UDK: 634.5:631.541Originalni nau~ni rad

FORMIRANJE KALUSA KALEMLJENOG ORAHA URAZLI^ITIM USLOVIMA STRATIFIKOVANJA

M. Mitrovi}, M. Blagojevi}*

Izvod: Uvo|enje kalemljenog oraha u proizvodnju dovelo je do znatnogpoboljšanja gajenja oraha. U umerenim klimatskim uslovima, najbolji metod kalemljen-ja je englesko kalemljenje uz stratifikovanje. Tokom stratifikovanja, moraju se zado-voljiti izvesni uslovi kako bi se omogu}ilo što uspešnije formiranje kalusa. U ovoj fazise mogu javiti problemi koji dovode do slabijeg formiranja kalusa. Cilj rada je utvr|ivan-je najpovoljnijih uslova za formiranje kalusa na spojnim mestima orahovih kalemova.Primenjene su tri metode stratifikovanja:

• stratifikovanje kalemova bez parafinisanja potpunim prekrivanjem ~etinarskomstrugotinom;

• utapanje plemke i spojnog mesta u parafin, i stratifikovanje u strugotini do vrha;• utapanje plemke i spojnih mesta u parafin, uz stratifikovanje u strugotini do spo-

jnog mesta i prekrivanje polietilenskom folijom.Nakon formiranja kalusa, ustanovljeno je da je najbolji kvalitet ostvaren pri-

menom tre}e metode. Najbolje formiranje kalusa zabele`eno je kod 52.0 % plemki, veo-ma dobro kod 25.8 %; dobro kod 17.1 %, dok kod 5.1 % plemki nije došlo do obrazo-vanja kalusa.

Klju~ne re~i: orah, kalemljenje, kalusiranje, stratifikovanje, supstrat

Uvod

U Jugoslaviji zadnjih dvadeset godina osetno je porastao interes za širenjem ora-ha. Na to je najviše uticalo uvo|enje u proizvodnju kalemljenog oraha, gde su se širilenovointrodukovane sorte i izdvojene selekcije iz prirodne populacije. Tako je danasširenje orašarstva u Jugoslaviji zasnovano isklju~ivo na kalemljenom orahu za razliku odranijeg perioda gde se ono širilo sa spontano razmno`avanim sejancima. Time }e se kodnas u~initi zna~ajno poboljšanje proizvodnje oraha koja je još uvek deficitarna.

35

* Dr Milisav Mitrovi}, Miladin Blagojevi}, dipl. in`., Institut SRBIJA, Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo,^a~ak

Zbornik nau~nih radova, Vol. 8 br. 2 (2002) 35 - 41

Kalemljenje oraha mo`e se izvoditi na više na~ina: kalemljenje na prozor~e iliprsten u otvorenom polju, kalemljenje iz ruke na otvorenom polju ili sobno kalemljenjeuz obavezno stratifikovanje. U Institutu za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku proizvod-nja kalemljenog oraha obavlja se metodom sobnog kalemljenja na zrelo, parafinisanjemi stratifikovanjem u strugotini ~etinara.

Prou~avanje kalemljenja oraha bavi se ve}i broj istra`iva~a, kako u svetu, tako ikod nas. U susednoj Bugarskoj orah se kalemi na prozor~e ili prsten krajem avgusta najednogodišnju podlogu (Nedev et al. 1983). Ova metoda daje u njihovim agroekološkimuslovima dobre rezultate prijema, mada dvogodišnja sadnica pri va|enju ima dosta ve-like i jake preseke na korenu, što uti~e na ote`an prijem. Tsurken (1990) iznosi da jetehnologija sobnog zimskog kalemljenja oraha efikasna za veliku komercijalnuproizvodnju. Najbolji na~in je ru~no kalemljenje engleskim spajajem na jezi~ak uz strat-ifikovanje na t=24-26oC, sve dok se ne stvori dobar kalus na spojnom mestu. Lantos(1990) je ispitivao razli~ite tretmane pri kalemljenju oraha u sobnim uslovima i naotvorenom polju. Modifikovano kalemljenje u procep u zoni korenovog vrata dali su us-peh od 45 % prijema kalemova. Letnje kalemljenje okuliranjem bilo je bazuspešno, a ~ipbading i kalemljenje na prozor~e dali su uspeh u odnosu 20:35 %.

