pomorski rekorderi - ministry of defence odbrana arsenal 19.pdf · ci ja la ca jer im ta {i na omo...

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL19

Bumerang

efekat

S T I N G E R IU A V G A N I S T A N U

Pomorski rekorderi

R A T N E M O R N A R I C E S V E T A

Posledwi

doma}i lovac

A V I O N I K A R U S S – 4 9 C

32 15. jul 2008.

N O V O A M E R I ^ K O O R U @

No vo ame ri~ ko oru` je – SO COM

Pu{ka po `eqi

specijalaca 32

Stin geri u Av ga ni sta nu

Bumerang efekat 35

Sa vre me ni avi on ski to po vi

Opstaju u tre}em

milenijumu 39

Te ren ska vo zi la (3)

Pouzdani i robusni 43

Rat ne mor na ri ce sve ta

Pomorski rekorderi 47

Avi on ika rus S–49C

Posledwi

doma}i lovac 50

SADR@AJ

So lid no oki da we,

gotovo sto pro cent na

po u zda nost u ra du i

la ko }a kon tro le

pri li kom br ze paq be,

svr sta va ju pu {ku

SO COM II u red oru` ja

ko ja ima ju do voq no

ja kih ar gu me na ta

da se na |u u ru ka ma

po li cij skih ili

voj nih spe ci ja la ca.

a nas, ka da se ve li ke si le utr ku ju u ra -

ke ta ma ve li kog do me ta, na ze mqi se, u

Kop ne noj voj sci, de {a va ju po ma lo ~ud na

stva ri. Dok se ra ke te usa vr {a va ju i

na pre du ju, pe {a din ci tra ̀ e ono {toje

bi lo mo der no pre ne ko li ko go di na.

Tu tvrd wu do ka zu je i ~u ve ni film ski

iz ve {taj iz Ira ka, iz Fa lu xe, od pre ne ko -

li ko go di na. Na i me, re~ je o spe ci jal cu,

pri pad ni ku ze le nih be ret ki, jed ne od elit -

nih je di ni ca oru ̀ a nih sna ga Ame ri ke ko ja

ras po la ̀ e naj no vi jom opre mom i na o ru ̀ a -

wem vred nim, me re no do la ri ma, ne ko li ko

sto ti na hi qa da. On je od na o ru ̀ a wa imao

ka ra bin M4, ali mu je, ka ko iz gle da, to bi -

lo do pun sko oru` je jer ga je no sio na le |i -

ma, a u ru ka ma je imao ve te ra na iz Dru gog

svet skog ra ta, bar tri pu ta sta ri jeg od M4.

No sio je ~u ve ni ru ski au to mat {pa gin. Za -

{to? Pu no je od go vo ra na to pi ta we. Je dan

bi mo gao da bu de ka ko je 70 me ta ka ipak 70

me ta ka (ka pa ci tet do bo {a na {pa gi nu), a

dru gi je ka li bar 7,62 mi li me ta ra.

Dav nih da na, mno go broj ni stra te zi,

rat ni ko man dan ti, a po naj vi {e spe ci jal ci,

tvr di li su da ne ma ni ka kvo ope ra tiv no, a

ni eko nom sko oprav da we na o ru ̀ a va we

Kop ne ne voj ske sna ̀ nim pu {ka ma ve li kog

do me ta. To su po tvr di li mno gi lo kal ni ra -

to vi vo |e ni po sle Dru gog svet skog ra ta. U

svim tim su ko bi ma oni ko ji su ipak ko ri -

sti li te pu {ke (sa ve li kim do me tom) bi li

su snaj pe ri sti. Osta li ma je bi la na me we -

na no va ju ri {na au to mat ska pu {ka ko ja se

Pu{ka po `e

specijalaca

J E – S O C O M

od li ku je ma lom ma som, ma wim ka li brom i

do me tom, ve }om gu sti nom va tre, ali sa sla -

bi jom mu ni ci jom.

Od pro se~ nog pe {a din ca da nas se

tra ̀ i da po go di me tu na da qi na ma do 500

me ta ra (jer se od te da qi ne ukqu ~u ju snaj -

pe ri sti), ali pro se~ nom voj ni ku oru` je do -

zvo qa va uspe {nu va tru sa mo ne gde do 300

me ta ra. Osta je ne po kri ven (va trom) pro -

stor iz me |u 300 i 500 me ta ra. Nor mal no

je da to od go va ra ne pri ja te qu, ali po tre -

bu za dej stvom na tim da qi na ma naj ~e {}e

is ku se upra vo ne ke spe ci jal ne je di ni ce, ko -

Modularni karabin

Fir ma Spring fi eld Ar mory ni je se de la

skr {te nih ru ku. Slu {a ju }i pri med be spe ci ja -

la ca iz po li ci je i iz voj ske, za 2006. go di nu

pred sta vi la je no vi mo du lar ni ka ra bin na

ko jem su pri me ni li iz ve sna po boq {a wa. Na -

zva li su ga jed no stav no SO COM II.SO COM II je do sta to ga za dr ̀ ao od

svog pret hod ni ka, po ~ev {i od di men zi ja i

ma se, pa do ce vi ko ja je ta ko |e iz ra |e na od

kva li tet nog kar bon skog ~e li ka sa {est `le -

bo va (ko ji ima ju de sni ko rak uvi ja wa od 11

in ~a (80 mm). Cev je du ga 413 mm, {to je,

ujed no, i do wa gra ni ca za ci vil no oru` je u

Ame ri ci. Od li~ na ka rak te ri sti ka oru` ja

je ste la ka kon tro la pri li kom br ze, od no -

sno ra fal ne paq be. To is kqu ~i vo mo ̀ e da

se za hva li ga snoj ko~ ni ci ko ja je du ga 50 mm

i mon ti ra na na usti ma ce vi. We na efi ka -

snost je to li ka da sko ro anu li ra od skok ce -

vi i pru ̀ a mo gu} nost za ve o ma brz i pre ci -

zan na red ni hi tac, {to je ne ka da po ̀ eq ni je

od ra fal ne paq be. Osnov na raz li ka je u

Clu ster {i ni, ko ja omo gu }a va mon ta ̀ u op ti ke

i do dat ne opre me sa gor we, do we i bo~ nih

stra na oru` ja. To je bio i glav ni zah tev spe -

ci ja la ca jer im ta {i na omo gu }a va br zu

adap ta ci ju oru` ja za bi lo ko ju na me nu. Ce na

jed nog pri mer ka ne {to je vi {a i iz no si oko

2.000 do la ra. Uz do pla tu od oko tri de se -

tak do la ra ku pac mo ̀ e do bi ti obo jen kun -

dak u ka mu fla ̀ nu bo ju za ur ba ne uslo ve.

U okvi ru spe ci jal ne po nu de, Spring fi eldAr mory opre mio je SO COM II po seb nim kun -

da kom fir me Vltor We a pons Systems, sa

ozna kom Vltor M-14 Mod stock. No vi kun dak

nu di ne ko li ko ino va tiv nih i efi ka snih re -

{e wa. Uklo wen je pred wi deo, ko ji se po -

pu lar no na zi va pot kun dak, i ume sto we ga je

mon ti ra na ob u hvat na – tu nel {i na, po Mil.Std. 1913, ko ja pri hva ta sve vr ste op to e -

lek tron skih ure |a ja. Bez oblo ge cev se lak -

{e, br ̀ e i efi ka sni je hla di, po seb no u si -

tu a ci ja ma ka da se oru` je in ten ziv no ko ri -

sti. Sa do we stra ne mo ̀ e se mon ti ra ti

ver ti kal na pred wa ru ~i ca ili ka ko se jo{

zo ve tak ti~ ka ru ~i ca, SPE COPS ili „BI -BOP” no ̀ i ce, sa sto pi ca ma opre mqe nim

{iq ci ma za sta bi li sa we na blat wa vom

ili pe sko vi tom tlu, a ko je ka da su pre klo -

je su, iz vr {a va ju }i za dat ke u po za di ni ne -

pri ja te qa, uglav nom us kra }e ne za io le

ozbiq ni ju va tre nu po dr {ku.

U novom kalibru

Vo de }e ar mi je sve ta utro {i le su pu no

vre me na, a i sred sta va, tra ga ju }i za oru` jem

ko ji }e do ba ci ti i do te da qi ne. Ne ko od

stru~ wa ka pri ja vio je su ge sti ju spe ci ja la ca

da je me tak 5,56 mm slab, od no sno da ne ma

ni ka kvu za u stav nu mo}. Po tom se u Ira ku na -

{ao no vi ka li bar ko ji je pr ven stve no de qen

spe ci jal ci ma ka ko bi oni oce ni li po na {a we

no vog oru` ja u ne po sred noj upo tre bi. Re~ je o

ka li bru 6,8 SPC. Ni je to ni ka kav no vi ka li -

bar, ~ak na pro tiv, ma lo je sta ri ji.

Po tom su mno ge re no mi ra ne fir me

po nu di le no va sta ra kon struk cij ska re {e -

wa za ta kvo oru` je. Jed na od wih je fir ma

Spring fi eld Ar mory. Pro ve re ni M-A1, tog

pro iz vo |a ~a, po stao je pr va in sti tu ci ja u

oru ̀ a nim sna ga ma Ame ri ke. Sna ̀ an sta ri

me tak u ka li bru 7,62 h 51 Na toa, ko ji ima

po u zda nu kon struk ci ju, do ka zan jo{ kod sta -

rog ga ran da, za tim kva li tet ni ma te ri jal i

pre ci zna iz ra da, pred sta vqa ju sa mo ga ran -

ci ju vi {e za po ve re we u tu pu {ku.

Pu {ka se nu di u ne ko li ko ver zi ja od no -

sno mo de la i to: stan dard na voj na M 14, snaj -

per ska, tak mi ~ar ska, Sco ut... Taj zad wi mo del

po slu ̀ io je kao osno va za no vu pu {ku na zva -

nu SO COM – skra }e ni ca od Ko man de za spe -

ci jal ne ope ra ci je (Spe ci al Ope ra ti ons Co -mand). To je skra }e na ka ra bin ska ver zi ja, ~i -

ja je cev du ga 16,25 in ~a. Kun dak joj je od mat

cr nog fi ber gla sa, a ne gde na po lo vi ni du ̀ i -

ne ce vi sme {te na je mon ta ̀ a za op ti~ ki ni -

{an, ma log uve }a wa. Ka ra bin je dug ne pun me -

tar, od no sno, 95 cm i te ̀ ak sve ga 4,9 kg ka da

se u we mu na la zi pra zan okvir i bez op ti ke.

Opre mqen je kla si~ nim me ha ni~ kim ni {a ni -

ma sa tri ci jum skim cev ~i ca ma. Pu ni se sa dva

raz li ~i ta okvi ra i to ka pa ci te ta 10 i 20 me -

ta ka, dok se na usta ce vi mon ti ra ve o ma efi -

ka sna ga sna ko~ ni ca. Prin cip ra da mu je po -

lu a u to mat ski, na osno vu po zaj mi ce ba rut nih

ga so va, dok je za tva ra~ ro ta ci o nog ti pa. Za

oki da we je po treb na ve o ma pri stoj na si la i

iz no si od 2,2 do 2,7 ki lo gra ma, a, isto vre -

me no, oki da~ je dvo ste pe ni. Ce na oru` ja od

pro {le go di ne iz no si 1.780 do la ra.

Upr kos od li~ nim ka rak te ri sti ka ma

SO COM je ko ri {}en kao „ran ~er ska pu -

{ka” za {ta je bi la ma lo pre te {ka i pri -

li~ no sku pa. Sa mi spe ci jal ci i pri pad ni ci

SWAT ti mo va, ko ji ma je, ina ~e, pu {ka pr -

ven stve no i bi la na me we na, od lu ~i li su se

za Sco ut ver zi ju. Po red to ga, pri pad ni ci

spe ci jal nih je di ni ca voj ske na sta vi le su da

ko ri ste i da qe je dan od „klo no va” M-A1 –

usa vr {e nu bor be nu pu {ku Mark 14 Mod.0.

To oru` je ima te ̀ ak i skup mo du lar ni kun -

dak na ko ji je mo gu }e mon ti ra ti prak ti~ no

bi lo ko ju vr stu opre me.

Za {to je na pra vqen SO COM II,od no sno ko ja mu je naj bo qa ka rak te ri -

sti ka? Od go vor je ja san – pre ci znost. To

ni je ni snaj per ska ni ti tak mi ~ar ska pu -

{ka, ve} bor be na za naj te ̀ e uslo ve.

Ipak, po re zul ta ti ma ko je po sti ̀ e na

ga |a wi ma mo glo bi se bez ika kvih pro -

ble ma re }i da je to ne ka snaj per ska ili

u naj ma wu ru ku tak mi ~ar ska pu {ka.

Snajperska

i takmi~arska

Ka li bar.................. 7,62 h 51 Na to

U kup na du ̀ i na..................... 950 mm

Du ̀ i na ce vi........................ 413 mm

Broj `le bo va.................................6

Ko rak uvi ja wa `le bo va .......280 mm

Po ~et na br zi na zr na...........765 m/s

Te ̀ i na bez okvi ra .................4,9 kg

Ka pa ci tet okvi ra......10 i 20 me ta ka

Prin cip ra da po lu a u to mat ski, na

prin ci pu po zaj mi ce ba rut nih ga so va,

sa za tva ra~ ro ta ci o nog ti pa

Ce na ........1.780 – 2.000 ame ri~ kih

do la ra

Osnovni TT podaci

Mo del SO COM i SO COM II

Poboq{ana verzija SOCOM II

fir me Ho rus Vi si on Sig hting Systems, omi qe -

ne me |u spe ci jal ci ma u Af ga ni sta nu i Ira -

ku. Ta op ti ka se ~e sto vi |a i na ka ra bi nu

M4. Ras po la ̀ e sa kom bi no va nom kon ~a ni -

com ko ja ima ozna ku H48. Na da qi ni od

100 me ta ra, pri uve}a wu od je dan put, do -

voq no je me tu sme sti ti u kru ̀ i} kon ~a ni ce

i po go dak je 99 od sto si gu ran. Na ma lo ve -

}oj da qi ni od 200 m, pri uve }a wu dva-tri

pu ta, zah te va se ni {a we we ta~ kom u cen tru

kru ga. Pri li kom ga |a wa na da qi na ma od

300 m i ve }im, ko ri sti se mak si mal no uve -

}a we, a ta da kon ~a ni ca vi {e pod se }a na

no vo go di {wu jel ku ne go na ni {an.

Po sto ji po da tak da je sa tom op ti kom

voj nik u Af ga ni sta nu po go dio ne pri ja te qa u

gla vu na da qi ni od 275 m? Ka ko su ga na -

hva li li ta kav po go dak tre ba lo bi da po sti -

`e bar po lo vi na voj ni ka na o ru ̀ a na tom

op ti kom i to na da qi ni od 400 m, a ne 275

m. Po red pre ci zno sti, po wi ho vom mi {qe -

wu, sle de }a od li ka je me ha ni~ ka ot por nost.

Sa mo zbog tih jed no stav nih ka rak te ri sti ka

ra ste po pu lar nost ovog op ti~ kog ni {a na u

kru go vi ma spe ci ja la ca.

Ka ko spe ci jal ci, bi lo po li cij ski ili

voj ni, svo je ak ci je uglav nom iz vo de u sku ~e -

nim pro sto ri ma i bez do brog osve tqe wa,

od no sno po mra ku, SO COM II opre mqen je

za dnev no-no} ne ope ra ci je, naj jed no stav ni -

jim do da va wem ure |a ja AN/PVS-22 Uni ver zalNight Sight. On se po sta vi na {i nu is pred

objek ti va ni {a na Ta lon i, za hva qu ju }i po -

ja ~i va ~u sve tlo sti III+ ge ne ra ci je, ta ma vi -

{e ni je pro blem.

Po red to ga jo{ je mo gu }a mon ta ̀ a i

la ser skog obe le ̀ i va ~a ci qa, ko ji ra di u

vi dqi vom i in fra cr ve nom de lu spek tra,

ali i Su re Fi re M-900 Com bat Light lam pe,

pqe ni na pred pred sta vqa ju opa sno oru` je.

Ume sto stan dard nog ru ko hva ta tu je

Tan go Down – pi {toq ska dr {ka, u ~i joj unu -

tra {wo sti je her me ti~ ki za tvo ren ode qak,

ko ji je i pred vi |en za ~u va we sit ni ca.

Da li voj nik 21. ve ka ima ne ke sit ni -

ce ko je tre ba da ~u va na ta kvom me stu?

Nor mal no, Ame ri kan cu su pred vi de li da se

tu ~u va ju ra zni ma li iz vo ri ener gi je, ba te -

ri je ko je su i te ka ko po treb ne za ra znu

elek tro ni ku.

Ne po sred no iz nad pi {toq skog ru ko -

hva ta na la zi se kop ~a za ka ~e we tak ti~ kog

rem ni ka. Na taj na ~in ko ri sni ku pu {ke

omo gu }e no je da slo bod nom ru kom mo ̀ e la -

ko da do pre do pi {to qa. Oslo nac za ra me

je iden ti ~an kao na stan dard nom ka ra bi nu

M4, {to uz pi {toq ski ru ko hvat po ma ̀ e

voj ni ci ma da se lak {e pri vik nu na SO -COM II sa M16.

Optika

Te le skop ski kun dak ima mo gu} nost iz -

vla ~e wa 90 mm, a na we mu su sa obe stra ne

po sta vqe ni oslon ci za obraz ko ji se mo gu

po sta vi ti u pet po lo ̀ a ja. Kun dak je sa unu -

tra {we stra ne {u paq i pred vi |e no je da se

u we ga sme {ta pri bo ra za ~i {}e we. Ta kva

kon fi gu ra ci ja kun da ka sme {ta osu ce vi u

pra vu li ni ju sa oslon cem za ra me, {to znat -

no sma wu je od skok ce vi i po ve }a va kon tro lu

oru` ja pri br zoj paq bi. Ako strel cu pri li -

kom ni {a we wa, od no sno dr ̀ a wa, sme ta {i -

na sa do we stra ne, mo ̀ e da je ski ne jed no -

stav nim za hva tom i da na isto me sto po sta vi

kla si~ ni pot kun dak, ko ji da je mno go ve }u

udob nost pri li kom dej stva „iz ru ke”.

