mrezne inf-tehnologije predavanja

Računarske

komunikacije

Autor: Tatjana Mitić

•Internet

Šta je Internet?

• informacioni autoput

• Sajberspejs (Cyberspace)

• Virtualni svet

• Skup komunikacione opreme, žica, optičkih

kablova, elektrona koji putuju...

• Svi računari na svetu povezani u jednu

veliku mrežu računara• zanimljivost: Broj hostova na Internetu

2

•Računarske komunikacije

• Prikupljanje, čuvanje, prezentovanje podataka ali i komunikacija

Od najranijih dana...

...do danas

3

•Brzina prenosa informacija

4

1900 1950 20051850

Ogroman broj informacija se šalje u deliću sekunde

telegraf

Bili su potrebni

dani ili nedelje da

bi se prenela

informacija

Informacija se

prenosila za

nekoliko minuta

ili časova

Elektronske komunikacije

Povećanje brzine prenosa

informacija

Rast telekomunikacionih i posebno računarskih mreža

Fenomen

globalizacije

(WWW)

•Protokoli

Definišu način komunikacije

• TCP/IP• TCP - Transport Control Protocol definiše

ispravan prenos podataka (koji “putuju” u

paketima)

• IP - Internet Protocol prosleđuje

pakete, definiše IP adresu...

• UDP - User Datagram Protocol

• HTTP

• FTP

• Telnet

• POP3, SMTP...Zanimljivost: kako Internet radi? (YouTube)

5

•IP adresa

6

• Domain name -adresa računara u mreži:

• 194.106.188.8

• 168.143.119.198

• FQDN (fully qualified domain name) -

simbolička adresa računara u mreži

• www.sremac.edu.rs

• krstarica.com

• DOMEN

• organizacioni: gov, edu, org, mil, com-co, net...

• geografski: .ba, .ca, .rs, .de, .gr, .au, ... još oko

250

7

• adresa korisnika:

• pera.peric@medianis.net

• John.Dou@yahoo.com

• adresa podataka URL - Uniform Resource Locator:

protokol://računar/putanja/dokument

npr: http://www.sremac.nis.edu.rs/srpski

http://www.amazon.com

http://mail.yahoo.com/?.intl=us

8

•Istorijski razvoj Interneta

• 1969. ARPANET

• hladni rat

• komutacija paketa

• komutacija linija

• slične mreže

• krajem ‘80-ih početkom ‘90-ih povezivanje

mreža

• www• Istorijat Interneta (YouTube)

9

•Struktura Interneta

10

čvorovi

(serveri)

•Hipertekst i hipermediji

• Prve ideje o hypertext-u su se javile pre Interneta (još 1945.!)

• 1965. naziv hypertext

• ‘80-ih “nelinearni” tekst, slojeviti dokumenti

• ‘89. i ‘91. Tim Berners Li (CERN) - današnji web

• 1993. masovna primena www-a (pojavili se prvi browser-i)

• 1994. World Wide Web Consorcium

11

• Hipertekst - način organizacije pisanja

teksta

• link (hyperlink, hiperveza)

• HTML - Hyper Text Markup Language

• hipermedij - obuhvata veze (linkove)

među bilo kakvim multimedijalnim

objektima - tekstom, zvukom, slikama,

animacijama itd.

12

•Čiji je Internet? Pro et

contra

... a koliko su tačni podaci i informacije na

Internetu?

13

ZA

•Veliki izvor korisnih

informacija

•Jeftino mesto za

oglašavanje

•Jeftina komunikacija

•Mogućnost redovnog i

stalnog informisanja

PROTIV

•Sadrži sve i svašta

•“Krade” vreme!

•Virusi

•SPAM

•Krađa identiteta

•Prevare

•Loš (“web”) engleski

•Pristup Internetu

• obezbeđuje provajder (provider)

• account (nalog)

• vreme/paket

• username (korisničko ime)

• password (lozinka)

14

•Načini pristupa Internetu

• Dial Up

• ISDN

• ADSL

• Kablovski

• Satelitski

• Bežični

15

•Portali

Portail - sajt koji objedinjuje srodne prezentacije (tematski portali) ili predstavljaju početno mesto za pretragu

• horizontali portali - širok opseg tema

(DMOZ, yahoo.com, msn.com...)

