P R O M O C I J A

11Januar 2018. www.serbianmirror.com

KNJIGA “Kontinuitethladnog rata“, dr Srdje Trifkovi}a,urednika magazina Kronikls ivrsnog analiti~ara medjunarodnepolitike, promovisana je uBeogradu, u sve~anoj sali DomaVojske.

Pored autora, o knjizi sugovorili i njen recenzent MilomirStepi} sa Instituta za politi~kestudije, Nenad Kecmanovi}, profe-sor Fakulteta politi~kih nauka iSlobodan Eri}, urednik listaGeopolitika.

Centralno mesto njihovihopa`anja bila je promena odnosamedju klju~nim zemljama sveta idrugim vode}im centrima mo}i injihova neizbe`na refleksija napolo`aj Srbije.

Stepi} je u tom smisluukazao da Trifkovi} uspe{no anal-izira fenomen ameri~ke “dubokedr`ave“ i prikazuje va{ingtonskumo~varu koja guta deo po deo viz-ije personalnih uzdanica DonaldaTrampa. Njena misija je, kako jeukazao, da razgradjuje nacionalneidentitete i suverenitete kao smetnjeglobalizmu i da u tom cilju gradisistem globalne vlasti.

Va`no obele`je te“patologije zapadne elite“, kojojTrifkovi} poklanja celo jednopoglavlje (budu}i da su elite ono{to ~ini “duboku dr`avu“) jestestigmatizacija oponenata – od poje-dinaca do ~itavih naroda, konstato-vao je Stepi} i ukazao da je ba{zato tim elitama i potreban “konti-nuitet hladnog rata“.

– Na kraju, kad ~italacovo i mnogo vi{e od ovoga saznai pro~ita, ne mo`e da ne zaklju~ida nemaju samo SAD “dubokudr`avu“, da svakako sli~nofunkcioni{e “duboka dr`ava“ EU –londonska je naro~ito posleBregzita izvedena na svetlo dana,francusku i nema~ku “dubokudr`avu“ smo ve} videli na delu, netreba da se zavaravamo da jeRusija na to imuna (Dugin ju jenazvao “{estom kolonom“), ali –{ta je to “duboka dr`ava” Srbije ikako funkcioni{e beogradska“mo~vara“? Nije li to ono {to jeotelotvoreno dr`avom ~iju }emostogodi{njicu obele`iti slede}egodine, a i danas se ne odri~e kon-trole klju~nih “koridora mo}i“ –ukazao je Stepi} i istakao da biTrifkovi} ba{ kako je perfektno

analizirao ameri~ki slu~aj, mogao ida to u~ini na srpskom primeru“duboke dr`ave“.

Stepi} je ukazao da jeautor knjige detaljno razmotrioslabljenje EU, koju nazivaBriselskim Levijatanom, apostrofiranjen talasokratski karakter, podred-jenost Americi i njenunefunkcionalnost, hipertrofiranubirokratiju i nemogu}nost da sesuprotstavi klju~nom izazovu mus-limanske migracije.

Sa druge strane, u analizi

odnosa Amerike i Rusije, Trifkovi}isti~e da su SAD opsednute arhisu-parnikom Rusijom i Hladnim ratomkoji nikada nije prestao, a sada sesve vi{e zao{trava. U delovanjuZapada, autor ne vidi samo speci-fi~an patolo{ki oblik rusofobije, ve}sve o~iglednije pravoslavofobije,koja, kako argumentuje, ima “psi-holo{ke, kulturne i geopoliti~kekorene jo{ od ~etvrtog krsta{kograta“, naveo je Stepi}.

Slobodan Eri} je ocenioda iako postoji op{te mi{ljenje daje Hladni rat stvar koja je zavr{ena

raspadom Sovjetskog Saveza,Trifkovi} dokazuje da on ne samoda nije zavr{en, nego postoji nje-gov kontinuitet:

– ^im se SSSR raspao,obuzdavanje je pre{lo u razuzdanuekspanziju. Ve} 1996. je predsed-nik Klinton prekr{io obavezuD`ord`a Bu{a starijeg da ne}e biti{irenja NATO ka istoku i Alijansaje izbila na ruske carske granice.Pod D`ord`om Bu{om mladjim sepro{irila 2004. maltene do pred-gradja Sankt Peterburga sa prije-mom tri balti~ke republike. Svevreme, medjutim, Ukrajina ostajeglavni zgoditak, kako re~eB`e`inski: ne samo klju~ da seRusiji uskrati pristup Crnom moru,neko potencijalni geostrate{ki no` umekoj utrobi jugozapadne Rusije.

Eri} je ukazao i na zna~ajove knjige u delu gde su detaljnoobja{njene osnovne ideje ameri~kespoljne politike, jer ”se ona izSrbije pojednostavljeno posmatra“.Posebno je istakao Trifkovi}evoobja{njenje da ideologija igrava`nu ulogu u kreiranju ameri~kespoljne politike i primer koji senavodi u knjizi: govor HilariKlinton koja je tokom kampanje2016. izjavila da je ameri~ka naci-ja jedina neophodna nacija – onana koju se ugledaju i koju sledeljudi {irom sveta.

