Aktuelni faktori uticaja naishranu dece

Vesna Zečević, nutricionistaPU “Dečji dani” Beograd

UvodSavremeni način života, trka

za vremenon i novcem,

uslovljava i način ishrane populacije.

• Ekspanzija razvoja industrije hrane omogućuje njenu brzu i lakudostupnost s jedne, ali i hranu umanjene biološke vrednosti, sdruge strane.

• Medijska popularizacija industrijski prerađene hrane imaogroman uticaj na ishranu, naročito predškolske i školske dece.

• Ekonomska situacija i dugogodišnja kriza (ratovi, migracijesankcije, nezaposlenost) takođe su uticali i utiču na načinishrane stanovništva.

• Globalizacija kao svetski trend nalazi mesto i u ishrani (hranaje veliki biznis)...

Aktuelne činjenice o ishrani dece

Deca usvajaju i uzimaju ono što im se nudi.

Jako je važno od samog početka, odnosno od uvođenjanemlečne ishrane šta se deci nudi.

Šta nudimo deci? Činjenice :• većina roditelja deci od najranijeg uzrasta nudi industrijski

proizvedenu hranu, male biološke vrednosti (industrijski sokovi,kašice, peciva, slatkiši, grickalice, fastfood hrana ...).

• svi mi koji sa decom na bilo koji način provodimo vreme(boravak sa njima nekoliko sati,ili čuvanje tokom dana),takodje im nudimo isto,ili odnosimo pri odlasku u posete.

Aktuelne činjenice o ishrani dece

• Deca slave rođendane i praznike, druže se,uz slatkiše grickalice,sokove i to u velikim količinama.

• Neretko se deci uzrasta preko 3 god. pasira hrana…

• Deci se često nudi sok,(najčešće industrijski),pa ona kada su žednaumesto vode traže sok.

• Vrtićima i školama su najbliže pekare, prodavnice brze hrane,gaziranih napitaka i sokova.

Aktelne činjenice o ishrani dece

• Roditelji donose slatkiše, grickalice i sokove u vrtiće, gde jeishrana dece programirana i u skladu sa preporukama inajnovijim saznanjima nauke o ishrani.

• Mnogi roditelji deci nakon izlaska

iz vrtića daju peciva, smoki, čokoladice...

Ili ih odvode u “Mekić”

• Takodje im pre ulaska u vrtić

kupuju peciva (u obližnjoj pekari),

ili ih dovode sa slatkišima ili

grickalicama u rukama.

Aktelne činjenice o ishrani dece

• Raste broj roditelja koji deci

predškolskog uzrasta opredeljuju

neki od alternativnih vidova

ishrane, najčešće vegetarijanski

a i veganski način ishrane.

• Postoje i zahtevi (od izvesnih Udruženja da se deci uvrtićima i školama uvedu alternativni načini ishrane)...

Aktuelni problemi u ishrani dece

• Raste broj dece sa intolerancjama i alergijama na razne vrstenamirnica i hrane;

- najčešće su intolerancije i alrgije na pojedine namirnice (jaja,kravlje mleko i mlečni proizvodi, mahunarke, gluten, med,riba, jezgrasto voće, citrusi ...)

- alergije na više namirnica – udružene alergije

- alergije - na pojedine sastojke nekih namirnica, kojepredstavljaju životni rizik za dete.

- intolerancije i alergije na određene namirnice kod dece sučesto vremenski ograničene (od nekoliko meseci do 1 ili dvegodine).

Saradnja roditelja sa nutricionista u vrtiću

Zbog svega navedenog, permanentna saradnja sa roditeljima u PU je neminovna potreba i odvija se kroz:

- individualne razgovore (najčešće sa roditeljima dece kojaiz nekog razloga zahtevaju individualnu ishranu;

- roditeljske sastanke na nivou vrtića (planirane sa ciljeminformisanja roditelja o ishrani dece u vrtiću, zasnovanojna načelima pravilne ishrane dece i načinu realizacije ovogvažnog segmenta predškolske delatnosti i vida dečje zaštite)

- sastanke sa savetom roditelja;

- pisana obaveštenja, predloge, objašnjenja i uputstva;

- komunikaciju putem maila, a ređe i putem telefona;

Saradnja roditelja sa nutricionista u vrtiću

Informacije koje nutricionisti i roditelji najčešće razmenjuju odnose se na:

- Planiranje, orgnizaciju, realizaciju i kontrolu ishrane dece u PU.

