aleksandar cuckovic - sofisti i sokrat

8/3/2019 Aleksandar Cuckovic - Sofisti i Sokrat

1/25

Sofisti i Sokratskepticizam i etika

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica


2/25

2

Sofisti (5. vek p. n. e.)

putujui uitelji praktinih znanja i vetina

pojedinci koji su delili iroki filozofski pristup, a ne i kola

popularizacija ideja razliitih ranih filozofa

razrada pretpostavke o istini i stvarnosti kao stvarima mnjenja

razvoj oblika ubedljivog izraavanja

umee govora je uenicima imalo da obezbedi uspeh u (javnom) ivotu

filozofemi, a ne vrsto strukturirana uenja

praksa pouavanja, podsticaj drugim filozofskim promiljanjima

velika popularnost (Atina) otre kritike njihovog radikalnog skeptikog pogleda

Sofisti sami sebi nadenuli ime, koje e kasnije postati pogrdno (Aristofan, Sokrat,Platon i Aristotel i osuda drave)


3/25

3

novosti sofistike

Glavni predstavnici (5. v. p.n.e.): Sofist: Protagora uen ovek Gorgija plaeni uitelj besednitva Hipija uitelj nauke i politike vetine Prodik Trasimah Likofron Kalikle Antifon Kratil

Iako delimino usklaene, razliite interpretacije kosmosa, izazivajunepoverenje

Glavni problem postaje ovek antropocentrizam Razvijajui svest o sebi, on koriguje svoje stavove o: prolosti i tradiciji Usvajaju empirijsko-induktivnu metodu, nasuprot do tada vladajuoj

deduktivnoj


4/25

4

metode delovanja i posledice po grki duh

Tradicija, obiaji, verovanja, proroanstva i nasumini sudovi dopadaju ukrizu, usled diferenciranja klasnih snaga i opadanja antikog polisa

Javlja se potreba za obrazovanjem

Metod pridobijanja: pomou predstava i primera skree se panja na ono tooveku izgleda pravilno prema njegovom iskustvu, oseanju itd., pri emu se uzakljuivanju prelazi od posebnog ka optem

Poto se objektivna istina tradicionalno otkrivala umom, a ne ulima, sofisti su,u duhu relativizacije, poeli da zagovaraju prednost ulnosti kao izvora

saznanja Stavovi s obzirom na saznanje i veru: od relativizma do agnosticizma i ateizma

Uspeh u podrivanju ukorenjene prostosrdane vere u moral i religioznost

Nedostatak pouzdanog oslonca u misaonom principu: skepticizam samovolja


5/25

5

glavna teza

Stvarna logika valjanost jednog argumentaje irelevantna (ako ne i

nepostojea) O istinitosti konano odluuje publika, jer je tradicionalno prihvaeno da

sudije doslovce proglaavaju ta je istinito

Bilo koja tvrdnja za koju bi se zaloile sudije mora biti doslovce smatranaistinitom, ak i ako se do nje dolo:

pukim pokoravanjem sudskim predrasudama ili ak podmiivanjem

Kritiari: karikatura logikog diskursa samoopravdavajui in sofizma


6/25

6

Protagora (480411 g. p. n. e.)

Roen u Abderi, u Trakiji, pisac dela Istina o Bogovima Oko 445. g.p.n.e. odlazi u Atinu, gde postaje Perikleov prijatelj i stie veliku

slavu kao uitelj i filozof Prvi mislilac koji je sebe nazvao sofistom i koji je dobro naplaivao svoje

pouavanje Pouavaoje gramatici, retorici i tumaenju pesnitva Glavna teza:

ne postoji apsolutno dobro ili loe, istinito ili lano svaki pojedinac je sopstveni vrhovni autoritet

Sva znanja su: delo oveka, te su nesavrena

Zalaganje za toleranciju izmeu razliitih pogleda na svet: razvojfilozofije i bogat kulturni ivot doveli su do potrebe da se razliiti pogledi nasvet oslobode meusobnog ugnjetavanja

Svaki ovekje vlastan da izabere ivot prema sebi, kao to bira izmeurazliitih narodnih obiaja

Istinaje ono to se pojedincu ini da je istina objektivna istina Optuen za bezbonost, bei u egzil na Siciliju, pri emu gubi ivot u

brodolomu


7/25

7

Gorgija (485380 g. p. n. e.)

