RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOGp r o g r a m a z a s r b i j uTamsin Cooper, Tomasz Pezold (eds.),Clunie Keenleyside, Suzana orevi-Miloevi, Kaley Hart, Sergej Ivanov,Mark Redman, Dragana VidojeviRAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOGp r o g r a m a z a s r b i j uPominjanje geografskih entiteta u publikaciji i tokom predstavljanja ovog materijala ne izraava miljenjeIUCN-a, AVALON-a, IEEP-a ili Nature Balkanike u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, podruja, njihovih vlasti ili u pogled u njihovih granica i ograniavanja.Stavovi izneeni u ovoj publikaciji ne odraavaju nuno i stavoveIUCN-a, AVALON-a, IEEP-a ili Nature Balkanike.IUCN i partnerske organizacijese ograuju odbilo kakve greke ili propusta pri prevoduoriginalnog dokumenta sa engleskog jezika na srpski jezik.Ova publikacija je delom omoguena fnansiranjem od strane Ministarstva ekonomije, poljoprivrede i inovacija Kraljevine Holandije. Izdava:IUCN, Gland, vajcarska i Beograd, Srbija u saradnji sa Avalon-om, IEEP-om i Naturom Balkanikom.Autorsko pravo: 2011 International Union for Conservation of Nature and Natural ResourcesUmnoavanje ove publikacije u obrazovne ili druge nekomercijalne svrhe je dozvoljeno bez prethodnepismene dozvole od nosioca autorskih prava pod uslovom da je izvor u potpunosti priznat.Umnoavanje ove publikacije radi prodaje ili u druge komercijalne svrhe je zabranjeno bez prethodnepismene dozvole nosioca autorskog prava.Citiranje: Citiranje:; Cooper, T., Pezold, T. (eds.), Keenleyside, C., orevi-Miloevi, S., Hart, K., Ivanov, S., Redman,M., Vidojevi, D. (2010). Razvoj nacionalnog agro-ekolokog programa za Srbiju.Gland, vajcarska i Beograd, Srbija: IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu. 88 str.Saradnici:Milan Ivankovi (pilot studija Stara planina konsultacije), Sran eremei (pilot studija Deliblatskapeara), Vinja Mileusni (pilot studija Deliblatska peara), Nikola Stojni (pilot studija Deliblatskapeara), Milo Vukeli (pilot studija Deliblatska peara konsultacije), Goran Sekuli (struni saveti), Zora Stevanovi Daji (mapa), Svetlana Ai (mapa), Mileta Bojovi (mapa), Linda Zanella (lektura na engleskom jeziku), Gordana Kubura (lektura na srpskom jeziku),Suzana ivkovi (prevod na srpski jezik), Boris Erg (lektura na srpskom jeziku), Aleksandra Nei (lektura na srpskom jeziku), Jelena Stjelja (lektura na srpskom jeziku).Fotografje:Dragan Bosni, Suzana orevi-Miloevi, Boris Erg, Sergej Ivanov, Tomasz PezoldISBN:978-2-8317-1350-2 Grafki dizajn:Imre Sebestyn, jr. / UNITgraphics.com Fotografja sa naslovne strane:Boris ErgObjavljuje: IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu u saradnji sa Avalon-om, IEEP-om i Naturom Balkanikomtampa:Stojkov, Novi SadKontakt:IUCN Programska kancelarija za jugoistonu EvropuDr Ivana Ribara 9111070 Beograd, Srbijasee@iucn.orgTel +381 11 2272 411Fax +381 11 2272 531www.iucn.org/publications5SKRAENICE .......................................................................................................................................................................................... 6PREDGOVOR ........................................................................................................................................................................................ 7PARTNERI NA PROJEKTU .................................................................................................................................................. 9POGLAVLJE 1: ................................................................................................................................................................................... 11UvodPOGLAVLJE 2:.................................................................................................................................................................................. 15Poljoprivreda i ivotna sredina u SrbijiPOGLAVLJE 3:................................................................................................................................................................................. 23Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti u EvropiPOGLAVLJE 4:..................................................................................................................................................................................31Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u SrbijiPOGLAVLJE 5:..................................................................................................................................................................................51Kreiranje agro-ekoloke politike u EUPOGLAVLJE 6:..................................................................................................................................................................................61Kreiranje agro-ekolokog programa za SrbijuPOGLAVLJE 7:................................................................................................................................................................................. 75Sprovoenje agro-ekolokih mera plaanjaPOGLAVLJE 8:................................................................................................................................................................................. 85Drutveni i ekonomski znaaj poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednostiLITERATURA ........................................................................................................................................................................................ 88SadrajSadraj6RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uSkraeni ceSkraeniceAEAgro-ekoloki (Agri-environment)BBI MatraMeunarodni program za bioloku raznovrsnost Ministarstva poljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane Holandije (International Policy Programme Biodiversity of the Dutch Ministry of Agriculture, Nature and Food Quality) CBDKonvencija o biolokoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity)CAP (ZPP)Zajednika poljoprivredna politika (Common Agricultural Policy)CEE (CIE)Centralna i Istona Evropa(Central and Eastern Europe)CMEFZajedniki okvir za praenje stanja i procenu (Common Monitoring and Evaluation Framework)CORINEKoordinacija informacija o ivotnoj sredini (Coordination of Information on the Environment)DREPRProjekat smanjenja zagaenja reke Dunav iz industrije u Srbiji (Danube River Enterprise Pollution Reduction Project)EAFRDEvropski fond za poljoprivredu i ruralni razvoj (European Fund for Agriculture and Rural Development)EEC (EZ)Evropska ekonomska zajednica, preimenovano u Evropska zajednica 1993. Godine (European Economic Community, renamed the European Community (EC) in 1993)ECEvropska komisija (European Commission)ECEvropska zajednica (European Community)EUEvropska unija (European Union)FAOOrganizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization of the United Nations)EEAEvropska agencija za ivotnu sredinu (European Environment Agency)HNVVisoka prirodna vrednost (High Nature Value)HNVFPoljoprivredno podruje visoke prirodne vrednosti (High Nature Value Farmland)IEEPInstitut za evropsku politiku ivotne sredine (Institute for European Environmental Policy)IBAZnaajna podruja za ptice (Important Bird Areas)IPGRIMeunarodni institut za biljne genetske resurse (International Plant Genetic Resources Institute)IPAZnaajna podruja za biljke (Important Plant Areas)IPAInstrument pretpristupne pomoi (Instrument for Pre-Accession Assistance)IPARDInstrument pretpristupne pomoi za ruralni razvoj (Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development)IUCNMeunarodna unija za zatitu prirode (International Union for Conservation of Nature)KKalijumLFAMarginalna podruja (Less Favoured Areas)LU (UG)Uslovno grlo (Livestock Unit)MAFWMMinistarstvo poljoprivrede, umarstva (MPVP) i vodoprivrede (Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management)NAzotNAEPNacionalni agro-ekoloki program (National Agri-environment Programme)NGO (NVO)Nevladina organizacija (Non-Governmental Organization)NMPPlan za upravljanje hranljivim materijama (Nutrient Management Plan)NRDP (NPRR)Nacionalni plan ruralnog razvoja (National Rural Development Plan)OF (OP)Program mera za organsku proizvodnju (Organic Farming Scheme)PFosforPAZatieno podruje (Protected Area)PBAOdabrana podruja za dnevne leptire (Prime Butterfy Areas)SEPAAgencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije (Serbian Environmental Protection Agency)SNRSpecijalni rezervat prirode (Special Nature Reserve)STARProjekat reforme poljoprivrede u tranziciji (Serbian Transitional Agriculture Reform)SW (ZV)Program mera za zatitu zemljita i voda (Soil and Water Protection Scheme)TB (TR)Program mera za autohtone rase (Traditional Breeds Scheme)UAAKoriena poljoprivredna povrina (Utilized Agricultural Area)RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j u7PredgovorPredgovor Priroda Srbije odlikuje se velikom raznovrsnou biljnog i ivotinjskog sveta koji predstavlja znaajan deo bogatstva i raznovrsnosti evropske prirodne batine. Ouvanost po-drujanenarueneprirode,prisutnostvelikogbrojarazli-itihbiljnihiivotinjskihvrstairaznovrsnostekosistema, ineSrbijujednimodcentarabiolokeraznovrsnostina Balkanu i u Evropi, ali ujedno postavljaju znaajne zadatke u pogledu obezbeenja njihove funkcionalnosti i zatite. U Srbiji je do danas proglaeno 461 zatieno prirodno po-druje i to su izuzetno reprezentativna, i za ouvanje vrsta najznaajnijapodrujaunaojzemlji.Opstanakmnogih vrsta u ovakvim vrednim ekosistemima esto je neposred-no uslovljen stanjem i nainom korienja zemljita. U toj vezi izmeu oveka i divljeg sveta zatienih prirodnih do-bara, odrivo korienje poljoprivrednog zemljita i druge mere aktivne zatite obezbeuju razvoj lokalnih zajednica uz ouvanje prirode.Prepoznajuiizuzetanznaajuspostavljanjaprograma agro-ekolokih mera u Srbiji, naroito sa stanovita ouva-nja bioloke raznovrsnosti, Zavod za zatitu prirode Srbije ukljuio se u realizaciju projekta Podrka agro-ekolokim politikama i programima u Srbiji, i dao svoj doprinos, pru-ajui znaajne podatke o biolokoj raznovrsnosti u Srbiji, ozatienimprirodnimdobrimaiZnaajnimpodrujima za biljke (Important Plant Area/IPA) kojih u Srbiji ima uku-pno61,Znaajnimpodrujimazaptice(ImportantBird Area/IBA) kojih u Srbiji ima 42 i Odabranim podrujima za dnevne leptire (Prime Butterfy Area/PBA) kojih u Srbiji ima ukupno 40. Poljoprivrednepraksekojesuprepoznatekaopoljopri-vrednisistemivisokeprirodnevrednosti(HighNature Value Farming/HNVF), predstavljaju nain upravljanja i ko-rienja zemljita koji donosi dodatne vrednosti za ouva-nje bioloke raznovrsnosti, pri emu se obezbeuje razvoj lokalne zajednice. UkljuenostZavodauovajprojekatuskladujesaviego-dinjimaktivnostimaZavodainjegovimdoprinosompri-premama za primenu evropskih standarda zatite prirode u Srbiji. Deliblatska peara i Stara planina, zatiena prirodna dobra koja su izabrana za pilot podruja u okviru projekta, predstavljaju karakteristina zatiena prirodna dobra koja odlikuje velika bioloka raznovrsnost. Ujedno su dobar pri-mer kojim se potvruje da su ciljevi i prioriteti poljoprivred-nog sistema visoke prirodne vrednosti u saglasnosti sa me-rama zatite podruja ouvanih prirodnih vrednosti. Ovakvi i slini projekti