Albanija

Svakodnevni život tokom Prvog svetskog rata

1914-1918

© Subjekt Ova tema će tretirati složenost svakodnevnog života u Albaniji i društvene posledice Prvog svetskog rata. Učenici treba da stvore jasnu ideju onoga kakav je bio svakodnevni život za Albance i kakve su promene pretrpljene od Prvog svetskog rata.

© Rezultati nastavnog časa (learning outcomes):

a) Da se opiše razvoj Prvog svetskog rata na teritoriji albanske države. b) Identifikacija okupiranih zona na teritoriji Albanije na karti. c) Utvrditi karakteristike svakodnevnog života svih slojeva albanskog društva tokom Prvog

svetskog rata. d) Uporediti, koristeći istorijske izvore, način koji su okupatori koristili za realizaciju svojih

ratnih ciljeva. (Demagogija koje su velike sile koristile prilikom okupacije u cilju pridobijanja simpatija Albanaca).

e) Argumentovanje društvene posledice PSR u Albaniji, koristeći istorijske izvore f) Da se izvrši sinteza ideje o toku i posledicama Prvog svetskog rata u Albaniji u

poređenju sa Prvim svetskim ratom uopšteno.

© Ciljevi

• Promocija kritičkog razmišljanja o složenoj prirodi društva, posledicima i suprotnostima koje su dovele do Prvog svetskog rata.

• Da se utvrdi značaj propogande tokom Prvog svetskog rata. • Da se tumače istorijski izvori. • Da se analiziraju poruke koje oni šalju i cilj koji imaju

© Direktive učitelja (teacher guideline)

Učitelj predstavlja temu nastavnog časa. Čas će se podeliti na dve faze:

a. Predstavljanje i podela na grupe b. Predstavljanje rezultata

I korak: Podela na radne grupe

Radne grupe:

1. Zona austro-ugarskog osvajanja 2. Zona francuskog osvajanja 3. Zona italijanskog osvajanja

II korak: Nastavnik predstavlja zadatke za radne grupe. Studenti treba da imaju osnovno znanje o Prvom svetskom ratu. Studenti prethodno treba da definišu zone okupacije, koje su prethodno date od strane nastavnika. Treba da identifikuju karakteristike svakodnevnog života u svakoj oblasti okupacije. Treba da se identifikuju propaganda i demagogija koja se koristila u svakoj okupacionoj zoni.

III korak: Nastavnik postavlja pitanja kako bi otganizovao i rukovodio radnom grupom.

IV korak: Kratka prezentacija radova grupa.

V korak: Zaključci i osvrti na temu.

Prezentacija

Dana 28. jula 1914 Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, što je dovelo do izbijanja Prvog svetskog rata. Tokom ovog rata, Albanija je napadnuta od strane vojski balkanskih država i Velikih sila.

U junu 1915, srpske vojne snage napale su Albaniju na severoistoku, stigavši blizu Drača, dok su crnogorski napali severozapadnu Albaniju. Srpska i crnogorska vojska su bile primorane da se povuku sa albanske teritorije, pod pritiskom Austro-Ugarske vojske, koja je u januaru 1916. Stvorila austrougarsku zonu okupacije. Okupacione vlasti organizovale su civilnu administraciju sa albanskim zvaničnicima, potčinjenim i pod punom kontrolom njihovog vojske. Dozvolili su postavljanje albanske zastave, otvorili su škole na albanskom jeziku, školovali su mnoge mlade Albance u školama Austrije, razvili su infrastrukturu. 23. januara 1917, okupacione vlasti su javno proglasile u Skadru autonomiju Albanije pod pokroviteljstvom Kraljevine Austro-Ugarske, ali su prećutali pitanje njenih političkih granica.

U oktobru 1916., na albansku teritoriju su ušle jedinice francuske vojske. One su smeštene u Korči, pošto su iz nje udaljili grčke trupe. 10. decembra 1916. u Korči je proglašena Autonomna pokrajina. Njom su upravljali Albanci pod zaštitom francuskih vlasti. Jezik administracije bi bio albanski. Simbol Autonomne Pokrajine bi bila albanska zastava, kojoj je dodata francuska trobojka. Otvorene su škole na albanskom jeziku. Otvorena je i francuska škola. Ova uprava je radila do februara 1918. godine.