Roen u Leontinu, na Siciliji Poslat je za ambasadora u Atinu 427. g.p.n.e. u kojoj e se ostati da bi pouavao u

retorici

Prvi retor koji je:

u prozu uveo kadencu

koristio opta mesta u argumentima Saznanje stvarnosti (bia) je teko i nepouzdano, pa se zato treba okrenuti

pouzdanijim i korisnijim znanjima vezanim za ubeivanje putem lepog idelotvornog govora, to nam moe pomoi u svakodnevnom ivotu i politici

Nihilistika filozofija

1. Nita ne postoji.2. Kad bi neto i postojalo, ono ne bi moglo biti saznato3. Kad bi se neto i saznalo, to se ne bi moglo preneti drugima.

Kada bi skuptina trebala da izabere glavnog lekara grada, pre bi bio izabrandobar govornik nego lekar.

Glavna dela: Domainstvo Helena i Odbrana Palamedova

Umro je u Solunu u dobi od 105 godina


8/25

8

pluralizam i relativizam

Nedoslednosti:

Uprkos zalaganju za radikalni relativizam, i sami su neka miljenja

smatrali boljim, a druga gorim Uprkos tezi o nepostojanju objektivne istine, uvode razliku izmeu: onoga to je po prirodi

onoga to je po ljudskom zakonu i dogovoru

Suprotnosti:

Antifont i Hipija su kritikovali grke predstave o nejednakosti ljudi (npr. razlikuizmeu Helena i varvara), govorei da su svi ljudi po prirodi jednaki

Kalikle je tvrdio da je preveliko ujednaavanje u pravima neprirodno, jer prirodadodeljuje jaima pravo da u svojoj vlasti imaju slabije i njihova dobra

Naelna sklonost onome to je po prirodi (nepromenljivo)


9/25

9

dometi

savremeno prevrednovanje sofistike

prvi promovisali instituciju obrazovanja

najvaniji doprinos filozofiji ini teza da GOVOR PRETHODI BIU:

primarnost logikog bivstvovanja govor je stvaralaka mo koja i predmetima mnjenja, a ne samo istine

moe pridati postojanje

Sofistiko postupanje: Protagorino parnienje kao primer nedefinisanosti predmetagovora

Izmeu sofista i Sokrata otvorena su neka trajna pitanja filozofije:Mora li se sloboda u razmiljanju i ivotu, platiti odustajanjem od objektivne istine?

Kako pomiriti intuiciju o jednoj" istini i intuiciju o vrednosti slobode i legitimnostirazlika?


10/25

10

Sokrat (469-399. g. p.n.e.)

Prvi se u znaajno usprotivio sofistima

Ideal moralnih vrlina

ivi govorje jedini pravi medijumfilozofije (nije ostavio nikakvih pisanih

dokumenata)


11/25

11

Osobenost postupanja

Sin vajara Sofroniskosa, u mladosti se kao atinski vojnik isticao hrabrou Svoju filozofsku delatnost otpoeoje u vreme koje je neposredno

prethodilo Peloponeskim ratovima, u vreme procvata atenske demokratije. Originalna Sokratova linost ne da se poistovetiti sa tipovima:

nema oblik strogog, zatvorenog uenjaka niti oblik putnika koji poduava u iznalaenju paradoksa govora ve skromnog znatieljnika koji postavlja pitanja, istiui da nita ne zna

Oko sebe okuplja intelektualnu elitu atinske omladine i postaje ideologduhovne aristokratije, te dolazi u sukob s vladajuom demokratijom

Sokrat je uvek bio u javnosti (na etalitima, vebalitima i trgovima), aniko ga nikada nije video da ita bezbono radi ili opako govori

Za razliku od veine, nije eleo da: razgovara o prirodi ispituje kako je postao kosmos otkriva zakone po kojima se sve na nebu deava

nego je za one koji su razmiljali o takvim stvarima dokazivao da subudale, budui da se i u onome za ta smatraju da najbolje znaju meu

sobom ne slau


12/25

Razgovori

Uvek je razgovarao o ljudskim stvarima, iispitujui: ta je pobono,a ta bezbono ta je lepo, a ta li runo ta je pravedno, a ta nepravedno

ta je trezvenost, a ta mahnitost ta je hrabrost, a ta straljivost ta je drava, a ta dravnik ta je vlada nad ljudima, a ta vladar ljudi i sl.

