Alkohol kao akcidentogeni faktor u saobraćaju i veštačenje stepena

alkoholisanostiJOVANA TOMIĆ 12 179

JOVANA VASIĆ 12 684

METABOLIZAM ALKOHOLAunetog alkoholnim pićem

RESORPCIJA

- usna duplja (4 do 20%)- želudac (20%)- tanko crevo (50%, po nekima i do 80%) - debelo crevo

FAKTORI BRZINE RESORPCIJE

Brzina konzumiranja - brže konzumiranje - brža resorpcija

Jačina alkoholnog pića - ista količina alkohola brže se resorbuje iz žestokog pića nego iz piva ili vina (veća razlike u koncentraciji u digestivnom traktu i krvi - brža difuzija) - 1 g alkohola iz žestokog pića resorbuje se za 1 minut, a iz piva ili vina za 2 minuta- maksimalna brzina resorpcije iz pića jačine 20%- veoma jaka pića (preko 40 vol.%) mogu da uspore resorpciju

Vrsta pića - brže se resorbuju pića koja sadrže ugljen dioksid i topla pića

pivo - maksimalna alkoholemija može da bude kasnije dostignuta (i do jedan sat) i može da bude manja (25%-50%) nego ako se ista količina A unese u vidu žestokih pića

Pun ili prazan želudac - belančevine u hrani mogu da vežu deo A; masna hrana oblaže želudac i usporava resorpciju (može biti produžena i do 3-3,5 časa)

Konzumiranje posle obilnog obroka, naročito piva i vina - resorpcioni deficit

deo unetog A se vezuje za belančevine iz hrane i uopšte se ne resorbuje

može iznositi do 30 - 40% unetog A

minimalan - brz unos koncentrovanog pića na prazan želudac

Oboljenja i stanja organizma - kod osoba sa resekcijom želuca resorpcija je jako ubrzana jer A alkohol brzo dospeva u tanko crevo (brza resorpcija - naglo ispoljavanje toksičnih efekata A u mozgu)

Psihički faktori - neraspoloženje i depresivna stanja usporavaju resorpciju i obrnuto

Neki lekovi - neki lekovi usporavaju resorpciju smanjujući brzinu pražnjenja želuca i obrnuto

ELIMINACIJA

najveći deo A (90-95%) razgradi se u jetri dejstvom enzima alkoholne dehidrogenaze i katalaze

manji deo (5-10%) izluči se nepromenjen preko izdahnutog vazduha, mokraće, znoja i fecesa

samo razgradnja A dejstvom alkoholne dehidrogenaze u jetri (oko 80%) odigrava se linerano (ista količina u istom vremenskom periodu), dok je razgrađivanje dejstvom katalaze i eliminacija disanjem, mokraćom i znojem varijabilno, u zavisnosti od koncentracije A u krvi i drugih faktora

Izračunavanje koncentracije alkohola u krvi

Za određivanje koncentracije alkohola u određenom kritičnom momentu, u fazi eliminacije alkohola iz organizma, može se na osnovu poznate koncentracije alkohola u krvi, poznatog protoka vremena od kritičnog momenta do uzimanja krvi i vrednosti faktora -, primeniti sledeće formule:

Cx - Ct + - - t

Cx aloholemija tempore criminis [‰]

Ct alkoholemija u vreme uzimanja uzorka [‰]

- redukcioni faktor (u proseku 0,138 ‰)

t vreme proteklo od događaja do uzimanja uzorka [sati]

Ct = 1,5 ‰ t = 2 sata - = 0,138 ‰

Cx - 1,5 ‰ + 0,138 ‰ - 2 = 1,776 ‰ ≈ 1,8 ‰

Kada se unutar eliminacione faze izračunava koncentracija alkohola u krvi u kritičnom momentu, a poznata je količina konzumiranog alkohola-A (g); težina tela-p (kg); faktor r; faktor - i vreme proteklo do uzorkovanja krvi- t (h), primenjuje se sledeća formula:

A

Ct - -------- - - * t

p x r

Primer: Okrivljeni je popio 9 konjaka (oko 143g alkohola) u periodu od 15 do 16h. Delikt se dogodio u 23h. Krv nije uzeta. Kolika je koncentracija alkohola u krvi bila u momentu delikta, ako se zna da je težina tela 80kg, faktor - 0,16, r je 0,7 a vreme od završene resorpcije pića do delikta 6h?

