mso-resursi (3)-2015

RESURSI SPORTSKIH ORGANIZACIJA

Prof. dr Milan Nešić

Etimološko značenje pojma

fr. *ressource* - pomoćno sredstvo, izvor pomoći, privredni izvor iz koga se dobavljaju sirovne, ... (prema M.Vujakliji)

Ljudski resurs (human resources) – došao u naš jezički obuhvat iz zapadnih biznis sistema i ekonomije

POJAM RESURSA U SPORTU

Svi materijalni uslovi koji obezbeđuju (ali i ograničavaju) realizaciju osnovnog trenažno-

takmičarskog procesa u sportskom sistemu.

“Prosec proizvodnje” u sportu se prvenstveno

odnosi na stvaranje i razvoj sportskog potencijala (SPORTISTA) i oni su najdirektniji

protagonisti stvaranja ‚‚sportskog proizvoda‚‚ -

SPORTSKOG REZULTATA.

Faktori sportskog “proizvodnog ciklusa”

Faktor 1. Faktor 2.

LJUDSKI RESURSI POMOĆNA SREDSTVA

(fizički resursi)

SPORTSKI SISTEM

(proizvodnja sportskog potencijala)

NIVOI SPORTSKOG SISTEMA

Nivo 1.- SPORTSKA SUPSTANCA

(takmičarski potencijal)

trening

SPORTSKI

REZULTAT

takmiĉenjeNivo 2. - RESURSI

VRSTE RESURSA U SPORTU

FUNKCIONALNI RESURSI

- LJUDSKI POTENCIJAL

- FIZIČKI RESURSI

- sa fiksnom namenom

- za jednokratno korišćenje

LOGISTIČKI (podržavajući) RESURSI

- NOVČANI RESURSI

- PODACI (informacije)

OPŠTE KARAKTERISTIKE RESURSA

TROŠENJE RESURSA

- Fizičko

- Funkcionalno

OBNAVLJANJE RESURSA

- Pozitivna stopa obnavljanja

- Negativna stopa obnavljanja

PRODUKTIVNOST RESURSA

FIZIČKO TROŠENJE RESURSA

Fizičko ili fiziološko trošenje resursa nastaje tokom same radne (proizvodne) aktivnosti. Ono se, u prvom redu, odnosi na potrošnju materije i energije te se smatra tekućom potrošnjom.

FUNKCIONALNO TROŠENJE RESURSA

Funkcionalno trošenje karakteristično je za trajne ‚‚proizvodne‚‚ ili potrošne resurse u koje spadaju: sportski objekti sa svojim instalacijama i sadržajima, sprave i rekviziti za obavljanje sportske aktivnosti, merni isntrumenti, lična oprema (kako sportista, tako i svih nivoa ljudskog potencijala u organizaciji), itd.Zahtevi koji se pred ovu kategoriju resursa

postavljaju je da se mora održavati stalni nivo njihove funkcionalnosti i upotrebljivosti, dok su u funkciji osnovne aktivnosti sportske organizacije.

Sve dok su u upotrebi moraju ostati neoštećeni i nepromenjenih funkcionalnih svojstava.

OBNAVLJANJE RESURSA

Zavisi od brzine i vrste njihovog trošenja.

Obnavljanje može biti realizovano primenom dve vrste stopa:

1. POZITIVNOM – kada menadžment organizacije blagovremeno popunjava resursnu bazu, bilo pojedinačnim ili kompletom resursa;

2. NEGATIVNOM – kada se ne reaguje blagovremenom akcijom obnavljanja resursa ili se ono zanemari, te se resursna baza sportske organizacije počne osipati ili smanjivati svoju funkcionalnost.

RESURSI KAO STRUKTURNI ELEMENTI SPORTSKE ORGANIZACIJE

• Sportska organizacija sastoji se od više podsistema ĉija opšta struktura treba da zadovoljava sledeće kriterijume:

svaki pojedinačni deo sportske organizacije utiče na celokupno delovanje organizacije,

delovanje strukturnih elemenata međusobno je zavisno i utiče na dejstvo celine organizacije,

bez obzira na mogućnost podele strukturnih delova na mikro celine, svaki od njih nema nezavistan uticaj na celovitost organizacije.

