22. март 2018. год.

Aerodrom "Nikola Tesla" spreman dočekuje

"Vansi"

Predstavnici Vlade Srbije i francuska korporacija "Vansi erports" potpisaće danas ugovor o koncesiji na 25

godina za beogradski aerodrom "Nikola Tesla.

Početkom januara ove godine objavljeno je da je francuska kompanija dala najbolju ponudu za koncesiju

koja će biti sprovedena kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma i

obavljanje delatnosti operatera.

Aerodorom je spreman za novog koncesionara. Zna se da uplata u budžet Srbije iznosi 501 milion evra, što

će značajno povećati ovogodišnji BDP. Neposredne investicije koje će "Vansi" napraviti su oko 730 miliona

evra. Svake godine od šest do 16 miliona evra ići će u budžet Srbije na osnovu takse.

"Vansi" se obavezao da neće otpuštati radnike i da u naredne tri godine neće povećavati takse na aerodromu,

što znači da karte neće poskupeti.

Saša Vlaisavljević, v. d. direktora Aerodroma "Nikola Tesla", ističe da su iza aerodroma četiri rekordne

godine.

"Profit je 2016. godine iznosio 25,8 miliona evra, a 2017. profit je bio 27,6 miliona evra, što je povećanje od

sedam odsto. U dva meseca ove godine imali smo 631.000 putnika, što je povećanje od tri odsto. Raduje nas

i kargo povećanje od 21 odsto. Imamo letove za Teheran koje obavljaju dve iranske avio-kompanije. Od

tridesetak avio-kompanija, a naročito od 'Er Srbije' očekujemo mnogo lepih iznenađenja", rekao je

Vlaisavljević.

"Vansi" je najavio da će razvijati interkontinentalne letove. "'Nikola Tesla' je potpuno spreman, već letimo

za Kinu i Njujork. Mislimo da našem partneru 'Vansiju' ostavljamo aerodrom u odličnom stanju", rekao je

Vlaisavljević.

Najavio je da će danas posle podne oko 16 časova biti održan i koncert ozbiljne muzike na aerodromu u čast

"Vansija", na kojem će biti izvođena dela francuskih kompozitora.

Sa aerodroma će stizati samo dobre vesti i u budućnosti, zaključio je Vlaisavljević.

"Vansi" je jedan od najvećih aerodromskih operatera u Evropi. Godišnje usluži 132 miliona putnika na 200

aerodorma.

"Nikola Telsa" će biti centrala "Vansija" u jugoistočnoj Evropi sa kojeg će razvijati svoj međunarodni

saobraćaj, a naročito interkontinentalne letove.

Nelt kupio najveći deo Magnohroma

Fabrika elektrotermičkih proizvoda Magnohrom iz Kraljeva prodata je na javnom nadmetanju za 98 miliona

dinara kompaniji Nelt iz Dobanovca.

Druga celina, Fabrika SVO-TVO, prodata je kompaniji MALBEX WBI iz Beograda za 13,5 miliona dinara,

saopšteno je iz Centra za stečaj Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, a preneo je RTS.

U agenciji za licenciranje prodati su Magnohrom i Fabrika SVO-TVO, ali ne i poslovni kompleks Fabrike

vatrostalnih materijala FVM (krug fabrike sa 85 objekata), rudnici Šumadija, Magnezit i zemljište u svojini

stečajnog dužnika na području Kraljeva, Čačka, Čajetine i Gornjeg Milanovca, koje je procenjeno na oko

550 miliona dinara.

Stečaj nad ovim kraljevačkim preduzećem, koje se bavi proizvodnjom vatrostalnih proizvoda, otvoren je 16.

septembra 2016. godine, a jedan od razloga za otvaranje postupka bila je prezaduženost preduzeća.

Srbiji odobrena tri kredita vrednosti 225,7 miliona

evra

Svetska banka odobrila je Srbiji tri kredita ukupne vrednosti od 225,7 miliona evra koji su namenjeni

unapređenu upravljanja javnim rashodima, restrukturiranju javnih komunalnih preduzeća u oblasti

energetike i saobraćaja, i zaštiti zdravlja stanovnika.

Konkretna korist od prvog kredita od 160,6 miliona evra biće, kako je istaknuto, u tome što će zaposleni u

javnoj upravi u Srbiji dobijati istu platu za isti posao. EPS, Srbijagas i Železnica Srbije smanjiće troškove a

povećati prihode, dok će 70.000 domaćinstava dobiti podršku kroz program za korisnike koji nisu u

mogućnosti da plaćaju račune za električnu energiju.

"Kada je u pitanju upravljanje javnim rashodima, glavni problem s kojim se Srbija danas suočava jeste kako

unaprediti kvalitet javnih usluga a da se pri tome javna potrošnja drži pod kontrolom. Mere će između

ostalog uključivati promenu komplikovanog sistema plata u javnom sektoru i povećanje njihove

transparentnosti i ujednačenosti", ukazala je Svetska banka.

Dodaje se da će sadašnji sistem, koji reguliše 16 zakona, 18 osnovica za obračun i isplatu plata, te oko 600

koeficijenata, biti zamenjen jednostavnijim i koherentanijim sistemom koji će regulisati jedan zakon, 13

platnih grupa i devet platnih razreda.

Zajam Svetske banke za razvojnu politiku u oblasti javnih rashoda i javnih komunalnih preduzeća pomoći će

da EPS približi cene električne energije za garantovano snabdevanje tržišnim cenama, sa 64 odsto na kraju

2014. na 80 odsto na kraju 2018. godine, uz uslov analize finansijskog stanja preduzeća i adekvatnosti

sredstava neophodnih za investicije.

Očekuje se da će biti povećan ukupan broj korisnika programa zaštite energetski ugroženog potrošača sa

60.600 domaćinstava u 2014. (od čega su 27 odsto domaćinstva sa ženskom glavom porodice) na 70.000

domaćinstava u 2018. (od čega je 30 odsto domaćinstava sa ženskom glavom porodice).

Zajmom će biti podržana nastojanja u EPS-u da se postigne optimalan broj zaposlenih uz cilj da se poveća

nivo obučenosti zaposlenih.

