alati za izvlacenje

7/26/2019 Alati za izvlacenje

1/28


2/28

Uvod

Duboko izvlaenje je proces obrade metala (uglavnom u hladnom stanju,mada uposebnim sluajevima moe doi i do obrade u toplom), koji se u serijskoj proizvodnji

delova,u odnosu na druge naine izrade, ima vrlo iroku primenu.ilj ovog naina proizvodnje je da se iz ravne ploe posebnim alatima izrade delovirazliitih oblika i poprenih preseka. !peci"inost samog naina izrade omoguava namda malim brojem operacija,i uz minimalni otpadak, dobijemo izvuene elemente ukonanom obliku,tako da se dobijeni komadi mogu neposredno upotrebiti ili ugraditi uodredjene sklopove.

#azvoj metoda dubokog izvlaenja je u neposrednoj vezi sa napretkom auto industrije,alii razvojem avio industrije takodje. $edjutim,dobijanje odredjenih delova ili sklopova

dubokim izvlaenjem,ima iroku primenu i u ostalim granama industrije i proizvodnje.Dubokim izvlaenjem se dobijaju delovi koji imaju iroku primenu u%

&auto industriji (delovi karoserija motornih vozila&blatobrani,rezervoari za gorivo itd)&delovi za radio i televizijsku industriju& delovi kunih aparata ( delovi za zamrzivae, ve maine ')&razna metalna ambalaa&razni sudovi (erpe,lonci itd.)

ehnologijom dubokog izvlaenja obradjuju se materijali debljine od .*&+mm, sadimenzijama nekoliko desetina milimetra do nekoliko metara, i teinama koje variraju odsamo nekoliko grama do vie tona.

$aine koje se primenjuju za obradu dubokim izvlaenjem su krivajne i hidraulineprese. zavisnosti od vrste i oblika komada koji se izvlai, upotrebljavaju se krivajne(ekscentrine i kolenaste) prese prostog,dvostrukog ili trostrukog dejstva.

-oetni oblik materijala za preradu je ravna ploa koja se naziva platina.blik overazvijene ploe moe biti razliitog geometrijskog oblika(krug,elipsa,kvadrat,pravouganik, ili bilo kakva zatvorena kontura,koja zavisi od oblikakomada koji se izradjuje).

/a osnovu svega navedenog, duboko izvlaenje predstavlja proces prerade u kojem se izravne ploe dobija posuda sa zatvorenim dnom. koliko se kao poetni materijal koristiipkasti pro"il odredjenog prenika, a pri tom se pri daljoj obradi prenik smanjuje(redukuje), ovaj proces se naziva izvlaenje.


3/28

akodje, prema geometriji gotovog komada, mogua je i sledea podela (sl.0) %

a) ,,isto duboko izvlaenje11, izvlaenje upljeg cilindrinog tela sa ravnim dnom iduboko izvlaenje rotacionih delova

b) duboko izvlaenje ostalih delova pravilnog geometrijskog oblika (kutijasti delovi)c) izvlaenje delova ,,nepravilnog11 geometrijskog oblika (npr.delovi karoserije vozila)

!lika 0.% snovni oblici delova dobijeni dubokim izvlaenjem


4/28

/a sledeim slikama prikazani su realni komadi,dobijeni dubokim izvlaenjem tankihlimova.

!lika 0.0& ilindrini konusni deo dobijen dubokim izvlaenjem

!lika 0.*& ,,kutijasti11 delovi dobijeni dubokim izvlaenjem


5/28


6/28

!lika 0.2& Delovi nepravilnog geometrijskog oblika i sloene krivajne konture


7/28

Alati

!to se tie alata projektovanih za postupak dubokog izvlaenje, njihov izbor ,presvega,zavisi od toga da li se postupak izvlaenja vri sa promenom debljine materijala,ili

ne.Dakle, postoje * naina dubokog izvlaenja %

a) duboko izvlaenje bez promene debljine materijalab) duboko izvlaenje sa stanjivanjem zida,odnosno promenom debljine materijala.

/osai alata,odnosno maine koje se upotrebljavaju, su uglavnom krivajne i hidraulineprese. 3onstrukcija samog alata zavisi od broja dejstva kojim presa raspolae./ajzastupljenije su prese jednostrukog i dvostrukog dejstva. -ostoje i prese trostrukogdejstva,ali se one re4e primenjuju najvie zbog visoke cene.

