2. novembar-decembar 2010.^OVEK VAN VREMENA

II ZZ KKNN JJ II GG EE““““TTTTEEEESSSSLLLLAAAA -- ^OOOOVVVVEEEEKKKK VVVVAAAANNNN VVVVRRRREEEEMMMMEEEENNNNAAAA””””

NNaasslloovv oorriiggiinnaallaa:: ””TTEESSLLAA - MMAANN OOUUTT OOFF TTIIMMEE”” AAuuttoorr:: MMaarrggaarreett CChheenneeyyPPrreevvoodd:: BBoojjaann JJoovvii}},, PPrriipprreemmiioo:: MMii}}aa,, eexx YYZZ11YYZZ

Me|utim, nije mogao da otputuje uEvropu, a Me{trovi} nije bio u stanju dase vrati u Ameriku. Ipak, uzvratio je pi-smom u kome je rekao da se pronala-za~a se}a veoma dobro i da }e, ako muTesla po{alje fotografiju, preuzeti po-sao. Tesla je odgovorio da nema novca;Me{trovi} je uzvratio da mu nije ni pot-reban. Dr`e}i re~, izvajao je i u bronzi izlioskulpturu sna`ne i ose}ajne li~nosti (*1).

[to se mladoga Svizija ti~e, kada jeprvi put sreo pronalaza~a 1929. godine,bio je iznena|en {to je otkrio (kako jenapisao) "visokog mr{avog ~oveka us-pravnog dr`anja" koji je mogao satimada ide unaokolo u dubokoj koncentraci-ji, no koji je tako|e imao intenzivno lju-dsku stranu i "skoro do bola saose}aosa svim {to `ivi".

Sam Svizi, koji je prebivao u skrom-nom apartmanu na Bruklinu, imao jemalo bliskih veza s rodbinom i prijatelji-ma. Postao je novinarski miljenik nau~-nika i odani obo`avalac. Starac i mladi}su ~esto bili zajedno. Iako je Tesla napornoradio dok su ostali spavali, znao je da seosve`i dugim {etnjama kroz grad. Svizibi mu se ~esto pridru`io na ovim no}-nim izletima.

I on je bio predstavljen golubovima.Jedne no}i, kad su {etali niz Brodvej,dok je Tesla `ivo pri~ao o svom siste-mu za be`i~no slanje energije oko sve-ta, pronalaza~ je iznenada spustio glas."Me|utim, ono {to me stvarno zanimau ovom trenutku", rekao je, "jeste malabolesna pti~ica koju sam ostavio u sobi.Vi{e me brine nego svi be`i~ni proble-mi zajedno."

Golub, koga je pokupio dva dana ra-nije ispred biblioteke, imao je ukr{tenkljun koji je uslovio kancerozne prome-ne na njegovom jeziku tako da nije mo-gao da jede. Tesla ga je spasao od spo-re smrti i rekao da }e zu strpljivu neguuskoro postati sna`an i zdrav.

No, sve ptice koje je spasao nisumogle da stanu u njegovu hotelsku so-bu, gde se osoblje po~elo `aliti na pr-ljav{tinu. "U velikom kavezu u radnji spticama", pisao je Svizi, "nalazi se jo{nekoliko tuceta golubova ... Neki imajubolesna krila, drugi slomljene noge. Na-jmanje jedan je bio izle~en od gangre-ne, koju su specijalisti za ptice progla-

sili neizle~ivim. Ako bi golub patio odne~ega {to Tesla nije mogao da izle~i,odneo bi ga kompetentnom veterinaru."Kada su {etali, on i Svizi su razgovaralio Ajn{tajnu, dijeti, ve`banju, modi, bra-ku. "Teslin jedini brak bio je s njegovimradom i svetom", napisao je mladi}, "kao{to je to bio i Njutnov i Mikelan|elov ...s osobenom univerzalno{}u misli. Onveruje, kao {to je verovao i ser FrensisBejkon, da su najtrajnija dostignu}a do-{la od ljudi bez dece ..."

Pronalaza~ je svom mladom sadru-gu poverio da su mentalna iscrpljenost,po`ar, komercijalni protivnici i druge ne-volje samo prostrujale pored njegoveproduktivnosti i da jo{ uvek ose}a da mo-`e visoko da se uzdigne uprkos otpori-ma. Tako|e je rekao da je tokom svog`ivota zaradio preko dva miliona dolara.Ipak, da bi zaista primio ovu sumu, biloje potrebno da dobije legendarnih miliondolara za svoje patente za naizmeni~nustruju od Vestinghausa (*2).

Zato {to je bilo mnogo ~udnih inter-pretacija u vezi s Teslinom pa`njom pre-ma golubovima, slede}e Teslino pismoPoli Foti}, mla|oj }erki Konstantina Fo-ti}a, jugoslovenskog ambasadora uSAD, citira se zbog jednostavnog por-treta ljubavi za stvorenja iz detinjstva.Naslovljavaju}i ga "Pri~a iz mladosti kojuje ispri~ao starac", on tu ispisuje zimskuizolaciju ku}e u kojoj je bio ro|en, i svogposebnog prijatelja, "veli~anstvenogMa~ka, najboljeg od svih ma~ora nasvetu."

U vezi s Ma~kom do{lo je do nje-govog prvog zbli`avanja s elektricitetomjedne sne`ne ve~eri kada je imao trigodine. "Ljudi koji su {etali po sneguostavljali su iza sebe svetlucavi trag",pisao je, "a grudva koji biste bacili nane{to ostavljala je svetlosni mlaz kaokada se glava {e}era udari no`em ..."

^ak i u njegovom najranijem detinj-stvu imao je vid koji je bio hiperosetljivna svetlost. Otisci stopala u snegu nisuza njega bili u pome{anim senkamaplavog, purpurnog ili crnog kao {to suizgledali drugima. "Osetio sam potrebuda pomilujem ma~ka po le|ima. Ono{to sam video bilo je ~udo od koga sam

zanemeo ... Ma~kova le|a bila su pok-rivena svetlo{}u, a moja je ruka proizvelapljusak pucketavih iskri dovoljno glasnihda bi se ~uli po celoj ku}i."

Otac mu je rekao da je to prouzro-kovano elektricitetom. Majka mu je re-kla da prestane da se igra s ma~komda ne bi izazvao po`ar. No, de~ko je ra-zmi{ljao apstraktno.

"Da li je priroda divovska ma~ka?Ako je tako ko nju miluje po le|ima? Tomo`e biti samo Bog, zaklju~io sam."

Kasnije, kada je tmina ispunila sobu,ma~ak je trznuo {apama kao da je ho-dao po mokroj zemlji i de~ak je jasnovideo kako je krznato telo obavijeno ha-lo-efektom kao oreolom svetaca. Danza danom se pitao {ta je elektricitet inije nalazio odgovor. U trenutku kad jepisao ovo pismo, pro{lo je osamdesetgodina i Tesla je rekao da na njega jo{uvek nema odgovora.

Za razliku od ma~kovog sjajnog dru-{tva postojao je i porodi~ni gusan -"~udovi{no ru`an grubijan, s vratom kaou noja, ustima krokodila i parom lukav-ih o~iju koje su zra~ile inteligencijom irazumevanjem sli~nim ljudskim". U poz-nom dobu Tesla je tvrdio da ima o`iljakod ove ~udovi{ne ptice. No, druga st-vorenja na farmi je voleo.

"Voleo sam da hranim na{e golubo-ve, pili}e i drugu `ivinu, da uzmem jed-no ili drugo pod mi{ku i da ih mazim."^ak je i zli gusan, kada je no}u doveoku}i svoje jato nakon {to su se "kao la-budovi br~kali" u obli`njoj bari na livadi,"bio nadahnu}e za mene". Sada u Nju-jorku, dok se sve vi{e povla~io od ma-hnitog doba i ljudi sa kojima je bio sas-vim malo saglasan, njegova je naklo-nost ka golubovima dobila ~udnu sna-gu.

(*1) Tako|e je u bronzi izlivena i kopijana zahtev Me{trovi}a, koja mo`e da sevidi u Tehni~kom muzeju u Be~u. Ot-krio ju je 29. juna 1952. Teslin ne}akSava Kosanovi}.

(*2) Mnogo kasnije, nakon pronalaza-~eve smrti, Svizi je pazljivo nastojao daproveri ovu pri~u ispituju}i Vestinghau-sove arhive i nije mogao da joj na|eni{ta u prilog.

3.novembar-decembar 2010. 73, de RA CQ YU

UU ovom broju Va{eg ovom broju Va{eg ~asopisa mo`ete na}i:~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VANVREMENA ..................... 2

MOJ HOBI I PROFESIJA (2) .......................... 4

DIODNA SONDA .......................................... 10

IZBORNA SKUP[TINA YUOTC KLUBA ........... 13

PRORA^UN RR VEZA (5) ............................ 14

CW FILTAR ......................................................... 21

ZAMLADE KONSTRUKTORE (8) ................. 22

SIMETRIRANJE NAPAJANJA ......................... 25

PROGRAM YUFF ...................................... 26

HAARP PROJEKAT ................................... 28

MO@DA NISTE ZNALI (2) ......................... 30

“OTKA^ENE” NAPRAVE ......................... 32

DIPLOME ................................................. 34

YU KT MARATON SEPTEMBAR 2010. ... 36

YU KT MARATON OKTOBAR 2010. ....... 37

NOVOUTVR\ENI TV KANALI .................. 38

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

15000 7000 4000 2000 1500 1000

^asopisSaveza radio-amatera Srbije

GGooddiinnaa [[EEZZDDEESSEETTTTRREE]]AA

Mi{ljewem Ministarstva za kulturu iprosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na prometISSN 1450-8788

UUrreeddnnii{{ttvvooGl. urednik Sre}ko MORI], prof. YYUU11DDXX mr Du{an MARKOVI], dipl.in . YYUU11AAXXSini{a RADULOVI], dipl.in . YYUU11RRAA

@ivota NIKOLI], dipl.in .YYTT11JJJJAndra TODOROVI], YYUU11QQTT

Nenad PETROVI], YYUU33ZZAATereza Ga{par, YYUU77NNRRTT

RReeddaakkcciijjaa 11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VIccaassooppiiss@yyuu11ssrrss..oorrgg..rrssTel/fax: 001111//33003333-558833

wwwwww..yyuu11ssrrss..oorrgg..rrss

OOvvaajj bbrroojj tteehhnnii~~kkii jjee uurreeddiiooSre}ko Mori}, YYUU11DDXXE-mail: yyuu11ddxx@ssbbbb..rrss

PPrreettppllaattaa ii ddiissttrriibbuucciijjaaSlavica STANKOVI], YYUU11-RRSS008888

Petar FILIPOVI], YYTT11WWWW

[[ttaammppaaGrafi~ka agencija ”An|elika”Beograd, Tel: 011/252-66-81

Tekstove dostavljati elektronskom obliku(.doc, .rtf, .txt). Pisati u Wordu. Slike, {eme

i crte`e slati odvojeno (.jpg, .tif) u rezoluciji odnajmawe 300dpi. Sve {to po{aljete vra}amosamo uz pismeni zahtev i prilo`en koverat za

odgovor. Stavovi autora su li~ni.

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednugodinu iznosi 1200 din, polugodi{wa 600 din,na teku}i ra~un: 205-2452-07, poziv na broj

01 kod “Komercijalne banke” Beograd.

4. novembar-decembar 2010.NA[A ISTORIJA (2)

RR AADD II OO -- AAMMAATT EE RR II ZZ AAMMMMOOJJ HHOOBB II II PPRROOFFEESS II JJAA (( 22 ))N

A[A

ISTORIJA

Raspadom SFRJ dolazi do pada mo-je aktivnosti zbog profesionalnih obave-za, ali od juna 1992. nalazim malo vi{evremena i ponovo se vra}am na UKT iispitivanje prostiranja talasa. Od tada se"meteorskom brzinom" ni`u godine svedo 1999. kada svi mi do`ivljavamo zver-sko bombardovanje na{e zemlje od st-rane doju~era{njih saveznika! I ponovoradio-amateri u Saveznoj republici Ju-goslaviji hrabro staju na branik otad`binei svojim vezama doprinose uspe{noj od-brani zemlje!

Od 1992. do 1995. uglavnom se ba-vim QRP radom tako da 1995. u takmi-~enju "Tesla memorijal", kategorija stani-ca do 3W izlazne snage na 144MHz,osvajam III mesto u Saveznoj RepubliciJugoslaviji. Po~etkom 1996. nabavljamlinear od 90W, tako da sa QRP radaprelazim na QRO rad.

Od tada pa do 2006. preokupacija mije bila na ispitivanju prostiranja talasa na144MHz kao i dalje prou~vanje prirodnepojave poznate kao sporadik E ili skra-}eno Es. U tom cilju sre|ujem bazu po-dataka napravljenu iz raznih izvora, a te-`i{no od podataka koji su sukcesivno biliobjavljivani u "YU VHF/UHF biltenu" kaoi u ovom ~asopisu. Pored toga, na ras-polaganju su mi bili i neki izvori iz inos-transtva a od 2002. i podaci sa interne-ta. Tako uspevam da zavr{im obimnustudiju o ovoj pojavi na 2m bandu, ~ijisu delovi 2007. godine bili objavljeni u~asopisu "Radio-amater" (od br. 5/2007.pa do br. 3/2008).

Paralelno sa ovim studijama ponovose vra}am radu preko meteora (MS) uprvom redu zbog toga {to se (2001) po-javila izvrsna softverska platforma podnazivom WSJT/FSK441, koju je napisaoNobelovac Joe Taylor K1JT, Sl. 11.

Sve zainteresovane za ovaj progra-mski paket upu}ujem da pogledaju sle-de}e internet adrese:httttp://www.physics.princeetton.eedu/pul-

sar/K1JT/httttp://www.qsl.neett/dk3xxtt/wsjjtt.httm

httttp://www.arrl.org/ttis/info/moon.httmlhttttp://www.arrl.org/ttis/info/pdf/0112036.pdf

Posle ove kra}e retrospektive mojeamaterske aktivnosti, pre}i }u na detalj-niji opis pomenutih doga|aja, ljudi i op-reme ali kroz prizmu razvoja posebnihtehnika rada na 144MHz, jer sam i samu njima u~estvovao. Mislim da }e mla-|im radio-amaterima biti interesantan iprikaz trofejne tehnike koju smo 60-tihgodina pro{log veka, koristili po radio-klubovima. Oni ~itaoci koji `ele o ovimtrofejnim vojnim radio-ure|ajima da sa-znaju ne{to vi{e, mogu posetiti sajt naslede}oj internet adresi:

httttp://www.radistta.info/

Kasnije je ova tehnika zamenjena sauvoznim amaterskim SSB transiverimakoje smo nabavljali iz: Velike Britanije,SAD, Japana i drugih zemalja. Na{i vr-hunski operatori su na ovim KT i UKTtransiverima vr{ili razne prepravke u ci-lju postizanja njihovih {to boljih radnihperformansi.

Moma YU1EV, prvi u Beogradu za-vr{ava svoj linear sa 2x4CX250B, izlaznesnage oko 1,5kW inputa. Vrlo brzo i AcaYU1EU tako|e, zavr{ava isti ovakav li-near i obojica se pripremaju da iza|u naEME komunikacije, na 144MHz! DraganYU1AW je, dok se pripremao za izlazakna 432MHz i rad EME veza, bio inicija-tor da se uspostavi kontakt sa astrono-mskom Opservatorijom "Ru|er Bo{ko-vi}", na Kalemegdanu u Beogradu, radiupoznavanja sa prirodom meteora. Nabazi tih kontakata Dragan i Aca su raz-radili metodu ta~nog ra~unanja opti-malnih vremena i azimuta za meteorskerojeve. Me|utim, Aca je napravio anal-izu efikasnosti i iskori~}enja ve}ih roje-va, od strane operatora sa 144MHz. Po-tom je izveo pravilan zaklju~ak da je onnizk, a da bi se stanje popravilo predla`eve}u aktivnost operatora u radu prekosporadi~nih meteorskih rojeva! Zbog to-ga, od aprila 1978. Aca u saradnji za

Miletom YU1ONO i Vladom YU1NOP, kre}eu proveravanje pomenute metode krozprakti~an rad. Kasnije }e biti vi{e re~i ouspesima ove grupe beogradskih oper-atora u radu preko sporadi~nih mete-orskih rojeva.

Vrlo brzo se pokazalo da su za oveaktivnosti, a naro~ito za izlazak na EMEkomunikacije, potrebni oetljiviji projem-nici nego {to su to bili fabri~ki ure|aji.U prvo vreme pristupilo se izradi anten-skih pretpoja~ala a kasnije i pobolj{anjukarakteristika ulaznog dela kod fabri~kihUKT ure|aja. Merenja na ure|ajima, ko-ja su bila organizovana u RK YU1JRS,su vrlo brzo to i pokazala. Nosioci ovogposla su bili: Dragan YU1AW, Aca YU1EU,Vlada YU1NOP i Gordan YU1NUJ. Uovim aktivnostima su, po odre|enim pi-tanjima, bili anga`ovani i Bora YU1NRV,kao i Sveta YU1NRU.

Paralelno sa ovim akcijama vr{ila suse razna ispitivanja fabri~kih antena, apotom su se izvodila razna pobolj{anjana njima. Na bazi takvog iskustva MomaYU1EV (ex YU1NPW), Dragan YU1AW(ex YU1NPW), Aca YU1EU (ex YU1NPZ)i Vlada, YU1BB (ex YU1NOP), krenuli susa konstrukcijom slota koji je ubrzo po-stao poznat kao: "YU∅∅B" antena. Vrlobrzo im se pridru`uje jo{ jedna grupaamatera u cilju prakti~nog testiranja ra-znih varijanti ove antene, a me|u njimaje bio i autor! Po{to je ova nova ante-na ve} pro{la prve testove Aca YU1EVodlu~uje da napravi sistem od 4xYUØB(ukupno 88 elemenata), za 2m band, ida sa njim iza|e na EME.

Dragan YU1AW kre}e 1978. sa pr-vim vezama na EME u tada{njoj Jugo-slaviji, na 432MHz, u saradnji sa jo{ dvo-jicom operatora iz kluba YU1BKL (JocaYU1WA i Ivan YU1OFQ, koji je ujedno ikonstruisao kolinearnu antenu za 144MHz).Pored uspeha ekipe iz Zagreba YU2CNZ,koji su u maju 1977. ve} uveli SFRJ usvet EME komunikacija (na 144 MHz)evo sada i Dragan YU1AW osvaja noviVVF opseg. Potom, 1980. Konstrui{e iizgra|uje novu paraboli~nu antenu pre~-nika preko 12m (Sl. 12) i na taj na~in, uto vreme, postaje vlasnik NAJVE]E AMA-TERSKE ANTENE NA SVETU!

Mi{a Stevanovi}YU1MS

Slika 11.

Nobeelovac JoeeTaylor K1JT,ttvorac novih

vrstta rada

5.novembar-decembar 2010. NA[A ISTORIJA (2)

Od 1977. do 1980. Na EME izlazejo{ i: YU1EU (144MHz), YU1EV (432MHz) i Teo YU7PXB (144MHz). Na tajna~in se u Srbiji u to vreme, me|u ra-dio-amaterima, rade vrhunske stvari. asve to je amaterska zajednica pratila sadivljenjem!

Eto, zbog takvih uspeha vredi se upus-titi u pisanje ovog serijala jer }u poredtoga pomenuti i sve te divne drugove,ljude i vrhunske operatore, ~iji je dopri-nos na{oj afirmaciji bio ogroman! Ako bise merilo po radio-amaterskim norma-ma onda se za njih mo`e re}i da su bili"DOKTORI RADIO-AMATERSKE NAUKE"!

Na samom kraju isti~em i to da umeni i dalje tinja ljubav prema trofejnimvojnim stanicama. Delom zbog toga {tosam u Armiji radio na njima a delom izbog toga {to sam se u YU1FJK, prvosusreo sa njima. Za sve one koji `elene{to vi{e da pro~itaju o ovoj temi upu-}ujem ih da pogledaju, pored ve} po-menutog sajta "Radista.info" i druge saj-tove sa ovom tematikom.

II - MOJI PRVI KORACI URADIO-AMATERIZMU2. PIONIRSKO DOBA

Od svojih instruktora u RK "Mo{aPijade" YU1IOP, ta~nije od Proki} Rad-mila Proke, ~uo sam da je jo{ krajem50-tih godina, pro{log veka, sa repub-li~kog nivoa bila data inicijativa da Nar-odna tehnika Beograda energi~no "u|e"u {kole na teritoriji grada kao i op{tineSavski Venac! Obzirom da sam 1959.i{ao u O[ "Branko Para}", na Senjaku,op{tina Savski Venac, i ja sam, kao pio-nir i osnovac, bio obuhva}en ovom ak-tivno{}u, Sl. 13.

Potom sam u junu te iste godine,preko Planinarskog dru{tva "Josif Pan-~i}" sa Senjaka, oti{ao na logorovanje,na planinu Div~ibare kod Valjeva. Tusam imao prilike da po prvi put vidimamatersku KT radio-stanicu u radu, akoju je za potrebe na{eg logorovanja in-stalirao Slavko Isakov YU1GK. On je po

unapred utvr|enom planu odr`avao KTskedove, rade}i tako kao YU1GK/p sa sta-nicom u RK "Avala" YU1BEF, Sl. 13a.

Cilj je bio da se mladi izvi|a~i sa Di-v~ibara, ~uju sa svojim roditeljima u Be-ogradu (koji su organizovano dolazili uovaj radio-klub da bi se javili svojoj deci)odnosno da se na neki na~in familijari-zuju sa amaterskom radio-stanicom!