Eri} je upozorio da sekod nas jo{ ne poimaju dubina irazmere ideolo{kog rata koji vodiglobalna upravlja~ka elita protivostatka sveta, a pre svega protivhri{}anstva, stvaraju}i uniseks~oveka, savr{enog potro{a~a, bezroda, kulture, nacionalnog identite-ta, praznog ~oveka kojeg }e kapi-

talizam ispuniti ~ime god `eli.– Mr`nja ameri~ke liber-

alne elite prema Rusiji je patolo{kapojava nepodlo`na racionalnomdiskursu, {to konflikt ~ininere{ivim. Krajnji cilj te elite nijepromena ruske politike, ve} prom-ena re`ima u Moskvi kao nu`nipreduslov temeljite i nepovratnetransformacije ruskog identiteta –zaklju~io je Eri}.

Nenad Kecmanovi} jeocenio da je “kontinuitet Hladnograta” zaista uspostavljen, ali nakondva kratka intermeca nade koja suprobudili Gorba~ov i Tramp.

– SAD nisu uspjele daodole imperijalnom isku{enju dapostanu jedini igra~ na svjetskojsceni. “Kraj istorije“, “ameri~kaizuzetnost“, “jedina supersila“,“novi svjetski poredak“ su neke odtrijumfalisti~kih kategorija kojimaje izra`avana pogre{na svijest da jebilo koja pobjeda nadistorijskidefinitivna, a poraz fatalan.Neo~ekivani nestanak “crveneopasnosti“ radovao je posthladnora-tovsku Evropu ne manje nego inestanak potrebe za ameri~kimki{obranom. Dok se postkomu-nisti~ka isto~na Evropa raspadala ufederalne komade, zapadna se na{lana meti ameri~kih pritisaka da NA-TO ostane na Starom kontinentu –rekao je Kecmanovi}.

Spolja potpaljeni sukobina Zapadnom Balkanu, viktimizaci-ja i satanizacija “malih Rusa“, aposebno izazivanje gradjanskograta u BiH, poslu`ili su kao kruns-ki dokaz da EU ne mo`e ni{ta dare{i bez vojne sile NATO saveza injegovih humanitarno-preventivnihraketa. Alijansa se po prvi putpojavljuje kao ofanzivno sredstvo uuspostavljanju globalnog ameri~koggospodarstva, ukazao je.

Ohrabruje, prema njegov-im re~ima, {to su izbori pokazalida postoji druga Amerika i to {tosu izi{li na videlo ne samo va{ing-tonska mo~vara i duboka dr`avanego i vladari iz senke.

– Soro{, pa i Rokfeleri iRot{ildi, samo su frontmeni transat-lantske koalicije onih 300 porodicakoje raspola`u sa vi{e finansijske idruge mo}i nego sve ostalostanovni{tvo Zemlje. PoslijeTrampa, vi{e ni{ta ne}e biti kaoprije. Ukoliko u medjuvremenu neizazovu tre}i svjetski rat, SAD }emorati da se prilagodjavaju multi-

polarnom svijetu: XXI vjek ne}ebiti ameri~ki, nego postameri~ki iobilje`en daljim usponom drugihzemalja, prvenstveno Kine – naveoje Kecmanovi} neka odTrifkovi}evih razmatranja.

– Iako je napisao knjigukoja se bavi svjetskoistorijskimtokovima u kojima glavnu rije~ vodevelike sile, Trifkovi} ne propu{ta dazaklju~i da su se Srbi i srpske zeml-je na razmedju milenijuma na{le nameti jedine supersile kao eksperi-mentalni kuni}i na poligonu za testi-ranje novih instrumenata, strategija itaktika ru{enja neposlu{nih re`ima itotalnog nadzora u rasponu od mekedo tvrde mo}i... I da se dodan-danas nalaze na potencijalnoj“liniji vatre“ obra~una globalnihigra~a. U zaklju~ku djela autor stogadaje i konkretnu preporuku da mul-tilateralna spoljna politika izmedjusuprotstavljenih velikih sila i bloko-va jeste va`na, ali nije i dovoljnagarancija nacionalne bezbjednosti –rekao je na kraju svog izlaganjaKecmanovi}.

Sam autor je iskoristiopromociju da na odredjeni na~indopuni i pojasni ono {to u vremenastanka knjige jo{ nije bilo tolikovidljivo.

– Multipolarizacija je pro-ces koji ne}e biti ni brz ni lagan.Tokom svoje dvomese~ne turneje,Donald Tramp je 23 puta izgovoriore~ – Indopacifik! Na taj na~in, onje naglasio ulogu Indije kao poten-cijalnog saveznika i partnera SAD.Mi po navici izgovaramo re~BRIKS i pritom je do`ivljavamokao otpor Americi. Ali, to nijeta~no, naro~ito od dolaska Modijana mesto premijera. Druga va`nastvar je da Amerika ne}e oti}islatko i tiho u no}. Velike sile sene mire sa gubljenjem pozicija izato vuku hazardne poteze. A takvipotezi vode u ratove i traju do nji-hovog sunovrata. SAD su u takvojfazi vu~enja hazardnih poteza. Onesu obnarodovale novu strategijukojom su Rusija i Kina ozna~enekao zemlje koje vode politike kojesu suprotne ekonomskim,politi~kim, ali i vrednosnim interes-ima SAD. Te zemlje su stavljene uisti ko{ sa Iranom i SevernomKorejom, ukazao je Trifkovi} iupozorio da Amerika vu~e potezekoji }e skupo ko{tati druge narodei dr`ave, ali i samu Ameriku.