Demirören and Buyukyilmaz (1988) su prou~avali razne metode razmno`avanjaoraha. Razmno`avanje zelenim reznicama uz koriš}enje fitohormona IBA nije dalonikakve rezultate. Englesko sobno kalemljenje dalo je 72,2 % prijema. Ovi kalemovi sudr`ani 3 meseca u staklari pa nakon toga iznošeni na otvoreno polje i dali su dobre rezul-tate. Kalemljenje prstenovanjem na otvorenom polju dalo je bolje rezultate pri tretmanu20. avgusta nego 15.jula.

Kuden and Kaska (1997) su ispitivali kalemljenje oraha na prozor~e u razli~itimterminima i suptropskim uslovima. Najbolje rezultate 93,4 % prijema dobijeno je okuli-ranjem krajem septembra, a kod kontejnerske metode najve}i prijem od 82,2 % dao jepe~ bading tako|e u septembru.

Avanzato and Atefi (1997) su ispitivali kalemljenje oraha metodom zagrevanjamesta kalemljenja direktno u polju. Ovaj na~in vru}eg kalusiranja je pogodan zamasovno razmno`avanje u rasadniku. Kalemljenje se izvodi direktno u polju a kalemiizbegavaju stres pri iznošenju iz sobnog na otvoreno polje. Procenat vru}eg kalusiranjapri sobnom kalemljenju je 55 %, a okalemljenih i kalusiranih u polju 53 %. Ako se dodavla`na traka oko spojnog mesta u svim na~inima kalemljenja dovelo je do pove}anja pri-jema do 17 %. Kalemljenje i zagrevanje direktno u polju imalo je uticaja na porast.

Kod nas kalemljenjem oraha bavio se Manušev (1970) ispituju}i razne na~inekalemljenja oraha u rejonu Fo~e.

Kora} (1978) je prou~avao na~ine i uslove kalemljenja oraha radi primene uširokoj rasadni~koj proizvodnji. Kora} i sar. (1981) su ispitivali rezultate kalemljenjaoraha mašinskim putem.

Bugar~i} i sar. (1985) su ispitivali koriš}enje fitohormona (IBA i NAA) urazli~itim koncentracijama i uticaj kretanja pupoljaka na kalem gran~ici i smanjenjaizbojaka na podlozi. Najbolji procenat kalusiranja kalemova oraha pokazao je fitohor-mon IBA u koncentraciji 1250 ppm, a najmanji NAA iste koncentracije.

36

Zbornik nau~nih radova, Vol. 8 br. 2 (2002) 35 - 41

Marerijal i metod rada

Sva ispitivanja obavljena su u objektima Instituta za vo}arstvo i vinogradarstvo u^a~ku. Ispitivanja su vršena u vremenu 1996 - 1999. godine. Podloge za kalemljenje subili jednogodišnji sejanci J. regia L. Odabrani iz prirodne populacije. Kalem gran~ice ko-je su koriš}ene za kalemljenje skidane su sa mati~nih stabala Instituta za vo}arstvo ivinogradarstvo u ^a~ku. Kalemljenje i kalusiranje vršeno je sa 5 sorti i selekcija i to:Šeinovo, Ov~ar, Šampion, G-139 i Elit.

Jednogodišnje podloge (sejanci) J. regia L su u jesen va|ene i ~uvane u pesku. Tapodloga je s prole}a (krajem februara) prana, koren skra}ivan i kao takva podgrevana 10-14 dana pre kalemljenja na temperaturi od 22-25oC. Podloge koje su kalemljenje imalesu pre~nik 8-14 mm u korenovom vratu. Kalem gran~ice su skidane u zavisnosti od vre-menskih uslova neposredno pred kalemljenje, sterilisane u 1 % rastvoru Chinozola i pod-grevane 2-3 dana na istoj temperaturi kao podloga. Imalo je tretmana kada su kalemgran~ice skidane sa mati~nih stabala znatno ranije pre kalemljenja pa su tada dr`ane upolietilenskoj foliji i hladnja~i.