naroito su znaajni zato to pred-stavljaju korak napred ka utvrivanju neophodnih pravnih propisaiagro-ekolokogprogramananacionalnomni-vou, pa predstavljaju dobru osnovu za ostvarivanje razvoj-nih drutvenih ciljeva usklaenih sa ciljevima zatite priro-de. Znaaj ovog projekta bie jasno prepoznatljiv u bliskoj budunosti, a zalaganjem svih uesnika na projektu jasno sudefnisaniciljeviibuduemerekojesuneophodneza ouvanjebiolokeraznovrsnostiiprimenudobrihpoljo-privrednih praksi. Ouvanjebiolokeraznovrsnostiiodrivirazvojkrozpo-drkutradicionalnojpoljoprivredi,kaoirazvojodrivog seoskogturizmapredstavljapravackojimoeumanjiti, odnosno zaustaviti migraciju ruralnog stanovnitva. Prof. dr Nenad StavretoviDirektorZavod za zatitu prirode Srbije8RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j u9Partneri na projektuAvalonAvalonjeneproftnaorganizacijasaseditemuHolandi-ji. Uspostavljena je 1991. godine radi stimulisanja razvoja odrivogruralnograzvojauCentralnojiIstonojEvropi (CIE).Avalonje,upoetku,bionaroitousredsreenna uvoenjekonceptaorganskeproizvodnje.Od1996.go-dine poinje rad i na drugim aktivnostima i u periodu od 1997-2001. godine konzorcijum voen od strane Avalon-a (usaradnjisanekolikopartneraizCIEiEU)sprovodipro-gramprojekatafnansiranihodstraneholandskevlade pod nazivom Agro-ekoloki programi u Centralnoj i Isto-nojEvropi.Oviprojektisprovedenisuu10CIEzemalja kojesubileuprocesupridruivanjaEvropskojunijikao odgovor na tada aktuelne potrebe za uvoenjem, promo-visanjemirazvojemkonceptaagro-ekolokihplaanja. Projektisuznaajnodoprineliuvoenjuprincipaipraksi kreiranja agro-ekoloke politike u CIE i iza sebe su ostavi-likonkretnerezultate,ukljuujuiiodreenbrojaktivnih nacionalnih agro-ekolokih radnih grupa. Ove radne gru-penastavilesudarazraujuagro-ekolokepilotprojekte za predpristupne fondove, kao i nacionalne agro-ekoloke programe koji bi bili sufnansirani od strane EU nakon pri-stupanja.Ovajpristupjezatimuspenoponovokorien u Hrvatskoj u periodu od 2002-2004. godine i u Turskoj u periodu od 2006-2008. godine.IUCNIUCN, Meunarodna unija za zatitu prirode, pomae sve-tu u pronalaenju pragmatinih reenja za najvanije eko-loke i razvojne izazove.IUCN radi na pitanjima vezanim za bioloku raznovrsnost, kli-matske promene, energiju, ivotni standard ljudi i ozelenjava-njesvetskeekonomijeitopodravajuinaunaistraivanja, upravljajui projektima i zbliavajui vlade, NVO, UN i kompa-nije da zajedno kreiraju politike, zakone i najbolje prakse. IUCN je najstarija i najvea globalna ekoloka organizacija, sa vie od 1 000 lanova iz vladinog i nevladinog sektora, i skoro 11 000 strunjaka volontera u oko 160 zemalja.Rad IUCN-a podrava preko 1 000 zaposlenih u 60 kancelarija, i stotine partnera iz javnog, nevladinog i privatnog sektora u celom svetu. IEEPInstitut za evropsku politiku zatite ivotne sredine (IEEP), uspostavljen 1982. godine, je nezavisan institut za studije politika,saposebnomekspertizomuoblastipolitikapo-ljoprivrede, ivotne sredine i ruralnog razvoja u zemljama lanicamaEUizemljamauprocesupristupanjaEU.Po-redredovnihposlovakojeobavljazaEvropskukomisiju, Evropski parlament i Evropsku agenciju za zatitu ivotne sredine,IEEPsprovodistudijezavelikibrojnacionalnihi meunarodnihorganizacija.IEEPimapreko20godina iskustva u prouavanju ekolokih aspekata poljoprivredne politike EU i prvi je razvio koncept sistema poljoprivredne proizvodnjevisokeprirodnevrednosti(HNV)ranih90-tih godinaprologvekausaradnjisaholandskomvladom. OsobljeIEEPbliskopratirazvojpolitikaivotnesredineu stalnomkontaktusaEvropskomkomisijomivladamaze-malja. Natura BalkanikaPrirodnjakodrutvo NaturaBalkanikajeregionalnaNVO, uspostavljena 2000. godine, sa ciljem podrke obnovi, zatiti ipromocijiprirodnihikulturolokihvrednostiStareplanine i regiona Gornjeg Poniavlja u ugoistonoj Srbiji. Njene ak-tivnostisuuglavnomusmerenekapromocijiekolokihpo-ljoprivrednihpraksi;ouvanjugenetikihresursadomaih ivotinja, prirodne bioloke raznovrsnosti i lokalnog kulturo-lokognaslea;kaoipruanjupodrkeparticipatornimpri-stupima i inicijativama koje dolaze iz lokalnih zajednica kao osnovama za odrivi ruralni razvoj regiona. NaturaBalkanikajesteklavisokstepenznanjaiiskustva izoblastiruralnograzvojaisaraujesairokommreom strunjaka u oblasti poljoprivrede, ekologije i sociologije i partnerskih organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou urealizacijiaktivnostiirokogspektra,meukojimasui razvojne akcije, istraivanja, edukacije i obuke, kao i sarad-nja na mnogobrojnim lokalnim, nacionalnim i regionalnim projektima. RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPOGLAVLJE 1: UvodUvod12RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j u1.1 ProjekatAgro-ekolokaplaanjasuobaveznemerekojesveze-mlje lanice EU moraju da primenjuju u skladu sa Stubom IIZajednikepoljoprivrednepolitike(Evropskifondza poljoprivreduiruralnirazvoj).Njihovciljjedasefarmeri podstaknudausvojepraksepoljoprivredneproizvodnje koje su odrive i koje su vie u skladu sa ouvanjem ivot-nesredine,ukljuujuiiouvanjebiolokeraznovrsnosti, predela i drugih prirodnih resursa.Uobiajenojedaseagro-ekolokaplaanjaprimenjuju uokvirutakozvanogNacionalnogagro-ekolokogpro-grama (NAEP). Jasno defnisana i logina hijerarhija cilje-va, koji se ele postii kroz sprovoenje irokog spektra posebnihpod-meranaovajsenainorganizujui,pro-moviufarmerimakaonacionalni,regionalniilokalni programi.Republika Srbija jo uvek nema NAEP, ali su pojedine agro-ekoloke mere: a)sprovedeneuokviruProgramamerazapodsticanje razvojapoljoprivredeiselaMinistarstvapoljoprivrede, umarstvaivodoprivrede(MPVP)uperioduod2005do 2007. godine; i b)ukljueneunedavnopripremljennacrtNacionalnog programa ruralnog razvoja (NPRR) za period 2010 2013. godine. GlavniciljovogprojektabilajepodrkaSrbijiuprocesu pripremanjazapodnoenjekandidatureieventualnog pristupanjaEU,krozpomouunapreivanjukapaciteta iorganizacionihstrukturaneophodnihzakreiranjeagro-ekoloke politike i programiranja.Jedan od vanijih priori-teta projekta bio je podrka kreatorima politike i kljunim akterima u razvijanju predloga za izradu NAEP-a, sa poseb-nim naglaskom na ouvanju bioloke raznovrsnosti.Specifni ciljevi projekta:1.uvesti i predstaviti koncept poljoprivrede visoke prirodne vrednosti (HNV) vladinim institucijama i NVO sektoru u Srbiji; 2.uvesti koncept agro-ekolokih (AE) plaanja; 3.podrati razvoj dva agro-ekoloka pilot programa u razliitim zatienim oblastima gde je odravanje tradi-cionalnih poljoprivrednih praksi od vanosti za ouvanje bioloke raznovrsnosti koja je povezana sa sistemima poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti (HNV);4.primeniti rezultate i pouke iz ovog procesa u izradi predloga za NAEP;5.razviti irok spektar instrumenata za podrku izgradnji neophodnih kapaciteta i organizacionim strukturama u kreiranju agro-ekoloke politike i programiranja u budunosti, ukljuujui tipologiju sistema poljopri-vrede visoke prirodne vrednosti, preliminarne mape rasprostranjenosti poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti u Srbiji i pripremu drugih tehnikih dokumenata na srpskom jeziku;6.predstaviti i podeliti rezultate projekta sa veim brojem relevantnih vladinih i ne-vladinih organizacija, kako bi se meu kreatorima politike, donosiocima odluka, i drugim kljunim akterima u Srbiji, izgradilo saznanje i miljenje o agro-ekolokim pitanjima zasno-vano na raspoloivim informacijama. Ovaj projekat usledio je nakon niza slinih projekata, koji susprovedeniodstranenekolikopartneranaprojektuu drugim zemljama koje su pristupile EU u Centralnoj i Isto-noj Evropi1izmeu 1997. i 2006. godine, kao i u Turskoj u periodu od 2006. do 2008. godine. Iako se snano oslanjao naprethodnaiskustva,ovajprojekatjeposebnokreiran zaSrbiju,auskladusaizraeniminteresimaipotrebama Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MP-VP) Republike Srbije. ProjekatsuzajednosprovodiliAvalon,IUCN,IEEPiNatu-raBalkanikaubliskojsaradnjisaMinistarstvompoljopri-vrede, umarstva i vodoprivrede, i uz dragoceni doprinos Agencije za ivotnu sredinu Republike Srbije (SEPA), Zavo-da za zatitu prirode Srbije i Zelene mree Vojvodine.1.2 O ovoj publikacijiU ovoj publikaciji predstavljeni su mnogi kljuni rezultati, preporuke i prikupljeno struno miljenje sa projekta Po-drka agro-ekolokoj politici i programiranju u Srbiji, koji su,uperioduod2008.do2010.godinesprovelipartneri na projektu, a koji je fnansijski podralo Ministarstvo po-ljoprivrede,prirodeikvalitetahraneHolandijekrozpro-gram BBI Matra. Pripremljenajenasrpskomiengleskomjezikuitrebada sluikaoreferentnidokumentzapodrkubuduempro-gramiranjuagro-ekolokihmerauSrbiji.Specijalnapa-njauovojpublikacijiposveenajeuvoenjukoncepta poljoprivrede visoke prirodne vrednosti (HNV) i znaajem biolokeraznovrsnostipovezanimsaupotrebomagro-ekolokih mera i drugih mera ruralnog razvoja za odranje poljoprivrednihsistemaniskogintenziteta,kojisukarak-teristini za Srbiju.1. Bugarska, Hrvatska, eka, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovaka i Slovenija.Poglavlj e113Publikacija je namenjena praktiarima u poljoprivrednom sektoru,donosiocimaodlukaikreatorimapolitike,slu-benicimauministarstvimazaduenimzapoljoprivredui ivotnusredinu,regionalnimdravnimagencijamaicen-trima,kaoinevladiniminaunimorganizacijamakojese bave pitanjima poljoprivrede i zatite ivotne sredine. Izdavanje ove publikacije predstavlja prvi pokuaj da se na jedan sistematian nain uvedupojmovi poljoprivrede vi-soke prirodne vrednosti i agro-ekoloke politike i plaanja, kao i da se oni predstave srpskoj javnosti. Izvetaj poinje uPoglavlju2uvodomuglavnepromenekojesuseodi-grale u srpskoj poljoprivredi u poslednjih pedeset godina i govori o tome kakav je to uticaj imalo na ivotnu sredinu. UPoglavljima3i5govoriseoprincipimapoljoprivrede visokeprirodnevrednostiikonceptimaagro-ekologije, njihovom razvoju kroz vreme i poukama koje moemo da izvuemoiziskustavazemaljalanicaEU,kojesutopri-menile.Uokviruprojektarazvijenajetipologijasistemapoljopri-vrede visoke prirodne vrednosti u Srbiji, kao i indikativna mapa njihove rasprostranjenosti. Tipologija i mapa nalaze se u Poglavlju 4.Da bi ovaj trud bio to korisniji krajnjim korisnicima, u Po-glavlju 6 dati su predlozi za agro-ekoloke strateke smer-niceimereuSrbiji,saposebnimosvrtomnaonekojesu usmerene na podravanje poljoprivrednih sistema niskog intenziteta,kojipomauuodravanjuvisokogstepena biolokeraznovrsnosti.UPoglavlju7govoriseosprovo-enju agro-ekolokih programa, ukljuujui i neophodne institucionalnearanmaneiadministrativnestrukture.U poslednjem poglavlju uinjen je pokuaj da se utvrdi dru-tvena, ekonomska i ekoloka korist od sprovoenja agro-ekolokih mera podrke poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti u Srbiji.RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPOGLAVLJE 2: Polj opri vredai i votna sredi nauSrbi j iPolj opri vredai i votnasredi nauSrbi j i16RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j u2.1 UvodTeritorijaRepublikeSrbijepokrivapovrinuod88,361km2i nalazi se na jugoistoku Evrope, u srcu Balkanskog poluostrva. Srbijajebezizlazanamore,anjenuteritorijupresecadoli-narekeDunavkojadominiraseveromzemljeiomoguava pristuprenomtransportuuunutranjostEvropeiCrnom moru. Njen sliv, ukljuujui i pritoke Morave, pokriva vei deo junih planinskih teritorija Srbije. Srbija ima raznolik teren, od bogatihplodnihravnicanaseveruuregionu Vojvodine,pa do krenjakih planinskih lanaca i dolina Centralne Srbije. TeritorijaSrbijesemoepodelitiutriirokezonenaosno-vugeografjeiklime,kvalitetazemljita,poljoprivrednih sistema, socio-ekonomskog razvoja, kao i politikih i admi-nistrativnih granica.One podrazumevaju region Vojvodine, Centralne Srbije i June Srbije.Zona June Srbije je najvea i pokriva 44% ukupne povrine zemlje.To je takoe i najsiro-manija i najnerazvijenija oblast.Od ukupne povrine June Srbije, 37% ine ume dok 57% ini poljoprivredno zemljite. U pogledu nadmorske visine, brdsko-planinske oblasti (visi-na iznad 500 metara) pokrivaju 33,992 km2, ili 38,47% uku-pneteritorijeSrbije;planinskeoblasti(preko1,000m)po-krivaju9,887km2(11,19%);srednjevisoko-planinskevisine sa 1,0001,500 m se prostiru na 9,681 km2; a visoke planine (preko1,500m)pokrivajusamo206km2,ili0,23%ukupne teritorije. 