/a osnovu ematskog prikaza dubokog izvlaenja bez promene debljine materijala (slika*.0), vidimo da su osnovni radni elementi alata za izvlaenje izvlaka (0) i prsten zaizvlaenje (*). -latina,odnosno radni komad (5), koja ima prenik (D) i debljinu (s),postavlja se na prsten za izvlaenje (sl.*.0& a), i pod dejstvom sile izvlakaa (silaizvlaenja 6i), uvlai u prstenasti zazor izmedju izvlakaa i prstena (dm&ds).

Da ne bi dolo do guvanja lima i stvaranja nabora,radni komad se u toku procesaobrade,odnosno izvlaenja (sl.*.0&b) pridrava ploom draa lima (2), silom draa 6d.3ao gotov komad dobijamo cilindrinu posudu sa zatvorenim dnom (sl.*.0&c). Dobijenisud (sl.*.0&d), ima prenik (d) , visinu (h) i istu debljinu zida i dna (s), odnosno ima istudebljinu kao i radni komad na poetku procesa obrade.

!lika *.0& -rikaz toka izvlaenja bez promene debljine materijala


8/28

zavisnosti od prese na kojoj se vri izvlaenje,postoje 5 "aze izvlaenja. glavnom suto prese prostog dejstva i prese dvostrukog dejstva. /a slici *.*, prikazane su "azeizvlaenja na presama prostog i dvostrukog dejstva.

7a presu prostog dejstva (sl. *.*& a), "aze su sledee%

0) -latina,odnosno radni komad (+) , postavlja se na izvlaka (0), koji se nalazi udonjem delu alata, i naslanja se na plou draa lima (2). -ritiskiva prese senalazi u krajnjem gornjem poloaju.

*) -ritiskiva prese se pomera vertikalno nanie. #adni komad se pritee izmedjuploe draa i prstena za izvlaenje (*), koji je uvren u gornjem delualata.7atim se radni komad izvlai preko izvlakaa.

2) -roces izvlaenja je zavren. -ritiskiva prese se nalazi u krajnjem donjempoloaju.

5) Dra lima (2) se nakon izvrene operacije izvlaenja vraa u svoj poetnipoloaj, skidajui gotov komad (8) sa izvlakaa (0). -ritiskiva prese se takodje

vraa u poetni poloaj, izbija (5) izbija komad iz prstena za izvlaenje (*).7a presu dvostrukog dejstva (sl.*.*&b), "aze su sledee%0) #adni komad (+) postavlja se na prsten za izvlaenje (*), koji je kod ovog tipa preseprivren u donjem delu alata, i naslanja se na izbija (5) u donjem poloaju. -ritiskivaprese i pokreta ploe draa lima nalaze se u krajnjem gornjem poloaju.

*) -okreta draa pomera se vertikalno nanie,dok ne dodje do pritezanja radnogkomada izmedju ploe draa lima (2) i prstena za izvlaenje.

2) -ritiskiva prese,sa gornjim delom alata i izvlakaem (0), pomera se nanie i izvlaikomad. -od pritiskom izvlakaa (0), potiskuje se i izbija (5) u donji poloaj.Dok ovajproces traje, pokreta draa lima miruje, i na taj nain pridrava radni komad u tokucelog procesa izvlaenja.

5) -ritiskiva se vraa u krajnji gornji poloaj, dok pokreta draa miruje. -loa skidaasamim tim svlai komad (8) sa izvlakaa . /akon toga pokreta se vraa u krajnji gornjipoloaj. 9stovremeno izbija (5) izbija komad iz prstena za izvlaenje.


9/28

!lika *.*.& 6aze izvlaenja na presama prostog i dvostrukog dejstva


10/28

Alat za prvo izvlaenje za presu jednostrukog dejstva (sa draem lima)

/a slici *.* prikazan je alat za prvo izvlaenje bez promene debljine materijala za presuprostog dejstva. donjem delu alata nalazi se izvlaka (*), koji je privren u donjoj

ploi (00), koja je stezaima (0*) vezana sa stolom prese (0). 9zvlaka je kroz sredinuprobuen ,da bi se obezbedilo cirkulisanje vazduha, inae bi se usled kompresije vazduhadobio radni komad sa "elerom,odnosno ispupenim dnom.