Menadžment sportske organizacije mora blagovremeno

obezbediti sve neophodne resurse za obavljanje svih aktivnosti. Pri tome treba imati u vidu nekoliko aspekata:

- efikasno i blagovremeno obezbeđivanje odgovarajućih

resursa shodno realnim potrebama organizacije,

- realnost obuhvata i strukture resursa,

- odgovarajuću zastupljenost nematerijalnih resursa,

- resurse i mehanizme koji su u funkciji pospešivanja

inovacije i znanja,

- razvoj i unapređenje specifičnih resursa (znanje,

tehnologija, itd.),

- povećanje kompetencija kadrovskog potencijala kroz

obuku, obrazovanje i samousavršavanje,

- planiranje resursa

Позиција ресурса у спортском систему

Визија Мисија Циљеви Стратегије

О Р Г А Н И З А Ц И Ј А (МЕНАЏМЕНТ СТРУКТУРА)

П Р О Ц Е С И (ТРЕНАЖНИ – ПОСЛОВНИ)

Р Е С У Р С И

LJUDSKI RESURSI

Ljudski potencijal sportske organizacije predstavlja ključnu kariku u lancu faktora koji obezbedjuju ostvarivanje postavljenih ciljeva. Baz kvalitetnog ljudskog resursa ni jedna funkcija

menadžmenta ne bi mogla biti adekvatno realizovana. Kvalitet kadrovskog potencijala može direktno da

utiče na koordinaciju i usmeravanje upravljačkih procesa u organizaciji.

Konkretna aktivnost sportske organizacije otpočinje angažovanjem ljudi odredjenih radnih karakteristika i kvaliteta na poslove i zadatke predvidjene osnivačkim aktom.

LJUDSKI RESURSI SPECIFIČNOG KARAKTERA

S P O R T I S T I

Čine osnovu postojanja sportske

organizacije

Oni su stožer egzistencije sporta

Zbog toga se ne mogu smatrati ‚‚običnim

resursom‚‚

Oni čine ‚‚sportsku supstancu‚‚ radi koje se angažuju svi ostali raspoloživi resursi sportskog sistema

OSNOVNI LJUDSKI RESURSI

MENADŽERI

STRUČNI RADNICI

UPRAVLJAČKE STRUKTURE

VOLONTERI

MENADŽERI

Funkcija menadžera sadržana je kroz različite aktivnosti kojima se obezbedjuje razvoj organizacije i njena pozicija u okruženju. Menadžeri PLANIRAJU, vrše realizaciju planova, vode KADROVSKU POLITIKU, RUKOVODEljudskim potencijalom sportske organizacije i vrše KONTROLU ostvarivanja postavljenih ciljeva.

Odlikuje ih formalni autoritet koji je rezultat pozicije koju zauzimaju u organizaciji.

Menadžeri su ti koji donose odluke, iznalaze

rešenja i odgovorni su za ishod aktivnosti

Menadžerske uloge u sportu

‚‚Top menadžeri‚‚ - najviši nivo

Funkcionalni menadžeri – srednji nivo

Operativni menadžeri – najniži nivo

Нивои и карактер менаџера у спорту

МЕНАЏЕРСКИ

НИВО

БИЗНИС

ОРГАНИЗАЦИЈЕ

СПОРТСКЕ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Највиши ниво -

``топ``

менаџери

Имају улогу у

планирању,

кадровској политици

и контроли.

Поседују највиша

концептуална знања.

Улога је у координацији

рада, свих процеса и

функција на нивоу

организације. Бави се

циљевима и стратегијама

спортске организације.

Више су окренути спољном

окружењу.

Средњи ниво -

функционални

менаџери

Бави се

организовањем и

руковођењем, а

поседују највиша

техничка знања.

Посао им је сегментиран по

одређеним областима или

функцијама спортске

организације (маркетинг,

финансије, администрација,

рачуноводство, ...)