U Srbijagasu projekat će podržati povećanje stope naplate računa sa 80 odsto koliko je iznosila 2015. na 87

odsto, zatim da Srbijagas u 2018. usvoji desetogodišnji plan za operatera transportnog sistema gasa, kao i

petogodišnji plan razvoja za operatera distributivnog sistema.

U sektoru saobraćaja pozajmica Svetske banke će pomoći da se smanji direktna budžetska podrška za

poslovanje železničkih preduzeća sa 13,5 milijardi dinara koliko je iznosila u 2015. na 11 milijardi u 2018,

kao i da se podigne produktivnost rada i unapredi iskorišćenost kapaciteta. Optimizacija broja zaposlenih

trebalo bi da dovede do smanjenja godišnje sume izdvajanja za plate zaposlenih u železnicama u 2018. za 25

odsto u odnosu na iznos u 2015. godini.

Drugi kredit Svetske banke od 40,1 milion evra omogućiće bolje funkcionisanje državnih finansijskih i

razvojno-finansijskih institucija, a najveći deo biće iskorišćen za bolje funkcionisanje Poštanske štedionice.

Od trećeg kredita, namenjenog zdravstu, u vrednosti od 25 miliona evra, u Vojvodini će biti instalirana dva

linearna akceleratora i uredjaj za kompjuterizovanu tomografiju, a u celoj Srbiji biće obezbedjen

standardizovan kvalitet u lečenju raka.

Opština Priboj za 130 bivših radnika FAP-a daje

45 miliona dinara subvencija

Bivšim radnicima FAP-ovih zavisnih preduzeća, kao i radnicima koji su bez socijalnog programa napustili

fabriku u decembru 2015. godine, u sredu (21. marta 2018. godine) podeljena su rešenja o subvencijama

lokalne samouprave, za započinjanje privrednih aktivnosti.

Kako se navodi na sajtu opštine Priboj, za taj program lokalna samouprava je obezbedila 45 miliona dinara.

Do kraja godine se planira i otkup deonica od radnika, koje su u procesu restrukturiranja firme dobili na

ime šest zaostalih plata u 2016. godini.

Predsednik Opštine Priboj Lazar Rvović, najavljujući i otkup akcija do kraja godine, pozvao je radnike da

dobijena sredstva pametno ulože i udruže sa subvencijama Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih

donatora.

Radnici koji nisu bili obuhvaćeni prošlogodišnjim Vladinim programom otpremnina iz FAP-a, dobili su

proseku od 250 do 300 hiljada dinara, koje će im, prema njihovim rečima, mnogo značiti za egzistenciju.

Većina se opredelila za uzgoj malina i pokretanje samostalnih radnji, dok su oni koji su dve do tri godine

pred dobijanjem penzije istakli, da će im ova sredstva ukombinovana sa prihodima sa NSZ do isteka roka

značiti sigurnu egzistenciju.

Predstavnici Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, dobitnicima subvencije su održali predavanje o

programima otpočinjanja sopstvenog biznisa na koje mogu aplicirati, udružujući tako dobijena sredstava

ovim programom za razvoj preduzetništva.

Javni dug Srbije pada velikom brzinom

Bonitetna kuća „Dan i Bredstrit” navodi da je naše zaduženje palo na 63,6 odsto BDP-a na kraju 2017. godine

Javni dug Srbije pada velikom brzinom, ocenila je globalna bonitetna kuća „Dan i Bredstrit” (DB) u

najnovijem „Izveštaju o međunarodnom riziku i efikasnosti plaćanja prema inostranstvu”.

Sa nivoa od 74,7 odsto BDP-a u 2015. godini, javni dug Srbije pao je na 63,6 procenata na kraju 2017.

godine, što je navelo rejting agenciju „Fič” da podigne kreditni rejting Srbije sa BB minus na BB, napominje

se u pomenutom izveštaju prema saopštenju kompanije „Bisnode”, ekskluzivnog zastupnika te bonitetne

kuće u Srbiji. „To je rezultat dva glavna faktora. Prvi je uspeh vladinih mera štednje, što je smanjilo

budžetski deficit sa 6,3 odsto BDP-a u 2014. godini na samo 0,2 odsto u 2016. i 2017. godini. Drugi faktor

je nedavno jačanje dinara, što je smanjilo dug u stranoj valuti

izraženo u dinarima. Oko 65 odsto ukupnog srpskog javnog

duga je u stranoj valuti. Padom duga i cene servisiranja duga,

smanjuje se i rizik finansijske krize u nekom budućem trenutku,

ocenjuje „Dan i Bredstrit”.

Po ovdašnjoj pravnoj regulativi Srbija je prezadužena zemlja.

Jer, po Zakonu o javnom dugu, sva državna zaduženja ne bi

smela da budu veća od 45 odsto BDP-a. Prema evropskoj

metodologiji, odnosno pravilima Mastrihta, prezaduženom se

smatra ona zemlja čiji je javni dug veći od 60 odsto BDP-a, ali to pravilo važi za mnogo razvijenije

ekonomije od naše. Definisani prag od 45 odsto Srbija je probila još krajem 2011. godine, što znači da je

naša država već šest godina u zakonskom prekršaju.

Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je početkom godine da će nivo javnog duga do

kraja 2018. godine pasti na 57 odsto BDP, što je ispod nivoa Mastrihta. Vučić je u pad javnog duga

uračunao i predviđeni rast BDP-a za ovu godinu od 3,5 odsto. Govoreći o dodeli koncesije za Aerodrom

„Nikola Tesla” on je rekao da ćemo nastaviti da vraćamo dugove i smanjujemo i nadalje javni dug.

S druge strane, Fiskalni savet, u dokumentu pripremljenom za ovogodišnji „Kopaonik biznis forum”, navodi

da javne finansije Srbije još uvek nisu „bezbedne”, jer je javni dug i dalje previsok, trenutno preko 60 odsto

BDP-a. Za zemlje poput Srbije, gornja granica održivog javnog duga je oko 50 odsto BDP-a, a sve preko

toga predstavlja zonu povećanog rizika. „Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju (koja će u dužem

roku nesumnjivo ponovo doći) dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede

do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana. Jednu ovakvu veliku krizu

Srbija je jedva izbegla pre samo nekoliko godina, i to umanjenjem penzija i plata u javnom sektoru, i sada je

potrebno sprečiti mogućnost njenog ponovnog pojavljivanja smanjenjem previsokog javnog duga. Da bi

javni dug pao ispod 50 odsto BDP-a, budžet mora da bude približno izbalansiran s deficitom do 0,5 odsto

BDP-a najmanje još pet godina”, navodi Fiskalni savet.