Danas, u vreme razvijenih komuni-kacija preko Interneta i mobilnih telefo-na, to mladima mo`da i ne izgleda zani-mljivo! Me|utim, te 1959. kada mnogadoma}instva nisu imala ni radioaparat uku}i, a kamoli TV, ta amaterska radio-stanica je predstavljala tehni~ko ~udo ikod nas pionira palila je bujnu de~iju ma-{tu! Tako|e, bila nam je posebno dragajer smo preko nje mogli da razgovaramosa svojim roditeljima! Tada sam od tihdivnih ljudi, radio-amatera i operatora,prvi put ~uo da se sa tom radio-stani-com mo`e imaginarno "putovati" po ce-lom svetu", ali uz pomo} radio-talasa!Ovo mi se duboko urezalo u pam}enjei verujte i dan danas se toga rado se-}am dok radim na amaterskim bandovi-ma, sa amaterima i prijateljima iz celog

Sveta (u sebi stalno ponavljam da seveselim svim tim "putovanjima"!).

O ovim aktivnostima ~lanova RKYU1BEF iza{ao je i ~lanak u ovom ~a-sopisu (br. 11 iz 1959, na str. 336), odautora Ilije Popovi}a YU1ER. Tako|e,se}am se da je u na{em logoru bio or-ganizovan i te~aj za lov na "lisicu". Jasam tada po prvi put ~uo o amaterskomlovu na skrivenu radio-stanicu ("lisicu") iuop{te prisustvovao ovoj aktivnosti. Ta-da sam prvi put video i amaterske ure-|aje za lov na lisicu! Ovo moje iskust-vo sa logorovanja i iz tabora izvi|a~a,duboko mi se urezalo u pam}enje! To jebio i moj prvi du`i samostalni boravakbez roditelja i svojevrsna prilika da, po-red radio-tehnike, savladam i mnogeve{tine koje su krasile mlade izvi|a~e(podizanje {atora, paljenje logorske vat-re, orijentacija u prirodi i drugo).

Mnogo godina kasnije imao sam pri-liku i ~ast da li~no upoznam izvanrednogamaterskog operatora i divnog ~oveka,radio-amatera Margeti} Vilima Ma{uYU1GV, Sl. 13b, koji je u to vreme bio~lan UO RK YU1BEF, i tesno povezansa izvo|enjem pomenute aktivnosti saplanine Div~ibare.

Od njega sam ~uo dosta detalja ve-zanih za aktivnosti koje je sprovodionjegov klub u saradnji sa dru{tvenim or-ganizacijama. Ma{a je stalno isticao zna-~aj saradnje radio-amatera i omladinskihorganizacija, a naro~ito sa izvi|a~ima. Tasaradnja se kasnije znatno razvila naobostrano zadovoljstvo i mnogi izvi|a~isu postali odli~ni radio-amateri i obrnu-to. Kasnije 70-tih godina, pro{log veka,ova aktivnost se pro{irila i na druge op-{tine u Beogradu. Tako sam imao prilikeda se upoznam i sa mnogim izvi|a~imana Novom Beogradu, a posebno u sek-ciji YU1AFP. Tako|e, i moj veliki prijatelji drug, ina~e izvanredan konstruktor iradio-amater, Sveta Vojvodi} YU1NRU,je preko aktivnosti sa izvi|a~ima upoz-nao i ljubav svoga `ivota (i danas je saXYL Desom u sre}nom braku okru`eniljubalju svojih sinova).

Sl. 12. Draganova leegeendarna antteena

Sl. 13. Ova slika jjee bila objjavljjeena nanaslovnojj sttrani ^asopisa "Radio-amatteer", br. 2 iz feebruara 1959)

Sl. 13a. Deeo ~lanka o RK YU1BEF

Sl. 13b. ^lanovi RK YU1BEFispreed klupskee prosttorijjee

6. novembar-decembar 2010.NA[A ISTORIJA (2)

Ma{a je tako|e poklanjao izuzetnupa`nju obuci mladih radio-amatera usavla|ivanju ve{tine prijema morzeoveazbuke na sluh. Bio je izuzetan operatori zaljubljenik u QRQ! Ovakvi plemenitiljudi su, svaki u svojoj sredini, bili pravisto`eri oko kojih su se okupljali mla|iamateri. Svojim znanjem uspevali su dakroz razli~ite sadr`aje aktivnosti privukuznatan broj novih i mladih ~lanova. Ra-dio-klubovi su na ovaj na~in kadrovskija~ali a Savez je svakim danom posta-jao sve ve}i! Mnogi takvi "pioniri", iz togvremena i danas se rado se}aju Ma{e imnogih takvih radio-amatera pregalaca ivaspita~a i zahvalni su im {to su im ne-sebi~no pomogli u svom razvoju!

U jesen 1964. moj drug MiroslavRadujkovi} (kasnije vrlo aktivni UKT ope-rator u YU1IOP i YU1AFG) i ja, po{tosmo se u~lanili u radio-sekciju Klubamladih tehni~ara (KMT) O[ "Branko Pa-ra}", sa Senjaka, kre}emo da poha|amote~aj iz radio-tehnike koji je vodio Proki}Radmilo Proka, iskusan radio-amater ioperator I klase. Pored teoretskog delabila je organizovana i prakti~na izradasrednjetalasnog prijemnika jednocevni-ka. Se}am se da smo najvi{e vremenapotro{ili na izradu vazdu{nog kalema i{asije prijemnika.

Poha|aju}i kurs zami{ljao sam kako}u biti u stanju da sam napravim detek-tor tj. srednjetalasni prijemnik koji zasvoj rad nije koristio struju niti baterije!Ovo moje razmi{ljanje bilo je zasnovanona ~injenici da je moj deda po ocu, Ma-rko, (ina~e zaljubljenik u radio) ve} imaoovakav prijemnik u svojoj ku}i (selo Dra-`evac kod Obrenovca). Da bi obezbediozadovoljavaju}i prijem deda je podigaoduga~ku `i~anu (Long wire) antenu kojuje postavio izme|u dva drveta na visiniod oko 12m od zemlje. Sa ovom ante-nom imao je odli~an prijem srednjetala-snih stanica Ovakav prijemnik je kodme{tana sela Dra`evac bio poznat podimenom "Zvu~nik", a kod dede ga jepravio jedan kom{ija. Izgledao je kaoradio-aparat jer je bio sme{ten u lepudrvenu kutiju tako da je za ono vreme,pored prakti~nosti i funkcije informisan-ja koju je imao, predstavljao i svojevrs-tan ukras u ku}i!

Se}am se da sam u to vreme dediprenosio sve {to sam ~uo na kursu, anajvi{e smo diskutovali o diodi i prome-nljivom vazdu{nom kondenzatoru, kaosastavnom delu prijemnika sa kursa. Bilismo odu{evljeni sa njenom funkcijom.Tako|e, diskutovali smo i o promenlji-vom kondenzatoru sa kojim je bilo ola-k{ano biranje stanica! Deda mi je pri~ao

da se kom{ija Tila, koji je pravio ovedetektore, prili~no mu~io dok je "pode-{avao" `eljenu stanicu (on je umesto di-ode koristio sirov kristal dok je sa drugestrane oscilatornog kola bio metalni {i-ljak, sa kojim je po kristalu tra`io mestonajboljeg prijema; kada bi sa ovim "boc-kanjem" kristala kona~no prona{ao takvomesto onda bi pode{avanje bilo zavr-{eno i {iljak je ostavljao tako zaboden ukristal).

I pored toga {to ovakav prijemniknije imao NF poja~alo, a slu{alac nijemogao da poja~a primani signal, repro-dukcija i glasno}a su bili zadovoljavaju}i.Se}am se da su kod dede dolazile kom-{ije da zajedni~ki slu{aju vesti i nekezabavne radio-emisije, da bi potom du-go diskutovali o onom {to su ~uli. Zamene je to pretstavljalo pravu poslasticui svojevrsno iskustvo, jer sam na taj na-~in kao de~ak slu{ao o mnogim pojmo-vima iz istorije i `ivota, za koje ina~e nebih ~uo u tom uzrastu! Zna~i, za meneje radio u to doba bio svojevrstan "u~i-telj" `ivota!

Kako zbog preseljenja na Novi Beo-grad 1965. nisam zavr{io pomenuti kurs, asamim tim ni prijemnik, onda sam "nao-ru`an" teorijskim znanjem po~eo sa vi{epa`nje da prou~avam o~ev tranzistorskiprijemnik, koga je on nabavio 1963, Sl.14. i 14a.

To je za mene bilo tehni~ko ~udo ikao neka relikvija! Otac me je zadu`ioda pazim na baterije, koje su bile u nje-mu, da slu~ajno ne procure ("da se neoznoje", kako mi je pokojni otac govo-rio!). Imao sam zadatak da ga, ~im takone{to primetim, odmah obavestim. Znaosam da sa tim nema {ale i koliko se se-

}am nikad se nije desio propust! Kasni-je mi je otac bio dozvolio da i ja sammenjam baterije po potrebi! U to vremeje bilo vrlo te{ko nabaviti neki manji is-pravlja~ za napon od 6V, sa kojim seovaj tranzistor napajao. Pored toga, mojotac je vi{e godina poku{avao da pro-na|e i odgovaraju}e slu{alice za ovajtranzistor ali u tome nije uspeo (na ovomprijemniku je bio specifi~an priklju~ak zaslu{alice!).

Kada sam u potpunosti ovladao sanjegovim rukovanjem onda sam ovajtranzistorski prijemnik nosio kod dedeMarka u Dra`evac, za vreme zimskog iletnjeg raspusta. Se}am se da smo de-da i ja odu{evljeno "jurcali" po bandu islu{ali radio-emisije od "uhva}enih" sta-nica, naro~ito u ve~ernjim ~asovima!

Za nabavku pomenutog tranzistor-skog prijemnika moj otac je u to doba,1963, izdvojio pozama{nu sumu novca!Na izletima, sa roditeljima, bio sam nje-gov ponosni "nosilac", tako da sam sepravio va`an jer su ljudi sa znati`eljomgledali u mene i ovaj mali radio! Sveovo mi je budilo ma{tu kako }u i ja je-dnoga dana biti u stanju da potpuno sh-vatim njegov rad i eventualno napravimovakav isti prijemnik. Ina~e, moj pokojniotac je u II Svetskom ratu pro{ao obukuza specijalnost telefoniste u JNA pa jeverovatno, izme|u ostalog, i to bio raz-log njegove ljubavi prema radiju!?

Me|utim, pre ovog tranzistorskogprijemnika, mi smo u ku}i imali i radio-aparat "Kosmaj-49". Otac mi je sa po-nosom pri~ao kako je on me|u prvimau kraju (Sitni~ka ulica na Senjaku, starideo Beograda) nabavio ovaj radio-aparat(krajem 1949), Sl. 14b.

Kao i kod mog dede Marka u Dra-`evcu, i kod nas u Beogradu su dolazilekom{ije da sa mojim ocem slu{aju pre-nose sa fudbalskih utakmica ili su ne-deljom uve~e slu{ali popularnu radio-emisiju "Veselo ve~e"! U ovakvom okru-`enju meni nije bio problem da po~nemda se bavim radio-amaterstvom. Sma-trao sam to kao normalnim ispunjenjem

Slika 14.

Slika 14a.

Slika 14b.

7.novembar-decembar 2010. NA[A ISTORIJA (2)

`elja dede i oca, a i kao nastavkom za-po~ete aktivnosti na pomenutom kursu.

Pored radija "Kosmaj" i tranzistorskogprijemnika "National", moj otac je ubrzokupio i doma}i TV aparat, popularni "EiNi{". Tako sam sa u`ivanjem 1964, pre-ko novog TV-a, pratio preglede letnjiholimpijskih igara iz Tokija! Bio sam odu-{evljen sa svim tim lepim de{avanjimau na{oj ku}i i takva atmosfera je uticalana moja razmi{ljanaj u pravcu bavljenja isa nekim sportom pored radio-amater-stva.

2.1. PRESELJENJENA NOVI BEOGRAD

Kao {to sam ve} pomenuo, zbogpreseljenja porodice na Novi Beograd,aprila 1965, nisam zavr{io kurs iz radio-tehnike tako da je moje amatersko usa-vr{avanje bilo prekinuto za jedan kra}ivremenski period. Me|utim, i pored to-ga, nastavio sam da se povremeno vi-|am sa operatorima iz YU1IOP. U sklo-pu toga smo odlazili na njihovu takmi-~arsku lokaciju u Mali Mokri Lug (KE13dodnosno KN04GS), gde je bio UKT PPSYU1AFG.

Tada su od UKT opreme imali: 2x10elyagi sa rotatorom (bile su postavljenejedna iznad druge); prijemnik je bio safabri~kim konvertorom "Geloso" (Sl. 15)koji je omogu}io dosta interesantnih ve-za u tropo i Es tehnici rada.

Kao bazni ure|aj kori{}en je ~uveniameri~ki prijemnik "Halicrafters SX-71",Sl. 15a. i 15b.

Me|utim, 70-tih godina XX veka,nabavljen je jo{ savremeniji konvertor

od nema~ke firme "Semcoset" UE-2MOSFET. U predajnoj liniji kori{}en je~uveni ameri~ki UKT primopredajnik "Gon-set", Sl. 15c.

Ovaj primopredajnik sam prvi put vi-deo 1965. kod Miroslava, koga je oninstalirao u svojoj ku}i. Jedno vreme jesa njim radio na UKT sa klupskim po-zivnim znakom YU1IOP. Ja sam sa ovomnjegovom aktivno{}u bio odu{evljen i`arko sam `eleo da {to pre polo`im IVklasu, kako bih i ja stekao pravo da mo-gu da radim na UKT! Obzirom da je onve} bio pred polaganjem ispita za ama-terskog operatora, od januara 1965. pado mog preseljenja na Novi Beograd,ve`bali smo prijem morzeovih znakovana sluh! To mi je kasnije pomoglo pripolaganju ispita za IV klasu u YU1FJK.

Ovakva UKT oprema u YU1AFG jeza to vreme bila skoro nedostupna ve-}ini operatora, a po svojim tehni~kimkarakteristikama spadala je u sam vrh.Tada sam ~uo da su stariji operatori, na~elu sa Da~om YU1DA, redovno radilisa Planine Rudnik u UKT takmi~enjima.Tako su u julu, 1965, u takmi~enju "Tes-la Memorijal", uradili prve veze sa Ho-landijom (YU-PA) u "Es" otvaranju na144MHz, sa pomenutom opremom. Ta-da sam tako|e, ~uo da je jo{ 1961.Svoje prve veze u ovoj tehnici rada ura-dio i Bora Todorovi} YU1CW koji je u

YU1BKL okupio jednu grupu mla|ihoperatora i edukovao ih oko tehnike ra-da u sporadi~nim otvaranjima na 144MHz! Tada sam prvi put ~uo da je u tojgrupi bio i Moma Bulatovi}. On je sa-mostalno konstruisao svoj primopreda-jnik za UKT i sa njime je tako|e, te1965, preko sporadika uradio svoje prveveze na 2m! Tako|e, preko banda tadasam ~uo i o uspesima ekipe vrednih ivrhunskih operatora iz YU1EXY. Oni sutada sa ura|enim vezama preko spo-radika na 144MHz bili u samom vrhu, uEvropi, {to se mo`e videti iz Tabele 1.

Iz ove tabele se mo`e videti da jena{a stanica YU1EXY/p dana 4. jula 1965.uradila vezu na 144MHz, preko Es, sastanicom EI2W. Na taj na~in su postalinovi evropski rekorderi sa QRB-om od2.231km!

Na ovaj na~in bilo je produ`eno mojeprakti~no usavr{avanje i sve ovo {to samtada do`iveo i video bi}e mi od koristi ukasnijem prakti~nom radu na UKT.

2.2. POLAGANJE IVOPERATORSKE KLASE I

DOBIJANJE LI^NOG ZNAKAOd januara 1968. definitivno po~i-

njem da poha|am obuku za operatoraIV klase, koja je bila organizovana u da-nima vikenda, u YU1FJK. Obuka je, iztehni~kih razloga, bila produ`ena do maja1968. i tada sam, kao stariji omladinac,imao pravo da budem prisutan u PPSYU1FJK, na KT stanici, i uve`bavam pri-jem morzeovih znakova na sluh uz stari-je operatore: Zindovi} Vuleta, [ipka Ra-nka YU1NVW (danas poznatog kaoYU1NN), Tomi} Jovice, Srok Dragutina,Gotfrid Viktora YU1OHQ, Hanomihl An-tuna YU1NEX, Didovi} Ilije YU1NRI, Mi-{i} Ostoje YU1NCI, Suboti} AdamaYU1NYN, Tucakovi} Rajka YU1XI, Tomi}Rodoljuba YU1NSI, Stankovi} BudimiraYU1NSD, Anderluh Antona YU1NTA imnogih drugih.

Prijem morzeove azbuke na sluh mije dobro i{ao i zbog toga su mi dozvo-

Slika 15.

Slika 15c.

Slika 15a.

Slika 15b.

Tabeela 1.

8. novembar-decembar 2010.NA[A ISTORIJA (2)

lili da pristupim polaganju ispita za ama-terskog operatora IV klase. Taj ispit samuspe{no polo`io iz prvog puta sa oce-nom ispitne komisije da sam, {to seprijema morzeove azbuke na sluh ti~e,ve} spreman i za polaganje ispita za IIIklasu! Ja sam nastojao da {to pre pro-radim sa li~nom stanicom na UKT! Me-|utim, da bih to ostvario morao samprvo da dobijem li~ni pozivni znak, a tovi{e nije zavisilo od mene!

Polovinom 1968. u RK YU1FJK sustigli pozivni znaci, i to: Sveta Vojvodi}je dobio znak: YU1NRU; Borivoje Trbo-vi} YU1NRV; Gordan Kubi~ela YU1NUJ.Potom sam i ja, pred kraj 1968, dobioli~ni pozivni znak YU1NVI. Podaci o po-lo`enoj klasi su mi bili upisani u ~lanskukartu na pole|ini, Sl. 16, na {ta sam bioneizmerno ponosan!

2.3. KOMPLETIRANJE LI^NEUKT STANICE I AKTIVNOST

NA OPSEGUKompletiranje moje li~ne UKT stani-

ce je potrajalo, a dok sam ~ekao svojpozivni znak vr{io sam pripreme za po-stavljanje antene na vrh stambene zg-rade u kojoj sam stanovao (Novi Beo-grad; nivo IX sprata moje stambene zg-rade). Dvoumio sam se izme|u kablatwin-lid (pljosnati kabl koji se koristio zapovezivanje yagi antene i televizora) ikoaksijalnog kabla, koji je u ono vremei za na{e prilike bio veoma skup. Ipak,uz finansijsku podr{ku roditelja kupiosam ~itavih 30m koaksijalnog kabla ko-ga je proizvodila firma "Elrad" iz GornjeRadgone, Slovenija. Pored kabla u ovojfirmi sam kupio i gotovu yagi antenuAM-1011, poznatu "elradicu", za 144MHz!Po pristizanju opreme podigao sam ovuantenu na krov zgrade u kojoj sam `iveo(nivo X sprata). Me|utim, najvi{e prob-lema mi je zadavala nabavka prijemnikai predajnika za UKT. Sticajem okolnostiprvo sam nabavio prijemnik (koji je kon-struisao Bora YU1NRV, ~lan YU1FJK) pasam jedno vreme bio samo na slu{anjuopsega 144MHz. Me|utim, tek u jesen1968. nabavljam i predajnik (koga je ko-

nstruisao Ilija YU1NRI, tako|e ~lan YU1FJK)tako da je moja stanica bila skoro pot-puno kompletirana i spremna za rad.Jo{ je jedino ostalo da sa~ekam da do-bijem svoj pozivni znak, pa da kona~nomogu da radim od svoje ku}e i iz li~nogPPS!

U to vreme na Novom Beogradu sunajaktivnije stanice na UKT bile YU1NRNMile "U~a" i YU1FJK, sa tzv. "pendleri-ma" (primopredajnici sa samo jednomelektronskom cevi!), sa kojima su radiliSveta Vojvodi} i Borivoje Trbovi} (to subile njihove samostalne konstrukcije ovihure|aja). Se}am se da je tada Bora dos-ta vremena provodio u eksperimentisa-nju sa telekomandnim ure|ajima, a mno-ge ih je i sam napravio. Pored toga on,Sveta Vojvodi} i Gordan Kubi~ela radilisu na konstrukciji "pendlera", malih pre-nosnih ure|aja za 144MHz. Ovi ure|ajisu izgledali lepo i se}am se da je jedanbio sme{ten u kutiju od kristala od ame-ri~kih trofejnih ure|aja iz II Svetskog ra-ta. Zvu~nik i mikrofon su bili sme{teni utelefonsku slu{alicu, tako da je to svebilo veoma efektno i funkcionalno!

Gordan je tada zavr{avao svoj pri-mopredajnik sa izlaznom cevi QQE 06/40,dok je Da~a YU1DA uveliko radio u tak-mi~enjima kao i pra}enju prilika na 2mbandu (pre svega za tropo inverziju ipojavu Es)! Pored ovih stanica povre-meno su se javlajli Ilija YU1NRI, Mi{koYU1NTQ i Bo`o Jelenkovi} YU1NOR.Pored ovih stanica bilo ih je jo{ par aliautor ne mo`e da se seti njihovih pozi-vnih znakova!

2.3.1. RAD SA LI^NOMUKT STANICOM DO 1971.Po~etkom 1969. kona~no i ja sa svo-

jim pozivnim znakom, YU1NVI po~injemda radim sa li~ne UKT stanice, AM i CWvrstama rada! Bio sam presre}an, a mno-gi moji drugovi i drugarice iz srednje{kole dolazili su kod mene u moj PPSda vide u`ivo to "~udo" od tehnike! Onase sastojala od prijemnika (dvojni superkoga je konstruisao YU1NRV) i predajnika(koga je konstruisao YU1NRI). Predajnik jebio sa kristalom u prvom oscilatoru (na8MHz) a u izlazu je imao pentodu EL84!Bio je predvi|en za rad telefonijom AMi telegrafijom "CW".