Најнижи ниво -

оперативни

менаџери

Задужен за

оперативно

извршење планова и

руковођење

оперативним

процесима. Поседују

техничка знања и

способности

успостављања

међуљудских односа

У спорту они чине

одлучујући фактор. То су

``произвођачи`` спортске

активности. У свом раду

обједињавају свих шест

функција менаџмента.

Тренери су, готово у свему,

изједначени са менаџерима,

осим у бизнису и

финансијама.

Menadžerski timovi

Posebno mesto u upravljanju sportskim organizacijama treba da zauzimaju MENADŽERSKI TIMOVI kao subjekti sportskog menadžmenta u čijoj su kompetenciji obimni, složeni i izdiferencirani organizacioni i poslovni procesi, posebno upravljanja i razvoja ljudskih, kao i korišćenja ostalih resursa u sportu.

Модел структуре менаџмента спортских организација

ВЛАСНИК КЛУБА

ГЕНЕРАЛНИ МЕНАЏЕР

(спортски директор)

ДИРЕКТОРАТ

ЗДРАВСТВЕНО-

ПЕДАГОШКИ

ТИМ

ТРЕНЕРСКИ

ТИМ

ТИМ ЗА

ЛОГИСТИКУ

лекар

педагог

психолог

физиотерапеут

ТРЕНЕРСКЕ ПОЗИЦИЈЕ:

тр. спортске школе

тр. млађих категорија

тр. перспективних екипа

тр. такмичарских погона

маркетинг

финансије

објекти

опрема и

реквизити

статистика

остало

СТРАТЕГИЈА И

ЦИЉЕВИ

КЛУБА

ЧЛАНСТВО

(СПОРТИСТИ)

Ц И Љ

STRUČNI RADNICI

• Treneri – ključni ljudski potencijal koji ima najveću odgovornost za funkcionisanje i ciljno usmerenje osnovnog dela sportskog sistema – trening sportista.

• Imaju specifičnu - dvojaku ulogu u menadžmentu sportske organizacije

Karakter uloge trenera u sportskoj organizaciji

TRENER

Menadžment

struktura

Osnovni ljudski

resurs

(kadrovi)

NOMENKLATURA SPORTSKIH ZANIMANJA

• SPORTSKI STRUČNJACI

• STRUČNJACI U SPORTU

UPRAVLJAČI

Vlasnici (deoničari, osnivači ili članovi organa upravljanja na svim hijerarhijskim nivoima) u čijoj je kompetenciji postavljanje ciljeva sportske organizacije i koji svojom aktivnošću deluju ka njihovoj realizaciji

Obezbeđuju društevni karakter sporta

VOLONTERI

Volonteri ili neprofesionalno angažovani ljudi u sportu kod nas još uvek čine najveći broj onih koji se mogu smatrati neophodnim (i prisutnim) ljudskim reursom.

Organizaciona struktura najvećeg broja sportskih organizacija danas se zasniva na tipu udruženja gradjana – klubovi amaterskog sporta. U ovakvom ambijentu najveći deo članstva, ali i upravljačkog potencijala, jesu neprofesionalci, odnosno volonteri.

MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA

- Specifična organizaciona celina sportske

strukture koja se bavi upravljačkim aktivnostima radi obezbedjivanja,

razvoja, održavanja, usmeravanja i adekvatnog korišćenja ljudskih potencijala u skladu sa ciljevima sportske organizacije.

AKTIVNOSTI MLJR

Planiranje ljudskih resursaRegrutovanje i selekcija radnog osoblja

Razvoj svih kadrova, a posebno stalno zaposlenihOcenjivanje uspešnosti obavljanja radnih zadatakaNagradjivanje i motivacija

Kreiranje adekvatne organizacione i radne kultureVodjenje brige o zdravstvenoj zaštiti svih ljudskih

potencijala u sportksoj organizaciji, prvenstveno sportistaUspostavljanje i razvoj kvalitetnih medjuljudskih odnosaVodjenje administrativnih poslova iz oblasti radnih

odnosa

Posebnu pažnju MLJR u sportu mora se obratiti na:

Planiranje LJR

Regrutovanje (izbor kadrova) i selekciju

Radnu orijentaciju LJR

Obuku kadrova

Razvoj LJR

UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Predstavlja sprovodjenje utvrdjene politike i odabrane strategije menadžmenta sportske organizacije u pogledu izbora, selekcije, obuke i angažovanja potrebnih kadrova, kao i stvaranje bezbednog i funkcionalnog radnog (internog) okruženja za sve zaposlene i angažovane pojedince u aktivnostima sportske organizacije.