2.2 Osnovni profl ivotne sredine u SrbijiRepublikaSrbijaimaumereno-kontinentalnuklimu,sapo-nekimnaglaenimlokalnimvarijacijama.Severimakonti-nentalnu klima sa hladnim zimama, toplim i vlanim letima i jedinstvenim obrascem padavina. Za podruja koja se na-laze do 300 m nadmorske visine, prosena godinja tempe-raturavazduhajeuperioduod1961.do1990.godinebila 10.9C;oko10.0Czapodrujasanadmorskomvisinomiz-meu300500m;ioko6.0Czapodrujapreko1000m nadmorske visine. Uproseku,godinjakoliinapadavinarastesanadmorskom visinom. U niim regijama, godinje padavine se kreu od 540 do820mm;od700do1000mmupodrujimapreko1000 m; a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju koliinu padavina do 1500 mm. Vei deo povrine Srbije ima kontinen-talnireimpadavina,saizuzetkomjugozapadnogregiona, koji najvei stepen padavina ima na jesen. Jun je, u proseku, najkiniji mesec, dok februar i oktobar imaju najniu koliinu padavina. Sneni pokriva zadrava se od novembra do mar-ta, sa najveim snenim padavinama u januaru mesecu. Vodni resursi VodeizrekauSrbijitekupremaCrnommoru,Jadranskom moruiEgejskommoru.Crnomorskislivjenajveiisadri oko 176 milijardi m3/godinje vode, ili 93% ukupne koliine. Oko2milijardem3vodeotieuJadranskomore,ioko0,5 milijardi m3 u Egejsko more. Ukupan dotok voda je oko 162.5 milijardi m3/godinje, a ukupan oticaj je oko 178.5 milijardi m3 vode/godinje. U2008.godini,ukupnakoliinaod4milijardem3vodeje upotrebljenazapotrebedomainstava,industrijeizanat-stva,poljoprivrede,energetskogsektora,kaoizapotrebe drugih komercijalnih korisnika. ZemljiteZemljitauSrbijisuveomaheterogena,tojerezultatrazli-itih geografskih osnova, klime, vegetacije i pedofaune. Ona su podeljena u osam klasa plodnosti, koje prikazuju relativnu podobnostzapoljoprivrednuproizvodnju,saklasamaI-IV kojepredstavljajuzemljitaboljegkvaliteta.Pretpostavlja sedaoko45%ukupneteritorijepripadaIV-VIIIklasizemlji-ta koja nisu pogodna za obradu i intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Umesto toga, ova zemljita se koriste za eksten-zivnuratarsku,povrtarskuilivoarskupolunaturalnuproi-zvodnju ili kao livade. Slika 2. Proseni bilans voda na teritoriji Republike Srbije Poglavlj e2171. Goli kr sa pegama crvenica, smee zemljite i litosol2. Litosoli i eutrino smea zemljita3. Litosoli na kiselim stenama i rankeri4. Regosoli, rendzine i eutrino smea zemljita5. Arenosol i eutrino smea zemljita na pesku6. Krenjako dolomitne crnice, litosoli i rendzine7. Krenjako dolomitne crnice, smea zemljita na krenjaku i crvenice8. Rendzine i regosoli9. Rankeri i distrino smea zemljita10. ernozem na lesu11. ernozem i ernozemno-semiglejno zemljite12. Smonice13. Eutrino-smee zemljite14. Distrino-smea zemljita Lesivirana i smea zem. na krenjaku i dolomitu15. Smee zem. lesivirano i crnica na krenjaku i dolomitu16. Crvenica lesivirana i smea zemljita na krenjaku17. Lesivirana i eutrina smea zemljita18. Lesivirana zemljita19. Lesivirano pseudoglejno zemljite i rendzine20. Lesivirano akrino zem., smee na krenjaku i distrino smee zemljite21. Fluvijativna i euglejna zemljita22. Pseudogleji23. Pseudoglej i lesivirana pseudoglejna zemljita Erozija je jedan od glavnih uzroka degradacije zemljita i uti-e na 80% poljoprivrednog zemljita u Srbiji. Dok u central-nimibrdsko-planinskimregionimadominiravodnaerozija, primarniuzrokdegradacijezemljitauVojvodinijeeolska erozija,kojautiena85%poljoprivrednogzemljita,sago-dinjim gubicima od preko 0,9 tona materijala po hektaru. Naslici3.prikazanajepedolokakartaSrbije(1:2,000,000), naosnovuklasifkacijezemljitauJugoslaviji(korietal., 1985).

Bioloka raznovrsnost i zatieni prirodni resursiRaznolikipredeli,klimaihidrografjarezultiralisuvelikom raznovrsnou ekosistema.Pet od dvanaest globalnih i est evropskihbiomazastupljenojeuRepubliciSrbiji.Uz3662 procenjena taksona (39% ukupne fore u Evropi), Srbija ima najvei nivo biljne raznovrsnosti u Evropi. ivotinjska razno-vrsnostjetakoevisokozastupljena:67%sisara,74%orni-tofaune,51%ihtiofaunei40%herpetofaunekojipostojeu Evropi,prisutnisuuSrbiji.Totakoepredstavljaznaajan centar biljnih endeminih vrsta na Balkanskom poluostrvu. OkoestprocenatateritorijeuSrbijiimastatuszatienog podruja,ukljuujuipetnacionalnihparkova,osamRam-sarskihpodruja,jedanUNESCOrezervatbiosfere,120re-zervata prirode, 20 parkova prirode i 470 spomenika prirode (Izvor:AgencijazazatituivotnesredineRepublikeSrbije SEPA). NacrtprostornogplanaR.Srbije2010-2014-2021uoblasti zatite prirodnog naslea, izmeu ostalog, defnie sledee prioritetneaktivnostido2014.godine:upisivanjeGornjeg Podunavlja,Obedskebare,TareiStareplanineuUNESCO listu rezervata biosfere.Nacionalnastrategijaodrivograzvojaplanirapoveanje povrina koje su pod zatienim statusom na deset procena-ta ukupne teritorije do 2010. 2.3 Osnovni profl poljoprivrede SrbijePoljoprivrednozemljitezauzimaoko65%ukupnogpo-drujaSrbije,topredstavljapovrinuodoko5,700,000 hektara1. Od toga je ukupno 3.33 miliona hektara obradive povrine(65%poljoprivrednogzemljita);vonjacizauzi-maju povrinu od 2.44 miliona hektara (5% poljoprivrednog zemljita); povrtarska proizvodnja zauzima 295,000 hektara 0100000200000300000+00000S000006000001980 198S 1990 199S 2000 200S 2006 2007 2008 2009Nacionalni park Park prirodePredeo izuzetnih odlika Rezervat prirodeKulturno-istorijski spomenik Spomenik prirodeSlika 4. Kumulativna povrina zatienih podruja u SrbijiSlika 3. Pedoloka karta Srbije (1:2,000,000)1Srbija ima 5,109,177 hektara poljoprivrednog zemljita, bez podataka za teritoriju Kosova i Metohije pod Rezolucijom UN 1244.Polj opri vredai i votnasredi nauSrbi j i18RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uivinogradi70,000hektara(1%poljoprivrednogzemljita). Stalni travnjaci zauzimaju 1,4 miliona hektara, odnosno 28% poljoprivrednog zemljita.Razlikuju se tri glavna poljoprivredna regiona, i to:1.region sa kombinovanom ratarskom i stoarskom proi-zvodnjom, koji obuhvata nizijska i ravniarska podruja u renim dolinama; 2.region sa kombinovanom stoarskom, voarskom, vinogradarskom proizvodnjom, u brdsko-planinskim podrujima, sa raznovrsnom mikroklimom i zemljitem; i 3.planinski region sa stoarskom proizvodnjom u kojima dominiraju poluprirodni travnjaci, livade u umskim zonama i panjaci u visinskim predelima.Poljoprivrednozemljitenijeucelostiiskorieno.Rezultati istraivanja,kojejesprovedeno2007.godine2ukazujeda gazdinstva u planinskim regionima Srbije ne koriste izmeu etvrtine i treine svojih poseda zbog loeg kvaliteta zemlji-ta,visokognivoapodzemnihvodainepristupanosti(od-sustvo puteva).Upotreba poljoprivrednog zemljitaRatarska proizvodnja je u znaajnom porastu. itarice domi-nirajuiuratarstvuuestvujusa45%obradivihpovrina,ili 60% od oranica. Najvanije itarice su penica i kukuruz, dok se samo 10% povrine pod itaricama koristi za proizvodnju rai, jema i ovsa.Voarstvoipovrtarstvozauzimajuoko12%odukupnog poljoprivrednog zemljita i najee se nalaze na privatnim gazdinstvimaucentralnojSrbijinamalim,porodinimpo-ljoprivrednimgazdinstvima.Srbijaimaidealneklimatske uslove za uzgoj mnogih vrsta voa, a pogodna je i za organ-sku proizvodnju.UstoarstvuSrbijedominirasitniisrednjiprivatnifarmski sektor.BrojstokeuSrbijijeopaonakonIISvetskograta,a tajtrendseubrzaonakonranih90-tihgodina.Premazva-ninojstatistici(2009),nateritorijiRepublikeSrbijegajise oko1,002,000goveda,3,631,000svinja,1,504,000ovaca, 143,000 koza, 14,000 konja i 22,821,000 ivine. Vie od 99% stoke u Srbiji trenutno pripada alohtonim/egzotinim rasa-mainjihovimmelezima,dokautohtoneraseuestvujusa veoma malim udelom u ukupnom broju. Proizvodnja mesa i proizvoda od mesa predstavlja vanu komponentu poljopri-vredneproizvodnjeuSrbiji.PremaprocenamauSrbijiima 143,000 farmi sa 456,000 mlenih krava, koje proizvode 1,6 miliona tona mleka godinje. Veina ovog mleka se proizvo-diuravniarskimibrdskimpodrujima,asaveomamalim procentom uestvuju visokoplaninske oblasti. Struktura farmiFarme/Poljoprivrednagazdinstvauprivatnomvlasnitvuu Srbiji su, u proseku, mnogo manje od onih u drugim evrop-skimzemljama.Premapopisuiz2002.godine,uSrbijiima oko 778,900 poljoprivrednih gazdinstava, u ijem vlasnitvu je oko 80% ukupnog podruja poljoprivrednog zemljita, sa prosenomveliinomgazdinstvaod2,5hektaraobradive zemljei3,6hektarapoljoprivrednogzemljita.Preko75% privatnih farmi / porodinih gazdinstava ima manje od pet hektara, dok manje od 5% ima vie od 10 hektara. Poljopri-vredne povrine ovih gazdinstva su, najee, u proseku po-deljena na etiri parcele po domainstvu. Zbogsvojemaleveliine,veinaovihfarmi/gazdinstava proizvodi za line potrebe u domainstvu, a prodaje veoma mali procenat svojih proizvoda.Ove su farme / gazdinstva klasifkovane kao nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva ili privatna polunaturalna gazdinstva. Uokvirusektoraprivatnihgazdinstava,moeseuoitisve veagrupakomercijalnihfarmiprivatnihkomercijalnih gazdinstava,kojasupretenotrinoorijentisana.Uovoj drugoj kategoriji razlikuju se jo dve grupe proizvoaa: oni koji u svom vlasnitvu imaju velike posede i koji su primarno orijentisaninapoljoprivrednuproizvodnju,ionikojiimaju parhektaramanjepovrinenamenjenevisokokomulativ-nimintenzivnimzasadimavoailiintenzivnojproizvodnji povra visokog kvaliteta. Produktivnost poljoprivredeProduktivnost poljoprivrede je, bilo u smislu produktivnosti zemljita ili rada, ispod proseka EU. Jedan od razloga za to je nizak nivo opremljenosti mehanizacijom, opremom i prate-om infrastrukturom. Nivo opremljenosti mehanizacijom je u veem delu poljoprivrednog sektora u Srbiji veoma nizak i time predstavlja jednu od kljunih strukturalnih barijera za ostvarivanjevisokeproduktivnosti.Situacijajenajkritinija na malim poljoprivrednim gazdinstvima.Poljoprivredni sektor podrava Poljoprivredna savetodavna sluba,kojufnansiradrava,aijeuslugeugovornoprua poljoprivrednim strunim slubama kojih ima 34.Zapoljavanje i trgovinaPoljoprivredni sektor u Srbiji i dalje zapoljava znaajan pro-cenat ukupne radne snage. Uee primarne proizvodnje u ukupnoj zaposlenosti iznosi 22%, dok je 10% ukupne radne snage zaposleno u prehrambenoj industriji .U odnosu na druge sektore srpske ekonomije, prehrambeni sektor igra veoma znaajnu ulogu u ukupnoj trgovini i ue-stvujesa20%uukupnomizvozu.GlavnarobakojuSrbija 2Natalija Bogdanov (2007): Procena potreba malih ruralnih gazdinstava u Srbiji, UNDP, Beograd.Poglavlj e219izvozi su itarice (kukuruz, penica), svee i preraeno voe (smrznute maline, ljive), rafnisani eer i neki stoarski pro-izvodi ukljuujui i proizvode od mesa. 2.4 Glavne promene u srpskoj