· . , t - v

·1 0__-10- 2019_d

&'1/.1 J

YHIIBEP3IITET Y sson-NJ;Y - XEMIIJCKII <l>AKYJITETHACTABHO-HAyqHOM BETty

Ilourrosaae KOJIerHHlUJ,eH KOJIere,

Ha penoanoj ce)J,HHu,HHacTaBHo-HaYYHOr seha XeMHjcKor q:>aKYJITeTaYHHBep3HTeTa YEeorpany. onpacaaoj 12.09.2019. rO)J,HHe(o)J,JIYKa6poj 85112) HMeHOBaHHCMOY KOMHCHjy sanoxperan,e nocryrrxa sa H360p )J,PHarame nOKoBHn, HCTpa)!{HBaYa capannaxa, 3anOCJIeHe YI1HoBau,HoHoM uenrpy Xevnjcxor cj>aKYJITeTaY Beorpany, )J,.O.O.Y ssatse HaYYHH capannux.

Ha OCHOBYnO)J,HeTe)J,oKYMeHTau,HjeH yBH)J,aY HaYYHOHcTPa)!{HBaYKHpan )J,PHaramenOKoBHn, a Y CKJIa)J,Yca YJIaHOBHMa 75-84 3aKoHa 0 aayua H HCTpa)!{HBalhHMa (CJIy)!{6eHHrJIaCHHK PC, 6poj 49/2019) H 4JIaHOBHMa 6, 9 H 18-23, I1paBHJIHHKa 0 nocryrncy H Ha4HHYapenaosarsa H KBaHTHTaTHBHOMHCKa3HBalhY HaYYHOHCTpa)!{HBaYKHXpe3YJITaTa HCTpa)!{HBaYa(CJIy)!{6eHH maCHHK PC, 6poj 24/2016 H 2112017), xao H YJIaHOBHMa 105 H 111 CTaTYTaXevnjcxor cj>aKYJITeTanO)J,HOCHMOCJIe)J,enH

II3BEIIITAJ

1. EIIOrPA<l>CKII nO~A:U;II

Harama nOKoBHn je pohena 05. 10. 1987. y Kparyjesuy, rne je 3aBpWHJIa OCHOBHYWKOJIY H "I1PBY xparyjeaa-ncy rHMHa3Hjy". Illxoncxe 2006/2007. rO)J,HHeynacana je OCHOBHeaKa)J,eMCKecTY)J,Hje aa CTY)J,HjCKOMnporpaay "XeMHyap sa )!{HBOTHYcpennay" na XeMHjcKoMcj>aKYJITeTYYHHBep3HTeTa y Beorpany . .D:HnJIOMHpaJIaje 2010. rO)J,HHeca npOCeYHOM ouenov9,16 H ouenore 10 aa o)J,6paHH saspinuor pana. Macrep aKa)J,eMCKecTY)J,Hje ua CTY)J,HjCKOMnporpany ".D:HnJIOMHpaHH XeMWIap-MaCTep" na XeMHjcKoM cj>aKYJITeTY YHHBep3HTeTa yBeorpany yrmcana je WKOJICKe2010/2011. rO)J,HHe,H )J,HnJIOMHpaJIa2011. rO)J,HHeaa KaTe)J,pHsa npnaerseny xevnjy ca npOCeYHOM oncnov 10,00 H ouenoa 10 ua o)J,6paHH MacTep pana,Illxoncxe 201112012. rO)J,HHe yrracana je )J,OKTopcKe aKa)J,eMCKe cTY)J,Hje na XeMHjcKoMcj>aKYJITeTYY HHBep3HTeTa y Beorpany H )J,OKTopHpaJIa2019. rO)J,HHena KaTe)J,pH sa npauereenyxeMHjy ca npOCeYHOM ouenon 10,00 H ouenov 10 ua o)J,6paHH )J,OKTopcKe)J,HcepTau,HjH nonHaCJIOBOM "reOJIOWKa eaorryuuja H MorynHocT paunoaanae npaveae JIHrHHTa norsa"CMe)J,epeBcKo Flouopaan.e" (fiacen KOCTOJIau,) - oprancxo-reoxevujcsa H nerporpadicxacTY)J,Hja".

Haraura nOKoBHn je TOKOMOCHOBHHXH MacTep aKa)J,eMCKHXcTY)J,Hja6HJIa CTHneH)J,HCTaMHHHCTapCTBa npocsere, HaYKe H TeXHOJIOWKOr passoja Peny6JIHKe Cpfinje . .D:06HTHHK jenarpane Xeanjcxor cj>aKYJITeTasa najfiorser cTY)J,eHTa CTY)J,HjcKor rrporpaxra .Xesoorap sa)!{HBOTHYcpezuruy' (2010) H Cnennjannor npaauaa,a Cpncxor xennjcxor npyurraa (2011) saH3Y3eTaH ycnex TOKOM cTY)J,Hja aa XeMHjcKoM cj>aKYJITeTYYHHBep3HTeTa y Beorpany, TOKOM)J,OKTOPCKHXcTY)J,Hja ycaspuraaana ce na I1HCTHTYTY sa reonornjy H reoxexmjy uadrre H yrrsaYHHBep3HTeTa Y AxeHY (RWTH), HeMaYKa (DAAD crnneunaja), xao H na .D:enapTMaHY sa

1

  2

примењене геонауке и геофизику „Монтан” Универзитета (Montanuniversität) у Леобену, Аустрија (CEEPUS и OeAD стипендије). Добитник је награде АCE (The Association of Chemistry and the Environment) за стипендирање научних достигнућа на конференцији ЕМЕС 2015, Торино, Италија. Учествовала је у билатералном пројекту „Унапређење рационалне примене лигнита – петрографски и геохемијски приступ” са Републиком Аустријом (2016-2018).