Diana Milo{evi}

U BEOGRADU PROMOVISANA ZNA^AJNA KNJIGA DR SRDJE TRIFKOVI]A ”KONTINUITET HLADNOG RATA”

Srdja Trifkovi}

AMERIKA VU^E HAZARDNE POTEZE

H R O N O L O G I J A

12 Januar 2018.

01. 01. – Granica za odlazaku starosnu penziju se kod `enapomera za {est meseci, tako da jeuslov u 2017. godini 61 godina i{est meseci `ivota. Kod mu{kara-ca i dalje isti uslovi – 65 godina`ivota.

04. 01. – Biv{i ha{kioptu`enik i predsednik Alijanseza budu}nost Kosova Ramu{Haradinaj uhap{en je uFrancuskoj po poternici Srbijekojom se biv{i lider OVK teretiza ubistva i te{ke zlo~ine. Osamdana kasnije pu{ten je na slobo-du, a tri meseca kasnijeFrancuska je odbila zahtev Srbijeza ekstradiciju.

07. 01. – Najbolji srpskiteniser Novak Djokovi} uspe{noje zapo~eo 2017. godinu, po{to je

pobedom nad Britancem EndijemMarejem odbranio titulu u Dohi iosvojio 67. titulu u karijeri.

10. 01. – Kontingent VojskeSrbije od 70 ljudi, od ~ega je 25`ena, sve~ano je ispra}en umirovnu operaciju UN uCentralnoafri~koj Republici.

25. 01. – Srbija je primljenau organizaciju Evrotransplant, {tozna~i da }e gradjanima, kojima jepotrebna transplantacija, biti dos-tupniji organi.

02. 02. – U skladu sa dogov-orom Beograda i Pri{tine uBriselu za telefonske pozive kaKosovu u funkciji je posebanmedjunarodni kod +383.

05. 02. – Bomba iz Drugogsvetskog rata, koja je nadjenatokom izgradnje “Beograda navodi“ deaktivirana je. Nadjena jena devet metara dubine, imala jeoko 500 kilograma, od kojih je250 kilograma eksploziva i hemi-jski upalja~.

10. 02. – Nekada{nji na~elnikbezbednosti Glavnog {tabaVojske Republike Srpske Ljubi{aBeara (78) preminuo je u zatvoruu Berlinu gde je izdr`avaodo`ivotnu kaznu. On je {esti

Srbin koji je `ivot okon~ao upritvorskoj jedinici u Hagu ili naizdr`avanju zatvorskih kazni.

19. 02. – Ko{arka{i Crvenezvezde osvojili su Kup RadivojaKora}a, po{to su u Ni{u pobediliPartizan.

24. 02. – Slavna glumicaMonika Belu~i otvorila 45.Medjunarodni filmski festival uSava centru.

05. 03. – Srpska atleti~arkaIvana [panovi} osvojila je zlatnumedalju u skoku udalj naEvropskom dvoranskom prven-stvu u Beogradu. Sko~iv{i 7,24metra oborila je i svoj li~ni reko-rd.

10. 03. – Biv{i visokifunkcioner Crne Gore i predsed-nik dr`avne zajednice Srbija iCrna Gora Svetozar Marovi}priznao da je bio {ef kriminalnegrupe za {ta ga je teretilocrnogorsko Specijalno tu`ila{tvo.

23. 03. – Nata{a Jeremi},supruga predsedni~kog kandidataVuka Jeremi}a, podnela krivi~nuprijavu protiv SNS, njenog lideraAleksandra Vu~i}a i potpredsed-nika SNS Milenka Jovanovazbog saop{tenja u kojem jeozna~avaju kao {efa narko-tr`i{tau Srbiji.

28. 03. – Goran Bregovi}

peta je `iva legenda po kojoj jeavion “Er Srbije“ dobio ime. Prenjega avioni su dobili ime poNovaku Djokovi}u, Vladi Divcu,Dejanu Stankovi}u i MikijuManojlovi}u.

02. 04. – U Srbiji seodr`avaju izbori za predsednikaRepublike na kojima je ve}inagradjana izmedju 11 kandidataizabrala Aleksandra Vu~i}a.

08. 04. – Policijski i Vojnisindikat Srbije odr`avaju protestu Beogradu, nezadovoljni materi-jalnim statusom i op{tim stanjemu dru{tvu koje, tone u nepotizami sve ve}u korupciju”. Pridru`ujuim se studenti i ostali u~esnici“Protesta protiv diktature“, kojidanima protestuju u vi{e gradovaSrbije.

10. 04. – Ameri~ki senatorD`on Mekejn boravio je u

Beogradu i sa srpskimzvani~nicima razgovarao oodr`avanju regionalnog mira istabilnosti i medjusobnim odnosi-ma.

20. 04. – Knji`evnik, pub-licista, glumac i televizijski nov-inar Ra{a Popov umro je u

Beogradu u 84. godini. Autor jevi{e desetina knjiga za decu iodrasle i vi{e od 500 televizijskihemisija.

22. 04. – Srpski reprezentati-vac u d`udou do 90 kilogramaAleksandar Kukolj postao jeprvak Evrope na {ampionatu uVar{avi.

06. 05. – Srpski rva~Kristijan Fris osvojio je zlatnumedalju na Evropskom prvenstvui zavr{io sportsku karijeru.

09. 05. – Proslavljeniko{arka{ki trener Bo`idarMaljkovi} izabran je za novogpredsednika Olimpijskog komite-ta Srbije.

08. 06. – [esnaest godina odubistva novinara iz JagodineMilana Panti}a, policijska istragaje najzad okon~ana, a imenaosumnji~enih nalogodavaca iizvr{ilaca dostavljena su tu`iocu.Panti} je likvidiran jer je bioprepreka jednoj od najve}ihkorupciona{kih privatizacija ukojoj su u~estvovali pojedinci izvrha tada{nje vlasti.