Uz mno {tvo po nu |e ne op ti ke ko ja se

mo ̀ e mon ti ra ti na SO COM II iz dva ja se

op ti~ ki ni {an Ta lon ko ji ima mo gu} nost

uve }a wa od 1 do 4 pu ta, ina ~e pro iz vod

in te gri sa ne sa pred wim ver ti kal nim ru ko -

hva tom u ko joj se na la zi ba te ri ja. Ta lam pa

ta ko |e ra di i u IC de lu spek tra.

Preciznost

Za {to je na pra vqen SO COM II, od no -

sno ko ja mu je naj bo qa ka rak te ri sti ka? Od -

go vor je ja san – pre ci znost. SO COM II ni je

snaj per ska ni ti tak mi ~ar ska pu {ka, ve}

bor be na pu {ka za naj te ̀ e uslo ve. Ipak, po

re zul ta ti ma ko je po sti ̀ e na ga |a wi ma, mo -

glo bi se bez ika kvih pro ble ma re }i da je to

ne ka snaj per ska ili u naj ma wu ru ku tak mi -

~ar ska pu {ka. Na i me, cev pu {ke je op ti mi -

zo va na da ko ri sti zr na ma se od 168 grej na,

sa pro se~ nom po ~et nom br zi nom od 765 m/s.

Na 100 jar di ta pu {ka pra vi sli ku po go da ka

oko 50 mm, dok je naj bo qi re zul tat sa mu ni -

ci jom bio 35 mm. Taj ni vo pre ci zno sti je sa -

svim pri hva tqi va i na da qi na ma ve }im od

500 me ta ra.

So lid no oki da we, sto pro cent na po u -

zda nost u ra du, vi so ka le tal nost i la ko }a

kon tro le pri li kom br ze paq be, svr sta va ju

ovu pu {ku u red oru` ja ko ja ima ju do voq no

ja kih ar gu me na ta da se na |u u ru ka ma spe -

ci ja la ca bez ob zi ra na to da li su po li cij -

ski ili voj ni, ali sa ma lom do zom pred no -

sti voj nih.

Dok se pu {ka ne na |e ta mo gde je ina -

~e pred vi |e na da bu de pre ma `e qa ma kon -

struk to ra i pro iz vo |a ~a, Spring fi eld Ar moryje pro iz vod po nu dio i ci vil nom tr ̀ i {tu,

jer za do vo qa va po treb ne kri te ri ju me (mi -

ni mal na du ̀ i na ce vi). Ko }e pre i ko li ko

za gri sti udi cu, osta je da se vi di.

I{tvan PO QA NAC

15. jul 2008.

Po red pre ci zno sti, Ta lo nov op ti~ -

ki ni {an, od li ku je i me ha ni~ ka ot por -

nost. Na i me, voj nik je sa oklop nog tran -

spor te ra is pu stio svoj M4 ka ra bin na

ko me je bio mon ti ran taj ni {an. Da zlo

bu de ve }e tran spor ter je pre {ao pre ko

we ga. Epi log: do bo{ za po de {a va we ele -

va ci je je po lo mqen i za vr {ni fi ni{

o{te }en, ali je ni {an i da qe funk ci o -

ni sao bez ika kvih pro ble ma. Sa mo zbog

tih jed no stav nih ka rak te ri sti ka ra ste

po pu lar nost ovo ga op ti~ kog ni {a na u

kru go vi ma spe ci ja la ca.

Opti~ki ni{ann

Cluster {ina

Razbija~ gasova

Popularnost

Prvobitna verzija SOCOM

go di ne. Ta va ri jan ta ima re pro gra ma bil -

ni elek tron ski si stem, kod ko ga se mo ̀ e

do da ti soft ver ska nad grad wa, {to se naj -

~e {}e od no si na pro tiv me re ko je ko ri ste

ne pri ja te qe ve le te li ce. FIM-92E (Blok 1)

uvo di se 1995. go di ne, a naj bit ni je iz me ne

su u obla sti sen zo ra i po boq {a wa per -

for man si ra ke te pro tiv ci qe va ni skog od -

ra za i ma wih di men zi ja. Go di ne 2001, po -

sle no ve soft ver ske nad grad we, po ja vqu je

se va ri jan ta F.

Stin ger se iz ra |u je u tri ob li ka:

osnov ni stin ger, POST Stin ger (Pas si ve Op ti -cal Se e ker Tec hni que – pa siv ni op ti~ ki tra -

ga~) i RMP Stin ger (Re pro gram ma ble Mic ro -pro ces sor). Po to wi je u na o ru ̀ a wu ar mi je

SAD i we go va pred nost u od no su na pret -

hod ne je ste u mo gu} no sti stal ne soft ver ske

do grad we putem POM koji se ugra|uje u

dr`a~ na lanseru.

Da bi se is pa li la ra ke ta, u ru ko hvat

se mo ra uba ci ti BCU (Bat tery Co o lant Unit,od no sno kom plet za hla |e we ba te ri je), ko ji

u si stem do vo di gas ar gon, a ta ko |e na pa ja

akvi zi ci o ne in di ka to re i ra ke tu. Ba te ri je

Pre no si vi samonavo|eni infracrveni

raketni PVO sistem stin ger (Stin ger)FIM-92 ar mi je SAD usvo jen je u na o ru -

`a we 1981. go di ne. Da nas ga ko ri ste

voj ske jo{ 29 ze ma qa. U SAD ga pro iz-

vo di fir ma Raythe on Mis si le Systems, dok ga u

Ne ma~ koj po li cen ci pro iz vo di EADS. Do sa -

da je pro iz ve de no oko 70.000 ra ke ta, a za -

pad ni iz vo ri na vo de da je stin ge rom do da -

nas obo re no vi {e od 270 avi o na i he li kop -

te ra.

Raz voj si ste ma ot po ~eo je 1967, pod

okri qem fir me Ge ne ral Dyna mics i na zi vom

Re deye II, a ime stin ger usvo je no je 1972. go -

di ne. Pr vo lan si ra we je iz ve de no tek po lo -

vi nom 1975, dok je pro iz vod wa ot po ~e la

1978, sa ci qem za me ne ra ket nog PVO si -

ste ma FIM-43 Re deye. Pr va va ri jan ta, FIM-92A, iz ra |i va na je do 1983, ka da je ot po ~e -

la pro iz vod wa dru ge va ri jan te – FIM-92B,

sa po boq {a nim tra ga ~em. Do 1987. go di ne,

ka da je okon ~a na pro iz vod wa va ri ja na ta A i

B, iz ra |e no je 16.000 ra ke ta.

Iste go di ne ot po ~e la je pro iz vod wa

FIM-92C, ko ja se uvo di u na o ru ̀ a we 1989.

Ia ko ame ri~ ki iz vo ri

~e sto tvr de ka ko su

sa mo na vo |e ni in fra cr ve ni

ra ket ni PVO si ste mi

stin ger, ko je su do tu ri li

usta ni ci ma, bi li

od lu ~u ju }e oru` je ko jim su

mu xa he di ni po ra zi li So -

vje te i do bi li rat u

Av ga ni sta nu, po ka za lo se

da ba ti na ima dva kra ja.

To ne ka da {we oru` je

usta ni ka u bor bi pro tiv

So vje ta da nas je po sta lo

„ja sna i pri sut na opa snost”

za voj ne i ci vil ne avi o ne

{i rom sve ta.

S T I N G E R I U A V G A N I S T A N U

Bumerang efekat

Du ̀ i na ra ke te iz no si 1.520 mm,

pre~ nik 70 mm, a ma sa 10,1 ki lo gra ma.

Ukup na ma sa sa lan se rom je 15,2 ki lo -

gra ma. Mak si mal na br zi na ra ke te je

750 me ta ra u se kun di. FIM-92B mo ̀ e ga -

|a ti ci qe ve na vi si na ma od 180 do

3.800 m, i ima do met oko 4.800 me ta -

ra. Boj na gla va ima ma su od tri ki lo -

gra ma, kon takt ni upa qa~ i sat ni me ha -

ni zam za sa mo u ni {te we.

Su per i or nost stin ge ra nad bri -

tan skim si ste mom Blow pi pe ogle da la se

u ne ko li ko aspe ka ta: tre na ̀ ni pe ri od

je kra tak i ni je po seb no zah te van; lak {i

je od bri tan skog si ste ma, ~i ja je ma sa 22

kg; funk ci o ni {e po prin ci pu „is pa li i

za bo ra vi''; ra ke ta ima ve }u mak si mal nu

br zi nu i do met. Uz to, za raz li ku od

stre le i Re deye-a, ko ji ma se mo gu ga |a ti

sa mo ci qe vi iz zad we po lus fe re, stin -

ger mo ̀ e dej stvo va ti i pro tiv le te li ca

u na le tu.

U bli zi ni ame ri~ ke voj ne ba ze u

Sa u dij skoj Ara bi ji pre ne ko li ko go di na

pro na |e na je PA ra ke ta SA-7 sa lan se -

rom. Is tra ga je utvr di la po ku {aj lan -

si ra wa, ali i ne u speh zbog gre {ke ru -

ko va o ca. Uhap {en je je dan Su da nac, za

ko ga se sma tra da je mo gao bi ti po ve zan

sa Al ka i dom.

Odlike

Superiornost

Gre{ka

u dru goj po lo vi ni 1986. snab de la usta ni ke

PVO si ste mom FIM-92A. Ko li ~i na ra ke ta

ko je su mu xa he di ni do bi li ni je ni do da nas

ta~ no usta no vqe na i va ri ra u za vi sno sti od

iz vo ra – od 500 do 2.000 stin ge ra.

To ni je bio je di ni pre no si vi PVO ra -

ket ni si stem ko ji su usta ni ci ko ri sti li –

ima li su na ras po la ga wu i ogra ni ~e ni broj

ra ke ta SA-7, ki ne ske pro iz vod we, te bri -

tan ske Blow pi pe. Si stem Blow pi pe, ko ji je ta -

ko |e do bi jen po ~et kom 1986. go di ne, kom -

plek san je za na vo |e we, jer ru ko va lac pra ti

ciq kroz op ti~ ki ni {an, a ra ke tu na vo di

xoj sti kom, ko ji kon tro li {e pal cem jed ne ru -

ke. Re zul ta ti ko ji su po stig nu ti bri tan skom

PVO ra ke tom bi li su po ra ̀ a va ju }i, jer to -

kom 1986. ni je za be le ̀ en ni je dan po go dak.

ima ju od re |e ni rok tra ja wa, zah te va ju po -

seb no odr ̀ a va we i ose tqi ve su na gru bo

ru ko va we (mo ̀ e do }i do wi ho vog o{te }e -

wa). Stin ger ima i an te nu za si stem ras po -

zna va wa „svoj–tu|'', ko ji ima za seb no na pa -

ja we iz pu wi ve ba te ri je.

Osim je di ni ca kop ne ne voj ske, gde je

za da tak stin ge ra bor ba pro tiv ne pri ja te -

qe vih le te li ca ko je pro bi ju va zdu {ni {tit

nad tru pa ma (ko ji ~i ne lov ci i PVO si ste mi

sred weg do me ta), FIM-92 ko ri sti i mor na -

ri ca SAD u ti mo vi ma od dva do ~e ti ri ru -

ko va o ca po jed nom rat nom bro du. Oni se, po

po tre bi, de ta {i ra ju iz ba zne je di ni ce, sme -

{te ne u Litl Kri ku u Vir xi ni ji, naj ~e {}e to -

kom kr sta re wa u pre de lu Bli skog is to ka i

Per sij skog za li va.

Stin ger se mo ̀ e lan si ra ti sa vo zi la,

te su u tom smi slu raz vi je ni M-1097 Aven -ger i M6 Li ne bac ker, PVO va ri jan ta OMV

M2 bre dli. Po sto ji i va ri jan ta ko jom su na -

o ru ̀ a ni he li kop te ri, tzv. ATAS (Air–to airStin ger, tj stin ger va zduh–va zduh).

Borbena upotreba

Pr va upo tre ba FIM-92 za be le ̀ e na je

u ra tu iz me |u Ve li ke Bri ta ni je i Ar gen ti ne

oko Fo kland skih ostrva1982. go di ne. Bri -

tan ske je di ni ce ima le su vr lo ma li broj tih

ra ke ta i sa mo jed nog ob u ~e nog ru ko va o ca,

pri pad ni ka SAS. Me |u tim, on je po gi nuo

pri li kom pa da he li kop te ra, te su voj ni ci

ko ri sti li stin ger bez od go va ra ju }e obu ke.

Sto ga je za be le ̀ en sa mo je dan po go dak, i to

ba{ pri pr vom lan si ra wu, ka da je obo ren

avi on ti pa pu ka ra, dok su sva osta la is pa -

qe wa re zul to va la pro ma {a jem.

To kom so vjet ske in ter ven ci je u Av ga ni -

sta nu, pre ma od lu ci ame ri~ ke vla de, CIA je

M6 Linebackep, vozilo koje se koristi za lansirawe

Iz vor iz re do va usta ni ka na vo di da

je li~ no po sma trao lan si ra we tri na est

ra ke ta Blow pi pe to kom jed ne bit ke, od ko jih

su sve pro ma {i le, i to sli ko vi to opi su je

re ~i ma: „Bio je to lov na di vqe pat ke u kom

su pat ke po be di le''.

Od lu ka ame ri~ ke vla de o snab de va wu

usta ni ka stin ge rom bi la je po sle di ca raz -

vo ja rat nih ope ra ci ja u Av ga ni sta nu. Na i -

me, to kom 1985. i 1986. go di ne, So vje ti su

agre siv nom upo tre bom bor be nih i tran -

sport nih he li kop te ra, te po boq {a nom pro -

tiv ge ril skom tak ti kom, do ve li usta ni ke

pred po raz. Te ̀ i {te ope ra ci ja ta da su

pre ne li ka gra ni ci sa Pa ki sta nom, ka ko bi

se pre ki nuo la nac lo gi sti~ ke po dr {ke ko ju

su mu xa he di ni do bi ja li od islam skih i po -

je di nih za pad nih ze ma qa.

Upo tre bom so fi sti ci ra nog sa te lit -

skog si ste ma za osma tra we i uba ci va wem

je di ni ca Spec na za po mo }u he li kop te ra,

pod okri qem no }i, na te ri to ri ju ko ju kon -

tro li {u usta ni ci, pre se ~e ne su sta ze ko ji -

ma su se kre ta li ka ra va ni. To je iz u zet no

kom pli ko va lo, a ~e sto i one mo gu }a va lo

pra vo vre me ni do tur oru` ja, mu ni ci je i sa -

ni tet skog ma te ri ja la mu xa he di ni ma.

Bu du }i da voj no i po li ti~ ko ru ko vod -

stvo SSSR-a ni je bi lo voq no da po ve }a

broj voj ni ka u Av ga ni sta nu na vi {e od

100.000, so vjet ska tak ti ka je, pre sve ga,

bi la za sno va na na bor be nim avi o ni ma i

he li kop te ri ma kao sred stvi ma za br zo i

pre ci zno pru ̀ a we va tre ne po dr {ke tru pa -

ma na ze mqi, a tran sport nim he li kop te ri -

ma za pra vo vre men i brz pre voz i raz voj

je di ni ca na te re nu. Do sep tem bra 1986.

so vjet sko tak ti~ ko va zdu ho plov stvo je svo ja

bor be na dej stva mo glo oba vqa ti sa re la -

tiv no ma lim ri zi kom.

Mu xa he di ni su za pro tiv a vi on sku od -

bra nu na ras po la ga wu ima la sa mo te {ke

mi tra qe ze ka li bra 12,7 i 14,5 mm, a ka sni -

To kom iz vo |e wa Ope ra ci je is -

traj na slo bo da, ame ri~ ke je di ni ce su u

Av ga ni sta nu pro na {le 359 PA ra ke ta

raz li ~i tog ti pa.

Ce na jed ne ra ke te je 1987. go di ne

iz no si la 62.000 do la ra, ali je ve}

1988. opa la na 35.000 do la ra zbog ve -

li ke na rux bi ne ar mi je SAD (od 20.000

ra ke ta). Me |u tim, {vaj car ska ar mi ja je

za 2.500 stin ge ra, na ru ~e nih 1988. go -

di ne, pla ti la 126.000 do la ra po ra ke -

ti, a Li tva ni ja 2002. go di ne ~ak

165.000 do la ra.

Za vre me ra ta u Av ga ni sta nu ve -

li ka ve }i na no vi na ra po sma tra la je

lan si ra wa stin ge ra sa pa ki stan ske (tj.

bez bed ne) stra ne gra ni ce, ko ja su iz -

vo di li ru ko va o ci pa ki stan ske ar mi je.

Na i me, Pa ki stan je za dr ̀ ao od re |e ni

broj stin ge ra ko ji je bio u tran zi tu ka

Av ga ni sta nu, {to se u voj nim kru go vi -

ma na zi va „po rez na oru` je''. Ra ke te su

obi~ no lan si ra ne sa naj ve }eg od sto ja -

wa i, po pra vi lu, ne u spe {no (od dva -

de set osam lan si ra wa ni je za be le ̀ en

ni je dan po go dak). Osim to ga, no vi na ri

~e sto ni su mo gli zna ti kog je ti pa is -

pa qe na ra ke ta, a sva ki pro ma {aj je

pri pi si van stin ge ru. Ako su u Av ga ni -

sta nu bo ra vi li to kom 1988. go di ne,

ka da su So vje ti ve} raz vi li pro tiv me -

re, mo ̀ e se ve ro va ti da su vi de li ne u -

spe {na lan si ra wa.