#adni komad se postavlja na dra lima (2), koji je preko spojnica (5) i ploe (+), vezansa klipnjaom (:) i klipom (;). !ila koja je potrebna za dranje lima moe se proizvestioprugom, kompresovanim vazduhom, tenou pod pritiskom ,ali i kombinacijom ovihizvora energije.

povratnom hodu prtiskivaa prese, dra lima (2) vri "unkciju skidaa,i skida gotovkomad sa izvlakaa.

gornjem delu alata nalazi se prsten za izvlaenje (0), koji je pomou ploe (0+) icilindrinog rukavca (08), spojen sa pritiskivaem prese (0;).

povratnom hodu pritiskivaa prese, komad se iz prstena za izvlaenje izbija izbijaem(02). !ila izbijanja se prenosi preko motke izbijaa (05) sa letve (0:), koja udara ugraninike (*), koji su privreni na kuite prese.


11/28

!l.*.2&


12/28

Alat za prvo izvlaenje kod prese dvostrukog dejstva

3od alata za prvo izvlaenje (bez promene debljine zida), kod prese dvostrukog dejstvakonstrukcija alata je malo drugaija (sl.*.5).

-rsten za izvlaenje(2) privren je na nosa alata (;), a izvlaka (*) nalazi se u gornjemdelu alata.=ornji deo alata je spojen sa pritiskivaem prese.

-latina,odnosno radni komad, postavlja se na prsten za izvlaenje do graninika (+), kojise naslanja na valjkastu oprugu (>). prvoj "azi izrade pokreta prese pomera vertikalnonanie nosa ploe draa (8),na kome se nalazi ploa draa lima (0), sve dok ova ploane pritisne,odnosno ne nalegne na radni komad,odnosno platinu. /akon ovihoperacija,pritiskiva prese pokree izvlaka (*) koji izvlai cilindrini oblik,odnosno

ane. povratnom hodu ploa izbijaa (5), koja je vezana spojnicama (:) sa vazdunimuredjajem za izbijanje koji je ugradjen u stolu prese, izbija komad iz prstena zaizvlaenje.

!l.*.5&


13/28

3od operacija izvlaenja,deava se da se u jednoj operaciji izvlaenja ne mogu izraditidelovi zadatih dimenzija. ?roj operacija (n) potreban za izradu komada prenika (d) ivisine (h) zavisi od odnosa h@d.

3od izvlaenja cilindrinih oblika (sl.*.0&d), orijentacioni broj operacija potrebnih za

izvlaenje , moe se odrediti na osnovu sledeih podataka %

dnos visine i

prenika (d

h)

A.8 0,5 *,+ 5 ; 0*

?roj operacijaizvlaenja

0 * 2 5 + 8

dredjivanje potrebnog broja operacija izvlaenja vri se na osnovu kolinika izmedju

visine i prenika. tabeli su dati neki primeri, gde je npr. kolinikd

hmanji od .8,pa je

potrebni broj operacija 0 itd.


14/28

-ri izvlaenju cilindrinog komada,odnosno aneta,dolazi i do de"ormacija. prvoj isledeim operacijama izvlaenja, materijal se savija preko ivica prstena za izvlaenje.9vice prstena mogu biti konusne ili zadatog radijusa (rn ). va zona u kojoj se deavajupromene naziva se zona deformacije.

sim zone de"ormacije, postoji i zona prenosa sile. !ila izvlaenja (6 0 & 6 n )

prenosi se sa izvlakaa na dno aneta, a sa dna na zidove omotaa . 7bog toga se ovazona naziva zona prenosa sile.

!l.*.+& 7one de"ormacija i prenosa sile


15/28

Alati za drugo i sledea izvlaenja

vodjenjem alata za drugu i sledee operacije izvlaenja, spreavamo de"ormacije delovakoje izradjujemo. -ri procesu izvlaenja ovim alatima, u toku izrade dolazi do odredjenihpromena na samom komadu koji izradjujemo.

Dolazi do redukcije prenika, odnosno prenik komada koji izradjujemo se smanjuje (d

* A d0 ) , dok se visina komada poveava (h * B h0 ).