14. 06. – U Debelja~i kodKova~ice otkriven je spomenikTiboru Cerni, jednom od 108 pri-padnika VJ koji su stradali uodbrani karaule Ko{are, kada suih 1999. napale udru`ene snageteroristi~ke OVK, regularnealbanske vojske i NATO snaga.Oni su dali `ivot da zaustave hil-jade albanskih vojnika koji suimali podr{ku 24 helikoptera tipa“apa~“, 30 tenkova, 24 oklopnatransportera i 24 vi{ecevnihbaca~a.

21. 06. – Srpski basketa{i sudrugi put zaredom osvojili zlato

na svetskom prvenstvu na FIBA.To je tre}a titula za srpsku selek-ciju, prvu su osvojili 2012, a ovoje njihovo ~etvrto u~e{}e.

23. 06. – U Palati “Srbija“odr`ana je sve~ana inauguracijapredsednika Srbije AleksandraVu~i}a kojoj je prisustvovalo oko5.000 gostiju, medju kojima jebilo 55 visokih stranih delegaci-ja, brojni predsednici dr`ava ivlada, ministri spoljnih poslova,brojne diplomate, javne li~nosti...

29. 06. – Skup{tina Srbijeizabrala je Vladu koja ima 21ministra, od toga tri bez portfel-ja, predvodjenih premijerkomAnom Brnabi}.

01. 07. – Novak Djokovi} jeosvojio ATP Istborn. Ovo je prvatitula srpskog tenisera od januarakada je osvojio turnir u Dohi.

05. 07. – Odnos matice idijaspore je mo`da najgori uposlednjih 17 godina. Mi nismoprevazi{li ni osnovni problem, ato je podela na “mi“ i “vi“, stavje predstavnika srpske dijasporekoji su govorili na Danu dijas-pore u Beogradu, pred malobro-jnim predstavnicima vlasti.

22. 07. – Matemati~ka ekipaSrbije osvojila je ~etiri srebrne idve bronzane medalje na 58.Medjunarodnoj matemati~kojolimpijadi u Brazilu.

29. 07. – Vaterpoloreprezentacija Srbije osvojila jebronzanu medalju na SP uBudimpe{ti po{to je u me~u zatre}e mesto pobedila Gr~ku.

15. 08. – Najbolja srpskaatleti~arka Ivana [panovi}izabrana u svetsku atletsku elitu

medju novih {est ~lanovasportske komisije Svetskeatletske federacije (IAAF).

28. 08. – Srpska atleti~arkaAmela Terzi} osvojila prvomesto u trci na 1.500 m, naUniverzijadi u Tajpeju.

30. 08. – Univerzitetskavaterpolo reprezentacija Srbijeosvojila je zlato na Univerzijadi

u Kineskom Tajpeju, po{to je ufinalu ubedljivo savladala Rusijusa 15:4.

06. 09. – Srbija je u Be~upreuzela predsedavanje Forumuza bezbednost i saradnju OEBS.

09. 09. – Legendarni srpskiglumac i reditelj Ljubi{aSamard`i} preminuo je u 81.godini.

10. 09. – Mlada teniserkaOlga Danilovi} osvojila je i US

open u konkurenciji dublova zajuniorke

01. 10. – @enska odbojka{kareprezentacija Srbije prvak jeEvrope, nakon {to je uAzerbejd`anu ovojila drugo zlatoi 15. medalju na svim medjunar-odnim takmi~enjima odosamostaljivanja.

15. 11. – Pod geslom“Ogledalo – odraz Srbije u rase-janju“, nezavisni mese~nik Srba uSjedinjenim Ameri~kim Dr`avamasve~ano je proslavio {esnaesti rod-jendan i 170. izdanje.

22. 11. – Ha{ki tribunalizrekao je prvostepenu presudugeneralu i ratnom komandantuVojske Republike Srpske RatkuMladi}u i osudio ga na do`ivot-nu kaznu zatvora. Mladi} jeosudjen po 10 od 11 ta~akaoptu`nice.

29. 11 – 03. 12. – Peti Srpskifilmski festival ^ikago predstavioje osam najboljih ovogodi{njih fil-mova brojnoj publici medju kojomsu bili visoki dr`avni i SPC pred-stavnici. Generalni konzulat u^ikagu organizovao je velikisve~ani prijem povodom Festivala.

21. 12. – U Hagu jeodr`ana ceremonija zatvaranjaMedjunarodnog suda za biv{uJugoslaviju, koji }e 31. 12. izvani~no, posle 24 godine,prestati da postoji. Sud jedelio selektivnu pravdu i osu-dio je uglavnom Srbe, koji su~inili vojni i politi~ki vrhtada{nje Srbije i RS. Izre~enoim je ukupno 1.200 godinazatvora.

ZNA^AJNI DATUMI IZ PROTEKLE GODINE

DOGADJAJI KOJI SU OBELE@ILI 2017.

T R A D I C I J A

13Januar 2018. www.serbianmirror.com

Srpsko kolo, tradicionalninarodni ples upisan je, istogdana zajedno sa Be~kim

valcerom, na Uneskovu listusvetske nematerijalne kulturneba{tine ~ove~anstva. Ovu odlukudoneo je Medjuvladin komitet zao~uvanje nematerijalnog kulturnognasledja, na svom 12. redovnomzasedanju koje se odr`ava naostrvu ^ed`u u Ju`noj Koreji.

