogubitibrzoilakoažuriraneodstranebilokogovlašćenogtela.

224. Sistembi podržaoorgane vlasti obezbeđujući jasneobrasce zaunos informacija i nebi bioograničenugeografskomsmislunizainstitucijenizažrtve.

225. Sistem bi mogao biti prilagođen tako da zahtevi žrtava, informacije pružene žrtvama i sviostalirelevantnipodacibuduevidentirani.Natajnačin,odgovarajućeteloukontaktusažrtvomznaštaježrtvivećrečenoikakviproblemiirizicimogudasepojave.

226. Ovakav sistem bio bi značajna investicija ali zna se unapred da će dobitak u efikasnostinadmašitipočetnetroškove,kao idugoročnetekućetroškove.Usvakomslučaju,bilabipotrebnakompletnastudijaizvodljivostii/iliprocenaefekta.

Preporuka22:Pružanjeinformacijakrozrazličitekanale 227. Preporučujesedapraktičarimabudunaraspolaganjurazličite informacioneopcijebudućida je ova obaveza utvrđena u preambulama koje pomažu u tumačenju regulative. Informacije naweb-sajtu mogu biti efikasno sredstvo komunikacije koji omogućava i video i audio informacije.Preporuka13dajeuviduvišedetaljaopostavljanjustandardnogsajtazaovakveinformacije.


228. Preporučujeseusmeravanjeiobukazapraktičarekojabiimpomoglaupružanjuusmenihinformacija.Toćebitiposebnoznačajnozažrtvesa teškoćamauučenju,čitanju,zaonekoji imajuproblemasavidomilisluhomiuslučajukadaseinformacijenepružajuonline.

Preporuka23:Onlineinformacioniportal 229. Jedinstven ilimikrosajt treba uspostaviti kako bi pružao informacije o pravima žrtava, onačinunakojifunkcionišepravosudnisistemitomeštažrtvemogudaočekuju,ilinkovezakontaktsa organima vlasti ili organizacijama za pružanje podrške. Nije dovoljno razvijena svest međustanovništvom generalno o pravima žrtava i to posledično utiče i na žrtve. Portale širom Evropeotvarajudržavni i drugi akteri (naprimer Švedska, Engleska, Evropska komisija, Infovictims) ionisuobičnodeošireagendee-pravosuđa. Ovi sajtovi ne služe samo da pruže informacije o pravima, većmoguidapomognužrtvamadarazumejukrozštaprolazeidaublaženjihovebrigeuvezisakrivičnimpostupkom.

Preporuka24:Jednostavanipristupačanjezikiposebnepotrebe 230. Posebnemeretrebapreduzetipri formulisanjupisanih informacijau jednostavnomi lakorazumljivom formatu u skladu sa Direktivom EU. Postoje osnovne smernice za pripremanjekomunikacijananačinda se izbegnestručna terminologija,duge rečenice ili reči i rečenice složenestrukture. Takve smernice omogućavaju delotvornu implementaciju zakonskih obaveza. Trebautvrditi opštu obavezu za službenike da koriste jednostavan jezik i treba doneti smernice zakorišćenjejednostavnogsrpskogjezika,kojebiimpomogleupostizanjuovogcilj.

Prevođenjeitumačenje

231. ZKP predviđa široka prava na prevođenje i tumačenje koja prevazilaze zahteveDirektiveEU,kojaovapravaograničavanaposebnesituacije.NekezakonskeradnjebiipaktrebalopreduzetikakobisepostiglodasvapravanaprevođenjeitumačenjeizDirektiveEUpostojeiuZKP-u.Poredtoga,praktičnemerećeosiguratidažrtvezločinaimajuprevoditumačenjeusvimfazamapostupka.Ovepreporuke,zajednosapredloženimzakonskimpromenamakojećeolakšatiostvarivanjetihprava,većsesprovode u praksi. Ova analiza se posebno bavi sekundarnim zakonodavstvom, obavezujućimuputstvimazapraksu,protokolima,smerniceiobuku.

Preporuka25:Zakonskeizmeneoprevođenjuitumačenju 232. Posebnoreferisanjenapravonaprevođenjeitumačenjezaoštećenestrane/žrtvesmanjićerizikodmogućnostidaneke žrtveneostvarujuovaprava.Trenutno član11ZKP-a samopominjepravo„drugihosobakojeučestvujuupostupku“naprevođenjeitumačenje.