3omad,koji je dobijen prethodnom operacijom sa slike *.8, postavlja se na dra lima

(5). 3omad ima svoj prenik d 0 , koji odgovara unutranjem preniku komada dobijenimprethodnom operacijom.-rsten za izvlaenje (2), spojen je preko nastavka (+) i gornjegnosaa alata sa pritiskivaem. -ri postupku izrade, prsten (2) pri kretanju vertikalnonanie izvlai komad sa izvlakaa, a istovremeno ploa izbijaa (0) izbija komad izprstena za izvlaenje. vaj tip alata se primenjuje samo kod presa prostog dejstva.

!l.*.8&


16/28

-oetni komad koji se izradjuje je uglavnom krune konture,sa svojim prenikom D )(sl.*.;). 3omad se pre poetka oblikovanja postavlja na gornju povrinu matrice, isamim tim se aktivira dejstvo draa alata ,koji silom F d vri pritezanje oboda komada./akon toga izvlaka svojim glavnim delovanjem vri oblikovanje komada sve donjegovog konanog prolaska, odnosno potpunog provlaenja kroz otvor matrice alata.

-ri samom procesu obrade na obodu se javljaju dve vrste napona%

&tangencijalni napon ( t ), koji je napon pritiskanja u ovom sluaju i&radijalni napon ( r ), koji zatee materijal.

!l.*.;& Cematski prikaz delovanja napona pri procesu izvlaenja


17/28

Tangencijalni napon( t )tei da izazove pojavu nabora na obodu materijala ( sl!"#a).Da ne bi dolo do pojave nabora,a samim tim pojave "elera pri izradi, sila draa F dsvojim delovanjem spreava tu pojavu. 9ntenzitet sile dranja,kao i uslove trenja koji jejavljaju na obodu treba paljivo de"inisati. Deava se da je sila dranja F d u granicamapropisanih vrednosti,ali je trenje poveano. tom sluaju dolazi do preoptereenja

komada i pojave razaranja materijala (sl!"#$), i to u kritinom (,,noseem11) delukomada .7bog toga se vodi rauna o tome da se trenje maksimalno smanji upotrebomrazliitih vrsta maziva i primenom glatkih kontaktnih povrina i olakavanjem klizanjalima kroz alat.

!l.*.:&De"ekti pri obradi dubokim izvlaenjem

7a obradu komada najee se koriste prese dvostrukog dejstva,koje imaju posebnedelove za dejstvo izvlakaa i dejstvo draa. -rese jednostrukog dejstva mogu seprimenjivati,ali uz odredjene modi"ikacije,odnosno ugradnjom pneumatskih,gasnih ilihidraulinih cilinidara ,koji imaju ulogu da obezbede dejstvo sile de"ormisanja (F D ).

%ila deformisanja (F D ) se prenosi preko ela&vrha izvlakaa,pri emu je glavni otporde"ormisanja na obodu,jer teimo ka tome da prstenastu povrinu lima preobrazimo ucilindrinu povrinu. koliko je sila prevelika i postoje nepovoljni uslovi trenja, dolazido koenja lima na obodu i razaranja komada u kritinom preseku.3ritini (nosei)presek je najee iznad radijusa dna komada. Deava se da proces izrade,odnosnooblikovanja, esto nije mogue izvesti u jednoj operaciji dubokog izvlaenja.7ato seuvode dve ili vie operacija za izradu,odnosno oblikovanje komada dubokimizvlaenjem. 7a nominalni prenik komada i radijus dna komada potrebno je usvojiti

odredjene preporuke,koje se tiu debljine lima komada.

7a s 0 mm d0 & d u ' !s r 0 & r u ' s

7a s *mm d0 & d u ' s r 0 & r u '*

s (videti sl.*.;)


18/28

%tepen deformisanja& -ri procesu izrade delova,koriste se razliiti pokazateljide"ormacija,koji karakteriu izvreni proces izvlaenja. 3od jednooperacionih procesaizvlaenja, postoje sledei pokazatelji%

a) stepen izvlaenja

rR

dD =

b) koeficijent izvlaenja(m)

m&

0

==R

r

D

d + , m ,*

c) relativna deformacija pri izvlaenju ( )

D

dD = 0&m

d) prirodna deformacija( )

d

Dln=

-elacije izmedju ovi. pokazatelja/

00

===D

dm

=

===

)0(

00

md

D

)0(00

=

== m


19/28

koliko pri obradi dodje do prekoraenja dozvoljenih vrednosti pokazatelja izvlaenja,na primer maE > , doi e do loma,odnosno razaranja na kritinom mestu komada.

d veliine navedenih pokazatelja zavise sledee komponente%&sila izvlaenja i napon

&broj potrebnih operacija izvlaenja&sila dranja 6 d i dr.