Kalemljenje je izvo|eno ru~no, u zoni korenovog vrata. Na~in kalemljenja je bioenglesko spajanje na jezi~ak uz neposredno parafinisanje. Supstrat za stratifikovanje jebila sve`a strugotina ~etinara koja je vla`ena do odre|enog stepena vla`nosti sa 0,3%rastvorom Wenturina ili 0,2% Sumilexom. Kalem gran~ica prilikom kalemljenja sasobom je nosila po 1 pupoljak. Broj kalemova koji su ispitivani je bio 60 kom po sorti ujednom tretmanu.

Kalemarnica i stratifikala su zagrevane eta`nim grejanjem. Termin sobnogkalemljenja bio je u drugoj polovini marta. Tretmani za ispitivanje kalusiranja su bili:

- stratifikovanje kalemova bez parifinisanja potpunim prekrivanjem ~etinarskomstrugotinom;

- utapanje plemke i spojnih mesta u parafin, uz stratifikovanje u strugotini dovrha;

- utapanje plemke i spojnih mesta u parafin, uz stratifikovanje u strugotini do spo-jnog mesta i prekrivanje polietilenskom folijom.

Kvalitet kalusiranja ocenjivan je ocenom 1-5, i to sa 5 gde je celo spojno mestoprstenovano sa kalusom; vrlo dobro gde se 1/4 prstena nije stvorila; dobro gde se 1/2prstena nije kalusirala i kategorije bez kalusa gde se kalus nije stvorio, a kalem gran~icauginula (sasušila).

Rezultati istra`ivanja i diskusija

Formiranje kalusa pri svakom kalemljenju pa i ovom je glavni osnov za dobijan-je kvalitetnih sadnica. Rezultati kalusiranja kalemova oraha pri sobnom kalemljenju u ra-zli~itim uslovima stratifikovanja prikazani su u tabelama 1, 2 i 3.

U tabeli 1 prikazani su prose~ni trogodišni rezultati kalusiranja ispitivanih sortioraha stratifikovanih u sve`oj strugotini bez parafinisanja i zatrpani u celosti, gde sukalemovi stratifikovani.

37

Zbornik nau~nih radova, Vol. 8 br. 2 (2002) 35 - 41

Tab. 1. Kalemovi bez parafinisanja i nagrnuti strugotinom u celosti

Tab. 2. Kalemovi parafinisani i nagrnuti strugotinom u celosti

Tab. 3. Kalemovi parafinisani, nagrnuti strugotinom do spojnog mesta i prekriveni polietilenskom folijom

Prose~ni procenat odli~no kalusiranih kalemova za ispitivane sorte bio je 41,5 %.Vrlo dobro kalusiranih kalemova bilo je 24,2 %, dobro kalusiranih je 25,2 %, dok jekalemova bez formiranja kalusa je bilo 9,0 %. Razlike su bile i me|u sortama. Šeinovoje dalo najve}i procenat odli~no kalusiranih kalemova (46,3 %), dok je najmanji proce-nat bio kod Elita (36,2%). U kategoriji vrlo dobrog kalusiranja razlike me|u sortama su

OCENA KALUSIRANJA Sorta

odli~no vrlo dobro dobro nije kalusiralo

Šeinovo 59.4 27.3 10.3 3.0

Šampion 54.1 26.1 14.9 5.9

Ov~ar 60.3 23.1 12.5 4.1

G-139 44.0 27.0 23.5 5.5

Elit 42.3 25.5 24.9 7.3

prosek 52.0 25.8 17.1 5.1

OCENA KALUSIRANJA Sorta

odli~no vrlo dobro dobro nije kalus

Šeinovo 51.6 22.8 20.8 4.8

Šampion 46.5 25.5 21.5 6.5

Ov~ar 54.2 23.5 18.3 4.0

G-139 43.4 26.0 23.8 7.2

Elit 40.1 26.0 26.3 7.6

prosek 47.2 24.8 22.0 6.0

OCENA KALUSIRANJA

Sorta odli~no vrlo dobro dobro nije kalus

Šeinovo 46.3 23.1 23.9 6.7

Šampion 44.1 24.5 22.6 8.8

Ov~ar 44.6 24.4 24.6 6.4

G-139 36.4 22.7 25.2 15.5

Elit 36.2 26.3 29.9 7.6

prosek 41.5 24.2 25.2 9.0

38

Zbornik nau~nih radova, Vol. 8 br. 2 (2002) 35 - 41

bile neznatne (22,7 % G-139 preko 26.3 % Elit). Procenat dobro kalusiranih kalemovabio je najmanji kod [ampiona 22,6 %, a najve}i kod Elita 29,9 %. Kalemova bez formi-ranog kalusa bilo je najmanje kod sorti Šeinovo 6,7%, a najviše kod selekcije G-13915,5 %.