Za razliku od porodi~neslave, gde je predlaga~ bioEtnografski muzej, u izradi nomi-nacijskog dosijea za kolo u~estvo-vali su Fakultet muzi~kih umetnos-ti, Ansambl tradicionalnih igara“Kolo“ i Centar za istra`ivanje io~uvanje tradicionalnih igara SrbijeCIOTIS.

Upis kola na reprezenta-tivnu listu Uneska je veliki uspehza Srbiju, jer je kolo najra{irenijioblik na{eg nematerijalnog kul-turnog nasledja, kroz koji se kul-turno identifikuju svi na{i sunarod-nici i `itelji Srbije. Prepoznato jekao saborni simbol nacionalnogidentiteta Srba, ne samo u maticinego u ~itavom srpskom rasejanju.Za kona~nu odluku najverovatnijeje presudila zastupljenost elementau svakodnevnom `ivotu, raspros-tranjenost i prisutnost u obra-zovnom sistemu, na amaterskom iprofesionalnom nivou, kao i uscenskoj prezentaciji. Svako ko seikada uhvatio u kolo nosilac jeovog elementa i uti~e na to da idalje `ivi.

Na listu Uneska upisanoje “Kolo, tradicionalna narodnaigra“, a ne “srpsko kolo“. PremaKonvenciji Uneska, {titi se nasled-je na teritoriji dr`ave potpisnice.Iako se kolo uglavnom smatraobele`jem nacionalnog identitetaSrba, pored srpskog pravoslavnogstanovni{tva, izvode ga i drugenacionalne, odnosno etni~ke iverske zajednice. Kao zajedni~konasledje, kolo se igra u celojSrbiji.

Na sajtu Uneska pi{e daje “kolo kolektivni ples koji izvodeplesa~i koji medjusobno formirajulanac, i obi~no se kre}u po kru`nojliniji dr`e}i se za ruke. Izvodi seuz pratnju muzike, na privatnim ijavnim okupljanjima.“ “Kolo seigra tokom proslava najva`nijihdogadjaja u `ivotima pojedinaca izajednica“, navode na sajtu

Uneska. Ve{tina se naj~e{}eprenosi direktnim u~e{}em, a dobriplesa~i motivi{u druge igra~e.Kolo, medjutim, mo`e da se nau~ii u baletskim i muzi~kim {kolama.

To nije naziv za odred-jenu igru ve} za grupu igara istogosnovnog koreolo{kog obrasca.Re~ kolo zna~i – igra ukrug; lanacmedjusobno povezanih igra~a pred-stavlja magijsku radnju zato {to sezatvaranjem kruga {titi zajednicaod svega {to bi moglo da jojnanese zlo. Kolo je i srpskanacionalna igra, deo pri~e o onome{to jesmo, vrednost po kojoj nasceo svet prepoznaje. I zato gatreba ~uvati i sa~uvati.

Koliko je staro kolo, odkada se igra, ne zna se. Smatra seda su Stari Sloveni verovali da }eenergi~nim kretanjem tela i okre-tanjem doprineti da se i Sunceveselo okre}e. U pro{lom veku je

sasvim sigurno bilo deo seoske pai gradske svakodnevice, istra`iva~imisle da je postojalo i u 19. veku,i pretpostavljaju da je igrano i vekpre toga.

Zna se da su kolo nekadnajvi{e igrali u centralnoj i zapad-noj Srbiji, pa da je zatim postalonarodna igra cele Srbije. U Bosnisu takodje tada igrali kolo, ali uzpesmu i instrumentalnu pratnju. USrbiji se igra samo uz instrument.U nekim krajevima, kolo se ka`e –oro. Kolo je i danas narodna igraSrbije, ono se ovde jo{ uvek igra,ali zbog druga~ijih pobuda i razlo-ga od ju~era{njih.

Kolo podsti~e energiju ikolektivnu i individualnu, pozi-tivnost, i polet. Na selu se igralo

na saborima, praznicima, svadba-ma, i sli~nim lepim i veselimpovodima. Igralo se strasno, i izdu{e. U gradu se igralo povodomistih dogadjanja kao na selu, alismireno, “gospodski“. Kolo igrajusvi stale`i, i stari i mladi. Kosta N.Hristi} je u “Zapisima starogBeogradjanina“ opisao da je napraznik Cveti 1865. godine “posleru~ka knez (Mihailo) sa svojimgostima si{ao u narod i s knegin-jom poveo kolo koje se vilo celimtop~iderskim parkom, pro{aranono{njom i varo{kom i seoskom“.

U kolu postoje pravila.Igru su otpo~injali momci ilio`enjeni ljudi {etnjom, ~esto uzvokalno-instrumentalnu pratnju. Toje davalo poseban zna~aj kakopo~etku igranja, tako i samoj igri.U kolu su svi jednaki, osimkolovodje. On je ili najbolji igra~,ili mu pozicija prvog sleduje kao

obaveza prema nekom obi~aju.Poslednji u kolu se zove – kec. Unekim celinama postoji i tre}ak,drugi igra~. Izmedju kolovodje itre}aka mo`e u}i samo jednaigra~ica, a ko `eli jo{ da udje ukolo, mo`e to da u~ini izmedjutre}aka i keca. Ako se momakuhvati u kolo pored devojke, a onazbog toga napusti lanac, to je veli-ka sramota i uvreda za momka. Aako neko u kolu prese~e devojkuod momka, zna~i ako ih rastavi,po~injala bi svadja.

