8. pevam sviram sluŠam 4 udžbenik i cd muzička kultura

7/25/2019 8. PEVAM SVIRAM SLUAM 4 Udbenik i CD Muzika Kultura

1/68


2/68

Ponovimo {ta smo nau~ili........................................................................................ 2Tempo i na~in obeleàvawa.......................................................................................4Dinamika i oznake za dinamiku..................................................................................5Tro~etvrtinski takt.................................................................................................... 6Polovina sa ta~kom.................................................................................................... 8Zeleni se, jagodo.........................................................................................................9êtvrtina sa ta~kom.................................................................................................. 10Ritmi~ke i melodijske ve`be...................................................................................11Repeticija - znaci za ponavqawe..............................................................................12Prima i sekunda volta..............................................................................................13Ton LA....................................................................................................................... 14Pevamo u okviru DO - LA......................................................................................... 15Proveravam svoje znawe........................................................................................... 16Notni luk................................................................................................................... 18Korona....................................................................................................................... 19Ton SI....................................................................................................................... 20Ton DO

2

...................................................................................................................... 21Ritmi~ke i melodijske ve`be...................................................................................22êtvoro~etvrtinski takt........................................................................................... 24Pevamo i sviramo..................................................................................................... 26Duo............................................................................................................................. 27Cela nota i pauza......................................................................................................28Pravo prijateqstvo................................................................................................... 29C- durlestvica........................................................................................................ 30Tonovi C- durlestvice........................................................................................... 31Stupaw, stepen, polustepen........................................................................................32Polustepen.................................................................................................................33Intervali.................................................................................................................. 34Proveravam svoje znawe........................................................................................... 36Izgubqeno pile......................................................................................................... 38Prvi sneg................................................................................................................... 39Sre}na Nova godina.................................................................................................. 40Ptice se vra}aju........................................................................................................ 41Gde je onaj cvetak ùti..............................................................................................42Jesenska pesma.......................................................................................................... 43Vetar..........................................................................................................................44Jesen.......................................................................................................................... 45Veverica.................................................................................................................... 46Deca su ukras sveta.................................................................................................. 47Magarac i kukavica................................................................................................... 48Na livadi...................................................................................................................49U livadi.................................................................................................................... 50Ima jedna Marija....................................................................................................... 51Poranila devoj~ica...................................................................................................52Moj stari u~iteq....................................................................................................... 53Kwiga......................................................................................................................... 54Bliì se, bliì leto............................................................................................... 55Svetosavska himna....................................................................................................56Boè pravde.............................................................................................................. 57Komponovawe melodije na dati tekst...................................................................... 58Slu{awe muzike........................................................................................................ 59Kompozitori..............................................................................................................60Muzi~ki re~nik.........................................................................................................64

SADR@AJ


3/68


4/68

2


5/68

3


6/68

4


7/68

5


8/68


9/68

7


10/68

8


11/68

9


12/68

10


13/68

11


14/68

12


15/68

13


16/68

14


17/68

15


18/68

16


19/68

17


20/68

18


21/68

19


22/68

20


23/68

21


24/68

22


25/68

23


26/68

24


27/68

25


28/68

26


29/68

27


30/68

28


31/68

29


32/68

30


33/68

31


34/68

32


35/68

33


36/68

34


37/68

35


38/68

36


39/68

37


40/68

38


41/68

39


42/68

40


43/68

41


44/68

42


45/68

43


46/68

44


47/68

45


48/68

46


49/68

47


50/68

48


51/68

49


52/68

50


53/68

51


54/68

52


55/68

53


56/68

54


57/68

55


58/68

56


59/68

57


60/68

58


61/68

59


62/68

KOMPOZITORI

60

#Mese~eva sonata" je jedno od najpoznatijihBetovenovih klavirskih dela. Iako nastala pre

vi{e od dvesta godina, wena mirna, ali veoma izra-àjna muzi~ka tema i danas lako nalazi put dosrca slu{alaca.