Pre ma iz ve {ta ju ame ri~ ke voj ske

iz 1990. go di ne, u Av ga ni sta nu je is pa -

qe no oko 340 stin ge ra. Lon don ski

Tajms je 1994. go di ne ob ja vio po da tak

da je Pa ki stan za dr ̀ ao pri bli ̀ no 200

ra ke ta. Ame ri~ ki oba ve {taj ni iz vo ri

na ve li su 1995. da se ve ru je ka ko je sko -

ro ~e ti ri sto ti ne stin ge ra jo{ u Av ga -

ni sta nu. Ma da ba te ri je, neo p hod ne za

funk ci o ni sa we PVO si ste ma, ima ju rok

tra ja wa od de set go di na, na iv no je ve -

ro va ti da ih po ten ci jal ni ko ri sni ci ne

mo gu obez be di ti ku po vi nom ili ~ak pro -

iz vod wom.

Koli~ina

Neuspeh

Zaliha

je i PA to po ve er li kon, ka li bra 20 mi li me -

ta ra. Me |u tim, er li kon se ni je la ko mo gao

tran spor to va ti na le |i ma ma zgi, glav nom

pre vo znom sred stvu usta ni ka, jer se du ga to -

pov ska cev ni je mo gla ras klo pi ti, a mo ra la

se u~vr sti ti po {i ri ni, ta ko da ma zga ~e sto

ni je mo gla da pro |e kroz uske kli su re i pro -

ce pe. Za tran sport tri to pa tre ba lo je naj -

ma we dva de se tak to var nih ̀ i vo ti wa. Po ja va

stin ge ra do ne la je mno ge pro me ne.

U rukama ustanika

Pr vi me se ci bi li su i naj plod ni ji za

no vi PVO si stem, jer jo{ ni su po sto ja le

od go va ra ju }e pro tiv me re. Ne ma po u zda nih

sta ti sti~ kih po da ta ka za taj pe ri od, ali

usta ni~ ki iz vo ri tvr de da je to kom pr vih

de set me se ci upo tre be is pa qe no 187 stin -

ge ra, od ko jih je 140, da kle oko 70 od sto,

po go di lo ciq. To sva ka ko tre ba pri mi ti sa

re zer vom, ma da va qa na gla si ti da su mu xa -

he di ni za ru ko va o ce iza bra li svo je naj o -

bra zo va ni je, naj e fi ka sni je i di sci pli no -

va ne rat ni ke, ko ji su ob u ~e ni da ne is pa -

qu ju ra ke te kad mo gu} nost po got ka ni je ve -

li ka. Ti mo vi su ~e sto za u zi ma li po lo ̀ aj u

bli zi ni ae ro dro ma, na kra ju po let no-slet -

nih sta za. Uz to, ra do je pri me wi va na i tak -

ti ka mam ca, gde je je dan tim sa stin ge rom

sta jao na la ko uo~ qi vom po lo ̀ a ju, a dru gi

su, ili vi {e wih, bi li raz me {te ni u oko -

li ni.

Po ~et ni so vjet ski od go vor bio je da

te ̀ i {te dej sta va pre ne se na av ga ni stan sko

va zdu ho plov stvo, {to ni je do ne lo `e qe ni

re zul tat, jer su „do ma }i'' pi lo ti, u stra hu

od oba ra wa, obi~ no dej stvo va li uboj nim

sred stvi ma po ci qe vi ma sa bez bed ne uda -

qe no sti, a po tom, po sle po vrat ka u ba zu,

iz ve {ta va li o „uspe hu''.

So vjet ske pro tiv me re mo gu se po de li -

ti na teh ni~ ke i tak ti~ ke. Teh ni~ ke me re

Muxahedini su na raspolagawu imali i ograni~en broj raketa SA-7,

kineske proizvodwe

Psiholo{ki uspeh

Ma da ame ri~ ki iz vo ri ~e sto tvr de da

je stin ger bio od lu ~u ju }e oru` je ko jim su

mu xa he di ni po ra zi li So vje te i do bi li rat,

stra ni ana li ti ~a ri ima ju dru ga ~i je mi -

{qe we. Dej vid Is bi, bri tan ski eks pert za

av ga ni stan ski rat, iz no si za kqu ~ak da „ia -

ko ni jed na od so vjet skih pro tiv me ra ni je

bi la u pot pu no sti uspe {na, stin ger ni je us-

peo da is ti sne so vjet ske he li kop te re sa ne -

ba Av ga ni sta na''.

Vo de }i fran cu ski ana li ti ~ar tog ra -

ta, Oli vi je Ro aj, ko ji je kao i Is bi bo ra -

vio me |u usta ni ci ma, na vo di: „Kra jem

osam de se tih, stin ger se vi {e ni je mo gao

sma tra ti od lu ~u ju }im PA oru` jem''.

Mno gi no vi na ri ta ko |e is ti ~u pre ce -

we nost tog PVO si ste ma, sma tra ju }i da su

stvar ni po go ci znat no re |i od pro cen ta

ko ji na vo de mu xa he di ni. Pri to me na vo de i

li~ na is ku stva – vi de li su mno go broj na ne -

u spe {na lan si ra wa.

Kqu~ ni tre nu tak za so vjet sko an ga ̀ o -

va we bi la je sed ni ca Po lit bi roa no vem -

bra 1986, ka da je do ne ta od lu ka o da tu mu

do kog se tre ba po vu }i iz Av ga ni sta na. Ta -

da je stin ger bio u upo tre bi tek dva me se -

ca, pa se ne mo ̀ e sma tra ti fak to rom ko ji

pod ra zu me va ju po boq {a ne IC mam ce i

mon ti ra we pri gu {i va ~a na iz duv ni ci ma

ra di uma we wa to plot nog od ra za i ra dar -

ski si stem na le te li ca ma ko ji uo ~a va lan -

si ra we ra ke te i oba ve {ta va pi lo ta o po -

tre bi iz vo |e wa ma ne vra za iz be ga va we.

Tak ti~ ka me ra za avi o ne je ste, pre sve ga,

bio let na ve }im vi si na ma, van do me ta

stin ge ra, ali je to ne sa mo uma wi lo efi -

ka snost dej stva po ci qe vi ma na tlu, ve} je

pi lo te avi o na pe {a di ja po dru gqi vo na zva -

la „ko smo na u ti''.

He li kop te ri su pri me ni li su pro tan

po stu pak i po ~e li da le te {to ni ̀ e, pra te -

}i kon fi gu ra ci ju te re na. To ih je, me |u tim,

do vo di lo u do met va tre PA mi tra qe za i to -

po va. Od va ̀ ni ji pi lo ti ta ko |e su pri me ni -

li tak ti ku mam ca, sli~ nu usta ni~ koj – le te -

li su u pa ru, ali na ve }em ra sto ja wu. Za -

da tak vo |e bio je da bu de me ta, a pra ti o ca

da dej stvu je po me stu lan si ra wa. Le to vi su

sve ~e {}e iz vo |e ni u no} nim uslo vi ma, jer

su usta ni ci do bi li sred stva za no} no

osma tra we tek kra jem ra ta. Oba ve {taj ne

slu ̀ be na sto ja le su da ot kri ju lo ka ci je

stin ge ra, po tom da ih uni {te, ot ku pe (tr go -

vi na PA ra ke ta ma je bi la vr lo raz vi je na)

ili oba ve ste va zdu ho plov stvo o to me da iz -

be ga va pre le ta we od re |e nih obla sti na

ma lim vi si na ma.

je imao od lu ~u ju }i uti caj na do no {e we ta -

kve od lu ke. Uo sta lom, pre ma za pi sni ku sa

sed ni ce, stin ger tom pri li kom ~ak ni je ni

po me nut. Od lu ka o po vla ~e wu do ne ta je ka -

da se do {lo do za kqu~ ka da po li ti~ ka, voj -

na i eko nom ska ce na da qeg an ga ̀ o va wa

pre va zi la zi ono {to je so vjet ski vrh bio

vo qan da in ve sti ra u Av ga ni stan.

Naj ve }i efekt stin ge ra bio je psi ho -

lo {ke pri ro de. Zna ju }i da so vjet ske slu -

`be pri slu {ku ju wi ho ve ra dio-ve ze, mu -

xa he di ni su na mer no {i ri li la ̀ ne in -

for ma ci je o bro ju i di stri bu ci ji ra ke ta,

~ak i ako ih wi ho va je di ni ca uop {te ni je

ima la u da tom tre nut ku. Za to su So vje ti

mo ra li za kqu ~i ti da se on na la zi u {i ro -

koj upo tre bi i pre ma to me su iz me ni li na -

~in an ga ̀ o va wa svo jih avi o na i he li kop -

te ra. He li kop ter ski le to vi, kqu~ ni za iz -

vo |e we ope ra ci ja, ta da su se mo ra li oba -

vqa ti vr lo opre zno, pa i ote ̀ a no, te su

se ~ak i ra we ni ci ~e sto pre vo zi li sa ni -

tet skim vo zi li ma, ume sto he li kop te rom.

Ka ra va ni mu xa he di na to kom 1988. po no vo

su po ~e li da se kre }u da wu, {to je u pe ri -

o du 1985–1986. bi lo ne za mi sli vo.

Stin ger je su {tin ski do pri neo to me da

se so vjet ski vrh u~vr sti u uve re wu o is prav -

no sti od lu ke do ne te no vem bra 1986. go di ne.

M-1097 Avenger

Pretwa

Po ~et kom de ve de se tih go di na CIA

je, sma tra ju }i da bi stin ger mo gao do spe -

ti u ru ke islam skih te ro ri sta (i ka da bi

im ciq mo gli po sta ti ame ri~ ki avi o ni),

po ku {a la da ot ku pi ra ke te pre o sta le iz

av ga ni stan skog ra ta. U tu svr hu je naj pre

utro {e no de set mi li o na do la ra, a po tom,

1993, jo{ pe de set pet. Ma da je ta ko ot ku -

pqe no {e zde se tak stin ge ra, tre nut ni

efekt te ak ci je bio je skok ce ne ra ke te na

„cr nom tr ̀ i {tu'' sa 30.000 na 200.000

do la ra. Osim to ga, Iran je od usta ni ka

ot ku pio od re |e ni broj ra ke ta i sa da ih,

pre ma od re |e nim po da ci ma, pro iz vo di,

ma da je to pr va va ri jan ta, FIM-92A.

Jo{ 1987. go di ne je sa iran skog bro -

da u Per sij skom za li vu lan si ran stin ger

na ame ri~ ki he li kop ter, ko ji je po go |en,

ali ra ke ta ni je eks plo di ra la. Na vo di se

da je wi me obo ren je dan avi on u Ta xi ki -

sta nu i dva to kom ra ta u BiH. Do spe li su

u ru ke ka {mir skih se pa ra ti sta i mi li -

tant nih pa le stin skih gru pa, a na ba vi le su

ga i Se ver na Ko re ja, Li bi ja i Zam bi ja.

Pi lo ti ko a li ci o nih avi o na u Av ga -

ni sta nu iz ve sti li su ka ko su vi de li tra -

go ve PA ra ke ta ko je su is pa qe ne na wi ho -

ve le te li ce, po go to vo oko gra da Kan da -

har, na ju gu ze mqe, ali se ne mo ̀ e re }i

da li su to bi li stin ge ri, stre le ili ~ak

Zbog to ga je Pen ta gon 2004. odo brio

sred stva u iz no su od 23 mi li o na do la ra

za opre ma we ~e ti ri tran sport na avi o na

ti pa C-17 so fi sti ci ra nim si ste mom LA -IRCM (Lar ge Air craft In fra red Co un ter me a su -res, tj. IC pro tiv me re za ve li ke va zdu ho -

plo ve), ko ji je usa vr {e na va ri jan ta si ste -

ma AN/AAQ-24 Ne me sis. LA IRCM au to mat -

ski ot kri va, pra ti i ome ta IC ra ke te

emi to va wem la ser skog zra ka vi so kog in -

ten zi te ta, ko ji po ga |a tra ga~ ra ke te i

ome ta si stem za sa mo na vo |e we. Pi lot ne

iz vo di ma ne var iz be ga va wa ra ke te, ve}

ga si stem sa mo oba ve {ta va da je pret wa

ot kri ve na i eli mi ni sa na.

Ve ru je se da je si ste mom Ne me sis za -

{ti }en i pred sed ni~ ki avi on, po zna ti AirFor ce One, a i he li kop te ri. Osim to ga,

pla ni ra se da u bu du} no sti sva 943 tran -

sport na avi o na i avio-ci ster ne va zdu ho -

plov stva SAD bu du opre mqe ni LA IRCM-om. Tro {ko vi opre ma wa u po ~et noj fa zi

iz no si li su pet mi li o na do la ra po avi o -

nu, ali je, s ob zi rom na ve li ki broj le te -

li ca, tre ba lo da se ka sni je re du ku ju na

dva do tri mi li o na do la ra.

Ne ka da {we oru` je usta ni ka u bor bi

pro tiv So vje ta da nas je po sta lo „ja sna i

pri sut na opa snost'' za voj ne i ci vil ne

avi o ne {i rom sve ta.

Dr Alek san dar MU TAV XI]

S A V R E M E N I A V I O N S K I T O P O V I

milenijumu

Bez ob zi ra na raz voj

ve o ma efi ka snih

ra ke ta va zduh–va zduh,

avi on ski top i te ka ko

ima bu du} nost.

U uslo vi ma ka da stelt

teh no lo gi ja i upo tre ba

ve o ma de lo tvor nih

ma ma ca pre te da sma we

efi ka snost ra ke ta,

top sva ka ko osta je

re zer vna op ci ja,

ko ju je ne mo gu }e

ome ta ti. Ako se to me

do da ju ni ska ce na i

flek si bil nost

pri me ne, za si gur no

}e mo jo{ du go pra ti ti

wi hov raz voj.

Pred uvo |e we u ope ra tiv nu upo tre bu

jed nog od naj no vi jih bor be nih avi o na

Typho on II, si tu a ci ja je ve o ma pod se }a -

la na {e zde se te, ka da ne ki ope ra tiv ni

lo va~ ki avi o ni, po seb no pre sre ta ~i,

ni su ima li to pov skog ve} ~i sto ra ket no na -

o ru ̀ a we. Po ve re we u vo |e ne ra ke te va -

zduh–va zduh po ka za lo se kao pre u ra we no,

jer one ni su ni iz da le ka, „u prak si,” is pu -

ni le o~e ki va wa.

Da nas su ra ke te ne u po re di vo efi ka -

sni je, pa su ne ki bri tan ski stru~ wa ci po -

mi sli li ka ko je do {lo vre me da se iz o sta -

vi to pov sko na o ru ̀ a we sa avi o na Typho onII u slu ̀ bi bri tan skog rat nog va zdu ho plov -

stva. To me je si gur no do pri ne lo i ko na~ no

od u sta ja we od pro jek ta Aden-25, od no sno,

naj no vi jeg iz po zna te se ri je avi on skih to -

po va Aden, pri la go |e nog mu ni ci ji 25x137

mm (137 mm je du ̀ i na ~a u re), stan dard ne u

Na tou. Sre }om za bri tan ske pi lo te, do to -

ga ni je do {lo i pri hva }en je ne ma~ ki top

Ma u ser BK27, ka li bra 27 mm sa ne ma~ kog

ekvi va len ta tog lov ca.

Ameri~ki gatling

topovi

Pr vi avi on ski top no ve ge ne ra ci je,

ko ji se jo{ na la zi u ope ra tiv noj upo tre bi

na sa vre me nim bor be nim avi o ni ma, je ste

ame ri~ ki M61 Vul can. Ra di na tzv. prin ci -

pu ga tling, ko ji pod ra zu me va vi {e cev nu

`i ne dve se kun de po re la tiv no tan kom oklo -

pqe nom krov nom de lu ten ka pan cir nom mu -

ni ci jom od osi ro ma {e nog ura ni ju ma. Za pa -

wu ju }a je ukup na du ̀ i na to pa i mu ni cij skog

do bo {a – iz no si 6,4 me ta ra! GAU-13 je

we go va sma we na ~e tvo ro cev na ver zi ja i

na me we na je za mon ta ̀ u u pod ve sni ke. Me -

|u tim, ko ri {}e wem iz tih pod ve sni ka na ru -

{a va se pre ci znost zbog po ja ve pre ko mer -

nih vi bra ci ja i u prak si se ne ko ri sti.

ni su po zna ti pre ci zni po da ci za tu va ri -

jan tu to pa, ipak se ne {to zna – ga |a }e br -

zi nom od 4.000 met/min, ima }e hi dra u li~ -

ni po gon, a bor be ni kom plet ~i ni }e 180

me ta ka, za ver zi ju avi o na sa kon ven ci o -

nal nim po le ta wem i sle ta wem (in ter na

ugrad wa), i 220 za ver zi ju sa krat kim i

ver ti kal nim po le ta wem i sle ta wem (ugrad -

wa u pod ve snik).

To po vi ka li bra 30 mm ko ri ste naj sna -

`ni ju avi on sku mu ni ci ju tog ka li bra,

30x173 (173 mm je du ̀ i na ~a u re). Mo del

GAU-8 ima se dam ce vi i ko ri sti se na ju -

ri {ni ku A-10. Da nas je to naj sna ̀ ni ji avi -

on ski top i na me wen je za pro ti vo klop na

dej stva, pri ~e mu se dej stvu je ra fa li ma du -

kon fi gu ra ci ju gde sva ka cev ima za se ban

za tva ra~. Kre ta wem unu tar ku }i {ta, za tva -

ra ~i kli ze po spi ral nim `le bo vi ma ~i me

se ostva ru je kre ta we za tva ra ~a na pred-na -

zad, tj. sve ope ra ci je ra da su au to mat ski:

hra we we, za bra vqi va we, opa qe we, iz vla -

~e we i iz ba ci va we pra zne ~a u re, ko ja se

po tom vra }a u ma ga cin mu ni ci je.

