analiza - film in serbia · analiza ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i...

ANALIZA EKONOMSKIH EFEKATA AUDIOVIZUELNE PRODUKCIJE I EFIKASNOSTI PODSTICAJA MINISTARSTVA PRIVREDE ZA PROIZVODNJU AUDIOVIZUELNIH SADRŽAJA

NOVEMBRA 2019

ANALIZA EKONOMSKIH EFEKATA AUDIOVIZUELNE PRODUKCIJE I EFIKASNOSTI PODSTICAJA MINISTARSTVA PRIVREDE ZA PROIZVODNJU AUDIOVIZUELNIH SADRŽAJA

1 Univerzitet u Beogradu – Ekonomski fakultet

Kamenička 6, 11000 Beograd www.ekof.bg.ac.rs

Analiza ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnosti podsticaja Ministarstva privrede za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji

FINALNI IZVEŠTAJ

Кoristimo priliku da vam se zahvalimo na poverenju i istrajnosti u procesu realizacije Projekta i kreiranja predmetne Analize, a koja se tiče ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnosti podsticaja Ministarstva privrede za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji, i to za period 2016 – 2019. godine. Imajući u vidu dinamiku sektora koji predstavljate sa jedne strane, globalne uspešne primere sa druge strane, te merodavnost naše institucije sa treće strane, verujemo da smo proizveli jedan ozbiljan dokument, koji će koristiti Srpskoj filmskoj asocijaciji, svim vašim članicama kao i indirektnim korisnicima i stejkholerima. Naučno-istraživački centar Ekonomskog fakulteta (NICEF) osnovan je 1974. godine. Do sada je preko NICEF-a realizovano preko 1.000 projekata. Sa bogatim iskustvom u obavljanju fundamentalnih i primenjenih istraživanja, NICEF je potpuno osposobljen za kvalitetnu i, po osnovnim elementima (kvalitet, rokovi i cena), konkurentnu izradu konsultantskih projekata iz svih segmenata ekonomske nauke i biznisa, inovacionih kurseva, kompanijskih kurseva, konsultantskih usluga, savetovanja i sl. Imajući u vidu prethodno navedeno, koristimo priliku da vam predstavimo Finalni izveštaj. Imajući u vidu dogovorenu proceduru, u potpunosti su uvaženi komentari dobijeni nakon Prvog izveštaja. Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa vama i radujemo se novim saradnjama. S poštovanjem, Kovačević, dr Igor Rukovodilac projekta Docent, Katedra za poslovnu ekonomiju i menadžment Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet [email protected] © AUTORSKA PRAVA Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2019. Sva prava su zadržana. Izveštaj sme da se koristi samo u potpunom izdanju, u formi u kojoj je predat Srpskoj filmskoj asocijaciji. Ukoliko se delovi izveštaja koriste za potrebe prezentacija ili drugih oblika izveštavanja od strane Srpske filmske asocijacije, neophodno je da bude naveden naziv ovog dokumenta kao izvor. Ovaj izveštaj se ne može preprodati, iznajmiti ili na drugi način sa njim raspolagati u smislu trgovine, u bilo kom digitalnom formatu ili štampanom uvezu ili sa bilo kojom naslovnom stranom koji ne odgovaraju originalnoj, bez prethodne saglasnosti Ekonomskog fakulteta.




FINALNI IZVEŠTAJ

Sadržaj

1. Izvršni rezime................................................................................................................................... 3

2. Uloga i značaj podsticaja u sektoru audiovizuelne produkcije .......................................................... 4

2.1. Konceptualni okvir funkcionisanja povraćaja ............................................................................ 4

2.2. Uticaj različitih formi podsticaja na razvoj predmetnog sektora i ekonomije zemlje .................. 5

2.3. Početno polazište i razumevanje stanja u Srbiji......................................................................... 8

2.4. Pravni osnov implementacije podsticaja u Srbiji ..................................................................... 11

3. Razumevanje globalnog značaja i razvoja predmetnog sektora ...................................................... 12

3.1. Veličina i specifičnosti sektora na globalnom nivou ................................................................ 12

3.2. Reprezentativni primeri implementacije podsticaja kroz povraćaje ........................................ 13

4. Analiza efekata podsticaja namenjenih sektoru audiovizuelne produkcije u Srbiji .......................... 15

4.1.1. Učešće vrsta projekata u raspodeli podsticaja ................................................................. 16

4.1.2. Struktura projekata prema ukupnom budžetu za snimanje ............................................. 17

4.1.3. Indikator performansi – budžetska intenzivnost aktivnosti po danu snimanja ................. 18

4.1.4. Uticaj subvencionisanih projekata na direktne fiskalne efekte po formi produkcije ......... 19

4.1.5. Uticaj subvencija na ukupan prihod ekonomije Srbije ..................................................... 20

4.1.6. Struktura budžeta po formatima produkcije ................................................................... 21

5. Analiza zaposlenosti i zarada zaposlenih ........................................................................................ 22

5.1. Analiza zaposlenosti ............................................................................................................... 22

6. Dodatne analize efekata posmatranog sektora .............................................................................. 27

6.1. Analiza zaposlenosti sektora kroz FTE parametar.................................................................... 27

6.2. Zarade zaposlenih .................................................................................................................. 28

6.3. Presek stanja ukupnog tržišta ................................................................................................. 29

6.4. Detaljan presek stanja tržišta u odnosu na strane i subvencionisane projekte ........................ 30

6.5. Uticaj na turizam posmatran kroz broj ostvarenih noćenja ..................................................... 30

6.6. Uticaj ukupnog sektora na direktne fiskalne efekte ................................................................ 31

7. Zaključci i preporuke ...................................................................................................................... 32

Reference .............................................................................................................................................. 35

Aneks – Metodologija daljeg praćenja performansi sektora ................................................................... 36




FINALNI IZVEŠTAJ

1. Izvršni rezime

Međunarodni referentni okvir

Brojne analize na globalnom nivou zaključuju da je proizvodnja audiovizuelnog sadržaja (sektor često

označen i kao filmska industrija) značajan pokretač rasta privrede, pri čemu je uticaj na privredu

mnogo veći u zemljama gde je država stala iza ove industrije kroz implementaciju fiskalnih podsticaja

stranih produkcija

Na nivou međunarodne prakse moguće je uočiti tri forme podsticaja koje države nude, a to su „tax

shelters“, „rebates“ i „tax credit“

Globalni konkurenti koji koriste princip „tax rebates“, odnosno povraćaja, se drže okvira od 20% do

30% iznosa povraćaja

Trenutno stanje u Srbiji

Nivo povraćaja (podsticaja) se određuje na bazi strukture troškova produkcija, i to kao procenat u

odnosu na kvalifikovane troškove, a isplate radi Ministarstvo privrede Republike Srbije

U Srbiji se na godišnjem nivou povećava iznos sredstava koji su namenjeni podsticajima produkciji

audiovizuelnog sadržaja, a povećava se i broj projekata i aplikanata koji koriste sredstva

Procenat iskorišćenosti budžeta koji je namenjen podsticajima proizvodnji audiovizuelnog sadržaja je

na nivou od 92% do 95%

Sistem podsticaja doprinosi daljem produbljivanju destinacijskog portfolija jer su podjednako

uključeni i film, i reklame, i serije kao i post produkcija, čime je omogućeno jasno i obuhvatnije tržišno

i geo targetiranje stranih klijenata

70% projekata koji su bili korisnici podsticaja ima ukupan budžet manji od 300.000 €, a najmanji broj

od samo 3% je u kategoriji veličine budžeta 400.000-500.000 €. Neophodno je održati postojeći nivo,

čime se doprinosi daljoj užoj specijalizaciji Srbije, što povećava atraktivnosti ka potencijalnim stranim

klijentima

Iznos i struktura budžeta subvencionisanih projekata dodatno potvrđuje da su kreatori same politike

podsticaja uspeli na još jedan način da pozitivno utiču na diversifikaciju proizvodnog portfolija

Efekti podsticaja na ekonomiju zemlje i dalji razvoj sektora

Direktni povraćaj na investiciju koji država direktno ostvaruje po osnovu davanja subvencija je 2,4

Ukupni povraćaj na investiciju koji država ostvaruje po osnovu davanja subvencija je 5,38

Kada se isključe „efekti curenja“, na svaku jedinicu isplaćenih podsticaja za produkciju audiovizuelnih

sadržaja u Srbiji, privuče se u proseku 5,2 jedinice ukupne potrošnje

Broj zaposlenih se u predmetnom sektoru u 2019. godini u odnosu na 2016. godinu povećao u

proseku za 57%

U analiziranom periodu broj zaposlenih koji su ekvivalent zaposlenima sa punim radnim vremenom

(FTE) iznosi 11.110

Domaće kompanije na svaki subvencionisani projekat realizuju još u proseku 4 dodatna projekta za

strane klijente, što ukazuje na veličinu ovog sektora

Strane produkcije su u analiziranom periodu ostvarile 44.889 noćenja i generisale ukupan doprinos

turizmu od 3.680.898 evra samo u pokrivanju troškova smeštaja

Ukupno uplaćeni porezi po osnovu poreza na PDV, poreza na doprinose i godišnjeg poreza na dobit,

kompanija koje su bile u uzorku, iznosi 11.567.613 evra u analiziranom periodu




FINALNI IZVEŠTAJ

2. Uloga i značaj podsticaja u sektoru audiovizuelne

produkcije

2.1. Konceptualni okvir funkcionisanja povraćaja

Na nivou međunarodne prakse moguće je uočiti tri forme podsticaja koje države nude, a to su „tax

shelters“, „rebates“ i „tax credit“. U fokusu Projekta su pre svega „rebates“ odnosno „povraćaji“,

imajući u vidu na koji način ovi podsticaji već funkcionišu u Srbiji. Visina podsticaja koje zemlje daju

se razlikuju od zemlje do zemlje, ali je jako interesantno posmatrati efekat koji podsticaji kreiraju, pa

tako u Velikoj Britaniji svaka 1 funta podsticaja generiše prihod od 12 funti u sektoru, dok u

Francuskoj 1 evro podsticaja generiše gotovo 13 evra povratnih investicija.

Nivo povraćaja se određuje na bazi strukture troškova produkcija, i to kao procenat u odnosu na

kvalifikovane troškove, a isplate radi država direktno, odnosno u slučaju Srbije Ministarstvo privrede.

U poslednjih nekoliko godina veliki broj destinacija prelazi na sistem povraćaja kao meru podsticaja

jer je neophodna administracija značajno manja i jednostavnija, a imamo i mnogo manji broj

učesnika, pri čemu je transparentnost zagarantovana.

Nezavisno od veličine produkcije (nezavisno o formatu) procedure su uvek iste i jednostavne, i

garantuju najbolje merenje rezultata za državu koja je davalac podsticaja, dok stranim produkcijama

omogućavaju da posluju sa manjim rizikom i opterećenjem, te u ovom odnosu država ima priliku da

se dalje pozicionira na globalnom tržištu.

Neophodno je da donosioci oduka u Srbiji takođe razumeju da je sistem povraćaja gotovo

samofinansirajući. Naime, često je vremenski period povraćaja uslovljen dužinom obrade

administrativnih procedura i isplate se vrše nekoliko meseci pošto je produkcija završena i nakon što

su odgovarajući revizorski izveštaji predati. Samim tim produkcije su već platile poreze kao deo

operativnih aktivnosti snimanja, pri čemu se često kvalifikovani troškovi prihvataju i samo ako je

plaćen porez na njih. Ovo dalje jasno indukuje da iznos sredstava koji država daje ne mora da bude

direktno akumuliran na početku budžetske godine, jer se isplate de-facto vrše iz sredstava koje su

produkcije same uplatile.

Ipak da bi se efekat podsticaja kroz povraćaj pratio na adekvatan način, neophodno je razmotriti i

ukupan nivo i strukturu potrošnje produkcija tokom godina, jer logika nalaže da se uvođenjem

pomenutih oblika podsticaja povećava i broj produkcija koje se u destinaciji dešavaju. Takođe,

neophodno je posmatrati produkcije svih veličina, jer se pojedine destinacije (kada se uzmu u obzir

resursi, lokacije, dostupnost i slično) mogu specijalizovati samo za određenu vrstu produkcija kako bi

maksimizirali upotrebu resursa. Ovo ne umanjuje značaj podsticaja, već upravo suprotno,

omogućava njihovu specijalizaciju.