Dana 3. juna 1917. italijanska okupaciona administracija je u Đirokastri svečano proglasila jedinstvo i nezavisnost Albanije pod pokroviteljstvom Kraljevine Italije. Ona je obećala da će buduća albanska država imati slobodne institucije, policiju, sudove i škole. Dozvoljeno je korišćenje albanske zastave, počela je izgradnja puteva, mostova. Infrastruktura gradova se promenila.

I grupa

1. Pogledajte pažljivo kartu. Uvrdite austrougarsku okupacionu zonu u Prvom svetskom ratu u Albaniji. (Ova će se karta popuniti od 3 radne grupe)

Zadatak u vezi sa istorijskim izvorima

• Pročitajte izvore i pokušajte da ih argumentujete: 1. Opišite svakodnevni život u oblasti austrougarske okupacije. 2. Objasniti neke od razloga teške ekonomske situacije Albanaca tokom Prvog

svetskog rata. 3. Argumentujte o problemima i teškoćama koje su dovele do rata.

1. Lekar, Holanđanin, u svojim memoarima piše o osvajanju Drača od austro-nemačkih snaga:

Sreda, 2. februar 1916: top se čuje sa sve četiri strane. Ponovo dva aviona preleću preko Drača. Padanje bombi vidim izbliza. Čak je i njihov dim nakon eksplozije bio tamniji. U bolnici sam danas bio zauzet bolesnim izbeglicama i ljudima sa potrebama. Podeljene su američke namernice. U okolini Drača ima preko 200 izbeglica. Celo popodne provodimo u hotelu, deleći hleb. Više od njih 1.000 je ispred kapija, čekajući da dobiju četvrt hleba. Poređali smo ih, dvoje po dvoje, prolaze ispred stola, gde im žandarm deli njihove porcije ....

U: Luan Rama, Bonjour d’Albanie-Shkrime nën hijen e bombave, Tirana: Maluka, 2014, str. 63.

2. U svom izveštaju, austrougarski opšti konzul u Skadru, poslatom Ministarstvu spoljnjih poslova Habsburške Kraljevine, 20.maja 1916. piše:

“Dok na Balkanu uopšte, postoji princip: Ja radim toliko da ne umrem od gladi, međutim Albanci ne rade ni toliko. Ovde navodim primer: U provinciji Šoši, severoistočno od Skadra stanovnici dolaze do komandira čete i tamo traže hleb. Oni su gladni, nemaju čime da nahrane žene i decu. Da bi pomogao, kapetan predlaže da 80 ljudi ode u Skadar, na vojne radove, gde će dobiti platu i hranu. Predlog je prihvaćen zahvaljivanjem uz entuzijazam, ali sledećeg dana imaju izgovore i niko ne ide posao".

Za žene se u izveštaju navodi: "Žena ovde nije veoma aktivna. Muslimanke su fanatične i izvan kuće ne rade ništa".

"Što se tiče mentalnog kapaciteta, bila bi nepravda reći da Albanci nemaju inteligenciju, naprotiv, uče lako i lukavi su. Jedino je zaostalo obrazovanje uzrok velikog broja nepismenih".

U: Arhiv istorijskog instituta, Fond austrougarskih diplomatskih dokumenata, Vj. 26-7-719.

• Pročitajte pažljivo istorijske izvore; 1. Argumentujte način prezentacije austrougarske okupacije u cilju realizacije

njihovih ratnih ciljeva. 2. Da li mislite da su Albanci stekli koristi od stava koji su zastupali austrungarci

tokom Prvog svetskog rata?

3. Naredba više austrougarske komande, Skadar, 17 mart 1916

Da se prestane sa učenjem italijanskog. Da se pod hitno štampaju knjige na albanskom jeziku. Da se poveća broj škola i nekoliko direkcija u lokalnoj administraciji koji će se voditi od meštana.

U: Arhiv istorijskog instituta, Fondi austroungarskih diplomatskih dokumenata, Vj. 26-7-731.