Inače, „Dan i Bredstit” i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim

rejtingom, u kojoj se nalaze i: Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija, Albanija i Rumunija. Bolji

rejting u regionu ima Slovenija, koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika, a niži ima Bosna i

Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika.

U EU krajem naredne decenije

Analitičari DB takođe ocenjuju da se perspektiva članstva Srbije u Evropskoj uniji popravlja. „Evropska

komisija je u decembru odlučila da otvori dva nova pregovaračka poglavlja i ponudila je Srbiji 2025. godinu

kao indikativni datum pristupanja EU kao priznanje političke posvećenosti članstvu u Evropskoj uniji i

napora sadašnje vlasti u pogledu reformi”, ukazuju oni.

Ova ponuda je, kako navode, suprotna ranijim izjavama predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera

koji je na neodređeno vreme uveo moratorijum na dalje proširenje EU.

U izveštaju se dodaje, da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naveo da je glavna politička prepreka za

integraciju Srbije u EU priznanje otcepljenja Kosova i da se „zahteva da Beograd ove godine to

neutralizuje”. „Iako je 2025. godina verovatno optimističan datum, Srbija bi u najboljem slučaju

potencijalno realno mogla da uđe u EU krajem naredne decenije, smatra bonitetna agencija D&B.

Dalje se dodaje da, s druge strane, nedavna anketa pokazuje da „samo 38 odsto Srba želi da država uđe u EU

pod bilo kojim uslovom, dok je prošlogodišnja anketa pokazala da bi samo 13 procenata bilo spremno da

žrtvuje Kosovo zbog članstva u EU”.

Smrt u prisustvu lekara

Iako je većina doktora nespremna da usliši želju neizlečivih pacijenata da im prekrati muke, odustajanje od lečenja ili

održavanja života na aparatima u Srbiji se već praktikuje kao pasivni oblik ovog prava

Pravo „na dobrovoljni i saglasni prekid života”, predloženo u novom Građanskom zakoniku, za sada nije

dobilo „zeleno svetlo”, tako da se još ne zna da li će, i kada, lekarima u Srbiji biti dopušteno da odgovore na

zahtev svojih najtežih pacijenata da im prekrate muke. U dosadašnjoj debati o eutanaziji stav Etičke

komisije Srpskog lekarskog društva je bio vrlo jasan – protiv „asistirane smrti”, dok su se na okruglim

stolovima, koje je inicirala Lekarska komora Srbije, čuli pomirljiviji i ne tako isključivi stavovi.

U raspravu su, pored lekara, uključeni pravnici, filozofi, psiholozi, sociolozi i teolozi pa i šira javnost.

Mnogi pitaju nije li licemerno govoriti o nepovredivosti života i zalagati se za njegovo produženje, a

istovremeno ne obezbediti socijalne, medicinske i sve druge uslove da se on kod najtežih bolesnika ne

pretvori u neizreciv bol i poniženje. Šta je razlog da se i u našoj zemlji ne ozakoni praksa koja već postoji

širom sveta?

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Vlada Srbije i francuska korporacija Vansi erport danas potpisuju ugovor za beogradski aerodrom

Da li će biti objavljen ugovor za koncesiju?

Glavni ekonomski događaj danas je potpisivanje ugovora između Vlade i francuske korporacije Vansi

erports o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“ koji bi Srbiji trebalo da donese ukupno 1,53 milijarde evra,

odnosno 501 milion kao naknadu za preuzimanje upravljanja i kroz obavezne investicije još 732 miliona.

Kako je saopšteno nakon odluke o izboru partnera, u januaru ove godine, „koncesija za finansiranje, razvoj

kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti

operatera daje se na rok od 25 godina“, a očekuje se da će godišnja taksa iznositi između pet i 16 miliona

evra. Inače, profit aerodroma 2012. bio je 130.000 evra, a u 2017. je ostvareno između 28 i 29 miliona evra.

U Vladi Srbije zadovoljni su izborom koncesionara, a premijerka Ana Brnabić je objavljujući odluku o

izboru najbolje ponude, rekla da je ceo posao urađen transparentno, uz ogroman profesionalni iskorak, što je

i pokazano time što su u nadmetanju učestvovale najbolje kompanije širom sveta.

Ekonomisti, međutim, ne dele optimizam vlasti niti veruju da će čitav proces zaista biti transparentan,

posebno ne ugovor koji se sklapa sa francuskom kompanijom. Milan Kovačević, konsultant za strane

investicije, ističe da je Vlada do sada, prilikom donošenja odluke o raspisivanju tendera za koncesionara, već

prekršila nekoliko zakona, pa će još jedno ignorisanje legislative biti lakše.

– Kao i četiri do pet miliona građana, i ja sam akcionar aerodroma pa bi, prema zakonu o javnim

akcionarskim društvima ključne odluke o statusu preduzeća trebalo da donosi skupština, jer je to

raspolaganje imovinom velike vrednosti. To bi podrazumevalo da se sačini i neki materijal iz koga bi bilo

vidljivo da je koncesija potrebna, pa bi od akcionara bila zatražena saglasnost za promenu po kojoj sve, od

imovine do zaposlenih, prelazi u ruke koncesionara. Ništa od toga nije učinjeno. Ja sam upozorio i

Skupštinu i Vladu na tu zakonsku obavezu, ali odgovor nisam dobio – ističe Kovačević.

On nije uveren ni da će se koncesijom ostvariti projektovani cilj razvoja aerodroma, jer kaže da je logičan

interes koncesionara sopstvena zarada, pa će se naročito u „drugom poluvremenu“ limitiranog posla truditi

da što više zadrže za sebe, da povrate uplaćeno i ostvare profit.