Svoju prvu vezu na 144MHz ostvariosa stanicom iz biv{eg kluba YU1IOP, u5. januara 1969, a za mikrofonom je bioniko drugi nego moj stariji drug Dule.Sutradan sam uradio i vezu sa Da~omYU1DA, mojim kasnijim dobrim drugom,od koga sam prvi put ~uo za otvaranjana 144MHz i sporadiku E tj. Es, Sl. 17.i 17a.

Ova moja prva veza sa YU1DA kaoda je nagove{tavala da }u se sa ovim~ovekom dru`iti, pored radio-amaters-kog hobija i profesionalno! Od njega samprvi put ~uo o, meni tada stranim poj-movima, kao npr: jonizovani slojevi u jo-nosferi; E sloj i sporadi~no otvaranje na144MHz; ispitivanje prostiranja UKT ipra}enje muf! Da~a je posedovao ogro-mno znanje i pored toga nikad nije prviiznosio svoje zaklju~ke. Uvek je dopu{-tao mla|ima da iznesu svoje mi{ljenje ilijo{ bolje iskustvo, a pri tom nas je slu-{ao, sa njemu svojstvenim, sme{kom.Kad god sam bio u njegovoj blizini ose-}ao sam pozitivnu energiju pa ~ak i on-da kada pogre{im. Jednom re~ju bezre-zervno je podr`avao mla|e i u granica-ma svojih mogu}nosti uvek nam je da-vao nesebi~nu podr{ku. Bila mi je ~ast{to sam imao ovakvog druga radio-amatera, a kasnije u slu`bi {to sam mubio mla|i kolega!

Da~a je svoju ogromnu radnu ener-giju pokazao i na taj na~in {to se lavov-ski borio i kao predsednik YU1FJK i ka-snije kao predsednik Saveza radio-ama-tera Srbije.

Moj predajnik je imao jednu fiksnufrekvenciju unutar UKT opsega (144-146MHz), pri prelasku na prijem moraosam kontrolisati celo podru~je jer nisammogao znati na kojoj frekvenciji }e meneko pozvati! To je bio semi-dupleksnirad. Se}am se da mi se vi{e puta de{a-valo da me poziva vi{e stanica, svaka nasvojoj frekvenciji, pa ~esto nisam znaokojoj od njih prvo da se javim!

Pored toga, tada sam imao prilike dana opsegu zapazim i rad UKT stanice

Slika 16.

Slika 17.

Slika 17a.

9.novembar-decembar 2010. NA[A ISTORIJA (2)

YU1AGG, koja je bila postavljena u mo-joj biv{oj O[ "Branko Para}". Rukovodi-lac ove sekcije je bila moja omiljena na-stavnica Rada, Sl. 17b.

Mnogo godina kasnije imao sam pri-like da ~ujem vi{e lepih pri~a o ovojdivnoj `eni, koja nije `alila truda ni sop-stvenog vremena da nas pionire ohrabri,obu~i i zajedno sa Proki} Radmilom uk-lju~i u radio-amaterske vode! Ona nasje 1959. vodila i na radio-izlo`bu u YU1IOPkao i na op{tinsko takmi~enje KMT 1965.Ovakvi divni ljudi dali su nemerljiv dop-rinos da se radio-tehnika i radio-amate-rizam jo{ vi{e popularizuju me|u namapionirima! Uvek se rado se}am ovih lju-di i svih onih divnih trenutaka koje smoproveli zajedno sa njima. Hvala im!

Godine 1968. u na{ radio-klub dola-ze novi ~lanovi, amaterski operatori.Me|u njima su najpoznatiji bili Mi}i}Ratomir - ~ika Rata YU1YD i Bo`i} Sla-vko YU1NZL.

Od te godine pa sve do svoje smrti,2004. ~ika Rata je bio najsvetlija li~nostu klubu, Sl. 18. i 18a.

Svojim ogromnim znanjem i li~nimautoritetom plenio je pa`nju mladih ljudii svi su ga do`ivljavali kao svog najro-

|enijeg. Mlade je oslovljavao uz punotopline sa njemu svostvenim izrazom:"Lepi moj"! Smirenim glasom i ogrom-nom energijom neumorno je obu~avaopionire, omladince, studente, akcija{e,radnike i sve druge koji su `eleli da na-u~e osnove amaterskih veza! Sa ru~nimtasterom je proveo sate i sate u obucimladih i stalnoj `elji da do perfektualiz-ma nau~i mlade morzeovoj azbuci! Nje-govi u~enici su uvek bili najbolji i samnogih takmi~enja su kasnije donosilibrojna priznanja. Sa ovakvim svojimosobinama na{ ~ika Rata je delovao kaomagnet oko koga su se okupljali mla|i~lanovi kluba koji su imali {ta da nau~eod ovog plemenitog ~oveka!

Njemu sli~an je i Slavko Bo`i}, neu-moran aktivista i dugogodi{nji predsed-nik YU1FJK, a kasnije i osniva~ sekcije"Kozara" YU1AAV. Mnogi mladi ljudi izmilja i ljubavi ga oslovljavaju sa: "~ikaSlavko", jer uvek ima vremena za njih!Kao profesionalni telegrafista imao jeogromno znanje iz oblasti radio-veza iure|aja veze. To svoje znanje je neu-morno prenosio mladima, od kojih sumnogi postali vrsni operatori i amateri,a {to je najva`nije dobri ljudi i roditelji!To je ovom ~oveku, neumornom entuzi-jasti najve}e priznanje i nagrada, Sl.18b.

Od osnivanja YU1AAV pa do danasSlavko je njen najuspe{niji predsednik.Izveo je na put mnoge amaterske oper-atore, a u sve to ulo`io je ogromnuenergiju, rad i svoje slobodno vreme.Zbog toga je postao poznat i van NovogBeograda. O ovoj sekciji mo`ete vi{esaznati ako posetite WEB stranicu naadresi:

httttp://www.yu1fjjk.org/yu1aav/

Po kompletiranju li~ne stanice, autorje ostvario ve}i broj veza na 2m bandusa AM i CW. Uglavnom su ra|ene stan-ice iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Herce-govine. Na ovaj na~in sam stekao doda-tno iskustvo u radu na UKT pa sam odstrane {efa PPS bio planiran da 1969.u|em u ekipu za rad iz portabla u ~u-venom takmi~enju "Tesla memorijal"!Mojoj sre}i nije bilo kraja i u cilju {to

bolje pripreme vrlo ~esto sam u klubu uPPS ve`bao i slu{ao rad starijih kolegaoperatora na KT opsegu.

Pored ve`be u klupskom PPS, inten-zivno sam radio i sa li~ne UKT stanice.Iz tog perioda izdvajam i prvu vezu sastranom stanicom, iz Ma|arske, Sl. 19.

Ako pogledate podatke o opremi, saQSL karte, ove stanice iz Ma|arske vidise da su za ono vreme koristili konver-tor sa FET tranzistorima! To je bio vrlokvalitetan prijemnik i se}am se kasnije,kada sam u vi{e navrata imao prilike daponovo ~ujem ovu stanicu, da su radilivrlo interesantne veze! Obzirom da seova amaterska stanica nalazila pri RK uelektrotehni~koj {koli, onda nije ni ~ud-no {to su imali ovako kvalitetnu opre-mu.

U prole}e 1969. formirana je ekipaza odlazak u portabl, planina Div~ibare,radi u~e{}a u UKT takmi~enju "Teslamemorijal", a ~inili su je: Ostoja YU1NCI,Bora YU1NRV, Gordan YU1NUJ i ja YU1NVI.Ostoja je bio odre|en za vo|u ekipe, aBora je bio voza~ sa svojim kombijemIMV. Gordan je za ovu priliku stavio naraspolaganje svoj primopredajnik koji jebio u kutiji, kompaktnog izgleda i snage100W!

Kona~no i posle svih obavljenih prip-rema ekipa je jedan dan pre po~etka ta-kmi~enja, u jutarnjim ~asovima, krenulika planini Div~ibare. Po pristizanju u re-jon izvr{ili smo postavljanje {atora, stu-ba sa yagi antenama i UKT radio-stani-cama, Sl. 20 i 20a.

- nastavi}e se -

Slika 17b.

Omiljjeenanasttavnica

Rada samladim

polaznicimakursa

Slika 18.

Slika 18a.

Slika 18b.

Slika 19.

Slika 20.

10. novembar-decembar 2010.DIODNA SONDA

Autor: W. Zwickel, OE2TZL Priredio: @ivota Nikoli}, YT1JJ

DD II OO DD NN AA SS OO NN DD AA UU PP OO TT RR EE BB QQ II VV AA

UU OO PP SS EE GG UU 11 MM HH zz -- 22 ,, 55 GG HH zzGR

AD

WA

GR

AD

WA

Za uporedna merewa i pode{avawa ~esto je pot-rebna diodna sonda. Me|u RF mernim ure|ajima sko-ro da je nezamenqiva. Kako takva sonda mo`e da senapravi i za mnogo vi{e u~estanosti pokazuje ovdeopisana gradwa u broju 11. iz 2003. godine nema~kog~asopisa "Funkamateur".

Ovakva RF (radio-frekvencijska) sonda, koja sejo{ naziva i demodulatorskom sondom, mo`e pos-le multimetra (AVO-metra) da se smatra najva`nijimure|ajem koji je, onom ko se bavi gradwama u RFopsegu, neophodan. Pomo}u we mo`e da se npr. utvrdida li VFO ili kvarcni oscilator korektno radi.Pored pomo}i u otkrivawu stepena koji osciluju onamo`e da se upotrebi i za pode{avawe umno`ava~-kih, pobudnih i izlaznih stepena kao i za kontroluefikasnosti mera za blokirawe (dekupla`u).

Demodulatorske sonde se dodu{e mogu kupiti,ali po ceni ba{ i nisu naro~ito pristupa~ne. Ovo jeposebno slu~aj sa sondama koje bi trebalo da rade u{irokom opsegu u~estanosti. Konstruktoru sondeprilikom samogradwe na putu stoje neke te{ko}e,ali se one, postupawem u skladu sa nekoliko osnov-nih pravila, relativno lako mogu savladati.

Ako se ~ovek odrekne potpuno linearne amplitud-ne karakteristike sonde u zavisnosti od u~estanos-ti i time mogu}nosti apsolutne kalibracije po nivou,ovakav projekat u samogradwi potpuno dolazi u ob-last mogu}eg. Frekvencijska karakteristika koja ni-je potpuno linearna ipak ne zna~i da se izlazni naponiz sonde na fiksno prikqu~enom pokaznom (indika-torskom) instrumentu ne mo`e da iskalibri{e.

Kalibracija zahteva precizno poznat nivo signa-la i snimawe posebne skale za svaku kombinaciju: sa-gra|ena diodna sonda + pokazni instrument (stepen).U amaterskoj primeni, kada na raspolagawu ne stojiprecizan signalgenerator ili se `eli izbe}i crta-we posebne skale, ipak nam ostaje sonda koja pouzda-no pokazuje trendove promene nivoa prilikom pode-{avawa nekog RF ure|aja.

Ne sme me|utim da se zanemari postizawe {to jemogu}e maweg ulaznog kapaciteta. Ovaj kriterijum jeodlu~uju}i za mogu}nost kori{}ewa sonde na {to jemogu}e vi{im u~estanostima.

Uvek je boqe na vi{im u~estanostima `rtvovatiosetqivost nego li neprihvatqivo visokim ulaznimkapacitetom veoma uticati na samo merewe i zatodobiti potpuno pogre{an rezultat.

Kod sagra|enog ure|aja koji vam ovde predstav-qamo ulazni kapacitet iznosi nekih 1pF. U pore|ewusa fabri~kim ure|ajima firmi “Hewlett Packard” i”Rohde & Schwarz” koji u ovom opsegu u~estanostiimaju ulazni kapacitet od 2 do 2,5pF na{a vrednostje prili~no dobra.

S druge strane gledano, ova samogradwa ne pose-duje tako konstantan izlazni nivo u zavisnosti odu~estanosti (linearnu amplitudnu karakteristiku)kao {to je imaju fabri~ki ure|aji.

Posle vi{e poku{aja autor se odlu~io za samo-gradwu u kombinovanoj tehnici u kojoj su kori{}enikako sastavni delovi u SMD izvo|ewu tako i oni sa`i~anim izvodima, {to se pokazalo kao dobro re{e-we za reprodukovawe ovakve gradwe. Tako je autornpr. mogao da izbegne, wemu ba{ neomiqene, diskkondenzatore koji se prilikom malo du`eg lemqewalako raspadaju.

[ema detektora

Robusna To{ibina [otki dioda 1SS99 sa malimnaponom praga pokazala se pogodnom za frekvencij-ski opseg kome se te`ilo. Ona je ugra|ena u staklenoku}i{te i izdr`ava mnogi vi{i inverzni napon negoli diode sa sli~nim karakteristikama, ali u SMDku}i{tu. Upravo u detektorskim sondama ne bi tre-balo da se koriste diode koje probijaju ve} pri 4Vinverznog napona. Upotrebqena dioda u svakom slu-~aju mora da ima nizak napon praga (pri kome po~iweda provodi) kako bi mogli da se detektuju i mali RFnaponi.Slika 1.

Slika 2.

11.novembar-decembar 2010. DIODNA SONDA

Ko je zadovoqan sa grani~nom u~estano{}u sondeod pribli`no 500MHz mo`e da se potpuno odrekne[otki dioda i koristi jeftine germanijumske diode(kao npr. AA118) koje u pomenutom opsegu daju sasvimdobre rezultate.

[ema ispravqa~a radi sa udvostru~avawem napo-na (slika 4) jer se kod we koristi virtuelna refer-entna ta~ka i tako mo`e da zaboravi na vi{im u~es-tanostima neefikasnu traku za uzemqewe. Ovde jedovoqan kapacitet ruke kojom se detektorska sondadr`i prema masi. Kod pokaznog instrumenta koji do-lazi iza ovakve sonde mora me|utim da se obrati pa-`wa da on nije ni jednim svojim krajem uma{en.

Varijante pokaznog dela

Pokazni (indikatorski) instrument treba da imaosetqivost od nekih 25μA - mawa vrednost obezbe-|uje ve}u osetqivost sonde. Za razli~ite veli~ineRF ulaznog napona mogu da se ugrade dva ili tri ot-pornika razli~itih vrednosti i odgovaraju}i birapreklopnikom, kako je to prikazano na slici 6.

Onaj kome potro{wa energije iz baterija nije pro-blem, ili ko na raspolagawu nema pokazni instru-ment odgovaraju}e osetqivosti, treba ispred pokaz-nog instrumenta da ubaci operacioni poja~ava~ i ta-ko osetqivost znatno pove}a. Mogu}a {ema sa {i-roko rasprostrawenim μA741 prikazana je na slici5. Mo`e da se upotrebi i skoro svaki drugi operaci-oni poja~ava~, jer on ovde nema posla sa visokim u~es-tanostima. Mi predla`emo LF411 (prim.prire|iva~a).

Prilikom napajawa iz mre`e mora da se vodi ra-~una, kako je to ve} napred nagla{eno, da ni jednimsvojim izvodom sonda ne bude uma{ena. Alternati-vno napajawe mogu da obezbede baterije ili akumu-latori, ali se na `alost lako zaboravqa da se poka-zni stepen sa napajawem iskqu~i, pa se prilikom sle-de}eg poku{aja kori{}ewa poka`e da je izvor za na-pajawe na `alost potpuno ispra`wen.

Ako koristimo varijantu sa poja~ava~em, {tozna~i da postoji napajawe, {ema sonde mo`e tako dase modifikuje tako da kroz diode stalno proti~e iz-vesna mala struja polarizacije od svega nekolikoμA, {to za posledicu ima daqe pove}avawe osetqi-vosti instrumenta. Autor ovu mogu}nost ipak nije ko-ristio, jer bi za temperaturnu kompenzaciju bilo ne-ophodno ugraditi i regulator za pode{avawe nulepokazivawa u zavisnosti od temperature okoline.

Kako {ema pokaziva~kog dela diodne sonde, kao{to je to ve} re~eno, mo`e da bude vrlo razli~itaautor nije dao nikakvu {tampanu plo~icu. U najjed-nostavnijem slu~aju (slika 6) predotpornici mogu dase nalaze pri~vr{}eni na samom pokaznom instrumen-tu. Ako se pak `eli pove}avawe osetqivosti sonde(sl. 5) tada se preporu~uje upotreba neke vrste uni-verzalne plo~ice (Verobord ili neka na rastojawu2,54mm izbu{ena plo~ica, odnosno neka eksperimen-talna plo~ica), {to ne prouzrokuje nikakve proble-me, jer se u ovom delu {eme radi samo sa jednosmern-im naponima.

Umesto posebnog analognog pokaznog instrumentamo`e da se koristi i neki analogni univerzalni mer-ni instrument (AVO-metar) koji ima polo`aj preklop-nika za izbor podopsega u kojem su izvodi skretnogsistema direktno izvedeni na ulazne prikqu~nice({to je vrlo ~est slu~aj). Digitalni merni instrumen-ti imaju dodu{e po pravilu znatno ve}u ulaznu otpo-rnost, ali je indikacija ciframa ili bargraf crtomza pode{avawe daleko mawe prakti~na zbog nepre-kidne skokovite promene pokazivawa, nego li kaza-qkom analognog pokaznog instrumenta ~ija su i sas-vim mala pomerawa dobro vidqiva (a smer promeneodmah jasan i nedvosmislen).

Slika 4.

Slika 3.

Slika 5.

12. novembar-decembar 2010.DIODNA SONDA

Bilo da se radi o analognom ili digitalnom po-kaznom stepenu jedna stvar im je zajedni~ka: {to jeulazna otpornost ve}a, to se mogu da mere mawi ula-zni RF naponi.

Izrada merne sonde

Kao materijal za izradu {tampane plo~ice samediodne sonde u obzir dolazi vitroplast (epoxid) ka-{irana plo~ica tipa FR-4. Jednostrana {tampa seprema slici 2. izvodi foto postupkom, a dimenzijeplo~ice su 18x59mm. Raspored elemenata dat je naslici 3, a oni se leme na onoj strani na kojoj su i {ta-mpane veze, (tako da nikakvi otvori u plo~ici nisupotrebni, a veze su najkra}e mogu}e, p.p). Posle meha-ni~ke obrade plo~ice na wu se ugra|uju sastavni de-lovi. Najpre se leme ~etiri SMD kondenzatora kapa-citeta po 680pF ~iji kapacitet nije kriti~an - u obzirdolaze svi od 470pF do 1nF.

ATC kondenzator kapaciteta 1,5pF slede}i je naredu. Radi se o specijalnom, visokokvalitetnom ipre svega neinduktivnom kondenzatoru. Kada se ova-kav kondenzator ne mo`e da nabavi ({to je kod nasslu~aj) tada u obzir dolazi i standardni SMD kon-denzator.

Slede}i korak predstavqa ugradwa tri za{tit-na otpornika. Mogu da se ugrade bilo SMD otpornicibilo standardni otpornici sa `i~anim izvodimasnage 0,25 ili 0,125W. Plo~ica je tako napravqenada u obzir dolaze SMD otpornici standardizovanihdimenzija 0805 ili 1206. Na kraju se leme dve demo-dulatorske diode sa {to kra}im izvodima. Poslelemqewa ni jedan wihov izvod ne sme da bude du`iod 1mm.

Ako se koriste germanijumske diode izvodi me|u-tim moraju da budu ne{to du`i, jer ovakve diode nepodnose visoku temperaturu lemqewa. Za smaweniopseg u~estanosti do 500MHz izvodi mogu da bududu`ine 3 do 4mm.

Kabl za povezivawe sa indikatorskim delom tre-balo bi da bude du`ine oko 1m i lako savitqiv, alemi se na odgovaraju}e izvode na {tampanoj plo~icisonde.

Izrada ku}i{ta sonde

Autor smatra da je najpogodniji oblik ku}i{ta so-nde za dr`awe u ruci okrugao, pa i po cenu ne{tove}eg truda prilikom izrade. Materijal same cevinije bitan sem {to mora da ima dobru provodnost.Zbog neophodnosti veze sa masom putem kapacitetaruke plasti~ne cevi ne dolaze u obzir.

Autor je zato upotrebio metalnu cev~icu tankihzidova, du`ine 70mm i unutra{weg pre~nika 20mm.Ako se koristi cev~ica od eloksiranog aluminijumatada se ona pre ugradwe plo~ice obavezno iznutraturpijom i {mirgl-papirom o~isti od oksida (smatra-mo da cev~ice od eloksiranog aluminijuma ne bi tre-balo da se koriste, jer se oksid ponovo stvara, p.p.)

Sada se kutija za {ivewe va{e partnerke "ojadi"za jednu malu iglu. Turpijom za nokte, koja nije su-vi{e gruba, na onoj strani igle na kojoj se nalazi u{i-ca skine se sloj nikla.

Igla se zatim skrati na du`inu 8mm i o~i{}enimkrajem zalemi na slobodan kraj ATC kondenzatorakoriste}i malu koli~inu kalaja. Na fotografijislika 1. prikazana je skoro potpuno popuwena {tam-pana plo~ica. Nedostaju jo{ samo elasti~na pera zavezu sa masom - ku}i{tem.

Ugradwa u ku}i{te

Na povr{ine mase koje le`e prema spoqwoj straniplo~ice zaleme se komadi elasti~nog lima koji mo`eda se lemi, dimenzija 10x50mm, debqine 0,2mm. Naj-pogodniji materijal je fosforna bronza, ali se onane mo`e ba{ lako na}i. Za nu`du, poslu`i}e i me-singani ili beli lim.

