akcijski kapital kao sredstvo za finansiranje kompanije

Copyright by Branko Uroevi. Sva prava zadrana

1

Brokerski kurs: AkcijeInvestiranje putem akcija

Beograd Jun 2005

Copyright by: Profesor Branko Uroevi Ekonomski fakultet i SECCF

Sva prava zadrana


2

Imate ideju o nekom biznisu: ta sada?

Morate dobro da prouite trite Ako mislite da postoji interesovanje za robe i/ili

usluge koje biste ponudili, pristupite finansijskoj proceni isplativosti koristei metod NSV.

Za to je potrebno da: napravite projekciju buduih novanih tokova

C(i), i=0,1,2,... Odredite cenu kapitala (diskontnu stopu) k.


3

Procena buduih novanih tokova

Novani tokovi koje e va projekat/firma ostvarivati zavise u manjoj ili veoj meri od niza spoljnih faktora.

Recimo, ako hoete da otvorite tezgu sa sladoledom va posao e zavisiti od doba godine, klime, lokacije, stanja na tritu, itd.

Pored tih faktora koji ne zavise od same vae organizacije, vai novani tokovi C(i) kao i cena kapitala k e zavisiti i od: Tipa kompanije koju osnujete Naina finansiranja


4

Da bismo shvatili zato tip preduzea igra ulogu prvo treba da nauimo kakvi tipovi preduzea kod nas po zakonu postoje. To su: Inokosno preduzee (jedan vlasnik)

Ortako drustvo (vie vlasnika)

Drutvo kapitala - Korporacija (D.O.O i A.D.)

Pravne forme organizacije preduzea


5

Prednosti: Lakoa osnivanja Manji stepen regulisanosti Ne podlee korporativnim porezima

Nedostaci: Prestaje smru osnivaa Neograniena odgovornost Tekoe u prikupljanju kapitala

Inokosno preduzee samostalne radnje


6

Ortakluci imaju sline prednosti i nedostatke kao i inokosna preduzea samostalne radnje

Dodatna prednost: lake e nekoliko ljudi nai pare za ulaganje nego jedan.

Smanjeni rizik investicije ali i potencijalni profit svakog od ortaka.

Primer: advokatske kancelarije, mnoge konsalting kue.

Problem: ta ako se ortaci posvaaju?

Ortakluk ortaka drutva


7

Prednosti: Neogranieno trajanje Jednostavan prenos vlasnitva Ograniena odgovornost Jednostavnost prikupljanja kapitala

Nedostaci: Dvostruko oporezivanje Trokovi osnivanja i izvetavanja

Drutva kapitala - korporacije


8

Osnovni cilj je maksimizacija bogatstva akcionara. Drugim reima, maksimizacija cene akcija. Akcije se vlasiki papiri.

Npr., ako neka kompanija ima 1 milion izdatih akcija, a vi posedujete 10,000, onda ste vlasnik 1/100=1% kapitala firme.

Zato je maksimizacija cene akcija osnovni cilj? Zato to su akcionari rezidualni vlasnici kompanije oni dobiju pare samo kada se poverioci i drava isplate. Maksimizirajui njihovu dobit omoguava se da se ljudi privole da kao investitori uzmu takav rizik.

Ciljevi korporacije


9

Raspodela novanog toka i odgovarajue hartije od vrednosti

Kako se deli zarada korporacije: Poverioci (oni poseduju obveznice preduzea,

ili kratkotrajne hartije od vrednosti (HoV)) Drava (oni naplauju porez od pojedinaca i/ili

preduzea) Vlasnici ostalih HoV osim akcija i, najzad Vlasnici (oni poseduju akcije u sluaju

korporacija, ili udeo u ortakluku)


10

Primer br. 1

Vaa kompanija za prodaju sladoleda je ostvarila 100,000 din prihoda. Pretpostavimo da su dabine i porezi oko 50% i da ste vi jedini vlasnik. Pretpostavimo, takodje, da niste pozajmljivali novac ili izdavali neke druge hartije od vrednosti. U tom sluaju, 100,000 -0.5*100,000=50,000

je va prihod posle poreza. Toliko vama kao vlasniku ide u dep.