Zaključak:

Podsticaji su gotovo samoodrživi način podrške sektoru

Podsticaji u obzir uzimaju strukturu i ukupan nivo potrošnje stranih produkcija, nezavisno od

veličine produkcije

Visina podsticaja mora da prati resursnu strukturu destinacije i kapacitete domaćih

stejkholdera




FINALNI IZVEŠTAJ

Promene u pravilima obračunavanja podsticaja koje se dešavaju u kratkom roku i bez

prethodnog istraživanja i konsultovanja sektora, utiču negativno na imidž zemlje, a

produkcijama onemogućavaju dugoročno planiranje, što sve ukupno utiče na gubitak

konkurentske prednosti destinacije

2.2. Uticaj različitih formi podsticaja na razvoj predmetnog sektora i

ekonomije zemlje

Poslednjih nekoliko godina istraživači se intenzivnije bave ekonomskim efektima koje fiskalni

podsticaji za snimanje filmova i TV serija imaju. Rezultati istraživanja pokazuju da su brojni pozitivni

efekti na ekonomiju zemlje (proizvodnju, investicije, zaposlenost i poreske prihode). S druge strane,

analiza ekonomskih efekata fiskalnih podsticaja za reklame nije do sada rađena. U nastavku ćemo se

najviše fokusirati na rezultate jedne opsežne studije koja daje uporednu analizu fiskalnih podsticaja u

filmskoj industriji u većem broj evropskih zemalja. Prikazaćemo i rezultate odabranih studija koje

posmatraju i pojedinačne zemlje. Veći broj istraživanja je urađen za Veliku Britaniju, s obzirom na to

da fiskalni podsticaji u toj zemlji postoje već duži niz godina. Osvrnućemo se na neke od brojnih

zanimljivih rezultata.

Olsberg & Barnes (2014) su istraživali uticaj fiskalnih podsticaja na filmsku industriju u 17 zemalja

Evrope koje su do 2014. godine primenjivale neku od šema fiskalnih podsticaja. Zemlje koje su

analizirane su Austrija, Belgija, Republika Češka, Danska, Estonija, Francuska, Velika Britanija,

Hrvatska, Mađarska, Irska, Island, Italija, Litvanija, Severna Makedonija, Malta, Holandija i Slovačka.

Važan zaključak ove studije jeste da zemlje koje imaju fiskalne podsticaje imaju dosta veći filmski

sektor u odnosu na zemlje koje nemaju podsticaje. Učešće filmske industrije u BDP-u je oko 0,06% u

proseku u zemljama sa podsticajima (Mađarska, Velika Britanija, Belgija, Francuska, Republika Češka,

Italija, Hrvatska i Irska), dok je u zemljama bez podsticaja (Poljska, Holandija i Finska) to učešće dosta

manje, u proseku 0,01% BDP-a, u periodu 2010-2013. Fiskalni podsticaji doprinose rastu proizvodnje

u filmskoj industriji, rastu zaposlenosti, većoj mobilnosti članova tima, unapređenju veština

zaposlenih, itd. Tabela 1 prikazuje koliki je fiskalni prihod država ostvarila od jednog evra (ili jedne

jedinice nacionalne valute) datog fiskalnog podsticaja. U samo jednoj analizi za Irsku je dobijen

negativan uticaj, odnosno da je država ostvarila manji poreski prihod od datog fiskalnog podsticaja.

U svim ostalim analiziranim slučajevima uticaj je pozitivan, pri čemu je najveći uticaj ostvaren u

Francuskoj od 2,1 za internacionalnu produkciju (fr. Crédit d’impôt international) i čak 4 evra za

domaću filmsku produkciju ili koprodukciju (fr. Crédit d’impôt cinéma).1

1 Francuska ima 4 različita poreska kredita i to su poreski kredit za film, poreski kredit za televiziju, poreski kredit za video

igre (domaće produkcije) i za internacionalnu produkciju (fr. crédit d’impôt cinéma, crédit d’impôt audiovisuel, crédit d’impôt jeux video, crédit d’impôt international).




FINALNI IZVEŠTAJ

Tabela 1: Poreski prihod ostvaren od jedne novčane jedinice datog fiskalnog podsticaja po zemljama

Zemlja (valuta) Fiskalni povraćaj

Belgija (EUR) 1,21

Hrvatska (HRK) 1,26

Republika Češka (CZK) 1,5 - 1,625

Francuska (EUR) 2,1; 4

Mađarska (HUF) 1,25

Irska (EUR) 1,09; 0,91; 1,04

Italija (EUR) 1,28

Izvor: Olsberg & Barnes (2014)

Napomene: Podaci među zemljama nisu direktno uporedivi zbog razlike u obuhvatu poreskih

prihoda. Na primer, za Irsku ocena fiskalnog povraćaja od 0,91 evra na 1 evro datog podsticaja je

dobijena uzimajući u obzir direktne i indirektne korporativne poreze i poreze na rad, uključujući i

PDV od prodatih karata za prikazivanje filma (prilagođenih za čist gubitak blagostanja). Ocena

fiskalnog efekta od 1,09 obuhvata direktne i indirektne poreske prihode, ali i indukovani uticaj na

turizam. Analiza je obuhvatila čak i uštede na socijalnim davanjima usled povećane zaposlenosti,

uključujući i efekat multiplikacije i čist gubitak blagostanja. Ocenjen efekat od 1,04 uključuje i

direktno finansiranje, što se uglavnom ne uzima u obzir prilikom analize fiskalnih podsticaja.

Najveći efekat na investicije i bruto dodatu vrednost (BDV2) je ostvaren u Francuskoj i Velikoj

Britaniji. U Francuskoj je na svaki evro podsticaja investirano u proizvodnju 11,3 evra. Od jedne funte

podsticaja u Velikoj Britaniji ostvarena je bruto dodata vrednost od 12-13 funti (Olsberg & Barnes,

2014).

Norveška je 2016. godine uvela podsticaj (engl. Norwegian Prodacion Incentive) sa ciljem da se

poveća broj snimljenih filmova i serija u Norveškoj. OLSBERG SPI (2017) procenjuje da je fiskalni

uticaj oko 1,21 evro u 2017.

Zanimljivo je istaći da je još 1997. godine u Velikoj Britaniji osnovana institucija koja je imala za cilj da

se bavi podsticajima za razvoj kreativne industrije (engl. Creative Industries Task Force). Za razvoj

kreativne industrije su prepoznati sledeći ključni faktori: veštine i obuke, načini finansiranja, zaštita

intelektualne svojine i izvozni potencijal. Od tada, kreativna industrija predstavlja značajan pokretač

razvoja Velike Britanije. Prema podacima Odeljenja za kulturu, medije i sport Velike Britanije, BDV

kreativne industrije predstavlja 5,3% ukupne BDV Velike Britanije u 2015. godini (OLSBERG SPI,

2017a).

Detaljna analiza filmske industrije Velike Britanije ističe brojne pozitivne efekte razvoja filmske

industrije. Poreske olakšice su ključne za održavanje konkurentnosti filmske industrije u Velikoj

Britaniji. Autori procenjuju da bi bez podsticaja filmska industrija pala za 75%. Na svaku funtu

poreskog oslobađanja investira se 13 funti. Procena je da bi bez podsticaja BDP Velike Britanije u

2009. godini bio smanjen za 1,4 milijarde godišnje, a da bi poreski prihod bio manji za oko 400

miliona funti godišnje. U periodu 1996-2009. prosečna godišnja realna stopa rasta filmske industrije

je bila 7,1%.

2 Bruto dodata vrednost se računa kao razlika vrednosti dobara i usluga koji su proizvedeni u sektoru i troškova

svih inputa i resursa koji su korišćeni u proizvodnji tih dobara i usluga.




FINALNI IZVEŠTAJ

U posmatranom periodu filmska industrija je rasla brže od rasta BDP-a. Ova analiza je zanimljiva jer

se bavi detaljnom analizom broja zaposlenih u različitim segmentima filmske industrije, obrazovnom

nivou zaposlenih, produktivnosti rada, investicijama u istraživanje i razvoj, uticajem na turizam,

uticajem na kulturu, itd. (Economics, 2010)

Film ima značajan uticaj na promociju kulture date zemlje. Prema istraživanju Britanskog saveta

(engl. British Council) na temu „Kako nas drugi vide“ (engl. As Others See Us) čak 28% kineskih

ispitanika je odgovorilo da je britanski film jedan od dva najvažnija izvora informacija koje ispitanici

imaju o Velikoj Britaniji. Petina brazilskih ispitanika je rekla da je za njih Velika Britanija postala

atraktivna lokacija na osnovu filmova.

U periodu 2008-2018. vrednost proizvodnje filma je porasla za čak 171% u Velikoj Britaniji (poreska

olakšica je uvedena 2007). U Australiji je proizvodnja filma skoro duplirana u periodu od 10 godina

nakon uvođenja podsticaja 2007. BDV je povećana za 3,98 australijskih dolara od jednog dolara

datog podsticaja u fiskalnoj 2016/2017. godini. Od jedne funte fiskalnog podsticaja u Velikoj Britaniji

se generiše 7,69 funti, pri čemu je uračunat i efekat prelivanja (OLSBERG SPI, 2019).

U periodu od 2012. do 2015. u Marilendu za svaki dolar filmskog poreskog kredita država je

prihodovala 1,03 dolara. Ako bi se poreski kredit duplirao ili ukinuo limit za dobijanje kredita, prihod

bi bio 1,05 dolara na svaki dolar poreskog kredita (Irani, Grimm, Clayton, Steward, & Ebersole, 2014).

Efekat filmske industrije na turizam je takođe značajan. Navešćemo primer čuvene „Igre prestola“

(engl. Game of Thrones). Svaki šesti posetilac Severne Irske je posetio Severnu Irsku zahvaljujući Igri

prestola. Procena je da u 2018. godini prihod od turizma na lokalnom nivou iznosi 50 miliona funti

zahvaljujući „Igri prestola“ (OLSBERG SPI, 2019).

Na osnovu brojnih analiza za druge zemlje možemo zaključiti da je filmska industrija značajan

pokretač rasta privrede, pri čemu je uticaj veći ukoliko postoje fiskalni podsticaji.

Precizni podaci o uticaju fiskalnih podsticaja na zaposlenost uglavnom nisu dostupni. Olsberg &

Barnes (2014) su predstavili rezultate istraživanja za Češku i Francusku. Na primer, u Češkoj, godišnji

broj zaposlenih u proizvodnji koja je imala podsticaj iznosio je 2.060, pri čemu je procena da između

985 i 1.075 lica ne bi bilo zaposleno u filmskom sektoru da nije bilo podsticaja. U Francuskoj su

podsticaji povećali zaposlenost za 38%, dok je broj produkcija filmova povećan za 25%, što implicira

da se prosečan broj zaposlenih po produkciji povećao zahvaljujući podsticajima. Takođe, u

televizijskom sektoru je došlo do većeg rasta broja zaposlenih u odnosu na rast televizijske

produkcije (27% u odnosu na 14%, respektivno).




FINALNI IZVEŠTAJ

2.3. Početno polazište i razumevanje stanja u Srbiji

Srbija spada u kategoriju zemalja u razvoju, kako sa ekonomskog tako i sa društvenog aspekta. Veliki

broj primera iz sveta svedoči da, gotovo identično kao u Srbiji, ove zemlje generišu poslovno

okruženje koje se mora unapređivati u svim oblastima, kako bi se ekonomski i društveni napredak

ostvario. Ove zemlje susreću se i sa činjenicom da se tradicionalni modeli rada koji su usmereni ka

tradicionalnim industrijama koje se baziraju na fizičkim resursima postepeno moraju unapređivati, a

to se postiže inkluzijom savremenih modela razvoja kao i novih oblasti ekonomije, među kojima

kreativne industrije, odnosno kreativna ekonomija mora da da jako snažnu poziciju. Razlog tome je

što je ona najbolji predstavnik savremenih imperativnih resursa svakog društva, a to su znanje i

informacije, koje nisu vezane ni na koji način za bilo koji fizički resurs. U tom smislu, granice država

postaju gotovo neprimetne za kretanje savremenog kapitala, a one zemlje u razvoju koje prihvate

savremene platforme razvoja kao i saradnju u novim, netradicionalnim industrijama, mogu se

etablirati kao vodeće, i po tom osnovu ostvariti značajan rast kvaliteta i društvenog okruženja, kao i

ekonomije.

Pre 10 godina u Srbiji je pokrenut projekat razvoja Srpske filmske asocijacije (SFA), uz podršku USAID

projekta za podizanje konkurentnosti, koji je paralelno radio i na projektu Kongresnog biroa Srbije.