Posle lemqewa oba komada lima ova elasti~napera saviju se pa`qivo - da se bakarni sloj sa {tam-pane plo~ice ne bi odvojio - prema unutra tako da sepribli`no postignu unutra{wi pre~nik i dimenzijeku}i{ta.

[tampana plo~ica sonde se, posle elektri~neprobe u funkcionalnom smislu, ubacuje u pripremqe-nu metalnu cev~icu.

Elasti~na pera treba ~vrsto da nale`u na unutra-{wu stranu cev~ice ~ime se obezbe|uje dobar elek-tri~ni kontakt i time postaje nepotrebno daqe pri~-vr{}ivawe unutar ku}i{ta putem zavrtawa ili ne-~eg sli~nog.

Posle ubacivawa plo~ice tako da zako{eni kra-jevi do|u na po~etak cev~ice na drugom kraju jo{ pre-ostaje prostor od oko 20mm. Ovaj prostor se ispuninekim penastim materijalom tako da vodovi premapokaznom instrumentu budu fiksirani, a istovreme-no ovaj materijal blokira plo~icu od izvla~ewa.

Slika 6.

13.novembar-decembar 2010. SKUP[TINA YU OTC KLUBA

U Smederevskoj Palanci 19. i 20. ju-na 2010. godine odr`an je 26. susret ra-dio-amatera ranoranilaca i 13. susretradio-amatera veterana. Program ovihsusreta bio je uobi~ajen: odr`avanje Sku-p{tine YU OTC kluba, mogu}nost raz-gledanja fotografija sa prethodnih sus-reta, prodaja i kupovina materijala i op-reme i, naravno, du`enje posebno nasve~anoj, zavr{noj ve~eri.

Skup{tina OTC kluba bila je i izbor-na, tako da su u Palanci ~lanovi dobilinovo rukovodstvo Kluba. Predsednik IOYU OTC kluba Grujica Zejak YU5GZ, po-dneo je Izve{taj o radu u prethodnomperiodu u kome je istanknuto da je po-ve}an broj ~lanova Kluba, odr`avani surednovni skedovi na 3.725kHz i VHF si-mpleksu (21. kanal), dopunjene su pro-pozicije za takmi~enje VETERAN, uspe-{no je organizovano takmi~enje 2010.godine, {tampane su QSL karte (1200).Posebno treba ista}i anga`ovanje AceAnti}a YU1AA kao voditelja programana 21. simpleks kanalu. Pored redovnogupoznavanja u~esnika ovog kanala s in-formacijama datim na KT opsegu, orga-nizovano je njihovo dru`enje u Zemunu(na Gardo{u) i na Kalemegdanu (kodspomenika "Pobednik").

Kao poseban problem istaknuto jeneprekidno ometanje skeda YU OTCkluba. U~injeni su zna~ajni napori da seometa~i otkriju, a dali postupak, odnos-no preduzimanje odgovaraju}ih mera jeu nadle`nosti dr`avnih organa.

Takmi~enje VETERAN i dalje okupljaveliki broj u~esnika (99 takmi~ara, 82dnevnika). U~injen je veliki napor da setakmi~enje reklamira ne sasmo slanjempropozicija na adrese ~lanova YU OTCkluba, nego i na nekoliko sajtova {to jedoprinelo dobrom u~e{}u operatora.

U izve{taju je istaknuta posebno do-bra sardnja s rukovodstvom SRS, kojeje pomagalo rad YU OTC kluba u dome-nu svojih nadle`nosti.

Zaklju~ak podnetog izve{taja je dasu predvi|ene aktivnosti realizovane za-hvaljuju}i entuzijazmu manjih grupa i po-jedinaca koji nisu {tedeli vreme i ene-rgiju da se uhvate u ko{tac s teku}improblemima. Tako|e, jedan od osnovnihciljeva je dalje omasovljenje Kluba. Oda-ta je i po{ta ~lanovima na{e organizacijekojih vi{e nema u na{im redovima ...

Zahvaljuju}i prikupljenim sredstvimaod ~lanarine i pomo}i Klubu, kao i krozsredstva Fonda solidarnosti, Finansijs-kim izve{tajem (podneo ga je blagajnikaZoran Ili} YU1IZ) utvr|eno je ra Klub ra-spola`e s 47.368 dinara.

Skup{tina je usvijila Pravilnik o do-deli priznanja za zaslu`ne ~lanove. Ovomprilikom ovo zan~ajno priznaje (diploma iplaketa) uru~ena je @arku Resanovi}uYU1MK i Petku Lekovi}u YT1AC.

Usvojen je Plan rada za nredni priod- i dalje treba odr`avati jutarnje skedoves tim da bi svakog ~etvrtka u okviruskeda bili emitovanji i mali oglasi (kupo-vina i prodaja opreme i delova). Tako|e,zadnjeg vikenda marta treba organizo-vati takmi~enje Veteran 2011. godine, ave} u januaru raspisati konkurs za do-

ma}ina godi{njeg susreta ranoranilaca i~lanova OTC kluba 2011. godine. Tako-|e, treba jo{ vi{e popularisati doplomuYU OTC kluba ... Na zavr{etku skup{ti-ne zahvaljeno je amaterima Palanke naizuzetnom anga`ovanju koje je doprine-lo da se u~esnici susreta prijatno ose-}aju ...

Izabrano je i novo rukovodstvo Klu-ba: \or|e Negovanovi} YT1ND je pred-ednik IO, a ~lanovi su: Julijana Kosti}YU2KJK potpredsednik, Du{an Gruji}YU1OS PR, Fikret Orhanovi} YU1OG iBoban Ili} YU2EBI. Sud ~asti: Aca Anti}YU1AA i Ranko [ipka YU1NN. Fond sol-idarnosti vodi Voja Svilar YU1XM.

Kao {to je uobi~ajeno zavr{na, sve-~ana ve~era protekla je u prijatnom ras-plo`enju uz muziku i pesmu. Tome jeposebno doprineo Zoran Dimitrijevi}YU1JU koji koji se u~esnicima sve~aneve~ere {predstavio kao izuzetan muzi~ki{oumen.

Ove godine broj u~esnika susretabio je manji nego proteklih godina. Sva-kako jedan od razloga je izbor terminaodr`avanja sustera koji se poklopio sterminom zna~ajnog takmi~enja kojemnogi na{i ~lanovi nisu `eleli da pro-puste. Evo jo{ jednog razloga da trem-in odr`avanja budu}ih susreta treba pa-`ljivo birati.

@arko Resanovi}, YU1MK

II ZZBBOORRNNAA SSKKUUPP[[TT IINNAAYYUU OOTTCC KKLLUUBBAA S

USRETI

SUSRETI

14. novembar-decembar 2010.PRORA^UN RR VEZA (5)

D. Markovi}YU1AX

MMEETTOODDII PPRROORRAA^UUNNAAKKVVAALL II TTEETTAA RRAADDIIOO RREELLEEJJNN IIHH

VVEEZZAA (( 55 ))TEORIJ

ATEORIJ

A

Prema preporuci ITU-R P.530-12, zavisno od vrste terenatreba odabrati visine antenskih stubova tako da bude zadovo-ljen uslov u vezi prve Freesneelovee zone, i to:

1. obavezno, bez obzira na klimu i vrstu terena k=4/3 i F11=1;2. za k u zavisnosti od du`ine trase u skladu s prethod-

nom slikom i kFFrreessnneell·F11=0 u slu~aju izolovane prepreke (sa-mo opti~ka vidljivost);

3. za k u zavisnosti od du`ine trase u skladu s prethod-nom slikom i kFFrreessnneell·F11=0,31F11 u slu~aju prostiranja preprekedu`im delom putanje.

Kada prepreka ne zadire u Freesneelovu zonu, tada je konven-cijom H<0, slika 5.10. donja polovina. Defini{imo prvo faktorzadiranja prepreke u prvu Freesneelovu zonu:

νν=±±H/R F11

U prora~unima linkova za potrebe dotura modulacionog si-gnala u radio difuziji ~e{}e se sre}e izraz:

U zavisnosti od parametra νν , difrakciono slabljenje o{treprepreke Addiiffrr- oossttrraa(dB) je:

Dosada{nje razmatranje odnosilo se na slu~aj aproksima-cije prepreke tipa "o{trice no`a" (o{tre prepreke). Ukoliko jeprepreka takvih dimenzija da se mo`e smatrati zaobljenom,odnosno, ako je polupre~nik krivine prepreke mnogo ve}i odtalasne du`ine λλ (m) EM talasa u slobodnom prostoru, tada sedifrakciono slabljenje ra~una prema izrazu:

Navedeni izraz va`i za x≤≤20km i frekvencije f<1GHz. Akoputanja dodiruje sferu, tj. x=0, tada je difrakciono slabljenjena obloj prepreci Addiiffrr- oobbllaa(dB)=17, {to je x ve}e, odnosno {toje "tonjenje iza horizonta" jedne u odnosu na drugu ta~ku ve-}e, nivo slabljenja je vi{i. Ovo je suvi{e pesimisti~ki prora~un,ali se smatra da je slabljenje aproksimacijom tipa o{tre pre-preke optimisti~ki prora~un. Stvarno slabljenje na prepreci jeizme|u navedena dva slu~aja. Na taj na~in, prethodni izrazidaju samo mogu}e granice slabljenja, ali ne i ta~nu vrednostslabljenja. U prakti~nom smislu, slabljenje je izme|u dva gra-ni~na slu~aja - atenuacije usled prepreke o{trice no`a (gorn-ja kriva) i slabljenja zaobljene prepreke (donja kriva) na slici5.11. U principu, za prora~un se treba opredeliti za pesimis-ti~ku varijantu (gori slu~aj), jer svako realno slabljenje koje jemanje od pesimisti~kog je ~ist dobitak u ostvarivanju veze igarantuje njenu sigurnost.

Sa slike 5.11. vidi se da je slabljenje koje unosi obla prep-reka znatno ve}e od unetog slabljenja o{tre prepreke i da svarealna propagaciona slabljenja figuriraju izme|u ova dva eks-tremna slu~aja.

Slika 5.11. Granicee difrakcionog slabljjeenjja preepreekee(od o{ttree do zaobljjeenee)

Slika 5.9. Freesneell-oovee zonee

Slika 5.10. Slu~ajj (preenagla{eeni) zadiranjja (goree) i neettadiran-jja (dolee) preepreekee u 1. Freesneelovu zonu

15.novembar-decembar 2010. PRORA^UN RR VEZA (5)

Difrakciono slabljenje se mo`e odrediti i na drugi na~in(Lee W C Y, Mobilee communicattions eengineeeering, Second Edi-tion, McGraw-Hill Series on Telecommunications, 1997).

Neka je izme|u predajne (TX) i prijemne (RX) ta~ke pre-preka na rastojanju d11 od predajnika, odnosno d22 od prijemni-ka - slika 5.12.

Posmatrajmo zami{ljenu liniju koja spaja predajnik i prije-mnik (slika 5.11). Tada }e visina h predstavljati vertikalno ras-tojanje od te linije (koja se~e prepreku) do vrha prepreke. Naosnovu toga, mo`e se definisati Freesneel-KKirhofov difrakcioniparametar νν kao:

Zavisno od vrednosti difrakcionog parametra νν , difrakcionoslabljenje se mo`e aproksimirati vrednostima datim u tabeli 5.2.

Aproksimacija slabljenja putem analiti~kih izraza u tabeli5.2. prikazana je na slici 5.12a. (punijom linijom), dok je ta-njom linijom dato realno slabljenje.

U praksi se naj~e{}e koristi izraz za difrakciono slabljenje:

U slu~aju prora~una slabljenja trase RR veze sa vi{e o{trihprepreka, postoji vi{e metoda:

1. Bulingttonov metod prora~una slabljenja zasniva se naaproksimaciji svih prepreka virtuelnom preprekom, slika 5.13.On je vrlo jednostavan i daje najbolje rezultate u slu~aju dvedominantne prepreke (slu~aj sa slike 5.13). Ukupno slabljenjejednako je difrakcionom slabljenju uve}anom za slabljenje uslobodnom prostoru.

Osnovne geometrijske relacije koje se mogu uspostaviti su:

Primer: Neka je frekvencija 600MHz (λλ=0,5) i rastojanja kao na slici5.14. Iz relacija:

sledi:

pa je udaljenost virtuelne prepreke od predajnika:

Iz poslednje relacije proizilazi visina virtuelne prepreke:

Primer:Freesneel-KKirhofov difrakcioni parametar νν je:

Slika 5.12. Slu~ajj o{ttree preepreekee

Slika 5.13. Bulingttonov meettod prora~una

abeela 5.2. Leeee-oovee aproksimacionee formulee zadifrakciono slabljjeenjjee o{ttree preepreekee

Slika 5.12a. Grafi~ki prikaz slabljjeenjja o{ttree preepreekee (a),i aproksimacijja putteem analitti~kih izraza (b) ttabeelom 5.2.

(puna linijja)

16. novembar-decembar 2010.PRORA^UN RR VEZA (5)

pa je na osnovu prakti~nog izraza:

a na osnovu tabele 5.2. (Liovee aproksimacione formule za di-frakciono slabljenje o{tre prepreke) za 1≤≤νν≤≤2,4 je:

2. Epstteein-PPeetteersonov model prora~una poredi slabljenjesvake prepeke i individualno ih sabira. Prvo slabljenje se pro-ra~unava izme|u predajnika (TX) i druge prepeke na putu pro-stiranja. Drugo slabljenje se odre|uje izme|u prve i tre}e pre-preke, slika 5.15. Ukupno slabljenje jednako je zbiru svih di-frakcionih slabljenja uve}ano za slabljenje u slobodnom pros-toru.

Parametri H, d11 i d22 su isti kao u metodu prora~una jedneo{tre prepreke. Za dve prepreke koje su bliske Epstteein-PPee-tteersonov model prora~una }e dati znatne predikcione gre{ke.

Prva prepreka:

Tre}a prepreka:

Primer:Neka je frekvencija 600MHz (λλ=0,5m) i rastojanja kao na slici5.16.

Kori{}enjem Epstteein-PPeetteersonove metode odredi}emo slab-ljenje izme|u predajne antene i srednje prepreke visine 50miznad centralne linije koja spaja predajnik i prijemnik. Ovajskok obstruiran je levom o{trom preprekom koja je 30m iznadhorizontalne linije spajanja dve antene. Koriste}i se oznakamasa slike 5.15. i vrednostima sa sl. 5.16, ima}emo da je namestu prepreke linija spajanja leve antene sa srednjomo{trom preprekom:

iznad horizontalne linije. Na ovaj na~in na slabljenje }e uticatisamo:

iznad linije spajanja antene sa srednjom ostrom preprekom.

Primer:

Uzimaju}i u obzir drugi hop leve o{tre prepreke na desnuo{tru prepreku, trasa od 15km je ometana centralnom o{trompreprekom visine 20m. Centralna o{tra prepreka }e se probi-ti na distanci od:

Zadnje slabljenje je od centralne o{tre prepreke ka prije-mnoj anteni. Ova trasa je ometena desnom o{trom prepre-kom. Ova ostra prepreka se probija na liniji pomola na razda-ljini od:

Slika 5.14. Bullngttonov meettod

Slika 5.15. Epstteein-PPeetteersonov modeel prora~una

;

;

Druga prepreka:

;

Slika 5.16. Epstteein-PPeetteersonov modeel - primeer

17.novembar-decembar 2010. PRORA^UN RR VEZA (5)

Ukupno slabljenje izosi:

Treba imati u vidu da ce se to dodati predikciji za slablje-nje u prostoru, koje ce pri distanci od 26km i frekvenciji od600MHz iznositi 116,3dB, daju}i na taj na~in ukupno slabljen-je na trasi 116,3+26,8=143,1dB.

3. Deeygottov model prora~una zasniva se na odre|ivanjuslabljenja dominantne prepreke. Ostala slabljenja se prora~u-nvaju u odnosu na druge prepeke (videti primer), slika 5.17.Ukupno slabljenje jednako je zbiru svih difrakcionih slabljenjauve}ano za slabljenje u slobodnom prostoru.

Slika 5.17. Deeygottttov modeel prora~una

Prva prepreka:

Druga prepreka:

Tre}a prepreka:

Primer:Neka je frekvencija 600MHz (λλ=5m) i rastojanja kao na

slici 5.16. Prvi korak je da se prora~una Freesneel-KKirhofov di-frakcioni parametar νν za sve prepreke posmatraju}i svaki slu-~aj pojedina~no:

Vidi se da je centralna prepreka dominantna. Difrakcionoslabljenje ove prepreke je:

Slede}a procedura je da se izra~una dodatno slabljenje iz-medju dominantne prepreke i predajne, s jedne, i prijemneantene s druge strane, respektivno. Ovi gubici su ve} izra~u-nati po Epstein-Petersonovoj metodi (u prethodnom primeru).Difrakciono slabljenje na putu od leve do centralne preprekeiznosi 6,3dB, a od centralne do desne 7,9dB.

Sledi da je ukupno slabljenje:

4. Giovaneelijjeev metod prora~una. Zasniva se na aproksi-maciji prikazanoj na slici 5.18, sa virtuelnim visinama RX' iTX'. Iz najdominantnije prepreke (h2) povlace se linije premanajvisim preprekama u pravcu predajnika (h1) i prijemnika (h2)- slika 5.18. Na rastojanjima do TX i RX dobijaju se nove"virtuelne" visine. Glavno slabljenje se ra~una prema novim vi-sinskim pozicijama predajnika TX' i prijemnika RX'. Potom seizra~unava slabljenje trase za originalne visinske pozicije pre-dajnika TX i glavne prepreke. Na kraju se ra~una slabljenjeizme|u glavne prepreke i aktuelne visine prijemnika RX. Uku-pno slabljenje jednako je zbiru svih difrakcionih slabljenja uve-}ano za slabljenje u slobodnom prostoru.

Slika 5.18. Giovaneelijjeev meettod prora~una

Prva prepeka:

Druga prepreka:

gde su:

Tre}a prepreka:

5.5. UTICAJ VEGETACIJE

Vegetacija ima uticaj na slabljenje u opsegu 300MHz-33GHz.Ukoliko vrhovi stabala zadiru u trasu, uticaj {ume na RR trasumo`e se okarakterisati sa dva parametra:

- procentom {ume du` trase (ηη[%%] );- procentualnom gustinom vegetacije (ρρ[%%] ), tj. merom

broja stabala po kvadratnoj jedinici i njihove debljine.

Vertikalno i horizontalno polarizovan talas imaju razli~itoslabljenje. Slabljenje trase [dB] usled uticaja {ume je:

A(f ,d)=A00(f,d) ·ηη ·ρρ

18. novembar-decembar 2010.PRORA^UN RR VEZA (5)

pri ~emu je:(horiz. polarizacija)

(vert. polarizacija)

gde su: f [MHz] frekvencija na kojoj link emitujed [km] du`ina trase RR veze

Za du`ine trase manje od 2km, slabljenje se izra~una za2km, a potom dobijena vrednost u decibelima se pomno`i fa-ktorom 0,5·d. Za RR trase du`ine iznad 20km, slabljenje sera~una kao da je du`ina 20km.

5.6. KONVERZIJA POLJA U SNAGU

Ako je nivo prijemnog polja E[dBμμV/m] tada je snaga sig-nala Prx [dBmW] na frekvenciji f[MHz] antene s dobitkom

Grx [dBi] :

5.7. REFLEKSIJA EM TALASA OD TLA

Pojedine trase izme|u kojih postoji ravan teren (na primertrasa Avala-Fru{ka Gora izme|u kojih je Srem) podlo`ne suuticaju reflektovanog signala, tako da se superponiranjem di-rektnog i reflektovanog talasa na mestu prijema dobijaju ob-lasti s maksimumom i minimumom signala - slika 5.19 (two-ray model).

Visinska razlika izme|u dva uzastopna maksimuma ΔΔmmaaxx

data je izrazom: ΔΔmmaaxx=λλ·d/2·Httxx, a prvi maksimum je na vi-sini: ΔΔ11=λλ·d/4·Httxx, a ostali: ΔΔimmaaxx=i ·((λλ ·d/2·Httxx)) , pri ~emuje i broj maksimuma, tj. i=1, 3, 5 . . . .

Razlika pre|enih puteva ΔΔL reflektovanog i direktnog EMtalasa je pribli`no: ΔΔL≅≅2 ·(H ttxx·Hrrxx/d) , a fazna razlika θθ [rad] ,je za male vrednosti incidentnih uglova od nekoliko stepeni({to je gotovo uvek slu~aj u praksi):

ΔΔθθ= 2·ππ·ΔΔL/ λλSnaga nosioca C [dBW] na prijemu je:

gde je:

FSP=20·log(4·ππ·d/λλ ) slabljenje u slobodnom prostoruPtx [dBW] snaga predajnika

Gtx [dB] dobitak predajne antene

Gtx [dB] dobitak prijemne antene

htx [m] visina predajne antene

hrx [m] visina prijemne antene

d [m] rastojanje predajnik-prijemnikλλ[m] talasna du`ina

6. FEDING

Feding je pojava kra}eg ili du`eg slabljenja (pa ~ak i i{~e-zavanja) ili izdizanja nivoa signala. Ukoliko je signal {irokopo-jasan i manifestacija se odnosi na ceo spektar - to je ravanfeding, a za slu~aj da feding deluje samo na odre|eni deospektra - samim tim je selektivni feding.

Prema dubini fedinga on mo`e biti:

- plittak (reda 10-ak dB), i - dubok (30-40dB). Dugotrajni feding je uglavnom plitak, dok je kratkotrajan

feding po pravilu dubok.

Prema na~inu ispoljavanja on mo`e biti:

- brzi je kratkotrajan (od nekoliko sekundi do nekoliko min-uta) i dubok (30-40dB) i napada samo jednu deonicu, i

- spori je dugotrajan (od nekoliko sati do nekoliko dana)i plitak (reda 10-ak dB) i zauzima velika prostranstva.