144g

Ct - -------- - 0,16 * 6h = 1,69 promila

80kg x 0,7

Po istom principu izračunava se i količina popijenog alkohola ako se zna njegova koncentracija u krvi.

Stadijumi pijanstva

Alkoholemija ‰ Stadijum___

0,1 - 0,5 početna pripitost

0,5 - 1,5 pripitost

1,5 - 2,5 pijanstvo

2,5 - 3,5 teško pijanstvo

3,5 - 4,0 teško trovanje

alkoholom

preko 4 smrtni ishod

alkoholem. ‰

pažnja i svest intelektulane funkcije

ponašanje koordinacija ravnoteža

percepcija i psihomotorika

vid sluh

0,3 - 0,4 slabi euforija, diskretne promene ličnosti

loše izvođ. preciz.

pokreta poremećaji ravnoteže

suž. polja vida,

nistagmus, moguće

dvoslike

sniž.praga i razlikov.

finih nijansi

0,5 - 1,0 gubit.kontinuiteta. misli, slabi

pamćenje

gub.samokontr. emoc. labil. nekritič.-precenj. sops.

sposob., hrabost, nepromiš.postup.

(opas. u saobraćaju) sugestibilnost

nekoord. pokreti, nepravil.

kombinac. pokreta – saobraćaj

pogreš. reagovanje (13x

u odnosu na trezno st.);

manje izraž. produž.

reakcionog vremena

smanj.oštr. vida porem.

prost. orijent., pad adpat. na svetlo i tamu

ablend., iluzije, naroč.

noću

gubitak sposob. određiv. zvučnog izvora

1,1 - 1,5pojačano pojačano raste samopouzdanje,

opada samokritičnostpojačano pojačano pojačano pojačano

1,6 - 2,0 svest se zamaglj., na

trenutke i gubi, gubit. vremenske

i prostorne orijentacije

intel. funkcije redukovane., ne-shvat. opasnosti,

pogrešno shvatanje primedbi

gubitak samokontrole - drskost, agresivnost, labilnost, surovost - svađe, tuče, ubistva,

silovanja

pojačanoteturav hod

pojačano pogreš. reagov., izraž. produž.

reakc. vremena, pogrešno prerađ.

zapažanja

pojačano pojačano

2,1 - 3,0 češći duži gubici svesti, pospanost pažnja površna kratkotrajna

intelektualna uzetost

(neshvatanje), amnezija

jako izražena sklonost ka deliktima

nerazumljiv govor, posrta-nje, padanje

minimum, percep. površna,

kratkotr., bez prerađ.zapaž.

pojačanoredovno dvoslike

pojačano

3,1 - 4,0 dubok san, kod osetljivih i koma

preko 4smrtno

koma - moguć smrtni ishod

ALKOHOL KAO AKCIDENTOGENI FAKTOR U SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA

Na području bivše Jugoslavije 20% saobraćajnih nesreća bilo je prouzrokovano alkoholisanošću učesnika u saobraćaju

Oko 40% svih smrtnih slučajeva u saobraćajnim udesima bilo je u vezi sa stanjem alkoholisanosti

ALKOHOLISANE OSOBE SUPOTENCIJALNI IZVRŠIOCI KRIVIČNIH DELAponašanje osoba u stanju alkoholisanosti je pontecijalno kriminogeno

- alkohol suzbija kortikalne inhibitorne impulse koji regulišu socijalno prihvatljivo ponašanje

- individualno reagovanje - zavisno od strukture ličnosti

- impulsivnost, drskost, agresivnost, bezobzirnost

- posebno značajno kada se “otkoče” osobe sa poremećajima ličnosti (antisocijalne, agresive, seksualno poremećene osobe)

Promene ponašanja i psihičkih funkcija

faza ekscitacije (nadraženosti): gubitak samokontrole; nekritičnost - precenjivanje sopstvenih sposobnosti; agresivnost u vožnji (prebrza vožnja, nepoštovanje saobraćajnih znakova i propisa)

Opasnije su niže alkoholemije jer osoba seda za volan

faza teškog pijanstva: osoba često nije u stanju da sedne za volan ili je drugi u tome spreče – nesposobnost za upravljanje vozilom zbog poremećaja stanja svesti