Zatvoren krug predstavljajednostavan, krajnje strog, aliistovremeno savr{en oblik, jer sviigra~i izvode iste korake i pokrete,dr`e se na isti na~in.Najzastupljeniji oblik igre je

polukrug sa istaknutom ulogomkolovodje i keca. Igre su uglavnomme{ovite. Dr`anje igra~a jenaj~e{}e za pojas. Igra se na celomstopalu, telo je opu{teno, a unekim kolima mu{karci mogu dapokreæu ramena levo-desno, a`ene – kukove. Stil igranja u cen-tralnoj Srbiji je veoma zanimljiv:na na{im prostorima nigde se igratoliko ne kiti i ne ulep{ava.Osnovni igra~ki obrazac seukra{ava poskocima odozdo iliodozgo, prepletima, zapletima,treperenjem, pocupkivanjem, zasta-jkivanjem, varalicama, udarima(noge u nogu), promenom ritma ujednom taktu, uslo`njavanjemkoraka (pove}anjem broja izve-denih koraka u jednom taktu).

Najlep{a srpska kola su:Moravac, U`i~ko kolo, ^a~ak,Vranjansko kolo, Takovsko kolo,Zlatiborske dvojnice, Devoja~kokolo, Ciganski urnebes, Dunavskivrtlog, Zve~ansko kolo, Timo~kibrzak, {umadijsko kolo...

Kolo se igralo i u parti-

zanima. Naj~uvenije je u Srbijudo{lo s partizanima iz Bosne,ispod Kozare – Kozara~ko kolo.Igralo se uz pevanje, na levustranu sa rukama u prepletu, u {to{irem krugu. Kolo je bilo obaveznideo radosti i slavljenja oslobodjen-ja od okupatora. A onda je po~eloda se povla~i. Prvo iz velikihgradova, zajedno sa ostalim detalji-ma koje su komunisti smatralinedoli~nim njihovom vremenu, azatim skoro i iz sela – tamo seigralo samo na velikim svadbama,povodom ispra}aja u vojsku, zna~ipovodom privatnih proslava. Ugradovima, kolo je dugo, gotovodo devedesetih pro{log veka, igra-no samo u kulturno-umetni~kimdru{tvima i {kolskim folklornimsekcijama. A onda je krajempro{log veka, kada se probudiosrpski nacionalizam, vaskrslo inastavilo da `ivi. Opet se igra na

svadbama, na slavama i sli~nimprivatnim dogadjanjima, ali i udiskotekama specijalizovanim zanovokomponovanu muziku, istotakvim splavovima i ostalimzabavno-ugostiteljskim objektima.

^ini se da je jedinomesto gde je kolo neprekidno iautenti~no postojalo – Ansambl“Kolo”. Kao najreprezentativniji inajpoznatiji od mnogih ansambalai kulturno-umetni~kih dru{tava koji~uvaju srpsku nematerijalnuba{tinu, Ansambl “Kolo“ jepokretni muzej koji ~uva tradi-cionalnu igru, muziku i no{nju ijedini je nacionalni profesionalnifolklorni ansambl. “Kolo“ je osno-vala tada{nja vlada Jugoslavije,1948. godine, s namerom da negu-je jugoslovenski folklor i da pred-stavlja zemlju u svetu. Od tada, u“Kolu“ je igralo i sviralo vi{e od600 umetnika, koji su gostovali nasvim kontinentima, priredili su vi{eod 6.000 koncerata pred oko 12miliona gledalaca u Metropolitenu,Palati [ajo, Karnegi Holu, Rojal

festival holu, Operi u Kelnu,Teatru Feni~e, Bolj{om teatru,Operi u Amsterdamu, Kembrid`teatru, Grand kazinu u @enevi,Sidnejskoj operi i sli~nimreprezentativnim dvoranama. Samoje u Nema~koj gostovalo u 333grada, a naravno, gostovalo je isvuda po zemlji, u svakom mestugde je mogu}e odr`ati koncert.Pro{le godine su u okviru projekta“Srbija u svetu“ gostovali tre}i putu Japanu, i u Kini prvi put nakon50 godina.

Radojica Kuzmanovi},direktor “Kola”, ~esto govori daovoj sredini “Kolo” nikad nije bilopotrebnije nego {to je sad. “Kada jeosnovano, zadatak mu je bio dapredstavlja na{ folklor po svetu, asada mu je zadatak da to isto radiovde, u zemlji. Na{im ljudima trebapokazati: evo, ovo je tvoja igra.“

Marijana Maljkovi}

KOLO – KULTURNA BA[TINA ^OVE^ANSTVA

Kolo je srpska nacionalna igra, deo pri~e o onome {to jesmo, vrednost po kojoj nas ceo svet prepoznaje. I zato ga treba ~uvati i sa~uvati.

Slede}i predlog – guslanjeNa Uneskovu listu nematerijalnog nasledja, kao prvi ele-

ment iz Srbije, upisana je porodi~na slava – u novembru2014. godine. A, u proceduri predloga za upis za 2018.godinu je “pevanje uz gusle“. Proletos je predato “pevanjeuz gusle“. Dosije je pro{ao tehni~ku obradu. Na slede}ojsednici Medjuvladinog komiteta 2018. o~ekujemo upis jo{jednog elementa na{eg nematerijalnog kulturnog nasledja.

P O Z I V

14 Januar 2018.

P O R U K E

15Januar 2018. www.serbianmirror.com

16 Januar 2018.

^ E S T I T K E

17Januar 2018. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

Januar 2018.