- Mogućnosti i način obezbeđivanja ishrane u ustanovi, deci sa zahtevima za individualnom ishranom.

- Značaj pravilne ishrane dece u predškolskom uzrastu

- Značaj sticanja dobrih navika u ishrani u predškolskom uzrastu dece.

- Posledice aktuelne prevelike zastupljenosti industrijski procesuirane hrane u ishrani dece.

- Karakteristike industrijske hrane...

Odlike industrijski prerađene hrane

• Prerađena hrana sadrži šećere: zasićene masti, transmasne kiseline, natrijum i mnoge razl. hemikalije: aditive,poboljšivače ukusa, konzervanse, emulgatore, koji se dodajuslanim i slatkim industrijskim proizvodima, biljnimmasnoćama da ne bi užegle i da se ne bi mikrobiološki

pokvarile.

Suhomesnati polutrajni proizvodi

sadrže nitrate, nitrite i polifosfate.

Pekarski proizvodi sadrže takođe polifosfate.

Skriveni dodaci su i veštačke boje i veštačke

arome,koje pogotovo kumulativno deluju i utiču tako da ovahrana postaje obavezna navika.

Odlike inustrijski prerađene hrane

• Ind.procesuiranu hranu odlikuje visoka energetska vrednost, amala hranljiva vrednost - prazne kalorije;

• Prerađenoj hrani treba mnogo više vremena da sesvari.

• Ukoliko se često konzumiraju beli hleb, kifle, krekeri,testenine od belog brašna, slatkiši i brza hrana bogatasolju, trans mastima i hemijskim aditivima, dovodi dostvaranja zavisnosti i onemogućivanja osećaja ukusa zadrugu - prirodnu hranu.

• Prevelika upotreba slanih grickalica i aromatičnih slakiša, kojisu dehidrirani izaziva potrebu za tečnošću tokomkunzumacije, što je loša navika.

• Natrijum iz kuhinjske soli i drugih natrijumovihjedinjenja utiče na intenziviranje rada štitne žlezde.

• Takođe ova hrana remeti odnos desetine minerala, štoza posledicu ima pad imuniteta.

Posledice nepravilne ishrane kod dece

Brojne su i štetne:

Nepravilna ishrana u detinjstvu uslov je za brojne

zdravstvene probleme tokom celog života:

• učestalost ozbiljnih, modernih hroničnih nezaraznoihbolesti, koje su posledica nepravilne ishrane je u stalnomporastu:

gojaznost, dijabetes karijes, alergije, bolesti kvs, rak,artritis, osteoporoza, herpes, infekcije gljivicamadovode se u vezu s preteranom konzumacijom šećera.

• česti su poremećaji u ishrani (najčešće u adolescentnomperiodu) koji su posledica psiholoških efekata navedenih bolestipre svega gojaznosti: anoreksija i bulumija.

Posledice nepravilne ishrane kod dece

Loše prehrambne navike dece kod nas uslovile su:

• Porast broja gojazne dece:

Samo od 2006. do 2013. godine, broj gojazne dece je povećan sa 8,5 odsto na 13,7! (Institut dr M.J.Batut)

• Svako peto dete školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno – što vodi u gojaznost

• 55% stanovništva u Srbiji je gojazno.

Preporuke – saveti

• Nuditi detetu od ranog uzrasta raznovrsnu hranu: razne int.Žitarice i proizvode od njih, povrće i voće: sezonsko, tamnoobojeno, južno, orašasto i sušeno.

