Број 11 Абердар јануар 2015.

................................................................................................................. уређују чланови Новинарске секције ОШ „Ђура Јакшић“ у Равнима

.................................................................................................................

КРАЈПУТАШИ У ДРЕЖНИКУ

У овим годинама, када цео свет обележава век од трајања Првог светског

рата, постоји нека основна људска потреба да се из заборава извуку

личности из нашег краја које су учествовале у том страшном историјском

догађају и дале допринос ослобођењу и уједињењу. У селу Дрежнику још

увек има споменика-крајпуташа који су посвећени обичним ратницима чији

су посмртни остаци остали далеко од својих кућа, негде у Македонији,

Албанији, Грчкој... Те крајпуташе су подизале породице и родбина

погинулих у жељи да се млађе генерације које долазе сећају њиховог

страдања.

Недалеко од школе, када се пролази кроз Милутиновиће, налазе се три

споменика овакве врсте. Иако је натпис оштећен зубом времена, на једном

смо прочитали: ''Вечити белег хероја Љубомира Милутиновића, војника

пешака 1.поз, осветника Косова, Сливнице и Херцег Босне који јуначки паде

близу хладне Дрине између Лознице и М.Зворника бранећи земљу од

Аустри...(нечитко) у својој 29 г. живота. Спомен овај пред својом кућом

подигоше жена Милева, брат Недељко и деца Радивоје и Милица''. На

другом пише:''Завиша Цвијовић из Дрежника, жандар коије учестово у оба

рата турски и бугарски.Умро у Штипу (нечитко) децебра 1914. у својиг 25

год живота свог. Овај спомен подигоше му браћа Новица, Микаило и

(нечитко)''. На трећем, на жалост, нисмо прочитали ништа јер је оборен на

земљу и препуштен ливадском корову. Зато позивамо све људе добре воље

да утичу да се споменик уреди на примеран начин, поготово због јубилеја

који ће се тако често помињати ових година.

ЗАНИМЉИВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У 2014.

25.фебруара 2014. у учионици шестог разреда у Дрежнику одржано је

Средњовековно поподне, догађај у славу Светог Симеона Мироточивог, а у

организацији полазника изборног предмета Свакодневни живот у

прошлости. Циљ манифестације је неговање успомене на средњи век и

оживљавање делића те епохе. Програм је обухватао: повесно слово о

Стефану Немањи, пројекцију филма ''Ајванхо'' (прича о витезовима из

12.века), весеље уз трубадурску музику средњовековне Србије, Дубровачке

Републике, градова ране Ренесансе и западне Европе. Уз све то време, на

располагању је била и средњовековна трпеза по рецептима из доба

Немањића коју су код својих кућа припремили ђаци. Учионица је била

украшена грбовима српске властеле, под светлом свећа, те се на један

занимљив начин осетило доба витезова, трубадура и пажева.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

7.априла 2014. на ливади испод школе

названој ''Мали Газиместан'' одржане

су Игре старог сокака у организацији

нашег листа. Циљ игара је да кроз

такмичења у старим варошким играма,

ђаци осете дух детињства 20.века.

Организоване су следеће такмичарске

дисциплине: кликери, крајцарица,

тапкање сличица (пола-цело) и фудбал

лоптом крпењачом. Ђаци су се

одлично забављали јер су за многе од

тих игара чули искључиво од родитеља, а сада први пут учествују у њима.

За игру са крпењачом формиране су екипе: Бели Орлови, ПСВ (Поље,

Скржути, Вранићи), ОФК и Приштавица. Након драматичне борбе, пуне

преокрета, тријумфовала је екипа Приштавице.

У суботу, 31.маја 2014 у ресторану ''Пистолато'' (Багрем) одржан је пети

сусрет равањских матураната тј.обележавање шездесет година од свршетка

мале матуре генерације из 1954.године. Њима су се прикључили и

матуранти из 1955, 1956 и 1957.године. Том приликом одржана је и

промоција монографије СВЕТЛОСТ РАВНИ И ОКОЛИНЕ која представља

не само запис о људима из тих генерација, него и сведочанство о највећим

знаменитостима Равни, Дрежника, Никојевића, Скржути и Врана.