Sonata je muzi~ko delo koje u svom sastavuima tri ili ~etiri stava, posebne kompozicijekoje se sviraju jedna za drugom bez pauza. So-

nata po~iwe brzim stavom. #Mese~eva sonata"je izuzetak po tome {to se wen prvi i najpozna-tiji stav svira sporo. Sam Betoven je svoje delo

opisao kao #malu fantaziju".Postoji anegdota koja govori o nastanku

#Mese~eve sonate". Ona kaè da je mladi Be-

toven jedne ve~eri zastao pred ku}om iz kojesu dopirali zvuci jedne od wegovih klavirskih

dela. Dok je oslu{kivao, devojka koja je sviralaizrazila je èqu da ~uje pravog muzi~ara kakoizvodi wenu omiqenu kompoziciju. Betoven jeu{ao u ku}u i primetio da je devojka koja je vred-no ve`bala bila slepa. Ponudio se da joj svirai nije prestao sve dok jedina sve}a u sobi nijedogorela. Na no}nom nebu mesec je sijao takojako, da je ~itava soba bila ispuwena wegovommle~nom svetlo{}u. Dirnut zahvalno{}u mladedevojke i lepotom ovog prizora, Betoven je kom-

ponovao #Mese~evu sonatu".

ANTONIO VIVALDI (1678-1741) je italijanski kompozitor

i violinski virtuoz. Napisao je mnogo opera i velik broj

koncerata za violinu. Muzi~ko delo #Godi{wa doba" su ~etirikoncerta za violinu. Svaki koncert do~arava opis prirodejednog godi{weg doba.

Najpoznatije delo italijanskog kompozitoraVivaldija su ~etiri koncerta za violinu, koje jenazvao #Godi{wa doba". Muzikom je opisao pro-le}e, leto, jesen i zimu. Koriste}i zvuk orkestra,Vivaldi je do~arao neke doga|aje iz prirode,karakteristi~ne za pojedina doba godine. Na pri-

mer, koncert #Leto" po~iwe muzi~kom temom kojapodse}a na grmqavinu i nevreme, koji su ~esta po-java u toku vrelih letwih dana.

Koncert #Zima" (koji slu{amo sa kompakt-di-ska) po~iwe muzikom koja do~arava zimsku, lede-nu ki{u. Wene ledene kapi su muzi~ki prikazanekratkim i odse~nim svirawem nota ({to se u mu-zici naziva stakato). Kao i za druge stavove, i za#Zimu" je kompozitor imao opis ili program ko-ji je trebalo prikazati muzikom.

Koncert se sastoji od tri dela (stava) koji sesmewuju u razli~itom tempu (brzini izvo|ewa) ikarakteru. Brzi po~etni stav koncerta prikazujeledenu ki{u i vejavicu sa naletima hladnog zim-skog vetra, kao i drhtawe i cvokotawe u hladnom,zimskom danu. Mirni drugi stav prikazuje odmor

u toploj sobi, dok napoqu romiwa ledena ki{a.Za tre}i stav kompozitor ima slede}i opis:#Kre}emo se te{ko po ledenom putu, u strahuda se ne okliznemo i padnemo. U trenu se okli-znemo, tresnemo o led, a zatim brzo ustajemo iùrimo preko zale|enog puta, dok led puca podna{im nogama. Hladan vetar nam se uvla~i u ko-sti dok hitamo u okriqe toplog i sigurnog doma.I pored svega, zima ima svoje ~ari."

LUDVIG VAN BETOVEN (1770-1827) je jedan od najve}ih inajpoznatijih kompozitora. @iveo je i radio u Nema~koj i Austriji.Posledwih nekoliko godina ìvota bio je potpuno gluv, ali ga to nije

omelo da komponuje. Najpoznatije dela su mu: simfonije, sonate zaklavir, violinu, violon~elo, guda~ke kvartete, koncerte za klavir,

uvertire, opera #Fidelio" i velik broj kamernih dela.


63/68

61

KAMIJ SEN-SANS (1835-1921) je poznati francuski kompozitor koji je svoje prve koncerte

imao pre devete godine. U petoj godini svog ìvota svirao je klavir i pisao kra}e kompozi-cije. Tokom ìvota komponovao je vokalnu i instrumentalnu muziku. Najzna~ajnija mu je opera

#Samson i Dalila". Napisao je nekoliko simfonijskih poema i orkestarskih dela. #Karneval

ìvotiwa" je veoma ceweno i popularno muzi~ko delo u kojem se prikazuju razne ìvotiwe.

#Karneval ìvotiwa" Kamij Sen-Sansje komponovao inspirisan prirodom, tokomboravka u jednom austrijskom selu. Sastavorkestra za koji je napisana ova kompozici-ja je veoma neobi~an. Pored dva klavira, dvevioline, vi-olon~ela i kontrabasa, u orkestruse pojavquju i retko kori{}eni instrumenti:ksilofon i glasharmonika. Glasharmonika sedanas retko svira. Ovaj neobi~an instrumentsastoji se od niza staklenih prstenova. Svira

se tako {to se prstenovi pomeraju, dodiru-ju jedni druge i proizvode zvuk. Danas se uorkestru zamewuje instrumentom koji se zovegloken{pil, vrstom velikih zvon~i}a. Za raz-liku od ksilofona koji li~i na zvon~i}e, alisa drvenim plo~icama, gloken{pil ima plo-~ice od metala.