– Problem je što mi ne znamo ni kakve su dalje namere sa aerodromom, zašto mu je pridodato okolno

zemljište, šta će još pisati u ugovoru. Ne znamo ni kakve su povlastice date Er Srbiji i zašto je država bez

saglasnosti akcionara, omogućila da ta firma kvari poslovni rezultat aerodroma u korist Etihada.

Nepoznanica je i kako će biti raspoređen novac od koncesije. Da li će on biti podeljen akcionarima ili

investiran. Ako se uloži u nešto što daje manji prinos od profita koji je aerodrom do sada uplaćivao u budžet,

onda je posao štetan. Sve te odgovore tražio sam od Vlade, ali ih nije bilo – ističe Kovačević.

Cilj je centrala za region

Tender za izbor koncesionara raspisan je u februaru prošle godine, a početkom januara ove objavljeno je da

je najbolju ponudu dala Vansi erport osnovana 1996. godine kao ćerka firma Vansi koji upravlja sa 35

aerodroma u svetu, a godišnje opslužuje 132 miliona putnika i više od 200 aviokompanije. Vrednost

poslovanja Vansija 2016. bila je veća od milijardu evra. Glavni izvršni direktor te korporacije i predsednik

Vansi erportsa, Nikolas Notebert izjavio je da će beogradski aerodrom biti sedište za centralnu i istočnu

Evropu gde do sada nisu poslovali. Kompanija je ranije saopštila da je njen cilj poboljšanje uslova rada

beogradskog aerodroma, kako bi se omogućilo Er Srbiji da ponudi nove letove na dužim rutama.

Formiran Odbor za pritužbe Kodeksa odgovornih komercijalnih komunikacija

Srpski pivari: Korak dalje u samoregulativi

Udruženje pivara Srbije formiralo je Odbor za pritužbe za slučajeve povrede Kodeksa odgovornih

komercijalnih komunikacija.

Cilj formiranja Odbora je da se obezbedi mehanizam

za samoregulisanje komercijalnih aktivnosti članica

Udruženja pivara Srbije. Odbor za pritužbe se sastoji

od tri člana, Olivere Kovačević, novinarke i urednice

RTS-a, Vladimira Čeha, osnivača Instituta za istoriju

oglašavanja i Aleksandra Kovačevića, advokata iz

kancelarije Kovačević Kolešan, navodi se u

saopštenju.

“Pivo je omiljeno piće koje se vekovima proizvodi i ono je sastavni deo društva i kultura svugde. Činjenica

da pivo sadrži alkohol naglašava potrebu za posebnom društvenom odgovornošću prilikom naših

komercijalnih komunikacija. Zbog toga su članice Udruženja pivara Srbije koje konstantno rade na

unapređenju održivog poslovanja, utvrdile Kodeks, a danas sa radom počinje i Odbor za pritužbe, kojim

želimo da uspostavimo mehanizme za njegovu primenu“, rekla je Rebeka Božović, izvršna menadžerka

Udruženja pivara Srbije.

Odbor obezbeđuje da se pritužbe na oglasne poruke od strane potrošača, konkurenata i drugih

zainteresovanih lica rešavaju na nepristrasan i pravičan način i u skladu sa odredbama Kodeksa. Pritužbe se

šalju poštom ili se lično predaju na adresu sedišta Udruženja, Deligradska 18, Beograd, sa naznakom da su

upućene Odboru za pritužbe.

Gde nema nade u budućnost, deca se ne rađaju

LJudi su ovde izgubili nadu. Kada izgubite nadu i veru u budućnost, tu nema dece, jer niko ne želi da

unesrećuje potomstvo.

Nema te finansijske pomoći koja će podstaći rađanje, ako se uslovi za život ne budu bar malo poboljšali –

kaže za Danas psiholog Žarko Trebješanin, komentarišući nove mere populacione politike koje je najavio

predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Trebješanin smatra da je dobro što je uočeno da je problem nataliteta

ozbiljan, jer upozorava da u Srbiji nešto duboko nije u redu.

– Pozdravljam što se predsednik bavi time, trebalo bi i Vlada, ali čini mi se de ne shvataju dovoljno taj

signal. Finansijskim merama se taj problem ne rešava. LJudi ne žele da imaju decu, ili imaju jedno, što je

ozbiljan znak da su ljudi izgubili nadu, da ne veruju u budućnost svoje zemlje, kao u dobro mesto za njihovu

decu. Sasvim je prirodno i normalno da ljudi žele da

imaju decu, ako su uslovi iole pristojni. Ali ako vi

treba da imate dete, a ne znate šta će sutra sa njim

biti, da li ćete moći da ga prehranite, školujete, da li

će imati bilo kakav posao ili će morati da idu iz

zemlje, onda ne postoji želja za rađanjem na tako

lošem mestu – upozorava Trebješanin. On dodaje da

je mnogo bitnije da se u Srbiji izmeni društvena i

ekonomska klima, da ljudi osete da je ovo mesto

gde može da se pristojno živi, te bi onda i natalitet

prirodno rastao, bez nekakvih posebnih mera.

Na pitanje da li je nešto pogrešno u populacionim merama koje je najavio predsednik Vučić, urednica

portala Bebac Jasmina Mihnjak jasno je poručila „sve je pogrešno“.

– Prvo, pogrešan je momenat, jer je priča o natalitetu dovedena u kontekst sa Kosovom. Tema nataliteta

zaslužuje posebnu priču, mnogo ozbiljnije obraćanje i mnogo ozbiljnije sagledavanje celokupne slike.

Novčani iznos roditeljskog dodatka nije jedina mera niti treba da bude jedina mera za podsticanje nataliteta

– ističe Mihnjak za Danas. Ona dodaje da je na portalu Bebac, ali i na drugim društvenim mrežama, uočljivo

da roditelji čak i ne veruju u navedene iznose „jer su se oni u dosadašnjim najavama 1.000 puta menjali“.

Prema njenim rečima, ne zna se ni kada bi te mere stupile na snagu, kao što se ne zna da li će biti povraćaja

PDV-a ili neće. U vezi sa populacionom politikom, najvažnije je, ističe, da vlast shvati da se roditelji

suočavaju sa mnogo problema.