сусрет старих школских другова

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Четврти јесењи маскенбал у ОШ ''Ђура Јакшић'' одржан је 19.новембра

2014. у Равнима у организацији костимогрфског одељења ''Радренис филма''

и редакције листа ''Абердар''. То је била прилика да се друже ученици из

матичне школе и издвојеног дрежничког одељења. На једном месту,

дефиловали су виле, вештице, кловнови, официри, мумије, сељаци,

доктори, црнци, невесте, а и две историјске личности: Клеопатра и Црвени

барон. Од 37 учесника, за победника је проглашена Милица Ђоковић из

Никојевића (шести разред) за костим Пипи Дуге Чарапе. Њој је додељена

диплома ''Златна маска''.

учесници маскенбала: четврти разред (лево) и седми разред (десно)

ЕНГЛЕСКА СТРАНА

PUZZLE

TRY STAND..............................try to understand

R U E..........................................are you ready

M I BORING............................am I boring?

Y R U LATE.............................why are you late?

MEREPEAT..................................repeat after me

POCMONEYKET.........................money in the pocket

LOURVE........................................you are in love

TALK .............................................talk on the phone

PHONE

FAREDCE......................................red in the face

-------------------------------------------------------------------------------------------------

15. новембра 2014. у ОШ ''Душан Јерковић'' у Ужицу, одржан је квиз знања

и опште културе на енглеском језику под називом ''My English Quiz'' у

организацији ''The english book''-а. Учешће на том квизу узело је и пет ђака

наше школе (троје из Равни и двоје из Дрежника) и под тимским именом

ЈАКШИЋИ представљали своја села на један леп начин.

ИЗЛОЖБА

''ШТА БИ ДАО ДА СИ НА МОМ МЈЕСТУ''

Поводом 40 година од оснивања сарајевског рок састава ''Бијело дугме'' у

библиотеци Основне школе ''Ђура Јакшић'' из Равни, у издвојеном одељењу

у Дрежнику, отворена је изложба под називом Шта би дао да си на мом

мјесту.

Изложбу су чиниле старе плоче и касете, омоти албума Бијелог дугмета,

затим постери, концертни плакати,

новински чланци и насловне стране

везани за овај најпопуларнији бенд са

простора бивше Југославије. Сви

посетиоци добили су симболично на

поклон папириће са различитим

текстовима њихових хитова, замотане у

свитак и привезане белим дугмићима.

Изложбу је отворио наставник историје

кратким подсећањем на хронологију

бенда, а наставило се свирком уз

акустичну гитару наставника ликовне културе, чији су репертоар чиниле

песме Бијелог дугмета из ране фазе. Све ово су организовали полазници

изборног предмета Свакодневни живот у прошлости, с циљем да се ђаци

упознају, а наставници сете, музичког феномена званог ''пастирски рок'' чији

је творац био Горан Бреговић са својим Бијелим дугметом.

\

СЕЋАЊЕ НА ПАСТИРСКИ РОК: детаљи са изложбе ''Шта би дао да си на мом мјесту''

ЈЕСТАСТВЕНИЦА*

*Јестаственица је стари словенски назив за природне науке као што су

минералогија, ботаника и зоологија. У српским школама 19. века, тако се називао

данашњи наставни предмет- биологија. (Прим. уредника)

ПЧЕЛА (Apoidea)- је врста инсеката из реда опнокрилаца. Главна особина

свих пчела је да за исхрану скупља цветни полен као извор беланчевина и

цветни нектар као извор угљених хидрата. На Земљи постоји око 20 000

врста пчела распрострањених на свим континентима. Величина се креће од

2 милиметра до 4 центиметра. Претежно су

црне или сиве боје. Најзаступљеније врсте

пчела су солитарне пчеле, бумбари,

бежаочне пчеле и друштвене пчеле. Имају

велику улогу у опрашивању цветова,

претпоставља се да трећина људске хране

зависи од опрашивања које чине пчеле.

