postanak i razvoj logike

L O G I K A

Mihailo Marković - Logika

U V O D

• Predmet logike

• I Postanak i razvoj logike

Logika je nauka o saznavanju istine.

• Ona teži da utvrdi opšta i nužna pravila po kojim moramo misliti da bismo saznali istinu.• Samo ona pravila su logička koja

uvek od istinitih polaznih uverenja (premisa) vode istinitim zaključcima.

Logička pravila se razlikuju od psiholoških zakona mišljenja.

• Psihološki zakoni su pravilnosti koje se ispoljavaju u ljudskom mišljenju u toku dugih perioda vremena bez obzira na to da li je krajnji rezultat mišljenja istina ili zabluda.

• Na primer, u našim razmišljanjim iz vrlo ograničenog broja činjenica izvlačimo opšte zaključke.

• Takve pravilnosti vode najčešće zabludama i zbog toga ne pripadaju logici.

Kako je logika postala?

• Pre nego što je postala nauka, logika je dugo postojala u praksi ljudskog mišljenja, kao skup pravila kojima su se ljudi služili iako ih nisu bili svesni i nisu bili u stanju da ih izlože teorijski.

Sličnost sa gramatičkim pravilima

• Učeći jezik kao deca mi gramatička pravila nesvesno usvajamo i upotrebljavamo. • Kasnije u školi učimo gramatiku kao

nauku i tada saznajemo šta je u našim dotadašnjim navikama govora bilo pravilno a šta ne.

Nastanak logike• Logiku kao nauku prvi je sistematski izlozio

antički grčki filozof Aristotel (384-322. pne) u delu "Organon".

• Značajne doprinose logici dali su pojedini kineski i indijski filozofi, kao i neposredni Aristotelovi prethodnici u Grčkoj filozofiji: Sokrat i Platon.

• Aristotel stvorio logiku kao nauku obuhvativši sve elementarne oblike mišljenja: poimanje, suđenje i zaključivanje.

Aristotelovska (tradicionalna) logika

• Neposredni sledbenici Aristotela su uglavnom komentarisali njegovu logiku.

• U srednjem veku je Aristotelova logika uglavnom korišćena za analizu i dokazivanje hrišćanskog učenja.

• Tradicionalna Aristotelova logika se i u novom veku razvijala kao formalna logika baveći se korektnošću zaključivanja i dokazivanja.

Neformalna logika

• Nastanak moderne prirodne nauke, počev od Galileja i veliki polet eksperementalnih istraživanja uslovoli su razvoj učenja o metodi naučnog istraživanja.

• Razvila se metodologija naučnog istraživanja koja rešava problem kako doći do naučnih zakona ako pođemo od iskustvenih činjenica.

Formalna (moderna) logika

• U XIX veku je formalna logika doživela veliki zaokret.

• Nedovoljno jasni, višesmisleni izrazi običnog jezika kojima se dotle logika služila zamenjeni su u simbolima vrlo preciznog značenja.

• Operisanje simbolima obavlja se po egzaktnim matematičkim pravilima.

Moderna, simbolička ili matematička logika

• Na novom tipu logike prvi je radio Lajbnic.• Prvi uspešan sistem u XIX veku napravio je

Džordž Bul.• Bulov sistem je u potpunosti razvio Gotlib

Frege, krajem XIX veka. • Fregeov sistem je dalje usavršen u kapitalnom

delu moderne logike „Principi matematike“ Bertranda Rasela i Alfreda Vajtheda 1911. god.