Ovo je neophodno da istaknemo, jer su dva pomenuta entiteta primer kako svetska praksa

destinacijskog menadžmenta u predmetnim industrijama (audio vizuelni sektor i sektor kongresnog

turizma) može da se implementira u jednoj ekonomiji u razvoju, iako postoji veliki broj

administrativnih, formalnih i sličnih ograničenja i izazova. Fokusirajući se na temu ovog Projekta,

moramo objektivno da istaknemo da SFA danas predstavlja asocijaciju koja po svojim formalnim

osnovama, standardnim procedurama i operacijama, načinu funkcionisanja i rezultatima koje

ostvaruje, nikako ne zaostaje za kolegama iz sveta i to iz najjačih filmskih destinacija. Iako je SFA,

zajedno sa njenim članicama, glavni naručilac projekta, Fakultet će se postaviti maksimalno

objektivno u sagledavanju statusa industrije.

Cilj ovog Projekta je da objektivno ukaže na doprinose koje sektor proizvodnje audiovizulenih

sadržaja (reklame, film, serije i post produkcija) ima na ekonomiju zemlje. U analizi koristićemo se

definisanim metodološkim pristupom baziranim na apsolutnim podacima dobijenim iz relevantnih

istraživačkih koraka, da bi na kraju izneli relevantne zaključke i predloge unapređenja predmetnog

sektora i daljih aktivnosti.

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o podsticajima investitoru da u Republici Srbiji proizvodi

audiovizuelno delo, čija implementacija je počela aprila 2016. godine. Projekat će nastojati da pruži

detaljan uvid u efekte sprovođenja Programa podsticaja u periodu od aprila 2016. do avgusta 2019.

godine, kako bi se definisale realne preporuke za njegove buduće izmene i unapređenja.

Program podsticaja Ministarstva privrede je prema ciljevima sličan tzv. programima podsticaja za

film (engl. film incentives) u preko 100 zemalja širom sveta. Metodologija korišćena za posmatranje i

analiziranje podataka o realizovanim projektima izrađena je na osnovu najzastupljenijih pokazatelja

korišćenih u različitim analizama programa zemalja širom sveta. Podsticaji su nastali kao pomoć

produkcijama koje moraju da balansiraju između nekoliko neizbežnih aspekata proizvodnje

audiovizuelnog sadržaja: atraktivnosti destinacije, troškova snimanja i efikasnosti proizvodnje.

Destinacije koje uspeju da svoje komparativne prednosti „prodaju“ stranim produkcijama mogu se

smatrati uspešnim i možemo reći da su atraktivne. Troškovni aspekt je danas dominantan, jer su

produkcije prinuđene da snimaju kvalitetan sadržaj uz kontinuirano snižavanje troškova. I, konačno,




FINALNI IZVEŠTAJ

destinacije koje stranim produkcijama omogućavaju povećanje efikasnosti proizvodnje sadržaja će

biti pozitivno percipirane. U odnosu na navedena tri aspekta, svaka destinacija u svetu nastoji da se

pozicionira na globalnom tržištu.

Trenutno stanje u Srbiji najbolje možemo da predstavimo kroz sledeću tabelu (Tabela 2) odnosno

analizu prednosti, nedostataka, prilika i opasnosti. Prva dva analizirana aspekta se tiču realnog stanja

u Srbiji na koji se interno može uticati različitim metodama i platformama saradnje unutar industrije

kao i na nivou privatno-javnog partnerstva. Dok se druga dva aspekta odnose na razumevanje

eksternog stanja tržišta i okruženja na koje ne možemo da utičemo, ali koje možemo da pratimo i da

se korišćenjem razumevanja situacije što bolje pozicioniramo.

Tabela 2: SWOT analiza sektora proizvodnje audiovizuelnog sadržaja u Srbiji

Prednosti (engl. Strengths) Nedostaci (engl. Weaknesses)

Kontinuitet rada i standarda SFA već 10 godina

Postojanje unificiranog i koordiniranog pristupa industriji

Postojanje kontinuiteta predstavljanja Srbije kao destinacije za snimanje sadržaja i izgrađen imidž i odnosi sa produkcijama u svetu

Nivo i dinamika razvoja svih podsektora, kao i nivo tehnologije koja se koristi, su visoki

Kapacitet lokalnih ekipa i zaposlenih koji rade sa stranim produkcijama je na visokom nivou

Postojanje „incentiva“ koji se dodeljuju preko Ministarstva privrede daju pozitivne rezultate

Veliki diverzitet lokacija i mogućnost uklapanja u profile originalnih lokacija, imaginarnih lokacija, istorijskih lokacija i „igranje uloga drugih destinacija“ lokacija

Povećanje broja lokacija koje su otvorene za snimanje, kao i opština koje implementiraju film-friendly programe

Prihvatanje filmske industrije (dela kreativnih industrija) kao ravnopravne sa tradicionalnim industrijama ide umerenim tempom

Nedovoljna sredstva za podizanje aktivnosti učestvovanja na međunarodnim film-related događajima, kao što su location scouting

Interne nesuglasice na relaciji domaći film-strane produkcije

Neophodno je povećanje vidljivosti čitave industrije i stejkholdera, kako bi stručna i generalna javnost uvidela efekte koji se ostvaruju

Nedovoljan PR projekata koji su snimani u Srbiji, usled ograničenih sredstava, ali i nedostatka strategije komuniciranja ovog sektora

Prilike (engl. Opportunities) Opasnosti (engl. Threats)

Okretanje stranih produkcija „novim lokacijama“, ali uz razumevanje da biti „nov“ više nije dovoljno za donošenje odluka

Okretanje stranih produkcija destinacijama koje nude film incentives, ali koje imaju snažne reference prethodnih projekata

Snažno povećanje međunarodnog tržišta snimanja reklama u smislu količine produkcija i klijenata, kao i činjenice da ne dolazi do polarizacije tržišta, već da svaka zemlja ima odlične potencijale

Strane produkcije se okreću destinacijama i lokacijama koje su specijalizovane za pružanje svih faza produkcije, čime strani klijenti dobijaju sva rešenja na jednom mestu

Proširivanje podsticaja na nove segmente

Rizik promena zakonske regulative postoji usled nedovoljnog razumevanja industrije

Fokus podsticaja je samo na produkciju, te je neophodno uvesti i druge – npr. usmerene na kanale distribucije sadržaja koji se snima u Srbiji

Interesantne lokacije koje su pod ingerencijom države su često zatvorene za snimanje i oblike saradnje

Nerazumevanje značaja i efekata svih kategorija stranih produkcija od strane donosilaca odluka i kreiranja zakonskih rešenja

Nepostojanje jasnih sistema, pravila i procedura logističke podrške na lokalu, što se često postavlja kao uslov dolaska stranih produkcija; uglavnom je reč o projektnom pristupu




FINALNI IZVEŠTAJ

namenskog filma kao što su što su kreiranje web serija, produkcija video igara i VR

Tržište snimanja filmskih produkcija prolazi kroz fazu ukrupnjavanja i polarizacije, i jasno se etabliralo nekoliko tržišta, što kreira problem na strani ponude, jer sve zemlje sada nastoje da targetiraju ovo ograničeno tržište i dolazi do prezasićenosti

Pravilnikom o vrstama i sadržini obrazloženja kvalifikovanih i nekvalifikovanih troškova regulisana su

sva pitanja o načinu podnošenja, odlučivanja i izveštavanja projekata. Sprovođenje programa

povereno je komisiji dok se prijave i komunikacija sa aplikantima obavljaju preko Filmskog centra

Srbije koji za potrebe komisije obavlja administrativno tehničke poslove. Кroz članstvo u komisiji za

sprovođenje uredbe uključeni su Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbije, Ministarstvo

kulture i Filmski centar Srbije.

Kao što je navedeno u uvodnom delu, sa makro aspekta kreatora uslova razvoja predmetnog

sektora, u ovom slučaju Ministarstva privrede, neophodno je podsticaje posmatrati kao investiciju,

jer doprinose generisanju dodatne vrednosti. U tom smislu, neophodno je da se povraćaj na

investicije uvek drži na što višem nivou.

Tabela 3: Presek odnosa planiranog budžeta i nivoa isplaćenih podsticaja 2016-2019.

Ukupan usvojen budžet namenjen

podsticajima (u milionima evra)

Ukupno isplaćeno podsticaja

(u milionima evra)

Ukupan broj projekata koji su dobili podsticaje

Ukupna vrednost projekata

(u milionima evra)

2016 3,4 2,8 9 11,2

2017 3,4 3,3 28 13,2 2018 6,7 6,3 65 25,6

2019* 7,5 4,6 39 18,7

Ukupno 21 17 141 67,7

Izvor: prema podacima Ministarstva privrede, avgust 2019. godine; *podaci zaključno sa 01.08.2019.

Jasno se iz tabele može zaključiti da je pozitivan trend uočen u povećanju godišnjeg planiranog

budžeta, koji je u 2018. godini gotovo dupliran, dok je u 2019. godini zabeleženo još dodatno

apsolutno povećanje od 0,8 miliona evra. Sa druge strane, povećava se i procenat iskorišćenosti

budžeta, a prema informacijama dobijenim od Ministarstva privrede i Filmskog centra Srbije, i u

2019. godini, odnosno do samog kraja 2019. godine očekuje se neznatno povećanje broja aplikanata,

i održavanje nivoa iskorišćenosti budžeta iz prethodnih godina, odnosno na nivou od 92 do 95% (sa

izuzetkom prve godine, imajući u vidu da je to startna godina primene povraćaja). Takođe, jasno se

može uvideti da na svaki evro koji je država uložila u podsticaje, ukupna vrednost budžeta projekta u

Srbiji je u proseku četiri puta veća.

Ministarstvo privrede je za sprovođenje programa podsticaja u 2016. i 2017. godini usvojilo budžet

od 3,4 miliona evra, u 2018. godini je usvojilo budžet od 6,7 miliona evra, dok je u 2019. godini

usvojilo budžet od 7,5 miliona evra. Odnos podsticaja i investicija u 2016. godini iznosi 1:6, (na

uložen 1 evro podsticaja privreda Republike Srbije u 2016. godini prihodovala je više od 6 evra), dok

je taj odnos u 2017. godini povećan na 1:9, u 2018. godini je 1:7, i u 2019. godini taj odnos je zadržan

na nivou od 1:7.




FINALNI IZVEŠTAJ

Zaključak: Analizirani podaci pokazuju da se na godišnjem nivou povećava iznos sredstava koji su

namenjeni podsticajima produkciji audiovizuelnog sadržaja, da se povećava broj projekata koji

koristi sredstva, kao i da je procenat iskorišćenosti sredstava Ministarstva privrede na jako

visokom nivou. Takođe, analiziranjem odnosa isplaćenih podsticaja sa efektima na ekonomiju

Srbije, može se konstatovati da analiza ukazuje da se na 1 evro podsticaja, u ekonomiju Srbije slije

u proseku 7,5 evra dodatnih prihoda.

2.4. Pravni osnov implementacije podsticaja u Srbiji

Vlada Republike Srbije je kao strateški važnim ocenila sektor kreativnih industrija, gde svakako

proizvodnja audiovizuelnih sadržaja igra jako bitnu ulogu, imajući u vidu zaključke date u SWOT

analizi. Prilikom definisanja i usvajanja mera podsticaja pošlo se od jako bitnog stanovišta, a to je da

promovisanje i pozicioniranje Srbije kao destinacije za snimanje stranih produkcija osnov „nevidljivog

izvoza“, jer se na taj način izvoze domaće komparativne prednosti Srbije kao filmske destinacije.

Program podsticaja reguliše Uredba o podsticanju investitora da u Srbiji proizvodi audiovizuelno delo

usvojena na sednici 19. avgusta 2015. godine, a koja je na snagu stupila objavljivanjem javnog poziva

za dodelu podsticajnih sredstava 16. aprila 2016. godine. Ažuriranjem, Uredba danas propisuje

podsticaj u vidu direktnog povraćaja sredstava u visini 30% neto vrednosti troškova u vezi sa izradom

audiovizuelnog dela koji su nastali i isplaćeni pravnim ili fizičkim licima na teritoriji Republike Srbije.