– Država ne treba da plaća žene da rađaju, već treba toj deci da omogući dostojanstven život. To znači da

svako dete treba da ima mesto u vrtiću, da svaka žena treba da ima posao, da svaka trudnica bude zaposlena,

da kad se vrati sa porodiljskog ne dobije otkaz, da mora na vreme da dobije svoju platu na trudničkom ili

porodiljskom… U Srbiji sve to nije tako. Trudnicama i po tri meseca kasne plate i time se u državi niko ne

bavi – naglašava Mihnjak. Prema njenim rečima, u aktuelnim društvenim okolnostima, u najmanju ruku je

sramotno da se priča o nekim novčanim naknadama koje podstiču žene da rode dete.

„To je još jedna stvar koja je razljutila roditelje i izazvala ogorčenje“, napominje naša sagovornica.

Udruženje Roditelj pozdravlja predstavljene mere, ali isto tako smatra i da novčana izdvajanja iz budžeta

nisu presudna u populacionoj politici.

– Roditelji i budući roditelji pre svega žele da osete ekonomsku stabilnost, a to podrazumeva još mnogo

koraka koje treba napraviti. Povećanje zaposlenosti kao i ravnopravan položaj žena u radnom odnosu samo

su jedan od njih. I dalje imamo problem otpuštanja žena nakon porodiljskog, nezapošljavanja žena koje nisu

rađale ili imaju malu decu zbog straha poslodavaca od čestog odsustva sa posla. Usklađivanje rada i

roditeljstva još nije razvijeno u praksi na pravi način i ostalo je još mnogo da se radi na tome. Nedopustivo

je da se žene zapošljavaju po nepovoljnijim uslovima u odnosu na muškarce, samo da bi poslodavac izbegao

svoje obaveze prema njoj, kao trudnici i porodilji – kaže za Danas članica Upravnog odbora Udruženja

Roditelj Dragana Soćanin. Ona dodaje da treba obezbediti mesta u vrtićima za svu decu, dovoljan broj

pedijatara u domovima zdravlja, različite usluge u zajednici koje bi olakšale život porodicama sa decom,

naročito onima sa više dece, na svakodnevnom nivou, i još mnogo toga.

– Na kraju, obećanja na desetogodišnje obaveze prema porodicama sa troje i četvoro dece, u ovom trenutku

izgledaju pomalo nestvarno, jer smo svi svesni da se odluke o ukidanju istih nakon nekoliko godina, mogu

doneti podjednako lako kao i odluke o uvođenju – zaključuje Soćanin.

Civilno društvo osudilo izjavu Vučića o natalitetu

Beograd – Najoštrije osuđujemo izjavu predsednika Srbije u kojoj je „zamolio“ žene da razumeju potrebu

Srbije i rađaju više dece, jer bez veće stope nataliteta, kako je rekao, ne možemo da opstanemo kao Srbija,

ističe se u jučerašnjem saopštenju nekoliko nevladinih organizacija. Kako se dodaje, ta izjava je

ponižavajuća i degradira žene, jer ih svodi na mašine za rađanje radi reprodukcije nacije i jeftine radne

snage. „Mere štednje koje Vlada Srbije sprovodi najviše pogađaju žene jer su u vremenima krize prve koje

dobijaju otkaze, a njihova primena smanjuje i broj radnih mesta. Mi smatramo da se odluka o rađanju tiče

isključivo žena, a ne države ili crkve“, naglašava se u saopštenju.

MIŠKOVIĆ PREUZIMA SAVA CENTAR "Delta"

se jedina javila na tender, ali će morati da ispuni

NEKOLIKO USLOVA

Kompanija “Delta holding” je, kako saznaje “Blic”, jedina poslala ponudu za učešće u javno-privatnom

partnerstvu za rekonstrukciju i upravljanje Sava centrom.

Podsetimo, na prvi propali tender koji je raspisan još 2016. godine, javili su se na jednoj strani “Delta

holding”, a na drugoj konzorcijum koji su

činili Aerodrom “Nikola Tesla”,

“Energoprojekt” i Beogradski sajam.

Međutim, u drugom krugu nije stigla nijedna

obavezujuća ponuda, pa je kompletan posao

propao.

Ovoga puta, po svemu sudeći, u igri je ostala

samo “Delta” Miroslava Miškovića koja nije

krila da je zainteresovana da vrati stari sjaj

Sava centru i pasaralom ga spoji sa budućim

hotelom “Interkontinental”. Pored “Kraun

plaze” koji već imaju u blizini.

Kako stoji u tenderskoj dokumentaciji, Grad

Beograd bi u ovo partnerstvo uložio nepokretnosti, sam objekat Sava centra i zemljište na kojem se nalazi, a

privatni partner novac. I to minimum 12,5 miliona evra, dok je na prvom neuspelom tenderu ta suma

iznosila 15 miliona. Partner bi bio zadužen i za izbor profesionalnog menadžmenta koji bi upravljao

kongresnim centrom, te bi dobio 49 odsto akcija, dok bi većinski vlasnik ostao Grad Beograd.

Naravno, ostaje pitanje da li će komisija koja bude razmatrala ponudu “Delta holdinga” istu i prihvatiti ili će

je iz nekog razloga odbiti. Ukoliko bude ocenjena kao zadovoljavajuća, “Delta” će imati nekoliko meseci

roka da u drugoj fazi tendera osim konkretne finansijske ponude predstavi i biznis plan na 10 godina, kao i

plan kompletne rekonstrukcije objekta.

POTREBNO JE MNOGO NOVCA

Iako u dokumentaciji stoji da ulaganja u Sava centar ne mogu biti ispod 12,5 miliona evra, a “Delta” je u

nekoliko navrata, najavljivala čak i duplo veću sumu, nije mali broj onih koji smatraju da bi i to bilo

nedovoljno za kompletno sređivanje i modernizaciju ovog objekta.

PROBLEM I VELIKI DUGOVI

Veliki problem za Sava centar, pored velike sume novca neophodne za rekonstrukciju, predstavljaju i

dugovi. Krajem prošle godine otpisane su im stotine miliona dinara duga kod javnih preduzeća, ali prema

poslednjim podacima na ime poreza duguju više od 550 miliona!

