tradicionalne internet aplikacije
Post on 14-Jan-2016
43 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
Postoje dve vrste protokola aplikacionog nivoa koje zavise od toga za šta su namenjeni:
- Privatna komunikacija. Programer kreira par aplikacija koje komuniciraju preko Interneta sa namerom da taj par bude za privatnu upotrebu.
- Standardizovani servis. Internet servis se definiše sa očekivanjem da će mnogi programeri kreirati serverski softver da bi ponudili servis ili klijentski softver da bi pristupali servisu.
Protokoli aplikacionog nivoa specifikuju dva aspekta interakcije: predstavljanje i prenos.
Aspekt Opis
Predstavljanje podataka
Sintaksa podataka koji se razmenjuju, određena forma koja se koristi tokom prenosa, prevođenje celih brojeva, karaktera, i datoteka između kompjutera
Prenos podataka Interakcija između klijenta i servera, sintaksa i semantika poruke, upravljanje greškama tokom razmene, prekid interakcije
World Wide Web je jedan od najviše korištenih servisa na Internetu. Zbog toga što je Web kompleksan, razvijeni su mnogi standardi protokola za specifikovanje raznih aspekata i detalja. Postoje tri ključna standarda.
Standard Svrha
HyperText Markup Language (HTML)
Standard za predstavljanje koji se koristi za specifikovanje sadržaja i rasporeda web stranice
Uniform Resource Locator (URL)
Standard šredstavljanja koji specifikuje format i značenje identifikatora web stranice
HyperText Transfer Protocol (HTTP)
Prenosni protokol koji specifikuje kako brauzer interreaguje sa web serverom za prenos podataka
HyperText Markup language (HTML) je standard predstavljanja koji specifikuje sintaksu za web stranicu. HTML ima sledeće opšte karakteristike:
- Koristi tekstualno predstavljanje- Opisuje stranice koje sadrže multimediju- Sledi deklarativnu, a ne proceduralnu
paradigmu- Obezbeđuje specifikacije označavanja umesto
formatiranja- Dozvoljava da se hiperlink postavi u
proizvoljan objekt- Omogućava da dokument sadrži metapodatke
Opšta forma HTML dokumenta:
<HTML> <HEAD> <TITLE> tekst koji sačinjava naslov
dokumenta </TITLE> </HEAD>
<BODY> telo dokumenta se pojavljuje ovde </BODY>
</HTML>
Web koristi sintaksičku formu poznatu kao Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator-URL) za specifikovanje web stranice. URL sadrži informacije koje su potrebne brauzeru da bi učitao stranicu.
Opšti oblik URL-a je:
protocol://computer_name:port/document_name?parameters
HyperText Transfer Protocol (HTTP) je glavni prenosni protokol kog brauzer koristi da bi interreagovao sa web serverom.
HTTP se može okarakterisati na sledeći način:
- Koristi tekstualne kontrolne poruke- Prenosi datoteke binarnih podataka- Podatke može da prenosi u oba smera
(download i upload)- Inkorporira keširanje
Kada uspostavi konekciju, brauzer šalje jedan od četiri HTTP zahteva serveru:
Zahtev Opis
GET Zahteva dokument; server odgovara slanjem statusnih informacija kojima sledi kopija dokumenta
HEAD Zahteva statusne informacije; server odgovara slanjem statusnih informacija, ali ne šalje kopiju dokumenta
POST Šalje podatke serveru; server dodaje podatke određenoj stavci (npr, poruka se dodaje listi)
PUT Šalje podatke serveru; server koristi podatke da bi potpuno zamenio određenu stavku (tj, piše preko prethodnih podataka)
Keširanje obezbeđuje značajnu optimizaciju za web pristup jer korisnici nastoje da posećuju iste web sajtove više puta.
Veći deo sadržaja na nekom sajtu se sastoji od velikih slika koje koriste Graphics Image Format (GIF) ili Joint Photographic Experts Group (JPEG) standarde.
Brauzer može smanjiti vreme prenosa značajno čuvanjem kopije svake slike u kešu na korisnikovom disku i koristeći keširanu kopiju.