Osnovni kriterijumi podobnosti projekta su ekonomski, odnosno minimalni budžet namenjen za

snimanje u Srbiji i on je propisan prema formatima:

1) za igrani film, TV film i TV seriju: 300.000,00 evra;

2) za animirani film, audio i/ili vizuelnu post produkciju audiovizuelnog dela: 150.000,00 evra;

3) za namenski film: 100.000,00 evra;

4) za dokumentarni film: 50.000,00 evra.




FINALNI IZVEŠTAJ

3. Razumevanje globalnog značaja i razvoja predmetnog

sektora

3.1. Veličina i specifičnosti sektora na globalnom nivou

Sektor proizvodnje audiovizuelnog sadržaja igra ulogu važnog činioca i pokretača razvoja ekonomija

velikog broja zemalja. Širina sektora i multidisciplinarni uticaj je jasan, ali je neophodno razumeti i

konkretne doprinose razvoju, a koji su indikovani u narednim redovima:3

Ukupna godišnja vrednost sektora proizvodnje audiovizuelnog sadržaja na nivou Evropske

unije iznosi 97 milijardi evra

Ukupan broj zaposlenih u Evropi u ovom sektoru je preko 1 miliona, sa prosečnom stopom

rasta od 2% na godišnjem nivou (u proseku novih 20.000 zaposlenih svake godine)

Proizvodnja audiovizuelnog sadržaja je važan deo kreativnih industrija, koje sve zajedno

generišu 7,5% zaposlenih i 5,3% bruto dodate vrednosti Evropske unije

U proseku 42% troškova proizvodnje audiovizuelnog sadržaja utiče na druge kreativne

industrije (izvan posmatranog sektora)

Samo u SAD industrija filma i televizije apsorbuje 2,6 miliona zaposlenih i na godišnjem nivou

se po osnovu bruto plata isplati 159 milijardi evra; od toga, sektor produkcije sadržaja

generiše 340.000 zaposlenih

Plate zaposlenih u sektoru proizvodnje audiovizuelnog sadržaja su u proseku 65% veće od

nacionalnog proseka

Podsticaji se šire u nove sfere produkcije, i to u domenima kao što su animacija, post-

produkcija, gejming, virtuelna realnost i slično

Sistem podsticaja ima za cilj smanjivanje rizika i neizvesnosti samih nosilaca projekata, zbog

čega stabilnost i kontinuitet pravila isplate i forme podsticaja moraju postojati u dugom

vremenskom periodu; promene koje unapređuju usvojena pravila, u smislu povećanja

sredstava ili pojednostavljenja procedure, se pozitivno prihvataju

Velike produkcije očekuju i postojanje višegodišnjih planova isplate podsticaja (primer Češke,

koja definiše budžete podsticaja na trogodišnjem nivou)

Razvoj domaće produkcije dovodi do ukrupnjavanja sektora, pre svega u domenu kvaliteta

infrastrukture, zbog čega destinacija u narednom periodu postaje atraktivnija za strane

produkcije

Indirektni uticaji sektora se značajno mogu preliti na razvoj turizma, o čemu svedoče poznati

svetski primeri; ali destinacija mora postaviti ovo kao strateški cilj razvoja, što zahteva

koordiniran pristup na makro nivou donosilaca odluka

3 Oslberg Spi. (2019) Best Practice in Screen Sector Development. Association of Film Commissionars

International.




FINALNI IZVEŠTAJ

3.2. Reprezentativni primeri implementacije podsticaja kroz povraćaje

Tabela 4: Reprezentativni međunarodni primeri implementacije podsticaja

Zemlja Tip podsticaja Iznos podsticaja Godišnji budžet Namena Dodatno

Austrija Povraćaj Do max 15% od ukupnog godišnjeg budžeta za jedan projekat

25% za usluge produkcije i koprodukcije 20% za domaće produkcije

€7,5 miliona Film Dokumentarni film

Prihvatljivi troškovi na nivou do 80% Min budžet za film €4 m i €400.000 za dokumentarni film

Hrvatska Povraćaj Do max €650 hiljada po projektu, osim za projekte sa budžetima preko €3m

25% Dodatnih 5% za produkciju u nerazvijenim regionima

€13,2 miliona Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet za film €260.000 i €100.000 po epizodi serije

Kipar Povraćaj 25%-35% €25 miliona Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Češka Povraćaj 20% 66% povraćaja na plaćeni porez po odbitku za strane glumce i timove

€30 miliona Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet od €560.000 za film, animirani film i TV film, €75.000 za dokumentarni film, €300.000 po epizodi serije i €35.000 po epizodi animirane serije

Estonija Povraćaj 20%-30% Film TV drama Dokumentarni film Ostali sadržaj

Min budžet od €1 m za namenski film, €250.000 za animirani film, €500.000 za animirane serije, €200.000 po epizodi serije

Finska Povraćaj 25% €10 m Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet od €1 m za namenski film, €250.000 za dokumentarni film, €250.000 za TV serije i animacije

Francuska Povraćaj 30% €30 m Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet je €250.000 ili najmanje 50% budžeta da je potrošeno u Francuskoj

Gruzija Povraćaj 20% Dodatnih 5% ako se ispune očekivanja kroz kulturni test

Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet je €150.000

Nemačka Povraćaj 20%-25% 25% za produkcije sa budžetom većim od €8 m, kada je maksimalni iznos povraćaja do €25 m

€125 m Film Dokumentarni film

Min budžet je €1 m za namenski film, €200.000 za dokumentarni film i €2 m za animirani

Grčka Povraćaj 35% €75 m Film TV drama Dokumentarni

Min prihvatljivi troškovi €100.000 za namenske filmove, €30.000 po epizodi




FINALNI IZVEŠTAJ

film Ostali TV sadržaj

serije

Mađarska Povraćaj 30% €100 m Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Letonija

Povraćaj 20% Dodatnih 5% ako se ispune očekivanja kroz kulturni test

€800.000 Film TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet je €700.000 za namenski film i animacije, €150.000 za dokumentarni film

Malta Povraćaj 30% Dodatnih 5% ako se ispune očekivanja kroz kulturni test

TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj


Crna Gora Povraćaj 25% TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj


Holandija Povraćaj 30%-35% Max € 1.5 m po projektu

€20 m TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet je €600.000 za namenski i animirani film, €250.000 za dokumentarni film

Severna Makedonija

Povraćaj 20% TV drama Dokumentarni film Ostali TV sadržaj

Min budžet je €100.000 potrošeno u zemlji

Poljska Povraćaj 30% Max € 3,5 m po projektu


Min budžet potrošen u zemlji je €200.000 za namenski film, €1 m za animirani film

Portugal Povraćaj 25% Dodatnih 5% ako se ispune očekivanja kroz kulturni test Max € 4 m po projektu


Min prihvatljivi troškovi €500.000 za namenski film, €250.000 za dokumentarni film

Rumunija Povraćaj 35% Max € 10 m po projektu


Min budžet potrošen u zemlji je €100.000




FINALNI IZVEŠTAJ

4. Analiza efekata podsticaja namenjenih sektoru

audiovizuelne produkcije u Srbiji

Analiza efekata za audiovizuelnu produkciju urađena je na bazi dostavljenih izveštaja koji su kao

odgovor na „Zahtev za podacima“ poslati Ekonomskom fakultetu od strane Srpske filmske asocijacije

i njenih članica. Reč je o izveštajima nezavisnih revizora o troškovima realizacije projekata sa

pratećom dokumentacijom, sa kojima su pojedinačni aplikanti (projekti) i aplicirali kod Ministarstva

privrede, shodno uređenoj proceduri.

Analiza je bazirana na podacima prikazanim u pomenutim revizorskim izveštajima o pojedinačnim

projektima, te na podacima sadržanim u zahtevima za isplatu pomenutih projekata. Analiza

obuhvata period 2016-2019. godine (u 2019. godini obuhvaćen je period zaključno sa 01. avgustom).

Neophodno je naglasiti da je uvidom u priloženu dokumentaciju uočeno da način vođenja evidencije

i razvrstavanja podataka o učinjenim troškovima nije standardizovan zbog čega je upoređivanje

izveštaja imalo izvesna ograničenja, kao i da su pojedine kategorije troškova i drugih informacija

izostavljane. Kvalitet prikupljenih podataka utiče i na kvalitet samih rezultata istraživanja, ali bez

obzira na nedostajuće podatke i nestandardno izveštavanje, moguće je bilo uraditi analize koje

dajemo u nastavku. Imajući u vidu naznačena ograničenja, ukupan uzorak je baziran na 118

projekata koji sadrže sve tražene podatke, što je 83% veličine uzorka (prema podacima koji su

dostavljeni od strane Ministarstva privrede, 141 projekat je dobio podsticaje). Sledi opis uzorka na

bazi koga se vršila analiza i na bazi koga su donete adekvatne ocene:4

Tabela 5: Opis uzorka istraživanja / Broj projekata po vrsti subvencionisanja

Reklama Film Serija Post produkcija

2016 1 4 2 2

2017 17 4 1 2

2018 36 12 4 0

2019 28 3 1 1

Ukupno 82 23 8 5

4 Za korišćenje podataka inicijalno su prikupljene saglasnosti od strane samih produkcijiskih kompanija

(aplikanata kod Ministarstva privrede), a Ekonomski fakultet se obavezao na zaštitu privatnosti istih, zbog čega su podaci predstavljeni kao sumarni.




FINALNI IZVEŠTAJ

4.1.1. Učešće vrsta projekata u raspodeli podsticaja

Tabela 6: Učešće vrsta projekata u raspodeli sredstava za period 2016-2019.

Iznos podsticaja Broj projekata % Učešće u broju projekata

% Učešće u isplaćenim sredstvima

Reklama 3.008.304 € 82 69% 23%

Film 8.088.645 € 23 19% 62%

Serija 1.779.261 € 8 7% 14%

Post produkcija 272.876 € 5 4% 2%

Ukupno 13.149.086 € 118 100% 100%

Analizirani podaci jasno ukazuju da je najveći broj projekata koji su koristili sredstva iz formata

reklama, odnosno 69% ukupnog broja podržanih projekata, filmovi predstavljaju drugu značajnu

kategoriju sa učešćem od 19% u broju podržanih projekata, dok su serijski formati činili 7% ukupnog

broja projekata. Sa druge strane, neophodno je da u analizu uključimo obim produkcije koji

posmatramo kroz iznos isplaćenih sredstava podsticaja. Potvrđeno je logičko razmišljanje, po kom,

imajući u vidu obim i dužinu produkcije, filmski projekti apsorbuju veću količinu sredstava, i ukupno

posmatrano u periodu 2016-2019, filmski projekti su učestvovali sa 62% u isplaćenim sredstvima.

Zaključak: Ako posmatramo ukupan broj i strukturu projekata, ovaj pokazatelj je jako dobar i ide u

prilog Srbiji kao destinaciji, ali i Ministarstvu privrede, jer je urađena odlična diversifikacija

destinacijskog portfolija. Uključivanjem reklama u sistem podsticaja Srbiji se kao destinaciji

otvaraju značajna tržišta, imajući u vidu da su finalni klijenti locirani, gotovo, u svakoj zemlji. Na

ovaj način, kao destinacija u razvoju, ne moramo samo da se takmičimo za filmske projekte na

koje pretenduje veliki broj destinacija niti da se takmičimo sa već establiranim konkurentima, već

svoje kapacitete (i infrastrukturne i ljudske) možemo da „podižemo“ na velikom broju projekata

reklama, koji u kraćem vremenskom periodu mogu doprineti podizanju ugleda među stranim

produkcijama (klijentima u svetu), i samim tim dovesti i do rasta broja realizovanih produkcija u

Srbiji.




FINALNI IZVEŠTAJ

4.1.2. Struktura projekata prema ukupnom budžetu za snimanje

Tabela 7: Struktura projekata prema ukupnom budžetu za snimanje za period 2016-2019.

Veličina budžeta po projektu

Broj projekata

% Učešće u broju projekata

Ukupan iznos budžeta % Učešće u ukupnim budžetima

Do 120.000 € 13 11% 1.436.579 € 2%

120.000 – 150.000 € 24 20% 3.263.691 € 4%

150.000 – 200.000 € 20 17% 3.448.564 € 5%

200.000 – 250.000 € 13 17% 2.805.280 € 4%

250.000 – 300.000 € 6 5% 1.634.218 € 2%

300.000 – 400.000 € 11 9% 3.814107 € 5%

400.000 – 500.000 € 3 3% 1.286.096 € 2%

500.000 – 1.000.000 € 14 12% 10.356.833 € 14%

Preko 1.000.000 € 14 12% 44.885.707 € 62 %

Ukupno 118 100% 72.931.076 € 100%

Analizirani podaci ukazuju da je najveći broj projekata koji su bili korisnici podsticaja, čak 31%, u

kategoriji veličine budžeta do 150.000 evra. Ukoliko posmatramo ukupnu veličinu budžeta kao

kategoriju, najveći broj projekata, čak 65%, je sa budžetom veličine do 250.000 €, odnosno, budžet

manji od 300.000 € ima 70% projekata koji su korisnici subvencija. Najmanji broj projekata, samo 3%,

je u kategoriji veličine budžeta 400.000-500.000 €.