233. ZKP treba izmeniti i dopuniti tako da predvidi pravo žalbe na odluku da se ne obezbediprevođenje ili tumačenje. Član 438 (5) ZKP-a utvrđuje pravo na žalbu kada je oštećenoj strani iliprivatnomtužiocu,uprkosnjegovomzahtevu, uskraćenopravonakorišćenje sopstvenog jezikanasuđenjuipraćenjesudskogpostupkanamaternjemjeziku.Toje,međutim,žalbanaodlukusuda.


234. ZKPtrebaizmenitiidopunititakodaserazjasnidalisvežrtveimajupravonaprevođenjeitumačenje od prvog kontakta sa organima vlasti i u kojim slučajevima se primenjuje neki vidrestrikcije.

235. U daljoj analizi treba utvrditi: ko može da odluči o tome da li će biti obezbeđenoprevođenje i tumačenje; kako se procenjuje potreba za prevođenjem i tumačenjem; i kako sedonosiodlukaoobezbeđivanjuprevođenja i tumačenja.ZKPsene izjašnjavaotelunadležnomdaodlučidalijeobaveznoobezbeditiprevođenjeitumačenježrtvi,nimoralisetoučinitibezobziradaližrtvazahtevailine.

236. Kriterijumizaodbijanjezahtevazaprevođenjeitumačenjemorajubitijasni.Pravonažalbuili prigovor nije pravo u efektivnom smislu bez ovakve zakonske izvesnosti i transparentnosti. Zakriterijumesesugerišudveopcije:

• OpcijaA237. Dodatiodredbečlanu11ZKP-akojiseodnosinaJezikipismokojisekoristiupostupku,atičusesledećeg:kojeodgovoranzautvrđivanjepotrebezaprevođenjemitumačenjem;kojisukriterijumizaovoprevođenjeitumačenje;proceduraodlučivanjaiorganizovanjaprevođenjaitumačenja.

• OpcijaB238. Utvrditi obavezujuća uputstva za praksu, protokole, smernice i obuku o proceni potrebeprevođenja i tumačenja, i procedure za donošenje odluke o tome da li je prevođenje i tumačenjepotrebno. Sekundarno zakonodavstvo može da obezbedi informacije o procesu odlučivanja oobezbeđivanjuprevođenja i tumačenja žrtvama. Čak i tamogde suučinjene zakonske izmene, ovemereimplementacijećebitipotrebne.

Preporuka26:Poboljšanjauprevođenjuitumačenjuupraksi 239. Vladatrebadaispitamogućnostidasežrtvamaomogućidaprevođenjeitumačenjedobijutokomsvih fazasuđenjanezavisnoodtogada liučestvujuupostupku. IakoDirektivaEUopreznoograničava prava na prevođenje i tumačenje u zavisnosti od uloge koju žrtva ima u sudskompostupkuiposebnihdelovapostupka,važnojedažrtvedobijuprevođenje itumačenje iondakadaneučestvujuaktivno(kaostranaupostupkuilisvedok),naprimerdavidekakoseponašasvedok,darazumejudaljitokpostupkailidabiroditeljižrtverazumelipostupak.Unameridaseuvažepotrebežrtava u ovim posebnim slučajevima, učinjeni su napori u nekim zemljama kroz saradnju izmeđusudija,NVOiorganizacijazapodrškudaseomogućineformalnoprevođenjetokomsuđenja.

Preporuka27:Istraživanjeoprevođenju 240. Dalje istraživanje treba sprovesti u pravcu evaluacije da li se prevođenje i tumačenjeobezbeđujeupraksiinakonzistentnojosnovi. Ispitanicivarirajuuodgovorima,nekikažudanemamnogoslučajevakojizahtevajuprevođenje,dokostalikažudaseprevođenjeitumačenjeobezbeđujeprvenstvenopočiniocima.Istraživanjebimoglodaljedaotkrije:

• Kakvajerealnapotrebazaprevođenjemitumačenjem;


• dalijevelikibrojžrtavakojimatrebaprevođenjeitumačenjeakojenisuidentifikovane;• daliseprevođenjeitumačenjeobezbeđujeusvimfazamakrivičnogpostupkaizasva

ključnadokumenta;• kakvojeiskustvožrtavakojimajeobezbeđenoprevođenjeitumačenjetokomkrivičnih

postupaka.