Iako je danas #Karneval ìvotiwa" veomapopularno i ceweno muzi~ko delo, Kamij Sen-Sans nije bio siguran u wegov kvalitet. Bojaose da ga slu{aoci ne}e ozbiqno prihvatiti, pa

je #Karneval ìvotiwa" veoma retko izvo|en.Ali, wegov strah bio je neopravdan. Publika,posebno deca, veoma rado slu{aju ovo delo~iji stavovi opisuju razne ìvotiwe: ponosnoglava, kraqa ivotiwa, nesta{ne pili}e, hitredivqe ìvotiwe, tromu korwa~u, slona ~ijasurla proizvodi zaglu{uju}u buku, skakutavogkengura. Me|u ìvotiwe, duhoviti kompozitorje svrstao i pijaniste, kojima je dao zadatak damarqivo ve`baju dosadne lestvice na klaviru.

Najpopularniji stav #Karnevala ìvotiwa" jeonaj koji muzikom opisuje lepotu i gracioznostlabuda.

Prilikom slu{awa ovog zanimqivog delatreba obratiti pa`wu na to kako je veliki kom-pozitor muzikom do~arao karakter ìvotiwa,wihove pokrete (na primer, skokove kengura),ili kako je raznim instrumentima opona{aoogla{avawe kukavice u {umi, pili}a na farmiili slona u savani.

Delo #Slike sa izlo`be" ~ini deset kom-

pozicija pisanih za klavir. Musorgski je bio

inspirisan slikama i crteìma svog prijateqa

kome je posvetio kompoziciju. Posmatraju}i

neobi~ne i ma{tovite slike na kojima su biliprikazani detaqi iz ruskih bajki (patuqak, za-

mak na brdu, ogromna kola sa dva to~ka, koje su

vukli volovi ili ~udna koliba ve{tice Baba-

Jage), kompozitor je stvorio uzbudqivo muzi~ko

delo.

#Baba Jaga" je ruska bajka o devoj~ici Vasi-

lisi koju je zla ma}eha poslala u mra~nu {u-

mu, u kolibu zle ve{tice. Deo kompozicije inspi-

risan ovom bajkom zove se #Koliba na koko{jim

nogama", zbog toga {to je koliba zle ve{tice

imala vrlo ~udan i

zastra{uju}i izgled: ume-

sto na stubovima, stajala

je na koko{jim nogama,

umesto prozora imala jekoko{je o~i, a umesto vrata - kqun. Zahvaquju}

i svojoj dobroti i snala`qivosti, Vasilisa je

uspela da pobegne iz zamke koju joj je ve{tica

pripremila i da se vrati svom dragom ocu.

îtajte ovu lepu bajku dok slu{ate #Slike

sa izlo`be". Procenite da li je Musorgski svo-

jom muzikom uspeo da do~ara kolibu Baba-Jage.

Pustite ma{ti na voqu, zamislite kolibu i nas-

likajte je onako kako je vidite.

MODEST MUSORGSKI (1839-1881) je poznati ruski kompozitor.Poznat je po operama #Boris Godunov" i #Hovan{~ina". Komponovao

je #Slike sa izlo`be" za klavir, simfonijsku poemu #No} na golom

brdu" i mnoga druga dela.


64/68

KOMPOZITORI

62

BED@IH SMETANA (1824-1884) je predstavnik moderne ~e{ke muzike.Komponovao je prema temama iz legendi, istorije i nacionalnog folklora.

Najpoznatija wegova dela su #Prodana nevesta" i ciklus simfonijskih poema#Moja domovina". Najpopularniji i naj~e{}e izvo|eni deo ciklusa je poema#Vltava".

Balet je sloèno muzi~ko-scensko delo, jerpored muzike sadrì igru i glumu. #Labudovojezero" je danas jedan od najpopularnijih ba-leta, ali na svom prvom izvo|ewu nije pro{aoslavno. Zamislite razo~arawe velikog kompo-zitora koji je proveo dane i no}i stvaraju}idivnu muziku samo zato {to na premijeri (pr-vom izvo|ewu) nije sve i{lo po planu: igra~ii orkestar nisu bili dorasli izvo|ewu ovog

baleta. Tek mnogo kasnije #Labudovo jezero" jedostiglo zasluèna priznawa.