Zaključak: Budžetska intenzivnost i struktura budžeta projekata se može uzeti kao indikator

strukture tržišta i ponude u sektoru proizvodnje audiovizuelnog sadržaja. Kada posmatramo

budžetsku strukturu projekata koji su korisnici sredstava podsticaja, jasno je da su dve kategorije

projekata dominantni korisnici podsticaja, čime su kreatori same politike, uspeli da pozitivno utiču

na diversifikaciju proizvodnog portfolija. Kroz ovu analizu potvrđena je ocena i preporuka da Srbija

mora da nastavi da igra na kartu većeg broja kategorija produkcija – i filma i reklama, kao i da

održi uspostavljene kriterijume minimalnih budžeta. Menjanje kriterijuma minimalnih budžeta bi

uticalo na narušavanja tržišno uspostavljene ravnoteže, što bi prouzrokovalo negativne efekte po

postignuti optimalni portfolio koji je trenutno prisutan u Srbiji.




FINALNI IZVEŠTAJ

4.1.3. Indikator performansi – budžetska intenzivnost aktivnosti po danu snimanja

Tabela 8: Struktura budžeta u odnosu na broj dana snimanja za period 2016-2019.

Broj dana snimanja

Budžet po danu snimanja

Izdaci za radnu snagu po danu snimanja

Izdaci za produkciju po danu snimanja

Reklama 251 63.381 € 9.852 € 30.277 €

Film 735 62.387 € 3.378 € 34.119 €

Serija 630 15.582 € 3.351 € 8.371 €

Prosek 539 41.117 € 6.254 € 24.263 €

Izazov uporedivosti različitih formi produkcija, imajući u vidu da svaka ima svoje specifičnosti u

pogledu dužine planiranja i sprovođenja projekta, veličine budžeta, kompleksnosti implementacije i

angažovanja resursa u destinaciji, je jasan. Ipak, kao jedan od indikatora performansi (efikasnosti

produkcije) može se gledati efikasnost po danu snimanja, jer je to zajednički imenitelj svih formi

produkcija. Ranije je utvrđeno da je broj projekata koji su korisnici podsticaja obrnuto

proporcionalan veličini ukupnog budžeta projekta, što potvrđuje diversifikovani destinacijski

portfolio proizvoda, ali i ravnopravni tretman svih činilaca i težnju nosilaca politike da stimuliše

razvoj, kako ne bi došlo do polarizacije i realnog narušavanja čitavog sektora. Prema dostupnim

podacima, produkcija serija ostvaruje najmanji budžet po danu snimanja, sledi produkcija filmova,

dok proizvodnja audiovizuelnog sadržaja u formi reklama ima ukupno najveće indikatore

performansi po danu snimanja. U proseku produkcija reklama ima veći budžet po danu snimanja, od

čega je investiranje u radnu snagu gotovo tri puta veće u odnosu na ostale forme, što kroz indirektne

efekte još više doprinosi ekonomiji zemlje i zapošljavanju.

Zaključak: intenzitet angažovanja resursa destinacije po danu snimanja ukazuje na stepen

opterećenosti i efikasnost iskorišćenosti resursa. Produkcija reklamnog sadržaja ostvaruje veću

stopu dnevne efikasnosti, i po osnovu toga su rezultati u jedinici vremena veći u odnosu na ostale

forme. Takođe, imajući u vidu da su i izdaci za radnu snagu veći u slučaju reklama, možemo reći da

indukovani efekti ove produkcije, značajno nadmašuju one ostvarene u slučaju filmova i serija.

Povećanjem broja dana snimanja po projektu, u uslovima ograničenosti resursa koji su na

raspolaganju u Srbiji, dolazi do ograničavanja ponude u jedinici vremena, što može dovesti do dve

situacije. Prva, koja polazi od toga da je stepen razvijenosti resursa na tekućem nivou (kvalitet i

kvantitet dostupan stranim produkcijama za angažovanje) nedovoljan da odgovori na zahteve

stranih klijenata – u smislu, raspoloživosti u određenom vremenskom periodu ili raspoloživosti na

određeni vremenski period – može dovesti do toga da se klijenti okrenu nekim drugim

destinacijama.

Druga, koja polazi od bazične ekonomske zakonitosti i činjenice da kada je ponuda limitirana

dolazi do rasta cene ponude – zbog čega Srbija može da izgubi konkurentsku poziciju na

međunarodnom tržištu, a takođe može doći do paradoksalne situacije da podsticaji koje država

daje, upravo, nadomešćuju porast cena, čime se efekti gotovo u potpunosti brišu. Smanjivanjem

broja dana snimanja po projektu doprinosi se uravnoteženijem korišćenju resursa, i utiče na

ravnomerno definisanje cene usluga – na ovaj način otvara se ponuda za mnogo veći broj upita od

strane stranih klijenata, dok se može uticati na podizanje cena kroz povećanje kvaliteta usluge

kroz vreme (umesto kroz smanjivanje ponude).




FINALNI IZVEŠTAJ

4.1.4. Uticaj subvencionisanih projekata na direktne fiskalne efekte po formi

produkcije

Tabela 9: Uticaj subvencionisanih projekata na direktne fiskalne efekte u periodu 2016-2019.

Reklama Film Serija

Broj projekata 82 23 8

Iznos isplaćenih podsticaja 3.008.304 € 8.088.645 € 1.779.261 €

Direktni javni prihod 1.259.861 € 3.604.281 € 779.765 €

Direktni prihod budžeta Srbije na 1 EUR podsticaja

2,4 € 2,2 € 2,3 €

Imajući u vidu da se subvencije isplaćuju iz državnog budžeta (Ministarstva privrede), u ovom koraku

posmatramo iznos koji se zahvaljujući isplaćenim podsticajima direktno vraća u budžet kao javni

prihod, a koji su produkcije audiovizuelnih sadržaja koje su koristile podsticaje uplatile po osnovu

poreza po fakturama dobavljača i poreza i doprinosa po osnovu zarada. Iako budžetski intenzivniji, u

smislu ukupnog iznosa budžeta projekata i ukupnog iznosa koji je u njih uložen, audiovizuelni sadržaj

u domenu filma i serija, proizvodi manji direktan efekat na javni prihod, mereno kroz uplaćen PDV po

osnovu faktura i plaćene poreze i doprinose na zarade, u odnosu na prihode po osnovu reklama.

Ukupna razlika je za 0,1 evro, odnosno za 0,2 evra viši direktan prihod budžeta Srbije po osnovu

reklama u odnosu na serije i na film, respektivno.

Zaključak: Povraćaj na investiciju (engl. Return on Investment – ROI) koji država direktno ostvaruje

po osnovu davanja subvencija je 2,4, odnosno na svaki 1 evro isplaćenih podsticaja za produkciju

reklama, filmova i serija, u proseku 2,4 evra se direktno vrati u budžet po osnovu plaćanja PDV,

poreza i doprinosa.




FINALNI IZVEŠTAJ

4.1.5. Uticaj subvencija na ukupan prihod ekonomije Srbije

Tabela 10: Uticaj subvencija na ukupan prihod ekonomije Srbije u periodu 2016-2019.


Iznos isplaćenih podsticaja 3.008.304 € 8.088.645 € 1.779.261 €

272.876 €

Ukupan budžet potrošen u Srbiji

15.908.568 € 45.854.594 € 9.816.570 € 1.351.076 €

Iznos privučenih produkcija na svaki 1 € ulaganja kroz podsticaje

5,3 € 5,7 € 5,5 € 5,0 €

Ukupan budžet potrošen u Srbiji umanjen za „efekte curenja“

15.646.434 € 43.538.509 € 9.692.792 € 1.351.076 €

Iznos ukupne potrošnje u Srbiji na svaki 1 € ulaganja kroz podsticaje, umanjen za „efekte curenja“

5,2 € 5,24 € 5,29 € 4,83 €

Analiza jasno pokazuje da svaki evro uložen kroz podsticaje generiše značajne budžete produkcija

koji se potroše u zemlji. U proseku posmatrano, svaki 1 evro podsticaja utiče na privlačenje 3,25 evra

budžeta produkcije koji se potroše u Srbiji. Najveći efekat se ostvaruje na produkciju reklama, gde 1

evro generiše 4,6 evra budžeta produkcije, sledi snimanje filmova i post produkcija. Dublja analiza

polazi od toga da ukupna vrednost produkcije obuhvata kvalifikovane i nekvalifikovane troškove kao

i vrednost PDV-a plaćenog na robu i usluge angažovane za potrebe produkcije. Ukupan prihod za

ekonomiju Srbije se dalje može računati kada ukupan budžet projekata umanjimo za troškove

nabavke robe iz inostranstva (tzv. „efekat curenja“), odnosno kao zbir PDV-a, kvalifikovanih i

nekvalifikovanih troškova umanjenih za troškove nabavke robe i usluga iz inostranstva. Analiza

pokazuje da 1 evro subvencija generiše u produkciji filmova 5,24 evra ukupne potrošnje, u produkciji

reklama 5,24 evra ukupne potrošnje, dok u post produkciji 4,83 evra ukupne potrošnje.

Zaključak: Povraćaj na investiciju koji država Srbija ostvaruje kroz podsticaj proizvodnje

audiovizuelnog sadržaja je u proseku 1 prema 5,38, odnosno na svaku 1 jedinicu investicije državi

se vrati 5,38 jedinica ukupne potrošnje. U prethodnoj rečenici termin „investicija“ se namerno

koristi, jer je neophodno razumeti da subvencije ne smeju da se posmatraju kao trošak, već kao

investicija koja doprinosi uvećanju budžeta koji strane produkcije ostvaruju u Srbiji. Kada se

isključe „efekti curenja“, na svaku jedinicu isplaćenih podsticaja za produkciju audiovizuelnih

sadržaja, privuče se u proseku 5,2 jedinice ukupne potrošnje.




FINALNI IZVEŠTAJ

4.1.6. Struktura budžeta po formatima produkcije

Tabela 11: Struktura budžeta po formatima produkcije u periodu 2016-2019.

Vrsta troška Reklama Film Serija Post produkcija

Angažovanje radne snage 16% 9% 23% 21%

Produkcija 48% 55% 54% 17%

Ugostiteljske usluge i transport (turizam)

4% 8% 3% 2%

Administrativni troškovi 9% 3% 3% 12%

Posmatranjem i analizom utvrđenog rasporeda potrošnje budžeta projekata na 4 glavna segmenta

(angažovanje ljudi, angažovanje produkcijskih kapaciteta, nabavku robe i usluga od firmi

registrovanih u domenu turizma i administrativne troškove), prema formatima produkcije, i njihovih

međusobnih odnosa može se uočiti da je najveći intenzitet angažovanja radne snage kod serija i

reklama, dok u domenu ugostiteljskih usluga u zemlji najveću potrošnju ima film.

Zaključak: različita metodologija implementacije produkcija utiče i na različitu strukturu potrošnje,

ali ono što je bitno je da sve navedene stavke predstavljaju potrošnju u zemlji koja kreira i

direktne i indirektne uticaje na ekonomiju.




FINALNI IZVEŠTAJ

5. Analiza zaposlenosti i zarada zaposlenih

Ovaj deo izveštaja prikazuje analizu zaposlenosti korišćenjem makro podataka Eurostata i

Republičkog zavoda za statistiku (RZS), kao i analizu zarada na osnovu podataka o procenama

nedeljnih zarada za članove ekipa dobijenih od strane Srpske filmske asocijacije.

5.1. Analiza zaposlenosti

Za detaljnu analizu zaposlenosti u sektoru audiovizuelne produkcije neophodni su podaci o broju

zaposlenih prema NACE Rev. 2 klasifikaciji delatnosti na četvorocifrenom nivou. Ti podaci nisu javno

dostupni. Eurostat objavljuje podatke na dvocifrenom nivou. Na primer, statistika Crne Gore,

Rumunije i Bugarske objavljuje podatke na jednocifrenom nivou, dok su za Severnu Makedoniju

takođe dostupni podaci na dvocifrenom nivou. Srbija objavljuje podatke o registrovanoj zaposlenosti

na dvocifrenom nivou klasifikacije delatnosti. Što je nivo klasifikacije delatnosti veći, to je moguće

preciznije i detaljnije analizirati zaposlenost u filmskoj industriji.