Frlo bitan "aktor bi izvlaenju predstavlja i relativna debljina lima (! r ). koliko bidolo do smanjenja vrednosti ! r dolo bi do pojave nabora na obodu komada.

G0

=D

sSr

0apon i deformaciona sila izvlaenja

De"ormaciona sila je vrlo bitan parametar pri izboru maine za postupak obrade komada.-osebno je znaajno poznavanje njenog maksimalnog intenziteta, koji se uvek postie uprvoj operaciji izvlaenja.

7a odredjivanje sile izvlaenja (za prvu operaciju), potrebno je poznavati uzduni napon (u ) u cilindrinom omotau tela, koji ujedno predstavlja i ukupan napon izvlaenja.

sdAF uu == 0

/apon u ine etiri osnovne komponente% (sl.*.;)

savtrmtrdru +++=

r & radijalni napon na obodu,nastaje usled bonog sabijanja materijala na obodu usledpovlaenja materijala ka centralnom delu. vaj napon ima najveu vrednost ,odnosnooko ;G od ukupnog napona u .

trd & deo napona koji nastaje usled trenja na ravnom delu oboda izmedju lima imatrice,odnosno draa. Hini oko 0G ukupnog napona u .

trm

& deo napona koji nastaje usled trenja na zaobljenju ivice matrice.Hini manje od0+G ukupne vrednosti u .

sav & napon savijanja,nastaje prilikom savijanja i ispravljanja lima pri klizanju prekozaobljenja ivice matrice.Hini oko +G ukupnog napona u .-adijalni napon na o$odu


20/28

/a osnovu uslova ravnotee sila i uslova plastinosti, dobijamo sledei izraz za radijalninapon%

0

0

lnlnd

DK

r

RKr ==

Frednost 1se odredjuje kao aritmetika sredina de"ormacionog otpora na poetku ( K )i na kraju oblikovanja ( 0K ), zavisno od odgovarajuih de"ormacija%

0

0 ln

d

D=

mD

d

D

dD==

= 00

)(

0

0

0

*

)(0 KKK

+=

0apon usled trenja na o$odu

vaj napon je posledica trenja na kontaktnim povrinama oboda komada,draa i ravnogdela matrice.

!ila trenja na obodu%

D

FF =0

/apon usled ovih sila (ima ih dve,jer deluju na dve povrine)

sd

FDtrd

=

0

* & koe"icijent trenja (iznosi .0&.0+)

DF & sila draa

q

dDqAF DD

==

5

)( *

0

*

DA &povrina dranja IJ& speci"ian pritisak dranja (*&2 $-a)

0apon usled trenja na zao$ljenju matrice

!ila izvlaenja "ormirana na osnovu napona( r i trd ) koji se javlja na obodu iznosi%


21/28

)( trdrO AF +=

va sila se poveava,jer dolazi do trenja koje se javlja na zaobljenju ivice matrice.Dopotrebnih relacija dolazi se projekcijom svih sila na vertikalni,odnosno horizontalnipravac u zoni elementarnog ugla d i primenom uslova ravnotee.

9z svega gore navedenog dobijamo sledee%

eFF O =0

7a*

=

8,00

*0 +=+ e

)8,00()(0 ++= trdrAF

9z ovih jednaina,dobijamo napon koji nastaje,i u ovom sluaju napon je%

)()( trdrtrdrtrm e ++=

)0()( += etrdrtrm

0apon usled savijanja i ispravljanja

-ri klizanju lima preko zaobljenja ivice matrice,izmedju ostalog,doi e i do savijanja,apotom i ispravljanja pojedinih zona radnog komada./akon analize utroenog rada priprocesima savijanja i ispravljanja, moemo de"inisati vrednost sile savijanja na ukupnomobimu komada,kao i vrednost odgovarajueg napona.

kupna sila savijanja ,koja se odnosi na savijanje po obodu komada je%

= 0db I)*(

)( *0

sr

sdRF

m

ms

=

/apon savijanja(i ispravljanja) %

0

)*(

0

+

=

s

r

R

sd

F

m

ms

sav

/akon ovih relacija,i sagledavanjem svih komponenti,dobiemo ukupni napon izvlaenjakoji iznosi%


