Стари занати
TRANSCRIPT
![Page 1: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/1.jpg)
Стари занатиНародна традиција
учитељицаСветлана Илић
2014.г
![Page 2: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/2.jpg)
Вуновлачар
Вуновлачар је занатлија који обрађује вуну. Када се вуна ошишане овце опере и осуши, носи се код вуновлачара. Он је тада ставља у машину која „влачи“ тј. разчешљава вуну, чини је ваздушастом и спремном за даљу обраду. Код вуновлачара вуна се изчешљавањем ослобађа нечистоћа, као што су иглице четинара и слично које је су се у вуни овце накупиле током времена. Вуновлачар ради и послове разчешљавања старе вуне из јоргана или душека која се на тај начин прерађује тако да се од ње могу поново правити јоргани и душеци.
![Page 3: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/3.jpg)
Табаџија
• Табаџија је занатлија који „табањем“ тј. ударањем омекшава вунену тканину насталу ткањем.
• Када се вуна са овце ошиша, опере, упреде и употреби за ткање, добијена тканина је оштра под прстима и није пријатна за ношење јер „гребе“.
• Тканину тада преузима табаџија који је потапа у воду и „таба“ дрвеном удараљком која личи на лопату. Поступак се понавља више пута. Табање тканине је карактеристично за јужну Србију и Македонију. Претпоставља се да данас још увек постоје активне табаџије. Поред лопатице, за табање се користи и посебна справа направљена од кестеновог дрвета која покретана водом као воденица, гњечи, таба тканину, која је потопљена у текућу воду.
![Page 4: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/4.jpg)
Абаџија• Абаџија је мајстор-занатлија који од грубог сукна под
називом аба, шије народна одела - народну ношњу. Грађанску народну одећу је, у 19. веку, шиомајстор-занатлија који се звао Терзија.
![Page 5: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/5.jpg)
Рабаџија
• • Рабаџија са запрегом, најчешће
воловском ради „у надницу“. Иако спорији у односу на коњску запрегу, волови су далеко снажнији и више могу да повуку. Ово занимање постоји још у Србији и присутно је нарочито тамо где су путеви лоши.
![Page 6: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/6.jpg)
• Рабаџије, на пример, извлаче грађу из шуме до пута. При томе волови праве далеко мању штету у односу на механизацију као што су тракторикоји захтевају какав такав пролаз међу дрвећем (макар просечен кроз шуму) и при томе уништавају све на свом путу а пре свега младице дрвећа.
![Page 7: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/7.jpg)
Бобмбонџија
• Бомбона (француски, бонбон, бон-нешто добро) је тврди слаткиш направљен од шећера са додатком боја и арома. Долази од француске речи „бон“ што означава нешто добро. Бомбона је тврда да би дуже трајала јер се конзумира тако што се отапа у устима и тешко може да се прегризе.
![Page 8: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/8.jpg)
Лицидар• Лицидар је човек чије је занимање прављење лицидарских
колача. Ово занимање (занат) је раније било веома распрострањено у нашим крајевима. Лицидарски колачи су више за гледање него за јело. Неки лицидарски колачи уопште нису за јело јер садрже поред брашна и гипс (да би били лепши и чвршћи). Основна намена им је да буду украс и да се окаче око врата или на зид. Зато није било битно да ли су свежи већ како изгледају.
![Page 9: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/9.jpg)
Ћурчија• Ћурчија се бави израдом одевних предмета од коже. Назив долази од речи „ћурак“, кожни прслук од јагњеће коже са ошишаним крзном на унутрашњој страни. У јужним деловима Србије ћурак се зове гуњ, а понегде и кожух, кожув. За разлику од крзнара, који се бави скупоценим крзнима, правећи елегантне бунде, ћурчија прави прслуке углавном од овчије или јагњеће коже.
![Page 10: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/10.jpg)
Грнчари• Грнчари се баве израдом судова за чување и припремање хране, судова за ношење и држање течности и разног другог посуђа… Печена глина се назива грнчарија (итал. теракота). Често се назива и народном керамиком. Развијана је где год је било налазишта црвене глине.Грнчарија су производи посуде од печене глине. Производња грнчарије назива се грнчарство.
![Page 11: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/11.jpg)
Сарач• Сарач је занатлија који израђује предмете од коже. Пре свега седла, кајасе, опасаче, футроле за ватрено оружје, фишеклије за ловце, новчанике, бичеве. У сарачкој радњи, а има једна на доњем делу Балканске улице у Београду, мирише кожа. То је један леп, старински мирис. Сарач углавном своје производе ради ручно. Оно што направи је јако и треба да траје. Сарачка роба се може купити и на пијацама, вашарима по Србији, нарочито када је пазарни дан.
![Page 12: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/12.jpg)
Содаџија• Содаџија је у прошлости био занатлија који је под притиском обогаћивао обичну воду угљен-диоксидом, да би се добила тзв. сода вода, тј. газирана вода. Укус такве воде је био веома сличан данашњим јако газираним киселим водама.
• Сода вода се паковала у тзв. сифонске боце, које су се производиле од стакла и на којима је био монтиран метални механизам са ручком. Када би се притиснула ручка, сода вода би под притиском текла у млазу кроз цевчицу на средини боце.
![Page 13: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/13.jpg)
Воскар• Воскар је особа која својим спретним рукама обрађује
предмете од воска.Најчешће су то свеће.
![Page 14: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/14.jpg)
Украси од воска
![Page 15: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/15.jpg)
Опанчар
• Наш народ каже : “Чизма главу чува”.• Без опанака се нигде није могло кренути.
![Page 16: Стари занати](https://reader034.vdocuments.mx/reader034/viewer/2022042701/55ab0c581a28ab880c8b46bb/html5/thumbnails/16.jpg)
• Опанци су сеоска лака, кожна обућа, која се притеже око ногу каишима или опутом.
• На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним облицима, модним детаљима и бојама.
• Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен национални симбол. Опанци су такође народна ношња у Македонији, Босни, Хрватској, Херцеговини иЦрној Гори.