Država će poreski da stimuliše korišćenje

ĆIRILICE, umesto da oporezuje ŠUND i

CRKVENU IMOVINU

Ma ni trideset izdanja "Blica" ne bi bilo dovoljno da se pobroji šta je ono što bi trebalo da se poreski

stimuliše, pre nego veće korišćenje ćirilice, slikovito ukazuje ekonomista prof. dr Ljubomir Madžar.

Ministar kulture i informisanja Vladimir Vukomanović

najavio odbranu ćiriličnog pisma, kako je rekao,

mikrostimulativnim poreskim olakšicama na lokalu za

vlasnike firmi, ali i u izdavaštvu, kod bodovanja za otkup

knjiga.

Podsticaji će biti i za medije, naročito sa nacionalnom

frekvencijom, da titlovi filmova i najveći deo pisanog

segmenta budu na ćirilici.

Utisak naših ekonomista, međutim, jeste da je puno toga

potrebnije poreski stimulisati od upotrebe ćiriličnog pisma.

Da se pravičnije oporezuju bogati

Ekonomista Milan Kovačević, podseća da i po Ustavu onaj ko ima više trebalo bi da da više za poreze i

obrnuto - ko ima manje - manje, a da su poreske stimulacije za upotrebu ćirilice, zapravo populistički potez.

- Postoji, naravno, mnogo toga što bi država trebalo da učini i što je urgentnije. Za početak da sredimo

poreski sistem i da izgrađujemo pravni i društveni sistem - kaže Milan Kovačević.

Prema njegovim rečima, čitav poreski sistem je u neredu.

- Plaća se porez na prihod, a godišnji porez na dohodak je uranilovka, jer osim godišnjeg dohotka, merilo

bogatsva nije kapital kojim neko raspolaže. Ovde su ljudi najbogatiji od kapitala, a ne od zarade, zato i

mislim da bi to trebalo da se menja - ukazuje Milan Kovačević.

Mere za siromašne građane

Naš sagovornik ističe i da se, na žalost, zaboravlja na socijalni aspekt države.

- Iz godine u godinu raste broj siromašnih građana. E njima treba pomoći - ističe Kovačević.

Oporezovati šund

Da svaka sfera bukvalno vapi za podsticajima, mišljenje je i ekonomiste Saše Đogovića.

Tako u sferi kulture ukazuje bi trebalo da se oporezuje šund sadržaj rijatili programa, a da se taj novac onda

utroši za finansiranje društveno angažovanih predstava koje će dati kritični osvrt na društvo u kome živimo.

Novac za ustanove kulture

- Deo novca trebalo di da se usmeri na filmske centre Srbije, ustanove kulture. Država bi morala da razmisli

kako da stimuliše firme da što više sponzorišu određene kulturne manifestacije, da imaju olakšice - kaže

Đogović.

Oporezivanje imovine verskih zajednica

Naš sagovornik ukazuje da bi trebalo ozbiljno i da se razmisli o uvođenju poreza na imovinu za verske

zajednice.

To su suštinske stimulacije jer bi se budžet više punio - ističe Đogović i dodaje da osim toga, trebalo bi da

prestane sa praksom oporezivanja humanitarne pomoći.

Toliko toga bi trebalo da bude prioritet.

- Za ćirilično pismo to ne bi trebalo da bude slučaj, većina problema najbolje reši sam život i građanima bi

trebalo prepustiti koje pismo će da koriste - zaključuje prof. dr Ljubomir Madžar.

Postaju najveći u Srbiji - nova fabrika i posao za

4.000 FOTO

Prokuplje/Kraljevo -- Nemačka kompanija Leoni otvoriće krajem godine u Kraljevu četvrtu fabriku u Srbiji,

u kojoj planira da zaposli više od 4.000 ljudi do 2021. godine.

To će biti prva novootvorena fabrika u Kraljevu posle 30 godina.

Leoni će sa četvrtom fabrikom u Srbiji imati ukupno oko 12.000 zaposlenih i postaće najveći strani

investitor u našoj zemlji.

Zamenica generalnog direktora kompanije Leoni u Srbiji Aleksandra Pešić kazala je za Tanjug da je

kompanija Leoni odlučila da četvrta lokacija bude u Kraljevu, te da se pregovara sa Vladom Srbije i sa

predstavnicima lokalne samouprave u Kraljevu.

"U pitanju je fabrika koja će imati oko 60.000 metara kvadratnih i koja će po veličini biti najveća od sve

četiri lokacije u Srbiji", navela je Pešićeva.

Dodala je da je kompanija Leoni već sada počela

sa selekcijom rukovodećeg kadra, koji bi trebalo

da do kraja godine bude uposlen i koji će činiti

upravljačku strukturu, koja će biti odgovorna za

podizanje novog pogona u Kraljevu.

"Do kraja ove godine planira se sa izgradnjom

prvih 6.000 do 8.000 metara kvadratnih, koji su

neophodni za pokretanje prototip faze, koja bi

prema projektu trebalo da bude realizovana u

prvom kvartalu 2019. godine. Konačni završetak

svih 60.000 metara kvadratnih se očekuje krajem

sledeće ili početkom 2020. godine, a pun kapacitet

od preko 4.000 radnika se očekuje 2021. godine",

ispričala je.

Navodeći da kada je kompanija Leoni odlučila 2009. godine da osnuje svoj prvi pogon u Srbiji, u Prokuplju,

stopa nezaposlenosti u tom gradu bila je gotovo 50 odsto, Pešićeva je kazala da danas, nakon osam i po

godina postojanja, u tom gradu, stopa nezaposlenosti iznosi 24 odsto.

"U Kraljevu imamo situaciju da je zvanična stopa nezaposlenosti 36 odsto i sigurni smo da ćemo nakon

zapošljavanja više od 4.000 radnika smanjiti tu nezaposlenost i na neki način pomoći tom regionu", dodala

je.

Prema njenim rečima, kompanija Leoni je u mestima u kojima trenutno posluju njihove fabrike, Prokuplje,

Malošište u opštini Doljevac i Niš, ostvarila veliki uticaj na razvoj lokalne zajednice.

Navodeći da je "uticaj kompanije Leoni merljiv i nemerljiv", kazala je da se merljiv uticaj ogleda kroz

plaćanje poreza i doprinosa za plate zaposlenih, dok se nemerljiv uticaj ogleda kroz veliki broj novorođene

dece.