22/28

0

)*(

)*

ln0,0(00

++

+=

s

r

Re

sd

F

d

DK

m

mD

u

vaj izraz vai za prvu operaciju izvlaenja,ukoliko imamo vei broj operacija.7a

orijentaciono izraunavanje ,ovaj izraz moemo primeniti i na sledee operacije%

/ajvea sila izvlaenja%

uM sdF = 0 MMAS FF = 2,0

De"ormacioni rad%

M

srM

F

FxhxFW ==

Dra lima i sila draa

!ila draa lima ( )dF , kao prisutna sila pri kretanju materijala, u toku hoda izvlaenjaproizvodi trenje koje se mani"estuje u vidu otpora trenja pri kretanju materijala.tportrenja se javlja u horizontalnoj ravni,odnosno u ravni draa lima. 9ma radijalni pravac ismer suprotan smeru kretanja materijala (od centralne ose ka peri"eriji).

tpor trenja se javlja na sledeim povrinama%&izmedju gornje povrine materijala i povrine draa lima&izmedju donje povrine materijala i povrine ploe (prstena za izvlaenje)

vaj otpor moemo de"inisati sledeim izrazom%

KKKTTT FFF +=

be komponente ukupne sile trenja zavise iskljuivo od sile dranja ( dF ), kao normalnesile i odgovarajuih koe"icijenata trenja na dodirnim povrinama./a osnovu ovihsaznanja,moemo napisati sledei izraz%

KK=

dT FF

KKKK= dT FF


23/28

-od pretpostavkom da su svi elementi alata su izradjeni od istog elika,sa priblino istimkvalitetom obrade, i da su povrine materijala iste sa obe strane, moemo zakljuitisledee%

== KKK

=+= dddT FFFF *KKK

dF & sila dranja (/,3/)

&koe"icijent trenja.7avisi od sledeih parametara%&vrste materijala&kvaliteta obradjene povrine alata&stepena podmazanosti povrine alata i materijala

Cto se tie samog procesa dubokog izvlaenja, dra lima kao sastavni element svakogalata ima ulogu da sprei pojavu nabora na prstenastom delu pripremka. koliko bi sestvorili nabori, oni bi pri radijalnom kretanju materijala sa peri"ernog ka centralnom deluprevijali preko ulaznog radijusa matrice. -oto je procep izmedju matrice i izvlakaaveoma uzan,dolo bi do zaglavljivanja materijala. sim toga,dolo bi i do gnjeenja inaglog porasta otpora, pa bi nastali razni de"ekti na radnom komadu,a u krajnjem sluajui do ozbiljnih oteenja i cepanja materijala na kritinim mestima.

-ri izradi kutijastih i rotacionih elemenata sa vencem ili bez venca, kod kojih je aktivnapovrina dranja lima uvek ravna, najee se dolazi do komada koji imaju veoma visokkvalitet izrade, i visok kvalitet obrade dodirnih povrina. Fisokim kvalitetom obradedodirnih povrina smanjiemo otpor trenja. ovakvim sluajevima,silu dranja ( )dF ,moemo de"inisati raunskim putem, na osnovu analitikih i eksperimentalnih jednaina.

-oto je ,generalno gledano, dra lima skup deo alata, kao i da zahteva poseban izvorsile draa (kod mehanikih presa razne opruge, kod viehodnih hidraulinih presaposeban hod) , vrlo je teko rei da bi se postupak izvlaenja mogao kvalitetno odraditibez ovog dela. ?ez primene draa lima mogue je uraditi izvlaenje kod sudova kojiimaju malu dubinu izvlaenja,a koji imaju veu relativnu debljinu materijala. 3od svihrotacionih tela mogue je izvesti operacije izvlaenja samo ako bi se ispunili odredjeniuslovi. anije, * uslova%

0) 7a 9 operaciju

G*G0)( D

S i 8,0

D

d

*) 7a 99,999... n operaciju& G+,0G0)(0

nd

S i :,

0

n

n

d

d


24/28

Dakle,ukoliko se ispune oba uslova, dra lima bie izostavljen.koliko se dra limamora primeniti, potrebna je i dovoljna sila, kako bi se spreile de"ormacijematerijala,odnosno pojave nabora na prstenastoj povrini i de"ekti koji su posledica tihpojava. !a druge strane, ta sila ne sme biti ni prevelika, jer sa porastom sile draa raste isila trenja i ukupna sila izvlaenja.