4. U svojim memoariima Eqrem Bej Vlora, protagonista Prvog svetskog rata, u vezi sa austrougarskom zonom okupacije je napisao:

“U upravljanju Albanskim okupiranim pokrajinama, austrougarske vojne vlasti su u Skadru uspostavile administrativno veće, koje je preuzelo unutrašnje poslove zemlje. Ljudi kao Luigj Gurakuqi (direktor škole) i Fejzi Bej Alizoti (direktor finansija) postigli su veoma dobre rezultate u svojim ministarstvima. Zahvaljujući ovom zajedničkom austrijsko-albanskom upravljanju, albanska država je kasnije imala priliku da izgradi nastavu na zvaničnom jeziku, da otvori prve osnovne škole i stvori prve elemente kategorije državnih službenika. Italijanska invazija je dovela, očigledno, do materijalnog napretka i dobiti za zemlju, ali ako se posle 1920 stvorila

albanska država koja je manje ili više uređena i formirana je jedna kolektivna nacionalna svest, na svemu tome moramo zahvaliti četvorogodišnjoj austrougarskoj vojnoj okupaciji. Bez uticaja istinske sklonosti ka nacionalnom od strane ove administracije, Albanci bi, verovatno, nastavili sa svojim poslušničkim uslugama i koketirali bi sa statusima zavisnosti od stranih naroda i država .... ".,

Iz: Eqrem bej Vlora, Kujtime, Drugo izdanje 1912-1925, Tirana: Shtëpia e Librit dhe Komunikimit, 2001, str. 140.

• Posmatrajte pažljivo istorijske izvore: fotografije 1. Kako su Albanci dočekali okupaciju? 2. Analizirajte fotografije na kritički način, šta one govore?

II grupa: Pogledajte pažljivo kartu. Utvrdite zonu francuske okupacije u Prvom svetskom ratu u Albaniji.

Zadatak u vezi istorijskih izvora

Pročitajte izvore i pokušajte da ih argumentujete:

• Opišite svakodnevni život u francuskoj okupacionoj zoni. • Identifikujte karakteristike svakodnevnog života u ovoj oblasti. Kako se odrazilo u

štampi iz tog vremena • Objasniti neke od razloga za tešku ekonomsku situaciju Albanaca tokom Prvog svetskog

rata. • Argumentujte o problemima i teškoćama koje su dovele do rata. • Argumentujte o protivrečnostima događaja prerdstavljenim u istorijskim izvorima

Zona Francuza

1. Specijalni poslanik francuske revije L’Illustration, Robert Vaucher, 28 februar 1917 pisao je iz Korče:

“350 žandarma albanske pešadije bore se rame uz rame sa našim trupama protiv neregularnih bandi. Škole Korče su potpognute velikim iznosima od albanskih imigranata u Americi i Egiptu, što olakšava lokalni budžet. Na školskim časovima se uči i frnacuski jezik. Nekoliko novina se objavljuje u Korči. Na prvom mestu je "Novine Korče", koje su odštampane na četiri stranice, na francuskom, albanskom i grčkom. Savršeno pravilo vlada trenutno na teritoriji kazaza, koju su naše trupe oslobodile od Austrijanaca, Bugara i Grka. Već dva meseca, nije izvršen nijedan zločin, činjenica koja je jedinstvena u albanskim analima. Lokalnim sredstvima su štampane poštanske marke koje imaju dvoglavog orla sa naslovom " Korča, Nezavisna Albanija", koje zamenjuje stare grčke marke" .

Iz: Luan Rama, Bonjour d’Albanie-Shkrime nën hijen e bombave, Tiranë: Maluka, 2014, str. 35-36

2. Francuski poručnik Rene Ningo u svojoj beležnici piše o Korči:

“17 februar 1917

...Korča ima izgled jedne male metropole i slična je gradovima Zapada. Njene ulice su čiste, kuče su simpatične i izgledaju kao prave vile. Dućani zauzimaju posebne delove.

Iz: Luan Rama, Bonjour d’Albanie-Shkrime nën hijen e bombave, Tiranë: Maluka, 2014, str. 133

3. Francuski komandanti Bernard de Lingonnes u svom dnevniku piše:

“14 februar 1917

Na kraju popodneva ulazimo u Korču. Stanovnici grada su terorisani. Ujutro su avioni bacili na grad 12 bombi i ubili 5 stanovnika.”.

“17 februar 1917

... Zajedno sa mojim štabom odlučio sam da se smestim u kući Albanca muslimana. Domaćin je uljudan, ali žena mu ne vidimo. Ona je zaključana u svojoj sobi. Četvoro dece, od kojih su dve devojčice, puze u kuhinju, tražeći hleb. A 1 i po kg hleba košta pola četiri franaka . ... Moj bataljon brine za popravku puta Pogradec. Vojnici odlaze ujutru i vraćaju se uveče. Materijale i alate nam daje lokalna albanska administracija. Treba da se iseku stabla i artiljerija nam pomaže sa svojim transportnim vozilima, a ostale alate uzimamo od trgovaca otpadnog metala u Korči”.