11

Primer br. 2

Isto kao ranije samo to ste pozajmili 500,000 da kupite aparaturu. Kamata je 10% godinje. Pretpostavimo da otplaujete samo kamatu te godine. Koliko vam na kraju ostane para? Prvo morate da platite kamatu 500,000*0.1=50,000 Onda morate da platite porez i dabine(100,000-50,000)*0.5=25,000 Ostaje vam 100,000-50,000-25,000=25,000 Da ste morali da otplatite i deo glavnice lako je moglo

da se desi da vam ne ostane, kao vlasniku, nita.


12

ta dobijaju akcionari a ta poverioci u nekoj korporaciji

Akcionari dobijaju: Periodine novane iznose

na ime vlasnitva u kompaniji. To se zove dividenda.

Kada prodaju akcije nekom drugom investitoru oni zarade novac. Tanije, njihova zarada je jednaka razlici izmedju cene koju su platili za to akciju i cene po kojoj su je prodali (to naravno moe da rezultira i gubitkom para). To se zove uveanje kapitala.

Poverioci tipino dobijaju Garantovane (tanije,

prioritentne) novane novane tokove jednake kamati na pozajmljenu sumu.

Glavnicu na dan dospea. Ako dunik (kompanija) ne

moe da otplati dugove ukljuujui i kamate proglaava se bankrotstvo i onda se dugovi prinodno naplauju.

Poverioci u tom sluaju mogu preuzeti kontrolu nad kompanijom


13

Akcionari (posredstvom menadera) mogu podsticati rast cena akcija na tetu poverioca. To se zove agencijski problem.

Na dugi rok, ovakvi potezi e podii cenu zaduivanja i u krajnjem ishodu oboriti cenu akcija.

Interakcija akcionara i poverilaca


14

Kako do investitora? Ako imate ideju i projekat izgleda dobro na papiru, ali

nemate dovoljno novca da platite za ceo projekat sami, morate da na neki nain obezbedite nedostajua sredstva. Za manje kompanije dva osnovna naina su: Nai ortaka Pozajmiti pare od neke bankeVee kompanije mogu izdati dodatne akcije, izdati

obveznice kao i druge hartije od vrednosti. Svaki od ovih naina ima prednosti i mane.


15

Prednosti i mane finansiranja kroz prodaju akcija

Prednosti Prodajom dela

kompanije ne zaduujete se vie.

Diverzifikujete (smanjujete) rizik svog investicionog porfolia jer te pare moete uloiti na neki drugi nain.

Ne zaduujete kompaniju dodatno

Nedostaci Kada jednom prodate

jedan deo kompanije smanjuje se vaa kontrola pa vas novi vlasnici moda mogu nadglasati pa i odstraniti

U sluaju uspenog poslovanja firme uestvujete manjim delom u podeli dobiti


16

Prednosti i nedostaci zaduivanja

Ako je zaduenost umerena tako da lako moete otplatiti dug to nije loe jer: uvate kontrolu nad

kompanijom i uestvujete u dobiti kada se ona ostvari

Poreska osnovica kompanije se smanjuje pa se samim tim njena vrednost poveava.

Nedostaci: Poveava se rizik

poslovanja, pogotovu ako je zaduenost velika.

U sluaju da se dug ne moe otplatiti dolazi bankrotstvo u kome kompanija moe da se restruktuira i opstane ali i da prestane da postoji.

U svakom sluaju prvobitni vlasnici najee gube kontrolu nad kompanijom koju preuzimaju agenti poverilaca (steajni upravnici).


17

Osnovno o akcijama Klase akcija Dele se na obine akcije kao i akcije drugih klasa. Neke klase su

Sa razliitim glasakim pravom Omoguavaju vei stepen kontrole kroz manje

vlasniko uee Omoguavaju manje uee u fondu dividendi Neke klase akcija nemaju pravo glasa

vedska, Belgija esta piramidalna struktura vlasnitva


18

Postoje: Zatvorene (privatne ) korporacije

Manji broj akcionara Akcijama se ne trguje javno Akcionari su najee osnivai i lanovi njihovih

porodica

Otvorene (javne) korporacije Njima se javno trguje Ne postoje ogranienja po pitanju promene

vlasnitva nad akcijama


19

Osnovne osobine akcija vlasnike hartije od vrednosti daju pravo :

kontrole na deo dobiti pree kupovine na uvid u poslovne rezultate na srazmerni deo likvidacionog ostatka pravo na transfer akcija


20

Microsoft-Istorija Osnovan 1981, kao korporacija iji su vlasnici bili Bill

Gates i Paul Allen. Gates (tada je imao 20 godina) je bio vlasnik 60%

kompanije dok je Allen bio vlasnik ostatka. Microsoft je sklopio ugovor sa IBM o dobijanju royalties

od svakog prodatog operacionog sistema za PC kompjutere. Sistem se zvao MS DOS.