Algoritam keširanja
Dato: URL za neku stavku na web straniciDobiti: Kopiju te straniceMetod: if (stavka nije u lokalnom kešu) { Izdati GET zahtev i postaviti kopiju u keš; } else { Izdati HEAD zahtev serveru; if (keširana stavka je ažurirana) { koristiti keširanu stavku; } else { Izdati GET zahtev i postaviti kopiju u keš; } }
Najviše korišteni prenosni servis na Internetu koristi FTP, koji se karakteriše na sledeći način:
- Proizvoljan sadržaj datoteka- Dvosmerni prenos- Podrška autentikaciji i vlasništvu- Mogućnost za prelistavanje foldera- Tekstualne kontrolne poruke- Prilagođavanje heterogenosti
Algoritam FTP komunikacijeDato: FTP kontrolna konekcijaPostići: Prenos podataka preko FTP konekcije podatakaMetod: Klijent šalje zahtev za određenu datoteku preko kontrolne konekcije; Server prima zahtev; Klijent postavlja lokalni protokol port, naziva ga X; Klijent se vezuje za port X i priprema da prihvati konekciju; Klijent šalje “PORT X” do servera preko kontrolne konekcije; Server prima PORT komandu i zahteva podatke; Klijent čeka za konekciju podataka na portu X i prihvata; Server kreira konekciju podataka na port X na klijentovom
kompjuteru Server šalje zahtevanu datoteku preko konekcije podataka; server zatvara konekciju podataka;
Algoritam slanja email-a u originalnoj paradigmiDato: Email komunikacija od jednog korisnika do drugog.Obezbediti: Prenos poruke do određenog primaoca.Metod: Korisnik pokreće interfejs aplikaciju i generiše email poruku za
korisnika x@destinacija.com; Email interfejs program korisnika postavlja poruku u red za
slanje; Program za prenos poruke na korisnikovom kompjuteru
proučava red odlaznih poruka, i pronalazi poruku; Program za prenos poruka otvara konekciju do destinacija.com; Program za prenos poruka koristi SMTP za prenos poruke; Program za prenos poruka zatvara konekciju; Mail server na destinacija.com prima poruku i postavlja kopiju u
poštansko sanduče korisnika x; Korisnik x na destinacija.com pokreće program interfejsa pošte,
koji prikazuje korisnikovo poštansko sanduče, uključujući novu poruku;
Jednostavni prtokol prenosa pošte (Simple Mail Transfer Protocol-SMTP) je standardni protokol kog program za prenos pošte koristi za prenos poruka preko Interneta do servera. SMTP:
- Sledi paradigmu toka- Koristi tekstualne kontrolne poruke- Prenosi samo tekstualne poruke- Omogućava pošiljaocu da specifikuje
imena primaoca i proveri svako ime- Šalje jednu kopiju date poruke
Pristupni protokoli su:
POP3-Post Office Protocol version 3IMAP-Internet Mail Access Protocol
Imaju sledeće karakteristike:
- Obezbeđuju pristup korisnikovom poštanskom sandučetu
- Dozvoljavaju korisniku da pregleda hedere, prenosi, briše, ili šalje individualne poruke
- Klijent se pokreće na korisnikovom ličnom kompjuteru
- Serveri se pokreću na kompjuteru koji skladišti korisnikovo poštansko sanduče
Postoje dva značajna standarda predstavljanja email-a:
- RFC2822 Mail Message Format – poruka se predstavlja kao tekstualna datoteka i sastoji se od sekcije hedera (header), prazne linije, i tela (body).
- Multi-purpose Internet Mail Extensions (MIME) – proširuje funkcionalnost email-a da se omogući prenos netekstualnih podataka u poruci.
DNS (Domain Name System) obezbeđuje servis koji mapira ljudska simbolična imena u kompjuterske adrese.
Prevod imena domena u adresu se naziva rastavljanje imena (name resolution), a za ime se kaže da je rastavljeno (resolved) u adresu.
Primeri najvažnijih domena i grupa kome je svaki dodeljen:Ime domena Dodeljeno
biz Biznis
com Komercijalne organizacije
edu Obrazovne institucije
gov Vladine institucije
info Informacije
net Glavni mrežni centri za podršku
org Nekomercijalne organizacije
DNS ne može da čuva imena u alfabetima koji nisu predstavljeni u ASCII.
IETF je izabrala pristup poznat kao Internacionalizovanje imena domena u aplikacijama (Internationalizing Domain Names in Applications – IDNA) za prilagođavanje međunarodnih imena domena.
Umesto modifikovanja osnovnog DNS-a, IDNA koristi ASCII za čuvanje svih imena.
Ako se pojavi ime domena koje sadrži neki ne-ASCII karakter, IDNA prevodi to ime u niz ASCII karaktera.
Tradicionalni aplikacioni protokoli upotrebljavaju fiksna predstavljanja, odnosno, aplikacioni protokol specifikuje tačan set poruka koje klijent i server mogu razmeniti kao i tačnu formu podataka koji prate poruku.
Alternativa fiksnom predstavljanju je proširljivi sistem koji omogućava pošiljaocu da specifikuje format podataka.
Standard koji je široko prihvaćen je Extensible Markup language – XML.
Za razliku od HTML, tagovi u XML nisu unapred specifikovani i ne odgovaraju komandama formatiranja.
XML opisuje strukturu podataka i obezbeđuje imena za svako polje.
Primer XML-a
<ADDRESS> <NAME> <FIRST> John </FIRST> <LAST> Public </LAST> </NAME> <OFFICE> Room 320 </OFFICE> <PHONE> 765-555-1234 </PHONE></ADDRESS>
top related