strategija razvoja obrazovanja u srbiji

STRATEGIJA RAZVOJA

OBRAZOVANJA

U SRBIJI

VISOKO OBRAZOVANJE U SRBIJI

Studije prvog stepena su:

osnovne akademske studije;

osnovne strukovne studije.

Studije drugog stepena su:

master akademske studije;

master strukovne studije;

specijalističke strukovne studije;

specijalističke akademske studije.

Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije

Akademske studije

Strukovne studije

Vrste ustanova i njihov status:

1. Univerzitet;

2. Fakultet (umetnička akademija);

3. Akademija strukovnih studija;

4. Visoka škola;

5. Visoka škola strukovnih studija.

ŠEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U

REPUBLICI SRBIJI

VISOKOŠKOLSKE USTANOVE

Državni Privatni Svega

Broj univerziteta 8 9 17

Broj fakulteta 88 44 132

Broj visokih škola 48 18 66

Broj studenata 203467 35478 238945

Broj zaposlenih 15478

U državnim visokoškolskim ustanovama studira 85,15 % studenata a

u privatnim 14,85 % od ukupnog broja studenata.

UPIS STUDENATA

Svega Budžet Samofinansiranje

Studije 1. stepena 193255 85211 108044

OAS 145711 67131 78580

OSS 47544 18080 29464

Studije 2. stepena 37133 19153 17980

Master+integrisane 33214 19109 14105

SSS 2921 27 2894

SAS 998 17 981

Studije 3. stepena 8557 2120 6437

DR studije 6281 1646 4635

Stari program 2276 474 1802

Svega RS 238945 106484 132461

Na akademskim studijama je upisano na svim stepenima 188.480

studenata ili 78,88% a na strukovnim studijama je upisano, na svim

nivoima 50.465 studenata ili 21,12%.

Na akademskim studijama se školuje 44,24% studenata o trošku

budžeta a strukovnim studijama 35,80% studenata o trošku budžeta .

DIPLOMIRANI STUDENTI

Svega Budžet Samofinansiranje

Studije 1. stepena 16502 7101 9401

OAS 6318 3405 2913

OSS 10184 3696 6488

Studije 2. stepena 27557 15198 12359

Master+integrisane 25785 15176 10609

SSS 1464 9 1455

SAS 308 13 295

Studije 3. stepena 750 145 605

DR studije 750 145 605

Stari program 2988 1195 1793

Svega RS 47797 23639 24158

Na akademskim studijama je diplomiralo na svim stepenima 36.149

studenata ili 75,63%, a na strukovnim studijama je diplomiralo na oba

nivoa 24,37% studenata.

SADAŠNJE STANJE STRUKOVNIH STUDIJA

Visoko strukovno obrazovanje ima razvijenu mrežu od 66 škole, 48

državnih i 18 privatnih, lociranih u većini gradova odnosno opština.

6618

48

Državne

Privatne

48+18

GODIŠNJA UPISNA KVOTA(Upisna kvota sektora strukovnih studija je 41% ukupne upisne

kvote studenata godišnje)

145711

47544

Sektor strukovnihstudija

Sektor akademskihstudija

Broj diplomiranih studenata u

2013. godini

(24.37% studenata diplomiralo na

sektoru strukovnih studija)

6318

10184

Sektor strukovnihstudija

Sektor akademskihstudija

VIZIJA RAZVOJA STRUKOVNIH STUDIJA

1. Obim obuhvata je utemeljen na geografskoj pokrivenosti mrežom

visokih strukovnih škola, usaglašenoj sa strukturom privrede i

zasnovanoj na diversifikaciji i fleksibilnosti studijskih programa;

2. Najmanje 41% studenata koji upisuju prvu godinu osnovnih studija

upisuje strukovne studije;

3. Prosečno studiranje je najviše za godinu dana duže nego što je

predviđeno studijskim programom, i u tom periodu najmanje 70%

završava upisane studije;

4. Studije napušta najviše 15% studenata;

5. Veći broj visokih škola strukovnih studija integrisan je u akademije

strukovnih studija.

KVALITET

1. Strukovni studijski programi obezbeđuju stručne kompetencije

diplomiranim studentima koje su definisane NOK-om;

2. Studijskim programima osnovnih strukovnih studija obuhvaćeno je

svih pet naučnih i stručnih polj, u oblastima u kojima na tržištu rada

postoji potreba za visokoobrazovanim stručnjacima;

3. Programi su međunarodno prepoznati i priznati u regionalnim,

evropskim i širim okvirima;

4. Organizacija obrazovnog procesa zasnovana je na kvalitetnom

didaktičko-metodičkom pristupu;

5. Uspostavljen je sistem merenja performansi zasnovan na evropskim

indikatorima;

6. Unapređeni resursi koji omogućavaju studentima sticanje

neophodnih praktičnih znanja i veština.