Bila je to privatna kompanija u poetku.


21

Gates genije za biznis

Gates je rano shvatio da mu kontrola nad tritem koju daje sistem sistem royalties nad operacionim sistemom kao i kontrola nad kompanijom koju mu daju akcije obezbedjuje defakto monopol u softverskoj industriji.

Glavno mu je bilo da se ni jedan drugi operacioni sistem ne nametne kao standard.

To je ostvario razvijajui izuzetan sistem aplikacija za biznis.


22

Vlasnici obinih akcija glasaju o: Izboru upravnog odbora Novim emisijama akcija Izmenama statuta Ostalim vanim dogaajima

Mnogi investitori u SAD daju svoj glas menadmentu preko ovlaenja (proxy)

Gates je uvek mogao da kontrolie ceo proces

Kontrola kroz vlasnitvo


23

1985: Microsoft postaje otvorena kompanija

Da bi bre rastao mogao da prikuplja sretstva od graanstva, Microsoft je imao 1985 Initial Public Offering.

Da bismo razumeli mehanizam IPO moramo da shvatimo kljunu ulogu investicionih banaka (Goldman-Sachs, Morgan Stanley, itd) u tom procesu.


24

Microsoft posle IPO Posle IPO, vlasnika struktura MSFT-a se promenila. 1991 Gates je imao 32% kompanije, a Allen 14%. Ukupno su insideri imali preko 50% akcija ali ne svih

100% kao ranije. Vlasnici ostalih akcija: investicioni i penzioni fondovi,

banke i naravno individualni investitori. Smisao postajanja otvorene kompanije je upravo taj da

se spoljnim investitorima omogui da profitiraju na dobrom poslovanju firme u kojoj su postali vlasnici.

MSFT se prodaje na NASDAQ (elektronskom) sekundarnom tritu.


25

USLOVI LISTINGA

VELIINA KOMPANIJE BROJ AKCIJA JAVNO PONUEN

INVESTITORIMA PERIOD PROFITABILNOSTI AKCIJE BEZ NEOBINIH GLASAKIH

PRAVA UPRAVNI ODBOR SA NEZAVISNIM LANOVIMA OD INTEGRITETA


26

Microsoft na sekundarnom tritu

Listing na OTC tritu NASDAQ koje je bazirano na elektronskim aukcijama.

Faktiki jedan od pionira tog trita. NASDAQ, zbog uspeha Microsofta postao

sinonim za akcije kompanija visokih tehnologija. Evolucija ide tako da se u poetku kompanije

prodaju na NASDAQ a onda one koje to ele, ako ispune sve gore navedene uslove, mogu da budu listirane na NYSE kao najveoj, najprestinijoj ali i najskupljoj berzi.


27

Microsoft na sekundarnom tritu

Sve do 1997 Microsoft nije plaao dividende (sve je ulagao u razvoj)

Akcije su vrtoglavo rasle. Gates je postepeno prodavao akcije Microsofta (sada je

vlasnik oko 13% kompanije) kako je kompanija rasla. Ulagao je pare u druge kompanije kao i nekorelisane

investicije (umetnike slike starih majsotora, nekretnine) Davao je u dobrotvorne svrhe ovako: poklanjao je

kompjutere pod uslovom da su na njima instalisani Microsoft programi.

Uloio je puno para u globalnu borbu protiv piraterije Postao je strunjak za to kada prodati a kada kupiti

nazad sopstvene akcije da bi na svakoj transakciji zaradio.


28

Epilog

Microsoft dominira softverskom industrijom Bill Gates ima vie para (80 milijardi dolara)

nego vie od 50% najsiromanijih zemalja na svetu.

Sve se to desilo od 1981 do danas zahvaljujui, izmedju ostalog, tome to je imao veliki broj akcija izuzetno uspene firme.