Zaštitasvihžrtava

241. NotallmeasuresrequiredbytheEUDirectivearecurrentlyprescribedinlawandtherearesomedifficultiesinapplyingprotectionmeasuresinpractice.Moreover,thesystemforassessingtheneedforspecificmeasuresforvulnerablevictimsisnotsufficientlydevelopedfromtheperspectiveoftheEUDirectiveandinrelationtoitseffectiveoperation.

242. AmandmaninaZKPidrugizakonineophodnisukakobiseosiguralapotpunausaglašenostsaDirektivomEU.Ovotrebadabudepropraćenoodgovarajućimmeramaimplementacijekaoštosuprotokoli,uputstva za praksu, smernice i obuka. Sledeće preporuke nisu sveobuhvatne ali pokrivaju ključnapitanja.

Preporuka28:Merezasvežrtveižrtveizosetljivegrupe 243. ZKPmorabitiizmenjenidopunjenkakobiosiguralodamerebududostupnesvimžrtvama(oštećenestrane)iližrtvamaizosetljivihgrupauskladusaDirektivomEU.Generalnipristupzaštitižrtava u pravosudnom sistemu je da obezbedi mere zaštite onima iz posebno osetljivih grupa ilizaštićenimsvedocima.Usvakomslučaju,trebadasenapraviprocenamerakojetreba,takođe,primenitinasvedokekojinisužrtve.

Preporuka29:Izbegavanjekontaktaizmeđužrtveioptuženog 244. Treba doneti propise koji se tiču okolnosti u kojima treba izbeći kontakt,kada jekontaktneophodan,imerezaštitezažrtvekadadokontaktamoradoći.

245. Sistem konfrontacije žrtve sa optuženim treba preispitati i utvrditi da li ciljevi takvekonfrontacijemogudasepostignunamanještetannačin.Tamogdesetakvakonfrontacijasmatraključnom, a ne postoje bolja rešenja, eksplicitne procedure imere zaštite treba uvesti radi zaštitefizičkogintegritetažrtavainjihovezaštiteodsekundarneviktimizacije,zastrašivanjaiuznemiravanja.

246. Analizaprostorijaiprocedurapolicije,tužilaštvaisudovatrebadaistraži:

• razmererizikadovođenjaukontaktžrtveioptuženog;• upotrebutehničkihalatakaoštojevideodabiseizbegaokontaktžrtveioptuženog;• mogućnostiadaptacijeprostorijakakobiseizbegaokontakt;

kojeproceduretrebausvojitisciljemdaseizbegnekontakt(naprimer,identifikovanježrtvekojaizrazitostrepiodkontakta,obezbeđujućidasežrtvaioptuženinenađuuprostorijiuistovremeilidasekrećuunutarprostorijeurazličitovreme,pratećižrtvuunutarobjektaakopostojirizikdaćedoćiukontaktsaoptuženim)?.

247. Izbegavanje kontakta unutar objekata nije jednostavno, pogotovo gde to iziskuje skupestrukturne promene. Trebalo bi doneti dugoročnu strategiju za adaptaciju objekata u skladu sazahtevimakojisetičuvekatrajanjairenoviranjazgrada,iobezbeditidaplanovizaizgradnjunovih


zgradailiiznajmljivanjeimajuuviduobavezuizbegavanjakontakta.UskladusazahtevomDirektiveEU,novezgradesudamoraju imatiodvojeneprostorije zažrtve.Ovakvi zahtevi trebalobidabuduuključeniuprojektnezadatkesvakogugovoraoizgradnjiilizakupunovihsudskihprostorija.

Preporuka30:Saslušanjebezodlaganja 248. DirektivaEUzahtevadasesaslušanjažrtavaobavljajubezneopravdanogodlaganja.BudućidaZKPpredviđasličneobavezeuvezisaoptuženim(naprimer,član68),ZKPbitrebalosličnotomedabudeizmenjenidopunjenupogledutretmanažrtve.

249. Kao alternativa izmenama i dopunama ZKP-a, ili uz takve izmene i dopune, treba donetidrugeobavezujućemerekojećezahtevatiodnadležnogorganadasaslušanjeobaviunajkraćemroku.Odgovarajućesmerniceiprotokolebitakođetrebalodonetikakobiseolakšalaimplementacijaovakvogzahteva.