Од 01. 12. 2011. године запослена је у Иновационом центру Хемијског факултета у Београду, д.о.о., најпре у звању истраживач приправник, а 10. 06. 2014. године изабрана је у звање истраживач сарадник. Реизабрана је у исто звање 06. 03. 2017. (одлука број 047/2). Ангажована је на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Геохемијска испитивања седимената – фосилна горива и загађивачи животне средине“ (број ОИ 176006, руководилац проф. Бранимир Јованчићевић).

Од 2015. године држи вежбе из предмета Индустријска хемија за студенте студијског програма „Хемија“ на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Учествовала је у изради неколико завршних- и мастер радова који су урађени на Катедри за примењену хемију Хемијског факултета Универзитета у Београду. 2. НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Кандидат се бави научним и стручним радом у области органскe геохемијe. Главни супстрат њених истраживања су угљеви, и то лигнити. У истраживањима кандидат успешно комбинује мацералну анализу и Rock-Eval пиролизу са најсавременијим органско-геохемијским и изотопским испитивањима. Фундаментални допринос научноистраживачког рада кандидата усмерен је на реконструкцију геолошке еволуције угљоносних слојева, лежишта и басена, а примењени на повезивање петрографских и геохемијских карактеристика угља са његовим употребним својствима, као што су: примена у термоелектранама, гасификација, брикетирање и мељивост.

У оквиру докторске дисертације кандидат је дефинисао два нова биомаркерска параметра. То су односи де-А-деградованих и недеградованих ароматичних- дитерпеноида и нехопаноидних тритерпеноида (ретен/IPN и T2/T1), који представљају индикаторе промене нивоа воденог стуба у тресетишту. Поред тога, кандидат се бави проучавањем утицаја дијагенетских променa биомаркера, у првом реду ароматизације, на изотопски састав угљeника (δ13C). Овом приликом треба истаћи, да се одређивање изотопског састава угљеника у појединачним биомаркерима, поготову када су у питању ароматична једињења, ретко среће и у светској литератури. Значајан допринос кандидат је дао у проучавању порекла различитих литотипова лигнита и варијетета ксилитног литотипа (као једног од најзуступљенијег), и њиховог утицаја на квалитет угља. Доказ о актуелности проблематике којом се кандидат бави су боравци у иностранству које је Наташа Ђоковић реализoвала, као стипендиста или сарадник на пројектима. - Август – Новембар 2013. Стипендија DAAD (Thе German Academic Exchange Service) за тромесечни истраживачки боравак у Институту за Геологију и геохемију нафте и угља (RWTH) Универзитета у Ахену, Немачка.

  3

- Април – Јун 2014. Стипендија CEEPUS (Central European Exchange Program for University Studies) за двомесечни боравак на Департману за примењене геонауке и геофизику „Монтан” Универзитета (Montanuniversität) у Леобену, Аустрија. - Децембар 2015. Награда АCE (The Association of Chemistry and the Environment) за стипендирање научних достигнућа младих истраживача, 16th European Meeting on Environmental Chemistry (EMEC 2015), 30.11. – 3.12. 2015., Торино, Италија. - Јул 2016. Боравак на Департману за примењене геонауке и геофизику „Монтан” Универзитета (Montanuniversität) у Леобену, Аустрија у оквиру билатералног пројекта са Републиком Аустријом „Унапређење рационалне примене лигнита – петрографски и геохемијски приступ” (Евиденциони број: 451-03-01039/2015-09/05). - Октобар – Децембар 2017. Стипендија OеАD (Austrian Agency for International Cooperation in Education and Research) за двомесечни истраживачки боравак на Департману за примењене геонауке и геофизику „Монтан” Универзитета (Montanuniversität) у Леобену, Аустрија.

Кандидат се показао као креативан и способан истраживач. Коаутор је 6 радoва из категорије М20, објављених у међународним часописима са SCI-листе. Од тога 2 рада су објављена у међународним часописима изузетне вредности (М21а), 1 рад је у истакнутом међународном часопису (М22), а 3 рада у часописима међународног значаја (М23). Збир импакт фактора часописа објављених радова износи 16,699. Поред тога, резултати истраживања Наташа Ђоковић изложени су у 1 саопштењу на научном скупу међународног значаја штампаном у целини (М33), 17 саопштења на научним скуповима међународног значаја штампаних у изводу (М34) и 4 саопштења на научним скуповима националног значаја штампаних у изводу (М64).

Према бази података Scopus радови Наташе Ђоковић (Author ID: 56440145800) су на дан 07. 10. 2019. године цитирани у међународним часописима укупно 26 пута, h-индекс = 3 и 19 пута без аутоцитата, h-индекс = 2. 3. БИБЛИОГРАФИЈА

Одбрањена докторска дисертација (М71): 1 х 6 = 6

Докторска дисертација: „Геолошка еволуција и могућност рационалне примене лигнита поља „Смедеревско Поморавље” (басен Костолац) – органско-геохемијска и петрографска студија“, Универзитет у Београду, Хемијски факултет (одбрањена 07. 06. 2019. године).