poljoprivredi od 1950. godinePoljoprivreda je oduvek bila najvaniji sektor u srpskoj eko-nomiji,naroitoururalnimpodrujima.Sitnipoljoprivred-nisektordominiraojeuSrbijipreIISvetskograta,dabise nakon1945.godinedesilevelikepromeneururalnimpo-drujima.Deopoljoprivrednogzemljitajenacionalizovan i ukrupnjen, kako bi se formirala nova dravna i drutvena/zadruna poljoprivredna gazdinstva. Podstican je rast, inten-ziviranjeproizvodnjeispecijalizacijaproizvodnihaktivno-stiovihgazdinstava.Zbogtogajevrlobrzouproizvodnju ukljuenosvoraspoloivozemljite,uveanesuparcelei upotreba ubriva i pesticida i izgraeni su ogromni poljopri-vredni kombinati. Istovremeno, mnoga tradicionalna poljo-privredna gazdinstva su ugaena jer je zemljite naputeno zbogdravnepolitikekojajepromovisalaindustrijalizaciju i naputanje ruralnih podruja. Poto su bili odgovarani od togadazadresvojaprivatnagazdinstva,poljoprivrednici iiraruralnapopulacijajebilaprimoranadanapustisvoja gazdinstva i nae posao u industrijskim centrima.Dravni sektor je u velikoj meri izmenio tradicionalne naine radaupoljoprivredinametnuviprvokomunistikimodel zadruga,azatimvelika,dravna,industrijalizovanagazdin-stva. Ovaj proces je doveo do transformacije seljaka u indu-strijskeradnike.Centralizovanotritejeprualomalomo-gunosti malim, privatnim gazdinstvima da preive i mnoga planinskapodrujapostajalasusvepraznijaudemograf-skomsmislu.Nekipoljoprivrednicisuuspelidanastavesa proizvodnjomipostepenopoboljajuimodernizujupoljo-privrednu proizvodnju, naroito tokom 70-tih i ranih 80-tih kada su im dravni fondovi postali pristupaniji.Struktura poljoprivrednog sektora u Srbiji je transformisana 90-tihipoetkom2000-tihprivatizacijomdravnihgazdin-stava.Nekolikokljunihinvestitorasenakonprivatizacije pojavilouulozinovihvlasnikaogromnihpoljoprivrednih poseda, naroito u Vojvodini. 2.5 Uticaj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji na ivot-nu sredinu Uticajpoljoprivredneproizvodnjenaivotnusredinujebio kakopozitivantakoinegativan.Saekstenzivnimnainima rada u poljoprivredi formirali su se ivopisni i ekoloki znaaj-nipoljoprivrednikulturnipredeliipodranimpresivninivo biolokeraznovrsnosti.Nadrugojstrani,procesipoljopri-vredne intenzifkacije i naputanja sela imali su tetne efekte. Odravanje bioloke raznovrsnosti i kulturnih predelaVelikobogatstvovanihstanitapticaiostalogivotinj-skog sveta od kojih su mnoge od velike evropske/svetske vanostiuspostavljenojeiodravanopoljoprivrednom proizvodnjomniskogintenzitetaitapodrujaseproteu odbrdaiplaninaIstone,ZapadneiJuneSrbijedoravni-ca severne pokrajine Vojvodine i Centralne Srbije. Planinski panjacisustanitamnotvuraznovrsnihbiljnihzajednica. Meutim,sasmanjenjembrojastokenaispai,travnjake bogaterazliitimvrstamazauzimajukleka(Juniperussp.), borovnica (Vaccinicum sp.) i druge konkurentne invanzivne bunaste vrste, ime travnjaci gube svoju bioloku raznovr-snost,adolaziidonestajanjamnogihvrstapticakaonpr. leinara - bela kanja (Neophron percnopterus) i beloglavi sup (Gyps fulvus).Dosmanjenjabiolokeraznovrsnosti,ukljuujuibioloku raznovrsnost domaih ivotinja i biljaka,uglavnom je dolo tokom socijalistikog perioda, kada je dravna poljoprivred-napolitikafavorizovalaintenzivnuproizvodnjuiupotrebu alohtonih/egzotinihrasaimodernogsortimentagajenih biljaka. Lokalno prilagoene rase nisu bile poeljne zato to jenjihovproizvodninivobiorelativnonizak,uprkosnjiho-vojboljojotpornostinabolestiiboljemprilagoavanjulo-kalnim klimatskim i uslovima gajenja. Na primer, nekadanji zakonFederativneNarodneRepublikeJugoslavijeiz50-tih godina zabranjivao je uzgoj koza i doprineo je ruenju dugo-godinjeg rada na selekciji i uzgoju balkanske koze. Lokalna rasa ovaca pramenka doivela je slinu sudbinu, poto je uz podrkudraveplanskiukrtanasamerinorasom.Mnogi visokovrednipredelisuizgubljeni,ukljuujuiterasastevi-nograde(Negotinskakrajina,podruje Vrca,FrukeGorei drugi), i vonjake umadije. Upotreba ubrivaZbog ekonomske krize, koja je pogodila Srbiju, upotreba u-briva je u poslednjih 15 godina primetno opala na mnogim gazdinstvima(natreinuuodnosuna1985.godinu).Oko 1,45 miliona tona ubriva upotrebljavano je godinje u peri-odu od 1982 do 1987. godine. U periodu od 19821991. go-dine taj broj je opao na 1,25 miliona tona godinje, a zatim je dodatno pao na 0,41 milion tona u periodu od 1991-1998. godine (Stanje ivotne sredine 2000. godine, Nacionalni pri-oriteti zatite ivotne sredine 2002. godine). Ova pretnja po ivotnu sredinu je vremenom izgubila na snazi to je dovelo do znaajnog smanjenja eutrofkacije voda. Postojimogunostdaseovajtrendpreokrenenakonopo-3 Draft Serbian Rural Development Programme.Polj opri vredai i votnasredi nauSrbi j i20RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uravkaekonomije.Izvetajostanjuivotnesredineza2001. godinu, na osnovu analiza sprovedenih na podruju Vojvo-dine, (podruje oznaeno kao podruje sa najveim nivoom zagaenjaizpoljoprivrede),ukazujenainjenicuda25% analiziranogzemljitaimavisoksadrajfosfora,apovrini od56%analiziraneteritorijepretidaljaacidifkacija.Prema istom izvoru, analizirano zemljite sadri 5 mg/kg pesticida i njihovih metabolita, ili 100-200 g/kg insekticida organskog hlorida i istu koliinu triazin herbicida (atrazin, simazin i pro-metrin). VodeZagaenje zemljita i eutrofkacija plitkih povrinskih voda, jezera i drugih vodenih povrina u Srbiji trenutno je u veli-koj meri rezultat nekontrolisanog oticanja tenog stajnjaka odn. osoke sa stoarskih farmi. Istraivanje koje je sprovela Stalna konferencija gradova u Srbiji pokazalo je da zagae-nost voda predstavlja problem svake tree optine u Srbiji. Glavni poljoprivredni izvori nitratnog zagaenja u Srbiji su ivotinjski stajnjak i vetako ubrivo. Pravilno gazdovanje farmomusmislupotovanjaekolokihnorminavelikim stoarskim gazdinstvima je retkost i potrebno je hitno sma-njenje zagaenja koje potie sa stoarskih farmi. Srbija je drava koja najvie doprinosi zagaenju Dunava i njenih pritoka azotom (N) i fosforom (P). Oticanja sa velikih farmi svinja su glavni inilac optereenja nutrijentima u Du-navu. Izgradnja odgovarajueg objekta za skladitenje staj-njaka i kupovina opreme za rasturanje stajnjaka su aktivno-sti koje su tek u povoju, mada su prvi koraci ka poboljanju situacije uinjeni kroz Projekat za smanjenje zagaenja reke Dunav iz industrije u Srbiji (DREPR).Otpadizklanicatakoepredstavljaznaajaninilacza-gaenjanutrijentima,naroitouVojvodini,gdepostoji 240klanica.Klanicenajeesakupljajuivotinjskiotpad uveliketankovezaskladitenje,aonsezatimodvozici-sternama za uklanjanje otpada u lokalne kanalizacione si-steme ili lagune. Poboljano upravljanje nutrijentima kroz reciklauorganskogstajnjakairacionalizacijuupotrebe vetakogubrivauvedenojenapojedinimlokacijama u najintenzivnijim poljoprivrednim podrujima uz pomo DREPR projekta. 2.6 Postojei politiki odgovori na uticaj zatite ivotne sredine na srpsku poljoprivreduIako Republika Srbija jo uvek nema, nacionalnu strategiju za zatitu bioloke raznovrsnosti ili specifne poljoprivred-nepolitikezapodrkuzatitiekosistema,zatitiprirodnih stanita i zatiti ugroenih vrsta, one su u procesu izrade. Sa usvajanjem razliitih meunarodnih obaveza i u oekivanju pridruivanjaEvropskojuniji,ivotnasredinapostajesve vaniji deo politikih agendi.Sledeeinstitucijeigrajupresudnuuloguudefnisanju srpskeagro-ekolokepolitike:Ministarstvopoljoprivrede, umarstvaivodoprivrede(primarnokrozSektorzaruralni razvoj), Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja (kroz Odeljenje za zatitu prirode) i Zavod za zatitu prirode. SledeiprijavuSrbijezapridruenjeEU,VladaSrbijeradi uporedonauspostavljanjunovihstandardaiusklaivanju postojeih standarda sa stratekim smernicama EU, kako bi se prevazili negativni uticaji poljoprivrede na ivotnu sredi-nuiobezbediloouvanjekorisnihpoljoprivrednihaktivno-sti. Nekoliko vanih zakonskih dokumenata je ili usvojeno ili je u pripremi: 1.Nacionalna strategija za bioloku raznovrsnost i akcioni plan;2.Strategija za ouvanje agro-bioloke raznovrsnosti (na nivou nekadanje SR Jugoslavije);3.Nacionalni program ruralnog razvoja;4.Nacionalni program poljoprivrede;5.Zakon o organskoj poljoprivredi, Zakon o stoarstvu, Zakon o GMO; 6.Podzakonska akta: Pravilnik o odreivanju podruja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi; Uredba o ouvanju i odrivom korienju ivotinjskih genetikih resursa, itd.;7.Nacionalni program za zatitu ivotne sredine.Nacrt Nacionalne strategije za bioloku raznovrsnost i akci-oni plan pripremilo je Ministarstvo ivotne sredine i prostor-nog planiranja uz tehniku i fnansijsku pomo UNDP/GEF-a. Oekuje se da e ovaj dokument naglasiti znaaj pripreme i sprovoenja nacionalnog agro-ekolokog programa. Strategijuzaouvanjeagro-biolokeraznovrsnostiusvojila je 2002. godine Savezna Vlada Jugoslavije sa ciljem ouva-nja lokalno adaptiranih rasa koje postepeno nestaju, u soci-jalne i ekonomske svrhe, kao i budua nauna istraivanja i obrazovne svrhe. Strategija poljoprivrede Republike Srbije je usvojena 2005. godine.Poprviput,ovajstratekidokumentprepoznaje znaajbiolokeraznovrsnosti(ukljuujuiiagro-bioloku raznovrsnost),ouvanjeiodrivoupravljanjeumama.S timuvezi,jedanodstratekihciljevakojisupostavljeni ovomStrategijomjeobezbeditipodrkururalnomra-zvoju, zatitu ivotne sredine od destruktivnog uticaja po-ljoprivredneproizvodnje,pripremusrpskepoljoprivrede zanjenuintegracijuuEUDodatno,uStrategijisetvrdi Poglavlj e221da poljoprivreda moe zatititi i unaprediti prirodnu sredi-nu, donosei zadovoljstvo stanovnicima Srbije i potencijal zarazvojproftabilneturistikeindustrije.Planiraneaktiv-nostiobuhvatajupripremuiusvajanjeNacionalnogpro-grama za ouvanje i odrivo korienje genetikih resursa upoljoprivredi;usklaivanjepostojeihnacionalnihbaza podatakaobiljnimiivotinjskimgenetikimresursimasa internacionalnimstandardima(FAOiIPGRI);podrkaza upotrebu autohtonih rasa domaih ivotinja i biljnih sorti, istraivanje o agro-biolokoj raznovrsnosti i uspostavljanje nacionalne banke gena.NacrtNacionalnogprogramapoljoprivredepripremiloje Ministarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivredeiu njemu se razlikuju tri prioritetna cilja za period 20102013: defnisati politiku za zatitu ivotne sredine kako bi se reavali problemi tetnih efekata poljoprivrednog sektora; zapoeti pripreme za uvoenje Nitratne direktive; unaprediti saradnju sa Ministarstvom za zatitu ivotne sredine kroz formiranje dugoronih radnih grupa. Nacrt Programa predvia: uspostavljanje podrke za inve-sticije na farmi koje su usmerene ka smanjenju zagaenja iusvajanjuEUstandarda;podrkurazvojuorganskepo-ljoprivrede,ukljuujuiiprocessertifkacijeisprovoenje Dobrihpoljoprivrednihpraksi(GAP);unapreivanjebaze podataka vezane za organsku proizvodnju, uspostavljanje zakonske osnove za uvoenje GAP i pripadajui budet; ra-zvoj GAP principa namenjenih zemljitu, vodama, vazduhu izatitiivotinja;razvojsmernicazaintegralnuzatituod tetoina;razvojstratekih,zakonskih,administrativnihi tehnikih instrumenata za kontrolu upotrebe Genetski mo-difkovanih organizama (GMO) i smanjenju prateih rizika, i usvajanje Nacionalnog programa za ouvanje genetikih resursa i omoguavanje njegove implementacije. NacrtNacionalnogprogramaruralnograzvojajepripre-mljen2008.godine,zaperiod20082013(revidiran2010.godine), pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Pod Osom 2 Ouvanje ivotne sredine i predela ukljuene su sledee mere: podrka konverziji ka organskoj poljoprivredi, kao i tekuem upravljanju; podrka ouvanju genetikih resursa;U 2006. godini, usvojen je novi Zakon o organskoj poljoprivredi i uvedene su subvencije za sprovoenje sertifkacije organske proizvodnje. Za organsku poljoprivredu podrka je obezbee-napoglavi/grlu(ilipokonici)organskiuzgajanihivotinjaili hektaru organski proizvedenih useva/voa/povra, itd.Od2006.godine,poljoprivrednici(maliprivatnipoljo-privredniproizvoai)dobijajusaveteiobukuodstrane predstavnikasavetodavneslubeuciljupomoipriuvo-enjudobrihpoljoprivrednihpraksiuzpodrkuizfonda namenjenogruralnomrazvoju.Tokom20052006.godi-ne,instruktoriuoblastiintegralnevoarskeipovrtarske proizvodnjesuobuavanikrozprogrampomoi,kojije fnansirala italijanska Vlada, a nekoliko malih savetodavnih projekatajeposluilozairenjeznanjaoprimenidobrih poljoprivrednihpraksiustoarstvu,kakobisepodstaklo smanjenje zagaenja iz poljoprivrede. Srbija je odredila prva marginalna podruja (Less Favoured Areas-LFA)u2005.godini,upodrujimagdesumogu-nostizaintenzifkacijupoljoprivredeograniene.U2002. godini, Vladinapodrkazaouvanjeagro-biolokerazno-vrsnostiuvedenajeuformiplaanjapoglavi/grluautoh-tonihugroenihvrsta/rasa.Do2008.godine,postojalesu mere za ouvanje autohtonih biljnih sorti i varijeteta, ali je to prekinuto zbog fnansijske krize.Zakonomostoarstvu(Slubeniglasnik,2009)uvodese merepodrkezaouvanjeugroenihrasa,razvojorgan-skeproizvodnjeiusklaivanjesaekolokimstandardima usektorustoarstva.Zakonomjetakoeomoguenous-postavljanjeRegistraautohtonihrasa,kojijeuspostavljen 2010. godine sa ciljem identifkovanja prioritetnih rasa koje su u opasnosti od istrebljenja i obezbeenjem praenja nji-hove brojnosti.2.7ZakljuciPrirodni resursi, tradicionalni predeli i odravanje bioloke raznovrsnostiputemtradicionalnihpoljoprivrednihprak-sipredstavljajuvanekomponentesrpskognacionalnog naslea.Poljoprivrednicisuvekovimaimalineprocenjivu ulogu u oblikovanju ruralnih predela. U mnogim podru-jimapolu-prirodnastanita,kojasuodravanapoljopri-vrednimaktivnostima,postalasunajbitnijazamenaza prirodna stanita, iako se poslednjih decenija mnogo ovih poljoprivrednih podruja nalazi pod pritiskom intenzifka-cije, promene upotrebe zemljita i vrste useva koji se gaje i prekidom sa tradicionalnim praksama. U isto vreme, druga podruja suoavaju se sa marginalizacijom i naputanjem, s obzirom na to da su poljoprivrednici napustili ruralna po-drujauzamenuzaivotugradu.Postojihitnapotreba dasepronaenajboljimoguibalansizmeuosiguranja snabdevanjahranom,neophodnostiouvanjaruralne sredineipotrebezastimulacijomekonomskograzvoja, ukljuujui stvaranje novih mogunosti za zapoljavanje u ruralnim podrujima. RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPOGLAVLJE 3:Polj opri vrednaproi zvodnj avi soke pri rodnevrednosti uEvropi Polj opri vrednaproi zvodnj avi sokepri rodnevrednosti uEvropi24RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uKoncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vred-nosti(HNVfarming)svevieprivlaiinteresovanjekrea-torapoljoprivrednepolitikeizatitnikaivotnesredineu Evropizbogvaneuloge,kojuigrauouvanjubioloke raznovrsnosti.Udaljemtekstuopisanjesamkonceptza-jedno sa pristupom za njegovu identifkaciju. U poglavlju 4datesuinformacijeotipovimapoljoprivrednihsistema visoke prirodne vrednosti koji postoje u Srbiji.3.1 ta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti?Konceptpoljoprivredneproizvodnjevisokeprirodne vrednosti(HNV)pojavioseirazviotokomposlednjih15 godina kao odgovor na sve vee saznanje da su odreeni tipovi poljoprivredne proizvodnje od izuzetne vanosti za divlji svet i odravanje bioloke raznovrsnosti. PoljoprivrednesistemeHNVsuprviputopisaliBaldocki sar.(1993)kaosistemepretenoniskogintenzitetakoji esto podrazumevaju relativno sloen meuodnos sa pri-rodnimokruenjem.Njimaseodravajuvanastanita, kakonakultivisanimpodrujimailipodrujimazaispau (naprimer,stepepoditaricamaipoluprirodnetravnate povrine) tako i ona na ivicama, barama i drveu, koji su oddavninaintegrisaniupoljoprivrednesisteme.Polupri-rodnastanita,kojasedanasodravajupoljoprivrednom proizvodnjomvisokeprirodnevrednosti,odposebnesu vanostizaouvanjeprirodeuEZzbogskoropotpunog iezavanja velikih kompleksa prirodnih stanita..Ovim zapaanjima osporava se iroko rasprostranjeno ve-rovanje da poljoprivredne aktivnosti uglavnom negativno utiu na bioloku raznovrsnost i umesto toga prepoznaje se sledee: mnoga stanita, kojima se pripisuje visoka vrednost za ouvanja prirode, u Evropi su stvorili poljoprivrednici i njihove tradicionalne poljoprivredne prakse; i neophodno je odrati ove poljoprivredne sisteme, kako bi se ova stanita ouvala i spreilo dalje smanji-vanje bioloke raznovrsnosti. U mnogim delovima Evrope, ovim tipovima poljoprivred-nih sistema odravaju se i ruralne zajednice, oblikuje rural-na kultura i tradicija. KonceptHNVdonosialternativniidopunskipristupkon-vencionalnomouvanjuprirode.Umestodasesamofo-kusiranaouvanjeretkihiugroenihvrstaistanitana zatienimlokacijama,onobuhvataipotrebudapoljo-privrednicinastavedazauzimajuznaajnoveepovrine zemljita ukljuujui veliki udeo poluprirodnih povrina) i upravljaju njima tradicionalnim poljoprivrednim metoda-ma (Beaufoy i sar., 1994).Meutim, iako poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti predstavlja sve popularniji i atraktivniji koncept za prenoenje koristi bioloke raznovrsnosti koje odreeni tipovi poljoprivrede obezbeuju, ostaju mnogi izazovi po-vezanisaosiguranjemnastavkapostojanjaovihpoljopri-vrednih sistema. Jedan od kljunih izazova je injenica da se poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti naje-e nalaze u marginalizovanijim podrujima Evrope, gde je poljoprivredna proizvodnja ograniena faktorima kao to su loe zemljite, strme padine, visoke nadmorske visine i nizak nivo padavina. Drugi kljuni izazov sa kojima se ovi poljoprivredni sistemi suoavaju odnosi se na njihovu eko-nomsku odrivost. Zbog ogranienja u njihovoj produktiv-nosti, udaljenosti od trita i injenice da su mnogi od njih polunaturalna gazdinstva, poljoprivrednici, koji proizvode usistemuvisokeprirodnevrednosti,najeeimajunia primanja nego oni koji proizvode u plodnijim podrujima. Oni poljoprivrednici, koji omoguavaju da se dobije najve-akoristodbiolokeraznovrsnostisusamimtimonikoji proizvodepodnajteimokolnostima(ekonomskim,soci-jalnim i ekolokim) i pod najveim su pritiskom da napuste svoj tradicionalni nain ivota. Shodno tome, mnogi tradi-cionalnipoljoprivrednipredeli,ucelojEvropi,kojisubo-gati po pitanju bioloke raznovrsnosti i kulture, izgubljeni su usled naputanja, intenziviranja i promene namene ko-rienja zemljita. 3.2 Pristupi utvrivanju poljoprivrednih sistema viso-ke prirodne vrednostiPremadefnicijikojusudaliAndersenisar.(2003),poljo-privrednozemljitevisokeprirodnevrednostiobuhvata ona podruja u Evropi gde: poljoprivreda predstavlja glavni (najee dominantni) nain korienja zemljita; poljoprivreda podrava veliku raznovrsnost vrsta i stanita biljnog i ivotinjskog divljeg sveta, ili prisustvo specifnih vrsta koje su od velike vanosti za ouvanje u Evropi, ili oboje; i ouvanje ovih stanita i vrsta biljnog i ivotinjskog divljeg sveta zavisi od nastavljanja primene odreenih poljoprivrednih praksi.Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti karakteri-u se sledeom kombinacijom karakteristika:25Poglavlj e31.Upotrebazemljitaniskogintenzitetabioloka raznovrsnostjenajeeveanapoljoprivrednimzemlji-timagdejenainupravljanjaniskogintenziteta.toje intenzivnija upotreba mehanizacije, ubriva i pesticida i/ili prisustvo velikog broja grla po jedinici povrine panjaka, to se vie smanjuje broj i obilje vrsta na obradivim zemlji-tima i panjacima;2.Prisustvopoluprirodnevegetacijevrednostbio-lokeraznovrsnostipoluprirodnevegetacije,kaotosu neobraenetravnatepovrinekojesekoristezaispau, znaajno je vea nego na intenzivno obraivanom poljo-privrednom zemljitu. Osim toga, prisustvo prirodnih i po-luprirodnih karakteristika predela, kao to su velika stabla, bunje, nekultivisani delovi zemljita, bare i potoci, koma-distena,itd.umnogomepoveavabrojekolokihniau kojima biljni i ivotinjski divlji svet koegzistira sa poljopri-vrednim aktivnostima;3. Raznovrsnost zemljinog pokrivaa, upotrebe zemlji-ta i useva bioloka raznovrsnost je znaajno vea tamo gdepostoji mozaikzemljinogpokrivaaiupotrebeze-mljita odn. useva i kultura, ukljuujui obradive povrine niskog intenziteta, ugarene njive, poluprirodnu vegetaciju ibrojnekarakteristikepredela.Naovajnainsestvaraju mnogo raznovrsnija stanita i izvori hrane za divlji ivotinj-ski i biljni svet, a samim tim podrava mnogo kompleksni-jaekologijanegotosupojednostavljenipredeli,kojise povezuju sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Nije neophodno da sve tri karakteristike budu prisutne unu-tar jednog poljoprivrednog sistema, kako bi se on smatrao sistemomvisokeprirodnevrednosti(HNV).Umestotoga, moe se smatrati da ove tri karakteristike uzajamno deluju jedna na drugu, kao to je prikazano na Slici 3.1. Kaotojeuovomdijagramuprikazano,dominantnuka-rakteristikupoljoprivredneproizvodnjevisokeprirodne vrednostipredstavljanizakintenzitetupotrebezemljita. Od izuzetne vanosti je i znaajno prisustvo poluprirodne vegetacije.Unekimsituacijama,istosemoepronaiu kombinaciji sa povrinama obraivanim niskim intenzite-tom, ime se stvaraju mozaini predeli sa veim diverzite-tom zemljita nego to bi to omoguila jednostavna polu-prirodna vegetacija. U skladu sa ovim pristupom, najee seidentifkujutritipapoljoprivrednogzemljitavisoke prirodne vrednosti (Andersen i sar., 2003):Identifkovanjeovatritipapoljoprivrednogzemljitavi-sokeprirodnevrednostipredstavljakorisnosredstvoza identifkovanje poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednostinaterenu.Svrhaovatritipapoljoprivrednog zemljitavisokeprirodnevrednostinijedapredstavljaju preciznekategorijesajasnimgranicamaizmeusvakog odnjih.Umestotoga,trebaihposmatratikaokontinu-um koji se kree od onih sa visokim udelom poluprirodne Slika 3.1:Tri kljune karakteristike poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednostiNizak intezitet upotrebe zemljitaRaznovrsnostzemljinog pokrivaaPrisustvopoluprirodne vegetacijePoljoprivrednisistemi visokeprirodne vrednostiTip 1Poljoprivredno zemljite sa velikim udelom poluprirodne vegetacije, kao to su travnjaci bogati vrstamaTip 2Poljoprivredno zemljite sa mozaikom poljoprivrednog zemljita obraivanog niskim intenzitetom i prirodnim i strukturalnim elementima, kao to su mee, ivice, kameni zidovi, umarci ili ipraja, reice, itd.Tip 3Poljoprivredno zemljite, koje podrava retke vrste ili veliki udeo evropskih i svetskih populacija odreenih vrstaSlika 3.2: Kontinuum poljoprivrednih tipova 1,2 i 3 visoke prirodne vrednostiIzvor: Bofoj i Kuper (Beaufoy and Cooper) (2008)Tip 1: 100% poluprirodnaTip 2: Meavina poluprirodne vegetacije i usevaIntezitet korienja (zemlja, stoka, ubrivo, biocidi)Poluprirodna vegetacijaTip:3 Intenzivniji usevi i travnjaci, koje koriste neke vrste od znaaja za zatituPolj opri vrednaproi zvodnj avi sokepri rodnevrednosti uEvropi26RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uvegetacije i niim intenzitetom upotrebe (Tip 1) do poljo-privrednihzemljitasaintenzivnijomobradom,kojaipak podravaju vrste koje su znaajne za ouvanje (Tip 3) kao to je prikazano u Slici 3.2 (IEEP, 2007).Tip 1 Poljoprivredno zemljite visoke