Preporuka31:Skraćivanjesaslušanja 250. OsnovnizahtevdaseredukujusaslušanjatrebadabudeuključenuZKPuzposebnemereimplementacije kojima će se uspostaviti procedure za postizanje ovog cilja, između ostalog iposredstvomkoordinacijesaslušanja,videoiliaudiozapisasaslušanja–iobezbeđujućinjihovuprihvatljivostkaodokaznogmaterijala.ŠtoseDirektiveEUtiče,možebitidovoljnousvajanjeobavezujućihuputstavaza praksu i praktičnih mera. Ovaj pristup, ipak, treba koristiti obazrivo s obzirom na preferencijeKomisijeiSudapravdeEvropskeunije(ECJ)zaimplementacijukrozzakon.

251. Analizutrebaobaviti imajućiuviduprihvatljivost izjava,usmisludokaza, koježrtvedajupoliciji. Izjave u tom smislu mogu sadržavati važne informacije kojih se žrtva možda ne bi sećalakasnije (naročito ako se događaj zbio nekoliko meseci ranije). Štaviše, za jednostavne ili jasneslučajevemoždanemanipotrebedatužilaštvoobavljadodatnosaslušanje.Snažniargumentigovoreuprilogtomedatrebadozvolitidaseprveizjavekoristekaodokaz,uzprimenuadekvatnihzaštitnihmera.

Preporuka32:Žrtvupratiosobakojuonasamaizabere ZKP treba izmeniti i dopuniti kako bi se žrtvi omogućilo da izabere osobu koja će je pratiti za vremesaslušanja. Jasna pravila, kako u ZKP-u tako i u merama implementacije, treba da utvrde okolnosti ukojimajedanorganvlastimožedaneodobri izboržrtve,idadopustižrtvidaizaberedruguosobu.Trebarazmotritikojeserestrikcijemoguuvestikakobiseosiguralodasepostupaksprovodibezpredrasuda(na primer, posebne informacije, smernice i propisi za osobu u pratnji,mere u slučaju narušavanjapropisa,kriterijumizaisključenjeosoba).IakonijeeksplicitnopredviđenoDirektivomEU,preporučujesedažrtvamožedaizabereiorganizacijuzapodrškužrtvamakaopratnju.

Preporuka33:Ograničenjelekarskihpregleda 252. ImajućiuvidudasepraktičarioslanjajunaZKPdadefinišenjihoveodgovornosti,ZKPtrebadautvrdibazičnuobavezudaselekarskipregledisvedunaminimumneophodanzapotrebekrivičnihpostupak.OgraničenjelekarskihpregledajeobavezakojunamećeDirektivaEU,alinijejasnodaliovameramožedaseuvedekrozzakonilisupraktičnemereposebidovoljne.Ipak,moždaizvesnemerekojebiograničileponavljanjelekarskihpregleda(naprimer,prihvatljivostdokazanasudu,prisustvoeksperta po izboru optuženog tokommedicinskog pregleda) treba uključiti u ZKP što znači da ga


treba izmeniti i dopuniti. Zatim se mogu pripremiti detaljna pravila implementacije o tome kakoograničiti lekarske preglede (na primer, blagovremeno utvrđivanje ciljeva pregleda i potreba,smernicezaprocedurekojetrebasprovesti,mehanizmizakoordinaciju).

Preporuka34:Psihijatrijskipregledižrtava/svedoka 253. Treba uvesti mere kojima će se pomoći onima koji imaju poteškoća u davanju iskaza usvojstvu svedoka, a procena mentalne sposobnosti obavljaće se isključivo u okviru propisanihokolnosti i od strane stručnjaka sa potrebnim znanjem i iskustvom. ZKP predviđa mogućnostzahtevanjapsihijatrijskogpregledasvedokakadapostojisumnjaunjegovesposobnosti.Tomožebitipotrebno u izvesnim slučajevima, ali rizici postoje tamo gde odgovarajuće mere zaštite, pravila iprocedure ne postoje. Treba voditi računa i praviti razliku između mentalne sposobnosti,kredibiliteta,pouzdanostiisposobnostidaseiznesuinformacije.

Zaštitaosetljivihžrtava

254. Neophodna su poboljšanja kako bi se osiguralo da mehanizmi za identifikovanje žrtava izosetljivih grupa budu usklađeni sa Direktivom EU i da su mere za zaštitu takvih žrtava njimadostupne.