^ E S T I T K E

18

^ E S T I T K E

19Januar 2018. www.serbianmirror.com

Poslednjih decenija svet jedo`iveo ubrzanje kojemalo kom ~oveku zaista

prija i treba. Ljudi se masovnookre}u gomilanju materijalnihdobara i pove}anoj individualnos-ti, koje su li{ene duha i milosti.

^ovek koji `eli dasa~uva du{u od zala novog dobaneminovno mora da izgradi zasebe tvrdjavicu koju }e ~initi nje-gova porodica. ^uvanje duhapravoslavlja u svom domu jejedan od retkih zdravih modela`ivljenja koji su danas opstali.

Izazovi dana{njiceProdu`eno radno vreme,

neretko podrazumevaju}iprekovremeni radni ~asovi i sveve}a okrenutost materijalizmuuslovili su za pojavu velikogbroja usamljenih ljudi. Svuda usvetu je prisutan trend otudjenjaljudi. Ti ljudi poku{avaju dapronadju sebi sli~ne i da sezajedni~ki izbore za ljubav ikvalitetan `ivot. Internet tu imadvojaku ulogu.

Naime, dru{tvene mre`edaju ljudima privid dru{tvenosti iva`nosti. Ljudi sa lako}om

ostavljaju svoje privatne podatke,fotografije i intimu koja mo`e dase zloupotrebi. ^esto su vrlousamljeni, ali dru{tvene mre`esamo doprinose usamljenosti jerosoba ostaje prikovana za ekranna kome se ni`u nebitne vesti.

Pored dru{tvenih mre`a,na internetu je mogu}e na}imnoge korisne stvari i vredneinformacije. Jedna od dobrihstvari je svakako mogu}nost dase ljudi organizuju putem interne-ta po razli~itim osnovama i zajed-ni~ki re{avaju probleme.

Na taj na~in je nastala iinicijativa Love Orthodoy (love-orthodoy.rs), sa `eljom dapravoslavcima iz celog svetaomogu}i upoznavanje.Povezivanje radi ljubavi istvaranja porodice je u skladu sahri{}anskim vrednostima i danasjedan od najhumanijih zadataka.

Prona}i pravu osobuImati uz sebe pravu

osobu zna~i da ste imali sre}e ilida ste dobro razmislili o svojimkriterijumima i pretpostavili gdebi imalo smisla tra`iti takvu

osobu. Dobar ~ovek/`ena je veli-ka vrednost i toga treba biti sves-tan. Kada je jednom nadjete, neispu{tajte je.

Ako ste jo{ u potrazi zapravom ili pravim, i pritom dr`itedo pravoslavlja, sada imate pri-liku da isprobate na{ ljubavni sajt

(www.loveorthodoy.rs), registru-jte se i krenite u potragu.

Pretraga je prili~no zan-imljiva jer se susre}ete sa

razli~itim karak-terima i navikamakod ljudi. Jedanod benefitaovakvog upozna-vanja je to {topro{irujete svojeiskustvo i vidike.Mo`da je osobaza vas negdeblizu, a mo`davam se javi inegde iz dijas-pore. Dosta na{ihljudi {irom svetapri`eljkuje daupozna osobukoja ima istevrednosti, istorijui poreklo. Ose}ajpripadnosti, kojise radja medjus v o j i m a ,omogu}ava dobrukomunikaciju kojau nekim slu~ajevi-ma radja ibrakove.

LJUBAV I PRAVOSLAVNA TRADICIJA

P R I ^ A O G L E D A L A

VA[E NOSTALGI^NE PRI^E

Pisac: Gordana Lakovi}

Osvanuo je drugi avgust. Toga danadeka je oglasio da idemo u crkvui da svi treba da se lepo obu~emo.“Danas je velik dan! Danas je

Ilindan.“Se}anje me odvede u julsko ve~e,

koje je svojom tek rodjenom sve`inomumirilo vru}inu dana. Deka je izvukaofrulu, koju je uvek nosio u d`epu, i po~eoda svira. Na dodir usana, iz frule polete{esvileni snovi protkani prolazno{}u `ivota.Frula je svojim umilnim zvucima uhvatila iza ru~ice dovela decu, koja su se sklup~alapo toploj zemlji pored njegovih nogu.

Dekina frula se ~ula daleko u selu.Kad bi zasvirao, ljudi bi ostavljali poslovei zastajali da ga slu{aju, deca bi tr~ala zazvukom, a stado bi utihnulo - da ne remetizvuke ~arobne frule. Kad bi zavr{io, stavl-jao bi je nazad u d`ep i po~injao da nampri~a pri~e.

Nekada davno, po~injao bi dekapri~u, kada se Sveti Ilija rodio, njegov otacje video sedog starca kako novorodjen~epovija plamenom i hrani ga vatrom. Zato jeverovao da }e njegov sin biti vatrenipobornik za pravu veru.

Pokazuje deda deci slike sveca.Na jednoj - Sveti Ilija se vozi u ognjenoj

ko~iji u koju su upregnuta~etiri konja iz ~ijih nozdr-va suklja plamen.Grmljavina koja se ~ujeka`e, tutnjava je kola koji-ma se svetac vozi po nebui oblacima. Na drugoj -rasute bele kose i dugebrade, tela umotanog u{iroki ogrta~, sedi SvetiIlija u pe}ini, gde se sklo-nio od oholog cara nev-ernika, pogleda uprtog ugavrana koji mu donosihranu.