"Sa ponosom uvek ističemo činjenicu da u svakom trenutku imamo oko 200 žena koje su na porodiljskom

bolovanju. Veoma veliki uticaj i značaj kompanije Leoni se ogleda i kroz činjenicu da po prvi put imamo

određeni paradoks, a to je da je razvoj industrije uticao na razvoj poljoprivrede", dodala je.

Objasnila je da su 2009. godine, kada je kompanija Leoni došla u Prokuplje, meštani imali mala

poljoprivredna gazdinstva, koja nisu imala potrebnu mehanizaciju, te da su zahvaljujući stalnom poslu u toj

kompaniji, uspeli sebi da priušte određenu mehanizaciju koju tada nisu imali i na taj način uvećaju svoje

zasade, a samim tim i prinose.

Istakla je da se uticaj te kompanije ogleda i kroz ulaganje u razvoj mladih, počevsi od velikog broj programa

za pružanje znanja, kako teorijskog, tako i praktičnog, srednjoškolcima i studentima kroz davanje stipendija

i programe stručnih praksa u svojim pogonima.

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić rekao je da se nakon razgovora predstavnika kompanije Leoni i

predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u Kraljevu sa predstavnicima kompanije razgovaralo o dinamici

promene urbanističkih planova i drugim uslovima koje je neophodno ispuniti kako bi ta kompanija izgradila

prvu fabriku u Kraljevu nakon 30 godina.

"Kako bismo u potpunosti ispoštovali dogovorene rokove mi smo završili sednicu Komisije za planove,

nakon čega smo odmah pripremili svu dokumentaciju koja je neophodna za stavljanje na dnevni red ove

tačke za Gradsko veće", kazao je Terzić.

Dodao je da su se nakon sednice Gradskog veća odbornici Skupštine grada Kraljeva pozitivno izjasnili o

predlogu za izmenu plana detaljne regulacije zemljišta Poljoprivredne škole na Ratarskom imanju.

Prema njegovim rečima, Poljoprivredno-hemijska škola dobiće zemljište na nekoj drugoj lokaciji, kako bi na

taj način ispunila sve normative koji su neophodni za akreditaciju određenih zanimanja.

Objasnio je da je izmena plana detaljne regulacije predvidela da na mestima gde je do sada bilo predvidjeno

porodično stanovanje sada bude proizvodnja, odnosno da se fabrici Leoni omogući da na površini od 13,5

hektara izgradi novi proizvodni pogon.

"Nadam se da će fabrika Leoni napraviti veliku fabriku u Kraljevu koja će zaposliti Kraljevčane, a danas je u

Kraljevu nezaposleno gotovo 11.000 ljudi. Otvaranje fabrike Leoni u Kraljevu znači život za sve ljude koji

čekaju posao u ovom gradu", kazao je.

Dodao je da će ovo značiti posebno za mlade ljude, koji do sada nisu oformili porodice.

"Sada kada budu zaposleni i kada budu imali plate, imaće mogućnost da se venčavaju, dobijaju decu, a i

neki Kraljevčani, koji su živeli van Kraljeva ili žive i dalje, vratiće se u ovaj grad, a dolaziće i mladi ljudi sa

strane", kazao je Terzić.

Dodao je da očekuje da će se Kraljevo na ovaj način razvijati, te da će svi stanovnici Kraljeva osetiti

boljitak, jer će više novca biti i u prodavnicama, mesarama, pekarama... kao i da će se čitava prateća

industrija razvijati.

Kompanija Leoni je globalni proizvođač žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema i sličnih

komponenti za automobilsku i druge povezane industrije.

Leoni ima 86.000 zaposlenih u 93 fabrike u 31 zemlji sveta, a u Srbiji posluje od 2009. godine i trenutno u

tri fabrike zapošljava oko 5.800 radnika.

Vrednost dosadašnjih investicija kompanije Leoni u Srbiji iznosi 75 miliona evra, a u tri već otvorene

fabrike proizvode se kablovski setovi za vodeće svetske premium brendove automobila.

U 2017. godini, kompanija Leoni Srbija je ostvarila izvoz u vrednosti od 145.000.000 evra i nalazi se na listi

10 najvećih izvoznika u Srbiji za proteklu godinu.

Agrokor i Sberbanka radiće na nagodbi

Poverenik za Agrokor Fabris Peruško i predstavnik Sberbanka Sergei Volk dali su juče izjavu za medije oko

najavljivanog mogućeg povratka ruskog Sberbanka u proces pregovora oko nagodbe i odustajanja od

međunarodnih tužbi.

“Pozvali smo vas kako bismo vam rekli da su Agrokor i Sberbank postigli dogovor o zajedničkom radu na

nagodbi”, rekao je poverenik za Agrokor Fabris Peruško.

“Sberbank potvrđuje da su banka i Agrokor dogovorili određene korake u pogledu rešavanja problema.

Sberbank se sada vraća za sto kako bi se postigla nagodba”, rekao je predstavnik Sberbanka Sergei Volk,

prenosi Seebiz.

Peruško je kazao kako će Agrokor priznati potraživanja Sberbanke, a ruska banka zauzvrat povlači svoje

tužbe.

Vanredni poverenik otkrio je da će okvir nagodbe biti gotov do 10. aprila.

Posao dobija 100 inspektora

MINISTARSTVO poljoprivrede zatražiće od Vlade Srbije da im odobri zapošljavanje 100 inspektora širom

Srbije jer se zbog zabrane zapošljavanja prirodnim odlivom javio problem starosne strukture u ovim

službama. Ministar Branislav Nedimović izjavio je na sastanku u Nišavskom upravnom okrugu da je

prosečna starost inspektora 59 godina.

- Svesni smo da postoji ovaj problem jer je dosta

inspektora u prethodnom periodu otišlo u

penziju a nije bilo novih zapošljavanja. Tako da

smo došli do neslavne starosne strukture jer se

nije isplatilo usavršavati kadrove koji takođe za

nekoliko godina idu u penziju. Zaposlićemo

poljoprivredne, veterinarske i fitosanitarne

inspektore.

On je takođe najavio da će se narednih dana

raspisati treći od ukupno osam poziva, za dodelu

bespovratnih sredstava iz IPARD programa. Predviđeno je u 2018. EU u ovaj program uloži 175 miliona

evra a još 75 će dati država.