Главним непријатељима пчела могу се

сматрати: пчелиња ваш, мрави, мишеви,

птице, сви већи инсекти, сви загађивачи,

олује и ветрови, и наравно, човек са

нестручним и несавесним опхођењем.

ОРАО (Falconiformes) – је назив неколико родова птица грабљивица.

Величина одраслих орлова може бити различита. Већина врста су дуге

између 66 и 100 центиметара са распоном крила између 150 и 240

центиметара. Тежина је између 2,5 и 6,7 кг. Као и код других грабљивица,

женке орлова су крупније од мужјака. Боја пера је црнкасто смеђа, тамно

смеђа, са златном бојом на задњем делу

главе и врату. Животни век може да буде

и до 50 година. Орлови обично остају са

истим партнером целог живота. Женка

легу два црна јајета између јануара и

септембра. Орлићи се обично легу после

45 дана. Орлови се хране зечевима,

мишевима, мрмотима, кунама и

лисицама. Зими имају проблем са

проналажењем хране па једу стрвину, а

нападају и јагњад, јариће и ждребе.

ГАВРАН (Corvus Corax) – је крупна црна птица из породице врана.

Распрострањен је широм северне хемисфере на четири континента. То је

сваштоједна, прилагодљива и успешна

птица, веома интелигентна, која је

коегзистирала са људима хиљадама

година и постала предмет многих

митова, народних предања и

књижевних дела. Обични гавран је

једнобојна птица, дугачак је и до 64

центиметра, а тежак 1-1,5 килограма.

Распон крила му износи до 1,20 метара.

Има упадљив, кљунасти облик репа. Кљун му је снажан и благо повијен ка

доле. Обични гавран има највеће распрострањење од својих врста свога

рода. Живи у Европи, Азији, Северној Америци и на северу Африке.

Појављује се од Арктика до Сахаре. Среће се и до 6 350 метара надморске

висине, на Монт Евересту. Гавран највише воли шумска станишта, са

отвореним подручјима у близини.

ПЕЧУРКЕ (ГЉИВЕ) (Fungi) – користе се готово у свим светским

кухињама због пријатног укуса, али и

богатства супстанци. Састоје се

највећим делом из воде и протеина,

али и угљених хидрата, минерала

(посебно је значајно присуство

фосфора), затим витамина А, Ц, Б1,

Б2... Такође, ароматични састојци

чине да гљиве могу бити зачин јелима

и значајно подићи њихов квалитет.

Оно што се може замерити печуркама

је то што су тешко сварљиве, па је препоручено сецкати их пре употребе.

Брзо се кваре, посебно у топлим месецима. Лети их треба јести истог дана

када су и убране. Има разних врста печурака: вргањи, редуше, цигани,

литка, млечнице, велика печурка, благва, лисичарке, брезов дјед, ђурђевка...

Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба Вавилонаца, старих

Египћана, Индијанаца... Такође су их користили у Кини и Јапану пре

неколико хиљада година, не само у кулинарству, већ и због лековитости

појединих врста. Стари филозофи су јела од печурака називали ''царском

храном'' или чак ''храна богова''.

Душица Обућина

РАЗЛИЧИТО ДОЖИВЉАВЉАЊЕ ЈЕСЕНИ (из угла ђака четвртака)

***

Позна јесен донела нам је хладне и ветровите дане. Око мог села обилази

хладан ветар и мраз. Болесна трава је пуна влаге која је помодрила од

мраза. На барицама чучи мали смрзли врапчић, који је згрчио своје

промрзле ножице. Облачно је време и често пада киша. Из шуме само се

осећа мирис трулог дрвећа и мртвих инсеката. Јутра обавија магла и хладна

киша. Људи су завршили радове у њивама. Дрвеће које је било шарено сада

је смрзло и мокро. Животиње траже склониште и храну док не падне снег.