Комисија: 1. др Ксенија Стојановић, редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду (ментор), 2. др Бранимир Јованчићевић, редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду и 3. др Драгана Животић, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.

  4

Радови у међународним часописима изузетне вредности (М21а): 1 х 10 + 1 х 8,33 = 18,33 1. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, A. Šajnović, K. Stojanović, 2016. Petrographical and organic geochemical study of the Kovin lignite deposit, Serbia. International Journal of Coal Geology 168, 80-107. ISSN: 0166-5162, http://dx.doi.org/10.1016/j.coal.2016.07.008 (Geosciences, Multidisciplinary 10/188; IF2016= 4,783) 2. N. Đoković, D. Mitrović, D. Životić, A. Bechtel, R. Sachsenhofer, V. Matić, L. Glamočanin, K. Stojanović, 2018. Petrographical and organic geochemical study of the lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia). International Journal of Coal Geology 195, 139-171. ISSN: 0166-5162, https://doi.org/10.1016/j.coal.2018.06.005 (Geosciences, Multidisciplinary 9/196; IF2018= 5,330). 8 Аутора: 10/(1 + 0,2 х 1) = 8,33. Радови у истакнутим међународним часописима (М22): 1 х 3,57 = 3,57 1. H. P. Nytoft, G. Kildahl-Andersen, S. Lindström, F. Rise, A. Bechtel, D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, K. Stojanović, 2019. Dehydroicetexanes in sediments and crude oils: Possible markers for Cupressoideae. Organic Geochemistry 129, 14-23. ISSN: 0146-6380, https://doi.org/10.1016/j.orggeochem.2019.01.001 (Geochemistry & Geophysics 27/84; IF2018= 3,120). 9 Аутора: 5/(1 + 0,2 х 2) = 3,57. Радови у часописима међународног значаја (М23): 3 х 3 = 9 1. N. Đoković, D. Mitrović, D. Životić, D. Španić, T. Troskot-Čorbić, O. Cvetković, K. Stojanović, 2015. Preliminary organic geochemical study of lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia) – reconstruction of geological evolution and potential for rational utilization. Journal of the Serbian Chemical Society 80, 575-588. ISSN: 0352-5139, https://www.shd.org.rs/JSCS/Vol80/No4/12_4739_5957.pdf (Chemistry, Multidisciplinary 120/163; IF2015 = 0,970). 2. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, O. Cvetković, K. Stojanović, 2017. Characterisation of lignite lithotypes from the “Kovin” deposit (Serbia) – Implications from petrographic, biomarker and isotopic analysis. Journal of the Serbian Chemical Society 82, 739-754. ISSN: 0352-5139, https://www.shd-pub.org.rs/index.php/JSCS/article/view/4198/423 (Chemistry, Multidisciplinary 139/171; IF2017= 0,797). 3. N. Đoković, D. Mitrović, D. Životić, A. Bechtel, R. Sachsenhofer, K. Stojanović, 2018. Petrographic and biomarker analysis of xylite-rich coal from the Kolubara and Kostolac lignite basins (Pannonian Basin, Serbia). Geologica Carpathica 69, 51-70. ISSN: 1335-0552, http://www.geologicacarpathica.com/browse-journal/volumes/69-1/article-864/ (Geosciences, Multidisciplinary 121/196; IF2018= 1,699).

  5

Саопштења на научним скуповима међународног значаја штампана у целини (М33): 1 х 1 = 1 1. G. Gajica, N. Đoković, D. Mitrović, I. Kojić, D. Životić, K. Stojanović, 2014. Investigation of synergetic effect of co-pyrolysis of lignite and high density polyethylene (HDPE). XVI Geological Meeting of the Republic of Komi, Siktivkar, Russia, April 15-17, 2014. Proceedings, Part III. Geology and Mineral Resources of European North-West of the Russia, pp. 138-140. UDK: 55+553.042 (470.1), ISBN 978-5-98491-053-8. Publisher: Institute of Geology, Uralian Branch of the Russian Academy of Sciences, Siktivkar (на руском). Саопштења на научним скуповима међународног значаја штампана у изводу (М34): 16 х 0,5 + 1 х 0,42 = 8,42 1. D. Mitrović, N. Đoković, K. Stojanović, S.K. Das, A. Ekblad, A. Mikusinska, D. Životić, 2013. Preliminary organic geochemical study of lignites from Smederevsko Pomoravlje field, Kostolac Basin, Serbia. 65th Annual Meeting of the International Committee for Coal and Organic Petrology, Sosnowiec, Poland, August 25-31, 2013. Book of Abstracts, pp. 90-91. ISBN: 978-83-934-005-2-2. Publisher: University of Silesia, Sosnowiec. 2. N. Đoković, D. Mitrović, J. Schwarzbauer, N. Vuković, D. Životić, K. Stojanović, 2014. Stable carbon isotope compositions of diterpenoid hydrocarbons in coals from Smederevsko Pomoravlje field, Kostolac Basin, Serbia. 15th European Meeting on Environmental Chemistry, EMEC 15, Brno, Czech Republic, December 3-6, 2014. Book of Abstracts, p. 43. ISBN 978-80-214-5073-8. Publisher: Brno University of Technology. 3. D. Mitrović, N. Đoković, N. Vuković, D. Životić, K. Stojanović, 2014. Polycyclic aromatic hydrocarbons, sulfur- and oxygen heterocycles released by pyrolysis of coal from Bogovina East field, Serbia. 15th European Meeting on Environmental Chemistry, EMEC 15, Brno, Czech Republic, December 3-6, 2014. Book of Abstracts, p. 125. ISBN 978-80-214-5073-8. Publisher: Brno University of Technology. 4. N. Đoković, D. Mitrović, D. Životić, A. Bechtel, K. Stojanović, 2015. Biomarker and stable isotope composition of lignite from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia). 27th International Meeting on Organic Geochemistry (IMOG 2015), Prague, Czech Republic, September 13-18, 2015. Book of Abstracts, pp. 765-766. 5. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, K. Stojanović, 2015 Palaeoenvironmental reconstruction of the Kovin lignite deposit, Serbia. 67th Annual Meeting of the International Committee for Coal and Organic Petrology (ICCP), Potsdam, Germany, September 5-11, 2015. ICCP Program & Abstract Book, pp. 122-123. ISBN: 978-3-510-49236-7. Publisher: Schriftenreihe der Deutschen Gesellschaft für Geowissenschaften, Heft 87. 6. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, A. Šajnović, K. Stojanović, 2015. Study of the Kovin lignite deposit, Serbia - petrological and biomarker implications. 27th International Meeting on Organic Geochemistry (IMOG 2015), Prague, Czech Republic, September 13-18, 2015. Book of Abstracts, pp. 581-582.

