Стари занати

Стари занатиНародна традиција

учитељицаСветлана Илић

2014.г

Вуновлачар

Вуновлачар је занатлија који обрађује вуну. Када се вуна ошишане овце опере и осуши, носи се код вуновлачара. Он је тада ставља у машину која „влачи“ тј. разчешљава вуну, чини је ваздушастом и спремном за даљу обраду. Код вуновлачара вуна се изчешљавањем ослобађа нечистоћа, као што су иглице четинара и слично које је су се у вуни овце накупиле током времена. Вуновлачар ради и послове разчешљавања старе вуне из јоргана или душека која се на тај начин прерађује тако да се од ње могу поново правити јоргани и душеци.

Табаџија

• Табаџија је занатлија који „табањем“ тј. ударањем омекшава вунену тканину насталу ткањем.

• Када се вуна са овце ошиша, опере, упреде и употреби за ткање, добијена тканина је оштра под прстима и није пријатна за ношење јер „гребе“.

• Тканину тада преузима табаџија који је потапа у воду и „таба“ дрвеном удараљком која личи на лопату. Поступак се понавља више пута. Табање тканине је карактеристично за јужну Србију и Македонију. Претпоставља се да данас још увек постоје активне табаџије. Поред лопатице, за табање се користи и посебна справа направљена од кестеновог дрвета која покретана водом као воденица, гњечи, таба тканину, која је потопљена у текућу воду.

Абаџија• Абаџија је мајстор-занатлија који од грубог сукна под

називом аба, шије народна одела - народну ношњу. Грађанску народну одећу је, у 19. веку, шиомајстор-занатлија који се звао Терзија.

Рабаџија

• • Рабаџија са запрегом, најчешће

воловском ради „у надницу“. Иако спорији у односу на коњску запрегу, волови су далеко снажнији и више могу да повуку. Ово занимање постоји још у Србији и присутно је нарочито тамо где су путеви лоши.

• Рабаџије, на пример, извлаче грађу из шуме до пута. При томе волови праве далеко мању штету у односу на механизацију као што су тракторикоји захтевају какав такав пролаз међу дрвећем (макар просечен кроз шуму) и при томе уништавају све на свом путу а пре свега младице дрвећа.

Бобмбонџија

• Бомбона (француски, бонбон, бон-нешто добро) је тврди слаткиш направљен од шећера са додатком боја и арома. Долази од француске речи „бон“ што означава нешто добро. Бомбона је тврда да би дуже трајала јер се конзумира тако што се отапа у устима и тешко може да се прегризе.

Лицидар• Лицидар је човек чије је занимање прављење лицидарских

колача. Ово занимање (занат) је раније било веома распрострањено у нашим крајевима. Лицидарски колачи су више за гледање него за јело. Неки лицидарски колачи уопште нису за јело јер садрже поред брашна и гипс (да би били лепши и чвршћи). Основна намена им је да буду украс и да се окаче око врата или на зид. Зато није било битно да ли су свежи већ како изгледају.

Ћурчија• Ћурчија се бави израдом одевних предмета од коже. Назив долази од речи „ћурак“, кожни прслук од јагњеће коже са ошишаним крзном на унутрашњој страни. У јужним деловима Србије ћурак се зове гуњ, а понегде и кожух, кожув. За разлику од крзнара, који се бави скупоценим крзнима, правећи елегантне бунде, ћурчија прави прслуке углавном од овчије или јагњеће коже.

Грнчари• Грнчари се баве израдом судова за чување и припремање хране, судова за ношење и држање течности и разног другог посуђа… Печена глина се назива грнчарија (итал. теракота). Често се назива и народном керамиком. Развијана је где год је било налазишта црвене глине.Грнчарија су производи посуде од печене глине. Производња грнчарије назива се грнчарство. 

Сарач• Сарач је занатлија који израђује предмете од коже. Пре свега седла, кајасе, опасаче, футроле за ватрено оружје, фишеклије за ловце, новчанике, бичеве. У сарачкој радњи, а има једна на доњем делу Балканске улице у Београду, мирише кожа. То је један леп, старински мирис. Сарач углавном своје производе ради ручно. Оно што направи је јако и треба да траје. Сарачка роба се може купити и на пијацама, вашарима по Србији, нарочито када је пазарни дан.

Содаџија• Содаџија је у прошлости био занатлија који је под притиском обогаћивао обичну воду угљен-диоксидом, да би се добила тзв. сода вода, тј. газирана вода. Укус такве воде је био веома сличан данашњим јако газираним киселим водама.

• Сода вода се паковала у тзв. сифонске боце, које су се производиле од стакла и на којима је био монтиран метални механизам са ручком. Када би се притиснула ручка, сода вода би под притиском текла у млазу кроз цевчицу на средини боце.

Воскар• Воскар је особа која својим спретним рукама обрађује

предмете од воска.Најчешће су то свеће.

Украси од воска

Опанчар

• Наш народ каже : “Чизма главу чува”.• Без опанака се нигде није могло кренути.

• Опанци су сеоска лака, кожна обућа, која се притеже око ногу каишима или опутом.

• На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним облицима, модним детаљима и бојама.

• Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен национални симбол. Опанци су такође народна ношња у Македонији, Босни, Хрватској, Херцеговини иЦрној Гори.