Понегде падне пахуљице снега. Птице више неће цвркутати, одлазе у

топлије крајеве. Сунце више нема да нас обасјава. Људи беру кукуруз.

Цвеће које је мирисало је смрзло и увело. Деца не могу да иду напоље јер је

хладно. Сви су тужни и нерасположени због времена.

Ја не волим позну јесен због тога што је време кишовито и хладно.

Сара Даничић

***

Стигла је шарена и помало хладна јесен. Полагано се увукла у природу, у

све воћњаке и кућу. Дрвеће је потпуно црвено-жутог лишћа, које на сваки

звиждук ветра полако опада и прекрива тамнозелене пољане. По њима се

може наћи мноштво дивљих кестена, чији мирис очарава целу шуму, па чак

и мене. Црвени шипурак, дивље купине, модре шљиве и понека печурка

доносе обиље боја међу дрворедима. Када угледам тај пејзаж, схватим

колико је природа чудесна. У ваздуху се осећа хладан ветар, који ми пара

руке и образе. Густа магла на моменте наиђе преко брда и заклони их као

завеса. У овогодишње доба сви су помало тужни када крену упорне јесење

кише, а и срећни када угледамо стидљиве зраке сунца. Деца дотрче до

воћњака да уберу укусне плодове.

Јесен је можда тмурна, али ја је ипак волим.

Анастасија Томић

ПРИЧИЦЕ И СЛИЧИЦЕ

29.децембра 2014. у просторијама школе у Равнима, тачније у ходнику на

првом спрату, одржана је продајна изложба ђачких новогодишњих

рукотворина у организацији ученика другог разреда. На том правом малом

сајму могли су се наћи предмети у облику срца, посудице, свећњаци,

украси за јелке, украси са магнетићима...све што су сами направили и

запаковали у украсни целофан. Цео прилог од овог занимљивог занатско –

трговачког посла отишао је за свечану прославу краја полугодишта и

почетка Нове године.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Истог дана кад и изложба другог

разреда, одржан је Шести фестивал

краткометражног филма у Равнима. За

најбоље глумце проглашени су Душан

Савић и Душица Обућина; најбољу

сценографију имао је филм ''Живот

пећинских људи''; најбоље костиме

филм ''Поручник Тасић''; а награду

ЗЛАТНИ СКРИЖ добио је ''Расплет једне афере'' за најбољи филм у

2014.години.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Поводом Светског дана деце, нашу

школу посетили су представници

Музеја на отвореном ''Старо село'' из

Сирогојна. Они су ђацима одржали

презентацију на тему: ''Очување

традиције нашег краја''.

КРАТКЕ ПРИЧЕ

пише Душица Обућина

ЈЕДНА ЛЕГЕНДА

Постоји легенда о једној великој дубокој рупи

која се налази између Обућина и Даничића у

Дрежнику на огромној ливади. Та рупа и данас

постоји. Када су мештани овог села спустили дугачке конопце привезане

једни за друге, са завезаним каменом на крају конопца да би видели колико

је рупа дубока, постоји ли негде неки пролаз и хоће ли се камен негде

зауставити, остали су у чуду! Осетили су да се камен заглавио после можда

20 метара, а онда као да се откачио: нису га више осећали. Извадили су

конопац на чијем је крају била завезана нека црна, поцепана кошуља. Људи

су се од страха у брзини разбежали својим кућама. Месецима касније

препричавало се и предвиђало да ту живи нека вештица. Рупи годинама

нико није смео да да приђе, али су вештицу прозвали Мира, вероватно зато

што никад није изашла из своје рупе и никад је нико није видео. Та рупа је

и данас ту где је била раније, мада због Мире нико више није покушавао да

настави она истраживања са конопцем. На овим просторима има доста

крашких предела, можда ће научници некада открити пећину, подземни пут

или нешто слично, али шта год да се ту под земљом крије свакако је Мирин

посед.

КРАЉИЦА ОБЛАКА

Када погледам облаке, запитам се како се они крећу. Ја то замишљам овако.