U razgovorima pokuavao je da sagovornika navede na razmiljanje: o njegovim dunostima (s obzirom na domae poslove, vaspitanje

dece ili bavljenje naukom) o onome to je opte, poto bi njegovu panju odvratio od bavljenja

individualnim sluajem Samo slobodna misao proizvodi ono to je opte, istinito i dobro

(ukoliko predstavlja svrhu)

12


13/25

Razgovori

Polazio je od stava da je ovek mera svih stvari, ali samo: kao bie koje jesposobno da misli na objektivan nain

Dobro (sve to je vredno):

ne dolazi spolja, ve je u prirodi duha ne moe se nauiti, ali se oveku moe pomoi da probudi linu svest

Sokrat se prvi u znaajnoj meri usprotivio sofistima, za razliku od kojih: nije naplaivao svoje pouavanje niti je tvrdio da je mudar

a

imao je poverenje u ljudski razum

drao da su istinito i dobro identini (niko ne grei svojevoljno, nego izzablude)

izjednaavao je vrlinu sa znanjem

13


14/25

14

Od moraliziranja do teorije morala

Odbacuje materijalistike teze o potrebi da se: oslukuje priroda ivi u skladu s prirodom

smatra da priroda i nije vredna panje filozofa Uzdie uobiajeno popularno moraliziranje do etike definisanih i istih

pojmova

Konanu potporu svom etikom intelektualizmu nalazi u bojem umu

i transcendentnosti Njegovo uenje okonava u spekulativnoj racionalistikoj shemi,

budui da u njemu iezava sva ulnost i emotivnost


15/25

Kognitivistika etika

Prihvatio Anaksagorino uenje o tome da je miljenje, razum ono toupravlja, ono to je istinito, opte koje samo sebe odreuje dobro

Dobro:

vai kao supstancijalna svrha mora se saznati

Smatrajui da ivot treba individualno urediti, suprotstavio se: obiajnim normama

obiajnom normiranju Glavna teza: Istinito je isto i to i dobro Vrlina je znanje.

Naela individualnog postupanja utemeljio je racionalno: saznanje dobrauslov dobrog delanja

Poslednje merilo moralnih postupaka u obrazlagao je sluanjem mistikog,boanskog unutranjeg glasa daimoniona, koji upravlja svim naimivotnim inovima, podrazumevajui mitoloki smisao, ali ukazujui i napreneseno znaenje savest

15


16/25


17/25

17

Sudbina

399. g.p.n.e. optuen za: bezbonitvo kvarenje mladeiodbija pred sudom da opovrgne svoje teze

Smrtna kazna: trebalo je da se suzbije njegov uticaj ali je postala trijumf njegove mirne, hladne, dosledne misaonosti i etinosti

Premda su mu prijatelji omoguili beg, iz potovanja prema zakonima ostaje uzatvoru i sam ispija otrov

Jer bojati se smrti, ljudi, nije drugo nego misliti da si mudar, a nisi. To znai

misliti da zna ono to ne zna Vreme je, suci, da ja poem u smrt, a vi uivot. A ko od nas ide boljoj sudbini, to niko ne zna.

Sokratova sudbina kao posledica kolizije izmeu:

drutveno-politikog

individualno-etikog


18/25

18

Uticaji i istorijska uloga

Istorijski sud o Sokratu: utemeljiva etike i ideal vrline filozof koji ivi svoju filozofiju pretea Hrista ili najvei obmanjiva

Prihvaene i razraene od Platona do sveobuhvatnog sistema ideja, Sokratove tezeimale su znatan uticaj na celokupni istorijski razvoj evropskog misaonog kruga

Nasuprot tim tumaenjima ve je Nie pokuao da Sokrata i njegovu apsolutnuvladavinu pojmova proglasi najveom zabludom i prividom u istoriji ljudske kulture,to je osakatila, moralizovala i osiromaila bogatu i bujnu kulturu antike, a kasnije izamraila uvid u primarnu, sveu, izvorno dionizijsku grku misao predsokratovaca

Sokrat je dobro je shvatio kao naroit smisao praktikog dobra, ime je etiku uvrstiou filozofiju, koja je do tada bila okrenuta kosmologiji

Sutina njegove filozofije sastoji se u tome da se individualno delanje uredi kao nekooptevaee delanje

Sokrat e ostati upamen kao utemeljiva etike, ali poto se smatralo da je on ovekkoji ivi svoju filozofiju, u narednim vekovima slovie za ideal vrline


19/25

19

Protagora o ovekolikosti sveta

ovek je merilo svih stvari. Ne postoji apsolutno

dobro ili loe istinito ili lano

usled ega je svaki pojedinac sopstveni vrhovni autoritet

Sva znanja su nesavrena, jer predstavljaju delo oveka

Uvodi se tolerancija izmeu razliitih pogleda na svet

Razvoj filozofije i bogat kulturni ivot doveli su do potrebe da se svi ti pogledi na svetoslobode meusobnog ugnjetavanja