• vertikalni portali - jedna oblast

(http://www.theelectronicsportal.com/,

http://www.thesoftwareportal.com/,

http://www.thegardenportal.com/....)

16

17

URL adresa strane

hiperlink

hiperlink

polje za pretragu

horizontalni portal

18

•Browser-i

• Pretraživači hiperteksta - program koji

omogućava pregled HTML dokumenta

• Mosaic (prvi browser, 1993. god.)

• Netscape Navigator

• MS Internet Explorer

• Opera

• Mozilla Firefox

• Google Chrome

19

20

Zaglavlja nekih pretraživača

Menu

barTitle bar

URL strane

•Dokumenti na Internetu

Mogu biti

• tekstualni,

• grafički,

• zvučni,

• video zapisi,

• programi, itd.

21

.html, .pdf, .doc,

.txt, .jpg, .gif...

.wav, .mp3, .avi,

.mov, ra, .mid,

.fla...

• Dokumenti su “razbacani” po

računarima širom sveta

• Preuzimaju se zahvaljujući različitim

servisima

• Neki se čitaju direktno uz pomoć

browsera a neki ne!

• A pretražuju zahvaljujući postupku koji

se naziva...

22

•...Indeksiranje

Ako je Internet jedna ogromna biblioteka

podataka, onda ti podaci moraju da

imaju svoju karticu (elektronsku!) na

osnovu koje se mogu pronaći

Ta “kartica” se naziva indeks a sadrži:

•naslov sa hiperlinkom

•kratak opis strane ili

•ključne reči i celu adresu

23

Za pretragu po Internetu postoje posebniagenti za pretraživanje - pretraživači kojipredstavljaju posebne programe iračunare koji ih izvršavaju - posebne web lokacije

Pretraga i filtriranje podataka je vremenskiskup proces, pa efikasnost pretraživanja ifiltriranja predstavlja meru ocene svakogpretraživača

Da bi se proces ubrzao pretraživači imajusvoju bazu indeksa

24

...u koje se unosi pojam koji se traži. Npr:

(vitamin+A)&(vitamin+D)

jaguar-car-automobil

Stevan+Sremac

Na osnovu pretrage dobija se spisak

strana sa podacima o traženoj temi25

Izgled jednog polja za pretragu:

•Pretraživači

Pretraživači se klasifikuju po načinu

pretrage

Postoje 4 vrste pretraživača:

• pauci (Crawler Based Search Engine)

• katalozi (Human Powered

Directories)

• hibridi

• metapretraživači

26

•Pauci (roboti, Search Enginees...)

• www.google.com

• www.altheweb.com

• www.fast.com

-samo Google indeksira više od 109

strana!

-Baziraju se na veštačkoj inteligenciji

-Jedna ili više mašina

-Mogu da budu neprecizni

27

•Katalozi

www.about.com

www.ask.com

www.dmoz.com

www.infomine.com

• uređuju ih ljudi – eksperti

• usko stručni

• bolje uređeni

• precizniji u sadržaju

• pokrivaju manji deo Interneta

• podaci mogu da budu zastareli

28

•Hibridi

• www.yahoo.com

• www.altavista.digital.com

• www.lycos.com

-kombinacija prethodna dva tipa

-koju tehniku koriste zavisi od upita

29

dva najstarija pretraživača!

•Metapretraživači

• www.go2net.com

• www.dogpile.com

• www.savvysearch.com

-nemaju svoje indekse - koriste tuđe

(obrađaju se drugim pretraživačima,

upoređuju rezultate, rangiraju ih

i prikazuju)

30

15 najpopularnijih

pretraživača

•Domaći pretraživači

• www.krstarica.com

• www.pretrazivac.com

• www.yusearch.com

• http://www.serbianlinks.com

-pravljeni su u vidu portala (katalozi i

metapretraživači)

32

•Servisi Interneta

(>1800 registrovanih, >>> neregistrovanih

servisa!)

33

WWW

E-mail

Video

conferencing

Telnet

FTP

Gopher

VoIP

Finger

Radio i TV

prenos

Diskusione

grupe

Mrežne novine

Društvene

mreže?