  6

7. N. Đoković, D. Mitrović, A. Bechtel, A. Medić, D. Životić, K. Stojanović, 2015. Biogeochemical investigation of NSO-fraction in lignites from the Smederevsko Pomoravlje field, Kostolac Basin (Serbia). 16th European Meeting on Environmental Chemistry (EMEC 2015), Torino, Italy, November 30 - December 3, 2015. Book of Abstracts, p. 130. ISBN: 978-88-941168-0-9. Publisher: Association of Chemistry and the Environment (ACE). 8. D. Mitrović, N. Đoković, N. Vuković, D. Životić, A. Bechtel, K. Stojanović, 2015. Assesment of possible perylene precursors in the organic matter of Upper Miocene lignite from the Kovin deposit, Serbia. 16th European Meeting on Environmental Chemistry (EMEC 2015), Torino, Italy, November 30 - December 3, 2015. Book of Abstracts, p. 131. ISBN: 978-88-941168-0-9. Publisher: Association of Chemistry and the Environment (ACE). 9. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, K. Stojanović, 2016. Characteristics of lignite lithotypes from the Kovin deposit (Serbia) – implications from petrographic, biomarker and isotopic analysis. 68th Annual Meeting of the International Committee for Coal and Organic Petrology (ICCP), Houston, USA, September 18 - 23, 2016. ICCP Program & Abstract Book, рp. 86-87. ISSN: 0732-6041. Published as a supplement to AASP - The Palynological Society Newsletter 49–3. 10. N. Đoković, D. Mitrović, S. Das, A. Ekblad, D. Životić, K. Stojanović, 2016. Application of δ13C and δ15N as isotopic proxies in organic geochemical study of lignite. 17th European Meeting on Environmental Chemistry (EMEC 2016), Inverness, Scotland, November 30 - December 2, 2016. Book of Abstracts, p. 80. Publisher: Association of Chemistry and the Environment (ACE). 11. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, S. Stojadinović, K. Stojanović, 2016. The occurrence of sulfur in Late Miocene lignite from the Kovin deposit, Serbia. 17th European Meeting on Environmental Chemistry (EMEC 2016), Inverness, Scotland, November 30 - December 2, 2016. Book of Abstracts, p. 61. Publisher: Association of Chemistry and the Environment (ACE). 12. N. Đoković, D. Mitrović, A. Bechtel, V. Matić, L. Despotović, D. Životić, K. Stojanović, 2017. Petrographical and organic geochemical study of the lignites from the Smederevsko Pomoravlje field (Kostolac Basin, Serbia). 69th Annual Meeting of the International Committee for Coal and Organic Petrology (ICCP), Bucharest, Romania, September 3-9, 2017. ICCP Program & Abstract Book, pp. 85-86. ISBN: 978-3-510-49239-8. Publisher: Schriftenreihe der Deutschen Gesellschaft für Geowissenschaften, Heft 92. 13. K. Stojanović, D. Životić, N. Đoković, D. Mitrović, A. Bechtel, R.F. Sachsenhofer, 2017. Characterisation of sublithotypes of xylite-rich coal – implications from petrographic and biomarker analysis. 28th International Meeting on Organic Geochemistry (IMOG 2017), Florence, Italy, September 17-22, 2017. Abstracts, Posters, P207 (http://imog2017.org/wp-content/uploads/2017/04/083.pdf). 14. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, K. Stojanović, 2017. Carbon isotopic compositions of biomarkers and their changes by diagenetic alteration (Kovin lignite deposit, Serbia). 28th International Meeting on Organic Geochemistry (IMOG 2017), Florence, Italy, September 17-22, 2017. Abstracts, Posters, P206 (http://imog2017.org/wp-content/uploads/2017/04/082.pdf).