Svaki ovek je vlastan da izabere ivot prema sebi

Razliiti narodni obiaji i pravo na izbor


20/25

20

Gorgija o dejstvu govora

Re (logos) veliki je monik koji sasvim siunim i nevidljivim telomizvrava najboanstvenija dela: moe i strah zaustaviti, i bol ukloniti, i

radost izazvati i sauee pojaati

Rei : raspoloenja due = propisivanje lekova : priroda bolesti tela suzbijaju bolest prekidaju ivot rastuuju ili razveseljavaju uplae ili uine odvanim truju duu zlim zavoenjem

Slobodna re kao osnova slobodne duhovnosti (demokratija i uvaavanje razgovora inter pares) Naroito slikovit govor pribliava besednitvo umetnosti

Nastojanje da se u govornitvu nae kodeks koji je imanentan prozi: rei istog sklada simetrija reenica jaanje antiteza zvunom slinou metaforama, aliteracijama

Stari Grci nisu razlikovali uveravanje od nagovaranja

Gorgijina Pohvala Heleni(ena koja je rodom prva od privih, koja ima lepotu kakva je u boginja,ena koja nebrojenima udnje usadi, a Parisa je napustila jer je bila reima nagovorena ili

ljubavlju osvojena.


21/25

21

Sokrat o vrlini

Vrlina je znanje

Dobro je znati: znanje je vrlina Vrlina nije nita drugo do znanje: vrednost obrazovanja intelektualizam Racionalno utemeljenje naela individualnog postupanja: saznanje dobra

uslov dobrog delanja Dobro vai kao supstancijalna svrha i ono se mora saznati

Metafora maksime individualnog ureenja ivota koje se suprotstavljaobiajnim normama, a, naroito, obiajnom normiranju

Nasuprot obiajnosti individualistika etika


22/25

22

Znam da nita ne znam(Platon: Odbrana Sokratova, str. 46-48.)

I ja u pokuati da vam izloim ta je to to je meni donelo ime i klevetu. Sluajte,dakle! Moda e neki od vas pomisliti da se ja alim, ali budite uvereni, kazau vampunu istinu. Ja, graani atinski, nisam niim drugim do nekakvom mudrou stekao

to ime. Pa kakvom mudrou? Mudrou koja je moda ljudska. ini se da samzaista u toj mudrosti mudar. A oni to sam ih malopre pomenuo, moda e bitipredstavnici koje vee mudrosti nego to je ljudska, ili ja ne znam da naem za topogodniji izraz. Ali ja je ne razumem, a ko to tvrdi, taj lae i govori to da meokleveta...

Kao svedoka za svoju mudrost, ako je uopte ima i ako je kakva, naveu vam

boga u Delfima. Herefonta valjda znate. To bee i moj prijatelj od mladosti, a bio jeprijatelj i veini od vas, i s vama je bio u onom izgnanstvu i s vama se vratio. Ipoznajete prirodu Herefontovu, njegovu estoku strast kad bi se na to dao. Pa on,dakle, ode jedared i u Delfe, pa se usudi da zapita proroite ovo ali kao torekoh nemojte ljudi udariti u graju on zapita da li je ko mudriji od mene.


23/25

23

Znam da nita ne znam(Platon: Odbrana Sokratova, str. 46-48.)

Pitija odgovori da niko nije mudriji od mene... kad sam ja ono uo, ovako samumovao: ta zapravo misli bog, i kakvu to zagonetku kazuje? Ta nita nisam nalazio usebi po emu bih znao da sam mudar. ta on, dakle, upravo misli kad izjavljuje dasam ja najmudriji? Valjda ne lae. To protivrei njegovom biu. I dugo vremena nisamznao ta je upravo smisao njegove izjave i, najzad, posle tekog razmiljanja, latio

sam se da ga ovako otprilike ispitam. Uputih se jednome od onih koji uivaju glas dasu mudri da bih tu, ako ve igde, pobio proroanstvo i pokazao proroanstvu: evo,ovaj je od mene mudriji, a ti si izjavio da sam ja. Dok sam izblie posmatrao ovogaoveka imena mu ne treba da napominjem, a bee to jedan od dravnika koga samispitivao i takvo neto, graani atinski, doiveo i dok sam se s njim razgovarao,dobio sam utisak da taj ovek, dodue, izgleda mudar mnogim drugim ljudima, a