Prema uzroku nastajanja feding mo`e biti:

- propagacijjski (spor) koji je posledica varijacije polja naputu prostiranja EM talasa usled promena u strukturi atmos-fere;

- intteerfeereencijjski (dubok) kada se na mestu prijema javljavi{e reflektovanih talasa, i

- apsorpcijjski (spor) koji se javlja usled pojave ki{e, magle,snega i dr. Interferencijski i apsorpcijski feding se ne javljajuistovremeno.

Prema dejstvu na frekvencijski opseg feding mo`e biti:

- ravan (varijacija 1-2dB, u uskopojasnom kanalu do 2MHz)- seeleekttivni (dubina fedinga 20-30dB, postoji izra`ena fre-

kvencijska zavisnost unutar kanala koji je {irine bar 30-40MHz.

Samo je interferencijski feding selektivan.

Uzroci nastanka selektivnog i neseliktivnog fedinga i nje-govi tipi~ni talasni oblici prikazani su na slikama 6.1 i 6.2 (re-pektivno).

Slika 6.1. Uzroci nasttanka seeleekttivnog feedinga, ttipi~neeputtanjjee EM ttalasa i njjeegovi uobi~ajjeeni ttalasni oblici

Slika 5.19. Utticajj reefleeksijjee na meesttu prijjeema(ttwo-rray modeel)

19.novembar-decembar 2010. PRORA^UN RR VEZA (5)

6.1. NIVO SIGNALA NAULAZU PRIJEMNIKA BEZ FEDINGA

Nivo RF signala na ulazu u prijemnik bez fedinga PUULL[dBm] ,predstavlja razliku izlazne snage predajnika i slabljenja izme|upredajnika i prijemnika, odnosno - slika 6.3.

PUL = PTX - NPL

Slika 6.3. Nivo RF signala na ulazu u prijjeemnik beez feedinga

6.2. KVALITET RADIO RELEJNE VEZE

Kvalitet veze koji treba ostvariti na nekoj radio-relejnojdeonici, odre|en je snagom predajnika PTTXX(dBm), osetljivo{}uprijemnika SRRXX(dB) za zahtevani kvalitet signala koji treba pre-neti pri ukupnom slabljenju trase Sttoott(dB) tj. NPL(dB). Kvalitetse iskazuje rezervom prijemnog signala F(dB) do naru{ava-nja od pojave fedinga, koji je uvek u ve}oj ili manjoj meri pri-sutan na trasi.

U realnom telekomunikacionom sistemu, uvek postojegre{ke, jer postoji razlika izme|u predatih i primljenih bita,odnosno, izme|u predajne i prijemne sekvence. Kvalitet pre-nosa meri se stepenom gre{ke po bitu Bitt Error Rattee (BER),koji predstavlja odnos pogre{no primljenih i ukupno primljenihbita tokom nekog vremenskog intervala. Ovaj interval nazivase vreme integracije.

6.3. MEHANIZMI PROPAGACIJAI NJIHOVI UTICAJI

Zra~enjem EM talasa u prostor, dolazi do razli~itih na~inaefekata prostiranja - na slici 6.2. prikazane u levoj koloni.Svaki od nih ima uticaj na odre|enu elektri~nu veli~inu (udesnoj koloni) i oni su {ematski prikazani usmerenim obojen-

im linijama - slika 6.4.

6.4. REZERVA RAVNOG FEDINGA(SISTEMSKA MARGINA)

(FLAT or THERMAL FADE MARGIN)

Osetljivost prijemnika je bitan podatak za prora~un kvalite-ta veze. Ukoliko nije poznat fabri~ki podatak, tada se onamo`e odrediti analiti~ki. Osetljivost je zavisna od bitskog pro-toka R [Mbit/s] i {irine kanala prijemnika B TT [MHz] , faktora{uma prijemnika NF[dB] i modulacione {eme koja se koristiza prenos, {to u krajnjoj liniji vodi potrebnoj energiji po bitu(Ebb/N00)[dB]za odre|enu vrednost bitske gre{ke - naj~e{}e zaBER=10-66 ili BER=10-33.

Postupak je slede}i:

1. Odredi se snaga termi~kog (Johnson) {uma N[dBm] :gde je:

k=1,38·10-2233[J/OOK] Boltzmanova konstanta

T[[J/OOK] sobna temperaturaBTT [[Hz] potrebna {irina opsega za datu

modulacionu {emu (videti tabelu)

2. Odredi se prag prijema prijemnika RecNNFF[dB] (ReceiverNoise Floor);

RecNNFF=N+NF

gde je NF [dB faktor {uma prijemnika.

3. Za datu modulacionu {emu, o~ita se odnos (Ebb/N00)[dB]sa jedne od odgovaraju}ih slika:

Slika 6.2. Uzroci nasttanka neeseeleekttivnog feedinga i jjeegovi ttipi~ni ttalasni oblici

- nastavi}e se -

Slika 6.4. Pojjavee pri prosttiranjju EM ttalasai utticajji u RR veezama

20. novembar-decembar 2010.DIPOL ANTENE

Priredio: @ivota Nikoli}, YT1JJ

DD II PP OO LL AA NN TT EE NN EEAN

TE

NE

AN

TE

NE

Dipol antena je mo`da najjednostavnija inajlak{a kada je u pitawu podizawe antena,ali je SMØVPO ipak video i instalacijekod kojih su bile na~iwene osnovne gre{ke.Zato ovde evo nekih referentnih podataka,uputstava i ideja koje bi mogle da vam pomo-gnu.

Autoru QRP zna~i emitovawe i uspostav-qawe kontakata sa drugim stanicama kori-ste}i razumnu snagu. Sa tipi~no mawe od de-set vati na raspolagawu od bitne je va`nos-ti da se obezbedi da antenski sistem ne ra-sipa energiju uludo.

Najpre, antena mora da bude otse~ena napravu du`inu i prilago|ena na predajnik.

Balun koji je prikazan na slici 1. potre-ban je da bi se simetri~na (balansirana) an-tena prilagodila na nesimetri~an napojnivod. Tipi~no je potrebno da se snop od 5+5+5zavojaka debele lakovane `ice namota naferitni prsten (torus), posle ~ega se ovatri namotaja ve`u na red, odnosno po~etakdrugog vezuje se za kraj prvog, a po~etak tre-}eg za kraj drugog. Ovi spojevi koriste sekao izvodi (slika 1). Elementi antene L1,L2 i L3 nameweni su da omogu}e rezonancijuna tri razli~ita opsega. L1 (a+a), L2 (b+b) iL3 (c+c) se izra~unavaju prema:

Postavite onoliko dipola koliko vam jepotrebno za opsege na kojima `elite da ra-dite. Naravno da postoji granica, ali se ra-di o prakti~noj granici. Mo`ete da smawitekoli~inu `ice koja vam je potrebna za an-tenu za vi{e opsega primewuju}i napojnu ta-~ku "izvan sredine" i balun sa transforma-cijom 4:1.

Opsezi u ovom slu~aju moraju da budu pou~estanosti svaki dvostruko vi{i od pret-hodnog. Na primer, ako je a=60m i b=30mtada }e a+b da rezonira na oko 1,8MHz. Akoje c=15m tada }e b+c da rezonira na 3,5MHz. Ako je d=7m tada }e c+d da rezonirana oko 7MHz. Ova tehnika smawuje koli~inu`ice koju morate da kupite.

Da smawite fizi~ku du`inu dipola po-mo}i}e Vam tako|e kalem (induktivitet)uba~en u jedan od provodnika antene blizunapojne ta~ke, slika 3.

Kratak komad plasti~ne vodovodne ceviidealan je kao telo kalema za lake antenena~iwene od tawe `ice, a za antene na~iwe-ne od debqe `ice autor “krade“ neke plas-ti~ne {ipke nosa~a korpi za hleb u lokalnojsamoposluzi.

Slika 1.

Slika 2.

Slika 3.

Harry LythallSMØVPO

21.novembar-decembar 2010. CW FILTAR

Priredio: @ivota Nikoli}, YT1JJ

CCWW FF II LL TT AA RR GR

AD

WA

GR

AD

WA

QRP antena mora da ima {to je mogu}e ve-}u efikasnost (mawe gubitke) pa zato upo-trebite {to debqu `icu. Na krajevima an-tene stavite izolatore. Impedansa na kra-jevima rezonantnog dipola je VRLO visokatako da antenu ne mo`ete samo da ve`eteoko drveta ili ne~eg drugog. Velika dugmadza kapute mogu da predstavqaju dobre izo-latore za lak{e antene, ali stavite ih vi-{e od jednog na svakoj strani.

Na kraju, nije neophodno da se antena pra-vi za vi{e opsega, nego se weni elementi mo-gu da dimenzioni{u za npr. 3,5MHz, 3,6MHz,3,7MHz i 3,8MHz pa }e tako dimenzionisanaantena davati dobre rezultate u celokup-nom 80m opsegu.

To je sve {to sam u ovom momentu imao daka`em o dipol antenama - na kraju poru~ujeautor ~lanka SMØVPO i `eli svima dobruzabavu.

Pove}avawe razdvajawa signala mo`e lakoda se postigne, jer se, koriste}i aktivne kompo-nente u niskofrekventnom opsegu, mogu da gradeselektivni filtri. Ovakav filtar opisao jeDL7HG u broju 7. iz 2005. godine ^asopisa "Funk-amateur".

Potrebno je da se ima na umu da ovi filtri nezamewuju MF filtre koji u stvarnosti odre|ujuselektivnost superheterodinskog prijemnika,nego se samo dodaju ure|aju kako bi se suzio wi-hov audio propusni opseg [1].

[ema ovakvog filtra mo`e da se realizujekoriste}i ~etvorostruki operacioni poja~ava~TL074 ili sli~an. Sa RP1 se izabira u~estanostmaksimuma. Ovaj filtar mo`e da se prora~una iza druge u~estanosti i poja~ava~a [2], a ima tudobru osobinu {to se u~estanost maksimumapropusne karakteristike mo`e da pode{ava je-dnim jedinim promenqivim otpornikom, a da seistovremeno time ne uti~e na poja~awe i {irinupropusnog opsega filtra. Druga pozitivna stvar

je da ovaj filtar "ne zvoni", jer je daleko od sa-mopobu|ivawa. [irina propusnog opsega na -6dBiznosi svega 250Hz, a poja~awe je 1dB.

Literatura:[1] Brumm, P., DL7HG: Telegrafie-Filter mit nur einemQuarz. FUNKAMATEUR 53 (2004) H. 12, str. 1146-1147

[2] Tietze, U.; Schenk, C.: Bandpass mit Merfachgegen-kopplung. Halbleiterschaltungstechnik, Springer-Verlag,Berlin 1986, str. 419

Slika 2.

Slika 1.

22. novembar-decembar 2010.ZA MLADE KONSTRUKTORE (8

TRO-BLINKER SA LE DIODAMAKolo na slici 1. se sastoji iz 18 LE dioda, aran`iranih u tri

boje od po 6, koje se uklju~uju i isklju~uju u razli~itom ritmu.Naravno, LE diode mogu biti sve iste boje, ali je efekat boljii uo~ljiviji. Osnovu sklopa ~ini integrisano kolo 4060B kojepredstavlja broja~ i oscilator u isto vreme. Trimer potencio-metrom 47kΩ vezanog na no`icu 10, pode{ava se u~estanostoscilovanja ~ime je definisana frekvencija fle{ovanja LE dioda.Najbr`e }e blinkati LE diode spojene na no`ici "5" integrisanogkola 4060B, ne{to sporije na "4" a najsporije na pinu "6".

Slika 1. [eema flee{eera

Aran`man rasporeda dio-de prepu{ten je ma{ti kon-struktora. Jedan od na~inadat je na slici 2. u vidu srca,sa razme{tajem LE dioda da-tim po bojama.

Jako je va`no da naponnapajanja ne pre|e vrednostod 9V, u protivnom mo`e do-}i do o{te}enja LE dioda. Za-to je najbolje koristiti baterij-sko napajanje 9V.

FLE[ER SA LE DIODAMABli`i se Nova godina, a to je dan kada mo`ete svojoj dra-

goj osobi demonstrirati svoju privr`enost konstrukcijom pri-kazanom na slici 3. Ona }e biti izra`ajnija ukoliko LE diode ra-zmestite u obliku prikazanom na slici 4. (srce). Sastoji se izdva glavna dela - tajmera 555 i kauntera (broja~a) 4017 tipa1 od 10 koji napaja diode. Kolo 555 je astabilni (samoosciluju-}i) multivibrator koje daje takt impuls za 4017 kaunter. Bro-ja~ poseduje 10 izlaza od kojih svaki postaje logi~ki "visok" ka-da dobije takt impuls, i LE diode postaje provodna (tj. svetli).

Frekvencija oscilovanja odre|ena je elementima u okvirukola 555, i u tu svrhu, umesto fiksne vrednosti 47kΩ, mo`ese upotrebiti trimer otpornik iste vrednosti.

Osam otpornika vrednosti 270Ω su za{titni otpornici za LEdiode, koji omogu}avaju da svaka od LE dioda u provodnomstanju ima napon od najvi{e 2V.

ISPITIVA^ SPOJAAko se ne raspola`e ommetrom, za utvrdjivanje spoja (na

primer kabla), mo`e poslu`iti i sklop prikazan na slici 5. Spojje toliko jednostavan da se opis mo`e svesti na to da }e LEdioda svetleti kada izme|u priklju~aka postoji kratak spoj. Po-`eljno je da LE dioda bude crvene boje.

Kompletan sklop (otpornik i LE dioda) se mo`e smestiti uminijaturnu kutiju ili olovku - slika 6.

KODIRANI SKLOP ZA UKLJU^ENJE/ISKLJU^ENJESklop prikazan na slici 7. sadr`i 6 (mo`e i vi{e) tastera Za

uklju~enje (u datom slu~aju da bi LE diode svetlela) neophod-no je pritisnuti sve tastere u seriji (ozna~enih sa "S"), ali se

D. Markovi}YU1AX

ZZZZAAAA MMMMLLLLAAAADDDDEEEEKKKKOOOONNNNSSSSTTTTRRRRUUUUKKKKTTTTOOOORRRREEEE (((( 8888 ))))S

AM

OSAM

OZA

ZA

PO^ETNIK

EPO^ETNIK

E

Slika 2. Aran`manrasporeeda LE dioda

Slika 3. Flee{eer sa LE diodama

Slika 4.

Mogu}i aran`manLE dioda

Slika 5.Ispittiva~ spojja

Slika 6. Izgleed ispittiva~a

23.novembar-decembar 2010. ZA MLADE KONSTRUKTORE (8

pri tom ne smeju pritisnuti paralelni tasteri ("P"). Pritiskom najedan od bilo kojih "P" tastera, sklop ostaje isklju~en. Zato jeneophodno da svi tasteri budu iste boje, a raspored "izme-{an" kako bi nepozvano lice bilo spre~eno da pogodi ispravnukombinaciju. Preporu~uje se vi{e tastera u serijskoj grani i jo{vi{e u paralelnoj, ~ime se verovatno}a poga|anja ispravne ko-mbinacije smanjuje, a pogre{ne uve}ava. Pri ispravnom otk-lju~avanju, po~e}e da svetli LE dioda nakon jedne sekunde.

Slika 7. Kodirani sklop

Namena prikazanog sklopa je da uka`e na princip koji sekoristi (u datom slu~aju s LE diodom), a mo`e se uz neznatnemodifikacije na izlazu kola 555 (no`ica 3) dodavanjem osetlji-vog relea upotrebiti na primer, kod elektronske brave.

MALE TAJNE KOLA 555Integrisano kolo 555 je vrlo popularno u amaterskoj prak-

si. Njegov izgled i predstava dat je na slici 8.

Slika 8. Rasporeed no`ica i preedsttava intteegrisanog kola 555

Vidimo da su no`ice "1" i "8" predvi|ene za napajanje, kojemo`e biti u rasponu od 4,5V do 15V. Pri tom se pozitivni polvezuje za no`icu "8" a negativni (potencijal 0V) na "1".

Trigerovanje (trigger) tj. okidanje je na no`ici "2", postavl-janje praga (threshold) pri kojem }e do}i do promene stanjapri trigerovanju je na pinu "3", a na no`ici "7" je pra`njenje ko-ndenzatora (discharge). No`ica "5" je za eventualnu kontrolu(control) i gotovo se i ne koristi, tj. slobodna je, dok se rese-tovanje, tj. vra}anje na po~etno stanje (reset) obavlja prekono`ice "4". Preostala no`ica ("3") je izlaz (output).

- Tipi~na {ema povezivanja data je na slici 9. Ona pred-stavlja astabilni multivibrator, koji se javlja u niz aplikacija, takoda je mo`emo smatrati osnovnom.

On na svom izlazu daje povorku impulsa (logi~kih jedini-ca) ~ije je trajanje T11 i praznina (logi~kih nula) trajanja T00. Peri-od trajanja jednog ciklusa T jednak je zbiru oba vremena, iz-nosi:

T=0,7··(R11+2··R22)··C11

a u~estanost oscilovanja jednaka je recipro~noj vrednosti pe-rioda ciklusa, tj:

f=1,4/(R11+2··R22)··C11

gde je kapacitivnost izra`ena u faradima (F), otpornost u omi-ma (ΩΩ), vreme u sekundama (s) i u~estanost u hercima (Hz).

T=0,7··(R11+R22)··C11

Trajanje logi~ke jedinice (impulsa) je:T11=0,7··(R11+R22)··C11

a trajanje logi~ke nule je:T00=0,7··R222··C11

U mno{tvu primena zahteva se da vreme trajanja logi~kejedinice i nule bude jednako. Da bi se to postiglo, neophod-no je da otpornost R22 bude mnogo ve}a od R11 tj. R22>>R11,a to u praksi zna~i bar 10 puta ve}a.

Orijentacioni izbor vrednosti otpornosti R1 i kapacitivnostiC1 vr{i se u skladu s `eljenom u~estano{}u, na osnovu ta-bele 1, a otpornosti R22 prema izrazu:

R22=0,7/f ··C11

Za primene s LE diodom treba odabrati frekvencije od ne-koliko Hz, dok za indikaciju putem zvu~nika (ili piezo) opsegfrekvencija treba da je u audio opsegu. Optimalan izbor je500Hz do 2kHz.

- Ukoliko se `eli multivibrator na ~ijem je izlazu LED (LEdioda), tada postoje dva na~ina vezivanja, zavisno od toga dali treba da svetli kada je izlaz na niskom ili visokom nivou. Uprvom slu~aju, slika 10, LED }e svetleti ako je vezan izme|uizlaza i pozitivnog pola napajanja, a u drugom, ako je izme|uizlaza (no`ica "3") i mase (0V).

- Ako se `eli zvu~na indikacija, tada se na izlaz priklju~ujezvu~nik impedance (na 1kHz) od najmanje 64Ω, slika 11. Ele-ktrolitski kondenzator (100μF) spre~ava prolazak jednosmernekomponente u zvu~nik.

Slika 9.

Osnovna {eema primeeneeintteegrisanog kola 555(asttabilni multtivibrattor)

Tabeela 1. Izbor orijjeenttacionih vreednostti eeleemeenatta uskladu s `eeljjeenom freekveencijjom

Slika 10. Na~ini veezivanjjaLE dioda

Slika 11. Prikljju~eenjjeezvu~nika

24. novembar-decembar 2010.ZA MLADE KONSTRUKTORE (8

- Ako potrebe name}u da se u kolo postavi rele, umestoLE diode, tada opet zavisno od toga da li }e rele biti aktivi-rano kada je izlaz kola 555 nizak, ili visok, tada se to mo`eu~initi primenom dodatka datog na slikama 12. (levo: izlaz ni-zak, rele aktivirano, desno: izlaz visok, rele aktivirano). Pri tomtreba imati u vidu da je maksimalna vrednost koju mo`e dada integrisano kolo 555 najvi{e 200mA, tako da rele ne smeda optereti sklop vi{om vredno{}u struje.

Slika 12. Na~ini veezivanjja reeleea

Da bi se spre~ila pojava prenapona na releu prilikom de-aktiviranja, mora se paralelno vezati dioda u suprotnom smeru(1N4148). Tako|e, serijski s releom se pridodaje jo{ jedna di-ode koja spre~ava tzv. glitch-ove da se vrate na izlaz integri-sanog kola.

- Koeficijent ispunjenosti (duty cycle) je definisan izrazom:Ispunjenos t=T11/(T11+T00)

ili na osnovu ranijih izraza:Ispunjenos t=(R11+R22)/(R11+2··R22)

Tipi~no je za standardnu konfiguraciju da je T11 ve}e od T00,tako da je ispunjenost manja od 0,5 (50%). Ako se paralelnootpornosti R22 ve`e dioda, kao prema slici 13, tada je ispun-jenost jednaka:

Ispunjenos t=R11/(R11+R22)

pri ~emu je apstrahovano 0,7V na diodi.

Trajanje impulsa je:T11=0,7··R11··C11

a trajanje logi~ke nule je:T00 = 0,7··R22··C11

U slu~aju T11 u izrazu ne figurira R22 jer je dioda pozitivnopolarisana, pa prespaja otpornost.

- Monostabilni multivibrator daje jedan impuls na izlazuuvek kada se ulaz trigeruje ("okine"). Naziva se monostabilnizato {to poseduje samo jedno stabilno stanje na izlazu - sta-nje logi~ke nule. Stanje logi~ke jedinice (visoki nivo) je priv-remeno i de{ava se samo nakon trigerovanja. Po isteku tra-

janja visokog nivoa, stanje se na izlazu vra}a u stanje logi~kenule. Tipi~na {ema monostabilnog multivibratora, koji preds-tavlja modifikaciju astabilnog sa slike 9, data je na slici 14.