R90 je oznaka za stvaralačku, umetničku i zabavnu delatnost i ona obuhvata sledeće podgrupe:

izvođačku umetnost (9001), podršku izvođačkoj umetnosti (9002), stvaralačku umetnost (9003) i

vođenje umetničkih objekata (9004). J59 je oznaka za kinematografsku, televizijsku i muzičku

produkciju koja obuhvata produkciju (5911), post-produkciju (5912), distribuciju (5913), filmsku

projekciju (5914) i zvučnu i muzičku produkciju (5920). Primarni korisnici podsticaja su

kinematografska, televizijska i muzička produkcija i post-produkcija (5911 i 5912), dok su sekundarni

korisnici izvođači, kao i ostala podrška izvođačima (9001 i 9002). Za poređenje Srbije i EU28

koristićemo broj zaposlenih prema delatnostima na dvocifrenom nivou klasifikacije, s obzirom na to

da ne postoje javno dostupni podaci na četvorocifrenom nivou delatnosti.

Grafikon 1 pokazuje učešće broja zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti za odabrane delatnosti (tj. J59 i

R90) u zemljama Evrope u 2018. godini. Učešće broja zaposlenih u kinematografskoj i televizijskoj

produkciji, snimanju zvučnih zapisa i izdavanju muzičkih zapisa iznosi 0,24% u proseku za zemlje EU.

Taj procenat u Srbiji je dosta manji i iznosi 0,11%. Manja razlika između Srbije i EU28 je u

stvaralačkim, umetničkim i zabavnim delatnostima, 0,51% u EU28 i 0,45% u Srbiji. Estonija i Holandija

imaju učešće zaposlenih u stvaralačkim, umetničkim i zabavnim delatnostima od oko 0,9%, što je

najveće učešće u Evropi. Velika Britanija i Belgija imaju veće učešće kinematografske i televizijske

produkcije, snimanja zvučnih zapisa i izdavanja muzičkih zapisa u odnosu na prosek EU, koji iznosi

oko 0,4%.




FINALNI IZVEŠTAJ

Grafikon 1: Učešće zaposlenih (15-64 g) u kinematografskoj i televizijskoj produkciji, snimanju

zvučnih zapisa i izdavanju muzičkih zapisa i stvaralačkoj, umetničkoj i zabavnoj delatnosti u

ukupnoj zaposlenosti u zemljama Evrope u 2018.

Napomena: Za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Luksemburg nemamo dostupne sve podatke. Izvor: Anketa o radnoj snazi (ARS), Eurostat

Kada govorimo o aspektu zapošljavanja i broju zaposlenih lica u predmetnom sektoru, korišćeni su

dostupni podaci, koje Republički zavod za statistiku (RZS) preuzima od Centralnog registra obaveznog

socijalnog osiguranja (CROSO) od 2015. godine, pri čemu je dostupna revidirana serija podataka od

2000. godine. Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno pravni ugovor o

zaposlenju, odnosno zasnovan radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme i lica

koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju

privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih

društava ili preduzetničkih radnji (RZS).

Najpre ćemo analizirati ukupnu zaposlenost u delatnosti J59 i R90, tj. broj zaposlenih u

kinematografskoj i televizijskoj produkciji, snimanju zvučnih zapisa i izdavanju muzičkih zapisa, kao i

umetničkoj, stvaralačkoj i zabavnoj delatnosti, u periodu od 2000. godine (Grafikon 2).5 Vidimo da se

broj zaposlenih u navedenim delatnostima uz blage oscilacije povećavao u posmatranom periodu.

Broj zaposlenih se povećao za 36% u 2018. u odnosu na 2000. godinu u kinematografskoj i

televizijskoj produkciji, snimanju zvučnih zapisa i izdavanju muzičkih zapisa, dok se broj zaposlenih u

stvaralačkim, umetničkim i zabavnim delatnostima povećao za čak 87%.6

5 Podaci nisu uporedivi sa prethodnim grafikonom zbog razlike u obuhvatu zaposlenih lica prema anketnim i

administrativnim podacima, tj. razlike u ARS i CROSO podacima. 6 Podaci pre 2015. su revidirani i značajan rast broja zaposlenih je verovatno delimično i posledica promene

metodologije u 2015.




FINALNI IZVEŠTAJ

Grafikon 2: Kretanje registrovane zaposlenosti u delatnostima kinematografska i televizijska

produkcija, snimanje zvučnih zapisa i izdavanje muzičkih zapisa i stvaralačke, umetničke i zabavne

delatnosti u Srbiji, 2000-2018.

Napomena: Revidirani podaci za period 2000-2014.

Izvor: CROSO, RZS

Za potrebe ovog istraživanja, koristili smo i posebno dobijene podatke od RZS-a o broju zaposlenih

lica na četvorocifrenom nivou delatnosti, tj. za delatnosti 5911, 5912, 9001 i 9002, u periodu 2016-

2018, kao i poslednje dostupne podatke u Q2 2019, (Tabela 12).




FINALNI IZVEŠTAJ

Tabela 12: Kretanje broja zaposlenih predmetne delatnosti u periodu 2016-Q2 2019.

Broj zaposlenih 2016 2017 2018 Q2 2019 Promena Q2 2019/ 2016

Prosečna godišnja stopa rasta 2016-2018.

Proizvodnja kinematografskih dela i TV programa (5911)

1.380

1.571

1.760

1.921 39,2% 12,9%

Delatnosti nakon snimanja kinematografskih dela i TV programa (5912)

101

134

146

155 53,5% 20,8%

Kinematografska, televizijska i muzička produkcija (ukupno, J59) 2.066 2.333 2.561 2.730

32,1%

11,3%

Izvođačka umetnost (9001) 3.978 4.125 4.452 4.496 13,0% 5,8%

Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti (9002)

276

363

424

537 94,6% 24,2%

Umetnost, zabava i rekreacija (ukupno, R90) 8.673 8.851 9.220

9. 481

9,3%

3,1%

Ukupan broj zaposlenih 1.920.679 1.977.357 2.052.546 2.088.881

8,8%

3,4%

Izvor: CROSO, RZS

Broj zaposlenih u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji se povećao za 32,1% u Q2

2019. u odnosu na 2016. godinu. Broj zaposlenih u proizvodnji kinematografskih dela i TV programa

se povećao za 39,2%, dok se u delatnosti nakon snimanja kinematografskih dela i TV programa broj

zaposlenih povećao za čak 53,5%. Broj zaposlenih u drugim umetničkim delatnostima u okviru

izvođačke umetnosti se skoro dvostruko povećao u posmatranom periodu, sa 276 na 537.




FINALNI IZVEŠTAJ

Tabela 13: Učešće broja zaposlenih predmetne delatnosti u ukupnoj zaposlenosti

Učešće broja zaposlenih u delatnosti 2016 2017 2018 Q2 2019

Promena Q2 2019/ 2016

Proizvodnja kinematografskih dela i TV programa (5911) 66,8% 67,3% 68,7% 70,4% 3,6 pp

Delatnosti nakon snimanja kinematografskih dela i TV programa (5912) 4,9% 5,7% 5,7% 5,7% 0,8 pp

Izvođačka umetnost (9001) 45,9% 46,6% 48,3% 47,4% 1,6 pp

Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti (9002) 3,2% 4,1% 4,6% 5,7% 2,5 pp

Učešće broja zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti

2016 2017 2018 Q2 2019

Promena Q2 2019/ 2016

Proizvodnja kinematografskih dela i TV programa (5911) 0,07% 0,08% 0,09% 0,09% 0,02 pp

Delatnosti nakon snimanja kinematografskih dela i TV programa (5912) 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,00 pp

Izvođačka umetnost (9001) 0,21% 0,21% 0,22% 0,22% 0,01 pp

Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti (9002) 0,01% 0,02% 0,02% 0,03% 0,02 pp Izvor: CROSO, RZS

Vidimo da broj zaposlenih u proizvodnji kinematografskih dela i TV programa čini oko 70% ukupnog

broja zaposlenih u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji, a delatnost nakon snimanja

kinematografskih dela i TV programa čini 5,7% u periodu 2017-Q2 2019. To znači da navedene dve

grupe čine oko 75% ukupnog broja zaposlenih u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji.

Izvođačka umetnost u posmatranom periodu čini skoro 50% ukupne zaposlenosti u delatnosti

umetnost, zabava i rekreacija.

Takođe, druge umetničke delatnosti su ostvarile značajan rast relativnog učešća u delatnosti

umetnost, zabava i rekreacija od 2,5 procentnih poena (pp) u Q2 2019. u odnosu na 2018. U odnosu

na ukupnu zaposlenost, sve posmatrane delatnosti imaju malo učešće, manje od 1%. Najveće učešće

u ukupnoj zaposlenosti ima izvođačka umetnost od 0,2%.




FINALNI IZVEŠTAJ

6. Dodatne analize efekata posmatranog sektora

Imajući u vidu da prethodni deo analize, usled nivoa i dubine dobijenih podataka, nije pokrio

dodatne aspekte koje je Ekonomski fakultet, kao nosilac projekta, imao nameru da prikaže, pristupilo

se primarnom skupljanju podataka na bazi kreiranog upitnika. Upitnici su slati direktno na mejlove

članica Srpske filmske asocijacije, i to onih članica koje su bile korisnici sredstava podsticaja kreiranju

audiovizuelnih sadržaja Ministarstva privrede, za period 2016-2019. godine. Ovim upitnikom su

dobijeni dodatni podaci za projekte koji su bili deo podsticaja nadležnog ministarstva, a koji su bili

predmet i gornje analize. Takođe, dobijeni su i podaci koji se tiču šireg poslovanja, kako bi se stekao

uvid u aktivnosti čitavog sektora, izvan podsticaja. Ukupno je 16 kompanija iz sektora poslalo

izveštaje.

Sledi opis uzorka na bazi koga se vršila analiza i na bazi koga su donete adekvatne ocene:

Tabela 14: Opis uzorka istraživanja / Broj projekata po vrsti subvencionisanja


2016 1 1 0 2

2017 9 5 2 3

2018 23 10 2 0

2019 13 4 2 1

Ukupno 46 20 6 6

6.1. Analiza zaposlenosti sektora kroz FTE parametar

Razumejući i specifičnosti sektora, neophodno je da istaknemo i da se određeni broj zaposlenih u

sektoru zapošljava po projektu, pri čemu dužina angažovanja može da varira od dnevnih do

višegodišnjih angažovanja. U tom smislu, u sektoru se koristi i pokazatelj tzv. ekvivalenta punom

radnom vremenu (engl. Full time equivalent (FTE)). FTE može da se izrazi kao nedeljni, mesečni ili

godišnji. Prilikom izračunavanja polazi se od pretpostavke standardnog radnog vremena i

standardnog broja radnih dana. Ukupan godišnji broj radnih sati za zaposleno lice koje radi puno

radno vreme iznosi 2.080 sati. Taj broj sati se dobija kada se dnevno radno vreme (8 sati dnevno)

pomnoži brojem radnih dana u nedelji (5 radnih dana) i pomnoži sa brojem radnih nedelja u godini

(52 radne nedelje). FTE po godini se dobija kada se ukupan broj radnih sati svih angažovanih radnika

podeli sa 2.080 sati. Tabela 15 prikazuje ukupan broj snimajućih dana, broj dodatno angažovanih

članova ekipe, kao i izračunate FTE za dodatno angažovane članove ekipe. Takođe, izračunali smo i

FTE po godini za ukupan broj angažovanih radnika, odnosno broj zaposlenih na neodređeno vreme

koji rade puno radno vreme i broj dodatno angažovanih članova ekipe. Tabela 16 prikazuje podatke

prema tipu produkcije, odnosno posebno podatke za reklame, film, serije i post produkciju.

Tabela 15: Broj dodatno angažovanih članova ekipe, snimajućih dana i FTE u periodu 2016-2019.