najvie samom sebi, ali da to u stvari nije. Ja sam, potom, pokuavao da mudokazujem kako on, dodue, misli da je mudar, ali da nije. Tako sam omrzao i njemu imnogima koji su bili prisutni. Na povratku, razmiljao sam u sebi da sam ja, ipak,mudriji od toga oveka, jer, kao to se ini, nijedan od nas dvojice ne zna nita valjanoi dobro, ali on misli da zna neto, a u stvari ne zna, dok ja kao to ne znam, i nemislim da znam. Ja sam, ini mi se, bar neto malo mudriji od njega, i to ba po tometo i ne mislim da znam ono to ne znam...


24/25

24

Majeutikametoda pitanja i odgovaranjaPlaton: Fedon, str. 124.

SOKRAT: Da uzmemo, ako hoe dve vrste bia: jednu vidljivu, drugu nevidljivu. KEBET: Uzmimo.

SOKRAT: I nevidljivu kao onu koja svagda ostaje sebi jednaka, a vidljivu kao onu koja nikada neostaje sebi jednaka?

KEBET: Uzmimo i to!

SOKRAT: Elem dalje! Nije li jedan deo nas samih telo, a drugi deo dua? KEBET: Svakako.

SOKRAT: Pa kojoj e od te dve vrste telo biti slinije i srodnije? KEBET: Vidljivoj, to je svakome oevidno. SOKRAT: A ta je sa duom? Je li on vidljiva ili nevidljiva? KEBET: Bar za ljude nevidljiva, Sokrate!

SOKRAT: Ali, ipak, bar mu odreujemo vidljivo i nevidljivo prema prirodi ljudskoj? Ili misli pokojoj drugoj?

KEBET: Po ljudskoj. SOKRAT: ta da kaemo, dakle o dui? Da kaemo da je vidljiva ili da nije vidljiva? KEBET: Nije vidljiva?

SOKRAT: Dakle, nevidljiva je.

KEBET: Dabome!

SOKRAT: Dua, prema tome, vie nego telo lii na nevidljivo, a telo na vidljivo? KEBET: Sasvim tako mora biti, Sokrate!


25/25

25

O uzroku svih stvari(Ksenofont: Uspomene o Sokratu)

SOKRAT: Za jedne stvari ne moe se rei radi ega su, a druge su oevidno za korist: ta eod toga zvati delom sluaja, a ta delom uma?

ARISTODEM: Dolikuje da se ono to postaje radi koristi posmatra kao delo uma. SOKRAT: Zar ti se ne ini da je onaj koji je prvi stvorio ljude dao im za korist ono ime sve

saznaju: oi da vide to se moe videti; ui da uju to se moe uti; a kakva bi nam bilakorist od mirisa da nismo dobili nosa?

Osim toga, ne ini li ti se kao delo promisla i to to je oko, zato to je neno, veama ograenokao vratima, i vee se, kad je za oko to potrebno, otvaraju, a u snu se zatvaraju? A da ivetrovi ne kode, dano je da narastu trepavice kao cedilo? Obrve se nadvijaju iznad oiju, dani znoj sa glave ne dodija? A to uho prima sve glasove, a nikada se njima ne ispunjava; ... toje sve to tako promiljeno napravljeno, je li ti jo teko kazati da li su to dela sluaja ili uma?

ARISTODEM: Diva mi, nije, nego kad stvar tako posmatram, ini mi se da to u svakom sluajulii na nekakva mudra i ovekoljubiva tvorca. ...

SOKRAT: A ti smatra da samo u tebe ima razuma? ARISTODEM: Samo ti pitaj, i ja u ti odgovoriti? SOKRAT: A inae nigde, misli, nema nimalo razuma, i to dok zna da se i od zemlje, koje

mnogo ima, mali deo nalazi u tvom telu, i da si od vode, koje mnogo ima, dobio malen deo, avaljda i od svega ostalog to je sve krupno po mali deo, i da ti je telo od toga sastavljeno?Onda samo za razum smatra da ga nigde nema nego da si ga nekako sreom ugrabio, a svatako velika i neizbrojna nebeska tela nahode se, kako misli, nekim nerazumnim sluajem utako lepom redu?... Dragi moj, shvati da i tvoj um upravlja tvojim telom kako hoe. Stoga trebasmatrati da i vaseljenski um sve udeava onako kako je njemu milo...

aleksandar cuckovic - sofisti i sokrat

Documents