Poremećaji vida - suženje polja vida - smanjenje oštrine vida- otežana adaptacija na svetlo i tamu

(noćna vožnja)- poremećaji opažanja i prostorne orijentacije

pogrešna procena udaljenosti (rizično preticanje)

poremećaj u raspoznavanju boja iluzije i halucinacije (naročito noću)

Poremećaji sluha- gubitak sposobnosti određivanja zvučnog

izvora

Poremećaji koordinacije pokreta i reakcije na opasnost

- produženje psihičke sekunde (reakcionog vremena) – vreme koje protekne od uočavanja opasnosti do reagovanja

- pogrešno reagovanje – neprecizno izvođenje komplikovanih pokreta

individualne razlike - neke osobe pokazuju znake pijanstva i pri maloj alkoholemiji

kod alkoholičara u fazi tolerancije na alkohol visoka alkoholemija ne mora biti praćena kliničkim manifestacijama pijanstva.

trenutno stanje organizma – iscrpljenost, bolesti i dr.

psihičko otrežnjenje – stresna situacija (saobraćajna nezgoda, hapšenje i sl.) može da utiče na to da ponašanje osobe ne bude manifestno poremećeno u skladu sa aktuelnom visokom alkoholemijom

– biciklista smrtno povređen od automobila

alkoholemija 4,30 ‰ – vozači slučajno zaustavljeni od strane policije

u Australiji imali preko 5 ‰– rekord - preživljavanje 15 ‰ kod žene

Velike individualne razlike u osetljivosti i načinu

ispoljavanja stanja alkoholisanosti

Pešaci - neoprezno i nepropisno kretanje putem,

pretrčavanje kolovoza (auto-puta), pad na kolovoz

Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS) iz 2003. godine Član 164.

Vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu ni da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola.

Smatraće se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja količine alkohola u organizmu utvrdi da količina alkohola u krvi iznosi više od 0,5 g/kg ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrđeno odgovarajućim sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje alkoholisanosti, što odgovara količinama većim od 0,5 g/kg, ili kod koga se, bez obzira na sadržinu alkohola u krvi, stručnim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremećenosti.

Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS) iz 2003. godineČlan 164

Ne sme da uzima alkoholna pića niti da otpočne upravljanje vozilom ako u organizmu ima alkohola ili ako pokazuje znake alkoholne poremećenosti:

1. vozač motornog vozila kategorije C i D – dok upravlja vozilom te kategorije;

2. vozač vozila kojim se vrši javni prevoz – dok tim vozilom vrši javni prevoz; vozač vozila kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje – dok upravlja vozilom vršeći poslove tog zanimanja; vozač instruktor – dok osposobljava kandidata za vozača u praktičnom upravljanju vozilom.

Vozači - automobil, motocikl, bicikl i dr.Dozvoljena alkoholemija za vozače amatere ranije

0,5 ‰, sada 0,3 ‰ za profesionalce 0 ‰Nemačka 0,8 ‰ - Hrvatska 0,5 ‰ pa 0 ‰ pa 0,3 ‰

Uticaj alkohola na vozačke sposobnosti opasna i alkoholemija ispod 0,5 ‰ pri koncentraciji od 0,3 ‰ postoji za jednu

trećinu veći rizik za nastanak zadesa

upozorenje za vozače - svaka popijena čaša žestokog pića

iziskuje 2 časa, a svaka popijena čaša vina ili piva iziskuje

najmanje 1 čas pauziranja do unošenja novih količina

alkoholnih pića u organizam, da se ne bi prevazišla

alkoholemija od 0,5‰

OKRUŽNI SUD U BEOGRADU K.br.613/02

U spisima se navodi da je 07.11.2001.

godine, oko 1740 časova, u

Mladenovcu...došlo do saobraćajne nezgode

u kojoj je biciklista M.M. povređen od strane

putničkog vozila marke "Lada" reg. broj BG

439-512, kojim je upravljao P.V.

2. U izveštaju KBC "Bežanijska Kosa" br.

1056 od 12.11.2001. godine o izvršenom

istraživanju alkohola u krvi Pimić Vojislava,

navodi se da je krv uzeta dana

07.11.2001. godine u 1855 časova, te da

je u uzetom uzorku krvi nađeno 130,26

mmol/l odnosno 6,00 promila alkohola.