- Dosad su bila dva poziva za nabavku mehanizacije i prijavilo se 478 poljoprivrednika, tako da

interesovanje postoji jer se dugo čekalo na ovaj program - kazao je Nedimović, koji je posetio i imanje

mladog poljoprivrednika Milana Stamenkovića iz Merošine koji obrađuje 56 hektara zemlje. On je uz

pomoć subvencija za mlade nabavio 40 krava i podigao sedam hektara voćnjaka.

Тражи се чаробни штапић за

„Петрохемију” и „Азотару”

Решење за РТБ „Бор” је, изгледа, на видику тако да ће један од

најозбиљнијих проблема српске економије бити збринут, а велико

је питање шта ће бити с хемијским комплексом.

За три велике војвођанске компаније још нема ни расплета ни

заинтересованих озбиљних инвеститора.

Марта прошле године Министарство привреде објавило је јавне

позиве за прикупљање писама о заинтересованости за учестовање

у приватизацији три фабрике петрохемијског комплекса:

Метанолско-сирћетног комплекса из Кикинде и панчевачких

постројења „Азотара” и „Петрохемија”. Јавни позив био је отворен до 3. маја прошле године, а

заинтересовани је у писму требало да предложе план инвестиција и производње и модел

приватизације.

3.000 радника у три фабрике хемијског комплекса

У протеклој години, само је за Метанолско-сирћетни комплекс, у децембра, расписан јавни тендер за

приватизацију јер су пре тога два инвеститора исказала интересовање за ту кикиндску компанију која

на светско тржиште извози 95 одсто метанола, а од произведене сирћетне киселине 98 роцената иде

углавном на тржиште ЕУ. Рок за подношење пријава био је 9. фебруар ове године, а почетна цена за

продају 100 одсто капитала тог предузећа била је 38,5 милиона евра. МСК ради од 1987. године, а

данас запошљава 530 радника. Међутим, показало се да, и поред силних најава потенцијалних

инвеститора, заправо купаца за МСК нема. Премијерка Ана Брнабић објаснила је да ће у наредних

неколико месеци бити нађено другачије, али адекватно, решење за Метанолско-сирћетни комплекс

јер се показало да је приватизација преко јавног тендера немогућа.

100 фирми остало за приватизацију

– Решење се очекује у наредних неколико месеци, када се утврди шта се десило с претходним

покушајем приватизације – објаснила је премијерка Ана Брнабић. – Ако је немогућа приватизација,

видећемо како да даље реструктурирамо то предузеће да бисмо га некако спремили за макар и

делимичну приватизацију.

Иначе, компанија „Кроноспан Цхемицал Холдингс” Лтд с Кипра једина је у законском року откупила

и преузела документацију за куповину МСК-а, али се касније није јавила.

За панчевачку „Азотару” и „Петрохемију”, осим позива за писма о заинтересованости, јавни позив за

приватизацију још није расписан. Пред крај прошле године најављено је да ће у марту ове бити

расписани јавни позиви. Тим пре што данас „Петрохемија” позитивно послује по Унапред

припремљеном плану реорганизације, што гарантује њен опоравак, који је постигнут, између

осталог, и тим што су јој стара дуговања делом отписана, а већим делом су их повериоци

конвертовали у власнички капитал. За разлику од ње, „Азотара” је бележила губитке и економисти

тврде да послује неодрживо, што доводи до честих прекида производње. Као потенцијални

инвеститори у петрохемијски комплекс у Србији протекле године помињани су Кинези, Руси,

Казахстанци...

За инвестиције пара немамо

Фискални савет Србије упозорио је на то да јавна предузећа, попут РТБ-а „Бор” и „Петрохемије”,

тренутно не праве губитке због повољних међународних тржишних околности, али и њима су за

будуће одрживо пословање и повећање укупног привредног раста Србије, неопходне огромне

инвестиције. За те инвестиције нити та предузећа имају новца, нити држава, због чега је потребно да

нађу партнера који то може, односно да треба да се приватизују у овој години.

Прави модел приватизације та три велика јавна предузећа очигледно се још увек тражи. Но, они нису

једини чија судбина што пре мора бити решена да се не би нарушила финансијска стабилност

државе. Недавно је државни секетар Министарства привреде Милун Тривунац подсетио на то да

држава треба да приватизује још око 100 предузећа, додајући да приватизација преосталих компанија

није орочена. Он очекује да ће до краја године бити приватизован РТБ „Бор”, и то успешно, као

„Железара Смедерево”, која сада послује позитивно.

Међутим, о хемијском комплексу који чека на приватизацију није говорио нити ју је најављивао за

ову годину.

Да ипак све три компаније, које тренутно запошљавају око 3.000 радника, треба током године да

нађу стратешког партнера и да престану да буду „омча” око врата државе, недавно је упозорио и

Фискални савет Србије.

Šta čeka radnike i korisnike Telenora?

Potpredsednik vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić je izjavio da ne očekujem drastične promene kada je

reč o zaposlenima u Telenoru.

"Ne verujem da će tu biti bilo kakvih otpuštanja, ali sam siguran da će biti novih investicija", rekao je Ljajić

novinarima.

Ljajić je rekao i da je prodaja Telenora signal za strane investitore, kao i da će PPF obezbediti nove

investicije.

Ministar je kazao da će, po ugovoru, u naredna 33 meseca sve poslovati pod firmom Telenora, a "nakon toga

će biti promenjen brend i dobiće firma novog vlasnika, pa samim tim i kompaniju pod kojom će poslovati u

Srbiji".

"U međuvremenu se ne očekuju nikakve značajnije promene sa stanovišta korisnika", rekao je Ljajić.

Telenor grupa je potpisala ugovor o prodaji poslovanja u regionu centralne i istočne Evrope PPF grupi za 2,8

milijardi evra, uključujući i poslovanje u Srbiji.

"Transakcija uključuje mobilne operacije u Mađarskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji i provajdera tehničkih

usluga Telenor Common Operation (TnCo), koji su svi u potpunosti u vlasništvu Telenor grupe", saopšteno

je danas iz norveške telekomunikacione kompanije.