Balet se sastoji iz vi{e delova ili ~ino-va, koji nas vode kroz pri~u uz pomo} muzikei igre.

Prvi ~in prikazuje prelepi park ispredkraqevske palate. Princ Zigfrid, naslednikprestola, slavi ro|endan i organizuje bal na

kome mora da objavi ime svoje verenice, budu}ekraqice. Tuàn zbog toga {to ne moè da seoèni iz qubavi, usred no}i beì u {umu. Ug-leda jato labudova i krene za wima.

Drugi ~in prikazuje igru labudova poredjezera. Iznena|en, princ shvati da najlep{ilabud no}u postaje princeza Odeta, koju je zli~arobwak za~arao: preko dana je labud, a no}udobija svoj pravi izgled. Jezero je nastalo od

suza princezinih roditeqa koji su oplakivalizlu sudbinu svoje lepe k}eri. Princ se zaqubiu Odetu i re{i da se bori sa zlim ~arobwa-kom, kako bi princeza bila slobodna.

Muzika koju slu{ate predstavqa igru labu-dova iz drugog ~ina baleta. Ona opisuje ra|awequbavi izme|u princa i za~arane princeze.

PETAR IQI^ ÂJKOVSKI (1840-1893) je ruski kompozitor. Prepoznatqiv je po

orkestarskim, operskim i baletskim delima. Napisao je nekoliko simfonija,klavirskih koncerata i violinski koncert. Poznate su mu opere #Evgenij

Owegin" i #Pikova dama". Balet #Krcko Ora{~i}" komponovao je po sadràju

istoimene bajke nema~kog pisca Ernesta Hofmana. Najpoznatije delo mu je balet#Labudovo jezero" koji ima bajkovit sadràj.

Smetana je ~e{ki kompozitor, a simfonij-ska poema #Vltava" je wegovo najpoznatije delo.

Simfonijska poema je neka vrsta muzi~kepri~e u kojoj se muzika koristi da do~ara pri-zore iz stvarnog ìvota. Sam kompozitor jepored nota za orkestar dodao program dela,opise prizora koje treba do~arati muzikom, pase zato kaè da je ovo primer #programske mu-

zike". Ako pa`qivo slu{ate, ~u}ete ubor dvabrza, planinska potoka koji se hitro slivajuniz stene, da bi se spojili i stvorili re~icukoja se zove Vltava. Ova reka proti~e brzokroz {umu, gde se ~uje veseli zvuk roga kojimlovci dozivaju ìvotiwe, a zatim sve spori-

je, kroz malu dolinu, pored sela gde se ~ujepesma sa seoskog veseqa. Muzikom je opisa-no proticawe reke kroz mra~nu {umu, no}u,pored starih, napu{tenih zamkova, gde se weninemirni talasi razbijaju o stenovite obale.Za kompozitora najva`niji deo je bio prola-zak reke pored utvr|enog Vi{ehrada, koji jeimao va`nu ulogu u istoriji wegove domovine.

Na tom mestu se ~uje glavna muzi~ka tema ovogdela. U zavr{nom delu kompozicije, koji se umuzici zove finale, ~uje se snaàn zvuk celogorkestra koji mirno sprovodi reku do wenogu{}a, u veliku reku Labu.

ISAK ALBENIZ (1860-1909) je {panski kompozitor. Iako je napisao nekoliko opera,poznatiji je po klavirskim kompozicijama i svitama #Iberija" i #Katalonija". Wegovadela sadrè elemente {panske narodne muzike. Od kompozicija za gitaru najpoznatija je#Asturias".


65/68

63

Veliki ameri~ki kompozitor Xorx Ger{vinje u svojoj operi #Porgi i Bes" prvi put za peva~eimao crnce. Oni su bili potomci ameri~kihrobova koji su veoma te{ko ìveli, po{to susilom odvedeni iz svoje domovine u Africi,da bi radili na poqima pamuka i kukuruza kodsvojih vlasnika. Opera opisuje ìvot crnacakoji su bogati folklor (obi~aje, umotvorine,plesove i muziku) afri~kog kontinenta prene-li i vredno negovali u novoj domovini, kakobi svoj ìvot u~inili lep{im i lak{e pod-

neli teàk rad. Najpoznati-ja muzi~ka tema iz opere jepesma #Letwe doba", koja se,kao i druge pesme i horoviiz opere, toliko ~esto izvodida je prihva}ena kao narodna pesma ameri~kihcrnaca. #Letwe doba" koristi bluz, miran i~esto tuàn na~in pevawa ameri~kih crnaca,da pokaè atmosferu u jednom selu na obalamareke Misisipi u vrelom letwem danu.