sluaju izvlaenja cilindrinog komada sa vencem i bez venca, sila draa u 9 operacijide"inisana je sledeim izrazom %

[ ]KNdaNApF pdd I=

pA aktivna povrina dranja L M*mm

M)*(L5

*

0

* rpdDAp =

dp &potreban povrinski speci"ini pritisak draa limaI u ovom sluaju %

mdS

d

d

Dcp

+= M*

)0L( 02

0

L M@ *mmN

2 dredjivanje $roja operacija izvlaenja

-ri izradi delova,koja poseduju veliku dubinu, a mali prenik, nemogue je izvestioperaciju dubokog izvlaenja iz jedne operacije, jer se javlja otpor prekoraenja jainematerijala na kidanje,ali i pojava cepanja materijala. /a osnovu ovih saznanja,teko jede"inisati najmanji,ali i potrebni broj operacija izvlaenja,iako smo sagledali sve potrebneparametre.

-otreban broj operacija kod dubokog izvlaenja ovakvih komada ,pre svega, zavisi ododnosa visine i prenika "inalnog komada (u ovom sluaju cilindrini komad), ali i ododnosa debljine materijala i prenika radnog komada,kao i od vrste materijala imehanikih svojstava materijala.-ri odredjivanju broja operacija,najee se koristikoe"icijent stupnjeva (m). aj koe"icijent se de"inie na sledei nain%

D

dm 00 = I

D

dm ** =

-ri de"inisanju ovog koe"icijenta, mora biti ispunjen uslov da ni u jednoj operaciji nedodje do prekoraenja jaine materijala na kidanje. vaj koe"icijent je najmanji u 9operaciji, dok je najvei u svakoj sledeoj,zbog zamora materijala i ovrivanja.


25/28

!l.*.>& -rimer radnog komada i tabela sa koe"icijentima


26/28

2dredjivanje o$lika i dimenzija polaznog komada

3od delova rotacionog oblika, polazni komad (razvijena "orma) ima kruni oblik.slovza de"inisanje prenika razvijenog stanja je jednakost zapremina polaznog i gotovogkomada.-oto se promena debljine materijala pri oblikovanju zanemaruje, prethodni

uslov se menja u jednakost povrina.

rp PP =

pP & povrina platinerP povrina radnog komada

-oto je re o cilindrinim delovima, povrina radnog komada bie%

5

* =D

Pr

/akon izraunavanja povrine,lako je nai prenik radnog komada,odnosnopripremka.reba napomenuti da postoje i speci"ini sluajevi kada je potrebno odredititanu dimenziju prenika pripremka. tom sluaju pristupiemo parcijalnomizraunavanju povrina radnog komada po geometrijskoj osi,pogotovo ako je debljinamaterijala pripremka vea od 0mm.7a veliki broj cilindrinih delova razliitog oblika (sa vencem ili bez), raunskommetodom su unapred utvrdjeni obrasci,koji su uknjieni u raznim prirunicima.

!l.*.0&-rimeri odredjivanja dimenzija pripremka

Dodaci za o$rezivanje kod cilindrini. delova sa vencem i $ez venca


27/28

-rilikom izvlaenja,dolazi do odredjenih odstupanja,usled nejednakih uslovaizvlaenja./ajee su to odstupanja promene debljine lima,to automatski povlai ipromenu visine izvuenog komada. /a pojedinim mestima,ukoliko postoje odstupanja udimenziji venca, kao sledei korak pristupa se obrezivanju izvuenog komada.

Dodatak na visinu ( )h kod cilindrinih delova bez venca,zavisi od nekoliko "aktora,kao

to su odnos visine i prenika( )d

h, vrsta materijala i kvalitet izrade alata.

Dodaci su dati tabelarno u tehnikim prirunicima.

!l.*.00&-rimer cilindrinog tela bez venca


28/28

Dodatak za obrezivanje kod cilindrinih delova sa vencem zavisi od odnosa prenikavenca i prenika komada,kao i od veliine samog venca ,odnosno njegovogprenika.-odaci veezani za ove dodatke dati su tabelarno,u tehnikim prirunicima.

!l.*.0*&Dimenzije cilindrinog dela sa vencem

!l.*.02&-rimer cilindrinog komada sa vencem

alati za izvlacenje

Documents