Period trajanja predstavlja vreme trajanja visokog nivoa ion iznosi:

T11=1,1··R11··C11

gde je kapacitivnost izra`ena u faradima (F), otpornost u omi-ma (ΩΩ), vreme u sekundama (s) i u~estanost u hercima (Hz).Trigerovanje se obavlja ru~no, pritiskom na taster "trigger",dok se po potrebi resetovanje vr{i putem taster "reset", tako{to se visok potencijal izvora napajanja koji postoji na ovimpriklju~cima dovodi na vrednost nula (na masu). Praksa poka-zuje da je period trajanja visokog nivoa najvi{e do 10 minutanakon "okidanja" i to treba imati u vidu prilikom konstrukcijatajmera.

Za izbor komponenata treba po}i od elektrolitskog kon-denzatora (C1) 1μμF-110μμF, a potom otpornost (R1) 1kΩ-1MΩ.Potom odrediti period trajanja. Ako je ve}i od `eljenog sma-njiti otpornost ili kapacitivnost onoliko puta koliko je trajanjeve}e (i obrnuto). Treba voditi ra~una da elektrolitski konden-zatori mogu imati toleranciju kapaciteta i do ±±20%, a otpor-nici ±±10%, {to mo`e dovesti da prora~un iako dobar daje po-gre{an rezultat.

- Trigerovanje mo`e biti obavljeno i na na~in prikazan naslici 15. (tzv. okidanje ivicom). Nagli pad ulaznog signala kodprethodne varijante (slika 14) mo`e dovesti do "la`nog" trige-rovanja.

Dovo|enjem triger signala preko kondenzatora vrednosti10nF ili 1nF, kondenzator apsorbuje nagle promene ulaznogsignala i istovremeno blokira jednosmerni.

Slika 13. Utticajj diodee na ispunjjeenostt impulsa

Slika 14. Monosttabilni multtivibrattor sa 555

Slika 15. Okidanjjee ivicom

25.novembar-decembar 2010. ZA MLADE KONSTRUKTORE (8)

- Bistabilni multivibrator ili flip-fflop dobija se tako {to seu kolu sa slike 14. elimini{e elektrolitski kondenzator (C1) iumesto njega uvezuje taster (slika 16).

Slika 16. Bisttabilni multtivibrattor s 555

Jednom dovedeno u odre|eno stanje, izlaz flip-flopa osta-je u njemu do trigerovanja, odnosno resetovanja. Visoko sta-nje na izlazu flip-flopa bi}e onda kada je potencijal no`ice "2"ni`i od 30% napona napajanja (Vs) ili spajanjem triger tasterana masu. Izlaz }e biti na niskom logi~kom nivou ako je poten-cijal no`ice "4" manji od 0,7V (ili spajanjem reset tastera namasu). Primetimo da se no`ice "5" i "7" ne koriste (slobodne).

- Kako bi se iz kola na slici 16. mogao dobiti invertuju}irazdvojni stepen, tj. bafer? Jednostavno, uklanjanjem svih pa-sivnih komponenti i povezivanjem prikazanim na slici 17. Ba-fer je kolo koje poseduje visoku ulaznu impedansu (reda MΩΩ)tako da je ulazna struja nekoliko μμA, dok vrednost struje naizlazu mo`e biti do 200mA, {to zna~i da je izlazna impedansarelativno mala. U praksi to zna~i da LDR otpornik svojim izla-zom pobu|uje ulaz 555.

Kolo sa slike 17. funkcionalno predstavlja i logi~ko NE(NOT) kolo ~iji je simbol dat na slici 18.

Kolo je logi~ko NE, zato {to se stanje na ulazu manifestu-je suprotnim na izlazu. Ako je ulazni nivo manji od 33% na-pona napajanja, na izlazu se dobijavisoki nivo od 100% napo-na napajanja. Ukoliko je napon na ulazu iznad 66%, tada jeizlaz na nivou 0V.

Me|utim, pri vrednostima ulaznog nivoa izme|u ovih gra-nica, flip-flop ostaje u zate~enom stanju, a raspon izme|uovih vrednosti naziva se histerezis, pa je s toga kolo sa slike17. ujedno i [mitov trigger.

Slika 18.

Logi~ko NE kolo(simbol)

Slika 17. [mittov ttriggeer

Uobi~ajena je praksa da se kod optimiziranja yagi antenakalkul{e sa otvorenim dipolom i impedansom od 50Ω oma uta~ki napajanja antene. Kako je dipol simetri~an, a koaksijalnikabl nesimetri~an, u takvom sistemu napajanja dolazi do iz-vesne deformacije dijagrama zra~enja. Pri tome maksimumzra~enja odstupa od ose antene i, u odre|enim situacijama,gde se tra`i vrlo precizno usmeravanje antene, mo`e zavaratioperatora (primer u EME radu). Da bi se to izbeglo koristimojednostavno napajanje. Lak{e ga je primeniti na VHF opse-zima jer je na ni`im frekvencijama du`ina koaksijalnog kablaneprakti~no velika i pove}ava te`inu antene.

PRAKTl^NA REALIZACIJA

Po`eljno je koristiti {to kvalitetniji koaksijalni kabl malihgubitaka, poznatog faktora skra}enja i po mogu}nosti dvost-rukog opleta! Kra}i deo kabla mora obavezno biti ispru`en, adu`i se, zavisno od pre~nika i savitljivosti, mo`e namotati ujedan do tri zavoja prema datoj slici.

Prilagodne deonice kabla moraju se spajati na zra~e}i deopod pravim uglom. Dobar SWR kod napajanja otvorenog di-pola koaksijalnim kablom bez simetriranja mo`e lako zavaratigraditelja, jer se zna dogoditi da smer zra~enja antene odstu-pa i do dvadeset stepeni u odnosu na osu antene!

Goran Grubii{ii}, 99A6C

SS IIMMEETTRR IIRRAANNJJEENNAAPPAAJJAANNJJAA YYAAGGII AANNTTEENNAA A

NTENE

ANTENE

26. novembar-decembar 2010.FLORA I FAUNA SRBIJE

PPRROOGGRRAAMM YYUUFFFF""SSRRBBIIJJAA FFLLOORRAA FFAAUUNNAA""N

OVO

NOVO

Zahvaljuju}i specifi~nom geografskom polo`aju, u Srbiji postojiveliki broj razli~itih biljnih i `ivotinjskih vrsta. U Srbiji ima nekolikobiogeografskih regija sa karakteristi~nim ekolo{kim, klimatskim igeomorfolo{kim uslovima.

U Srbiji postoji 215 vrsta biljki i 429 vrste `ivotinja, koje su,kao prirodne retkosti, stavljene pod najstro`i stepen za{tite dr`a-ve. Me|u ugro`enim `ivotinjama su 273 vrste ptica i 66 vrsti sis-ara. Za{ti}ena je i 41 vrsta beski~menjaka, 34 vrste insekata i 15vrsti riba. Me|u za{ti}enim `ivotinjama su pojedine vrste pelikana,roda, beloglavi sup, re~ni rak, bubamara, `abe, belou{ke, {arke ...

Me|u za{ti}enim biljkama su: Pan~i}eva omorika, molika, belii `uti lokvanj, banatski i kosovski bo`ur, |erdapska i {arplaninskalala, i|irot i brojne vrste orhideja. Sve ove vrste su vezane za nji-hova karakteristi~na stani{ta koja su u veikoj meri ugro`ena i kaotakve ih treba sa~uvati.

Pridru`uju}i se naporima institucija i gra|ana Srbije u o~uva-nju i promociji za{ti}enih prirodnih dobara radio-amateri Srbije, ~la-novi YUFF Grupe, pokrenuli su radio-amaterski Program "SrbijaFlora Fauna" (YUFF), sa namerom da kroz promotivne radio-ama-terske aktivnosti iz za{ti}enih podru~ja, podstaknu doma}e radio-amatere, kao i one {irom sveta, na podizanje svesti o potrebi o~u-vanja za{ti}enih prirodnih dobara, posebno onih ugro`enih.

Kao priznanje za promotivne radio-amaterske aktivnosti, Pro-gram YUFF je ustanovio Diplomu "Serbia Flora Fauna Award", kojaje namenjena onima koji u~estvuju u YUFF programu.

Tokom radio-amaterskih aktivnosti iz za{ti}enih podru~ja u sk-lopu YUFF programa, u~esnici se obavezuju da }e po{tovati us-love o za{titi prirode, kao i posebne uslove koje pred njih staveustanove u ~ijim su nadle`nostima konkretna za{ti}ena podru~ja.

YUFF AKTIVATORI

WFF (Svetska Flora i Fauna) je skra}enica za me|unarodni ra-dio-amaterski program ekolo{ko-obrazovnog karaktera i delovanjau cilju za{tite i o~uvanja prirode, kojim se `eli svetskoj zajedniciukazati na probleme za{ti}enih podru~ja kako bi im se pru`ila pra-kti~na i odr`iva pomo}, podstakao ose}aj ponosa stanovnika ze-mlje za svetsku prirodnu i kulturnu ba{tinu, kroz posete nacional-nim parkovima i prirodnim rezervatima te uspostavljanjem radio-veza sa radio-amaterima posetiocima za{ti}enih prirodnih podru~-ja - izvor: hhttttpp::////wwwwww..wwffff4444..ccoomm//eenn//rruulleess//

"Aktivatori" su radio-amaterski operatori koji saradio-stanicom rade iz za-{ti}enih prirodnih podru~ja.

1. "Aktivatori" koji `eleu~estvovati u YUFF prog-ramu, odnosno, u~estvo-vati u njegovom programudiploma, trebaju predo~itiposebne dokaze o svojojaktivnosti:

- Dokazati da je odr`aonajmanje 100 radio-veza izpojedinog YUFF podru~ja.Pripadaju}i log u ADIF for-matu obavezno poslatiYUFF menad`eru na Inter-net adresu:

yytt77ttyy@nnaaddllaannuu..ccoomm

- Predo~iti dokaze o radu iz konkretne YUFF lokacije za kojuse tra`i priznanje o aktivnosti (fotografije, ulaznice u Park, pogo-dan snimak sa GPS ure|aja i sl);

- Nakon provere primljenih podataka, YUFF menad`er }eADIF-log proslediti na e-Log;

- Ako "aktivator", iz bilo kojih razloga, ne dostavi dokumenta-ciju o svojoj aktivnosti, njegove radio-veze }e se priznati "lovcima"koji su ga uradili, ali on ne}e biti uklju~en u YUFF program - "akti-vatori" za tra`enu lokaciju.

2. Ako sa neke od YUFF lokacija radi vi{e operatora, ali podzajedni~kim pozivnim znakom i `ele da im se ta aktivnost priznai kao li~na aktivnost, moraju zajedno uraditi slede}i broj radio-ve-za:

3. U slu~ajevima kada se nakon aktivacije pojedine YUFF lo-kacije tra`i pojedina~no priznavanje aktivacije, a radilo se pod za-jedni~kim pozivnim znakom, potrebno je menad`eru poslati i gru-pnu fotografiju svih u~esnika.

4. "Aktivatoru" se aktivirana YUFF lokacija, po{tuju}i uslove na-vedene u ta~ki 1, ra~una i za kategoriju "lovci".

5. Ako tokom svoje prve aktivacije iz odre|ene YUFF lokacije,aktivator ne odr`i potrebnih 100 radio-veza, njegove veze }e sepriznati lovcima, a on mo`e ponovo aktivirati navedenu YUFF lo-kaciju te uraditi veze koje mu nedostaju. Kod zahteva za priznava-nje takve aktivacije, potrebno je nazna~iti dan(e) kada je "aktiva-tor" ve} radio sa te YUFF lokacije. Nije ograni~eno vreme izme|udve takve aktivnosti. Ponovnom aktivno{}u sa lokacije koja mu jeve} priznata, "aktivatoru" se ne postavljaju nikakvi uslovi u brojuveza.

6. Svi "aktivatori" koji prihvataju pravila YUFF Programa moguna svojim QSL kartama ili nalepnicama od{tampati lpgptip i ozna-ku YUFF lokacije i to po~ev{i od dana objavljivanja ovih pravila.Od svih u~esnika u YUFF programu se o~ekuju postupci koji }edoprineti njegovoj promociji. Aktivnosti iz za{ti}enih podru~ja mo-raju biti u skladu sa principima o~uvanja `ivotne sredine i uput-stvima dobijenima od merodavnih institucija koje se o njima brinu.

7. U~estvovanje u YUFF programu je dobrovoljno, a svi u~e-snici se moraju pridr`avati ovih Pravila.

8. Nepo{tovanje YUFF pravila povla~i za sobom opomenu, anakon tri opomene i isklju~enje iz YUFF programa. Te`e povredeosnovnih principa YUFF programa povla~e za sobom trajno brisan-je iz YUFF programa, te predlog WFF-u (World Flora Fauna), dase takve mere preduzmu i sa njihove strane.

9. O merama iz ta~ke 8. odlu~uje YUFF rukovodstvo ve}inomglasova.

Ukupan broj veza potrebnihza pojedina~na priznavanja

jedne aktivirane YUFF lokacijeBroj operatorau grupi

("aktivatori") Rad sapojedina~nim

pozivnim znakom

Rad sazajedni~kim

pozivnim znakom

1 operator 100 veza170 veza

240 veza

300 veza350 veza

360 veza

200 veza

300 veza

400 veza500 veza

600 veza

2 operatora

3 operatora

4 operatora

5 operatora

6 operatora

27.novembar-decembar 2010. FLORA I FAUNA SRBIJE

YUFF LISTA

NACIONALNI PARKOVI:YUFF-001 \erdap Golubac, Majdanpek, Kladovo 22O10' 44O28'YUFF-002 Fru{ka Gora N. Sad, Beo~in, Sr. Karlovci, B. Palanka, [id,

Sr. Mitrovica, Indija, Irig 19O42' 45O09'YUFF-003 Kopaonik Ra{ka, Brus 20O47' 43O19'YUFF-004 [ar planina Ka~anik, [trpce, Prizren, Suva Reka, \akovica,

De~ani, Pe}, Istok, Zubin potok, Tutin 20O58' 42O09'YUFF-005 Tara Bajina Ba{ta 19O18' 43O57'

PARKOVI PRIRODE:YUFF-006 Avala Ripanj, Pinosava, Zuce, Beli Potok 20O32' 44O37'YUFF-007 Bege~ka jama Bege~ 19O41' 45O13' YUFF-008 Dolina P~inje Jablanica, Starac, Vogance 22O00' 42O24'YUFF-009 Golija Ivanjica, Kraljevo, Ra{ka, Novi Pazar, Sjenica 20O20' 43O18'YUFF-110 Grmija Sofalija, Kajlovica, Makovac 21O14' 42O37'YUFF-111 Jegri~ka @abalj, ^urug, Gospo|inci, Temerin, Sirig,

Zmajevo, Ravno Selo, Despotovo 20O04' 45O23'YUFF-112 Kamara{ Horgo{ 19O59' 46O09'YUFF-113 Klisura Deguri}, Beli}, Leli}, Bogati}, Ba~evci,

Reke Gradac Kova~ice, Brangovi} 19O52' 44O14'YUFF-114 Kosmaj Ameri}, Kora}ica, Velika Ivan~a 20O29' 44O36'YUFF-115 Lepterija-Sokograd Sokobanja 21O52' 43O38'YUFF-116 Miru{a Du{, Volujak, Ponorac, Labu~evo, Mrasor 20O37' 42O27'YUFF-117 Ov~arsko-Kablarska Vidova, Me|uvr{je, Pakovra}e,

klisura Ro{ci, Vrn~ani, Dljin, Du~alovi}i 20O13' 43O55'YUFF-118 Pali} Pali}, Donji Grad, Gornji Grad 19O45' 46O06'YUFF-119 Ponjavica Omoljica, Banatski Brestovac 20O46' 44O44'YUFF-220 Si}eva~ka klisura Ni{, Bela Palanka 22O06' 43O19'YUFF-221 Suboti~ka pe{~ara Stari Grda, Novi Grad, Pali} 19O42' 46O08'YUFF-222 Stara planina Zaje~ar, Dimitrovgrad, Pirot, Knja`evac 22O45' 43O12'YUFF-223 Stara Tisa, kod Be~ej, Ba~ko Gradi{te,

Bisernog ostrva Novi Be~ej, ^urug 20O04' 45O30'YUFF-224 [argan-Mokra Gora Mokra Gora, Kremna, Semegnjevo, Zaugline 19O34' 43O50'YUFF-225 Tikvara Ba~ka Palanka-Grad, Nova Palanka 19O18' 45O15'YUFF-226 Veliko ratno ostrvo Zemun 20O26' 44O50'YUFF-227 Vlasina Vlasina, Vlasina Rid, Vlasina Stojkovi}eva,

Okruglica, Bo`ica, Klisura, Crna Trava, 22O20' 43O47'YUFF-228 Vr{a~ke planine So~ica, Jablanka, Mesi}, Vr{ac,

Malo Sredi{te, Gudurica, Markovac 21O23' 45O07'

RREZERVATI PRIRODE:YUFF-229 Bagremara Ba~ka Palanka 19O23' 45O16'YUFF-330 Danilova kosa Krupanj 19O09' 44O21'YUFF-331 Deliblatska pe{~ara Alibunar, Vr{ac, Bela Crkva, Kovin 21O06' 44O53'YUFF-332 Gornje Podunavlje Apatin, Ba~ki Mono{tor 18O56' 45O46'YUFF-333 Jela{ni~ka klisura ^ukljenik, Jela{nica 22O03' 43O17'YUFF-334 Kara|or|evo Ba~, Madenovo, Nova Palanka 19O18' 45O16'YUFF-335 Klisura reke Tre{njice Gonje Ko{lje, Donje Ko{lje kod Ljubovije 19O32' 44O08'YUFF-336 Koviljsko- Sremski Karlovci, Be{ka, Ka}, Kovilj,

Petrovaradinski rit Gardinovci, ^ortanovci 20O01' 45O11'YUFF-337 Kraljevac Deliblato 21O01' 44O50'YUFF-338 Luda{ko jezero Pali}, Ba~ki vinogradi 19O49' 46O05'YUFF-339 Obedska bara Kupinovo 20O00' 44O41'YUFF-440 Pa{njaci Velike droplje Jazovo, Ostoji}evo, Mokrin, Sajan 20O22' 45O54'YUFF-441 Selevenjske pustare Horgo{, Ba~ki vinogradi 19O53' 46O08'YUFF-442 Slano Kopovo Novi Be~ej 20O12' 45O37'YUFF-443 Stari Begej-Carska Bara Belo Blato, Perlez, Carska bara, Staji}evo 20O23' 45O17'YUFF-444 Uvac Nova Varo{, Sjenica 19O57' 43O21'YUFF-445 Venerina padina Babu{nica, Zvonce 22O37' 42O55'YUFF-446 Zasavica No}aj, Zasavica, Banovo polje 19O31' 44O57'

Referenca Ime entiteta Grani~ne teritorije Longitude (E) Latitude (N)

28. novembar-decembar 2010.HAOS IZ DALJINE

HHHHAAAAAAAARRRRPPPP PPPPRRRROOOOJJJJEEEEKKKKAAAATTTTHHiigghh FF rr eeqquueennccyy AAcc tt ii vvee AAuurroo rr aa ll RReesseeaa rr cchh

HAOS

HAOS

IZIZDALJIN

EDALJIN

E

Program HAARP ~ini mno{tvo nizo-va radio-predajnika ogromne snage iodgovaraju}ih instrumenata za detekci-ju. Ta~nije, sadr`i preko 180 antenasme{tenih na nekoliko hektara. HAARPse nalazi blizu Gekone, jedne zaba~enelokacije na Aljasci. Ovi mo}ni predajnicisvakodnevno, u kontinuitetu, oda{iljupreko 3.000.000 vati koriste}i 6 genera-tora ja~ine 3,6 hiljada KS ... To je 100puta sna`niji oda{ilja~ od onih kakvenpr, u Evropi koristi TV BBC. Ipak, puls-na energija koju oda{ilje HAARP mo`ebiti i vi{e desetina hiljada puta ja~a. Tvo-rac ovog demonskog ~uda je dr BertranIstlund sa Univerziteta Kolumbija, a prviizgra|en "greja~" na Aljasci isproban jejo{ 1996. i to vrlo uspe{no, na snazi odoko 20 milijardi vati (!). Ameri~ki Senatsvake godine odobrava u proseku 20milijardi dolara za usavr{avanje HAARP-a.

Ovaj sistem ima vi{estruke funkcijei mnogo jr vi{e od izu~avanja fenomenapolarne svetlosti i radio-komunikacija, ka-ko tvrde zvani~nici istra`iva~kog "Geo-fizi~kog instituta na Aljasci" i njihovi fi-nansijeri - Ratna mornarica i Ratno vaz-duhoplovstvo SAD. Armija SAD je saHAARP-om postavila slede}e ciljeve:

- komuniciranje sa podmornicama uvelikim dubinama okeana, pomo}u radi-jacija ekstremno niskih frekcvencija (ELF);

- prodiranje na isti na~in u Zemljinotlo, radi pretra`ivanja skrivenih tunela ilipodzemnih skrovi{ta od vojnog interesa;

- za{tita teritorije Amerike od nepri-jateljskih aviona i interkontinentalnih ba-listi~kih projektila;

- uni{tavanje neprijateljskih satelita;- raspoznavanje vrsta projektila koji

se pribli`avaju ameri~koj teritoriji;- ometanje i apsolutno onemogu}a-

vanje komunikacija na odre|enim pod-ru~jima;

- menjanje hemijske strukture vi{ihslojeva atmosfere, odnosno programi-ranje klime na `eljenom delu planete(nema vi{e nikoga ko se ne pita; "{ta seto de{ava sa klimom? Sada znateodgovor);

- izazivanje zemljotresa;- kontrola mentalnih funkcija i reak-

cija miliona ljudi;- upravljanje zdravljem ljudi i biolo{-

kim procesima na Zemlji !!!