XORX GER[VIN (1898-1937) je ameri~ki kompozitor. Proslavio se kom-

pozicijama #Rapsodija u plavom", #Amerikanac u Parizu" i operom #Porgi i

Bes". Poznat je po stvarwu simfonijskog xeza.

JOHANES BRAMS (1833-1897) je nema~ki kompozitor. Zahvaquju}i turnejamakoje je imao sa jednim ma|arskim violinistom, dobro je upoznao ma|arsku

narodnu muziku, koju je kasnije primewivao u svojim delima. Napoznatijawegova dela su: simfonije, klavirski koncerti, violinski koncert, ma|arske

igre...

EDVARD GRIG (1830-1907) je norve{ki kompozitor. Prijateqstvo sa piscemHenrikom Ibzenom doprinelo je da Grig napi{e muziku za Ibzenovog #PerGinta", koje je jedno od najinteresantnijih orkestarskih dela. Poznati sustavovi: #U pe}ini gorskog kraqa" #Anitrina igra", #Solveigina pesma" itd.

Grig je poznat i po delima za klavir: #Lirski komadi" i #Poetske slike" saspecifi~nim skandinavskim tonom. Naj~e{}e izvo|ena dela su #Igra patu-qaka" i #Prole}e".

STEVAN STOJANOVI] MOKRAWAC (1856-1914) je poznati srpski

kompozitor. Mnogo godina je bio dirigent Beogradskog peva~kogdru{tva i dru{tva #Kornelije". Jedan je od osniva~a prve muzi~ke

{kole u Beogradu, koja danas nosi wegovo ime. Mokrawac je poznatpo horskim kompozicijama. Najzna~ajnije su wegove rukoveti. Ima ih

petnaest. U svakoj rukoveti se nalazi vi{e narodnih pesama koje sumuzi~ki povezane i obra|ene za hor.

NIKOLAJ RIMSKI-KORSAKOV (1844-1908) je ruski kompozitor kojise najvi{e proslavio svojim operama-bajkama: #Bajka o caru Saltanu",#Sadko" i #Sweguro~ka". Od ostalih dela, najpoznatija je simfonij-ska svita #[eherezada", komponovana po #Pri~ama iz 1001 no}i".#Bumbarov let" je omiqena kompozicija po kojoj prepoznajemo ovogkompozitora.


66/68

MUZI^KI RE^NIK

64

ABECEDA je na~in imenovawa tonova u lestvici.Za nazive osnovnih tonova svake lestvice koristese latini~na slova slede}im redosledom: C, D, E,F, G, A, H, C(~ita se: #ce, de, e, ef, ge, a, ha, ce").

AKCENAT (oznaka >) u muzici beleì se iznadili ispod note koju treba svirati ili pevatiposebno nagla{eno (ja~e i izraàjnije).

BALET je na~in igrawa pri kome se primewujuposebni pokreti i dràwe tela. Balet se u~i ubaletskim {kolama. Treba ga dugo i strpqivove`bati. Baletska dela se izvode na pozori{nimscenama uz pratwu orkestra. Balerine i baletanipostaju junaci neke pri~e kroz koju nas vode svojomigrom.

VALCER je vrsta igre za koju se muzika pi{e utro~etvrtinskom taktu. Igra se u parovima, tako{to se igra~i kre}u ukrug. Valcer se igra usve~anim prilikama.

VIOLINSKI ili G (#ge") kqu~ je znak koji nampokazuje kako da ~itamo note u notnom zapisu. Pi{ese od druge linije linijskog sistema, pa noti natom mestu daja ime G(ili SOL). Ostale note iznadi ispod Gimenujemo abecedom ili solmizacijom.

DAH (oznaka ) je mesto u notnom zapisu gde trebauzeti dah. Ovo je va`no za pravilno pevawe iizgovarawe teksta.

DINAMIKA je ja~ina kojom se izvodi (svira ilipeva) muzi~ko delo. U muzici se za ozna~avawedinamike naj~e{}e koriste italijanske re~i.

KOMPOZITOR je autor ili stvaralac muzi~kogdela. Muzi~ko delo se beleì notacijom.