• Ishrana treba da obezbedi dovoljno gvožđa i kalcijuma

za potrebe organizma u razvoju (meso, mleko, ml. Proizv.Jaja...)

• Uključiti dete u kupovinu namirnica i spremanje hrane.

Preporuke – saveti

• Kombinovati hranu različitih boja i strukture, to će povećatiinteres deteta za hranu.

• Opredeliti ishranu sa manje slatkiša i soli.

• Ne nutkati “nešto između obroka”- grickalice , sokove

• Kombinovati namirnice bogate vitaminom C sa onima

koje su bogate gvožđem (meso i zeleno povrće).

• Servirati voće kao užinu, sveže, sušeno, jezgrasto...

Preporuke - saveti

• Planirati obrok pre nego što dete postane suviše gladno,umorno ili iritirano.

• Pripremati obroke metodom pečenja, dinstanja, kuvanja. Osimšto smanjuju gubitke vitamina, minerala, dijetnih vlakana,ovakvi vidovi pripreme hrane su jednostavniji-lakši i brži.

• Meso je naročito poželjno kuvati ili dinstati u sopstvenomsoku, poklopljeno, jer je tako spremljeno mekše. Koristitimršava mlada mesa-teletinu, junetinu, piletinu, jagnjetinu.

• Hranu ne prekuvavati i ne presoljavati, ne dodavati industrijskezačine, već dodavati žačinske biljke, koje imaju lekovitasvojstva, poboljšavaju ukus, izgled i varenje hrane (peršun,celer, beli luk, bosiljak, origano, nana...)

Preporuke - saveti

• Prilagoditi ambijent obroku, odabrati odgovarajuću stolicu,pribor za jelo, stolnjak, salvetu...

• Servirati obroke da estetski izgledaju privlačno za dete

• Ustanoviti naviku pranja ruku pre i posle obroka.

• Primerom pokazati dobre manire za stolom, dete uči po modelu.Dete svoje navike u ishrani razvija na osnovu navika, stavovaprema hrani i znanja o ishrani njegovih roditelja, vaspitača.Emotivna iskustva u periodu rane ishrane čine bazu, za kasnijidoživljaj i odnos deteta prema hrani i ishrani.Sklonost ili averzija prema određenoj hrani koju ispoljavajuroditelji ili vaspitači, gotovo sigurno će se preneti i na dete

Preporuke - saveti

• Ne očekivati da će dete sedeti tokom čitavog obroka. Ono možeustati od stola ako je završilo.

• Ne galamiti ako obrok ostane netaknut i ne prisiljavati dete dajede, već pokušati ubediti dete da proba hranu...

• Ne odustajati od ponude hrane koju dete odbije, već istupripremiti na drugi način i iznova nuditi, nuditi i nuditi.

• dosta svežeg voća, povrća i int. žitarica, detetu predškolskog irano školskog uzrasta obezbediće vitamine u najboljimkombinacijama i omogućiti najbolju iskoristljivost hrane.

Preporuke - saveti za roditelje• Deci za školu pripremati: voće, ceđen voćni sok, jogurt,

integralno pecivo, sendvič od int.peciva sa sirom ili mesom,ribom i obavezno povrćem;

• Pripremiti listu za kupovinu (voće, povrće, int. žitarice, riba,jogurt, sveže meso);

• Izbegavati kupovinu brze hrane industrijskih sokova i gaziranihnapitaka;

• Naučiti čitati etikete na proizvodima;

• Izbegavati sledeće namirnice: konz.meso, salame, viršle,kobasice, paštete, punomasne sireve, masna mesa, margarine,masne prelive za salate;

Preporuke - saveti za roditelje

• Negovati zdrav stil života - upražnjavatipravilnu ishranu doziranu fizičku aktivnost(kad kod je moguće i koliko god je moguće sadetetom/decom u prirodi), dovoljno sna...

Značajni su uslovi za formiranje dobrihnavika kod dece, koje ostaju za ceo život.

HVALA NA PAŽNJI