7. Značajno unapređenje kompetencije nastavnika;

8. Više od 50% nastavnika ima doktorate, relevantne naučne ili stručne

rezultate u oblasti koju predaju;

9. Angažovanje stručnjaka iz realnog i javnog sektora u realizaciji

studijskih programa, s jedne strane, i boravak nastavnog osoblja na

usavršavanju i obuci, s druge, omogućavaju dvosmernost saradnje

s privredom i povećan kvalitet stručne nastave.

DRUŠTVENA PREPOZNATLJIVOST

1. Razvijen je veći broj zajedničkih programa sa visokoškolskim

ustanovama iz inostranstva;

2. Uspostavljena je koherentna struktura dvostepenog studiranja

usklađena sa Bolonjskom deklaracijom – osnovne, specijalističke i

master strukovne studije;

3. Usklađena su stručna zvanja u zakonskoj regulativi koja definiše

radne odnose;

4. Konferencija akademija strukovnih studija postala je okosnica

organizovanja, reprezentovanja, promovisanja i afirmacije

(konstruisana 2011. godine);

5. Studentska konferencija akademija strukovnih studija značajno utiče

na status i razvoj strukovnih studija (konstruisana 2010. godine);

6. Usaglašena su zvanja nastavnog osoblja sa svetskom praksom i

kriterijumima za izbor nastavnika.

SARADNJA

Saradnju predstavlja ostvarenje sledećih strateških ciljeva:

1. Učešće u projektima međunarodne saradnje u oblasti obrazovanja i

pretprisutne pomoći;

Uključenost u evropske asocijacije (EURASHE, UAS, Kopenhaški

proces);

2. Povezivanje i saradnja s nacionalnim telima iz oblasti obrazovanja;

3. Proširenje saradnje s poslovnim svetom;

4. Unapređenje komunikacije sa Sektorom za visoko obrazovanje

Ministarstva;

5. Otvaranje dijaloga s akademskim studijama i uspostavljanje

saradnje.

MODERAN SISTEM

Moderan sistem visokog strukovnog obrazovanja čini:

1. Povećena atraktivnost i konkurentnost na nacionalnom i

regionalnom nivou zasnovana na kvalitetu i usklađenosti sa EHEA;

2. Povećani broj upisanih i diplomiranih studenata;

3. Konferencija akademija strukovnih studija kao okosnica

organizovanja, reprezentovanja, promovisanja i afirmacije

podsistema;

4. Značajniji uticaj Studentske konferencije akademskih strukovnih

studija, kao najvišeg nivoa organizovanja zaštite studentskih prava;

5. Uspostavljen sistem merenja performansi podsistema zasnovan na

evropskim indikatorima;

6. Integracija visokih škola strukovnih studija i uspostavljanje

akademije strukovnih studija.

Z A K LJ U Č A K

Neophodno je ostvariti strateške relacije u onim oblastima gde se

strukovne studije javljaju kao izvor visokoobrazovane profesionalne

radne snage. U tom pogledu podjednako su značajni privreda, zdravstvo,

kultura, javna uprava, vojska i ostali segmenti društva.

Osnovni sadržaj saradnje treba da bude rad na razvoju i

usavršavanju studijskih programa u skladu s potrebama tržišta rada i

definisanje kompetencija svršenih studenata. Ta saradnja može se

ostvariti kroz:

1. Primenjena istraživanja;

2. Korišćenje tehnoloških i organizacionih resursa za potrebe nastave;

3. Angažovanje kadra za potrebe nastave;

4. Stručno usavršavanje nastavnog kadra.

U ovoj saradnji neophodno je uaktivno učešće Nacionalne službe za

zapošljavanje, Privredne komore Srbije i predstavnika profesionalnog

sistema komora.

Strukovne studije treba da u mnogo većoj meri ostvaruju

međunarodnu saradnju i koriste pomoći koje postoje u Evropskoj uniji za

projekte u oblasti obrazovanja.

Neophodna je internacionalizacija visokog strukovnog obrazovanja

kroz:

1.Usklađivanje sa reformama i trendovima evropskog obrazovnog

prostora (EHEA);

2.Unapređivanje kompatibilnosti nacionalnog sistema sa sistemima u EU;

3.Što veću saradnju sa visokoškolskim institucijama iz regiona i Evropske

unije;

4.Formiranje zajedničkih studijskih programa sa visokoškolskim

ustanovama iz EU i regiona;

5.Povećanje mobilnosti nastavnika, studenata i istraživača i

6.Članstvo u radnim i koordinacionim telima EU institucijama.

H V A L A NA PAŽNJI!

dr Mirjana VesovićBeograd

mart, 2015. god.