Za hra we we tih to po va ka rak te ri -

sti~ no je da se mu ni ci ja unu tar ma ga ci na ne

na la zi u re de ni ci ma, jer se na taj na ~in te -

o ret ska br zi na ga |a wa ogra ni ~a va na oko

4.000 met/min, ve} se zi do vi ~a u ra me |u -

sob no do di ru ju. Za okre ta we kom plet nog

sklo pa ko ri sti se spoq ni iz vor ener gi je –

elek tro mo tor, ta ko da je po u zda nost na naj -

vi {em mo gu }em ni vou. Uz to, ostva ru ju se

ve li ke br zi ne ga |a wa, ko ja kod to pa M61

do sti ̀ u 6.000–7.200 met/min, {to, ta ko -

|e, zna ~i da je ve ro vat no }a po ga |a wa ve o -

ma vi so ka.

Naj ve }i ne do sta tak te vr ste to po va je

re la tiv no du go vre me za ko je oru` je do sti -

`e mak si mal nu br zi nu obr ta wa. Ono kod

to pa M61 iz no si 0,4 se kun de. Ka ko ra fa li

to kom va zdu {ne bor be tra ju oko jed ne se -

kun de, to po vi ga tling, sa spo qa {wim iz vo -

rom ener gi je, ne mo gu da do stig nu te o ret sku

br zi nu ga |a wa to kom te pr ve vi tal ne se -

kun de, zbog ve li ke ma se i iner ci je ce log si -

ste ma. Iz tog raz lo ga po sled wa va ri jan ta

M61A2 ima olak {a nu kon struk ci ju i ta we

ce vi, pa je vre me za ko je se do sti ̀ e pu na

te o ret ska br zi na ga |a wa sve de no na 0,26

se kun de. Pu na te o ret ska br zi na ga |a wa u

pr voj se kun di mo ̀ e se po sti }i uko li ko se

„za vr ti” pre ula ska u va zdu {nu bor bu.

To po vi M61 ugra |e ni su na go to vo sve

ak tu el ne ame ri~ ke bor be ne avi o ne: F-15,F-16, F/A-18, dok je na naj no vi jim – F/A-18E/F i F/A-22 – ko ri {}en M61A2.

Na ba zi se ri je to po va M61 raz vi je -

ni su i sna ̀ ni ji to po vi GAU-12, GAU-8 i

GAU-13. Top GAU-12 je ka li bra 25 mm,

ima pet ce vi i ko ri sti se na ju ri {ni ku AV-8B, a pred vi |en je za ugrad wu, u mo di fi ko -

va noj for mi, i na F-35, vi {e na men skim

bor be nim avi o ni ma no ve ge ne ra ci je. Ia ko

To kom adap ta ci je lo va~ kih avi o na

MiG-23 u ju ri {ni ke MiG-27 od lu ~e no je

da se G[-23 za me ni sna ̀ ni jim to pom ka -

li bra 30 mm, efi ka sni jim pro tiv ci qe -

va na ze mqi. Kao lo gi~ no re {e we na met -

nuo se G[-6-30, ina ~e ko ri {}en na bro -

do vi ma so vjet ske rat ne mor na ri ce u ulo -

zi to pa za bli sku PVO bro da. Pr vi te -

sto vi u va zdu hu po ka za li su ka ko su tr zaj

i vi bra ci je pre ve li ki za avi on. Na i me,

de {a va lo se da ot ka ̀ e sva avi o ni ka, de -

for mi sa na su vra ta pred weg to~ ka staj -

nog tra pa i o{te }e na sa ma struk tu ra

avi o na, a do la zi lo je i do pre stan ka

hra we wa to pa. Frag men ti gra na ta le te -

li su i do 200 m uvis, pred sta vqa ju }i

opa snost po sam avi on.

Re {e we je na |e no – top je po sta -

vqen pod uglom 1o

13' pre ma do le u od -

no su na osu tru pa, oja ~a na je kon struk ci -

ja i ogra ni ~e na br zi na ga |a wa na 4.000

met/min, (usled pre gre ja va wa ce vi do la -

zi lo je do de to na ci je mu ni ci je u ce vi).

Ipak, bi lo je pro ble ma to kom ope ra tiv -

ne upo tre be. Ta ko se, na pri mer, av gu sta

1980, na kon po vrat ka sa ga |a wa ni su

otvo ri la vra tan ca pred weg staj nog tra -

pa MiG-27D i avi on je mo rao da sle ti na

nos. Go di ne 1990. na MiG-27K de si lo se

sli~ no, dok je u ~e ti ri na vra ta, 1988. i

1989, ot ka zi va la elek tro ni ka, a po ne -

kad se i za gla vqi vao po klo pac ka bi ne.

Problemi

To kom hlad nog ra ta, Ame ri kan ci su

upor no tra ̀ i li efi ka sno sred stvo pro -

tiv so vjet skih ten ko va, ko jih je bi lo znat -

no vi {e ne go {to ih je Na to imao u za -

pad noj Evro pi. Na kon de taq nih ana li za,

de li mi~ no za sno va nih na is ku stvi ma iz

Dru gog svet skog ra ta, za kqu ~i li su da bi

od go vor mo gao bi ti ju ri {ni avi o ni. Za

glav nog kon sul tan ta po zva li su ~u ve nog

Han sa Ur li ha Ru de la, pi lo ta, ko ji je svo -

jim bom bar de rom za ob ru {a va we Ju-87G Stu ka to kom iz u zet no uspe {ne ka ri -

je re uni {tio po red jed nog boj nog bro da,

kr sta ri ce, ra za ra ~a, 70 de sant nih ~a -

ma ca i vi {e od 500 so vjet skih ten ko va.

We gov sa vet je bio: „Pa, go spo do,

mo ra te pr vo da na pra vi te top!".

Ta ko je i bi lo. Ame ri kan ci su naj -

pre na pra vi li ogrom ni sed mo cev ni

GAU-8. U po ~et ku su po sto ja le dve op ci -

o ne br zi ne ga |a wa – 1.800 i 4.200

met/min – ali je ka sni je osta vqe na sa mo

jed na – od 3.900 met/min. Oko tog to pa

pro jek to van je avi on Fa ir child A-10 Thun -der bolt II, ko jim je u Za liv skom ra tu

1990–1991. uni {te no oko 1.000 ten ko -

va, 2.000 voj nih vo zi la i 1.200 ar ti qe -

rij skih oru |a.

Konsultant

Ruska re{ewa

Na osno vu za ple we nog pri mer ka to pa

M61, So vje ti su stvo ri li sop stve ne avi on -

ske to po ve na prin ci pu ga tling. Za raz li ku

od ame ri~ kih, za obr ta we to pa ko ri sti se

po zaj mi ca ga sa, ~i me se br ̀ e po sti ̀ e te o -

ret ska br zi na ga |a wa. Ta ko |e, na taj na ~in

{te di se dra go ce ni pro stor, jer ne ma spo -

qa {weg iz vo ra ener gi je.

Pr vi so vjet ski top te vr ste bio je {e -

sto cev ni G[-6-23, ka li bra 23 mm. U od no -

su na M61, on ima ve }u ma su pro jek ti la i

br zi nu ga |a wa (~ak 10.000 met/min), ali je

po ~et na br zi na ma wa i tra jek to ri ja ni je

ta ko po lo ̀ e na. Ko ri sti se na avi o ni ma Su-

24 i MiG-31, i je di ni ne do sta tak je vr lo

ogra ni ~en bor be ni kom plet od sve ga 260

me ta ka ko ji se po tro {e za ma we od dve se -

kun de! Dru gi je {e sto cev ni G[-6-30 od 30

mm, ko ji is pa qu je mu ni ci ju ne {to ma we po -

~et ne br zi ne od ame ri~ kog GAU-8, ima ve -

}u br zi nu ga |a wa (top je spo so ban za 6.000

met/min, ali je na avi o ni ma ogra ni ~e na na

4.000), ali i znat no ma wu ma su to pa ({to

je ini ci jal no stva ra lo broj ne pro ble me na

avi o ni ma MiG-27).

Ru si, po red ga tling, upo tre bqa va ju i

dru ge prin ci pe ra da, po put gast i prin ci pa

tr za ja. Na i me, po ve }a wem od li~ nog dvo cev -

nog to pa G[-23, do bi jen je G[-30-2, ko ri -

{}en na ju ri {ni ku Su-25. Ra di na prin ci pu

klac ka li ce – tr zaj jed nog za tva ra ~a po kre }e

me ha ni zam dru gog. Na taj na ~in po sti ̀ u se ve -

li ke br zi ne ga |a wa, bez pre ko mer nog op te -

re }i va wa kom po nen ti to pa. I ko na~ no, po -

sled wi ru ski top, ko ri {}en na lo va~ kim i vi -

{e na men skim avi o ni ma – MiG-29 i Su-27/30

– je ste G[-301. Za ni mqi vo je da taj top ko ri -

sti prin cip tr za ja sa ve o ma ve li kom br zi nom

ga |a wa od 1.800 met/min, ko ja je, zbog sma -

we wa op te re }e wa i pro du ̀ e wa rad nog ve ka,

uma we na na 1.500 met/min. Po seb na od li ka

tog to pa je kom pakt nost i ma sa od ne ve ro vat -

nih 46 kg, {to je u ne kim slu ~a je vi ma ~ak iza -

zva lo o{te }e wa na avi o ni ma.

Za pad ne ze mqe na sta vi le su da ko ri -

ste re vol ver ski prin ci pa ra da, a ti pi~ ni

pri mer, i za sa da ko mer ci jal no naj u spe -

{ni ji avi on ski top, je ste ne ma~ ki Ma u serBK27, neo bi~ nog ka li bra – 27 mm. Br zi na

ga |a wa je 1.700 met/min, a mu ni ci ja je, ia -

ko ma weg ka li bra od 30 mm, po ki ne ti~ koj

ener gi ji go to vo rav na ru skoj od 30 mi li me -

Avi on ski top GAU-8 ima se dam ce -

vi i ko ri sti se na ju ri {ni ku A-10. Da nas

je to naj sna ̀ ni ji avi on ski top i na me wen

je za pro ti vo klop na dej stva, pri ~e mu se

dej stvu je ra fa li ma du ̀ i ne dve se kun de

po re la tiv no tan kom oklo pqe nom krov -

nom de lu ten ka pan cir nom mu ni ci jom od

osi ro ma {e nog ura ni ju ma. Za pa wu ju }a je

ukup na du ̀ i na to pa i mu ni cij skog do bo -

{a – iz no si 6,4 me ta ra!

Fran cu ski GI AT 30M791 od li ku je

re vol ver ski prin cip ra da sa se dam ko -

mo ra i naj ve }om br zi nom ga |a wa za

jed no cev ni top, ko ja do sti ̀ e ~ak 2.500

met/min. Ni je taj na da je to kom raz vo ja

bi lo po treb no re {i ti niz pro ble ma

ve za nih za po u zda nost tog oru` ja. Os-

im to ga, taj top ko ri sti no vu mu ni ci ju,

ve li ke po ~et ne br zi ne i ne {to ve }e ki -

ne ti~ ke ener gi je od ne ma~ ke mu ni ci je

27 mi li me ta ra.

Revolverski princip

Najsna`niji

Avion JAS-39 „gripen” naoru`an sa

jednim topom Mauser BK-27,montiranim u dowem delu trupa

Top GAU-7/A sa municijskim dobo{em

ta ra. Za hva qu ju }i lak {em pro jek ti lu br zi -

na zr na je ve }a ne go kod G[-30-1. Top se

ko ri sti na avi o ni ma Tor na do, Typho on II,Alp ha jet i JAS-39 Gri pen.

Po per for man sa ma je jo{ im pre siv -

ni ji fran cu ski GI AT 30M791, ko ji je na sle -

dio po zna te to po ve DE FA i ugra |u je se u Ra -fa le.

Perspektiva

Bez ob zi ra na raz voj ve o ma efi ka snih

ra ke ta va zduh–va zduh, avi on ski top i te ka -

ko ima bu du} nost. U uslo vi ma ka da stelt

teh no lo gi ja i upo tre ba ve o ma de lo tvor nih

ma ma ca pre te da sma we efi ka snost ra ke -

ta, top sva ka ko osta je re zer vna op ci ja, ko -

ju je ne mo gu }e ome ta ti. Na rav no, avi on ski

ra dar ko ji se ko ri sti, iz me |u osta log kao

ni {an ski, mo gu }e je ome ta ti, ali je ne mo gu -

}e ome ta ti IC sen zo re ko ji su sve pri sut -

ni ji na bor be nim avi o ni ma (na ru skim su

stan dard ni) i mo gu se po red ra da ra ko ri -

sti ti za ni {a we we.

Ne tre ba za bo ra vi ti da je ra ke te va -

zduh–va zduh ne mo gu }e ko ri sti ti i ne ren ta -

bil no is pa qi va ti u funk ci ji pri ze mqi va -

wa avi o na ko ji je na ru {io va zdu {ni pro -

stor. Za to je top ide a lan. Ta ko |e, u po -

sled wim su ko bi ma u ko ji ma glav nu ulo gu

igra in te li gent no oru` je, i gde je pro tiv -

nik iz ra zi to teh ni~ ki in fe ri o ran (npr. u

Av ga ni sta nu), ame ri~ ki avi o ni su u ne ko li -

ko si tu a ci ja bi li pri nu |e ni da to po vi ma

pru ̀ a ju va tre nu po dr {ku tru pa ma na ze -

mqi, pri ~e mu se po ka zu je jo{ jed na va ̀ na

pred nost – sma wen je ri zik po sop stve ne

tru pe u od no su na bom be i ra ke te.

Bu du }i to po vi }e ve ro vat no bi ti jed -

no cev ni, vi so ke br zi ne ga |a wa, ve li ke po -

~et ne br zi ne pro jek ti la i ka li bra ve }eg od

15. jul 2008.

20 mi li me ta ra. Na i me, teh no lo {ki na pre -

dak je obez be dio da i to po vi ve }eg ka li bra

ima ju re la tiv no ve li ku br zi nu ga |a wa ta ko

da su ve }i ka li bri po ̀ eq ni sa sta no vi {ta

efi ka sno sti na ci qu. To va ̀ i ne sa mo za

ten ko ve i ci qe ve na ze mqi uop {te, ve} i za

bor be ne avi o ne, ko ji su s vre me nom po sta li

struk tur no ~vr {}i, obez be |u ju }i neo p hod ne

per for man se i ma ne var ske ka rak te ri sti ke.

Ne tre ba za bo ra vi ti ni teh no lo {ki

pro dor na po qu mu ni ci je. Pri me na te le -

skop ske mu ni ci je po jed no sta vqu je ma ni pu la -

ci ju me ci ma, pa se do bi ja pro sti ji me ha ni -

zam to pa, ko ji bi u per spek ti vi omo gu }a vao

ve }u br zi nu ga |a wa. Ne tre ba za bo ra vi ti

ni na po ve }a we po ~et ne br zi ne i u{te du na

pro sto ru. Sve u sve mu, ni ska ce na, flek si -

bil nost pri me ne i ot por nost na ome ta we u

sva kom slu ~a ju ga ran tu ju da }e mo jo{ du go

pra ti ti raz voj avi on skih to po va.

Se ba sti an BA LO[

Po ve }a wem od li~ nog ru skog dvo -

cev nog to pa G[-23 do bi jen je G[-30-2,

ko ri {}en na ju ri {ni ku Su-25. Ra di na

prin ci pu klac ka li ce – tr zaj jed nog za -

tva ra ~a po kre }e me ha ni zam dru gog. Na

taj na ~in se po sti ̀ u ve li ke br zi ne ga -

|a wa, bez pre ko mer nog op te re }i va wa

kom po nen ti to pa.

Klackalica

Municija kalibra 30 mm: ruska,

dva tipa {vajcarske za top Oerlikon KSAi dve varijante ameri~ke za GAU-8/A

[estocevni top

M61A1 pored aviona

Top G[--6-30

ispod trupa

aviona

MiG-27K

Voj ska Sr bi je u svom

in ven ta ru sa da ko ri sti,

kao naj broj ni ja te ren ska

vo zi la, au strij ske

pin cga u e re i pu ho ve.

Ma wi broj pu ho va je

po re klom iz ne ma~ kog

pro iz vod nog lan ca.

Re~ je o vo zi li ma

sta rim i po tri de set

go di na i uve li ko se

o~e ku je mo der ni za ci ja

vo znog par ka.

nin skim te re ni ma. U na me ri da za dr ̀ e me -

sto na tr ̀ i {tu Au stri jan ci su, ko ri ste }i

sva do bra is ku stva i teh ni~ ka re {e wa sa

hal fin ge ra, 1965. iz ra di li pro to tip vo -

zi la no si vo sti od jed ne to ne, sli~ nog pret -

hod ni ku.

Ime no vog vo zi la iza bra no je u skla -

du sa o~e ki va nim oso bi na ma – na zva no je

pin cga u er po ra si pla nin skih ko wa. Od vo -

zi la se tra ̀ i la vi so ka pro hod nost na

uskim i str mim pla nin skim pu te vi ma i ro -

bu snost. Za to pin cga u er ima ni zak cen tar

te ̀ i {ta i vi so ke uglo ve pred weg de la vo -

zi la, pri la go |e ne sa vla da va wu vi so kih

pre pre ka pod uglom do 45°. Vo zi lo mo ̀ e da

se kre }e i pod bo~ nim na gi bom od 43,5°.

Od 1971. do 1985. go di ne u fa bri ci

u Gra cu pro iz ve de no je 18.349 pin cga u e ra

pr ve ge ne ra ci je sa ben zin skim mo to rom u

dva osnov na mo de la – 710 sa po gon skom

kon fi gu ra ci jom 4h4 i 712 sa kon fi gu ra ci -

jom 6h6.

Osnov ni mo del 710M sa plat ne nim

kro vom mo ̀ e da pre vo zi do 10 qu di ili da

vu ~e te ret od 5.000 kg na pu tu, od no sno

1.500 kg iz van pu ta. Mo del 710T ko ri sti

se za pre voz to ne te re ta, a 710K ima ~vr -

Pouzdani i robusni

T E R E N S K A V O Z I L A ( 3 )

Dva de set go di na Ju go slo ven ska na rod na

ar mi ja (od 1971. do gra |an skog ra ta)

snab de va la se te ren skim vo zi li ma

pro iz ve de nim u au strij skoj fir mi

„[ta jer-Daj lmer-Puh” (Steyer Da i mlerPuch). Re~ je o vo zi li ma od jed ne to ne

no si vo sti, po pu lar nim pin cga u e ri ma (Pin z -ga u er), i od tri ~e tvr ti ne to ne terenskim

vbozilima puh. I da nas su ti te ren ci u vo -

znom par ku Voj ske Sr bi je i ne ma pri pad ni -

ka na {ih oru ̀ a nih sna ga ko ji se ni je vo zio

bar jed nim od wih.