  7

15. H.P. Nytoft, G. Kildahl-Andersen, S. Lindström, F. Rise, D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, K. Stojanović, 2017. Dehydroicetexanes in sediments and crude oils: markers for Cupressaceae? 28th International Meeting on Organic Geochemistry (IMOG 2017), Florence, Italy, September 17-22, 2017. Abstracts, Posters, P196 (http://imog2017.org/wp-content/uploads/2017/04/091.pdf). 8 Аутора: 0,5/(1 + 0,2 х 1) = 0,42. 16. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, R.F. Sachsenhofer, M. Obradović, K. Stojanović (2019) Petrographical and biomarker study of lignite lithotypes and sublithotypes of xylite-rich coal (Kolubara Basin, Serbia). Workshop “Organic matter transformations in Maritsa Iztok dump materials: view by geochemical proxies”, Sofia, Bulgaria, Јun 25-28, 2019. Book of Abstracts, pp. 14-15. ISBN 978-619-91305-0-6. Publisher National Science Fund of Ministry of Education and Science, Republic of Bulgaria. 17. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, M. Obradović, A. Bechtel, K. Stojanović (2019) Maceral and biomarker composition of lignite lithotypes – implications on paleoenvironment and grindability properties. 29th International Meeting on Organic Geochemistry (IMOG 2019), Gothenburg, Sweden, September 1-6, 2019. Abstracts, Posters, P152 (https://az659834.vo.msecnd.net/eventsairwesteuprod/production-eage-public/95848aa92ad94b469da8e2a6ff10e11d). Саопштења на научним скуповима националног значаја штампана у изводу (М64): 4 х 0,2 = 0,8 1. Н. Ђоковић, Г. Гајица, Д. Митровић, К. Стојановић, Д. Животић, 2013. Утицај полиетилена високе густине (HDPE) на принос и састав течног пиролизата керогена типа III. 6. Симпозијум Хемија и заштита животне средине са међународним учешћем, Вршац, Србија, 21-24. мај 2013. Књига извода, стрaнa 110-111. ISBN 978-86-7132-052-8. Издавач: Српско хемијско друштво. 2. N. Đoković, D. Mitrović, A. Bechtel, A. Medić, N. Vuković, D. Životić, K. Stojanović, 2015. Distribution of fatty acids and alcohols in lignites, from the Smederevsko Pomoravlje field, Kostolac Basin – biogeochemical approach. 7. Симпозијум Хемија и заштита животне средине са међународним учешћем (EnviroChem 2015), Палић, Србија, 9-12. јун 2015. Књига извода, стрaнa 227-228. ISBN 978-86-7132-058-0. Издавач: Српско хемијско друштво. 3. N. Đoković, D. Mitrović, D. Životić, A. Bechtel, K. Stojanović, 2018. Coniferous families as dominant source of precursor organic matter in lignite from the Kostolac Basin (Serbia). 8. Симпозијум Хемија и заштита животне средине са међународним учешћем (EnviroChem 2018), Крушевац, Србија, 30 мај - 1. јун 2018. Књига извода, стрaнa 95-96. ISBN 978-86-7132-068-9. Издавач: Српско хемијско друштво. 4. D. Mitrović, N. Đoković, D. Životić, A. Bechtel, K. Stojanović, 2018. The evidence of hopane producing microbial communities in Kovin lignite deposit (Serbia). 8. Симпозијум Хемија и заштита животне средине са међународним учешћем (EnviroChem 2018), Крушевац, Србија, 30 мај - 1. јун 2018. Књига извода, стрaнa 93-94. ISBN 978-86-7132-068-9. Издавач: Српско хемијско друштво.

  8

Испуњеност квантитативних захтева за стицање научног звања научни сарадник За природно-математичке и медицинске науке Диференцијални услов за избор у звање Број поена по категоријама Неопходно Остварено

Научни сарадник Укупно 16 47,12

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42 ≥ 10 31,90

Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 ≥ 6 30,90 4. АНАЛИЗА РАДОВА