Upravljanje LJR znači vodjenje brige o ljudima.

Sastoji se u pronalaženju kompetentnih ljudi,njihovo dovodjenje u organizaciju, stalna edukacija, obuka i razvoj zaposlenih u skladu sa razvojem sportske delatnosti.

Motivisanje na visoke radne učinke koji su uskladjeni sa ciljevima sportske organizacije

Preduzimanje neophodnih mera da se održi odgovarajući nivo radnih rezultata (pre svega sportskih), odnosno ‚‚produktivnost‚‚ organizacije.

CILJEVI ULJR

ORGANIZACIONI – svrha menadžmenta LJR je poboljšanje efikasnosti zaposlenih i angažovanih ljudi (a time i cele organizacije)

FUNKCIONALNI – nivo angažovanja i doprinosa ULJR treba da je u skladu sa potrebama i fizionomijom sportske organizacije (profesionalni sport, vrhunski amaterski sport, rekreativni sport, i

sl.). Zadatak ULJR leži u uspostavljanju i ostvarivanju saradnje na svim linijama funkcionisanja sportske organizacije (po vertikalnoj i po horizontalnoj dimenziji organizacione strukture)

DRUŠTVENI – formalni autoritet u definisanju

normi je država sa svojim zakonima i propisima. Ciljevi organizacija moraju biti usaglašeni sa društvenim opredeljenjima odredjenog socijalnog okruženja.

LIČNI – ljudi angažovani u spo.organizacijama moraju imati uslova i mogućnosti da realizuju i svoje lične ciljeve koji se odnose na: potrebu za sticanjem ugleda, postizanje ličnog uspeha, napredovanja u sportskoj karijeri, samoostvarenja, itd., pod uslovom da ostvarenje tih ciljeva doprinosi

realizaciji utvrdjenih ciljeva sportske organizacije.

FIZIČKI RESURSI

RESURSI SA FIKSNOM NAMENOM

SPORTSKI OBJEKTI

POJMOVNO ODREĐENJE

Svi prostori na kojima se mogu izvoditi različite vrste sportske aktivnosti.

Karakter sportske aktivnosti nije odredjen samo njenom prirodom (vrstom, kretnom strukturom, i sl.) već i neophodnim prostorom (objektom) na kojem se ona izvodi.

S toga se sportskim objektima u apsolutnom smislu mogu smatrati svi prostori (otvoreni i zatvoreni) pogodni (prilagodjeni) za obavljanje odredjene fizičke aktivnosti na kojem ljudi upražnjavaju neki od oblika sportske aktivnosti.

VRSTE SPORTSKIH OBJEKATA

U odnosu na vrstu aktivnosti:

- objekti namenjeni sportovima na otvorenom prostoru

- objekti namenjeni sportovima u zatvorenomprostoru

U odnosu na sadržajnu strukturu:

- univalentni sportski objekti

- polivalentni sportski objekti

TIPOVI SPORTSKIH OBJEKATA

Sportske dvorane

Bazeni (otvoreni i zatvoreni)

Streljane (vazdušne i ostale)

Kuglane

Klizališta (ovorena i zatvorena)

Ostali objekti zatvorenog tipa (natkrivene površine, ‚‚baloni‚‚, ...)

Atletska borilišta

Fudbalski stadioni (igrališta)

Igrališta za ‚‚male sportove‚‚

Tenis igrališta

Površine za slobodnu rekreaciju (trim staze, šetališta, ‚‚staze zdravlja‚‚, parkovi, itd.)