@ene u selu tridana pre i tri posle svetogIlije ne peru ko{ulje – dase ne bi iskrzale. Taj peri-od se, ka`e, zove kresovi. Na Svetog Ilijune ulazi se u vinograde niti se radi u polju– da usevi ne bi sagoreli od sunca. SvetiIlija se slavi u danu kada se menja vreme– do podne je leto, od podne jesen – zatose od njegovog dana vi{e ne kupa u reci.Zato se ka`e “od Svetog Ilije, sunce je svemilije“. Svetog Iliju ili Gromovnika, kakosu ga jo{ u narodu zvali, smatraju najsilovi-tijim medju ognjenim svecima, pa sesvetkuje s velikim strahopo{tovanjem.

“A gde je on sada?“ - pitala su

deca.Veruje se da je Sveti Ilija `iv

oti{ao na nebo, i zato }e se pred kraj svetaopet javiti da suzbije silu antihristovu -zavr{avao bi deka pri~u onim najistrajnijim,koji su jo{ bili budni.

Pri~u o Iliji Gromovniku, velikomsvecu, i pri~u o Ilindanu, velikoj srpskojslavi, ostavio mi je deda da ~uvam kaozlatni dukat dobijen na rodjenju da predamonima koji za nama ostaju i koji }e se timedi~iti.

Na Ilindan je sve {to je moglo dahoda i{lo u crkvu. Istoga dana odr`avao sei va{ar. Oko crkve postavljane su drvenetezge sa raznim sitnicama i stvarima zadoma}instvo, prodavalo se pi}e, vo}e, slat-ki{i, te raznovrsne drangulije i sitnice.

Slavilo se ceo dan, svi su bilisve~ano obu~eni i veseli. Tezge su bile pre-pune plasti~nih igra~aka, {nalica, ma{nica,narukvica od perlica i prsten~i}a od `ice.Lutke raznih veli~ina su visile gole, sve isteboje i praznih o~iju. Haljinice su se kupo-vale posebno ili su se {ile - ko je umeo.

Sve je bilo neobi~no i uzbudljivo,a pogled je svugde pronalazio {arenilo.Stariji su bili odeveni u uredne no{nje,spremljene samo za tu priliku - mu{karci subili u hla~ama i crvenim kapama, a `ene sapletenicama umotanim oko glave i belimmaramama. Devojke su takodje nosilecrvene kapice i kosu spletenu u pletenice,bele tkane vu{tane, prega~e, tkanice,ko{ulje s raznim vezovima, vunene ~arapei ru~no izradjene ko`ne cipele.

Bile su otmene.Gledali su se tu momci i devojke.

Oni su se pred njima, ispravljenih ledja isna`nih ramena, {epurili u svojim {arenimno{njama, a one su se, rumenih obraza,stidljivo gledaju}i, kikotale dr`e}i se zaruke.

Atmosfera je postajala svakimsatom sve `ivlja. Kada je muzika zasvirala,omladina se br`e-bolje uhvatila u kolo. Nanjima je sve podrhtavalo i poskakivalo:crvene kapice, bele ko{uljice, izatkaneprega~e, nemirne pletenice i uzbudjene

devoja~ke grudi.To nije bilo obi~no kolo, to je

bilo kolo ljubavi. U njemu momak, donjega devojka, pa opet momak, pa opetdevojka. Dr`e se za ruke ne`no israme`ljivo, jedni se drugima dopadaju,zbog njih no}u ne spavaju, njih `ele dasanjaju. Svi treptaji uzbu|enih srcasme{teni su u oznojene dlanove i skrivene,stidljive poglede.

Igralo se dugo u no}, ~ak i ondakad su se vatre ugasile, vina popila i mesecupalio fenjer.

Mogli su da se ~uju uzdasi onihkoji }e ve} slede}e godine da budu spo-jeni u jedno. Jer tu su dolazili ne samo dase upoznaju, ve} i da se gledaju, da sedopadnu jedni drugima i, ponajvi{e, dodir-nu. Da im mladjana srca posko~e, daimaju ~emu da se nadaju, o ~emu da sni-vaju kad se, umorni od igre, vrate samiku}ama.

No} najavi fajront i Sveti Ilija se,kao i ostali, odveze ko~ijama na po~inak.Po neravnom drumu se razmili mno{tvokonjskih kola ostavljaju}i zvuk potkovanihkopita u senkama koje ih prate. Le`im naledjima i posmatram mladu plavi~astu no}kako se lagano spu{ta po golom kamenjaruoko male crkve koja je ostala negde udaljini zamotana u njene skute. Zvezdanisvod je {u{tao iznad nas kao jelovik poredguvna iz koga je baka donosila suvegran~ice za potpalu. Zvezde su treperile ubelini kamena kao hiljade uljanih svetiljki ikao ve~nost ostado{e da sijaju u momse}anju.

Neobi~an dan be{e taj Ilindan.Samo na taj dan je moglo da se

vidi toliko radosti u o~ima. Samo na tajdan svi su se voleli i sve jedni drugimaopra{tali. Samo na taj dan mnoge ljubavi suza~ete i zapo~ete su mnoge sre}ne pri~e.Svi su bili jedno, svi su bili dobri jednidrugima.

Dok sam tonula u san, nisam nislutila da }u mnogo godina kasnije vansvoje domovine slaviti Svetog Iliju, slavusrpsku, slavu ljubavi, porodi~nu slavu.

SVETI ILIJA

20 Januar 2018.