Iz: Luan Rama, Bonjour d’Albanie-Shkrime nën hijen e bombave, Tiranë: Maluka, 2014, f. 99 dhe 112.

g) Pročitajte pažljivo pisane istroijske izvore i fotografije; • Evidentirajte razlike između sela i grada na teritoriji okupiranoj od francuske

vojske. • Evidentirajte položaj albanske žene na selu i u gradu tokom Prvog svetskog rata.

4. Francuski pukovnik Ordion u svom pismu koje je poslao svojoj ćerci, 14 mara 1918 opisuje na ovaj način albansko selo i organizovanje porodice tamo:

Ono što prvo upada u oči u Albaniji je površina sela; kompaktne skupine stanova su retke i kuće su veoma razbacane, drugačije no što je u nekim gradovima u južnoj Francuskoj. Da se zaključiti da su sve kuće niske i 40-50 metara daleko jedne od druge. Generalno, porodice žive u grupama od blizu 30 ljudi, gde starešina (glava kuće) ima vodeću ulogu i njemu se i deva i unuci slepo pokoravaju. ... Gostoprimstvo Albanaca je isto kao na Korzici, jednostavno i iskreno, bez interesa i nije prihvatljiva bilo kakva isplata novca”.

Iz: Një oficer francez në Ballkan (1917-1925), I izdanje, Zapisi pukovnika Andre Ordion, predstavljene od njegovog unuka, Tirana: Papirus, 2014, f. 32-33.

5. Za albansku ženu francuski pukovnik je rekao:

“...možemo da potvrdimo da albanska žena uživa jednu potpunu slobodu. Neke žene muslimanke su još uvek pokrivene, ali se i taj broj smanjuje. Ako muškarac uživa mnoga prava, žena sa druge strane nije robinja i svuda se smatra prirodnim saveznikom svoga muža”.

Iz: Një oficer francez në Ballkan (1917-1925), I izdanje, Zapisi pukovnika Andre Ordion, predstavljene od njegovog unuka, Tirana: Papirus, 2014, f. 105.

h) Pročitajte pažljivo pisane istorijske izvore i fotografije

• Argumentujte o načinu prdstavljanja okupacije od francuza za realizovanje njihovih ratnih ciljeva.

6. U vezi sa radovima preduzetim od strane vojske u francuskoj okupacionoj zoni, pukovnik piše

“ Ukoliko je vojska preduzela radove u korist vojske, paralelno sa tim, ona je podstakla i preduzimanje intelektualnih dela, da bi Francuska stekla renome u mestu gde je uticaj Nemačke predominantan. ”

Iz: Një oficer francez në Ballkan (1917-1925), I izdanje, Zapisi pukovnika Andre Ordion, predstavljene od njegovog unuka, Tirana: Papirus, 2014, f. 166.

III grupa.

Pogledajte pažljivo kartu. Utvrdite italijansku okupacionu zonu u Prvom svetskom ratu u Albaniju.

Zadatak u vezi sa istorijskim izvorima

Pročitajte pažljivo istorijske izvore: fotografije, pisane izvore. 7. Argumentujte o načinu predstavljanja okupacije od strane italijanske vojske. Koji je bio

njihov cilj? 8. Kako je dočekana okupacija? 9. Evidentirajte karakteristike svakodnevnog života na ovoj teritoriji.

i) Specijalni izaslanik francuske revije L’Illustration, Robert Vaucher, 6 januar 1917, pod naslovom Počeci italijanske okupacije Valone, piše:

“Kopači Valone su fokusirali svoj rad na dva različita pravca: na odbrambene radove sa skloništima i na civilne građevine. Tokom godinu dana, sa jednim neumornim poslom, fizionomija grada Valone se promenila, dobijajući nekoliko izgubljenih vekova pod otomanskom letargijom. Putevi, koje su i najmanje kiše pretvarale u bujice, postqli su kaldrma (makadam): izgrađeni su odvodni kanali. Jedan akvadukt od 7 km dovodio je vodu za piće u osam gradskih slavina, koje se nalaze u različitim delovima grada. Isto tako, katoličko groblje, zgrada građanskog suda, pošta, italijanske i albanske škole, magacini za carine i goriva, prefekture opština, pokrivena tržnica, znači mnogo različitih javnih radova izvedenih od strane naših saveznika. Njihova izgradnja će omogućiti stanovnicima Valone prednosti moderne civilizacije... Više od 150 km puteva je stvorio za prolaz kola; 400 km telefonske linije povezuje i najudaljenije ispostava komanade Valone. Ono što su Italijani uradili u Treninu, u Cadore ili Carnie, sa istim uspehom su uradili i u Albaniji.”