KOMPOZICIJA je naziv koji se koristi za muzi~kodelo popularne muzike, za klasi~na muzi~ka de-la namewena jednom izvo|a~u ili izvo|a~u saorkestrom, horom i sli~no. U klasi~noj muzicije pravilnije koristiti ta~ne nazive muzi~kih

oblika umesto naziva kompozicija (na primer,kompozicije za glas mogu biti solo pesma i opera,za instrumente - sonata, etida, komad, za orkestar- svita, simfonija, koncert i drugo).

KONCERT je muzi~ko delo pisano za solisti~kiinstrument uz pratwu orkestra. Re~ koncert sa ko-risti i da ozna~i javni nastup nekog muzi~kog ume-tnika.

MELODIJU ~ini niz nota i pauza razli~itih vi-sina. U kombinaciji sa ritmom, melodija gradimuzi~ku temu. Muzi~ka tema je najmawi deo nekog

muzi~kog dela po kome se prepoznaje.

NOTA je osnovni znak za beleèwe muzike u notnomzapisu. Oblik note se razlikuje u zavisnosti odwenog trajawa (cela nota, polovina, ~etvrtinaitd.). Nota ozna~ava mesto na kome se svira ili

peva.

ORFOV INSTRUMENTARIJUM je grupa instrume-nata za svirawe melodije ili ritmi~ke pratwe.Ovi instrumenti se koriste u {koli. Nema~kikompozitor Karl Orf je prou~avao interesantneinstrumente iz raznih zemaqa. Tako je do{ao naideju da sam napravi sli~ne instrumente, koje bideca mogla lako da sviraju. Ovi instrumenti su:zvon~i}i, bubwevi, dobo{i, zve~ke, blok-flautei drugi.

RITAM je smewivawe jednakih ili razli~itih ton-

skih trajawa. Ritam je jedan od najva`nijih eleme-nata muzi~kog dela. Muzi~ka dela koja se zasnivajuna igrama imaju karakteristi~an i prepoznatqivritam (na primer, kolo, valcer, mar{).

SOLMIZACIJA je na~in imenovawa tonova ulestvici prilikom pevawa ve`bi. Tonovi koji seimenuju abecedom kao C, D, E, F, G, A, H, Cmoguda se pevaju kao DO, RE, MI, FA, SOL, LA, SI, DO.

FINALE u muzici prestavqa zavr{etak kompo-zicije. Poznata je izreka #konac delo krasi". Kraj

muzi~kog dela je vaàn i komponuje se tako daostavi snaàn utisak na slu{aoce.

HIMNA je sve~ana muzi~ka kompozicija kojase izvodi u posebnim prilikama. Otuda se napo~etku notnog zapisa himne naj~e{}e javqa oz-naka Maestoso (~ita se #maestozo"), {to zna~i#sve~ano". Postoji vi{e vrsta himni, u zavisnostiod wihove namene.Dràvna himna je kompozicije koja je zbog svojemuzike i teksta progla{ena sve~anom pesmom nekezemqe. Izvodi se u prilikama koje su va`ne za

predstavqawe zemqe. Dràvna himna na{e zemqeje #Boè pravde". Muziku je napisao DavorinJenko, na stihove Jovana \or|evi}a.

U na{im {kolama se u sve~anim prilikama iz-

vodi #Svetosavska himna", posve}ena velikomprosvetitequ Svetom Savi.

[kolska himna je sve~ana pesma {kole. [kolska

himna se izvodi na {kolskim proslavama.


67/68

PEVAM, SVIRAM, SLU[AMMUZI^KA KULTURA ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Drugo izdawe 2009. godina

Autorski tim NOVE [KOLE:

Milica ]uk

Zoran Jevti}

Slavko Ili}

Mila Lackovi}

Likovno-grafi~ka oprema:

Goran Vitanovi}

Recenzenti:

prof. mr Darko Tadi}, Vi{a {kola za propagandu i medije u Beogradu

Sla|ana [ega~evi}, diplomirani muzi~ki pedagog

Brankica Lazi}, u~iteqica, O[ #Pavle Savi}#u Beogradu

Urednica:

Dragana ]uk

Izdava~:

NOVA [KOLA d.o.o. Beograd,Gospodar Jovanova 22

Tel/faks: 011 2631 652, 011 3284 989

[tampano u NRK

Tira`:

10 000

Nova {kola 2009. Sva prava zadr`ana

ISBN 978-86-85307-64-5

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne

{kole re{ewem broj 650-02-00250/2008-06/18 od 19. 6. 2008. godine


68/68

8. pevam sviram sluŠam 4 udžbenik i cd muzička kultura

Documents