Pincgauer

Au strij ske fir ma „[ta jer-Daj lmer-

Puh” po sto ji od 1889. go di nu ka da se Jo han

Puh ba vio iz ra dom bi ci ka la. Po slo vi su se

s vre me nom pro {i ri li i na mo to re, po zna -

te i na na {im pro sto ri ma. Pr vi po ku {aj

da u|u na tr ̀ i {te te ren skih vo zi la, pri -

mar no voj ne na me ne, u „[ta jer-Daj lmer-

Puh“ u~i ni li su 1958. ka da je u Gra cu otvo -

re na pro iz vod na li ni ja za vo zi lo no si vo -

sti po la to ne – hal fin ger, prih va }e no u au -

strij skim i {vaj car skim oru ̀ a nim sna ga ma

zbog po god no sti za slu ̀ bu po br dsko-pla -

15. jul 2008.

Na Balkanu

U Ju go slo ven skoj na rod noj ar mi ji od -

mah su pri me ti li vo zi la na men ski pred vi -

|e na za brd sko-pla nin ske te re ne, pa je ta -

da {wa SFRJ po sta la je dan od pr vih ko ri -

sni ka pin cga u e ra, ve} od 1971. go di ne. Uve -

ze no je 3.975 ko ma da u mo de li ma 710M sa

me kim kro vom (sa ce ra dom) i 710K sa za -

tvo re nom me tal nom ka ro se ri jom. Naj ~e {}i

ko ri snik mo de la 710M bi le su je di ni ce voj -

ne po li ci je. Mo del 710MS ko ri sti se u sa -

ni tet skoj slu ̀ bi, a 710K je u JNA mo di fi -

ko van u vo zi la ve ze (oni iza ozna ke mo de la

no se ozna ku ra dio-ure |a ja KZS-2/1, RRS-

200/1, RRS-800/1, RRS-9, RTPS-100/3 i

TLVS-16).

stu ka bi nu. Za sa ni tet sku slu ̀ bu iz ra |e ne

su dve ver zi je: 710AMB-Y, sa fik snom ~vr -

stom ka bi nom, i 710AMB-S, sa ka bi nom ko -

ja se mo ̀ e ski nu ti za ne za vi san pre voz na

dru gom vo zi lu ili va zdu {nim pu tem. Tro o -

so vin ci su iz ra |i va ni za pre voz do 14 qu -

di, do 1.500 kg te re ta i kao po kret ne ra di -

o ni ce i va tro ga sna vo zi la.

Od 1986. go di ne pro iz vo di li su se

pin cga u e ri II ge ne ra ci je – mo del 716 4h4 i

mo del 718 6h6 sa fol ksva ge no vim tur bo-

di zel mo to ri ma i ni zom teh ni~ kih no vi na.

Do pre ki da pro iz vod we 1999. go di ne u

Gra cu je iz ra |e no vi {e od 24.000 ovih vo -

zi la.

No si lac pra va na pin cga u e ra od 2000.

go di ne po sta ju bri tan ske i ame ri~ ke fir me.

Iz „[ta jer-Daj lmer-Pu ha“ pro iz vod wu su

pre ba ci li u bri tan sku fir mu ATL, a od

2005. go di ne pin cga u er pri pa da ame ri~ koj

fir mi „Stju art end Sti ven son“. U na red noj

pro me ni vla sni {tva, go di nu da na ka sni je,

taj te re nac se na {ao na li sti pro iz vo da

„Ar mo ur Hol ding sa“ ko ji se od 2007. in te -

gri sao u BAE Lend Si stem – mo} nu fir mi u ko -

joj su udru ̀ e ne de se ti ne pro iz vo |a ~a sred -

sta va rat ne teh ni ke i osta lih na men skih

pro iz vo da. Pro iz vod wa pin cga u e ra na sta -

vi la se u gra du Gil dor fu. Svi pro iz vo |a ~i

su do sa da ko ri sni ci ma pre da li oko 30.000

pin cga u e ra I i II ge ne ra ci je.

Sa da se pin cga u er pro iz vo di za po -

tre be bri tan skih oru ̀ a nih sna ga kao za -

me na za land ro ver di fen der i jed no ton -

ske mo de le land ro ve ra. Ko ri sti se kao

uni ver zal no te ren sko vo zi lo i za vu ~u la -

kih oru |a 105 mm L118. Bri tan ske je di ni ce

raz me {te ne u mi si ji ISAF u Av ga ni sta nu ko -

ri ste od 2007. go di ne pa trol na vo zi la 6h6

vek tor ko ja mo gu da pre ̀ i ve po go dak zr na

7,62 mm ili par ~a di mi na.

Pod pri ti skom kon ku rent skih no vih

vo zi la sta ri do bri pin cga u er i da qe se

do bro dr ̀ i na tr ̀ i {tu, ~ak se po ja vqu ju i

no vi ko ri sni ci. Na i me, „BAE Lend Si stem”po ku {a va da pro da pin cga u er ame ri~ kim

ma rin ci ma kao vo zi lo za vu ~u la kih ha u bi -

ca ka li bra 155 mm M777.

Osim vo zi la uve de nih u na o ru ̀ a -

we u zna ~aj nim ko li ~i na ma, u in ven ta ru

VS od po ~et ka ove de ka de na la zi se ne -

ko li ko mo de la te re na ca ko jih je ve o ma

ma lo, po put ne ko li ko pri me ra ka land

ro ver de fen de ra 110 iz Pro tiv te ro ri -

sti~ kog ba ta qo na iz Pan ~e va.

Fa mo zna po ro di ca te ren skih au -

to mo bi la land ro ver vo di po re klo od

pr vog ma log san du ~a stog vo zi la iz 1948.

go di ne. Bri tan ske oru ̀ a ne sna ge od lu -

~i le su se za to vo zi lo kao na sled ni ka

rat nog ve te ra na vi li sa. Land ro ve ri su

ve} pe de se tih go di na pre pla vi li tr ̀ i -

{te. Osim u ma ti~ nom po go nu pro iz vo de

se po li cen ci u 14 fa bri ka {i rom sve -

ta. Sa da se land ro ve ri iz ra |u ju u fa -

bri ci ko ja se od 2008. go di ne na la zi na

li sti imo vi ne fir me „Ta ta“ sa se di -

{tem u In di ji i vi {e ni su pre sti ̀ na

bri tan ska mar ka.

U MUP-u Sr bi je i Bez bed no sno-in -

for ma tiv noj agen ci ji ko ri sti se land

ro ver di fen der ko ji se iz ra |u je u dve

pod va ri jan te – di fen der 90 i di fe ne -

der 110 sa oso vin skim raz ma kom od

2,36 m i od 2,79 m. Za @an dar me ri ju su

di fen de ri 110 mo di fi ko va ni u na o ru -

`a na pa trol na vo zi la sa mi tra qe zi ma

12,7 mm M2HB bra u ning i 7,62 mm M84.

Voj ska Sr bi je ima po ne ki pri me rak

xi pa ~i ro ki (Je ep Che ro kee), to jo ta land

kru ze ra (Toyota Land Cru i ser) iz vi {e ge -

ne ra ci ja, te dru gih vo zi la ko ja zbog ma -

lo broj no sti ne pred sta vqa ju stan dard -

nu opre mu. Sud bi na tih vo zi la za vi si od

skrom nih za li ha re zer vnih de lo va. Ko -

ri ste se uglav nom za po tre be ko man di i

usta no va voj ske.

Nestandardni doma}i

terenci

Oklo pqe ni „pin cga u er” 710M

iz 72. spe ci jal ne bri ga de 1998. go di ne

Vo zi lo ve ze „pin cga u er” 710K na ae ro dro mu Ba taj ni ca

Na po ~et ku gra |an skog ra ta, 1991. go -

di ne, ba ta qo ni voj ne po li ci je na te re nu su

vr lo ~e sto ko ri sti li pin cga u e re i ~ak sa

tim vo zi li ma ula zi li u bor be. Bez za {ti te

bi li su iz lo ̀ e ni va tri pro tiv ni ka pa su

ne ki pin cga u e ri do bi li ~e li~ ne plo ~e na

bo ko vi ma. Ta kvi te ren ci ko ri {}e ni su u

Pr voj la koj pje {a dij skoj bri ga di iz Bi je qi -

ne. U 72. spe ci jal noj bri ga di se kra jem de -

ve de se tih na la zio pin cga u er 710M sa za -

{tit nim plo ~a ma na pred wem de lu vo zi la i

pro sto ru za po sa du za ko ju su iz ra |e ne pu -

{kar ni ce.

Ro bu sni pin cga u e ri ko ri ste se u Voj -

sci Sr bi je i da nas, i po red ni za go di na ko -

je su pro ve li u slu ̀ bi u mi ru i ra tu. Po red

mo de la 4h4 ko ri sti se i ne ko li ko vo zi la

6h6 u sa ni tet skoj na me ni.

Osim na {e voj ske, pin cga u e ra ima i u

svim oru ̀ a nim sna ga ma na sta lim na pro -

sto ru biv {e SFRJ. Po pra vi lu ni su na ru -

~i va ni no vi ve} su ko ri {}e na vo zi la na -

sle |e na iz in ven ta ra JNA.

Vozilo „G”

Iran ski {ah Re za Pa hla vi ~e sto se

li~ no bri nuo za iz bor sred sta va po treb nih

ver noj oru ̀ a noj si li. On li~ no, po sta rao

se da Mer ce des-Bens po ~et kom se dam de se tih

za po~ ne pro jek to va we te ren ca no si vo sti

0,75 to ne. Na rad nom sto lu vo zi lo su ozna -

~a va li ve li kim slo vom „G“, skra }e ni com od

ne ma~ ke slo ̀ e ni ce za te ren sko vo zi lo – ge -

lan dva gen (Gelände wa gen). Raz voj i pro iz -

vod wu Nem ci su 1975. go di ne po de li li sa

fir mom „[ta jer-Daj lmer-Puh“, ovla {}e nom

da na vo zi la iz vla sti te se ri je po sta vqa

ma sku sa zna kom fir me pod ime nom puh.

Bez ob zi ra na to gde se pro iz vo di vo -

zi lo „G“, ali jas puh, po ka za lo se kao ro bu -

sno i po u zda no za de se ti ne ko ri sni ka. Svi

mo de li sa raz li ~i tim mo to ri ma i du ̀ i na -

ma ba ze la ko se pre po zna ju me |u osta lim

sa vre me nim te ren ci ma po oso bi tom ~e tvr -

ta stom ne ma~ ki stro gom ob li ku.

Vo zi lo „G" sa plat for mom W460 pro -

iz vo di lo se od 1979. do 1991. go di ne. Do

1991. u po nu di su bi li mo de li sa ba zom od

2.400 mm (mo del SWB) i 2.850 m (mo del

LWB) – sa vra ti ma sa mo za vo za ~a i su vo -

za ~a ili sa ~e tvo ro vra ta i sa ve li kim iz -

bo rom di zel i ben zin skih mo to ra. Vo zi la

za ve zu i sa ni tet iz ra |i va na su i sa ba zom

od 3.120 i 3.400 mm sa stan dar di zo va nom

pa le tom na te ret nom pro sto ru.

Od 1990. od no sno 1991. pro iz vo de se

vo zi la „G“ sa plat for mom sa stal nim po go -

nom na sva ~e ti ri to~ ka i ja ~im mo to rom

W463, od no sno W461, sa po go nom na zad -

woj oso vi ni, sa ru~ nim iz bo rom po go na na

sva ~e ti ri to~ ka. Raz li ke u iz bo ru plat -

for me vi de se na pr vi po gled u pred wem

de lu vo zi la – ma ska kod W463 iz ra -

|u je se sa mo u cr noj bo ji bez ob zi -

ra na bo ju vo zi la. Po pra vi lu,

W463 su u dr ̀ av nim slu ̀ ba -

ma i mi ni star stvi ma bi la

luk su zna pre sti ̀ na vo -

Na li sti voj nih ko ri sni ka pin cga -

u e ra su Au stri ja, Bo li vi ja, Bo sna i

Her ce go vi na, Cr na Go ra, Ho lan di ja, Hr -

vat ska, Ma le zi ja, Ma ke do ni ja, No vi Ze -

land, Sr bi ja, [vaj car ska, Ve li ka Bri -

ta ni ja, Ve ne cu e la.

Najve}i ko ri sni ci vo zi la „G“ su

Au stra li ja, Au stri ja, Bo sna i Her ce go -

vi na, Bu gar ska, Cr na Go ra, Dan ska,

Esto ni ja, Fin ska, Fran cu ska, Gr~ ka,

Ho lan di ja, Hr vat ska, Ka na da, Ki par,

Luk sem burg, Ma |ar ska, Ma ke do ni ja,

Nor ve {ka, Poq ska, SAD, Sin ga pur,

Slo ve ni ja, Sr bi ja, [vaj car ska.

KorisniciSa ni tet sko vo zi lo

„Pin c” iz iz vi |a~ ko-di ver zant skog ba ta -

qo na iz Pan ~e va

va, Ko re ji, Av ga ni sta nu i Ira ku,

ame ri~ ki ma rin ci ko ri ste vo zi -

la IFAV (In ter im Fast At tack Ve hic le– pre la zna br za uda r na vo zi la),

ba zi ra na na vo zi lu „G“ 290GDT,na o ru ̀ a na au to mat skim ba ca ~em

gra na ta ka li bra 40 mm Mk 19.

Na{i puhovi

Zbog ka {we wa osva ja wa do -

ma }e pro iz vod we no vih te ren skih

vo zi la no si vo sti 0,75 to ne,

1984. pred u ze te su in ter vent ne

na bav ke na stra nom tr ̀ i {tu. Iz -

u zet na is ku stva sa pin cga u e rom

bi la su od li~ na pre po ru ka za

„[ta jer-Daj lmer-Pu ha“, pa su iz

Gra ca na ru ~e na 204 ko ma da pu ha

300GD 6 i 300GD 3. Te ko li ~i ne

ni su bi le ni iz bli za do voq ne za

za me nu AR-55 i FI AT-1107JD ko ji

su osta li do mi nant na te ren ska

vo zi la. No vim pu ho vi ma su se naj -

~e {}e pre vo zi li vi so ki ofi ci ri,

deo vo zi la sa plat ne nim kro vom

na {ao se u voj noj po li ci ji, a po -

ne ki puh sa ~vr stom ka ro se ri jom,

bez pro zo ra na zad wem de lu, pre -

tvo ren je u vo zi lo ve ze. Na knad no

su, 1998. go di ne, uve ze na vo zi la

za pre voz vi so ko ran gi ra nih ofi -

ci ra i zva ni~ ni ka, ko ja su bi la u

cr noj bo ji za raz li ku od osta lih

pu ho va, iz vor no obo je nih u si vo-

ma sli na stu.

Voj ska Sr bi je po se du je pu ho ve u va ri -

jan ta ma 300GD3, 300GD6 i 300GD10 i dve

va ri jan te za pre voz va ̀ nih li~ no sti puh

300GD3-LUX i 300GD-6-LUX.

U Pro tiv te ro ri sti~ kom ba ta qo nu iz

Pan ~e va na la zi se jed no vo zi lo mo di fi ko -

va no 2001. godine nameweno za prilaz ob-

jektu dejstva.

Alek san dar RA DI]

zi la za pre voz va ̀ nih li~ no sti. Od 2007.

go di ne u ne ma~ kom lan cu pro iz vo di se mo -

del GL sa tri re da se di {ta, a sta ri mo del

„G“ i da qe se mo ̀ e do bi ti iz au strij ske

pro iz vod we.

To kom go di na vo zi lo „G“ je stal no usa -

vr {a va no pri me nom no vih ure |a ja, pre

sve ga zbog po tre ba zah tev nog ci vil nog tr -

`i {ta. Za uni for mi sa na li ca zah te va ni

stan dar da ni su vi so ki, ali su u sa vre me -

nim uslo vi ma vo zi la „G“ ne ret ko za {ti }e -

na od zr na pe {a dij skog na o ru ̀ a wa.

Ne ma~ ke oru ̀ a ne sna ge su ve li ki ko -

ri snik mi li ta ri zo va nog vo zi la „G" sa ime -

nom vuk (Wolf), iz ra |e nog u pe de se tak na -

men skih va ri jan ti. Ne ma~ ki spe ci jal ci

pre vo ze se vo zi li ma AGF (ne ma~ ka skra }e -

ni ca za iz vi |a~ ko-bor be no vo zi lo), od no -

sno ser val. U fir mi „Rajn me tal" mo di fi -

ko va li su vol fo ve na ko je su ugra di li te -

{ki mi tra qez 12,7 mm M2HB bra u ning

(Bro wing) i dva mi tra qe za 7,62 mm MG3.

Fran cu ska se od lu ~i la za li cen cu

pro iz vod wu „G“ u po go ni ma „Pe ̀ oa“, ali su

sa ~u va li na ci o nal ni po nos i ni zom mo di -

fi ka ci ja pri la go di li ga vla sti tim po tre -

ba ma. To su vo zi la pod ozna kom pe ̀ o P4VLTT (skra }e ni ca za la ko vo zi lo za sve te -

re ne) sa fran cu skim ben zin skim mo to rom,

sna ge 58,1 kW i di zel mo to rom sna ge 51,9

kW na mo de lu P4D. Gr~ ka ta ko |e pro iz vo di

vo zi lo „G“ po li cen ci u fa bri ci EL BO.

