motivacija - pregled različitih aspekata

Motivacija

Mentor: prof. Psihologije Simonida VukobratXV beogradska gimnazijamart, 2013.

Prezentaciju su kreirale:

Tanasković AleksandraJelena Maričić II5

Motivi i Motivacija

Motiv i motivacija su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju činioce koji podstiču na pokretanje aktivnosti jedinke; izazivaju određeno ponašanje, održavaju ga i usmeravaju ka nekom cilju.

Potreba - je manjak ili višak nečega što remeti normalno funkcionisanje organizma.

Nagon - je urođena potreba koja povećava napetost i nagoni na aktivnost.

Želja je- svest o cilju koji može da zadovolji potrebu.

Instinkt je urođen impuls, specifičan za vrstu.

Težnja - je neodređen motiv, jer konačni cilj nije jasan kao kad se javi želja.

Namera - je voljna odluka da se ostvari cilj koji smo sebi postavili, a koji zadovoljava doživljenu potrebu.

Koje su vrste motiva?

Motivi se najčešće dele na organske (biološke) i psihološke, a prema izvoru zadovoljenja mogu biti unutarnji i spoljašnji.

1) Organski (biološki) motivi

• Nazivaju su i osnovnim motivima jer od njih zavisi opstanak. Oni funkcionišu po principu homeostaze

Homeostaza- je ravnoteža između potrebnog i postojećeg stanja u organizmu. Homeostaza se remeti kada se tokom aktivnosti stvara višak ili manjak organskih materija. Poremećaj homeostaze izaziva neprijatnu napetost ili pobuđenost koju nazivamo potrba.

Primer: Potreba za hranom nastaje usled manjka organskih materija, a potreba za pražnjenjem usled viška tih materija

Motiv

Olakšanje

Cilj

Instrumentalno ponašanje

Motivacioni ciklus -motiv pokreće ponašanje koje je sredstvo za postizanje cilja. Ostvarenje cilja dovodi do olakšanja i mirovanja, koje pre ili kasnije prekida pojava novog motiva,

2)Psihološki motivi

U psihološke motive se svrstava veliki broj raznih potreba i želja čija organska potreba nije poznata.-Zovu se i viši motivi, jer od nih nezavisi opstanak, ali zavisi kvalitet života.

Dele se na:

1) Lične- pokreću razvoj sopstvene ličnosti

2) Socijalne- pokreću razvoj odnosa sa drugim ljudima

Unutrašnji i spoljašnji motivi

Primer: Motivacija za učenje

Unutarnja motivacija proizlazi iz radoznalosti i interesovanja za sadržaj koji treba da se nauci.

Spolašnju motivaciju čine motivi koji nisu u vezi sa ovim sadržajem učenja.

*Iako su unutarnji motivi jači, spoljni mogu dovesti do uspeha i pokrenuti unutarnju motivaciju.

Hijerarhija motiva

Hijerarhija motiva je raspored motiva prema važnosti za život pojedinca.

Abraham Maslov (1908-1970)-psiholog koji je motive piramidalno rasporedio u pet nivoa.

Hijerarhija motiva

potreba da se razvijaju sopstveni potencijali, samoostvarenje

želja za samopouzdanjem, uspehom i postignućem

Seksualni motivi

Seksualni motiv spada u biološke motive ili nagone poput gladi i žeđi.

Pokreće na seksualno ponašanje sa ciljem reprodukcije, kao i ostvarenje bliskosti i ljubavi kada je posredi čovek.

Roditeljski motiv

Roditeljski motiv je vrsta biološkog motiva koji nas i životinje pokreće na brigu o potomstvu.Može biti veoma jak-jači od gladi i žeđi.

Kod viših životinja materinsko ponašanje zavisi ne samo od organskih faktora već i od iskustva. Tako ženke majmuna koje su odrasle bez majčinske ljubavi, često nemaju potomstvo, a i kada ih imaju, obično su loše majke.

Roditeljski motiv kod ljudi povezan je sa snažnom ljubavlju prema deci, nežnošću, brigom i spremnošću na svaku žrtvu.

Društveni motivi

Postoji više vrsta društvenih motiva, a zajednička karakteristika im je da pokreću ljude na nterakciju ili povezivanje.

Gregarni motiv ili motiv stada urođena je težnja za društvom, tj. Da se pripada nekoj grupi i da od nje bude prihvaćen.

Afilijativni motiv je čovekova težnja da se udružuje sa drugim pojedincima, za raliku od gregarnog motiva, kod koga se pojedinac zadovoljava samim prisustvom drugih ljudi.