9.5.1 Identifikacijaosetljivihžrtavainjihovihpotreba255. Sistem za identifikaciju osetljivih žrtava je nekompletan, kako u pogledu pokrivenosti svihžrtava,usmislučinilacakojetrebauzetiuobzir,takoiupogleduobavezaobavljanjaprocene.Član22Direktive EU je dobro organizovan, budući da je jedan od najkompleksnijih članova zaimplementaciju.Zatosumnogedržavesproveleekstenzivneprocenekakobiutvrdilenajadekvatnijimetodzaimplementacijuindividualneprocene.

Preporuka35:Individualanprocena 256. Treba napraviti detaljnu analizu kako bi se utvrdilo koji je najadekvatniji sistemindividualneprocenezaSrbiju.Sobziromnakompleksnostiuvođenjaprocesaindividualneproceneipotrebedaseuzmuuobzirspecifičnostisistemapravosuđaipolicije,analizatrebadaispitapraktičnemereneophodnedabiimplementiralasistemiodgovarajućeizmeneidopuneZKP-a.


9.5.2 Merezazaštituosetljivihžrtava257. Brojne zaštitne mera u ZKP-u generalno odgovaraju delovima Direktive EU, ali mnogoelemenatanedostaje(naprimer,nemazakonskihzahtevadasesaslušanjaosetljivihžrtavaobavljajuuprostorijamaadaptiranimzatusvrhu,dasaslušanjevodiistaosobaili,uslučajuseksualnognasilja,osoba istog pola). Pored toga, ostali zahtevi nisu u potpunosti usklađeni sa obavezama iznetim uDirektiviEU.

Preporuka36:Merezazaštituosetljivihgrupa 258. OrganimavlastitrebanametnutizakonskeobavezeuskladusaDirektivomEUilikrozZKPilialternativnim sredstvima. Mere implementacije će takođe biti ključne za postizanje pune praktičneimplementacije.

259. Analiza treba da istraži koji aspekti osetljivosti se mogu na odgovarajući obuhvatitiobukom. Član 23(2)(b) Direktive EU, koji zahteva da praktičari budu adekvatno obučeni, suviše jeuopšten za ZKP da bi pokrio sve okolnosti relevantne za potrebe osetljivih žrtava. Što se tiče slučajevaseksualnog nasilja, trebalo bi uvesti specijalističku obuku koja će proširiti saznanja o posledicamatakvih zločina, zatim odgovarajuću metodologiju saslušanja, kao i obuku o tome kako izbećistereotipe, adekvatnom saslušanju, itd. Potrebna je, takođe, obuka za razgovor sa osobama sainvaliditetom.Oveposebneobrazovnemoduletrebalobiuključitiuprogramobukezapraktičarekojidolazeukontaktsaosetljivimžrtvama.

260. KP treba prilagoditi tako da obezbedi da mere zaštite (član 23(3) Direktive EU) budujednako dostupne osetljivim žrtvama ili zaštićenim svedocima, kao i osetljivim žrtvama u svetluindividualneprocene.

Obuka

261. Pitanjavezanazaobukutrebapretočitiuzakonipraks.DirektivaEU(član25)zahtevadazemlječlaniceobezbededaslužbenicipolicijeisudadobijuobuku,zahtevadaseobezbediobukazasudijeitužioce (stav 2), preporučuje obuku za advokate (stav 3), i ohrabre inicijative koje će omogućitiorganizacijamazapodrškužrtvamadadobijuobuku(stav4).

262. SrpskiZKPnesadržinijednuodredbukojaseodnosinaobukuopitanjimavezanimzažrtve,mada se podrazumeva da su neki posebni zakoni (na primer, zakon o maloletnicima i porodičnizakon)donetiidajebiloinicijativazaobukumeđurazličitimorganimavlasti.

263. Postoje, ipak, indikacijedaprogramiobukerelevantnizapotrebežrtava,tretmanžrtavai,umanjoj meri, prava žrtava nisu dovoljno inkorporirani u programe obuke, da se obuka ne odvijaredovno ni konzistentno, da obuka nije obavezna i da je rezultat nezadovoljavajući. Obrazovneinicijative bi takođe mogle više da se fokusiraju na podizanje svesti o potrebama žrtava iomogućavanje praktičarima da prepoznaju žrtve i da ih tretiraju s poštovanjem, na profesionalni inediskriminatorskinačin,kaoštozahtevaDirektivaEU(član25(5)).