У раду М21а–1 (Int. J. Coal. Geol. 2016, 80-107) реконструисани су порекло и

услови средине таложења органске супстанце лигнита из ковинског лежишта, старости горњег миоцена (понт), у коме су заступљена три угљена слоја (I - III). Реконструкција је урађена на основу петрографских података, групних органско-геохемијских параметара, биомаркерске анализе и анализе изотопског састава угљеника (δ13С) појединачних биомаркера. Испитивани лигнити су типични хумусни угљеви. Прекурсорску вегетацију претежно су чиниле дрвенасте биљке, и то пре свега гимносперме, отпорне на деградацију, док су зељасте биљке биле знатно мање заступљене. Четинарска вегетација органске супстанце лигнита припадала је фамилијама Cupressaceae, Taxodiaceae, Phyllocladaceae, Araucariaceae и Pinaceae. Допринос фамилија Pinaceae и Cupressaceae се смањивао од III ка I угљеном слоју, док је допринос фамилија Taxodiaceae и Araucariaceae имао супротан тренд. У свим узорцима, главни извор ангиосперми је била фамилија Betulaceae. Такође, запажен је и благи допринос папрати, маховина (Sphagnum), гљива и акватичних макрофита прекурсорском органском материјалу. По први пут у лигнитима идентификован је C28 28,30-биснорнеохоп-13(18)-eн. На основу изотопског састава претпостављено је да овај биомаркер води порекло од хемоаутотрофних бактерија, као и да може бити важан прекурсор ароматичних хопана који садрже етил-групу на С-21. Стварање тресета се одвијало у слатководној средини при променљивим, аноксичним до благо оксичним условима. Изотопски састав хопаноида упућује на активну мешовиту микробну заједницу коју чине хемоаутотрофне, метанотрофне и хетеротрофне бактерије. Сва три угљена слоја су хетерогена. Доњи делови угљених слојева представљали су слатководну тресетну мочвару са отвореним воденим површинама. Мочвара је била често плављена приливом текуће, слатке воде, при чему је долазило до таложења силикластичног (песковитог) материјала, што се одражава кроз висок садржај минералних материја, односно пепела у лигниту. Горњи делови угљених слојева предствљали су мезотрофну, до благо омбротрофну, шумску мочвару са стабилним нивоом воденог стуба. Ова промена у средини таложења била је праћена и порастом удела дрвенасте вегетације пореклом од четинара у прекурсорској органској супстанци. Последично, за разлику од узорака из доњег дела слојева, лигнит из горњег дела слојева има виши садржај органског угљеника, боље очувано биљно ткиво и нижи садржај минералних материја, односно пепела. Скоро идентичан сценарио формирања лигнита у сва три угљена слоја указује на

  9

изражену сезоналност, тј. краткотрајне циклусе палеоклиматских промена током понта на испитиваном подручју.

У раду М21а–2 (Int. J. Coal. Geol. 2018, 139-171) испитивани су узорци лигнита

понтске старости из сва три угљена слоја (I-III) костолачког басена (поље Смедеревско Поморавље) у циљу утврђивања порекла прекурсорске органске супстанце и реконструкције услова у којима је дошло до њеног таложења. Резултати органско-геохемијских и петрографских анализа допуњени су изотопском анализом појединачних биомаркера (δ13С) која је коришћена и за процену утицаја дијагенетске ароматизације на δ13С вредности биомаркерских једињења. Најзаступљенији мацерал хуминитске групе у I угљеном слоју је текстинит, док су у II и III слоју то денсинит и/или улминит. Прекурсорска вегетација је била доминантно дрвенаста са мањим уделом зељасте, а утврђено је и присуство папрати, гљива, емергентних акватичних макрофита и маховина (у I угљеном слоју). Биљну вегетацију претежено су чинили на деградацију отпорни четинари из фамилија Cupressaceae, Taxodiaceae и Pinaceae. Микроорганизми, попут хемоаутотрофних и хетеротрофних бактерија су учествовали у трансформацији органске супстанце у фази дијагенезе. Дијагенетске промене биомаркера, праћене променом броја угљеникових атома утичу на вредности δ13C. Ароматизација дитерпеноида и нехопаноидних тритерпеноида резултује осиромашењем у тежем угљениковом изотопу 13С, док је ароматизација хопаноида показала супротан тренд. Разлике у δ13C вредности моноароматичних- и триароматичних дитерепеноида су биле израженије него разлике у δ13C вредности моноароматичних- и триароматичних нехопаноидних пентацикличних тритерпеноида, што указује на брзу и интензивну ароматизацију тритерпеноида током најраније фазе дијагенезе. Формирање тресета се одвијало у слатководној средини при променљивим, аноксичним до благо оксичним редокс условима. У III и II угљеном слоју стварање лигнита је највећим делом било праћено плављењем површинским водама. Овакви услови резултовали су доминацијом земљастог литотипа угља и приближним вредностима δ13C појединачних биомаркера у оба слоја. I угљени слој карактерише доминација ксилитног литотипа лигнита формираног у мезотрофном до омбротрофном тресетишту, без поплава и таложења песковитог материјала. Нагло плављење је зауставило раст тресета у сва три угљена слоја. Односи де-А-деградованих и недеградованих ароматичних- дитерпеноида и нехопаноидних тритерпеноида (ретен/IPN и T2/T1), предложени у овом раду, као и степен ароматизације наведених терпеноидних биомаркера представљају индикаторе промене нивоа воденог стуба у тресетишту.

У раду М22 (Org. Geochem. 2019, 14-23) су изолована и окарактерисана два, до сада

неидентификована дехидроабијетанска изомера (C20H30). Једињења су изолована из горњемиоценског лигнита Србије и угљевитих глинаца из јужне Шведске (горњи тријас). Применом NMR-спектроскопије утврђено је да су нова биомаркерска једињења cis- и trans-дехидроицетексан, који имају 9(10→20)-абео-абијетански или ицетексански скелет. Он садржи 7 угљеникових атома у прстену B, уместо уобичајених 6 у дитерпанима типа абијетана. Ово је вероватно први пут да су дехидроицетексани идентификовани у геолошким узорцима. Дехидроицетексани се идентификују (без преклапања са дехидроабијетанима) применом GC-MS-MS, на основу прелаза М+ 270 → m/z 146. Испитивање великог броја узорака показало је да су дехироицетексани често обилна једињења у угљевима и угљевитим глинцима из регија севернијих географских ширина,