2016 2017 2018 2019

Snimajući dani 640 702 410 513

Dodatno angažovani članovi ekipe 3.858 3.211 6.789 2.955

FTE za dodatno angažovane članove ekipe 1.709 1.943 6.025 1.109

FTE ukupno 1.790 2.024 6.106 1.190




FINALNI IZVEŠTAJ

Napomena: Nemamo podatke za broj zaposlenih na neodređeno vreme po godinama, već poslednji dostupan podatak koji

iznosi 81 zaposleni. Pretpostavili smo da se broj zaposlenih radnika na neodređeno vreme nije menjao u posmatranom

periodu.

Broj dodatno angažovanih članova ekipe je bio najveći u 2018, kada je iznosio skoro 7.000. FTE za

dodatno angažovane članove ekipe je bio najveći u 2018. godini kada je iznosio 6.025 (Tabela 15).

Broj dodatno angažovanih članova ekipe je najveći za film. U 2018. je broj dodatno angažovanih

članova ekipe iznosio oko 5.700. FTE za dodatno angažovane članove ekipe je najveći za film u 2018.

godini i iznosi 5.785 (Tabela 16).

Tabela 16: Broj dodatno angažovanih članova ekipe, snimajućih dana i FTE prema tipu produkcije u

periodu 2016-2019.

Broj snimajućih dana 2016 2017 2018 2019 Ukupno

Reklame 4 22 58 51 135

Film 140 198 262 106 706

Serije 17 7 90 146 260

Post produkcija 479 475 0 210 1164

Broj dodatno angažovanih članova ekipe 2016 2017 2018 2019 Ukupno

Reklame 0 398 998 1131 2527

Film 2.794 2.199 5.741 1.072 11806

Serije 988 493 50 637 2168


FTE za dodatno angažovane članove ekipa 2016 2017 2018 2019 Ukupno

Reklame 0 34 223 222 479

Film 1.504 1.675 5.785 437 9401

Serije 65 13 17 358 453


Zaključak: Samo 16 kompanija koje su članice Srpske filmske asocijacije, ostvarile su preko 500

snimajućih dana i angažovale skoro 3.000 dodatno angažovanih zaposlenih u 2019. godini. Kada

uzmemo u obzir broj snimajućih dana i broj dodatno angažovanih članova ekipe, vidimo da je u

2019. bilo zaposleno 1.109 zaposlenih koji su ekvivalent zaposlenima sa punim radnim vremenom

(FTE), odnosno 1.190 zaposlenih uključujući i zaposlene na neodređeno vreme.

6.2. Zarade zaposlenih

Prosečne zarade zaposlenih na nivou posmatranih delatnosti nisu javno dostupne. Radi analiziranja

ove kategorije u okviru predmetnog sektora, u razmatranje je uzet relevantan primer dobijen od

strane Naručioca projekta, a koji se odnosi na kompaniju čija je osnovna delatnosti proizvodnja

audiovizuelnog sadržaja, i koja dominantan obim aktivnosti ostvaruje kroz saradnju sa stranim

klijentima. Uvažavajući činjenicu da je predmet ovog Izveštaja upravo efekat privlačenja i saradnje sa

stranim klijentima, korišćen primer je reprezentativan.

Dobijeni podaci se odnose na nedeljne neto zarade angažovanog kadra u proizvodnji audiovizuelnog

sadržaja za 2016. godinu. Analiza je pokazala da je prosečna nedeljna neto zarada iznosila 48.935

dinara. U istom, analiziranom, periodu prosečna mesečna neto zarada u zemlji je iznosila 46.097




FINALNI IZVEŠTAJ

dinara.7 Naravno, prvi zaključak pokazuje da bi poređenjem ovih iznosa na mesečnom nivou, zarade

u predmetnom sektoru bile 4,2 puta veće. Apsolutno i relativno posmatrano ovo jeste slučaj. Sa

druge strane, nikako se ne sme izgubiti iz vidi da je isplaćivanje naknada za angažovanje (zarade) u

sektoru audiovizuelnih produkcija dominantno bazirano na projektnom pristupu, što podrazumeva u

značajnom broju slučaja isplate ne na mesečnom nivou, jer je angažovanje značajno kraće, već češće

na nivou od po 7 dana.

6.3. Presek stanja ukupnog tržišta

Tabela 17: Presek stanja tržišta za posmatrane kompanije u periodu 2016-2019.

Ukupan broj realizovanih projekata u Srbiji

Broj projekata koji su realizovani za strane klijente

Broj projekata koji su subvencionisani

1.261 339 81

Učešće u ukupnim projektima 27% 6%

U posmatranom uzorku, ukupan broj projekata koji su bili subvencionisani od strane države

predstavljaju samo 6,4% ukupnog tržišta u Srbiji, odnosno ovo se može tumačiti i da na svaki

subvencionisan projekat dolazi u proseku 15 dodatnih projekata.

U posmatranom uzorku možemo posmatrati i samo broj realizovanih projekata sa stranim klijentima,

jer to predstavlja projekte koji su na najdirektniji način doprineli ekonomskom razvoju Srbije.

Projekti sa stranim klijentima čine 27% ukupnog tržišta, dok ostatak od 73% čine projekti za domaće

klijente. Od posmatranog broja stranih projekata, 24% su subvencionisani od strane države.

Zaključak: ukupno posmatrano tržište proizvodnje audiovizuelnih sadržaja na godišnjem nivou

generiše 15 puta veći broj projekata u odnosu na one koji su subvencionisani od strane države.

Ako se posmatraju samo strane produkcije, broj projekata koji su koristili podsticaje čini 1/4, što

znači da domaće kompanije na svaki subvencionisani projekat realizuju još u proseku 4 dodatna

projekta za strane klijente.

Ukoliko uzmemo u razmatranje definisan odnos od 1:4 (pod pretpostavkom da se radi o

projektima koji po strukturi produkcije i budžeta odgovaraju u potpunosti grupi inicijalno

analiziranog uzorka), sve ekonomske efekte koji su posmatrani i utvrđeni u inicijalnom istraživanju

možemo u proseku pomnožiti sa 4, čime se mogu dobiti okvirni ukupni efekti proizvodnje

audiovizuelnih sadržaja za strane klijente.

7 Prosečna neto zarada je iznosila 46.097 RSD (RZS), a devizni kurs je bio 123,1179 RSD/EUR (NBS) u 2016.

godini.




FINALNI IZVEŠTAJ

6.4. Detaljan presek stanja tržišta u odnosu na strane i subvencionisane

projekte

Tabela 18: Detaljna podela tržišta prema tipu produkcije u periodu 2016-2019. godine

Ukupan broj realizovanih

projekata u Srbiji

Broj projekata koji su

realizovani za strane klijente

Broj projekata koji su subvencionisani

Odnos ukupnog broja stranih i

subvencionisanih projekata

Reklame 583 179 47 1:4

Film 46 32 16 1:2

Serije 10 7 3 1:2

Post produkcija 622 121 6 1:20

Ako se posmatraju samo strani klijenti, kod reklama - broj projekata koji su koristili podsticaje čini

26% tržišta stranih produkcija, što znači da domaće kompanije na svaki subvencion isani projekat

realizuju još u proseku 4 dodatna projekta za strane klijente. Ako se posmatraju samo strani

klijenti, kod filmova - broj projekata koji su koristili podsticaje čini 43% tržišta stranih produkcija,

što znači da domaće kompanije na svaki subvencionisani projekat realizuju još u proseku 2

dodatna projekta za strane klijente. Ako se posmatraju samo strani klijenti, kod serija - broj

projekata koji su koristili podsticaje čini 50% tržišta stranih produkcija, što znači da domaće

kompanije na svaki subvencionisani projekat realizuju još u proseku 2 dodatna projekta za strane

klijente. Ako se posmatraju samo strani klijenti, kod post produkcije - broj projekata koji su

koristili podsticaje čini 5% tržišta stranih produkcija, što znači da domaće kompanije na svaki

subvencionisani projekat realizuju još u proseku 20 dodatnih projekata za strane klijente.

6.5. Uticaj na turizam posmatran kroz broj ostvarenih noćenja

Tabela 19: Ostvaren broj noćenja u smeštajnim jedinicama u Srbiji u periodu 2016-2019.

2016 2017 2018 2019 Ukupno

Reklame Nema podataka 242 514 999 1.755

Film 9.220 9.022 13.862 6.245 38.349

Serije 2.167 1.187 Nema podataka 1.431 4.785

Ukupno 11.387 10.451 14.376 8.675 44.889

Prema dostupnim podacima,8 cene hotelskog smeštaja u Beogradu su u analiziranom periodu u

padu. U tom smislu, prosečna ostvarena cena (engl. average daily rate, ADR), koja isključuje

troškove doručka i taksi, je na nivou 82 €. U tom smislu ukupan doprinos stranih produkcija

razvoju turizma u Srbiji, se meri cifrom od ostvarenih 44.889 noćenja i doprinosom od 3.680.898

evra. Imajući u vidu da je boravišna (turistička taksa) koja se plaća za svako noćenje, na nivou od

159 dinara9, odnosno 1,3 €, direktan doprinos sektora proizvodnje audiovizuelnih sadržaja

8 The STR Hotel Review Report – 2016,2017,2018,2019 - Publication of STR, Inc. and STR Global, Ltd.

9 "Sl. list grada Beograda", br. 50/2014, 96/2014, 81/2015, 125/2016 i 118/2018.




FINALNI IZVEŠTAJ

ekonomiji zemlje, mereno direktno kroz uplate boravišnih taksi, je 58.356 €. Takođe, imajući u

vidu da je porez na usluge smeštaja definisan na nivou od 10%10, ukupan prosečni iznos poreza po

noćenju koji predstavlja direktan fiskalni efekat na ekonomiju Srbije iznosi 8,2 €, odnosno u

posmatranom periodu po osnovu noćenja tokom produkcije audiovizuelnih sadržaja uplaćeno je

368.090 evra.

6.6. Uticaj ukupnog sektora na direktne fiskalne efekte

Tabela 20: Uticaj ukupnog sektora na direktne fiskalne efekte u periodu 2016-2019.

Uplaćeni godišnji porez po osnovu

PDV-a

Uplaćeni godišnji porez po osnovu

poreza i doprinosa na

zaposlene

Uplaćeni godišnji porez na dobit

Ukupno uplaćen porez po osnovu prethodnih stavki

Reklame 2.045.484 € 4.122.043 € 3.944.801 € 10.112.328 €

Film 337.470 € 439.571 € 129.684 € 906.725 €

Post produkcija 233.864 € 216.542 € 98.153 € 548.560 € Napomena: Podaci za produkciju serija nisu dostupni.

Analizirani podaci pokazuju da je po osnovu ukupne11 produkcije reklama, u budžet Srbije

uplaćeno 11 puta više u odnosu na iznos uplaćen po osnovu produkcije filma i 18 puta više u

odnosu na iznos uplaćen po osnovu post produkcije.

10

"Sl. Glasnik RS", br. 84/04, 84/04-ispravka, 61/05 I 61/07. 11

Termin „ukupna produkcija“ se odnosi na ukupan broj projekata realizovanih u Srbiji (uključujući i subvencionisane projekte).




FINALNI IZVEŠTAJ

7. Zaključci i preporuke

Zaključci i preporuke studije su rezimirane u tabeli (Tabela 21)

Tabela 21: Zaključci i preporuke

Zaključak Preporuka

Srbiju karakteriše trend rasta stranih produkcija audiovizuelnog sadržaja koji koriste podsticaje, pri čemu je ovaj pozitivan trend paralelan sa pozitivnim trendom rasta ukupnog budžeta koji se izdvaja za namene podsticaja.

Neophodno je jasno definisati očekivan nivo povećanja budžeta (ili pak nivo na kome će se budžet zadržati) za podsticaje u periodu od minimum 2 godine, ali optimalno na najmanje 5 godina, čime se postiže podizanje konkurentnosti i vidljivosti Srbije na globalnom tržištu, i doprinosi se pozicioniranju zemlje kao profesionalne destinacije u očima stranih klijenata. Menjanje kriterijuma minimalnih budžeta na godišnjem nivou, bez postojanja i poštovanja petogodišnjih planova, bi prouzrokovalo negativne efekte na sektor i na Srbiju u celini.

Procenat iskorišćenosti budžeta koji je namenjen podsticajima proizvodnji audiovizuelnog sadržaja je na visokom nivou od 92% do 95%.

Da bi se procenat iskorišćenosti zadržao ili povećao neophodno je dalje unapređivati administrativnu proceduru prijave i odobrenja sredstava, a pogotovo u domenu obrade zahteva i skraćivanja vremena isplate.