Oba po go na za li cen cu pro iz vod wu snab -

de va na su ele men ti ma vo zi la pro iz ve de -

nim u Gra cu. Za fran cu ski la nac iz ra |e no

je 12.500 se to va, a za gr~ ki 11.000.

Ka na |a ni u Av ga ni sta nu ko ri ste „G“

270CDI sa jed nom to nom mo du lar nog oklo -

pa. Za za {ti tu ba za i iz vi |a~ ke za dat ke u

kon ti nen tal nom de lu SAD, ostr vu Oki na -

„Puh” sa krat kim me |u o so vin skim ra sto ja wem

i sa dvo je vra ta iz

voj ne po li ci je VS

Iz 5. ba ta qo na voj ne po li ci je VS

Po seb no mo di fi ko va ni „puh” iz

Pro tiv te ro ri sti~ kog ba ta qo na VS

u ak ci ji oslo ba |a wa ta la ca iz au to bu sa

Najve}i

ratni brod

Ni je te {ko po go di ti da je to no sa~

avi o na i da je ze mqa ko ja ga po se du je SAD.

Re~ je o ~u ve noj kla si no sa ~a avi o na ni mic

(Ni mitz), ko ji pred sta vqa ju naj ve }e rat ne

bro do ve na sve tu. Ia ko bi ne ko po mi slio

ka ko bi u toj ka te go ri ji tre ba lo da se na |e

ne ka kr sta ri ca ili ra za ra~, pa mo ̀ da i

dav no za bo ra vqe ni boj ni bro do vi, to me -

sto, po de pla sma nu, pri pa da upra vo no sa -

~u avi o na.

Sem {to ima ju de fi ni tiv no naj ve }u

is ti sni nu (ko li ~i na vo de ko ja bi se pre li -

la iz mo ra ka da brod za plo vi), cca100.000 to na, te bro do ve ubra ja mo i u naj -

du ̀ e, a sva ka ko i u bro do ve sa naj ve }om po -

sa dom. Mo ̀ da bi brod iz te kla se tre ba lo

sta vi ti iz van kon kur nci je, jer on za pra vo

ne ma tak ma ca me |u osta lim no sa ~i ma avi -

o na u sve tu.

Od Dru gog svet skog ra ta SAD ima ju

naj broj ni ju flo tu no sa ~a avi o na. Ni jed na

dru ga mor na ri ca ni je mo gla da ih su stig ne,

pa ni mor na ri ca ne kad mo} nog So vjet skog

Sa ve za.

No sa ~i avi o na kla se Ni mic po ~e li su

da se gra de jo{ dav nih {e zde se tih. Za pra -

vo, ko bi li ca pr vog u se ri ji od de set no sa ~a

avi o na po lo ̀ e na je 22 ju na 1968, a no sa~

avi o na Ni mic u{ao je u ope ra tiv nu upo tre -

bu 1975. go di ne. Po sle we ga, do da na {weg

da na u ope ra tiv noj upo tre bi na la zi se jo{

de vet ta kvih ~e li~ nih gr do si ja (ukup no de set

no sa ~a avi o na te kla se). Tre ba na po me nu ti

da je ta kla sa na zva na po ~u ve nom ad mi ra lu

Kla ste ru V. Ni mi cu (Che ster W. Ni mitz), ko ji

je ko man do vao ame ri~ kom Pa ci fi~ kom flo -

tom u Dru gom svet skom ra tu i svo jom bri -

qant nom stra te gi jom po be dio Ja pan.

Bro do vi iz gra |e ni u toj se ri ji ima ju

sle de }a ime na i ozna ke: Ni mitz CVN 68,Dwight D. Ei sen ho wer CVN 69, Carl Vin sonCVN 70, The o do re Ro o se velt CVN 71, Abra -ham Lin coln CVN 72, Ge or ge Was hing tonCVN 73, John C. Sten nis CVN 74, Ha rry S.Tru man CVN 75, Ro nald Re a gan CVN 76 i

Ge or ge H. W. Bush CVN 77.

R A T N E M O R N A R I C E S V E T A

Ko ji su to ~u ve ni bro do vi

i pod mor ni ce svo jom

ve li ~i nom, le po tom ili

ne u o bi ~a je nom grad wom

obe le ̀ i li vre me u ko me su

po sto ja li ili u ko me jo{

po sto je? Predstavqamo ne ka

od tih plo vi la, po mno go

~e mu naj na sve tu.

De pla sman: od 90.000 do vi {e

od 100.000 to na (za vi sno od sa mih

bro do va)

Di men zi je: 332,9 h 40,8 h ,9 m

(mak si mal ne di men zi je naj ve }ih u kla si)

Po gon: dva nu kle ar na re ak to ra

ko ji po kre }u ~e ti ri par ne tur bi ne,

sna ge 209 MW, ~e ti ri po mo} na di zel-

mo to ra, sna ge 8 MW, ~e ti ri pro pe le ra

Br zi na: 30+ ~vo ro va

Po sa da: 3.200 ~la no va (180

ofi ci ra) + 2400 ~la no va le ta~ kog

oso bqa (320 ofi ci ra)

Na o ru ̀ a we:

– dva do tri osmo cev na lan se ra

PVO ra ke ta Sea Spar row, do me ta do

– dva RAM dva de se tjed no cev na

lan se ra, do me ta 5,2 Nm (na bro do vi ma

CVN 68, 69 i 76)

– ~e ti ri {e sto cev na to pa Vul kanPha lanx, do me ta do 1.5 km za pro ti vra -

ket nu od bra nu (za me wu ju se RAM si ste -

mi ma)

Broj avi o na ko ji no si:

90 avi o na i he li kop te ra

(za vi sno od ti pa mi si je)

Tu ti tu lu s po no som no si ne kad so vjet -

ska, a da nas ru ska pod mor ni ca kla se Taj -

fun (Typho on), ko ja ide u red nu kle ar nih

pod mor ni ca no sa ~a ba li sti~ kih ra ke ta.

Pod mor ni ce te kla se iz gra |e ne su u je ku

hlad nog ra ta. Grad wa pr ve za po ~e la je

1977, dok je u ope ra tiv nu upo tre bu uve de -

na kra jem 1981. go di ne. Od ta da do 1989.

go di ne, u raz ma ci ma od jed ne do dve go di -

ne, u ope ra tiv nu upo tre bu uve de no je {est

ta kvih gi gant skih plo vi la. One su svo jim

di zaj nom naj vi {e za pa wi le i zbu ni le za -

pad ne voj ne ana li ti ~a re, jer su ba li sti~ ke

ra ke te sme {te ne spre da, a ne ot po za di, gde

su se na la zi le na svim do ta da {wim pod -

mor ni ca ma.

Po sto ji ~i tav niz ino va ci ja ko je su

pro ve de ne na toj je din stve nom plo vi lu. Sve

do ta da {we, ali i ka sni je iz gra |e ne pod -

mor ni ce ima ju je dan ci lin dar tru pa i ra -

ke te ko je se na la ze sa zad we stra ne, dok je

trup pod mor ni ce kla se Taj fun sa ~i wen od

dva glav na ci lin dra tru pa ko ji su po sta -

vqe ni pa ra lel no, a oko wih je na pra vqen

glav ni trup pod mor ni ce, ob lo ̀ en plo ~a ma

ka ko bi upi ja le zvuk ko ji do pi re iz pod mor -

ni ce. Ta ko |e, na vo di se da je unu tra {wost

po de qe na na pet tru po va u ko ji ma je sme -

{te na po sa da, a oni (tru po vi) su pak po de -

qe ni u 19 sek ci ja. Ta kav ras po red unu tra -

{wih ci lin da ra tru pa do zvo qa va pod mor -

ni ci ve }u bor be nu `i la vost. Uko li ko do |e

do pro bo ja jed nog tru pa, po sa da mo ̀ e da se

eva ku i {e u dru gi i obez be di na sta vak bor -

be ne mi si je. Taj ogrom ni pro stor omo gu }a -

va i ve li ki ko mo di tet po sa de, ukqu ~u ju }i

sa u nu i ba zen. Zbog ta kvog ras po re da ci -

lin da ra, pod mor ni ca je iz u zet no {i ro ka.

Va ̀ no je re }i da je upo tre ba ti ta ni ju -

ma u grad wi omo gu }i la ve }u ~vr sti nu unu -

tra {wih ci lin da ra, a i de la za sme {taj

tor pe da i de la u ko me se na la ze ko mand ni

i ko mu ni ka ci o ni si ste mi.

Ovo ni su je di ne ino va ci je ugra |e ne u

tu je din stve nu pod mor ni cu. Sam most je vr -

lo ve li kih di men zi ja i na we mu se ne na -

la ze hi dro plan ska kri la za upra vqa we.

Ona su ot po za di iza pro pe le ra i spre da,

ali ta ko da na pred mo gu da se uvu ku u te lo

tru pa. Raz log ta kve grad we je to {to je

pred vi |e no da pod mor ni ca de lu je u zo ni

ark ti~ kog le da, pa mo ra da pro bi je do tri

me tra de be lu le de nu ko ru, iz ro ni, is pa li

svo je ra ke te i uni {ti ci qe ve.

Da bi efe kat ta kvog na pa da bio {to

ve }i, pod mor ni ce kla se Taj fun opre mqe ne

se ~u ve nim ba li sti~ kim ra ke ta ma SS-N-20Stur ge on, od ko jih sva ka no si po 10 ne za -

vi sno vo |e nih boj nih gla va (MIRV) ja ~i ne

od 100 kT.

Xinovska podmornica

Te leb de li ce, pre po zna tqi ve po ve li -

~i ni ko ja im omo gu }a va iz u zet ne de sant ne

u~in ke, na bra we nu oba lu pre vo ze i is kr -

ca va ju ~ak tri ten ka (dok ame ri~ ke leb de li -

ce LCAC ima ju mo gu} nost pre vo za sa mo jed -

nog ten ka). U slu ~a ju da se ten ko vi ne pre vo -

ze, on da imam me sta za sle de }e kom bi na ci -

je oklop nih vo zi la i pe {a di je: osam BMP-

2, 10 oklop na tran spor te ra BTR-70 sa 140

voj ni ka i 360 pri pad ni ka mor na ri~ ke pe -

{a di je u te ret nom ode qe wu.

I na o ru ̀ a we tog plo vi la je im po zant -

no. Za po dr {ku is kr ca nim tru pa ma na oba -

li, brod je opre mqen sa dva dva de set dvoc -

vna lan se ra ne vo |e nih ra ket nih zr na, ali i

sa dva {e sto cev na to pa sa ro ti ra ju }im ce -

vi ma, ko ja se mo gu ko ri sti ti i za pro ti vra -

ket nu od bra nu bro da. Za od bra nu od dej stva

iz va zdu ha brod je opre mqen sa dva ~e tvo ro -

stru ka lan se ra PVO ra ke ta igla.

Je di na ma na tog gi gan ta me |u bro do vi -

ma je ste kra tak rad ni vek po gon skog si ste ma.

Od pred vi |e nih 500 rad nih sa ti, we gov rad -

ni vek se sve de na sve ga 50 kad se bro dom

pre vo ze tri, ume sto jed nog ten ka.

Ne po sto je sa svim pre ci zni po da ci o

to me ko li ko je tih leb de li ca iz gra |e no, ali

se ba ra ta bro jem od 10 do 15. Pret po sta -

vqa se da se u rat noj mor na ri ci Ru si je na -

la ze tri bro da, ali im sta tus ni je de fi ni -

san (ili ni su u ope ra tiv noj upo tre bi ili su

u sta tu tu re zer ve). U rat noj mor na ri ci

Ukra ji ne na la ze se dva ta kva bro da, dok je

naj ve }i ko ri snik tih plo vi la rat na mor na -

ri ca Gr~ ke, ko ja ih ima ~ak ~e ti ri. Ina ~e

Gr~ ka je jed na od ret kih ze ma qa Se ver no a -

tlant skog sa ve za ko ja otvo re no na ba vqa

oru ̀ a ne si ste me pro iz ve de ne u Ru si ji.

Dra{ko DURKOVI]

De pla sman: oko 20.000 to na u

po vr {in skoj vo ̀ wi (po ne kim po da ci ma

i do 48. 000 to na u za ro we noj vo ̀ wi)

Di men zi je: 170–172 h 23–23,3 h

11–11,5 m

Po gon: – dva nu kle ar na re ak to ra

sna ge po 190 mW, dve par ne tur bi ne po

50.000 hp, dva sed mo kril na pro pe le ra

u sap ni ca ma

Br zi na: 12–16 ~v u po vr {in skoj

vo ̀ wi, 25–27 ~v u pod vod noj vo ̀ wi

Na o ru ̀ a we: 20 ra ke ta SS-N-20Stur ge on, do me ta 8.300 km, 10 MIRV po

100 kT sva ka, ~e ti ri TC 533 mm i dva

TC 650 mm sa 22 pro tiv pod mor ni~ ke

ra ke te SS-N-15 ili SS-N-16 i 12 tor -

Po sa da: 150 ~la no va (50 ofi ci ra)

Broj ak tiv nih je di ni ca: tri, i sve u

Se ver noj flo ti

Tajfun

De pla sman: 470 to na stan -

dar dan, 525 t pun

Di men zi je: 56,2 h 2,3 h 2 m

Po gon: pet ga snih tur bi na po

10. 000 hp, tri pro pe le ra, 4 h 100

kW ge ne ra to ri

Br zi na: 60–63 ~v

Ra di jus: 300 Nm, pri br zi ni

od 55 ~v; pet da na

Po sa da: 21–23 ~la na

Na o ru ̀ a we: 2/XXII 140 mm

lan se ra ne vo |e nih ra ket nih zr na

(132 ra ke te)

2/VI to pa 30 mm

2/IV lan se ra PVO ra ke ta SA

stre la -3 (32 ra ke te)

Pomornik

Najve}a lebdelica

pre~ ni ka 2,5 me tra, na la ze se u tru pu i slu -

`e za po di za we leb de li ce i odr ̀ a va we va -

zdu {nog ja stu ka, dok se tri ve li ka pro pe le -

ra (po ko ji ma se leb de li ce i pre po zna ju) na -

la ze na kr me noj stra ni leb de li ce. Ti gi gant -

ski ~e tvo ro kril ni pro pe le ri, pro me -

wi vog ko ra ka, sa mo gu} no {}u pro me ne

stra ne okre ta wa, pre~ ni ka 5,5 me -

ta ra u sap ni ca ma, omo gu }a va ju da se

brod kre }e stal nom br zi nom od 60 ~vo ro va

po go to vo sva kom te re nu.

Mor na ri ca So vjet skog Sa ve za, od no -

sno Ru si je, dr ̀ i jo{ je dan re kord u ve li ~i -

ni – ima ju naj br ̀ e de sant no-is krc no sred -

stvo na sve tu – leb de li cu po mor nik. To plo -

vi lo je di zaj ni rao ~u ve ni za vo da AL MAZ iz

Sankt Pe ters bur ga. Pro jek to va no je ta ko da

iz vr {a va za dat ke br zog tran spor ta qud -

stva i ma te ri ja la na ne pri ja te qe vu oba lu,

to kom ope ra ci ja po mor skog de san ta. Ta ko -

|e, brod je opre mqen ta ko da pru ̀ a va tre -

nu po dr {ku is kr ca nim tru pa ma, a u iz u zet -

nim slu ~a je vi ma mo ̀ e da se ko ri sti i kao

mi no po la ga~.

Trup tog plo vi la ve li ki je pon ton, ob -

li ka kva dra, po de qen uz du ̀ nim pre gra da ma

na tri de la. U cen tral nom de lu je te ret no

ode qe we, u ko me se pre vo ze ten ko vi, od no -

sno oklop na ili ne ka dru ga vo zi la, za vi sno

od si tu a ci je u ko joj se upo tre bqa va. Dru ga

dva ode qe wa ko ri ste se za glav ne i po mo} -

ne po gon ske ma {i ne, za pre voz voj ni ka,

brod sku po sa du i za osta le brod ske po tre -

be. Trup bro da je za {ti }en la kim oklo pom,

ka ko bi po sa du i mor na ri~ ku pe {a di ju to kom

tran spor ta {ti tio od stre qa~ ke paq be i

ge le ra.

Glav na od li ka leb de li ca je ste {to one

prak ti~ no kli ze pre ko vo de ne po vr {i ne, {to

im, ta ko |e, omo gu }a va da se kre }u i po pla -

`i, po mo ~var nom tlu i po ne kim dru gim rav -

nim pod lo ga ma, ali i pre ko pre pre ka vi si ne

do dva me tra. Da bi mo gle sve to da ostva re,

leb de li ce ima ju ja ke po gon ske ma {i ne ko je

raz vi ja ju br zi nu ve }u od 60 ~vo ro va.

Vi so ko tem pe ra tur ske ga sne tur bi ne

na la ze se u tru pu bro da. One po kre }u pro -

pe le re za po di za we (ho ver craft efect – leb de -

we nad po vr {i nom), ali i za upra vqa we

leb de li com u vo ̀ wi. ^e ti ri pro pe le ra,

15. jul 2008.50

Od mah po uspe {nom

pro jek to va wu lo va~ kog

avi o na S-49A i pre da ji

do ku men ta ci je za iz ra du

pro to ti pa i se ri je,

Kon struk tor ska gru pa br. 1

Ge ne ral ne di rek ci je

va zdu ho plov ne in du stri je

do bi la je za da tak da

raz vi je vi {e pro je ka ta

lo va~ kih avi o na. Bi lo je to

nu ̀ no jer ni su ima li

re zer vnih ko li ~i na mo to ra

VK-105PF2, na o ru ̀ a wa i

opre me za ve }u se ri ju.

Avi on S-49C vi nuo se

23. av gu sta 1952. na pr vi

prob ni let. To kom svo je

isto ri je, pra }e ne broj nim

ne do sta ci ma, pre prav ka ma,

is pi ti va wi ma i

mo di fi ka ci ja ma, ne ki ma je

bio mu ka, ali i odli~na

{kola za savladavawe

leta~kih ve{tina.

va klip nih mo to ra sna ge iz me |u 1.500 i

2.000 KS (sa vo de nim i sa va zdu {nim hla |e -

wem), te no {e wa naj ra zno vr sni jeg na o ru ̀ a -

wa i opre me.