  10

старости од тријаса до миоцена, као и у нафтама терестричног порекла са истих подручја (Канада и Гренланд). Однос trans/(cis + trans)-дехидроицетексан је низак у незрелим седиментима (< 0,1), а достиже равнотежну вредност ≈ 0,83 на почетку зоне генерисања нафте (%Rr ≈ 0,5). Дехидроицетексани су термодинамички стабилнији од дехидроабијетана, и неке нафте које су богате дехидроицетексанима не садрже дехидроабијетан. Прекурсори дехидроицетексана могу бити биљни дитерпеноиди који имају ицетексанску структуру, а који су познати више од 40 година. Ицетексани, релативно једноставне структуре су изоловани први пут из Chamaecyparis pisifera и сродних врста у којима су врло обилни, што указује да дехидроицетексани могу да се користе као маркери за род Chamaecyparis или генерално, за фамилију Cupressoideae. Алтерантивно, у незрелим седиментима, дехидроицетексани могу да настану и дијагенетским трансформацијама (катализованим глинама) уобичајено обилних дитерпеноида са абијетанским скелетом.

У раду М23–1 (J. Serb. Chem. Soc. 2015, 575-588) утврђено је порекло и геолошка еволуција лигнита из поља Смедеревско Поморавље басена Костолац, Србија. Pазматрана је и могућност рационалне употребе угља. Добијени резултати показују да су лигнити поља Смедеревско Поморавље типични хумусни угљеви. Гимносперме (голосеменице) су биле главни извор органске супстанце лигнита. Остали извори органске супстанце лигнита били су микробна биомаса, папрати и ангиосперме (скривеносеменице). Утврђено је да се хумификација органске супстанце одвијалa у слатководној, неутралној до слабо киселој средини, при аноксичним до благо оксичним редокс условима. Органска супстанца је незрела и налази се у стадијуму дијагенезе. Састав биомаркера и вредности одговарајућих параметара указују да поље Смедеревско Поморавље, поље Дрмно (басен Костолац) и поље „А“ (лежиште Ковин) представљају део јединственог басена. Када је реч о рационалној примени лигнита, вредности топлотне моћи указују да су основни захтеви за употребу у термоелектранама испуњени. Резултати петрографске анализе и Rock-Eval пиролизе показују да узорци из I угљеног слоја имају одређени потенцијал за гасификацију у флуидизованом слоју, док ни један узорак није подобан за брикетирање.

У раду М23–2 (J. Serb. Chem. Soc. 2017, 739-754) детаљно су проучавана четири литотипа лигнита (барски, ксилитни, мешавина барског и ксилитног и мешавина барског и земљастог угља) из лежишта Ковин. Циљ рада био је да се одреде главна мацерална, биомаркерска и изотопска својства испитиваних литотипова. На основу тих резултата утврђени су порекло и средина таложења органске супстанце за ова 4 литотипа. Ови узорци су такође послужили као супстрати за испитивање утицаја дијагенетских промена на δ13C вредности биомаркера, као и за процену најпогодније примене за сваки од литотипова. Утврђено је да се наведени литотипови разликују према саставу мацерала хуминитске групе. Ксилитни угаљ се разликује од осталих литотипова по највећој заступљености смола голосеменица у односу на епикутикуларне воскове. Највећи допринос гљива и алги запажен је у органској супстанци мешавине барског и земљастог угља. Формирање овог литотипа било је праћено најинтензивнијом метанотрофном активношћу. Код свих испитиваних литотипова дијагентска ароматизација утицала је на изотопски састав индивидуалних биомаркера. Ксилитни угаљ има најлошију мељивост. С друге стране, ксилитни угаљ је најпогоднији за гасификацију у флуидизованом слоју, док је мешавина барског и земљастог угља показала најлошију применљивост за овој процес.

  11

Топлота сагоревања опада у следећем низу: ксилитни > барски > мешавина барског и ксилитног > мешавина барског и земљастог угља. Пораст садржаја органског угљеника и топлоте сагоревања је резултат пораста удела дрвенасте вегетације у односу на зељасте биљке у тресету, као и стабилности нивоа воденог стуба током процеса хумификације.

У раду М23–3 (Geol. Carpath. 2018, 51-70) детаљно су испитивана четири варијетета ксилитног литотипа (ВКЛ) лигнита: светло жути, тамно жути, браон и црни, која су изолована из лигнита колубарског и костолачког басена. Циљ је био да се утврде разлике у пореклу и дијагенетским променама органске супстанце, као и да се одреди утицај ВКЛ на квалитет лигнита. Процена порекла и средине таложења ОС, као и могућности примене лигнита и ВКЛ лигнита изведена је на основу петрографских података, групних органско-геохемијских параметара, анализе индивидуалних биомаркера и њиховог изотопског састава. Садржај укупних хуминитских мацерала опада од светло жутог, преко тамно жутог и браон до црног ВКЛ, док садржај инертинитских мацерала показује супротан тренд. ВКЛ се разликују према односу садржаја најобилнијих мацерала хуминитске групе, текстинит/улминит, који опада од жутог ка црном ВКЛ, одражавајући пораст степена гелификације биљног ткива. Испитивани ВКЛ се разликују према односима мацерала литпинитске групе резинит/липтодетринит и резинит/суберинит, који имају више вредности у жутим него у браон и црном ВКЛ, што заједно са вредностима параметара ТОС/N и СРI указује на смањење доприноса дрвенасте вегетације и пораст удела епикутикуларних воскова у прекурсорском органском материјалу. Браон и црни ВКЛ показују боље карактеристике мељивости од жутих ВКЛ лигнита. Са друге стране, браон и црни ВКЛ имају неповољан, а жути ВКЛ лигнита повољан утицај на процес брикетирања. Жути ВКЛ имају и боља својства за процес гасификације у флуидозованом слоју од браон и црног ВКЛ лигнита. 5. ЦИТИРАНОСТ Укупан број цитата: 26; h-индекс: 3 Број цитата без аутоцитата: 19; h-индекс: 2 Подаци су преузети из базе података Scopus на дан 07. 10. 2019. године. 6. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