Proverena tehnička ispravnost postupka uzimanja, čuvanja i analiziranja krvi

Izjava okrivljenog: „Kada su završili uviđaj...otišli smo u dom zdravlja gde mi je izvađena krv. U prisustvu policajca sestra je pokušala da mi izvadi krv iz desne ruke, pa kako nije mogla da nađe venu, učinila je to iz leve ruke, prethodno mi je trljala ruku, ne znam tačno sa čime, samo znam da mi je trljala ruku, pre stavljanja injekcije. Nakon što mi je izvadila krv, istu je istisnula iz šprica u epruvetu i istu zatvorila i predala policajcu. Inače ja slabo pijem, i tog dana ništa nisam pio...tako da ne umem da objasnim kako je došlo do toga da mi bude nađeno alkohola u krvi.”

Izjava policajca: "Ja sam bio u auto patroli koja je izašla na lice mesta...i tom prilikom sam zatekao...vozača...van vozila...koji je bio u vidno alkoholisanom stanju...da je bio pod uticajem alkohola, zaključio sam na osnovu njegovog iskaza, a da je pod uticajem alkohola, zaključio sam na osnovu usporenog govora, teturanja u hodu, usporenih pokreta, a nismo mu davali alkometar već smo ga odmah odveli na uzimanje krvi u Dom zdravlja Mladenovac...Po mojoj proceni okrivljeni je bio izuzetno pijan, a što zaključujem jer sam imao mnogo vozača koji su bili pijani kada sam ih zaustavljao i ovaj je imao sigurno preko 3 promila".

Izjava medicinske sestre: "Kada je došao optuženi sa policajcem koji je doneo epruvetu ja sam mu izvadila krv i tu krv stavila u epruvetu... Dok sam vadila krv optuženom on je sedeo ni jednog momenta nije legao i ja ništa neuobičajeno nisam primetila u ponašanju optuženog. Nije se ni ljuljao ni padao niti bilo šta slično radio čak se normalno podigao i otišao da se potpiše. Ja još jednom potvrđujem da ništa neuobičajeno nisam primetila što bi mi skrenulo pažnju, ja sa njim ništa posebno nisam razgovarala a on je radio ono što sam mu ja rekla da bi mu izvadila krv."

VEŠTACI - lekar specijalista neuropsihijatrije i forenzičke psihijatrije - lekar specijalista sudske medicine

Ustanovljena visoka alkoholemija u vreme uzimanja krvi (6,00 promila) ukazuje na to da je P.V. pre kritičnog događaja konzumirao veću količinu alkoholnog pića.

Učinjen je propust što je uzet samo jedan uzorak krvi. Uzimanje drugog uzorka krvi u konkretnom slučaju bilo bi značajno za potvrđivanje izuzetno visoke alkoholemije koja je ustanovljena u konkretnom slučaju.

Alkoholemija od 6 promila, koja je ustanovljena kod P.V. izuzetno je visoka i znatno prevazilazi vrednost od 4 promila, koja se u literaturi navodi kao potencijalno smrtonosna kod većine ljudi. Međutim, poznato je takođe da je reakcija na dejstvo alkohola jako individualna. Opisani su slučajevi preživljavanja sa alkoholemijom znatno višom od 4 promila. Tako se npr. navodi da su mnogi vozači slučajno zaustavljeni od strane policije u Australiji imali alkoholemiju veću od 5 promila.

MIŠLJENJE I Ukoliko je u vreme odigravanja predmetne saobraćajne nezgode kod P. V. postojala tzv. faza eliminacije alkohola, moguća alkoholemija u to vreme, izračunata na osnovu alkoholemije od 6 promila, ustanovljenje u uzorku krvi uzetom 75 minuta kasnije, uz primenu prosečne minimalne i maksimalne vrednosti faktora eliminacije od 0,13, odnosno 0,17 promila, mogla je iznositi od 6,16 do 6,21 promila, što odgovara teškom pijanstvu. Zbog teškog pijanstva, sposobnost P.V. da shvati značaj svog dela i mogućnost upravljanja svojim postupcima tempore criminis bile su bitno smanjene, a imenovani je u to vreme bio nesposoban za bezbednu vožnju.