Iz: Luan Rama, Bonjour d’Albanie-Shkrime nën hijen e bombave, Tirana: Maluka, 2014, str. 26-27

j) U izveštaju generalnog austrougarskog konzula u Skadru, za italijansku okupacionu zonu se kaže:

“U Valoni, Italijani pokušavaju da pridobiju stanovništvo, tako što im vojno italijanski doktori pružaju medicinsku pomoć, deleći prehrambene proizvode napaćenim emigrantima koji su došli sa juga”.

Iz: Arhiva Istorijskog instituta, Fond austrougarskih diplomatskih dokumenata, Vj. 24-32-23

• Pročitajte pažljivo pisane istorijske izvore i fotografije; 1. Evidentirajte položaj albanske žene na selu i u gradu tokom Prvog svetskog rata.

3. U svojim će memoarima Eqrem bej Vlora, protagonist Prvog svetskog rata, u vezi sa albanskom ženom u gradu, u personifikaciji majčinog lika, napisati:

“Moja majka je bila prototip albanske domaćice, gospodarica kuće, stroga prema drugima, kao i prema sebi, znala je vladati čvrstom rukom u kući i sa neprilikama u njoj. Pošto je ostala sama u Valoni tokom italijanske okupacije, ona je mogla, bez mnogo buke i galame da rukovodi ne samo sa našim ličnim posedima sa 200 kuća i prodavnica, već i sa onima koji su u vlasništvu svih porodica Vlora. Iako je bila nepismena, uspešno je komandovala sa 5 ćehalara, 2 sekretara, 25 čuvara i poslugom od 30 ljudi. Ona koja se ranije nikada nije bavila "muškim" poslovima, ona koja nije znala da prebroji novac u svom džepu, sada je u najtežim uslovima rukovodila milionima, šaljući svakog meseca hiljade različitim "parazitima"- članovima porodice-u inostranstvu (uključujući i mene), uspela je da, bez obzirana sve, uštedi ostale milione”.

Iz: Eqrem bej Vlora, Kujtime, Drugo izdanje 1912-1925, Tirana: Shtëpia e Librit dhe Komunikimit, 2001, str. 135-136.

k) Italijanski vojnik u Albaniji, Damiano Bruno piše svojoj unuci Marieli:

5 mart 191 Draga Mariela!

“Jutros je radi nege u našu ambulantu došla Albanka, popeta na mazgu: mlada, zgodna, u pratnji oca i muža. Ovde u Albaniji neobično je videti da se žena tretira tako dobro. Na primer, danas popodne video sam jadnu ženu; pomogli smo joj u lečenju i dali smo joj danas kafu i supu. Ali njen muž nije bio pogođen ni siromaštvom ili činjenicom da je ona pri kraju života, čini se da nije bio dotaknut našom pažnjom. Zaista, nije se činilo da će njen muž biti nesrećan zbog njene smrti, jer će pronaći drugu ženu”

Iz: Damiano Bruno, 767 letra nga fronti i Luftës (Albanija: 1916-1919), pripremio za izdavanje Luigi Intrieri, Tirana: “Naimi”, 2013, str. 51

Istorijski izvori

Luan Rama, Bonjour d’Albanie-Shkrime nën hijen e bombave, Tirana: Maluka, 2014.

Një oficer francez në Ballkan (1917-1925), I izdanje , Zapisi pukovnika Andre Ordion, predstavljeni od unuka, Tiranë: Papirus, 2014.

Valter Gjoni, Kujtesë-Memoire 1912-1922. Shqipëria në llogore luftrash (Album), Tirana, 2012.

Arhiv Istorijskog instituta, Fond austrougarskih diplomatskih dokumenata (1916)

Eqrem bej Vlora, Kujtime, Drugo izdanje 1912-1925, Tirana: Shtëpia e Librit dhe Komunikimit, 2001.

Damiano Bruno, 767 letra nga fronti i Luftës (Albanija: 1916-1919), pripremio za izdavanje Luigi Intrieri, Tirana: “Naimi”, 2013.