Altruizam je težnja da se pomogne drugom, a zasniva se na uživljavanju u psihičko stanje druge osobe.

Agresija je namera da se drugi povredi.

Sukob (konflikt) motiva

Sukob kotiva nastaje kada više motiva ne može da se uskladi.

Postoje tri tipa konflikta:

1. KONFLIKT ISTOVREMENOG PRIVLAČENJA Čovek treba da se opredeli za jedan od dva privlačna cilja. Od dva dobra treba odabrati jedno.

2. KONFLIKT ISTOVREMENOG ODBIJANJASituacije u kojima se mora učiniti jedna od dve neprijatne stvari. Od dva zla treba izabrati manje.

3. KONFLIKT ISTOVREMENOG PRIVLAČENJA I ODBIJANJA Situacije kada prema jednom istom objektu, prema jednoj istoj osobi postoji istovremeno i privlačnost i odbojnost, tj, suprotna, ambivalentna osećanja. Najteži tip konflikta.

Frustacije

FRUSTRACIJE: neprijatno emocionalno stanje koje nastaje kada zbog prepreke ne može da se zadovolji neki motiv.

Prepreke frustracija:

1. Fizička prepreka. (dete ne može da dohvati kolače na polici)

2. Socijalna prepreka, drugi ljudi, njihova shvatanja (roditelj ne dozvoljava izlazak u diskoteku)

3. Lična prepreka – Izvor frustracije može biti i u samoj osobi. (nedovoljna hrabrost, veština, talenat ...)

Motiv

PONAŠANjE

Prepreka

Cilj

Reakcije na frustracije:

Pojačan trud ili napor da se prepreka savlada (npr. Više se uči za bolju ocenu)

Promena pristupa u rešavanju problema (npr. Drugačiji način učenja)

Promena cilja (zadovoljenje slabijom ocenom)

Redefinisanje situacije u kojoj se osoba nalazi; to podrazumeva percepciju sopstvene ličnosti i promenu stavova i vrednosti (npr.promena škole)

Mehanizmi odbrane ličnosti

Mehanizmi odbrane su nesvesni, automatski načini reagovanja na frustracije putem kojih osoba pokušava da sačuva samopoštovanje i da se odbrani on neprijatnih osećanja.

Mehanizmi odbrane = nesvesne laži

Potiskivanje je proces nesvesnog zaboravljanja ili brisanja iz svesti neprijatnih motiva i s njima povezanog stida, krivice i samoosuđivanja. Najčešće su seksualne i agresivne želje. Potiskivanje je glavni mehanizam odbrane i čini osnovu ostalih mehanizma.

Reakciona formacija: je mehanizam koji vodi u ponašane koje je upravo suprotno onome što osoba zaista želi, misli i oseća.

Identifikacija: Osećanje ličnog neuspeha može se ublažiti identifikovanjem, poistovećenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.

Racionalizacija:

Pošto su pravi razlozi ponašanja potisnuti, čovek pokušava da pronađe druge, prihvatljivije, opravdanije razloge svog ponašanja. Pri tome on nikoga ne obmanjuje, već stvarno u njih veruje. Pr.često odbijana osoba na konkursima... podvrste: 1.“kiselo grožđe” Osobe koje o nedostižnim ciljevima govore sa omalovažavanjem. 2.“slatki limun” Preuveličavanje vrednosti onoga što imamo ili postižemo.

SIGURNO JE

KISELO!

Projekcija: Pripisivanje sopstvenih duboko skrivenih, potisnutih želja i ideja drugima. Rezultat je da osoba svoje loše osobine ne vidi kod sebe, ali ih vidi kod drugih i još ih preuličava.

Negiranje / poricanje: je odbrana od opasnosti tako što se ne prihvata činjenica da opasnost postoji. Na primer, bolesnik yna šta mu je, ali to potiskuje i ponaša se kao da o tome ništa ne zna.

Mnogi pušači i ne primećuju upozorenje da je pušenje opasno.

Sublimacija: Transformisanje energije sirovih i neprihvatljivih nagona uželje i aktivnostin koje su društveno korisne i poželjne.Frojd je smatrao da je sublimacija najkorisnij mehanizmi odbrane i da je vaspitanje u suštini osposoljavanje ličnosti za sublimaciju. Bez sublimacije čovek bi bio nagonsko, impulsivno biće poput životinje.

Regresija: Sastoji se u spuštanju na jedan primitivniji način ponašanja, na način ponašanja karakterističan za raniji uzrast. Primer: Dete koje je dobilo mlađeg brata počinje infantilno dase ponaša ne bi li i ono privuklo pažnju i nežnost roditelja.