Na tim za da ci ma ra |e no je do kra ja

1949. go di ne, ka da je u GDVI na lo ̀ e no da se

ob u sta ve da qi ra do vi i po~ ne sa kon stru i -

sa wem me tal nog lo va~ kog avi o na S-49C sa

mo to rom H. S. 12Z-17 (ko ji su u me |u vre me nu

Fran cu zi pri hva ti li da is po ru ~e). Zah te vom

za no {e we i bom bar der skog na o ru ̀ a wa avi -

on je kla si fi ko van kao lo vac bom bar der!

I po red ta ko de fi ni sa nih uslo va, po

na lo gu GDVI, pa ra lel no je raz ra |i va na i

va ri jan ta S-49 sa mo to rom DB-605D. Raz -

log je ve }a ko li ~i na (134 ko ma da) tih re zer -

vnih mo to ra, do bi je nih od Bu gar ske za jed no

sa avi o ni ma me ser{ mit Bf-109G, ko ji su se

na la zi li na sto ko vi ma JRV. Ka sni je su ob u -

sta vqe ni i ti ra do vi jer se po ka za lo da bi

avi on bio isu vi {e te ̀ ak i da ne bi mo gla

bi ti pri me we na ve} usvo je na ae ro di na mi~ ka

kon cep ci ja. Mo ra lo bi se po no vo pri be }i

kon cep ci ji avi o na S-50. To bi ja ko pro du ̀ i -

lo ro ko ve iz ra de pa je, ok to bra 1950. go di -

ne, de fi ni tiv no od lu ~e no da se ra di sa mo na

kon stru i sa wu avi o na S-49C. Pro jek to va we

i iz ra da staj nog tra pa ti pa SS-3 za bu du }i

S-49C po ve re na je kon struk tor skom ti mu in -

`e we ra Sto ja na Sta ni sa vqe vi }a, a pro iz -

vod wa „Pr voj pe to qet ki“ iz Tr ste ni ka.

Mno go broj ni pro ble mi skop ~a ni sa iz -

Posledwi

doma}i lovac

A V I O N I K A R U S S – 4 9 C

Kon struk tor ska gru pa br. 1 Kon struk -

tor skog bi roa Ge ne ral ne di rek ci je va -

zdu ho plov ne in du stri je (GDVI), ko ju su

pred vo di li in`. Ko sta Siv ~ev, pot pu -

kov nik in`. Sve to zar Po po vi}, ma jor

in`. Slo bo dan Zr ni}, do bi la je 22. de cem -

bra 1948. za da tak da kon stru i {e no vi lo -

va~ ki avi on me tal ne kon struk ci je sa mo to -

rom Hi spa no Su i za 12Z-17. Tre ba lo je da to

bu de vr hun ski avi on u ka te go ri ji klip nih lo -

va ca po go we nih li nij skim mo to rom sna ge do

1.800 KS. Idej ni pro je kat, obe le ̀ en kao S-

50, pre dat je u ju nu 1949. go di ne GDVI-u i

Ko man di ju go slo ven skog rat nog va zdu ho plov -

stva (Ko man di JRV) na raz ma tra we. U me |u -

vre me nu je ru ko vod stvo va zdu ho plov ne in du -

stri je, uz sa gla snost Ko man de JRV, po ku {a -

va lo da, pre ko do ba vqa ~a u ino stran stvu,

obez be di ade kva tan tip mo to ra u do voq noj

ko li ~i ni za no vi avi on.

Zbog pro ble ma oko na bav ke mo to ra

Va zdu ho plov ni sa vet do neo je od lu ku da se

pre ki ne rad na pro jek to va wu no vog avi o na

S-50 i pri stu pi kon stru i sa wu me tal nih mo -

di fi ka ci ja S-49. Pre ma si tu a ci ji ko ja se iz

da na u dan me wa la kon struk to ri su ra di li

na idej nim pro jek ti ma avi o na u sle de }im va -

ri jan ta ma: S-49B (sa mo to rom DB-605A), S-

49C (sa mo to rom Hi spa no Su i za H. S. 12Z-17),

S-49D (sa mo to rom Al li son) i S-49E (sa mo -

to rom Rolls Royce Mer lin). Sem to ga, iz ra |en

je i idej ni pro je kat sa pret pro jek tom avi o na

S-51, ko ji je omo gu }a vao pri me nu svih ti po -

pred po lo ̀ a ja cen tra te`i{ta (kod S-49C

du ̀ i za 546 mm u od no su na S-49A), i pre~ -

ni ka eli se {ovije (Cha u vi e re) ti pa 10.118,

ko ja je za 200 mm ve }a od pre~ ni ka eli se

VI[-61P na S-49A. Sve je to mo glo da do -

ve de do ne po voq nih ka rak te ri sti ka avi o na,

po seb no u ma ne vri ma va |e wa iz ob ru {a va -

wa pri ma wim br zi na ma. Kao jed na od me ra

za pre va zi la ̀ e we pro ble ma pre po ru ~e no je

po ve }a we rep nih po vr {i na na S-49C.

Serijska proizvodwa

Va ̀ an uslov da se i u pro iz vod wi bu -

du }ih va zdu ho plov nih kon struk ci ja mo ̀ e ra -

~u na ti na sop stve ne sna ge u~i wen je ve li kim

ko ra kom u razvoju me tal nih kon struk ci ja

avi o na. Je di no je za dr ̀ a na dr ve na kon -

struk ci ja rep nog de la (ho ri zon tal nog i ver -

ti kal nog sta bi li za to ra), raz ra |e na jo{

pri li kom se rij ske pro iz vod we S-49A. U iz -

ra du kom po nen ti za S-49C ukqu ~i la se i no -

vo po dig nu ta fa bri ka „So ko“ iz Mo sta ra ~i -

ji je pr vi pro iz vod ni za da tak u 1951. go di ni

upra vo bi la iz ra da 40 gar ni tu ra se di {ta,

40 pa ri kri la ca i 10 gar ni tu ra ben zin skih

re zer vo a ra za se rij ske S-49C.

„Ika rus“ je do kra ja 1952. go di ne Ju go -

slo ven skom rat nom va zdu ho plov stvu is po ru -

~io jo{ ~e ti ri avi o na S-49C (2354-2357)

ko ji su bi li na me we ni za opre ma we 116. pu -

to va we per for man si i let nih oso bi na). Za

is pi ti va wa u le tu na ae ro dro mu u Ba taj ni -

ci, ko ja su iz vo |e na do 1. ok to bra 1953, ko -

ri {}e na su uz pro to tip i sle de }a dva pro -

iz ve de na pri mer ka (2352 i 2353).

Iz me re ne su sve per for man se avi o na

i ka rak te ri sti ke po na {a wa u ra znim re ̀ i -

mi ma le ta. Pri tim is pi ti va wi ma ostva re -

ne su mak si mal na br zi na od 628 km/~ na

7.000 m i naj ve }a br zi na po ni ra wa od 742

km/~. Prak ti~ ni i te o rij ski vr hu nac le ta ni -

su od re |e ni usled ne pra vil nog ra da mo to ra

na vi si na ma iz nad 8.000 m. Naj ma wi ra di -

jus za o kre ta, pri in stru men tal noj br zi ni

360 km/~ i na gi bu od 73 ste pe ni, avi on je iz -

vo dio za 19,8 se kun di i iz no sio je 350 me -

ta ra. Is pi ti va wem po na {a wa u ko vi tu usta -

no vqe no je da je S-49C po ne kad sklon sa mo -

voq nom ula sku u de sni ko vit.

Jo{ ra ni je, pri li kom pri pre me za pr -

vi let, uo ~e ni su pro ble mi sta ti~ ke sta bil -

no sti avi o na. Ra di pre va zi la ̀ e wa pro ble -

ma ko ji su se mo gli ja vi ti pri li kom pr vog le -

ta i to kom da qih is pi ti va wa ura |e na je ana -

li za svih bit nih pa ra me ta ra ko je uti ~u na tu

sta bil nost upo re |e wem se rij skog S-49A i

pro to ti pa S-49C. Glav ne ge o me trij ske ka -

rak te ri sti ke rep nih de lo va avi o na iste su

na oba ti pa, dok se avi o ni bit no raz li ku ju u

du ̀ i ni tru pa, po seb no onog de la ko ji je is -

me na ma, zbog ne mo gu} no sti na bav ke i ko ri -

{}e wa pred vi |e ne opre me i na o ru ̀ a wa,

iza zva li su za sto je u raz ra di pro jek ta i sa -

moj iz ra di avi o na. Pr vo bit no pred vi |e na

upo tre ba mo tor-to pa H. S. 404 od 20 mm za -

me we na je od lu kom o upo tre bi tro fej nog to -

pa MG 151, ne ma~ ke pro iz vod we sa sto ko va

JRV, ko ji do ta da ni su ugra |i va ni u mo to re

ti pa H. S. Ta ko |e su, ume sto sin hro ni zo va -

nih mi tra qe za UBS, pred vi |e ni za ugrad wu

mi tra qe zi Colt Brow ning M.2 ka li bra 12,7

mm, a na me sto pr vo bit no pred vi |e ne ni -

{an ske spra ve usvo je na je spra va ti pa M.k.2

L. Iza bra ni su i fo to ki no mi tra qez G-45 i

fo to ka me ra K-24.

U pro jek to va wu S-49C ukup no je u~e -

stvo va lo vi {e od 50 in ̀ e we ra i teh ni ~a ra,

sa vi {e od 190.000 rad nih ~a so va.

Ispitivawa prototipa

Pr vi pro to tip S-49C (voj no e vi den cij -

ski broj 2351) na pra vqen je u „Ika ru su“ do

le ta 1952. go di ne. @eqa ta da {we vla sti da

do ka ̀ e vi tal nost i rad ne uspe he na {e in du -

stri je, po seb no u uslo vi ma izo la ci je ko ju su

tr pe li od ze ma qa In for mbi roa, po ka za na

je na ve li koj iz lo ̀ bi do ma }e va zdu ho plov ne

in du stri je, odr ̀ a noj u Be o gra du od 17. do

27. ju na iste go di ne na pro sto ru do weg Ka -

le meg da na. Iz me |u osta lih, na pa vi qo nu

„Ika ru sa“ pri ka zan je i tek za vr {e ni pr vi

pro to tip S-49C! Po za vr {et ku iz lo ̀ be

avi on je vra }en na kom ple ti ra we i po tom

upu }en na fa bri~ ka kvan ti ta tiv na is pi ti -

va wa (me re wa ge o me tri ja, ma sa i cen tra ̀ e),

ko ja su oba vqe na 20. av gu sta.

Na pr vi prob ni let vi nuo se 23. av gu -

sta 1952. go di ne. Za ko man da ma pro to ti pa

bio je prob ni pi lot Va zdu ho plov no opit nog

cen tra (VOC) ka pe tan Vla di mir Vo do pi vec.

Fa bri~ ka is pi ti va wa u le tu (pr vi let, do te -

ri va we avi o na i opre me u is prav no sta we i

pri pre ma za da qa is pi ti va wa) ra |e na su od

23. av gu sta do 16. ok to bra 1952, ka da je

avi on pre dat VOC-u na da qa pro ve re (opi -

To kom stal nih na po ra da se sa ~u va

po tre ban ni vo bor be ne upo tre bqi vo sti

S-49C, iz ve de na su mno go broj na usa vr -

{a va wa i mo di fi ka ci je. Go di ne 1956,

kon stru i sa na je i is pi ta na ver zi ja avi -

o na sa {est pod ve snih ta ~a ka sa no sa ~i -

ma za dve bom be od po 50 kg i ~e ti ri no -

sa ~a ra ke ta RO-82 za ra ket na zr na RS-

82. Ra di po ve }a wa au to no mi je le ta is -

pi ta na je i va ri jan ta sa dva do pun ska re -

zer vo a ra, is pod kra je va kri la, od po

125 li ta ra. Is pi ti va wa u VOC-u, to kom

1955, pre ki nu ta su zbog uo ~e nih ne do -

sta ta ka, a za vr {e na su tek 1959, prak -

ti~ no na kra ju ka ri je re S-49C.

Usavr{avawa

ka iz Sko pqa. U 1953. go di ni pro iz ve de no je

sle de }ih 60 se rij skih S-49C. U „So ko“ je

1953. go di ne iz „Ika ru sa“ pre ne ta ce lo kup -

na pro iz vod wa kri la za S-49C, a plan „So -

ko la“ za 1954. pred vi |ao je iz ra du 52 ko ma -

da kri la, 39 ko ma da kri la ca, 60 ko ma da

e{an ̀ e ra (iz me wi va ~a to plo te mo tor nog

uqa) i 50 me tal nih re po va.

Avi on S-49C je i da qe fi na li zo van u

ze mun skom „Ika ru su“, ta ko da je Ju go slo ven -

skom rat nom za zdu ho plov stvu 1954. is po ru -

~e no 25 no vo pro i zve de nih le te li ca. Fa bri -

ka ci ja po sled we se ri je od 20 avi o na te kla je

sa mno go pro ble ma: pro iz vod wa pr ve par ti -

je od 10 avi o na (od bro ja 2443 do bro ja

2452) kre nu la je jo{ po ~et kom de cem bra

1954, ali je pre ki nu ta sre di nom apri la

1955. ka da po ~i we iz ra da dru gih 10 avi o na

po sled we se ri je (od bro ja 2453 do bro ja

2462) ~i ja je pro iz vod wa ta ko |e pre ki nu ta

po ~et kom de cem bra 1955. go di ne. Mo di fi -

ka ci je u kon struk ci ji i opre mi S-49C, ko je

su u me |u vre me nu usvo je ne, uslo vi le su du ge

pre ki de u pro iz vod wi te po sled we se ri je.

Tih 20 avi o na je kom ple ti ra no i is po ru ~e no

tek u av gu stu 1956. go di ne! Pre da jom posled-

weg 112. avi o na S-49C, iz ra |e nog u „Ika -

ru su“, za vr {e na je se rij ska pro iz vod wa.

Opremawe

Pri sti za wem 1952. go di ne ve }e ko li -

~i ne klip nih bor be nih avi o na mo ski to i F-

47D, tanderbolt, pu tem po mo }i sa za pa da,

omo gu }e na je za me na za sta re le teh ni ke u

bor be nim je di ni ca ma, we no ras ho do va we,

a de li mi~ no i upu }i va we u je di ni ce ko je ne -

po sred no ni su bi le na me we ne za bor be nu

upo tre bu. U skla du sa ti me iz me wen je i

plan opre ma wa ope ra tiv nih je di ni ca avi o -

ni ma S-49C.

Pr ve je di ni ce od re |e ne za opre ma we

no vim do ma }im avi o ni ma bi li su 116. lo -

va~ ki puk, ba zi ran na kraj wem ju gu ze mqe u

Sko pqu (iz sa sta va 39. di vi zi je) i 185. puk,

ba zi ran na kraj wem se ve ro za pa du ze mqe u

Qu bqa ni (iz sa sta va Vi {e va zdu ho plov ne

ofi cir ske {ko le – VVO[). Jo{ pre is po -

ru ke pr vih avi o na odr ̀ an je te o rij ski kurs,

ko ji je tra jao me sec i po da na za oda bra ni

teh ni~ ki (po ~e ti ri teh ni~ ka ofi ci ra i 20

pod o fi ci ra ra znih spe ci jal no sti) i le ta~ ki

sa stav (po pet le ta ~a), a wih su pred vo di li

ko man dant i in ̀ e wer iz oba pu ka. Na kon to -

ga je sre di nom no vem bra 1952. ot po ~e la

prak ti~ na obu ka u le te wu i odr ̀ a va wu avi -

o na na ae ro dro mu u Ba taj ni ci. Usled lo {ih

me te o ro lo {kih uslo va obu ka je tra ja la do

po lo vi ne ja nu a ra 1953. go di ne.

Po pre da ji pr ve se ri je S-49C „Ika -

rus“ je iz ra dio i je dan kom ple tan avi on u~i -

lo ko ji je slu ̀ io za obu ku teh ni~ kog sa sta va

u Raj lov cu. Upo re do sa iz ra dom ma ke te za -

vr {e na je i po kret na u~i o ni ca za S-49C

snab de ve na svim pre se ci ma, cr te ̀ i ma i {e -

ma ma.

Na ju`nim granicama

Pr va gru pa od {est avi o na S-49C

pre le te la je iz Ba taj ni ce za Sko pqe 14.

apri la 1953. go di ne. Te o rij ska obu ka u 116.

pu ku ot po ~e la je je 5. ma ja i tra ja la je tri

ne de qe, a prak ti~ na je za po ~e la od mah 25.

ma ja i tra ja la je do kra ja ju na. Na taj na ~in

za vr {e na je pre o bu ka svih pi lo ta 116. pu ka

i omo gu }en je pre la zak na bor be nu obu ku. Od

ta da je na me na pu ka bi la {kol ska, to jest

slu ̀ io je za bor be nu pre o bu ku mla dih ofi -

ci ra pi lo ta ko ji do la ze po sle za vr {et ka

{ko lo va wa iz [ko le ak tiv nih ofi ci ra avi -

ja ci je ([A OA), od no sno Le ta~ kog {kol skog

cen tra (L[C).

Tre }eg de cem bra 1953. u je di ni cu do -

la zi 45 mla dih pi lo ta, tek za vr {e ne VII kla -

se [A OA, i od mah pre la ze na pre o bu ku na

S-49C. Do kra ja 1953. puk je od „Ika ru sa“

pri mio ukup no 26 no vih avi o na S-49C. Ia -

ko je 27. mar ta 1954. iz te fa bri ke sti glo

jo{ 10 no vih avi o na (a do kra ja go di ne ukup -

no 16) pre o bu ku je do 1. ju la za vr {i lo sa mo

22 no vih pi lo ta. Osta li je ni su za vr {i li u

pred vi |e nom ro ku zbog ne do voq nog bro ja is -

prav nih avi o na. Pre ma broj nom sta wu od 1.

ju la puk je imao 39 S- 49C od ~e ga 16 is -

prav nih a 23 ne is prav na. Broj ne is prav nih

avi o na 16. ju la po peo se na 28! Ta ko ve li ka

ne is prav nost bi la je zbog ma sov ne po ja ve za -

zo ra na staj nim tra po vi ma, usled lo {eg kva -

li te ta ma te ri ja la i sla be iz ra de staj nih

tra po va.