prirodne vredno-sti: Veliki udeo poluprirodne vegetacijeNajrasprostranjenijitippoljoprivrednogzemljitavisoke prirodnevrednostisastojiseodpoluprirodnevegetacije saniskimintenzitetomispaestokom,estotradicional-nimlokalnimrasama.Poluprirodnavegetacijazaispau moe biti travnjak, ipraje ili umska povrina, ili njihova kombinacija. Poluprirodni travnjak esto nije deo poljopri-vrednog gazdinstva, ve ima drugi oblik vlasnitva (zajed-niko zemljite, dravno zemljite, itd).Stoarske farme visoke prirodne vrednosti esto imaju vie od jedne vrste useva krmnog bilja. Oni se mogu kretati od travnjakasaminimalnoizmenjenompoluprirodnomve-getacijom (nikada obraivana, sejana ili naubrena povr-ina), preko travnjaka koji se ponekad mogu kultivisati i/ili pomalo ubriti, do produktivnijih ili poboljanih travnja-ka,iusevakrmnogbilja.Iakoproduktivnije,ovepovrine su jo uvek sa niskim intenzitetom upravljanja, u poree-njusadominantnimpraksamapoljoprivredneproizvod-nje. Oni mogu biti vaan deo poljoprivrednih sistema viso-keprirodnevrednosti,posebnokadasenaodgovarajui nainkombinujusaodgovarajuompovrinom,recimo, poluprirodnih panjaka.Podela travnjaka na poluprirodne i one koji to nisu, u odre-enoj meri je pitanje procene. Jedan pristup se zasniva na prisustvuodreenihindikatorskihvrsta.Drugipristupje primena odgovarajuih kriterijuma kao na primer: travnjak koji 20 godina nije podsejavan ili ubren moe se smatrati poluprirodnim.Povremenaobradamoebitikompatibil-na sa polu-prirodnim statusom. To se posebno odnosi na region Mediterana, gde se travnate povrine mogu obrai-vati povremeno radi kontrole bunaste vegetacije, a da se njihovaprirodnavrednostznaajnonesmanji.Spontana vegetacijaumaslinjacimaiugarenimnjivamaniskogin-tenziteta se takoe moe svrstati u istu kategoriju, ukoliko oni nisu u znaajnoj meritretirani ubrivima ili biocidima.injenicadalisevegetacijakoristizaispaustoke(ilise kosiradisena)jeveomavana,potopotvrujedaje predmetnapovrinadeopoljoprivrednogsistema.Polu-prirodnepanjakepovrinenemorajuuvekbititravna-tepovrine.iprajeiumapredstavljajuvaanresursza obezbeenje stone hrane u nekim delovima EU (naroito ujunimiistonimregionima).Meutim,poluprirodne umske povrine, koje se ne koriste za ispau treba posma-trati kao odvojene povrine, koje se ne koriste za poljopri-vredu.Poluprirodnuvegetacijukojasekoristizaispau divljihbiljojeda,kaotosujeleninpr.,netrebasmatrati poljoprivrednimzemljitimavisokeprirodnevrednosti (Beaufoy i Cooper, 2008).Tip 2 Poljoprivredno zemljite visoke prirodne vrednosti: Meavina poluprirodne vegetacije i obradivih povrina pod niskim intenzitetom korienja i obradeGazdinstvaipredelisamanjomzastupljenoupolupri-rodnevegetacije,kojapostojiumozaikuoranicai/ilize-mljita pod viegodinjim kulturama, mogu takoe biti vi-soke prirodne vrednosti. Prirodna vrednost je obino via ukoliko se oranice koriste manjim intenzitetom, pri emu se obezbeuje mozaik raznovrsnih stanita, koja ukljuuju irok spektar divljih vrsta.Potojeudeozemljitapodpoluprirodnomvegetacijom manji u Tipu 2 HNV u odnosu na Tip 1, a udeo oranica vei, upravljanjeobradivimpovrinamaipostojanje ekoloke infrastrukturevezane za pojedine karakteristike predela, je od kljunogznaaja za ivotinjski i biljni divlji svet. In-tenzivnijaupotrebaobradivogzemljitaiotklanjanjeka-rakteristika predela dovee do ubrzanog opadanja vred-nosti bioloke raznovrsnosti.Objekti poluprirodnih karakteristika, kao to su iva ogra-da, mee njiva i drvee, su esta karakteristika Tipa 2 Poljo-privrednog zemljita visoke prirodne vrednosti. Oni obez-beujudodatnastanitaiimajutendencijudapoveaju prirodnuvrednost.Meutim,njihovaukupnapovrinaje najeemalauodnosunapovrinuproizvodnogpoljo-privrednogzemljita.Zatosukarakteristikeproizvodnog podruja te koje odreuju da li je poljoprivredno zemljite visokeprirodnevrednosti,aprisustvonekultivisanihka-rakteristika,odn,neproizvodnihelemenatasamoposebi nije dovoljno (Beaufoy i Cooper, 2008).Tip 3 Poljoprivredno zemljite visoke prirodne vred-nosti: Intenzivni usevi i travnate povrine koje koriste odreene retke vrsteNaintenzivnijemdeluspektravisokeprirodnevrednosti sutipovipoljoprivrednogzemljitaijekarakteristikeze-mljinogpokrivaaiintenzitetpoljoprivredneproizvod-nje ne bi mogli ukazati na to da se radi o poljoprivrednoj proizvodnji visoke prirodne vrednosti, ali te povrineipak podravaju ouvanje odreenih vrsta bilo odreene ret-27Poglavlj e3ke vrste ili visoki procenat evropskih i svetskih populacija drugih vrsta (Beaufoy i Cooper, 2008).3.3 Zato poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti predstavlja prioritet za EU?Evropska agencija za zatitu ivotne sredine je procenila da se za oko 30% ukupne poljoprivredne povrine u EU, to po-kriva oko 74 miliona hektara, moe smatrati da ima visoku prirodnu vrednost (HNV) (Paracchini i sar., 2008). Meutim, kao to je prikazano na Slici 3.3, poljoprivredno zemljite vi-soke prirodne vrednosti nije ravnomerno rasporeeno i za-stupljenost ovog zemljita je vea u Junoj i Istonoj Evropi.Povrinaistanjepoljoprivrednogzemljitavisokeprirod-ne vrednosti u Evropi je, naalost, u velikoj meri opalo u 20. veku (sa ozbiljnim indirektnim uticajem na bioloku razno-vrsnost,kaotosupticenapoljoprivrednimzemljitima) zbog kombinovanih pritisaka: i) naputanje svih poljopri-vrednih aktivnosti; ii) intenziviranje i pretvaranje povrina travnjakavisokeprirodnevrednostiuobradivozemljite, iiii)gubitakpoljoprivrednogzemljitavisokeprirodne vrednosti kroz promenu upotrebe zemljita.U skorije vreme, od poetka 1990-tih, milioni hektara po-ljoprivrednogzemljitauCentralnojiIstonojEvropina-putenisutokomrestrukturiranjapoljoprivredenakon padakomunizma.Ovanaputenapoljoprivrednazemlji-taukljuujuogromnepovrinepoluprirodnihtravnjaka bogatihvrstamaiobradivogzemljitaniskogintenziteta to je praeno gubitkom biljne raznovrsnosti, podruja za ishranuozimihptica,mestazauzgojpticaodevropskog znaaja i mnogih drugih vanih stanita (Keenleyside i Bal-dock, 2007). Pre ovoga, ekspanzija i intenziviranje poljopri-vredenakonIIsvetskogratadoprinelisuznaajnomgu-bitku bioloke raznovrsnosti zbog pretvaranja travnjaka u obradiva zemljita, dreniranja vlanih zemljita, uklanjanja prirodnih mea i drugih neobraivanih elemenata prede-la, kako bi se stvorile vee povrine polja, kao i poveana upotreba ubriva i pesticida.Slika 3.3: Verovatnoa zastupljenosti poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti u 27 zemalja lanica EUIzvor:PoljoprivrednozemljitevisokeprirodnevrednostiuEvropiprocenaobrazacaraspodelekojisezasnivajunapodacimaozemljinompokrivauibiolokoj raznovrsnosti (Paracchini i sar., JRC-IES i EEA, 2008) http://agrienv.jrc.ec.europa.eu/activities_HNV.htm. Poljoprivredno podruje visoke prirodne vrednostiVerovatnoa prisustva poljoprivrednog podruja visoke prirodne vrednostiVeoma niska (0-5%)Niska (6-25%)Srednja(26-50%)Visoka(51-75%)Veoma visoka (76-100%)Visoka prirodna vrednost u Odabranim podrujima za dnevne leptire Visoka prirodna vrednost u Naturi 2000Visoka prirodna vrednostznaajnih podruja za ptice28RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPolj opri vrednaproi zvodnj avi sokepri rodnevrednosti uEvropiDEVELOPING A NATIONALAGRI-ENVIRONMENTP r o g r a m m e f o r S e r b i aGodine 2001, Evropska Komisija se obavezala da e zausta-viti opadanje bioloke raznovrsnostiu EU do 2010. godine kao potpisnik Konvencije o biolokoj raznovrsnosti (Con-vention on Biological Diversity -CBD). Dve godine kasnije, evropski Ministri zatite ivotne sredine prepoznali su spe-cifnu vanost bioloke raznovrsnosti poljoprivrednog ze-mljita, i hitne potrebe za zatitu istog kada su se sloili da e: Zavriti identifkovanje, koristei zajedniki dogovore-nekriterijume,svihpodrujavisokeprirodnevrednostiu poljoprivrednim eko-sistemima u pan-evropskom regionu do2006.godine.Do2008.godine,znatanprocenatovih podrujabiepodupravljakimpraksamakojeevoditi raunaobiolokojraznovrsnostikoristeiodgovaraju-emehanizme,kaotosuinstrumentipodrkeruralnom razvoju,agro-ekolokiprogramiorganskapoljoprivreda, kako bi izmeu ostalog podrali njihovu ekonomsku i eko-loku odrivost (UNEP, 2003).Ciljevi u vezi sa biolokom raznovrsnou za 2010. godinu nisu ispunjeni.Kao rezultat toga, Evropski savet je marta 2010. godine usvojio novi naziv ciljeva u vezi sa biolokom raznolikouza2020.godinu, zaustavitigubitakbioloke raznovrsnosti i degradacije usluga eko-sistema u EU do 2020. godine, povratiti ih onoliko koliko je izvodljivo, dok se istovre-meno pojaava doprinos EU u spreavanju globalnog gubit-kabiolokeraznovrsnosti.Dabiseovopostiglopotreban jedodatnipolitikinaporzaodravanjepoljoprivredne proizvodnjevisokeprirodnevrednosti.Uistinu,trenutni AkcioniplanbiolokeraznovrsnostiEUodnosisena op-timizovanje upotrebe dostupnih mera pod reformisanom Zajednikom poljoprivrednom politikom u cilju spreava-njainteziviranjailinaputanjapoljoprivrednogzemljita, uma visoke prirodne vrednosti i osigurati da je obezbe-eno adekvatno fnansiranje za poljoprivredno zemljite i ume visoke prirodne vrednosti.Ouvanje poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vred-nosti se prvi put pojavilo kao prioritet politike EU 1999. go-dine kada je u Uredbi ruralnog razvoja (Uredba Saveta br. 1257/1999) navedeno da podrka ruralnom razvoju bude usmerena ka ouvanju i promociji odrive poljoprivrede i poljoprivrede visoke prirodne vrednosti koja potuje eko-lokezahteve.UtojistojUredbisenavodiidapodrka agro-ekolokimmeramatrebadapromovieouvanje poljoprivrednog okruenja visoke prirodne vrednosti, koje je pod pretnjom.Pod vaeim Evropskim poljoprivrednim fondom za rural-ni razvoj (EAFRD) (Uredba Saveta br. 1698/2005) i prateim StratekimsmernicamaEUzaruralnirazvoj(20072013) (Odluka Saveta 2006/144/EZ), odredbe za odravanje po-ljoprivredevisokeprirodnevrednostisuvrsteinameu brojne obaveze zemljama lanicama EU. To ukljuuje iden-tifkovanjeouvanjapoljoprivredevisokeprirodnevred-nosti kao prioriteta za zemlje lanice prema sledeem: KakobisezatitiliipoboljaliprirodniresursiEUi predelaururalnimpodrujima,sredstvakojasu namenjenaosi2trebadadoprinesutrimaprirori-tetnim poljima EU: bioloka raznovrsnost i ouvanje i razvoj sistema poljoprivredne proizvodnje i umar-stvavisokeprirodnevrednostiitradicionalnipoljo-privredni predeli; voda; i promena klime. Ovi se navodi praktino prevode u obavezu da zemlje la-nice EU moraju da uvaju poljoprivredno zemljite visoke prirodne vrednosti i povezane poljoprivredne sisteme:1.prvo, svaka zemlja lanica treba da identifkuje ta po-ljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti znai u njihovom nacionalnom kontekstu;2.drugo, treba da podre poljoprivredne sisteme visoke prirodne vrednosti i ouvanje poljoprivrednog ze-mljita visoke prirodne vrednosti, tako to e ukljuiti odgovarajue mere u svoje nacionalne programe rural-nog razvoja; i3.tree, treba da prate i izvetavaju o promenama u ukupnom (osnovnom) podruju i kvalitetu poljopri-vrednog zemljita visoke prirodne vrednosti, kako bi se procenio uticaj programa i mera ruralnog razvoja.Ovosuambiciozniciljevi,aliuzpolitikuvoljudaseod-govarajuepolitikemereosigurajuiobezbededovoljni budetski resursi za njihovu implementaciju, ovi dragoce-nipoljoprivrednisistemisemoguodratizabuduege-neracije.Poglavlj e3RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPoglavlj e4POGLAVLJE 4:Polj opri vredni si stemi vi soke pri rodnevrednosti uSrbi j i32RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPolj opri vredni si stemi vi sokepri rodnevrednosti uSrbi j i4.1 UvodUovompoglavljuobraujusetrikljunapitanjakojasu bitna za kreiranje agro-ekoloke politike u Srbiji: Koji tipovi poljoprivrednih sistema u Srbiji imaju naj-vie mogunosti da budu oznaeni kao sistemi visoke prirodne vrednosti (HNV) od vanosti za ouvanje bioloke raznovrsnosti? Kakva bi mogla biti podela poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti u Srbiji? Koje su opte karakteristike poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti koje ih ine znaajnim i korisnim za ouvanje bioloke raznovrsnosti?Grupapoljoprivrednihstrunjakakaoistrunjakazabio-lokuraznovrsnostukljuenihuprojekat,pokualisuda odgovore na ova pitanja tokom 2009. i 2010. godine.Nji-hov posao se sastojao od: razvijanja generike tipologije poljoprivrednih sistema u Srbiji i identifkacije onih poljoprivrednih sistema koji imaju najveu verovatnou da budu oznaeni kao sistemi visoke prirodne vrednosti (HNV); korienja odabranih indikatora kako bi se pripremila prleminarna mapa koja bi prikazivala moguu raspro-stranjenost poljoprivrednih podruja visoke prirodne vrednosti u Srbiji; izrade dve studije za odreene primere / podruja kako bi se nekoliko poljoprivrednih sistema visoke pri-rodne vrednosti detaljnije istrailo i bolje utvrdile po-ljoprivredne prakse koje su korisne za ivotinjski i biljni svet i bioloku raznovrsnost i prikazali vidovi pretnji sa kojim se ovi poljoprivredni sistemi suoavaju.Svakiodovatrikorakajedetaljnijeopisanudelovima kojislede.Onisupotpunouskladusametodologijom kojajekorienazaidentifkovanjepoljoprivrednihsiste-ma i poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti, kojujepredloilaEvropskakomisijakakobisepomoglo zemljamalanicamaEUuprimenjivanjuindikatorapo-ljoprivrednogzemljitavisokeprirodnevrednosti,akoji su deo zajednikog okvira za praenje stanja i procenu za nacionalne ruralno razvojne programe u tekuem periodu programiranja EU, od 20072013. (IEEP, 2007). 4.2 Tipologija poljoprivrednih sistema visoke prirod-ne vrednosti za SrbijuPrvikorakkaprimenjivanjukonceptapoljoprivredevi-sokeprirodnevrednostiuSrbijipredstavljakorienje dostupnihpodataka,informacijaistrunogznanjaradi identifkovanjaiopisivanjairokihtipovapoljoprivrednih sistema, koji imaju najvie anse da budu od koristi za i-votinjski i biljni svet. Ovo pri tome ne podrazumeva da je proces konaan. Stoarski sistemiPovrina pod krmnim biljem niskog intenzitetaPolu-intenzivanSistem polu-prirodne livade kosanice ili livade koriene kombino-vanoPani sistem na bazi polu-prirodnih panjakaSistem ispae u umama i na vlanim povrinaSistem sejanih livada korienih kombino-vano. Uglavnom nije HNVObrada nije znaajna u povrinama pod krmnim biljem33Poglavlj e4Slika 4.1 Tipologija glavnih poljoprivrednih sistema u SrbijiNAPOMENA: Potencijalni poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti su jae izraeniSvi sistemiIntenzivanFini mozaik baziran uglavnom na povrtnjacimaFini mozaik baziran na usevima itaricaSistem sejanih livada koenih niskim intenzite-tomSistem navodnjavanih intenzivnihlivada zasejanih travno-legumizonim smeama i krmnim biljemPolu-intenzivne sejane livade i oraniceSistem intenzivnog ratarstva/povrtarstva. Nije HNVSistem suvog ratarenjaniskog intenzitetaSistem niskog intenziteta neredovno navodnja-vani povrtnjaciSistem intenzivnih vonjaka, vinograda i hmelja. Nije HNVSistem vonjaka pod reimomispae ili koenjaIntenzivan IntenzivanNiskog intenzitetaNiskog intenzitetaNiskog intenzitetaPolu-intenzivanSistem jednogodinjih kulturaSistem viegodinjih kulturaPovrina pod krmnim biljem sa intenzivnijim upravljanjemPovrine pod krmnim biljem sa znaajnom obradomPolj opri vredni si stemi vi sokepri rodnevrednosti uSrbi j i34RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uNa slici 4.1 je predstavljena osnovna tipologija poljoprivred-nihsistemauSrbijikojajepripremljenazapotrebeovog projekta. Pokualo se sa to jednostavnijom izradom tipo-logijekakobiseobezbediosveobuhvatanorganizacioni okvirzbogkasnijihopisa,karakterizacijaianaliza.Glavni poljoprivredni sistemi koji su opisani potpadaju pod tri ka-tegorije: stoarstvo, jednogodinjei viegodinje kulture. U okviru svake od njih mogu se nai primeri poljoprivred-nihsistemaniskogintenziteta,kojiimajupotencijalada postanu poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti. Udaljemtekstuopisanojedesetprimerastoarskihsi-stemaniskogintenzitetauSrbiji,odkojihmnogiimaju osnova da budu proglaeni poljoprivrednim sistemima vi-soke prirodne vrednosti. Kao to je opisano u Poglavlju 3, poljoprivrednesistemevisokeprirodnevrednostitipino karakterie kombinacija: nizak intenzitet upotrebe zemljita; prisustva poluprirodne vegetacije i prisustva prirodnih i poluprirodnih karakteristika predela; raznovrsnost zemljinog pokrivaa i upotrebe zemljita.1. Listopadne ume sa visokim ueem travnjakaAgro-umarski sistem niskog intenziteta sa poluprirodnim travnjacimazaispauovacaigovedauplavljenimuma-manaobalamarekaSave,Dunava,Tise,Tamiaidrugih ravniarskih reka u Vojvodini. Ovo je jedan od najstarijih agro-umarskih sistema u rav-niarskoj Srbiji. Primeri se nalaze u ravniarskim dolinama reka Save, Dunava, Tise i Karaa, ali i slivu reke Morave. Naj-bolji primer je Specijalni rezervat prirode Zasavica, koji se nalazi na obali Save, gde su autohtone rase goveda, svinja i magaraca ponovo introdukovane zajedno sa tradicional-nom ispaom.Od skoro se ine napori i za revitalizaciju tradicionalnih sa-laa, kroz podrku seoskom turizmu i razvoj i brendiranje proizvoda koji predstavljaju lokalne specijalitete, to je od vitalnog znaaja za ouvanje retkih rasa domaih ivotinja. 2.Zimskinomadskipanjacinaruderalnimstanitimaistr-njituOvi panjaci se uglavnom nalaze u regionu Srema, u Bana-tuidolinamarekaupodnojuvisokihplaninskihvenaca u celoj Srbiji praksa popaa (sada ve izumrla praksa).Stara praksa nomaenja ili migracione ispae je tek nedav-no nestala u Vojvodini. Horizontalna migracija balkanskih nomadskihzajednicaodraavalajesezonskepromeneu vegetaciji,kojesuoblikovalenainivotastoarskihza-jednica.Ovepraksesuimalevisokukulturnuvrednosti njihov nestanak nije samo doveo do promena u karakteri-stikama predela, ve i do gubitka genetike raznovrsnosti populacija ovaca. Bez ispae ili koenja, veina zatravljenih povrinauravniarskimpodrujimaenestati,potosu antropozoogenog porekla i nalaze se u umskim zonama. 3. Poluprirodne livade i vetake livade koje se koriste za pro-izvodnju senaOvajpoljoprivrednisistemjeodgovoranzakreiranjepo-znatihpredelaumadijskihplaninauSrbiji.Svedo1960-tih godina, livade su bile ekstenzivno koriene. Koenje je bilo kasno i livade su neprestano podsejavane autohtonim vrstama.Obepraksesurezultiraleuodravanjuvisokog stepenabiolokeraznovrsnostiiraznovrsnostiubiljnimi ivotinjskimzajednicama.Od1960-tihdo1980-tihgodi-naintenziviranojekorienjeovihtravnjaka. Travnjacisu ponovopresejanijednostavnimtravnato-leguminoznim smeamaikoenjejeobavljanoranije.Kaorezultattoga, bogatstvo vrsta je smanjeno, a neke vrste ptica koje su se u njima gnezdile su ugroene. Uposlednjojdekadijedolodoekstenzifkacijeupravlja-nja travnjacima uz povratak tradicionalnih praksi. Tradicionalnamanifestacijakosidbe,kojaseodrava naplaniniRajac,sluidasepromovielokalnatradicija, ukljuujui zajedniko koenje zrelih travnjaka (moba), kaoizastvaranjeprihodaodturizma,privlaenjemna hiljadeturistasvakegodine.Ucelomregionuumadije planineValjevo,Suvobor,Rajac,Rudnikprivlana snagaseoskogturizmaproizilaziodlepihiraznolikihli-vada, koje se odravaju kroz tradicionalne prakse uprav-ljanjatravnjacima.Najboljiprimeriostvarenekoristiod atraktivnostiambijentasemogupronaiuokoliniLjiga iValjeva,aostvarenesuuzpodrkulokalnihudruenja Moba i Domain i turistikih organizacija optina Cen-tralne Srbije. 4.Poluintenzivnaispaabrdsko-planinskihpoluprirodnih travnjaka u zoni ume i na prirodnim travnjacima iznad gra-nice umaPoluintenzivni stoarski sistemi se zasnivaju na ispai ova-ca,govedaikonjaubrdsko-planinskimpoluprirodnim travnjacimauumskimzonamaiprirodnimtravnjacima iznadgraniceuma.Oneseobinonalazeuvlanijim oblastima Zapadne Srbije.35Poglavlj e4Ove zone su stvorene i odravaju se niskim intenzitetom is-pae goveda i ovaca, sa uglavnom stacionarnom letnjom is-paom, i ovi panjaci se esto nalaze u etinarskim umskim zonama, a ree kao proplanci u meovitim umama ili na ve-im nadmorskim visinama. Ovim tipom upravljanja stvoreni sunekiodnajatraktivnijihplaninskihpredelaSrbije,kojise nalaze na Tari, Zlatiboru, Zlataru, Goliji i Sjeniko-Petarskoj visoravni, na kojima su rasuta planinska sklonita za ivotinje i ljude, takozvani katuni. Naalost, osim na Sjeniko-peter-skoj visoravni, danas se ivotinje na ispai sve ree viaju i u ovom regionu. Nedostatak ljudi i ivotinja u ovim predelima zajedno sa dolaskom invazivnih vrsta dovelo je do smanje-nja ekonomskih i ekolokih vrednosti ovih travnjaka.EgzistencijanajatraktivnijihturistikihpodrujauZapad-nojSrbiji,poznatihpolepotiikvalitetumlenihimesnih proizvoda koji sa njih potiu, zavisi od goveda i ovaca. Tra-dicionalni recepti za poznate lokalne proizvode su ouva-ni(zlatiborskisir,zlatiborskapruta),iakojesveteenai praviizvorsirovinazanjihovuproizvodnjuporeklomod domaih ivotinja uzgajanih upravo na tom podruju. 5. Ekstenzivna nomadska ispaa brdsko-planinskih panjakaEkstenzivan stoarski sistem, sa ovcama, kozama i govedi-manaispainabrdsko-planinskimtravnjacimauJunoj, Jugoistonoj i Istonoj Srbiji.Preko100.000hektarapanjakajepodekstenzivnomis-paom, uglavnom domaih rasa i sojeva ovaca, kao to je pramenka. Ova rasa ima grubu vunu, solidnu proizvodnju i izvrstan kvalitet mleka. Sistem ispae je tradicionalan pod nogama ovaca i sezonskog tipa . Ovi panjaci se na-laze u podruju prirodnih planinskih panjaka iznad um-skog pojasa etinara, a ree i na proplancima u meovitim umama nastalih krenjem .U prolosti, je intenzivna ispaa esto dovodila do iscrplji-vanja travnjakih resursa na nekim lokacijama. Selektivna, ekstenzivna ispaa mt, iako je smanjivala produktivnost, imalajepozitivanefekatnalivadeotvorenogsklopa,po-mauidaseodrivisoknivobiolokeraznovrsnosti.Na primer,ekstenzivniuzgojstadaikrdastokepodrava preivljavanjepticagrabljivicailivadskihptica.Meutim, zbogdepopulacijeovihpodrujauposlednjihnekoliko godina, ove vrednosti su na ivici nestajanja. 