OPŠTI USLOVI KOJE MORA DA ISPUNJAVA SPORTSKI OBJEKAT

OSNOVNE PROSTORIJE:

- dimenzije koje omogućavaju da se na njima odvija najmanje jedna aktivnost;

- podlogu od materijala koja je propisana sportskim pravilima;

- pokriven prostor odredjenih dimenzija

PRATEĆE PROSTORIJE:

- garderobe, kupatila, umivaonike, sanitarni prostor, gledalište

INSTALACIONO-TEHNIĈKI UREĐAJI:

- priključke za vodu, instalacije grejnih tela, instalacije ventilacionih sistema, protivpožarne uredjaje, instalacije za osvetljenje, razglasne uredjaje, sistem rashladnih uredjaja (klizališta), filterska postrojenja (bazeni), pribor za pružanje prve pomoći, itd.

OPREMA I REKVIZITI

Predstavljaju jedan od nezaobilaznih resursa u realizaciji sportskih aktivnosti.

Karakteri svake sportske grane uslovljava nivo i obim ‚‚angažovanja‚‚ opreme, rekvizita, pomagala i drugih resursa ovog tipa.

Odredjen kontigent sprava, rekvizita i opreme su neophodni za svakodnevnu upotebu u radu sportista, te se mogu smatrati ‚‚obaveznim‚‚ resursima koje je neophodno posedovati (ili obezbediti za korišćenje) u radu sportskihorganizacija.

ZNAČAJ PLANIRANJA I IZGRADNJE SPORTSKIH OBJEKATA

Kada se govori o utvrdjivanju potreba za izgradnju sportksih objekata u prvom redu se mora voditi računa o svrsishodnosti i ekonomičnosti njihove buduće egzistencije, što neizostavno upućuje na značaj PLANIRANJA.

Planske aktivnosti moraju da definišu odgovarajuće ciljeve, te se u planiranju izgradnje sportskih objekata mora poći od najmanje dva faktora:

1. ANALIZE POTREBA svih kategorija stanovništva za fizičkim vežbanjem na odredjenom području,

2. STRUČNIH DOKUMENATA koji se odnose na urbanističke i druge planove

LOGISTIČKI RESURSI

NOVČANI RESURSI

N O V A C je univerzalni resurs čija je osnovna karakteristika da se može transformisati u bilo koji

drugi oblik resursa.

Pribavljanje novčanih sredstavapredmet je FINANSIJSKOG MENADŽMENTA čija se suština ogleda u svrsishodnom korišćenju novca

neophodnog za sprovodjenje planiranih aktivnosti

organizacije.

AKTIVNOST FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Izrada budžeta sportske organizacije

Pribavljanje fondova

Unutrašnja kontrola

Vrednovanje

Делови финансијског менаџмента у спорту

УЛОГА ФИН.МЕНАЏМЕНТА

ПРОБЛЕМСКО ПИТАЊЕ

АКТИВНОСТ МЕНАЏМЕНТА

ФИНАНСИЈСКА

ПОЛИТИКА

Шта нам је

циљ?

-отварање спортске школе

(дугорочна)

- прелазак у виши ранг

(дугорочан)

- организовање припрема

(краткорочан)

ФИНАНСИЈСКО

ПЛАНИРАЊЕ

Колико новца је

потребно ?

- Бизнис план

- План тога готовине

ПРИКУПЉАЊЕ

ФИНАНСИЈА

Одакле новац ?

(извори новца)

- сопствена средства

(чланарине, улазнице, ...)

- спонзори

- донатори

- локална самоуправа

- пратећа делатност

ФИНАНСИЈСКА

КОНТРОЛА

Како се троши

новац ?

- анализа пословања

- унутрашња контрола

- ревизија

ВРЕДНОВАЊЕ Колика је добит

?