Pr va ka ta stro fa na S-49C u pu ku de -

si la se 26. ju la 1954. ka da je pri li kom le ta

pi lot pra ti lac u pa ru, usled di ma u ka bi ni,

na sle ta wu uda rio u ze mqu. Broj no sta we

avi o na sma wi va lo se i pre da jom avi o na

dru gim je di ni ca ma: ~e ti ri S-49C pre da to je

18. ok to bra za po pu nu 185. pu ka. Na kra ju

go di ne u 116. pu ku bi lo je ukup no 36 avi o na

S-49C – 22 is prav na a 14 ne is prav nih.

Broj tih avi o na se u 116. pu ku i da qe

sma wi vao: na re |e wem Ko man de JRV kra jem

1956, de vet le te li ca pre da to je 32. di vi zi ji

u Za gre bu za po tre be pre na o ru ̀ a wa 88. pu -

ka te di vi zi je.

Tri de se tog apri la 1957. do go di lo se

pri nud no sle ta we jed nog S-49C na bu gar sku

te ri to ri ju. Pi lot 116. pu ka ka pe tan Mi lan

Co li} imao je za da tak pre let iz Ba taj ni ce na

ma ti~ ni ae ro drom Skop ski Pe tro vac, sa us -

put nim sle ta wem na ae ro drom Ni{. Pi lot je

po po le ta wu iz Ni {a iz gu bio ori jen ta ci ju i

u{ao na bu gar sku te ri to ri ju gde su ga pre -

sre li avi o ni MiG-15 i pri nu di li na sle ta -

we na ae ro drom Plov div.

Kra jem 1957. i to kom pr vih me se ci

1958. dra sti~ no su se is po qi li pro ble mi

sa mo to ri ma H. S. 12Z-17 i is prav nost avi -

o na S-49C u 116. pu ku pa la je u jed nom tre -

nut ku na ~ak 39 od sto.

Izazovi

sa severozapada

U sa sta vu VVO[ bio je 185. me {o vi ti

puk, opre mqen sa tri eska dri le bor be nih

avi o na: Pe-2, Il-2 i Jak-3. Puk je bio na -

me wen za usa vr {a va we sa sta va JRV na {ko -

lo va wu u VVO[, pred vi |e nog za ko mand ne

du ̀ no sti. To kom 1952. od lu ~e no je da se

pre na o ru ̀ a na lo va~ ke ma {i ne, i to jed na

eska dri la na so vjet ske Jak-3 i Jak-9P (ko ji

su po vu ~e ni iz bor be nih je di ni ca pr ve li ni -

je), a dru ga na no ve do ma }e S-49C, pri sti -

gle u puk pro le }a 1953. go di ne.

Slu {a o ci 5. klase VVO[ do bi li su je -

din stve nu pri li ku da svo ja te o rij ska zna wa

i ve {ti nu u le te wu i upo tre bi bor be ne avi -

ja ci je pro ve re u prak si, u~e {}em na ve li -

kom je se wem ma ne vru Pete vojne

oblasti1953. go di ne.

No vi iza zo vi za pri pad ni ke 185. pu ka

zbi li su se ne po sred no po za vr {et ku ma ne -

vra, iz bi ja wem tzv. „Tr {}an ske kri ze”. Pot -

pu no neo ~e ki va no 185. puk u Qu bqa ni po -

stao je pr vih da na ok to bra naj i stu re ni ja

sna ga JRV na po ten ci jal no rat nom pod ru~ ju.

Zbog no vo na sta le si tu a ci je puk je pre pot ~i -

wen 32. di vi zi ji i tih da na pa tro li ra li su

i iz vi |a li u gra ni~ nom pod ru~ ju. Usled ve li -

ke kon cen tra ci je je di ni ca od lu ~e no je da se

ne ke iz me ste. U Pu lu je iz Qu bqa ne pre se -

qe na VVO[, a sa wom, to kom no vem bra

1953. go di ne, i 185. puk. Taj puk je na no voj

lo ka ci ji ukqu ~en u si stem obu ke u L[C (ko ji

je na stao spa ja wem [A OA i Pi lot ske pod o -

fi cir ske {ko le – PP[). Do kra ja 1953. go -

di ne pri mi li su iz „Ika ru sa” ukup no 30 avi -

o na S-49C, a to kom sle de }e go di ne jo{ 14

no vo pro i zve de nih i ~e ti ri iz 116. pu ka.

Go di ne 1954, Pr va kla sa PP[ na la -

zi la se u 185. pu ku na obu ci. U~e ni ci pi lo -

To kom 1955. go di ne pred u ze }e „Ika rus“

iz ra di lo je pro to tip me tal nog re pa i za vr -

{i lo sta ti~ ka is pi ti va wa. No vi rep za S-

49C broj 2422 mon ti rao je teh ni~ ki sa stav

VOC-a na ae ro dro mu u Ba taj ni ci. Kra jem go -

di ne avi on je upu }en u „Ika rus“ na ugrad wu

po boq {a wa (le| nog pe ra ja), a ura |e ne su i

ne ke dru ge mo di fi ka ci je na in sta la ci ji i

kon struk ci ji avi o na. Po ~et kom 1956. po no vo

je pre ba ~en u VOC gde su 28. fe bru a ra iz -

me ri li te ̀ i nu i cen tra ̀ u. Usta no vqe no je da

te ̀ i na sa no vim re pom, no vom ra dio-sta ni -

com AN/ARC-3 i aku mu la to rom 12A-30 iz -

no si 3.446 kg, od no sno 22,5 kg vi {e od ra ni -

je te ̀ i ne avi o na, opre mqe nog ra dio-sta ni -

com RU-16 i aku mu la to rom 12A-10, dok je sa -

ma te ̀ i na no ve kon struk ci je me tal nih rep nih

po vr {i na bi la prak ti~ no ista kao i pret -

hod ne dr ve ne.

Novi rep za stara krila

ti, bu du }i pod o fi ci ri ima li su pro ble me u

sa vla da va wu S-49C i u to ku obu ke do go di lo

se 11 ude sa (dve ka ta stro fe).

Po za vr {et ku le ta~ ke obu ke pi lo ta

pod o fi ci ra u pro gram bor be ne obu ke u

185. pu ku od 1. ok to bra 1954. ukqu ~e ni su i

pi tom ci VI II kla se ofi ci ra pi lo ta. Ka da su

do {li na sta jan ku ugle da li su, po se }a wu

sa vre me ni ka, niz S-49C bez eli sa ili sa

is kri vqe nim kra ko vi ma! Oni su, me |u tim, u

le te wu na S-49C ima li vi {e sre }e od pret -

hod ni ka, pa i ma we ne zgo da. Do kra ja obu ke,

ko ja je tra ja la do sre di ne apri la 1955, za -

be le ̀ e no je se dam ude sa, sre }om, ni je dan

sa te ̀ im po sle di ca ma.

Problemi

Is ku stva iz eks plo a ta ci je i po ja va ra -

znih ot ka za usled ne za do vo qa va ju }ih kon -

struk tiv nih re {e wa uslo vi li su mno go broj ne

mo di fi ka ci je. Sa mo u pr ve dve go di ne upo -

tre be, do 1. de cem bra 1954. go di ne, Va zdu -

ho plov no-teh ni~ kim na re |e wi ma (VTN-a)

pro pi sa ne su 52 pro me ne s ci qem po boq -

{a wa kon struk ci je i mo to ra, a do kra ja eks -

plo a ta ci je taj broj se po peo na vi {e od 120!

Ne ki od pro ble ma da ti ra ju jo{ od vre -

me na is pi ti va wa pro to ti pa, iz ne tih na za -

jed ni~ koj kon fe ren ci ji 4. de cem bra 1952, a

ko ji jo{ ni su bi li re {e ni. Ne ki dru gi pro -

ble mi po ja vi li su se to kom eks plo a ta ci je i

zah te va li su, zbog bez bed no sti le te wa, hit -

no re {a va we.

Bit na za mer ka od no si la se i na ne u -

rav no te ̀ e nost po tro {a ~a i iz vo ra elek -

tri~ ne ener gi je na S-49. Pri ra du avi on skog

mo to ra na ma lom ga su (npr. pri li kom vo ̀ e wa

po ze mqi) do la zi je do ubr za nog ne nor mal -

nog pra ̀ we wa aku mu la to ra. U uslo vi ma

{ko lo va wa pi lo ta (kao u 185. pu ku), gde ima

mno go vo ̀ e wa po ze mqi, pi lot pi to mac je

stal no na pri je mu, te se aku mu la tor br zo

pra zni. Sa mo to kom jed nog le ta~ kog da na –

22. sep tem bra 1954. go di ne – na 11 avi o na

S-49C u 185. pu ku je zbog to ga pro me we no 40

aku mu la to ra!

To kom eks plo a ta ci je ma ni fe sto va li su

se i pro ble mi sta ti~ ke sta bil no sti ko ji su

na ve de ni pri li kom ana li ze ae ro di na mi~ kih

ka rak te ri sti ka pro to ti pa: avi on je mo rao da

sle }e stro go na dve ta~ ke jer je ina ~e imao

ja ku ten den ci ju skre ta wa u de sno, a vu kao je

ude sno i kod po le ta wa. Imao je ten den ci ju

pa da wa u pqo {ti mi~ ni ko vit uz te {ko va |e -

we iz we ga, a bio je i ne sta bi lan pri li kom

iz vo |e wa evo lu ci ja na ma lim vi si na ma. Sve

te oso bi ne kod mla dih pi lo ta stva ra le su ne -

si gur nost. Ne u jed na ~en rad si ste ma ko ~e wa

(na ne kim avi o ni ma tre ba ja ~i, a na dru gi ma

sla bi ji pri ti sak na ko~ ni ce) pro u zro ko vao

je, u mno gim slu ~a je vi ma, lo {u pro ce nu pi lo -

ta pri li kom ko ~e wa pa je do la zi lo do „po -

sta vqa we avi o na na nos“.

Naj zna ~aj ni ja me ra na ot kla wa wu pro -

ble ma bi la je iz ra da i ugrad wa pot pu no no -

vog me tal nog re pa uve }a nih di men zi ja sa

le| nim pe ra jem (dor sal fin), ugrad wa no ve

ra dio sta ni ce AN/ARC-3 i aku mu la to ra

12A-30. No vi rep je ta ko |e pro jek to va la

Kon struk tor ska gru pa 1. Ae ro di na mi~ ke

pro ra ~u ne iz ra dio je in ̀ e wer Mi lo{ Ili},

sta ti~ ke in`. Mi ha i li di, a kon struk ci ju je

dao teh. Ni ko la Di mi tri je vi}.

Se rij ska pro iz vod wa me tal nih re po -

va po ve re na je pred u ze }u „So ko“. Ti de lo -

vi su to kom 1956. upu }e ni iz te

fa bri ke na ugrad wu na avi o ne

S-49C u Zavod za opravku

aviona br.167. (ZOA 167) na

ae ro dro mu Pe tro vac, kraj Sko -

pqa za 116. puk, i ZOA 154 na

ae ro dro mu Ve li ka Go ri ca za 32.

di vi zi ju. Pre ma se }a wi ma sa vre me ni ka,

sve ta ko pre pra vqe ne avi o ne u Za gre bu je

u va zdu hu pro ve ra vao prob ni pi lot VOC-

a Jo sip Zu bek.

Divizija esova

Ve li ka kon cen tra ci ja avi o na S-49C

u 185. pu ku i do vo qan broj ob u ~e nih pi lo -

ta bi li su pred u slov za for mi ra we pot pu -

no no vog 40. lo va~ kog pu ka u ma ju 1955. go -

di ne. Osim ru ko vo de }eg i teh ni~ kog sa sta va

ce lo ku pan stroj pi lo ta, wih oko 40, sa ~i -

wa va li su mla di pot po ru~ ni ci iz VI II kla -

se! Za for mi ra we pu ka iz dvo je na su 32

avi o na S-49C iz 185. pu ka. U Pu li je puk

ostao sve do 10. ok to bra ka da pre ba zi ra

na ae ro drom Ple so kod Zagreba, u sa stav

32. va zdu ho plov ne di vi zi je.

Iz Tre na ̀ ne eska dri le (TE) 32. di vi -

zi je wi ma se pri kqu ~u je ne ko li ko pi lo ta

pod o fi ci ra iz Pr ve kla se PP[ ko ji su u

Pu li, pre wih, za vr {i li obu ku na S-49C.

Ne ko li ko avi o na S-49C puk od va ja za tu

eska dri lu, a ot po ~i we i pre o bu ka 109. pu ka

na S-49C. Zbog ra do va na ae ro dro mu Ple -

so, to kom 1956. go di ne 40. puk (za jed no sa

109. pu kom) lo go ru je tri me se ca na ae ro -

dro mu u Som bo ru. Za vre me tog lo go ro va wa,

25. juna, pi lot vod nik Dragi{a Iva no vi} (iz

Pr ve kla se PP[), pri li kom le ta u zo ni, za -

lu tao je i sle teo na ae ro drom Ka loc sa u Ma -

|ar skoj, mi sle }i da sle }e na som bor ski. Iz

Ma |ar ske je pri ja teq ski is pra }en u Ju go sla -

vi ju, avi on je na pu wen go ri vom, a pi lot je ~ak

i po ~a {}en le ta~ kim do ru~ kom!

Pla no vi opre ma wa 88. pu ka 32. di vi -

zi je, do ta da na mo ski to Mk. VI i 38, me wa li

su se iz da na u dan. Teh ni~ ki i le ta~ ki sa -

stav pu ka to kom dru ge po lo vi ne 1956. imao

je pre o bu ku na F-84G, ali ni je pri mqe na

mla zna teh ni ka za we go vo pre na o ru ̀ a we pa

se na sta vi lo sa le te wem na mo ski tu. Iz ne -

na |e we je bi la pro me na na red be ko jom je puk

kra jem 1956. od re |en za pre o bu ku na S-

49C. Is po ru kom po sled wih 20 pro iz ve de -

nih S-49C iz „Ika ru sa” av gu sta 1956. i

pre ra spo re |i va wem avi o na iz 40, 109. i

116. pu ka, stvo re ni su uslo vi da ce la 32.

di vi zi ja i sva tri we na pu ka (40, 88. i 109)

kom plet no bu du opre mqe ni sa S-49C.

Re or ga ni za ci jom JRV po pla nu „Dr var”

iz ju la 1959. pred vi |e no je iz ba ci va we

klip ne bor be ne teh ni ke, a sa mim tim i sma -

we we bro ja je di ni ca. U 32. di vi zi ji ras for -

mi ran je 40. puk, a 88. i 109. ot po ~e li su sa

pre na o ru ̀ a wem na F-84G. Ta ko |e, jo{ ne ko

vre me po sto jao je 116. puk sa svo jim S-49C,

sve dok ni je ras for mi ran 26. no vem bra

1960, na re |e wem KRV. We go vih pre o sta lih

26 S-49C pre da to je 165. va zdu ho plov noj

ba zi i ras ho do va no. Je dan pri me rak (2400)

sa ~u van je do da na {wih da na i iz lo ̀ en je u

Mu ze ju va zdu ho plov stva u Be o gra du.

Mi lan MI CEV SKI

na me na: lo vac bom bar der za dnev na

dej stva

tip i sna ga mo to ra:

Hi spa no Su i za 12Z-17 od 1.500 KS

na po le ta wu

eli sa: Cha u vi e re tip 10.385 tro kra ka,

pre~ ni ka 3,20 m pro men qi vog ko ra ka

ma se avi o na:

– pra zan opre mqen 2.883 kg

– mak si mal na po let na 3.568 kg

per for man se:

– mak si mal na br zi na 628 km/h na 7.000 m

– br zi na pe wa wa 15,2 m/s

– prak ti~ ni vr hu nac le ta 10.000 m

– do let 690 km

na o ru ̀ a we:

– je dan top MG-151od 20 mm sa 100 gra na -

– dva mi tra qe za Colt Brow ning od 12,7

mm sa po 140 me ta ka

– dve bom be od po 50 kg ili 2 ra ket na

zr na od 82 mm

di men zi je:

– raz mah kri la 10,30 m

– ukup na du ̀ i na 9,06 m

– vi si na u li ni ji le ta 3,45 m

– po vr {i na kri la 16,64 m

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE SERIJSKIH AVIONA

pomorski rekorderi - ministry of defence odbrana arsenal 19.pdf · ci ja la ca jer im ta {i na omo...

Documents

rtvlukavac.ba...na osnovu odluke upravnog odbora o prodaji...

finansijski izvještaj za 2016. godinu ju centar za djecu i...

voj ni ci os ta ju pet -...

návod na ovládání poslucháren bf ju

ju ju panther (1921)

pro uchazeče o studium na zsf ju

grafiČki rekorderi - melco buda doo despotovac serija...

malÉ veĽkÉ · 2017-01-26 · keď je spoluhláska v na...

poezijata na ante popovski · staroslovenski jazik, so...

bryologie na bf ju

sustav radnih naloga - ieee.hr1].pdfprihvatiti zahtjevnicu i...

ju alhiqui ju atsꞌoknunicalh ju israelitanin · pdf file11...

3. dan karijera na foi-ju - str. 3

metodické pokyny na spracovanie bakalárskej práce ·...

s a d r z a j - svetlostistine.org · spise ljudi...

ju gazi husrev-begova medresa u sarajevu - p r a v i l a ju...

pro bakalářské a magisterské obory pf, zf a zsf na ju

na rae ju pgy-3 august 28, 2013

vítáme vás na přf ju - jcu.czvítáme vás na přf ju...

aktuelno aktuelno privredni trendovi · ju komore 78,3%) u...