Internet mape

Elektronsko

učenje

Cloud

•Elektronsko poslovanje

reklama

slanje prospekta

electronic data exchange

ekonomske i poslovne transakcije

e- transfer novca

e- transfer dokumentacije

rezervacija i kupovina

poslovna korespodencija

34

35

Internet mape

36

•Učenje na daljinu

37

•Pitanja

virtualne organizacije

tajnost podataka?

pitanje vlasništva ideje,

projekta, proizvoda

plagijarizam

bezbednost podataka i lična

bezbednost

opasnosti na Internetu

etika na Internetu.

digitalni identitet

38

Najveća prevara sa krađom identiteta u istoriji SAD

Vesti, 10.10.2011, 10:55 AM

U najvećoj prevari sa krađom identiteta u istoriji Sjedinjenih Američkih Država uhapšeno je 111 osoba koje su američke

federalne vlasti optužile za krađu podataka o kreditnim karticama klijenata širom SAD i Evrope i materijalnu štetu koja se

procenjuje na preko 13 miliona dolara, koliko su kriminalci potrošili kupujući skupocene proizvode, kao što su gedžeti koje

proizvodi Apple i skupocene torbe marke Gucci.

“Ovo je najveći i nesumnjivo jedan od najsofistriciranijih slučaja prevare sa krađom identeta i kreditnim karticama sa kojima se policija

susrela,” rečeno je u tužilaštu.

Među onima do kojih je došla istraga nalaze se blagajnici banaka, radnici prodavnica i restorana koji su zloupotrebljavajući svoj položaj krali

podatke o kreditnim karticama svojih klijenata a potom i njihov novac, da bi zatim taj novac trošili na kupovinu u radnjama širom zemlje,

odsedajući u luksuznim hotelima sa pet zvezdica, rentirajući skupocene automobile i privatne avione i plaćajući sve to falsfikovanim kreditnim

karticama američkih i evropskih građana.

Optuženi su bili članovi pet organizovanih kriminalnih bandi čije je sedište bilo u Kvinsu, koji je etnički najraznovrsniji deo Njujorka, u kome se

govori na 138 jezika a polovina populacije je rođena van SAD. Policija je zbog toga tokom istrage koja je trajala dve godine morala da

angažuje prevodioce kako bi, pošto je za to dobila sudsko odobrenje, prisluškivala članove kriminalnih grupa koji su komunicirali na ruskom,

kineskom i arapskom jeziku.

Iako je sedište ovih kriminalnih grupa bilo u SAD, one su bile blisko povezane sa većim kriminalnim organizacijama u Evropi, Aziji, Africi i na

Bliskom Istoku.

Policija je zaplenila 650000 dolara u kešu, Apple-ove proizvode u vrednosti od nekoliko desetina hiljada dolara, kompjutersku opremu

kompanije Citigroup Building, oružje i kamion pun elektronske opreme, kompjutera, dizajnerske obuće i satova, i opreme potrebne za

realizaciju krađe identiteta.

Istragom je utvrđeno na koji se način odvijala cela operacija sa krađom identiteta. Naime, iz Rusije, Libije, Libanona i Kine u SAD su stizale

blanko kreditne kartice. Šefovi kriminalnih grupa koje su učestvovale u ovim prevarama unajmljivali su ljude koji su se potom zapošljavali kao

konobari i prodavci i uz pomoć posebne opreme oni bi krali podatke o kreditnim karticama svojih klijenata. Ti podaci bi bili prosleđivani

proizvođaču lažnh kreditnih kartica koji bi blanko kartice programirao sa ovim podacima. Ovim karticama bi kriminalci odlazili u kupovinu

skupocene brendirane robe koju bi kasnije prodavali uglavnom kupcima sa druge strane okeana. Njihovi favoriti bili su proizvodi kompanije

Apple, ne samo zbog toga njihove vrednosti na tržištu, već i zbog toga što ih je lako prodati.

Kriminalci su imali relativno lak zadatak s obzirom da je američke kreditne kartice lako falsifikovati i koristiti zato što su manje sofisticirane u

odnosu na, na primer, evropske koje imaju čipove. U Evropi bi takva prevara bila znatno teža za izvođenje budući da magnetna traka na

poleđini kartice zahteva od aparata da potraži čip, i ukoliko njega nema, finansijska transakcija ne može biti izvršena.

39