6. Ekstenzivna ispaa na seoskim ispustimaOvajtippredstavljavidekstenzivnogtradicionalnogsto-arenjaslobodna ispaa svinja, ivine i ovaca na polu-pri-rodnojvegetacijiutradicionalnimvonjacima(veinom ljive) i na umskim parcelama.Ovajsistempoljoprivredneproizvodnjesepraktikujeu celojCentralnojSrbiji.Zbogpraksevisokogoptereenja ispaom na mahom ogranienim povrinama ovo, trenut-no,nijepoljoprivrednisistemvisokeprirodnevrednosti (slobodnim napasanjem npr. svinja uklanja se u potpuno-sti travnati pokriva, to dovodi do gubitka bioloke razno-vrsnosti).Meutim,ovajobliktradicionalnogstoarenja ima i potencijala da doprinese formiranju podruja visoke prirodnevrednostiuzpravilnogazdovanjeismanjenje stepena optereenja panjaka.Danasseovajtippoljoprivredemalihrazmerauprocesu modernizacijemenja,ustupajuimestozatvorenomsi-stemuuzgojastoke.Jednaodprednostiovogsistemaje odravanjevrednihgenetikihresursadomaihivotinja. U zavisnosti od tipa sela, ovaj sistem se esto kombinovao sasistemomagro-umarstva,gdesusvinjeuzgajanena otvorenom,usistemimaslobodneispaeulistopadnim, najeehrastovimumama,gdesuposebnoisterivane uvremeplodonoenja(irenje).Nakontojezabranjeno irenjeisakupljanjeira,kaoizbogpretnjeodinfekcije trihinelom,ovajsistemjedanasskoroupotpunostina-puten(jouvekjeprisutanjedinouregionuPosavinei Podunavlja), mada je dranje ivotinja na otvorenom u is-pustima u sklopu dvorita jo uvek prisutno.Opstanakovogsistemajebliskopovezansatradicijom srpskihslava,tokomkojihporodicainjenigostitradicio-nalnouivajuudomaeuzgajanomjagnjetuiliprasetu. ZbogogranienihpanihresursauCentralnojSrbiji,po-stojiansaidaovajpolunaturalnipoljoprivrednisistem opstane sve dok klanje ivotinja na licu mesta za porodi-nu potronju bude tolerisano.7. Kombinovana upotreba planinskih travnjakaOvo je stoarski sistem koji se zasniva na dvozonskoj ispai ovacaigovedanalivadamaudolinama,srednjeplanin-skimlivadamakombinovanognainakorienjaivisoko-planinskim panjacima. Ovarska proizvodnja zasnovana na dvozonskoj ispai, (ou-vanauJugoistonojiIstonojSrbiji),predstavljapoluno-madski nain uzgoja stoke nastao, kao naslednik sezonskih migracijaBalkanskihnomadskihstadaodJugakaSeveru poluostrva. Ona predstavlja polunomadski stoarski sistem, kojisezasnivanavertikalnomkretanjustadakojepratise-zonskepromeneuvegetacijinarazliitimnadmorskim 36RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPolj opri vredni si stemi vi sokepri rodnevrednosti uSrbi j ivisinama.Sistemsebaziranazimsko-prolenojispaiuni-zijskim predelima sa dnevnim prolenim i ranim letnjim mi-gracijama na livade koje se nalaze u zoni listopadnih uma. Na urevdan, poetkom maja, stada se sele na brdsko-pla-ninske panjake, iznad zone meovitih uma, gde slobodno pasu tokom dana, a tokom noi su u ograenim prostorima u pastirskim sezonskim naseobinama (trlo, bailo).Naputanjebrdsko-planinskihpanjakaposlednjihde-cenijaugroavaopstanakpanjakaunizijskimpredelima zbog preoptereenosti ispaom. Ovo dovodi do degrada-cije zemljita i erozije na padinama, dok se na naputenim visokoplaninskimtravnjacimapojavljujukleka,borovnica idrugobunje.Rehabilitacijaiodravanjeovogsistema moglobidaobezbediznaajnuekonomskukoristpoljo-privrednicima,krozrazvoj,preraduiprodajuvrednihivi-soko-kvalitetnih proizvoda, kao to su npr. staroplaninski i pirotski kakavalj. 8. Listopadne ume okresane za proizvodnju lisnikaOvo je deo ekstenzivnog tradicionalnog stoarenja u ijoj je osnovi prikupljanje lisnika za zimsku ishranu ovaca.U nekim planinskim podrujima sa ogranienim resursima zaproizvodnjuzimskeishranerazvilasedrevnapraksa kojajedoveladostvaranjavrednihkulturnihpredela. To ukljuuje orezivanje listopadnog drvea i sakupljanje gra-nja i lia koji su zatim sueni i skladiteni radi ishrane ivo-tinja.Iakojeovapraksauticalanakomercijalnuvrednost odreenihumskihpodruja,tapraksajezabranjenau dravnim umama, mada se jo uvek sprovodi u niem du-navskom regionu i Istonoj i Junoj Srbiji. U ovim podru-jima, dodatne ekonomske koristi se mogu generisati kroz turizamiproizvodnjutradicionalnihzanatskihproizvoda, pruajui time obrazloenje za odravanje sistema unutar odreenih granica i u relativno malom obimu. 9. Ekstenzivna ispaa na laganim, slanim ili tekim zemljitimaOvosupoluintenzivnipanjakisistemisaispaomova-ca,govedaimagaracanapeskovitimdinama,slanomi tekom zemljitu sa visokim nivoom vode, koje se tipino moe nai na podruju Banata. Formiranje stepske vegetacije na Deliblatskoj peari bilo jepoduticajemantropozoogenihfaktora,naroitokoe-nja i ispae, pored postojeih prirodnih, ekolokih sila. Na podrujuDeliblatskepearesprovedenjeznaajanbroj naunih istraivanjakoja pokazuju da je potreban dobro izbalansiran reim ispae, sa odgovarajuim stepenom op-tereenostipanjaka,radiodravanjaovogdragocenog podruja. Povratak ekstenzivne ispae sa domaim ivoti-njama je najbolji nain za ouvanje karakteristika i hetero-genosti predela ovog podruja, i ouvanje bioloke razno-vrsnosti, ukljuujui vrste kao to je orao krsta koji zavisi od stanita na otvorenim travnjacima koje mu omoguava hvatanje plena. 10 .Ispaa na vlanim poljanama u nizijskim oblastimaVekovnostarapraksaeksploatisanjajavnihpanjaka-seo-skihutrina,zaispaunepreivaranastavljenajeunekim delovima Srbije i dan danas. Do 1960-tih godina, javni pa-njaci su korieni za uzgoj svinja i gusaka (radi mesa, di-gerice, perja). Meutim, ispaa na javnom zemljitu svinja i ivine (uglavnom pataka, gusaka i uraka), trenutno opa-da zbog pretnje od infekcija trihinelozom i ptijim gripom. Postoji mala ekonomska vrednost takvih praksi, osim mo-da u seoskom turizmu kao to je npr.salaarski turizam ili pak lokalna deavanja i proslave, kao to je borba gusaka u Mokrinu, itd.Na slici 4.1 ispod prikazana je iroka distribucija ovih deset poljoprivrednih sistema niskog intenziteta. Utabelikojasledidatojesaetoporeenjenajvanijih poljoprivrednihsistemavisokeprirodnevrednostiuSrbi-ji.Svi ovi sistemi se zasnivaju na poluprirodnoj vegetaciji travnjaka.Slika 4.1Opis poljoprivrednih sistema niskog intenziteta u Srbiji koji se zasnivaju na poluprirodnoj vegetaciji travnjaka.Napomena:*oznaavapoljoprivrednesistemevisoke prirodnevrednosti(HNV)kojiseoslanjajunapoluprirod-netravnjake,kaotojeidentifkovanoutipologijikojaje predstavljena u Slici 4.1.37Poglavlj e41.3.4.6.5.8.7.9.2.10.Slika 4.1 Mapa na kojoj je prikazana iroka distribucija deset stoarskih sistema niskog intenziteta.Polj opri vredni si stemi vi sokepri rodnevrednosti uSrbi j i38RAZVOJ NACIONALNOGAGRO-EKOLOKOG p r o g r a m a z a S r b i j uPoljoprivredni sistem visoke prirodne vrednosti*Kljune karakteristikeSistem polu-prirodne livade kosanice ili livade dvojne namene kosidba-ispaa1)Zemljite korieno poluintenzivno. Poluprirodna vegetacija se koristi za ispau stoke tokom prolea i jeseni i kasno kosi preko leta, broj grla stoke po jedinici povrine nikada ne prelazi 1 UG po ha, vetaka mineralna ubriva i biocidi se ne koriste, male koliine stajnjaka se primenjuju veoma retko ili nikada zbog nedostatka radne snage. 2)Nemeliorisani travnjaci koji su veoma raznoliki po pitanju bioloke raznovrsnosti, sa prosenim brojem biljnih vrsta preko 60 po travnjakoj zajednici, invazija bunastim vrstama se kontrolie od strane pastira i koenjem, ouvane poljske mee.3)zemljite se ne obrauje, raznovrsnost biljnog pokrivaa uglavnom potie od raznih biljnih zajednica polu-prirodnih travnjaka koje su vie rezultat raznovrsnih zemljita, njihove dubine, visine i geoloke podloge, nego praksi upravljanja zemljitem; obradivo zemljite (uglavnom krompir, argarepa i slino ili penica, jeam i ovas) nije vie prisutno u velikoj meri; veina mozaika se sastoji od prirodne vegetacije uma i travnjaka.4)Tradicionalne rase stoke (agro-bioloka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su svrljika ovca, pirotska ovca, krivovirska ovca , zatim domae areno govee, balkanska koza, brdski konj, itd. 5)Polunaturalni proizvoai su najee organizovani na nain da zajedniki sprovode ispau, i to ree da bi zajedniki izali na trite. Uglavnom koriste privatne livade za proizvodnju sena i ispau, a dravne za letnju ispau. Sistem ispae na polu-prirodnim panjacima1)Zemljite korieno ekstenzivno/nizak intenzitet proizvodnje; polu-prirodna vegetacija se koristi za letnju ispau, broj grla stoke po jedinici povrine nikada ne prelazi 0,1 UG po ha, vetaka mineralna ubriva i biocidi se ne koriste. 2)Nemeliorisani travnjaci, veoma raznovrsni, prosean broj vrsta ispod 60 po zajednici usled invazije bunastom vegetacijom koja se tradicionalno kontrolisala od strane pastira fzikim uklanjanjem ilipaljenjem, nema mea niti ograda.3) upotreba zemljita nije mozaina, raznovrsnost vegetacije uglavnom potie od raznih biljnih zajednica polu-prirodnih travnjaka koje su pre rezultat raznovrsnih zemljita i njihove dubine, nadmorske visine i geoloke podloge nego naina upravljanja. 4)Tradicionalne rase stoke (agro-bioloka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su arplaninska ovca, karakaanska ovca, bardoka, vlako-vitoroga ovca, bua, domai bivo, balkanski magarac, itd.5)Polunaturalni proizvoai su organizovani radi zajednike ispae, ali retko radi potrebe zajednikog nastupa na tritu, veinom koriste privatne livade za koenje i ispau, adravne panjake za letnju ispau; veoma mali broj velikih gazdinstava privatizovano kao to je kombinat na Vlasini sa hiljadama hektara panjaka, livada i obradivih povrina; gazdinstva srednjih veliina sa ugovorenom proizvodnjom, npr. za isporuku mleka preraivaima i jagnjadi klanicama.Sistemi ispae na umskim i movarnim panjacima1)Ekstenzivna upotreba zemljita/ekstenzivna proizvodnja koja se zasniva na poluprirodnoj vegetaciji koju stoka koristi tokom ispae u zimskim mesecima uz dodatak koncentrovane hrane kada su ivotinje nou smetene u zatvorenom prostoru kao i tokom vremenskih nepogoda; broj grla stoke po jedinici povrine varira, uglavnom nizak i nebrojiv; vetaka mineralna ubriva i biocidi se ne koriste.2)Prisustvo polu-prirodnih karakteristika (neobraen pokriva trave i korova u niim umskim slojevima, ipraje, poljske mee -ivice i ostaci useva se ne uklanjaju nakon etve.3)Mozaina upotreba zemljita koja se sastoji od movarnih uma, ponjevenih polja sa razliitim kulturama uglavnom penica, kukuruz i suncokret, polja mlade penice i lucerke u fazi zimskog odmora ili usporenog razvoja. 4) Tradicionalne rase stoke (agro-bioloka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su svinje mangulica, resavka, moravka, vlako-vitoroga ovca, cigaja ovca, podolsko govee, itd.5)Komercijalni proizvoai osrednjeg obima proizvodnje koji su uglavnom orijentisani na direktnu prodaju mesa preraivaima ili posrednicima, retko sami prodaju preraene proizvode.39Poglavlj e4Priblina rasprostranjenost poljoprivrednog sistema, njegova prostorna distribucija i geografska lokacijaTrendovi /Tendencije Povezani ivotinjski i biljni svet Jako rasprostranjen poljoprivredni sistem moe se nai na celokupnom prostoru planina u Srbiji; na proplancima u zoni uma planinskih podruja Centralne, Zapadne i June Srbije (planine Dinarskog luka kao to su Zlatibor, Golija, Zlatar i Valjevske planine, Kopaonik i ar planina), Jugoistone i June Srbije (Rodopske planine kao to su Dukat, i planine Vlasinskog podruja, Balkanske planine Suva i Stara planina, Karpatske Homoljske planine, Miro, itd.).Iseljavanje ruralnog stanovnita dovodi do opadanja broja domaih ivotinja, loe infrastrukture, nedostatka pastira i dobro obuenih pastirskih pasa, veliki gubitak ovaca zbog velikih predatora dovodi do naputanja ispae na panjacima na veim nadmorskim visinama. Takoe, dalja podela regiona uvoenjem granica sa susednim zemljama zaustavilo je poslednje prakse nomaenja stada ovaca, presecajui tradicionalne migracione pravce koji se proteu od juga do severa i od planinskih do nizijskih podruja Panonske nizije. Istovremeno, starako stanovnitvo u planinskim predelima vie nije u stanju da odrava vertikalne migracije na lokalnom-mikro nivou koje su nekada obezbeivale mogunosti za dugoronu ili stalnu odrivost sistema ispae/koenja koji se zasniva na polu-prirodnoj vegetaciji.Dugorono zapostavljanje poljoprivrednih strunih slubi i nauke u travnjatvu u marginalnim podrujima dovelo jedo nedostatka praenja novih trinih kretanja, uvoenja sertifkata i standarda koji mogu dati dodatnu vrednost proizvodima koji su rezultat tradicionalne poljoprivredne proizvodnje. Pojednostavljena ruralna ekonomija sa malom sposobnou menjanja u pravcu diverzifkacije radi obezbeenja odrivog kori