U tabeli 2. izneti su rezultati kalusiranja kalemova oraha ispitivanih sorti koji suparafinisani ispod spojnog mesta, a zatim slagani u sanduke i nagrtani vla`nom stru-gotinom u celosti. Ovaj tretman je dao dobre rezultate, mada je nešto manji procenatodli~no kalusiranih kalemova (47,2 % prema 52,0 %) od drugog tretmana. U ovom tret-manu neznatne su razlike kod vrlo dobro i dobro kalusiranih kalemova (24,8 : 22,0 %).Najviše odli~no kalusiranih kalemova dala je selekcija Ov~ar (54,2 %), a najmanje se-lekcija Elit (40,1 %). Kod ispitivanih sorti je ujedna~en odnos vrlo dobro kalusiranihkalemova (22,8 % [einovo do 26,0 % G-139 i Elit). Procenat dobro kalusranih kale-mova kretao se u intervalu od 18,3 % kod Ov~ara do 26,3 % kod Elita. Uo~ava se usvim tretmanima da selekcija G-139 i Elit daju manji procenat odli~no kalusiranih kale-mova u odnosu na druge ispitivane sorte. To objašnjavamo njihovim kasnijim kretan-jem vegetacije, što se odra`ava na formiranje kalusa pri kalemljenju, odnosno strati-fikovanju.

Da bi se postigao što ve}i procenat odli~no kalusiranih kalemova, kalemovi suparafinisani do ispod spojnog mesta, slagani i zatrpavani vla`nom strugotinom do spo-jnog mesta. Zatim su sanduci prekriveni polietilenskom folijom. Posle 6-8 dana od strat-ifikovanja polietilenska folija je blago prose~ena ili izbušena na par mesta kako bi sepustila suvišna vlaga, a nakon 12-15 dana folija je potpuno uklonjena. Ovakav tretmanje dao visok procenat kalusiranja, ~ak 95 % (tab 2.). Procentualno najviše je bilo odli~nokalusiranih kalemova, prose~no 52,0 %, zatim 25,8 % vrlo dobrih i 17,1 % dobrokalusiranih kalemova. Kalemova bez formiranog kalusa u ovom tretmanu je bilo samo5,1 % (tab. 3.). U ovoj tabeli se tako|e uo~avaju razlike kvaliteta kalusiranja po sorta-ma. Tako je selekcija Ov~ar dala 60,3% odli~no kalusiranih kalemova, a selekcija Elit42,3 %. Ovi rezultati su uporedivi sa rezultatima Kuden and Kaska koji su dobili 93,4% prijema okuliranjem krajem septepmbra u suptropskim uslovima Avanzato and Atefidobili su 55,0 % kalusiranih kalemova pri sobnom kalemljenju, a 53,0 % kod okuliranihi kalusiranih u polju, što je sli~no procentu odli~no kalusiranih kalemova u tretmanu ko-ji smo mi primenili. Vrlo dobro kalusiranih kalemova je bilo 25,8 %, a dobro kalusir-anih 17,1 %. Ovaj na~in stratifikovanja interesantan je izme|u ostalog i zbog toga što sedobija manje izbojaka iz podloge ~ime se znatno smanjuje iznurivanje podloge.

Zaklju~ak

Na osnovu trogodišnjeg ispitivanja sobnog kalemljenja oraha uz stratifikovanje narazli~ite na~ine mo`e se zaklju~iti:

- U svim tretmanima dobija se dosta visok procenat kalusiranih kalemova.- jedino je u III tretmanu dobijeni procenat odli~no kalusiranih kalemova ve}i od

50%, dok je u tretmanu bez parafinisanja i nagrtanja kalemova u celosti procenat odli~nokalusiranih bio 41,5%, a pri parifinisanju i nagrtanju u celosti procenat je bio 47,2%

- najslabiji rezultati dobijeni su u tretmanu bez parafinisanja i potpunog nagrtanja.