Srbiju karakteriše odlična diversifikacija destinacijskog portfolija u sektoru proizvodnje audiovizuelnog sadržaja. Time je kreirana mogućnost jasnog i obuhvatnijeg tržišnog i geo targetiranja. Sistem podsticaja je kreiran na način da dalje podstiče produbljivanje portfolija jer su podjednako uključeni i film, ali i reklame, serije kao i post produkcija.

Neophodno je održati uspostavljen nivo, što podrazumeva da sistem podsticaja treba usmeravati na dalje usitnjavanje i fokusiranje ovog sektora na „nove“ oblasti proizvodnje audiovizuelnog sadržaja, jer se time podiže volumen potencijalnog tržišta stranih klijenata (npr. video igre, web serije, VR i slično).

Davanje podsticaja produkcijama u formatu, kao što su reklame i post produkcija, omogućilo je da se Srbija ne mora takmičiti na tržištu filmova, jer u ovom segmentu konkurentski set prevazilazi kapacitete Srbije, već da svoje kapacitete (i infrastrukturne i ljudske) može da „podiže“ na velikom broju projekata reklama i post produkcija, koji u kraćem vremenskom periodu mogu doprineti rastu broja stranih realizovanih produkcija.

Neophodno je sistem, nivo i kriterijume davanja podsticaja održati na trenutnom nivou u dužem vremenskom periodu, kako bi se doprinelo održivosti destinacijskog potrfolija, ali i kako bi se uticalo na specijalizaciju za projekte u novim oblastima proizvodnje (npr. video igre, web serije, VR i slično), kao i u reklamama i post produkcijama, gde početni budžeti zadovoljavaju minimalne uslove definisane od strane Ministarstva privrede.

70% projekata koji su bili korisnici podsticaja ima ukupan budžet manji od 300.000 €, a najmanji broj od samo 3% je u kategoriji veličine budžeta 400.000-500.000 €.

Neophodno je kriterijume davanja podsticaja održati na trenutnom nivou u dužem vremenskom periodu, jer doprinosi podizanju konkurentske prednosti Srbije na globalnom




FINALNI IZVEŠTAJ

tržištu i vidljivosti ka širem tržištu potencijalnih stranih klijenata. Neophodno je održati postojeći nivo, čime se doprinosi daljoj užoj specijalizaciji Srbije, što povećava atraktivnost ka potencijalnim stranim klijentima.

Iznos i struktura budžeta subvencionisanih projekata dodatno potvrđuje da su kreatori same politike podsticaja uspeli na još jedan način da pozitivno utiču na diversifikaciju proizvodnog portfolija.

Neophodno je da nosioci politike podsticaja, ali i korisnici samih podsticaja, održe uspostavljenu tržišnu ravnotežu, ravnomernim fokusom na sve prisutne formate produkcije audiovizuelnih sadržaja. Treba izbeći polarizaciju u bilo kom smeru sa jedne strane, i sa druge strane, treba biti vođen ukupnim efektima koje donosi čitav sektor, a ne samo pojedinačnim nivoima doprinosa.

Direktni povraćaj na investiciju koji država direktno ostvaruje po osnovu davanja subvencija je 2,4.

Na svaku 1 jedinicu isplaćenih podsticaja za produkciju reklama, filmova i serija, u proseku se 2,4 jedinica direktno vrati u budžet.

Ukupni povraćaj na investiciju koji država ostvaruje po osnovu davanja subvencija je 5,38.

Na svaku 1 jedinicu isplaćenih podsticaja za produkciju reklama, filmova i serija, u proseku se 5,38 jedinica direktno vrati u budžet.

Kada se isključe „efekti curenja“, na svaku jedinicu isplaćenih podsticaja za produkciju audiovizuelnih sadržaja, privuče se u proseku 5,2 jedinice ukupne potrošnje.

Neophodno je ovo smanjenje koje iznosi u proseku 0,2 evra u narednom periodu nadomestiti kroz podizanje kapaciteta domaćih strana od interesa, kako se ove usluge ne bi „kupovale“ u inostranstvu.

Broj zaposlenih se u predmetnom sektoru u 2019. godini u odnosu na 2016. godinu povećao u proseku za 57%.

Rast zaposlenih u predmetnom sektoru je odraz rasta efikasnosti sektora, i svakako podrška kroz subvencije je jedan od činilaca povećanja njegove atraktivnosti.

Zaposlenih koji su ekvivalent zaposlenima sa punim radnim vremenom (FTE) je preko 11.000.

Sektor proizvodnje audiovizuelnih sadržaja pored značajnog fiskalnog direktnog i ukupnog doprinosa, generiše i značajnu zaposlenost. Smanjivanjem administrativne procedure realno je da se može očekivati povećanje efekata na ovaj segment ekonomije.

Ukupno tržište proizvodnje audiovizuelnih sadržaja na godišnjem nivou je u proseku 15 puta veće u odnosu na broj projekata koji su subvencionisani od strane države.

Neophodno je da se nivo podsticaja razume i kao svojevrstan akselerator ukupnog sektora, ali se razumevanje efekata davanja podsticaja ne sme ograničiti samo na limitiran broj projekata koji su aplicirali.

Broj projekata koji su koristili podsticaje čini ¼ broja stranih produkcija, što znači da domaće kompanije na svaki subvencionisani projekat realizuju još u proseku 4 dodatna projekta za strane klijente.

Ukupan sektor se razvija zahvaljujući podsticajima, i jasno je da je svaki podržan projekat ispraćen od strane dodatna 4 projekta za strane klijente. Neophodno je održavati




FINALNI IZVEŠTAJ

kriterijume i transparentnost procesa kako bi se ovaj racio održao ili uvećao, a uvećanje se može postići smanjivanjem administrativne procedure.

Ukupan doprinos stranih produkcija razvoju turizma u Srbiji, se meri cifrom od ostvarenih 44.889 noćenja i doprinosom od 3.680.898 evra.

Neophodno je nastaviti sa sistemom „film friendly“ destinacija i hotela, kako bi se unapredila komunikacija sa potencijalnim produkcijama i obezbedila odgovarajuća destinacijska podrška, pogotovo za projekte koji nose velike ekipe i veliki broj noćenja u kratkom vremenskom periodu

Ukupno uplaćeni porezi po osnovu poreza na PDV, poreza na doprinose i godišnjeg poreza na dobit, iznose 11.567.613 evra u analiziranom periodu

Neophodno je posmatrati doprinos čitavog sektora ekonomskom razvoju zemlje na bazi ukupnih aktivnosti, a koje merimo kroz iznose uplaćenih poreza. Jasno je da je ovaj doprinos na jako visokom nivou po osnovu svih aktivnosti kompanija u sektoru, a ne samo po osnovu subvencionisanih projekata




FINALNI IZVEŠTAJ

Reference

Urban-Econ Development Economists. (2017). Economic Impact of the South African Film Industry,

National Film and Video Foundation, South Africa, Pretoria

Irani, D., Grimm, J., Clayton, J., Steward, S., & Ebersole, R. (2014). Economic and Fiscal Impacts of the

Film Production Tax Credit in Maryland

McDonald, A. (2009). Down the Rabbit Hole: The Madness of State Film Incentives as a 'Solution' to

Runaway Production. University of Pennsylvania Journal of Business Law

Olsberg, J., & Barnes, A. (2014). Impact analysis of fiscal incentive schemes supporting film and

audiovisual production in Europe

OSLBERG SPI. (2014). Impact analysis of fiscal incentive schemes supporting film and audiovisual

production in Europe. European Audiovisual Observatory

OLSBERG SPI. (2017a). Film and the Creative Economy: How Film and Television Drama Productions

Grow the Creative Industries. Copenhagen Film Fund, Film i Väst, Netherlands Film Fund and

Screenwest

OLSBERG SPI. (2017b). Impact of the Norwegian Film Incentive. Norwegian Film Institute

OSLBERG SPI. (2017). The economic importance of the audiovisual sector and its impact on the other

creative industries

OLSBERG SPI. (2019). Global Film Production Incentives. White paper by Oslberg

OLSBERG SPI. (2019). Best Practice in Screen Sector Development. A Study for the Association of Film

Commissioners International

Oxford Economics. (2010). The Economic Impact of the UK Film Industry

Entertainment Partners. (2019). The Guide: An Essential Resource for Global Production Incentives.

USA




FINALNI IZVEŠTAJ

Aneks – Metodologija daljeg praćenja performansi sektora

Pod metodologijojm se podrazumeva jasno definisan set parametara koje je neophodno

kontinuirano pratiti u daljem periodu, kako bi se u realnom vremenu mogli pratiti stepen i dinamika

razvoja predmetnog sektora, podjednako vezanih i za subvencionisane i za nezavisne projekte.

Prva kategorija parametara se odnosi na pojedinačne kompanije i njihove performanse poslovanja:

Podaci o kompaniji

Naziv

Poslovno ime

Matični broj

Ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme koji rade u vašoj kompaniji

Godina osnivanja

Godina prestanka rada

Ukupni podaci o aktivnostima kompanije u 20__ godini

Ukupan broj produkcija reklama

Ukupan broj produkcija filmova

Ukupan broj produkcija serija

Ukupan broj post produkcija

*Ukupan broj se odnosi na ukupan broj projekata na kojima je kompanija radila, nezavisno da li se radi o domaćim ili stranim klijentima

Ukupan broj produkcija reklama STRANIH klijenata

Ukupan broj produkcija filmova STRANIH klijenata

Ukupan broj produkcija serija STRANIH klijenata

Ukupan broj STRANIH post produkcija

*Ukupan broj stranih produkcija se odnosi na ukupan broj projekata na kojima je kompanija radila za strane klijente

Ukupni podaci o plaćenim porezima po različitim osnovama u 20__ godini

U dinarima, rsd

Godišnji porez po osnovu PDV-a

Godišnji porez po osnovu poreza i doprinosa za zaposlene

Godišnji porez na dobit

Godišnji prihod po osnovu aktivnosti

Godišnji profit/gubitak po osnovu aktivnosti




FINALNI IZVEŠTAJ

Druga kategorija parametara se odnosi na pojedinačne projekte (tj. produkciju audio vizuelnih

sadržaja):

NAZIV PROJEKTA _______________________________________________

Ukupan broj snimajućih dana

Ukupan broj saradnika/članova ekipa angažovanih po: · osnovu ugovora o delu, i/ili · osnovu ugovora o dodatnom radu, i/ili · osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i/ili · osnovu autorskih ugovora i/ili · osnovu preduzetničkih radnji (tzv. paušalno) i/ili · osnovu drugih mogućih formi za ljude koji nisu stalno zaposleni (tj. odnosi se na zaposlene po bilo kom osnovu koji nisu u stalnom radnom odnosu)

Broj ostvarenih noćenja u hotelu/apartmanu

Iznos ukupnog budžeta projekta

Iznos ukupnog budžeta projekta potrošen u Srbiji

Iznos ukupnog budžeta projekta potrošen na usluge/proizvode iz inostranstva

Ukupan iznos PDV-a po osnovu projekta

Ukupan iznos plaćenih doprinosa po osnovu projekta




FINALNI IZVEŠTAJ

Treća kategorija parametara su dopunski parametri koji se odnose na pojedinačne projekte (tj. produkciju audio vizuelnih sadržaja) koji su dobili subvencije Ministarstva privrede, i isključivo se odnosi na strukturu kvalifikovanih troškova koji su nastali u navedenim kategorijama. Oni se popunjavaju zajedno sa drugom kategorijom:

NAZIV PROJEKTA _______________________________________________

Iznos podsticaja dobijenog od strane Ministarstva (u rsd)

Iznos kvalifikovanih troškova (u rsd)

Iznos nekvalifikovanih troškova (u rsd)

Neto, iznos u rsd

Porez, iznos u rsd

Bruto, iznos u rsd

Ukupni izdaci za radnu snagu

Scenario/Režija

Producent

Statisti i kaskaderi

Glumci

Ekipa podrške i produkcije

Ukupni izdaci za produkciju

Produkcioni troškovi i priprema

Najam studija

Scena i scenografija

Rekviziti

Kostimografija

Šminka i maska

SFX

Najam vozila i životinja

Kamere

Rasveta

Zvuk

Transport opreme za produkciju

Film/Lab

Post produkcija

Trošak najma lokacija

Troškovi puta i smeštaja

Iznos potrošen na avio karte

Iznos potrošen na usluge keteringa tokom snimanja

Iznos potrošen na usluge hotela

Administracija

Režijski troškovi

Računovodstvo

Osiguranje

Produkcijska zarada

www.filminserbia.com

analiza - film in serbia · analiza ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i...

Documents