Zadnje ~etiri ta~ke su ono na ~emuse najvi{e radi u projektu HAARP i ono{ta veliki mo}nici najvi{e negiraju.

Ovaj signal detektovan je u vi{imslojevima atmosfere na visini izme|u100km i 350km, gde ga potom apsor-buje jonosfera. To je i uzrok blagog zag-revanja oblasti na velikim visinama, kojese prote`u desetinama kilometara.

Po ovome se mo`e zaklju~iti da jeHAARP ogromna i poprili~no skupa "gre-jalica" za spoljnu upotrebu. Ali, zagre-vanje jonosfere na severnim {irinama imaveoma ~udan efekat.

Za razliku od ni`ih geografskih {irina,u oblastima na velikim visinama postojiprirodan protok elektri~ne struje krozjonosferu, koji se povezuje sa pojavomspektakularne polarne svetlosti - auroreborealis. Zagrevanjem se menja provod-ljivost jonosfere i uti~e na njene prirod-ne elektri~ne struje, a to je klju~na stvaru postojanju programa HAARP. Na tajna~in HAARP pru`a svojim gazdamamogu}nost da se do~epaju "prekida~a" at-mosferskog elektriciteta i da ga uklju-~uju i isklju~uju kao da je obi~na sijalica.Omogu}ava im tako|e da menjaju i mo-duli{u prirodni obrazac niskofrekventnihradio-talasa koje emituje jonosfera. Za-grejani deo jonosfere tako posti`e d`i-novski, ekstraniskofrekventni (ELF) ra-dio-predajnik. Ameri~ka vojska je iteka-ko zainteresovana za ovakvu vrstu oda-{ilja~a, pa je HAARP izgra|en zajedni~-kim snagama Istra`iva~ke laboratorijeratnog vazduhoplovstva i Odeljenja zapomorska istra`ivanja SAD.

ELF talasi imaju takva svojstva damogu prodreti bukvalno kroz svaku ma-teriju. "Normalni" radio-talasi ne mogu

prodreti duboko kroz vodu, ali ELF talasimogu. ELF radio }e uskoro postati jedi-no sredstvo komunikacije sa nuklearnimpodmornicama koje krstare morskimdubinama, tako da HAARP nudi dalekomo}nija sredstva prenosa poruka odkonvencionalnih radio-predajnika i prije-mnika.To ukazuje na interese i ume{a-nost Ratne mornarice SAD u projekatHAARP, i njegova primena u komunika-cijama je ve} dokumentovana ali sedetalji ~uvaju pod oznakom vojna tajna.

ELF talasi tako|e prodiru daleko du-blje u tlo i stenje nego radio-talasi. Georadar za istra`ivanje tla je prili~no ogra-ni~en dubinom, ali sistemi koji koristeELF talase mogu bez problema da zavi-re duboko ispod povr{ine zemljine korei bez izuzetka da lociraju i identifikujusve podzemne bunkere i skrovi{ta. Ovoje oblast koju ve} godinama temeljnoprou~ava ameri~ko vazduhoplovstvo.Javnosti su naravno nedostupne infor-macije o rezultatima tih istra`ivanja.Ameri~ka vlada je izjavila da je njegovzadatak, pored komunikacije sa pod-mornicama, i saniranje ozonskog omo-ta~a, {to on stvarno i mo`e da uradi, alitamo gde to Amerikanci odrede, zatimuklanjanje zaga|enja ugljen-dioksidom iugljen-monoksidom. Amerikanci povre-meno sa HAARP-om ~iste nebo i za-ga|enja nad Amerikom. Vrlo je zanimljivnepobitan podatak da jedino u Americiopada stepen aero-zaga|enja, mada nje-ni stanovnici i dalje nesmanjeno zaga-|uju atmosferu na{e planete.

Nau~nici kojima je stalo do zdraveplanete, smatraju i upozoravaju da biHAARP, s obzirom na njegove mogu}-nosti, trebalo koristiti sa mnogo vi{e op-reza. Jedan od razloga za zabrinutost je~injenica da se zagrevanje vr{i u oblikuispaljivanja kontrolisanih mlazeva elek-trona na metu brzinom supersoni~nogaviona (mehanizam jo{ neobja{njen obi-~nom svetu). Elektrone apsorbuju ni`islojevi atmosfere, ali na velikim visina-ma mlaznica se rasprostire stotinamakilometara u krug i u stanju je lako obo-riti balisti~ki projektil. To je i jedan odrazloga za {pekulacije o ume{anostiHAARP-a u eventualnom namernom ilislu~ajnom ru{enju spejs {atla “Kolum-

29.novembar-decembar 2010. HAOS IZ DALJINE

bija”, u februaru 2003. Ovakvim kori{-}enjem HAARP bi dejstvovao kao {titprotiv napada svih vrsta dirigovanih pro-jektila iz vazduha. Upravo zahvaljuju}iHAARP-u, Reganov projekat "Rat Zvez-da" je u{ao u zavr{nu fazu. Da je tako,pokazuje samo pona{anje Amerike. Bo-mbardovanje Srbije i Iraka, a sli~na su-dbina ~eka i Iran, Siriju i Severnu Koreju.Vladu SAD odavno ne interesuje mi{-ljenje Ujedinjenih Nacija, a sa partneri-ma iz NATO pakta se konsultuju samoreda radi.

HAARP se mo`e koristiti i za manip-ulaciju klimatskim uslovima. Efekat zag-revanja se koristi da bi se krajnje sup-tilno izmenile vazdu{ne struje i stvorilimasivni, kumulativni meteorolo{ki efek-ti iznad odre|enog podru~ja, koji mogutako trajati danima i nedeljama.

ELF talasi su frekvencije koja je vrlobliska prirodnoj frekvenciji mo`danih ta-lasa ljudi. Ideja da se ELF talasi takokoriste za kontrolu ljudskog uma, stav-lja HAARP na prvo mesto potencijalnihemitera radio-talasa za masovnu kont-rolu ~ove~anstva.

Francuski nau~nik dr [arl Laverdir,fizi~ar sa instituta u Sent Etjenu, foku-sira svoju pa`nju na tzv. "bioefekte pro-jekta HAARP", odnosno posledice dugo-trajne izlo`enosti ljudi elektromagnets-kom zra~enju koje dovodi do u~estalepojave umora, nervoze, gubitka memo-rije, nastanka katarakte, leukemije, uro-|enih deformiteta, raka i promena namozgu.

Ekstremno niske frekvencije (do 10Hz) mogu se upotrebiti za manipulacijui ru{enje mentalnih procesa, ali i za ko-ntrolu stanovni{tva na daljinu. Ljudskimozak proizvodi elektri~ne talas ~ija sefrekvencija kre}e izme|u 0.5 i 25Hz. Ta-kozvane alfa, beta, delta i teta frekven-cije povezane su sa stanjima ljudske sve-sti. Koncentrisana pulsna energija ovihu~estalosti mo`e izuzetno efikasno dapromeni pona{anje ~oveka. I tu nastupaHAARP. Da bi se emitovali radio-talasi

veoma niske frekvencije od oko 8Hz,bila bi potrebna du`ina antene od oko20.000km. Naravno da je ovo nemo-gu}e ostvariti na zemlji. Ali ako se lini-je Zemljinog magnetnog polja iskoristekao virtualna antena - to postaje mo-gu}e! Gustina slobodnih elektrona, kojiu spiralnim putanjama kru`e oko linijaZemljinog magnetskog polja, putuju}i odSevernog do Ju`nog pola, moduli{u sepomo}u HAARP-a i tako napajaju ovuvirtuelnu antenu sinusoidnim strujama`eljene talasne du`ine.

Da vlada SAD, na neki na~in pomo-}u aktiviranja HAARP-a, deluje na svestcelog ~ove~anstva uti~u}i pojedina~nona mozak ljudi, dr Laverdir iznosi nizdokaza. Na prvom mestu je pojava nekevrste op{te ravnodu{nosti i prevladava-nje ameri~kog stila `ivota. Vi{e im nisupotrebne reklame i skupe kampanje, da-nas i u najzaba~enijem afri~kom selu sta-novnici pri~aju o koka-koli, big-meku iborbi protiv terorizma. Ameri~ki na~in`ivota se bezrezervno prihvata. Kada pi-tate ljude dok punih usta `va}u "karton-ska ~uda" big-meka, {ta im se u njemudopada, ne umeju da ka`u. U tzv. zem-ljama u tranziciji ameri~ki big-mek res-torani su puni, a procenat njihove rek-lame u medijima je mizeran. Kad stezadnji put u Srbiji na televiziji videli rek-lamu za McDonalds? A dovoljno je ot-voriti takav ameri~ki restoran i on je od-mah pun.

Dr Laverdir tako|e nagove{tavamra~ne perspektive koje o~ekuju "nepo-slu{no ~ove~anstvo i dru{tva koja ohra-bruju terorizam". Primena ve{ta~kih ele-ktromagnetskih polja {irokog dometapodrazumeva kontrolu mase gde dolazido delimi~nih ili potpunih poreme}ajapercepcije i dezorijentacije.

Kako se videlo pri napadu na Irak,sposobnost ira~kih pojedinaca za borbuse degradirala ili potpuno izgubila. Pos-ledica upotrebe ove najmoderni-je tehnike je jaka kontrola i nad-gledanje pona{anja stanovni{tvaZemlje. U bli`oj budu}nosti mo-`e da se razvije sistem koji slabimo`dane funkcije ljudi u ciljnimregionima tokom du`eg perioda.Danas se tehnologija manipula-cije ljudskim pona{anjem ve} sva-kodnevno primenjuje.

Prilikom jedne posete Evropi,D`ord` Bu{ je u razgovoru sa no-vinarima istakao veliki uspeh "pli-{anih revolucija" koje su se odi-grale u Evropi, navode}i Srbiju,

^ehoslova~ku, Ukrajinu rekav{i pri tom:"Vi{e nema krvavih revolucija. Sada suone mekane ..." Na pitanje novinara dali je u tome imala ulogu i Amerika i ko-ri{}enje "ogromne odbijaju~e elektri~nesile, koja uti~e na rasu|ivanje ljudi", Bu{se nasmejao i rekao: "Va`ni su rezultati- dolazak demokratije i borba protiv te-rorizma" (fraza kojoj trenutno amerikanciispiraju mozak celom svetu i skre}u po-gled sa svojih zlo~ina). Italijanski novinarje potom pitao: "A HAARP, {ta nam otome mo`ete re}i?" Uz osmeh, Bu{ jesamo kratko rekao: "Slede}e pitanje, mo-lim".

Devedeset poslanika ruske Dumeuputilo je u augustu 2002. godine pismopredsedniku Rusije Vladimiru Putinu,Ujedinjenim Nacijama i drugim me|una-rodnim organizacijama, u kome ih jeobavestilo o svem opasnostima kojimasvet izla`u Amerikanci eksperimenti{u}iradio-talasima visoke frekvencije. To jekorak koji deputati ocenjuju kao poku{ajstvaranja novog, ni sa ~im uporedivogoru`ja, kojim se iz korena menjaju svetradicionalne postavke o mogu}im voj-nim dejstvima i sa rezultatima mnogotragi~nijim od Hiro{ime i Nagasakija.

U Norve{koj, nau~na asocijacija EIS-CAT upravlja postrojenjem za zagrevan-je jonosfere, koje se nalazi blizu gradaTromsoa. Njegove karakteristike su veo-ma sli~ne programu HAARP. Zvani~ni ciljove nau~ne institucije je prou~avanjeinterakcija izme|u Sunca i Zemlje pra-}enjem poreme}aja u gornjim slojevimaatmosfere koje izazivaju solarne aktiv-nosti, ali se naravno ova thenologijamo`e iskoristiti za istu vrstu opakih ak-tivnosti koje se pripisuju i programuHAARP.

Zanimljivo je da EISCAT nije privukaotoliku pa`nju kao HAARP, a jo{ je zanim-ljivije ako se zna da su Skandinavci vo-de}i u svetu u istra ivanju efekata elektro-magnetskog zra~enja na ljude i okolinu.

30. novembar-decembar 2010.ZANIMLJIVA NAUKA (2)

MMMMOOOO@@@@DDDDAAAA NNNNIIIISSSSTTTTEEEE ZZZZNNNNAAAALLLLIIII ((((2222))))ZANIM

LJIV

AZANIM

LJIV

ANAUKA

NAUKA

MA^KIN SKOKDa i ma~ke mogu da budu nesmotrenedokazuje "D`esika" koja se sa 32. spra-ta sunovratila u ambis. Njen let je tra-jao tridesetak sekundi i zavr{io se 100mni`e na asfaltnom plo~niku. Uzbu|enavlasnica odnela je svoju ljubimicu kodveterinara, koji je konstatovao da se ma~kasamo lak{e ugruvala. Slu~aj se dogodiou Njujorku, a veterinar Vejn Vitni, koji jepru`io prvu pomo} "D`esiki", ka`e datakvi incidenti nisu retki na Menhetnu.Zainteresovan, on je po~eo da prou~avaosobenosti pada ma~aka i o tome obja-vio ozbiljnu studiju.

Od 115 ma~aka - to je Vitnijev pro-u~eni uzorak - koje su pale sa visine od6 do 100 metara, "samo" jedanaest jeuginulo zbog zadobijenih povreda, ugla-vnom grudnog ko{a. Dakle, 104 ili 90%ih je pre`ivelo, {to je 10 puta vi{e nego{to bi se moglo o~ekivati kod pada ljudi.Analize su pokazale da se broj i ozbilj-nost povreda ma~aka pove}avaju sa vi-sinom pada. Ali, gle iznena|enja: pravilova`i za ma~ke koje su pale sa visine odpribli`no 21 metar (7. sprat). Od te gra-nice, {to je visina ve}a, posledice sumanje!

Kako objasniti ovaj paradoks? Sve`ivotinje iz porodice ma~aka su sposob-ne da se veru uz drve}e. Ta gimnastikaje podstakla kod njihovih predaka evolu-ciju sistema, sme{tenog u unutra{njemuhu, koji "meri" ubrzanje i polo`aj tela;dakle, omogu}ava kontrolu ravnote`e.Ova sposobnost se izra`ava nizom br-zih, savr{eno koordiniranih pokreta kojidovode `ivotinju u horizontalni polo`aj, snogama usmerenim na ni`e. Zahvaljuju}iovom neuro-muskulatornom `iroskopu,ma~ka aterira na svoje {ape bez obzirana brzinu pada; ina~e, posle 30 metarabrzina je obi~no 100km/h, ali se ona po-sle toga ne pove}ava zbog nekoliko og-

rani~avaju}ih faktora. U me|uvremenudok pada, ma~ka se adaptira na novoiskustvo i spremno do~ekuje kontakt satlom. ~ovek, na `alost, nema taj usavr-{eni `iroskopski refleks i naj~e{}e padana noge ili glavu. Izuzetno je da on pre-`ivi pad sa 7. sprata na ~vrstu povr{inu.Retke osobe su ostale u `ivotu i poslepada sa ve}ih visina, ali su ih spasili na-nos snega, mulj ili kro{nja drveta.

U zaklju~ku svoje studije, njujor{kiveterinar ka`e da od deset ma~aka kojebi pale sa visine od 1000m, verovatnoje da bi devet pre`ivelo. Nadamo se daniko ne}e prakti~no proveravati ove tvr-dnje.

VIRUSI PROTIV MRAZASvake godine mraz na~ini veliku {te-

tu. Na primer ameri~ki farmeri gube vi-{e od milijardu dolara zbog prvog mra-za koji vi{e od ostalog vo}a na{kodi po-morand`ama, mandarinama i limunu. Aono bi (ne ba{ sve) potpuno sigurnomoglo da izdr`i temperature i do -6OCkada se na njegovom li{}u na bi razm-no`avale bakterije koje imaju zaista lepaimena - Ervinija herbikola i Psudomonassiringa.

Na niskim temperaturama one pos-taju centri oko kojih se stvaraju ledenikristali {to su u stanju da uni{te tkivobiljke. Botani~ari sa univerziteta u Kolo-radu i Kaliforniji ve} su prona{li devetvirusa koji se "hrane" upravo ovim bak-terijama - ledilicama. Zapravo, oni pro-diru u bakterije i pretvaraju je u fabrikuistih tih virusa! Samo za pola sata stvarase novih dvesta virusa, od kojih svakislede}i uni{tava novu bakteriju... Brzi-nom lavine bakterije su uskoro potpunorazorene. Ovaj pronalazak je od pre 20godina, a za{to se danas ne primenjuje,barem ne kod nas, to je veliko pitanje.Mraz i dalje predstavlja strah i trepet zavo}e i povr}e, kao i za ljude koji se baveovim delatnostima.

KVAZARSKA ENIGMAOd njihovog otkri}a 1963. kvazari su

ostali jedna od najve}ih zagonetki ast-ronomije. Naj~udnije od svega jeste toda tipi~no kvazarsko zra~enje izvire izkompaktne oblasti ~ija je veli~ina upra-vo dovoljna za sme{taj nekoliko deseti-na zvezda; tipi~ni kvazar, me|utim, pro-izvodi energiju koja odgovara desetina-ma ili ~ak stotinama galaksija.

Kvazar je objekt sli~an zvezdi, on jekvazi-stelaran, pa otuda i njegov naziv,ali ga proizvodnja silne energije stavlja uposebnu klasu objekata. Istra`ivanja uka-zuju na to da energiju koja pokre}e ovetitanske izvore zra~enja, mo`da pru`ajucrne rupe.

Crne rupe su gravitacioni vrtlozi kojimogu da progutaju snop svetlosti, dazaustave vreme i iskrive prostor. Pred-met koji padne u crnu rupu, zauvek jeuklonjen iz na{eg kosmosa. Rupa apso-rbuje svakog uljeza, svojoj masi dodaju}injegovu. Uprkos svojoj ogromnoj snazi,crne rupe su relativno male u pore|enjusa drugim kosmi~kim objektima. Kada bise Zemlja sa`ela u crnu rupu, bila biotprilike veli~ine le{nika.

Jo{ pre dvadeset godina, astronomMartin Ris sa kembrid`skog univerzitetaprvi je izrazio ideju da su velike crne ru-pe motori koji pokre}u kvazare. Po nje-govim re~ima: "Crne rupe su stotinu pu-ta efikasnije u proizvodnji energije odtermonuklearnog sagorevanja u jezgruzvezde kakvo je na{e Sunce".

Mnogo pre nego {to materija kojuusisava crna rupa, dostigne ta~ku sa ko-je nema povratka, monstruozno gravita-ciono polje ubrza je skoro do brzine svetlo-sti, razvijaju}i ogromnu koli~inu energije. Tase energija oslobodi u obliku zra~enjapre nego {to mataerija osu|ena na nes-tajanje stigne u `drelo crne rupe.

Pro`diranje jedne zvezde godi{nje, iliekvivalentne mase pra{ine i gasa, odstrane d`inovske crne rupe, stvorilo bi

31.novembar-decembar 2010. ZANIMLJIVA NAUKA (2)

oko rupe plameni vrtlog u obliku |evre-ka, koji bi mogao davati dovoljno ener-gije za jedan kvazar. Gutanjem materijetom brzinom, masa crne rupe bi se ko-na~no pove}ala do mase miliona, mo`-da i milijardi sunaca. Prema Risovim pro-ra~unima, crna rupa od milijarde solarnihmasa, bila bi mala, otprilike kao pre~nikPlutonove orbite.

To je izvanredno va`an nalaz, jer ast-ronomi procenjuju da ima mnogo vi{eod 600 tih tajanstvenih, super sjajnihnebeskih objekata. Astronomi i astrofi-zi~ari ve} vi{e od ~etrdeset godina sluteda crne rupe pokre}u kvazare i da jekosmi~ki sudar izme|u galaksija izvorenergije crne rupe.

Jedan od najva`nijih dokaza koji po-dr`ava Risov scenario, prona{ao je ast-ronom D`on Ha~ins sa Astrofizi~ke ops-ervatorije u Viktoriji. Koriste}i se havajs-kom opservatorijom Mauna Kea, Ha~insje iscrpno istra`io 80 kvazara, koji sukroz ve}inu drugih teleskopa bili vi|enisamo kao trepere}e ta~ke.

Vedro nebo nad planinskim vrhomMauna Kea omogu}ilo je Ha~insu da ra-zlikuje zonu neposredno oko kvazara odsvetlosti samog kvazara. Koncentrisanooko jezgra kvazara, Ha~ins je na{ao ono{to je nazvao paperje. Pa`ljivo ispitivan-je je pokazalo da je paperje svetlost mi-lijardi zvezda sli~nih onima koje su na-|ene u normalnim galaksijama. Nalaz jeukazao na to da su kvazari hiperaktivnajezgra galaksija.

Istra`ivanja su pokazala i da su nekikvazari stvoreni iz dve galaksije u suda-ru. Gas iz jedne isisan je i uvu~en usredi{te druge da bi pokretao kvazarovuma{inu. Misli se da za vreme ovakvihsudara, galaksija mo`e da postane kva-zar. A po{to su astronomi gotovo sigur-ni da sve galaksije imaju crne rupe usvojim sredi{tima, ovi sudari mogli bi po-stati "vreme za obrok" za galakti~ke crnerupe koje vrebaju u svakoj galaksiji.

LEK PROTIV [TUCANJAOsobe koje uzimaju suvi{e alkohola

~esto ispa{taju na veoma neprijatan na-~in - dobijaju nezaustavljivo {tucanje.Jedan pedijatar sa D`on Hopkinsovoguniverziteta u SAD smatra da je na{aore{enje za tu neprijatnost: treba brzopojesti kri{ku limuna (koru i sredinu),namo~enu u gorko pi}e od angosture.