39

Zbornik nau~nih radova, Vol. 8 br. 2 (2002) 35 - 41

Praksi se na osnovu svega iznetog mo`e preporu~iti da se u proizvodnji kaleml-jenog oraha uspešno mo`e koristiti metoda parafinisanja klemova i njegovo potapanje dospojnog mesta u strugotinu i prekrivanjem polietilenskom folijom u procesu kalusiranja.

Literatura

1. Avanzato, D., Ateti, J. (1997): Walnut grafting by heating the graft-point di-rectly in the field. Acta Horticultural 442, 291-294.

2. Bugar~i}, V., Mitrovi}, M. (1985): Uticaj fitohormona na prijem kalemova ora-ha pri sobnom kalemljenju. Jugoslovensko vo}arstvo, 19, 73-74, 257-262,^a~ak.

3. Curkan J.P. (1973): Nastaljnaja privivka oreha. Moskva.4. Demiroren., S. adn Buyukyilmaz, M. (1988): Studies on propagation metohods

of wolnut, International conference on wanuts, Yalova, Turkey.5. Kuden, A., Kaska, N. (1997): Studies on the patch-budding of walnuts in dif-

ferent budding periods undei sublropical conditions. Acta Horticultural 442,299-302.

6. Kora}, M. (1978): Prou~avanje na~ina i uslova kalemljenja oraha radi primeneu širokoj rasadni~koj proizvodnji. Doktorska disertacija, Novi Sad.

7. Kari}, M. Bošnjakovi}, A., \uki}, N. (1981): Rezultati kalemljenja orahamašinskim putem. Jugoslovensko vo}arstvo 55-56, 397-402, ^a~ak.

8. Lantos, A. (1990): Bench grafting of walnut. Acta horticultural, 284, 53-56.9. Manušev, B. (1970): Ispitivanje nekih na~ina kalemljenja oraha u rejonu Fo~e.

Jugoslovensko vo}arstvo 13, 51-59, ^a~ak.10. Mitrovi}, M. (1995): Uticaj vremena skidanja kalemgran~ica oraha na prijem

i kalusiranje kalemova. Jugoslovensko vo}arstvo, 29, 109-110, 59-63, ^a~ak.11. Nedev, N., Vasilev, V., Kavard`ikov, Lj. (1983): Orehoplodni kulturi, Plovdiv,

izdateljstvo Hristo G. Danov.

40

Zbornik nau~nih radova, Vol. 8 br. 2 (2002) 35 - 41

UDC: 634.5:631.541Original scientific paper

FORMATION OE THE CALLUS IN GRAFTED WALNUTUNDER DIFFERENT STRATIFICATION MODES

M. Mitrovi}, M. Blagojevi}*

Summary

The introduction of the grafted walnut into the production improved walnut grow-ing. Under temperate climatic conditions, the best grafting method is whip-and-tonguegraft with stratification. During stratification, specific conditions must be fulfilled as toenable more successful callus formation. Some problems inducing poorer callus forma-tion may be caused in this stage. The paper aimed at determining the most favorable con-ditions for callus formation on the unions. Three stratification methods were applied:

• Stratification without paraffin by complete covering with coniferous sawdust;•Dipping the scion and unions into paraffin with the stratification in the sawdust

up to the top;•Dipping scions and unions into paraffin, with the stratification in the sawdust up

to the union and covering with polyethylene foil.Upon callus stratification, it was inferred that the best quality was obtained with

the third method. The best callus formation was recorded with 52.0% of scions, verygood in 25.8%; good in 17.1%, whereas callus failed to form in 5.1%.

Key words: walnut, grafting, callusing, stratification, substrate

41

Zbornik nau~nih radova, Vol. 8 br. 2 (2002) 35 - 41

* Milisav Mitrovi}, Ph.D., Miladin Blagojevi}, B.Sc., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, ^a~ak