Zakljuak: bili vlasnik akcija moe da bude izuzetno unosno! Ali ....


29

Epilog 2

Sve zavisi od kompanije. Netscape je, recimo, obeavao puno. Imali

su prvi komercijalni web pretraiva (pre Microsoft Internet Explorera) ali ih je Gates razbio svojom monopolijom na operacioni sistem.

Oni koji nisu prodali Netscape akcije na vreme sada od njih nemaju mnogo vajde.


30

Preferencijalne akcije

Po pravilu vlasnitvo bez prava glasa Mogu biti zamenjive u obine akcije u

odreenom roku i po odreenom kursu Mogu se automatski menjati za obine

akcije u situaciji kada kompanija ne isplauje redovano dividende

Mogu imati razliite stope dividendi (vie klasa)

Poseban listing


31

Kako akcionari zarauju

Ako kupite akcije nekog preduzea, oekujete da njihova cena na sekundarnom tritu sa vremenom raste

I/ili oekujete dividende (ke) koji vlasnik svake obine akcije dobija ukoliko menadment kompanije odlui da isplati dividende.

ak i ako menadment ne isplauje dividende godinama (kao to je dugo bio sluaj sa Microsoft-om) akcionari znaju da e dobiti dividende u nekom trenutku ako nita drugo a ono kada prodaju akcije (kapitalna dobit se moe posmatrati kao jedna velika dividenda)

Dakle, svi investitori imaju neke projekcije u glavi o buduim oekivanim prihodima od akcije.


32

Model rasta dividendi za obine akcije

Procena vrednosti preferencijalnih akcija

Modeli procene vrednosti akcija


33

( ) ( ) ( ) ( )PDk

Dk

Dk

Dks s s s

01

12

23

31 1 1 1

= + + + + + + + +

. . .

Ona za ije se dividende oekuje da trajno rastu po konstantnoj stopi, g.

Vrednost akcije = SV dividendi

ta je akcija sa konstantnim rastom?


34

Za akciju sa konstantnim rastom

D1 = D0(1 + g)1

D2 = D0(1 + g)2

Dt = Dt(1 + g)t

P0 = = .

Ako je g konstantno, onda:

D0(1 + g)ks - g

D1ks - g

^


35

ta se deava ako je g > ks?

Ako je ks< g, dobijamo negativnu cenu akcije, to je nonsens.

Mi ne moemo koristiti ovaj model ako nije (1) ks> g i (2) g je oekivano da trajno bude konstantno.

.k zahteva s10 ggkDPs

>=


36

D0 je bilo $2.00 i g je konstantno 6%. Naimo oekivane dividende za sledee 3 godine, i

njihove SVs. ks = 13%.

0 1

2.247

2

2.382

3g = 6%

1.87611.7599

D0 = 2.00

1.6509

13%2.12


37

= =

Koja je trina vrednost akcije? D0 = 2.00, ks = 13%, g = 6%.

Model konstantnog rasta:

P0 = = D1

ks g 0.13 0.06 $2.12

$2.120.07

$30.29.


38

D1 e biti isplaeno, odatle oekivane dividende su D2, D3, D4 i td. Odatle,

Mogue je nai P1 i na sledei nain:ks g 0.13 0.06

P1 = =

Koja je trina vrednost akcija jednu godinu od danas, P1?

^

^

^

D2 $2.247^ = $32.10.

P1 = P0(1.06) = $32.10.


39

Naite oekivanu stopu prinosa dividendi, stopu kapitalnog dobitka i ukupni prinos

tokom prve godine.

St.pr.div. = = =

St.kap.dob. = =

Ukupni prinos = 7.0% + 6.0% = 13.0%.

D1P0

P1 P0P0

^$30.29$2.12 7.0%.

$32.10 $30.29$30.29

= 6.0%.


40

P0 = = = $15.38.

Koliko bi bilo P0 ako je g = 0?

Tok dividendi bi bio uvek isti.

2.00 2.002.00

0 1 2 313% ...

^ PMTk

$2.000.13

^


41

Koji je oekivani prinos na preferencijalnu akciju sa Vp = $50 i godinjom

dividendom = $5?

%.0.1010.050$5$k

k5$50$V

p

p

p

===

==

akcijski kapital kao sredstvo za finansiranje kompanije

Documents