На основу анализе поднетог материјала и личног увида у рад кандидата,

закључујемо да се др Наташа Ђоковић успешно бави научноистраживачким радом. Др Наташа Ђоковић, запослена као истраживач сарадник у Иновационом центру

Хемијског факултета у Београду, д.о.о. има објављених укупно 6 научних радова, од тога 2 рада у међународним часописима изузетне вредности (М21а), 1 рад у истакнутом међународном часопису (М22) и 3 рада у часописима међународног значаја (М23). Поред тога, резултати њеног истраживања изложени су у 1 саопштењу на научном скупу међународног значаја штампаном у целини (М33), 17 саопштења на научним скуповима међународног значаја штампаних у изводу (М34) и 4 саопштења на научним скуповима националног значаја штампаних у изводу (М64). Према бази података Scopus радови

Haraure nOKoBM (Author ID: 56440145800) cy na ,ll,aH 07. 10. 2019. rozrane LI,I1TI1paHI1 y

MeljYHapO,ll,HI1M qaCOnI1CI1Ma yxynao 26 nyra, h-I1H,ll,eKC = 3 11 19 nyra 6e3 aYTOLI,I1TaTa,

h-I1H,ll,eKC = 2.Haraura nOKOBl1n je xao CTl1neH,ll,I1CTa I1JlI1 capamnnc na npojeicrmra peanmosana

HeKOJlI1KO ycneWHI1X I1CTpa)J<l1BaqKIiX fiopasasa y I1HOCTpaHcTBY. On 2015. romme onrcsopno I1

KBaJlI1TeTHO ,ll,P)J{11Be)J{6e 113npeztvera Hnnycrpajcxa XeMI1ja sa CTY,ll,eHTe cryzmjcxor nporpava

"XeMl1ja" ua Xevajcxoa <l>aKYJlTeTY YHI1Bep3I1TeTa y Beorpany. YqeCTBOBaJJa je y I13pa,ll,11

HeKOJlI1KO 3aBpWHI1X- I1 MaCTep panosa KOjI1 cy ypahenn na Karenpn sa npnae-seay XeMl1jy

Xevnjcxor <j)aKYJlTeTa YHI1Bep3I1TeTa y Eeorpany.Kannnnar ncnyu.asa YCJlOBe sa 11360p y asan,e HaYQHI1 capammx, jep yxynna Bpe,ll,HOCT

M-<j)aKTopa ca O,ll,6pal-beHOM ,ll,OKTOPCKOM ,ll,I1CepTaLI,l1joM I13HOCI1 47,12, a neonxozran 6poj

60,ll,OBa sa I1360p y ssarse Hay4Hl1 capannnx je 16. 36I1p I1MnaKT <l>aKTopa xaconaca ofijasrseaaxpanosa je 16,699.

Ha OCHOBY caera 113JlO)J{eHor, KOMI1Cl1ja ouersyje HaY4H0I1CTpa)J{I1BaQKY aKTI1BHOCT

KaH,ll,I1,ll,aTa xao ycneumy I1 npeztnazce Hacranao-nay-nroa sehy Xeuajcxor- <l>aKYJlTeTa

YHI1Bep3I1TeTa y Beorpany na npI1XBaTI1 osaj I13BewTaj I1 npennoxca KOMI1CI1jl1 sa CTI1LI,al-be

HaYQHI1X asarsa MI1HI1CTapCTBa npocsere, HaYKe 11 TeXHOJlOWKOr pasnoja Peny6JlI1Ke Cp6I1je

I1360p ,ll,p Haraure nOKoBM y aaarse HaYIJHU capaouu«.

KOMHcHja:

AP K eHI1Ja CToJaHOBI1n, pe,ll,OBHI1 nporpecopYHI1Bep3I1TeT y Beorpany, XeMI1jcKI1 <l>aKYJlTeT

~2-Topan POfJlI1n, pe,ll,OBHI1 nporpecop

YHI1Bep3I1TeT y Beorpany, XeMI1jcKI1 <l>aKYJlTeT

,Ul1peKTop I1HoBaLI,I1oHor LI,eHTpa

Xevajcxor <j)aKYJlTeTa y Beorpany, n.o.o.

//'/J//Y L~----'-""~ ~~. .~V L- '

AP AParaHa )l(I1BOTl1n, pe,ll,OBHI1 nporpecopYHl1Bep3l1TeT y Beorpany,PY,ll,apCKO-reOJlOWKI1 <l>aKYJlTeT

Beoepao,10. oxmotiap 2019. 200uHe

12