MIŠLJENJE

II U vreme medicinskog ispitivanja kod P.V. nisu uočeni znaci i simptomi bilo kakvog privremenog ili trajnog duševnog oboljenja, privremene duševne poremećenosti ili slaboumlja kao ni simptomi i znaci hronične zavisnosti od alkohola.

Mišljenja smo da nema indikacija da se imenovanom izrekne bilo koja mera bezbednosti medicinskog karaktera.

STANJE ALKOHOLISANOSTIveštačenja

Uračunljivost u trenutku izvršenja krivičnog dela

Izračunavanje alkoholemije tempore criminis saradnja specijalista sudske psihijatrije i sudske medicine

Sposobnost za bezbednu vožnju

Najpouzdaniji podatak o stepenu alkoholisanosti osobe tempore criminis dobija se ukoliko se uzorak krvi uzme odmah nakon predmetnog događaja.

U većini slučajeva uzorak (ili uzorci) krvi bivaju uzeti izvesno vreme posle predmetnog događaja.

Lice pod dejstvom alkohola Za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili

drugom metodom merenja količine alkohola u organizmu utvrdi da količina alkohola u krvi iznosi više od 0,5 g/kg

Ako je prisustvo alkohola utvrđeno odgovarajućim sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje alkoholisanosti, što odgovara količinama većim od 0,5 g/kg

Kod koga se, bez obzira na sadržinu alkohola u krvi, stručnim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremećenosti

Sud zahteva da se veštačenjem utvrdi:

- kolika je bila alkoholemija u vreme

predmetnog događaja - alkoholemija

tempore criminis

- kako je postojeće stanje alkoholisanosti

uticalo na ponašanje osobe –

uračunljivost, sposobnost za bezbednu vožnju

UTVRĐIVANJE ALKOHOLISANOSTI NA ŽIVIM OSOBAMA

“Kod koga se, bez obzira na sadržinu alkohola u krvi, stručnim pregledom utvrdi da pokazuje znakove alkoholne poremećenosti.“

Klinički pregled – kada ispitanik odbije da mu se izvadi krv – danas to ZKP ne dozvoljava za okrviljenog

Miris na alkohol (alkoholni halitus) – ne znači da je osoba u pijanom stanju (održava se i po eliminaciji alkohola i otrežnjenju)

Član 143. ZKP

Telesni pregled osumnjičenog ili okrivljenog

(2) Uzimanju uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize, identifikacije lica i utvrđivanja drugih činjenica važnih za krivični postupak, može se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev ako bi usled toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje.

Uzimanje krvi živih osoba za analizu na prisustvo alkohola

Uzimanje krvi vrši se po pravilu u zdravstvenoj organizaciji za toksikološko-hemijsku analizu na sadržaj alkohola, klinički pregled i ispunjavanje obrazaca vrši lekar.

Krv za analizu na prisustvo alkohola uzima se od živih osoba iz kubitalne vene, nakon izvršene dezinfekcije. Kao dezinficijens kože nikako se ne sme koristiti alkohol, jod i hidrogen jer ova sredstva dovode do interferencije i dobijanja pogrešnih koncentracija alkohola u uzorkovanoj krvi. Za analizu se uzima od 5 do 10ml krvi koja se stavlja u hemijski čistu epruvetu. Neophodno je dodati 2mg Na-fluorida kao aktikoagulans i konzervans. Potrebno je uzeti krv u dve porcije u razmaku od 30-60min.

Epruvete se obeležavaju imenom i prezimenom, datumom i časom venepunkcije.

Uzimanje mokraće živih osoba za analizu na prisustvo alkohola

Mokraća za analizu na prisustvo alkohola od živih osoba može se uzeti direktnim mokrenjem u hemijski čistu epruvetu. Za analizu je potrebno oko 10ml urina.

Potrebno je hermetički je zatvoriti kako bi se sprečilo isparavanje alkohola. Kod uzimanja urina za analizu neophodno je mokraću uzeti u dve porcije u razmaku od sat vremena.

Uzimanje krvi leša za analizu na prisustvo alkohola

Krv za analizu na alkohol mora se uzeti hemijski čistim postupkom iz dubokih krvnih sudova ekstremiteta ili iz sinusa tvrde moždanice.