На највећем од њих живи краљица облака која је одговорна што се сви

облаци крећу. Она седи на свом трону и својим чаробним штапићем помера

друге облаке, а када спава, сви се облаци споје и пада киша или снег. Њу

замишљам као владарку са круном на глави и у белој хаљини. Има

провидно плаве очи и црну косу. Када се појави дуга, она баца боје по

небу. Када греје сунце, значи да је срећна, а када је неко наљути, тада пада

град. Јер, она је одговорна за све што се дешава на небу. Зими док данима

пада снег, она спава, а када се нагло облаци повуку и огреје сунце, значи да

је неко пореметио њен сан и да се пробудила. Дакле, ако волите зиму,

немојте реметити сан краљице облака.

(из збирке кратких прича

Душице Обућине, 8.разред)

НАРОДНИ РЕЦЕПТИ СТАРИХ МАЈСТОРА

БРЗА ГИБАНИЦА

састојци:

3 јаја

шоља уља

1,5 шоља јогурта

1 кесица прашка за пециво

500 гр кора

200 гр сира

мало уља и воде

припрема:

Умутити јаја, додати и прашак за пециво. Ставити једну кору на дно плеха,

прекрити је филом. Затим ставити две коре, прекријте их филом и тако

наставити даље на сваку другу кору стављати фил. Завршити кором и

попрскати је с мало уља и воде. Онда све то ставити да се испече на 150

степени, 30 минута док не порумени.

Дејан Цвијовић

МЕДЕНО СРЦЕ

састојци: 2 чаше брашне

1 јаје

1,5 чаша шећера

1,5 шоља млека

2 кашичице соде бикарбоне

1 кашика цимета

100 гр чоколаде за кување

припрема:

Ништа мудро. Све то умутити, готово тесто прелити чоколадом и испећи.

НЕКЕДАШЊИ УЧИТЕЉИ НАШЕ ШКОЛЕ

МИЛЕНКО И ЗОРКА СПИРИДОНОВИЋ запис Радоша Лучића

Учитељ Миленко Спиридоновић је рођен у Вранама 1895. Учитељску

школу је завршио у Јагодини. До почетка Другог светског рата службовао

је по разним местима, а тада је као резервни официр заробљен и одведен у

Немачку. У ратним годинама његова супруга Зорка је у Равнима радила као

учитељица. По повратку из заробљеништва и Миленко је распоређен за

учитеља у Равнима, где је као управитељ

школе дочекао пензију 1951.

Био је један од 1300 каплара за време

Првог светског рата, где је одликован

Медаљом Обилића за храброст. Као

заслужан ратник, упућен је на Оксфорд, у

Енглеску и завршио теологију. Једно

време је био библиотекар Банске

библиотеке у Сарајеву. Учитељ Миленко

је био изузетан педагог и стручњак.

Тражио је да се строго поштују правила

школе.

Његова супруга је постала прва

учитељица четвороразредне школе у

Вранама која је почела са радом

10.септембра 1951. Одмах је установила и

почела да води Летопис школе у Вранама.

Миленко и Зора нису имали деце. Пензионерске дане проводили су у

Вранама и ту су, после смрти, сахрањени.

Учитељ Миленко се посебно ангажовао на очувању сећања на изгинуле у

Балканским ратовима и у Првом светском рату. Посебно је практиковао да

на Видовдан, када су се делиле оцене, евоцира успомене на страхоте које су

Солунци преживели повлачећи се преко албанских гудура. Када је причао о

Плавој гробници, често је застајкивао. Знао је да каже: ''Када се говори о

Великом рату, не треба журити, треба мало застати, па наставити''. Када је

свирао на виолини, то су биле патриотске песме, као што су ''Тамо далеко'',

''Билећанка''...

Добијао је понуде од Учитељске школе у Ужицу да предаје историју и

музичко васпитање, али је он све те понуде одбијао и остао веран свом

крају: Вранама, Скржутима, Равнима и Никојевићима.

АБЕРДАРЕВ СТРИП (поводом 150 година од рођења Бранислава Нушића)