- анализа успеха

- анализа стања

- анализа рентабилности

PODACI KAO RESURSI

VRSTE PODATAKA U SPORTU

Podaci od značaja za trenažni proces

Podaci od značaja za menadžment

Informacione tehnologije u sportu

1. Podaci od značaja za trenažni proces

Podaci o sportistima i njihovoj pripremljenosti

Podaci o stanju ostalih delova trenažnog sistema

Podaci o naučno-stručnim dostignućima savremenog sporta

a) Podaci o sportistima i njihovoj pripremljenosti

Stručno planiran i pravilno sproveden sportski trening mora biti baziran na svrsishodnim informacijama koje su od značaja za celokupan tok rada trenažne aktivnosti, u skladu sa postavljenim ciljevima (opštim i pojedinačnim).

Prvenstveno se moraju obezbediti informacije o:

- stanju funkcionalnih sistema sportista

- antropomotoričkom statusu

- psihološkom prostoru

- stanju trenažne pripremljenosti

- tehničko-taktičkom nivou svakog pojedinca u ekipi

- socio-ekonomskim prilikama sportista, itd.

b) Podaci o stanju delova trenažnog sistema

Uslovi rada sportista

Trenažna tehnologija

Sportska konkurencija

c) Podaci o naučno-stručnim dostignućima

Sportska delatnost, kao i sve druge oblasti života i rada, mora da se oslanja na savremena naučna saznanja i činjenice.

Podaci koje menadžment sportske organizacije mora svakodnevno da pribavlja i koristi neophodno je da budu zasnovana na aktuelnim saznanjima naučnih oblasti koje tretiraju probleme sporta (prvenstveno), ali i drugih komplementarnih naučnih područja čija znanja i informacije koriste sportu u njegovoj egzistenciji i napretku.

2. Podaci od značaja za menadžment

• Procesom sportskog menadžmenta postavljaju se ciljevi

sporta i sportskih organizacija kao mesta realizacije sportske aktivnosti.

• Okruženje u kome se sport nalazi usmerava njegovo kretanje i sve promene koje se u tom kretanju dešavaju.

• Uticaj spoljnog okruženja (politički, socijalni, pravni, ekonomski i drugi faktori) mogu biti odlučujući u postavljanju upravljačke funkcije u sportu, što ima uticaja i na karakter njegovih menadžmentskih procesa.

.

Podaci od značaja za menadžment mogu se crpiti iz dva prostora:

EKSTERNOG OKRUŽENJA:

- politika sporta, razvoj sportske grane, ekonomski parametri lokalnog i šireg okruženja, stanje i razvijenost konkurencije, medijska popularnost odredjenog sporta, stanje školskog sistema u okruženju, stanje selekcione baze sporta, sportska infrastruktura, itd.

INTERNOG OKRUŽENJA:

- podaci o sportistima, ljudskim resursima, kvalitetu menadžmenta, finansijama, objektima i opremi, organizaciji, komunikacijskim vezama, itd.

3. Informacione tehnologije u sportu

Informacije su u savremenom poslovnom okruženju postale jedan od najznačajnijih strategijskih resursa.

Pojam informacionih tehnologija obuhvata zajednički izraz za izučavanje sredstava, postupaka i metoda za upravljanje, čuvanje, obradu, prenos i prezentaciju podataka i informacija.

Savremeni sport odlikuje se potrebom

posedovanja sve višeg nivoa znanja.

Uspeh u sportu determinisan je kvalitetnom i pravovremenom informacijom.

Problemi vezani za prikupljanje i protok informacija u sportu danas se uspešno rešavaju organizacijom informacionih

sistema.

Jedan od osnovnih zadataka IS u sportu jeste stvaranje baze podataka.

Primena računara u informacionim sistemima postaje nezaobilazan faktor u sportu koji

omogućava:

Organizaciju baze podataka

Efikasan pristup podacima u bazi podataka

Pogodnu prezentaciju informacija za korisnike

Laku komunikaciju korisnika sa sistemom

Izvori informacija u sportu:

Primarni izvori

- dinamičke publikacije

- serijske publikacije

- statički izvori

Sekundarni izvori

Tercijarni izvori

Informacioni modeli u sportu:

Informacije o morfološkom statusu sportista

Informacije o funkcionalnom statusu sportista

Informacije o psihološkom statusu sportista

Informacije o sociološkom statusu sportista

Informacije o antropomotoriĉkom statusu sportista