Krv treba uzeti pomoću šprica u količini od 10ml koja se stavi u čistu epruvetu u kojoj se nalazi konzervans i zatvoriti originalnim zatvaračem, zatopiti voskom, obeležiti brojem obdukcionog protokola, imenom i prezimenom.

Metode za dokazivanje alkohola

Postoje različite metode za kvalitativno i kvantitativno određivanje alkohola u krvi, urinu, tečnosti staklastog tela, tkivnim tečnostima i organima. Sem metode gasne hromatografije sve ostale nisu specifične.

Metode oksidoredukcije

Postoji čitav niz metoda za odredivanje koncentracije alkoh koje se zasnivaju na reakciji oksdio-redukcije između alkohola koji se destilacijom izdvaja iz biološkog materiala i kalijum-bi-hromata u kiseloj sredini. Količina u alkohola određuje se fotometrijski ili titracijom preko viška kaijum-bi-hromata koji je ostao po završetku hemijske reakcije. Najpoznatije metode koje se zasnivaju na oksidoredukciji su Mc NailWidmark i spekrofotometrijska mikrometoda. Nijedna od ovih metoda nije specifična, jer kao sto je na pomenuto, njih mogu da ometaju i druga redukciona sredstva koja nepaznjom mogu da dospeju u ispitivani materijal (butanol, 2-propanol, aceton, metanol, l-propanol, hloroform, etar deterdženti i dr.) i daju pogrešne rezultate.

Alkotest

To je metoda koja se zasniva na hemijskoj reakcij između alkohola prisutnog u izdahnutom vazduhu i kalijum bihromata u staklenoj cevčici alkoskopa koja se manifestuje promenom boje kaijum bihromata u cevčici.

Ovaj test je koristan za kontrou alkoholisanosti u saobraćaju Pozitivan test je dovoljan indikator za uzimanje krvi za toksikološko-hemisku analizu i za preduzimanje bezbednosnih mera u saobraćaju. Rezultat zavisi i od ispravnosti aparata i pravilnog rukovania njime.

Ova metoda utvrdivanja stepena akoholisanosti nije više u upotreb s obzirom da se danas koriste savremenija sredstva za detekciju alkohola u izdahnutom vazduhu.

ADH (adenozin-trifosfataza) metoda

Enzimatska ili ADH metoda zasniva se na oksidaciji alkohola pomoću alkohol-dehidrogenaze u sredini odgovarajuće kiselosti, koja se održava dodatkom pufera Ova metoda je znatno specifičnija,jer sve endogene supstance koje nastaju u procesu truljenja neće interferirati. Ako je u ispitivanom uzorku pored etanola prisutan i metanol, neće doći do ometanja reakcije, jer je afinitet alkohol- dehidrogenaze daleko veći prema etanolu nego prema metanolu. Viši alkoholi koji takođe mogu da reaguju sa alkohol- dehidrogenazom ne ometaju vrednost rezultata,. Nedostatak ove metode je u tome što se u analiziranom uzorku ne sme naći živa jer dovodi do inhibicije enzima.

Gasna hromatogafija

Referentna metoda za određivanje koncentracije alkohola u najrazličitijim uzorcima biološkog i nebiološkog materijala je gasna hromatogafija sa plamenojonizujućim detektorom. Osnovni princip metode je prenošenje komponenata smeše lako isparljivih supstanci pomoću gasa nosača kroz hromatografsku kolonu u kojoj se nalazi apsorpciono sredstvo. Zbog različitog afiniteta komponenata smeše prema apsorpcionom sredstvu, gasovi različitom brzinom prolaze kroz kolonu i tako se međusobno razdvajaju. Na kraju kolone se nalazi jonski detektor kojim se mogu kvalitativno i kvantitativno odrediti pojedine komponente iz gasne smeše, a pisač sve to registruje u vidu gasnog hromatograma.

Pri dobrom razdvajanju svakoj komponenti smeše odgovara jedan pik, čija površina je proporcionalna koncentraciji odgovarajuće komponente u smeši. Ova metoda predstavlja referentnu metodu za određivanje alkohola u krvi, izuzetno je pogodna za analizu truležno izmenjenih uzoraka krvi i tkiva i organa na alkohol.