Preporuka37:Zakonskeizmeneoobuci 264. Iako ZKP može biti svrsishodno izmenjen i dopunjen da definiše neki osnovni nivoobrazovnih obaveza, to nije obaveza i može se sprovesti kroz smernice, uputstva za praksu,sekundarno zakonodavstvo i vladine inicijative.Ovakve mere bi omogućile da obuka za sudije itužioce bude obavezna, obuka za advokate preporučljiva, a ohrabrene bi bile inicijative za obukuorganizacijazapodrškužrtvama.

265. Dodatni programi obuke mogli bi se ustanoviti za druge osetljive žrtve koristeći sličanpristupsertifikacijizazaposlenepredviđenjeuskladusaZakonomomaloletnimučiniocimakrivičnihdelai krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonom o porodici, ko j i zahtevaju potvrdu o obučenost i za rad sa decom. Na primer, od praktičara se može zahtevati da imajuodgovarajuću obuku za rad na slučajevima silovanja, porodičnog nasilja ili trgovine ljudima. Ovajpristupsevećkoristiudrugimzemljama.

Preporuka38:Praktičnepromeneuobuci 266. Neophodan je izraženiji fokus na probleme žrtava u osnovnoj obuci različitih tipovapraktičara.Bazičnaobukakojudobijajupolicija,sudije,tužioci,zaposleniusuduiadvokatičinisedaje veoma malo fokusirana na žrtve zločina, njihove potrebe ili kako da se prema njima ponaša spoštovanjem,naprofesionalaninediskriminatorskinačin.Ovajnedostatakobukepraktičaramožedovestido sekundarneviktimizacije koja ima snažanuticajna rehabilitaciju žrtava i njihovo poverenje u sistempravosuđa.

267. Bazična obuka policije, sudija, tužilaca, advokata i drugih praktičara trebalo bi da uključiveštine i znanja o potrebama žrtava i načinu da se prema njima ophode na način koji ih nećepovrediti,spoštovanjemibezdiskriminacije.

268. Kontinuirana obuka za praktičare treba da obuhvati održivi, kontinuirani razvoj veština iznanjaoproblemima žrtava.Ovaobuka trebada se odvija na takavnačin dauključi kontinuiranuobukuiobukunaradu,kaoisupervizijudabiosiguraoodrživirazvojkapaciteta.

269. Obrazovne inicijative,kakoubazičnoj tako iukontinuiranojobuci, trebaproširitikakobiobuhvatilerazličitežrtvezločina,kaoiopštapitanjarelevantnazažrtve.

270. Različite stilove obuke sa fokusom na razvoj i uvežbavanje veština treba inkorporirati uplanovezaobuku.

271. Inicijative za obučavanje i izgradnju kapaciteta treba razvijati tamo gde su praktičari sarazličitim iskustvima ispecijalizacijamaokupljenizajedno,razmenjuju iskustva iučeopotrebamažrtavaikakodasnjimapostupaju.Totakođemožedoprinetiefikasnijemkorišćenjuresursa30.

272. Da bi se doneli dugotrajni programi, obrazovne inicijative treba inkorporirati u širi okvirpolitikekojitežiodrživomrazvojukapacitetapraktičarakroznastavakobukaisupervizijuumestojednokratnihobuka.

30https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/21531


Preporuka39:Istraživanjeoobuci 273. Trebadasesprovedesveobuhvatnaprocenaobrazovnihpotreba,kojaidentifikujepotreberazličitihgrupapraktičarazaobukomoproblemimažrtava.OvojekomplementarnosapredlozimasadržanimuFunkcionalnojanalizipravosuđauSrbijikojijeuradilaSvetskabanka.

274. Posebnupažnjuuistraživačkiminicijativamatrebapoklonitievaluacijiinicijativazaobukuiizgradnjukapaciteta.Ovaevaluacijatrebadaproceniefekatznanjaiveštinapraktičara,kaoiiskustvažrtavasauslugamakojesuimpružiliovipraktičari.

analiza prava žrtava i usluga u srbiji i njihova ... - final report - 08 08 2016_serbian.pdf ·...

Documents