On je po~eo da izu-~ava ovaj postupak posavetu svog prijatelja,ina~e vlasnika jednogbara. Primenjuju}i me-tod na onima na kojeuobi~ajeno le~enje (je-denje kristalnog {e}e-

ra) nije imalo uticaja, on je postigao naj-manje dvo~asovni prekid kod 14 od 16pacijenata ili kod 88% ispitivanih. Nekeosobe imale su potrebu za dvostrukomdozom.

INDIJSKORA^UNANJE VREMENA

Poput hri{}ana, muslimana i budista,i Indijsci imaju odre|enu ta~ku od kojepo~inju da ra~unaju vreme. Nasuprot timtrima velikim religijama, po~etak vreme-na se me|utim, ne vezuje za neku is-torijsku li~nost, kao {to su bili Isus Hrist,Muhamed ili Buda.

Hinduis-ti~ki pojamvremena te-sno je vezansa metafizi-~kim i kos-m o l o { k i mrazmatranji-ma. Po nji-ma, postoje~etiri svets-ka doba, odkojih je sva-ko lo{ije od prethodnog. Mi `ivimo u~etvrtom dobu, najgorem, koje je po-~elo 18. februara 3102. pre nove ere. Pobramanskom poimanju , sva ~etiri dobaukupno traju 4.320.000 godina.

Indijski nagon ka broj~anim spekula-cijama ni time se, me|utim, ne zadovo-ljava. Hiljadu ovakvih ciklusa predstavl-ja takozvanu kalpu, jedan jedini dan u`ivotu stvoritelja Brame. Svaki Bramindan po~inje stvaranjem, a zavr{ava sepropadanjem. Ma koliko nam jedan Bra-min dan izgledao dug, i stvoritelju supostavljene vremenske granice. Njegov`ivot traje sto Braminih godine, posle~ega nastaje isto toliko dugo pomra~e-nje. Tada, posle 315.360.000.000.000godina, ovaj kru`ni tok zapo~inje pono-vo.

STAROST BEZ SEDE KOSEI LEK ZA SEDU KOSU

Hidrogen, koji je zaslu`an {to i crno-kose mogu da imaju zlatne pramenovekose, istovremeno je i krivac {to vlasi ko-se pre ili kasnije postaju sede. A da jehidrogen-peroksid krivac za sede, otkrilisu stru~njaci na univerzitetu u Majncu iBredfordu.

Telo ga proizvodi u malim koli~inamapri procesu metabolizma. Kod mladihljudi se ta materija razgra|uje, a kod sta-rijih, telo se sve te`e bori sa njim. Zatohidrogen bez prepreka napada enzim ti-rozinazu, koji je zadu`en za proizvodnjumelanina u telu. Posledica je to {to ~o-vek postepeno postaje sed. Nau~nici ve-ruju da }e u budu}nosti mo}i da proizve-du lek koji }e dr`ati pod kontrolom nivohidrogena u organizmu. Pa, kad se on iu starosti bude nesmetano razgra|ivao,sede se vi{e ne}e pojavljivati.

S druge strane nau~nici Univerzitetau Libeku i Univerziteta u Man~esteru pro-izveli su u laboratorijama molekul K(D)PT,koji u telu stimuli{e stvaranje pigmentamelanina, koji je odgovoran za prirodnuboju kose. Ve{ta~ki proizvedenim mole-kulom u kosi su stimulisali melanin i ta-ko delimi~no vratili prirodnu boju kose.Koristili su uzorke kose {est `ena, sta-rosti od 46 do 65 godina, i tretirali ihve{ta~kim molekulom. Rezultat je biopove}anje pigmenta melanina u kosi.

Vo|a projekta, Ralf Paus, odu{evljenje rezultatom, ali se ogra|uje od preter-ano optimisti~kih prognoza. Jer, nije do-kazano da se ovako mo`e sasvim vrati-ti prirodna boja posedele kose. A i jo{ne postoji na~in da se proces u komekosa beli mo`e preduprediti. Ali, rezul-tati ovog eksperimenta smatraju se ve-likim uspehom, jer daju nadu ljudimakoji su naglo osedeli zbog, na primer,bolesti ili stresa.

OPET VIRUS EBOLEGrupa ameri~kih i ugandskih lekara

identifikovala je novu vrstu virusa ebolekoja je 2007. godine izazvala smrt 37osoba u Ugandi. Broj za sada poznatihrazli~itih vrsta virusa ebole se, sa ovimnovim otkri}em, pove}ao na pet.

Nova vrsta virusa dobila je naziv"Bundibugjo ebolavirus". Zaraza ebolomje izbila novembra 2007. godine u ug-andskim oblastima Bundibugjo i Kikjo, avi{e od tre}ine pacijenata zara`enih vrs-tom virusa ebole koja je sada otkrivenaje preminulo, naveli su ameri~ki i ugan-dski istra`iva~i, ~iji su radovi objavljeni uameri~kom nau~nom ~asopisu "Plos pa-toxins". Jo{ samo treba da svi poveruje-mo kako je to virus nastao spontano uprirodi, a ne u nekim njihovim stravi~-nim laboratorijama.

32. novembar-decembar 2010.IT LUDORIJE (2)

SSSSTTTTVVVVAAAARRRRNNNNOOOO““““OOOOTTTTKKKKAAAA^EEEENNNNEEEE”””” NNNNAAAAPPPPRRRRAAAAVVVVEEEE ((((2222))))T

EHNI^

KE

TEHNI^

KE

LUDORIJ

ELUDORIJ

E

BUDILNIK SA RADIO SATOMICF-C8WM je LCD radio-sat s prik-

lju~kom za mobilni telefon. Veliki i okru-gao digitalni sat s AM/FM radiom zauz-ima centralno mesto, a mobilni telefon“Sony Ericsson” ili “Walkman” moguse utaknuti u konektor s desne stranena deo koji slu`i ne samo kao punja~,ve} i kao posrednik preko kojeg se mo-`ete probuditi uz muziku s telefona.

Za one koji mobilni telefon koristekao muzi~ki plejer ovo }e verovatno bitizanimljivo re{enje. Cena aparata je oko100 dolara.

ROBOT SA OSE]ANJIMARoboti su u stanju da rade mnogo

toga {to mogu i ljudi, izuzev {to ne umejuda izra`avaju ose}anja. Me|utim, ~ini seda su tvorci humanoidnog robota (an-droida) nazvanog “Kobian” uspeli dapre|u ovu prepreku, jer “Kobian” mo`eda izrazi sre}u na primer tako {to di`eruke u vis, objavio je u pretak japanskidnevnik “Nikkei”. Time je doprineo pro-meni ustaljenog mi{ljenja da su robotihladni i ne umeju da iskazuju ose}anja.

Razvili su ga zajedno Univerzitet “Wa-seda” i kompanija “Tmsuk”. “Kobian”svojim metalnim telom mo`e da izrazi 7ose}anja uklju~uju}i: radost, ljutnju, `a-lost, sre}u i zbunjenost. Izrazi se proiz-

vode pomo}u nekoliko motora na nje-govom licu koji pokre}u o~ne kapke,usne i obrve. Ruke su mu napravljeneod mekih materijala nalik `elatinu. Poje-dini pokreti su unapred programirani ta-ko da robot mo`e da digne ruke uvis,{irom otvori o~i i usta kako bi pokazaoda je sre}an, ili prekrije o~i rukama daiska`e tugu.

O~ekuje se da }e “Kobian” zahva-ljuju}i novim mogu}nostima u}i u do-move za brigu o starim licima. U Japanuse naime humanoidni roboti razvijajukako bi pomogli da se prevazi|u efektiizazvani starenjem populacije.

INTERESANTNAUSB FLE[ MEMORIJA

Verovatno ve} mnogi od vas imajuprili~nu gomilu fle{ memorija razbacanihuokolo, ali ova bi sve mogla da ih rastu-ri i rastera na buljuke. Kako i ne}e kadje pravi transformer i to ne bilo koji ve}“Ravage” (uni{tava~), poznat i kao “Tri-predacus”.

Nad`iveo je doba kaseta i sad umeda ~uva podatke, zapravo svega 2GBpodataka, ali }e svakako privu}i pa`njukolekcionara, ukoliko ih ne odvrati nje-gova cena od 43 dolara (oko 30€). “Ra-vage” }e se na tr`i{tu pojaviti u septe-mbru. Ko `eli ne{to posebno, ovo }e bi-ti prava prilika za tako ne{to.

NOVI JAPANSKI ROBOTIIstra`iva~i sa Univerziteta Pensilvani-

je predstavili su poslednju verziju svog~etvorono`nog robota “Rise”, koji poredhodanja po zemlji mo`e brzo da sepenje uz drvo ili stub. “Rise V3” je pro-jektovan i izra|en u kompaniji “BostonDynamics” poznatoj po tome {to je na-pravila ~etvrono`nog vojnog robota “BigDog”. Robot na nogama ima malenekand`e izra|ene od hirur{kih igala, koje

mogu da se zabodu u vertikalnu povr{i-nu. Prednje noge su mu dovoljno du-ga~ke da obgrli telefonski stub, a penjese brzinom od 21cm/s. Po{to mo`e dahoda, penje se i miruje na stubu ~uva-ju}i energiju, mogao bi da bude od ko-risti u tra`enju, spasavanju, izvi|anju,{pijuniranju i inspekciji.

Drugi mobilnirobot premijernopredstavljen naovom skupu je“Adelopod”. Ra-zvili su ga istra`i-va~i Centra za di-stribuiranu robo-tiku UniverzitetaMinesote. “Ade-lopod” je velik kaodaljinski upravlja~,nema ni noge nito~kove, a kre}ese prevrtanjem po-mo}u para rukuduga~kih 12cm. Ovaj na~in kretanja jejednostavan, {tedi energiju i ne zahtevaslo`en hardver, a omogu}ava savladava-nje terena po kome drugi roboti ne mo-gu da se kre}u.

Grupa je razvila i ve}eg robota naz-vanog “Loper”, koji mo`e da nosi neko-liko “Adelopoda” i "seje" ih po terenu.Istra`iva~i Instituta za automatsko up-ravljanje Tehni~kog univerziteta u Min-henu, napravili su robota koji mo`e dase sna|e u gradu a da ne koristi ni GPSni u~itane mape. Da bi stigao na odre-di{te pita prolaznike da ga upute u pra-vom smeru, a da bi prepoznao {ta mugovore i pokazuju koristi prepoznavanjegovora i gestikulacija. Uz to se slu`i ipra}enjem ljudi, otkrivanjem prepreka iizradom mape kretanja.

Novina ovog istra`ivanja je robotskisistem koji koristi ljudska uputsva zakretanje u otvorenom prostoru. Jo{ jed-nog robota koji se kre}e po zakr~enimgradskim ulicama predstavili su istra`i-va~i sa Bostonskog univerziteta. Da biispitali razli~ite pristupe upravljanja i na-vigacije napravili su minijaturni grad sminijaturnim robotizovanim vozilima.Njihov sistem nazvan "robotsko urbano-liko okru`enje" (Robotic Urban-Like En-vironment, RULE) omogu}ava vozilimada razumeju jednostavne ljudske koma-nde poput "Odvezi me u prodavnicu".

33.novembar-decembar 2010. IT LUDORIJE (2)

Demonstracije su pokazale da robotskavozila ne samo {to mogu da stignu bez-bedno na odredi{te, ve} se kre}u pra-vom trakom, zaustavljaju se na crvenomsvetlu i sama se parkiraju, za razliku odautomatizovanih voznih sistema, poputonog na aerodromu “Hitrou”, koji zanavigaciju jo{ uvek zahtevaju neku vrstu{ina ili magnetnih vo|ica. Robotizovanavozila moraju da uo~e iznenadne opas-nosti i reaguju na njih, a sistem koji surazvili istra`iva~i laboratorije za kom-pjuterski vid Univerziteta u Cirihu (Com-puter Vision Laboratory at ETH Zurich)mo`e brzo da prepozna pe{ake i drugeprepreke i predvidi pravac njihovog kre-tanja da bi ih izbegao. Kad su ga pos-tavili na krov automobila brzo je prepoz-navao i ozna~avao pe{ake ~ak i u delo-vima grada sa `ivim saobra}ajem i za-kr~enim trotoarima.

U~esnci su mogli da vide robota kojiimitira ~oveka {to pe~e picu i drugogrobota koji po kancelariji skuplja prazne{oljice od kafe. Istra`iva~i s Univerzite-ta Mekgil u Montrealu pokazali su rob-ota koji pravi skulpture od leda. Naprav-ili su ga tako {to su delimi~no izmeniliure|aj koji se koristi za ponavljaju}e za-datke poput uzimanja objekata s pokre-tne trake i upotrebili ga da sla`e slojeveleda.

JAPANSKAROBOT MANEKENKA

Novi japanski robot hoda i pri~a, ima`ensko lice koje mo`e da se sme{i ismr{ao je tako da te`i svega 43kg, kakobi mogao da u~estvuje na modnoj revi-ji. Razvojni in`enjeri Nacionalnog institu-ta za naprednu industrijsku nauku i teh-nologiju, ka`u da njihov "kibernetski ~o-vek" prikazan u ponedeljak 16. marta,jo{ nije spreman da se prihvati svako-dnevnih poslova i radi zajedno s `ivimljudima, kao {to se to od robota o~ekujeu budu}nosti. Glavna namena ovog cr-nokosog robota visokog 158cm je da za-bavi i privu~e pa`nju.

Zove se “HRP-4C”, a zanimljivo jeda je ranije te`io 58kg. O~ekuje se da}e se koristiti u zabavnim parkovima, nadoga|ajima gde treba da privu~e pa`nju

ili kao instruktor ve`banja, jer mo`e dasimulira ljudske pokrete. “HRP-4C” jenapravljen tako da izgleda kao prose~naJapanka, mada njegovo srebrno-crnotelo ostavlja utisak kao da nosi svemir-sko odelo. Robotska struktura modela“HRP-4C”, bez lica i ostalih pokrivki, pro-dava}e se po ceni od oko 20 miliona je-na (200.000 dolara), a tehnologija zanjegovo programiranje bi}e javno dos-tupna kako bi i drugi mogli da osmislezanimljive pokrete.

iPHONEKONTROLI[E AUTOMOBIL

iCHANGEDo{lo je ~ak i do ovoga! Znalo sa za

razne mogu}nosti iPhone-a i kako mo-`e da {alje poruke e-po{tom, reprodu-kuje video, pristupa Internetu i snimafotografije, ali ba{ da }e kontrolisati iautomobil...? [vajcarska dizajnerska ku-}a “Rinspeed” prikaza}e na sajmu u@enevi svoj koncept elektri~nog autakoji kontroli{e niko drugi nego ba{ iPho-ne. Njihov auto nazvan iChange ne ko-risti klju~eve ve} za to koristi iPhone,koji se postavlja u dr`a~ na upravlja~kojtabli desno ili levo od volana. Kad iPhoneuspostavi kontakt na ekranu se pojavlju-je zeleno dugme "Start" i kad ga pritis-nete motor proradi.

Za vreme vo`nje iPhone se mo`ekoristiti i za druge funkcije, kao {to supaljenje i ga{enje farova. U osnovnojkonfiguraciji to je sportski auto za jednu

osobu, ali pritiskom na dugme zadnjideo krova se podi`e i obezbe|uje pros-tor za jo{ dva putnika. Ovo je potpunoelektri~ni auto koji radi na litijum-jonskebaterije koje su pripremljene u dve kon-figuracije: jedna sa manjim brojem ba-terija, {to auto ~ini lak{im ali mu skra-}uje domet, i druga te`a, koja omogu-}ava da se pre|u ve}a rastojanja. “Si-mensov” elektri~ni motor od 150kW do-voljno je jak da ovaj auto ubrza od nulado 100km/h za svega 4,2 sekunde. Au-dio sistem “Harman/Kardon” koristi “In-telov” procesor niske potro{nje, tako datro{i manje struje od standardnih siste-ma, a sistem za navigaciju ne izra~una-va samo najbr`i put do odredi{ta ve} ionaj koji je najprihvatljiviji u ekolo{komsmislu.

Dizajner Frank Rinderkneht, koji jeosmislio iChange, poznat je po tome {toprojektuje zanimljiva koncept vozila. Me-|utim, automobili koje dizajnira obi~nonikad ne stignu na tr`i{te, tako da niiChange verovatno ne}ete videti kod ne-kog prodavca automobila.

TASTATURA ZA PLAVU[EU pitanju nije nikakva {ala ili vic o

plavu{ama, ve} urnebesna i potpunofunkcionalna USB tastatura sa 103 tas-tera. Ovu tastaturu osim boje odlikuju iduhoviti natpisi na 64 tastera, kao {tosu: "Ooops!" - na tasteru "Delete", onda"The big one: I need my space" - narazmaknici, pa onda "Yes! I want it" - naEnteru.

Odre|eni broj tastera ima dodatna"obja{njenja", kao {to je slu~aj sa "LOL","OMG" i "XOXO", {to predstavlja slova L,O i X, dok su posebno slikoviti funkci-jski tasteri, kao {to su: "TAB" je "Use-less key", onda tilda je "Any Key", "Capslock" je "Warning, size XXL leters","Shift" je "'Smart Blonde Button", a "ESC" je"NO!"'. Numeri~ka tastatura umesto bro-jeva ima ta~kice! A u paketu sa ovomtastaturom sti`e i Keynguru softver kojipojedinim tasterima daje glasovne ko-mentare i razne zvu~ne efekte. Kako ovikomentari u kombinaciji sa ovom tas-taturom i naravno plavu{om ispred njezvu~e, probajte da sami zamislite!

KAUBOJSKI BUDILNIKOvakav budilnik niste ni pretpostavili

da mo`e da postoji. Na sebi ima metui kad on zazvoni jedini na~in da prekine-te zvonjavu je da ga upucate!

Ali ni tu nije kraj. Ako ga podesite na"easy mod" bi}e vam dovoljno da pogo-dite metu jednom, a ukoliko ste ga po-desili na "hard mod", tada }ete moratida ga upucate pet puta u metu. Posletoga sigurno }ete se razbuditi

34. novembar-decembar 2010.DIPLOME

DIPLOMA SLOVA^KI ZAMKOVI

Diplomu izdaje Radio-klub "Stupava" OM3KFI svim licenci-ranim amaterima (i SWL) za veze sa stanicama iz najmanje25 slova~kih mesta u kojima postoje zamkovi ili druga utvr-|enja. Svaki takav lokalitet ima svoj referentni broj, a va{ za-htev treba da sadr`i ovaj broj. Listu sa brojevima lokalitetamo`ete dobiti od menad`era uz SASE ili preko e-maila na:

daras@minv.skZa dipomu va`e veze na dan ili nakon 1. januara 1993. go-

dine. Nema nikakvih ograni~enja u pogledu opsega ili vrsterada, dok se veze preko repetitora ne ra~naju. QSL karte nisupotrebne.

Osnovna diploma se izdaje za veze sa 25 lokaliteta, analepnice za: 50, 75, 100, 110, do 190 mesta. Plaketa se do-deljuje za veze sa 200 mesta. Nalepnice na plo~i za 210 do290 mesta.

Takse: Osnovna diploma 10 IRC, 10€ ili 10$; Plaketa 20IRC, 20€ ili 20$; Nalepnica 2 IRC ili 2€ ili 2$.

GCR listu (uklju~uju}i i referentne brojeve) i naknadu trebaposlati na adresu:

Award manageer, Ing. Branislav Daras, OM2FYRuzova 16, SK-9900 31 Sttupava, Slovakia

CORA100 ... 1100 “The Cities Of Russia Award - 100” (CORA-100) je diplo-

ma koju izdaje "Irkutsk Award Group" svim amaterima (i SWL)za veze sa stanicama iz najmanje 100 raznih gradova Rusije.Diplome CORA-200, 300, 400, 500, 600, 700, 800, 900, 1000i 1100 se izdaju kao posebna za veze sa odgovaraju}im bro-jem gradova.

Diplome se izdaju u razli~itim kategorijama, i to: BANDOVI: za veze na jednom od bandova 1.8, 3.6, 7, 10,

14, 18, 21, 24, 28MHz i na UHF, a mo`e i na bilo kojimbadovima (mixed);

MODOVI: za veze na: CW, SSB, FM, SSTV, RTTI, PSK31ili bez obzira na vrstu rada (Mixed)

SATELITI: za veze preko satelita;

QRP: za veze sa vlastitom snagom (output) max do 5W; QRPp: za veze sa vlastitom snagom (output) 0,5W ili

manje.Sve veze moraju biti pdr`ane posle 1. januara, 2005. go-

dine. Kontakti sa naseljima sa statusom grada u momentuveze se ra~unaju. Veze sa zemaljskim stanicama, uklju~uju}ii mobilne, na rekama i jezerima se ra~unaju. Sve veze trebada odr`I isti operator sa bi;o kojim pozivnim znakom i sa bilokog QTH. Ako podnosilac prijave ima nekoliko znakova podkojima je radio, ti znaci u prijavi moraju biti jasno nazna~eni.

Zahtev za diplomu treba napraviti prema rastu}em (po{-tanskom) broju gradova i on treba da sad`I slede}e podatke:CORA broj grada, ime grada, datum veze, band, vrstu emisi-je i pozivni znak ra|ene stanice.

Zahtev tako|e treba da sadr`i overu od nacionalnog save-za ili dva druga licencirana radio-amatera da podnosilac imava`e}u licencu i da je u posedu svih QSL karata za veze kojeje naveo. Menad`er ima pravo da vam na uvid zatra`i bilo ko-ju QSL kartu.

Svaka diploma ko{ta 10€ ili 12$, a adresa menad`era zaove diplome je:

Arkadi Erbaeev, RZØSB P.O. Boxx 285, Irkuttsk, 664033, Russia

DIPLOMA ESTADOS VENEZOLANOS (DEV)

Diplomu izdaje Radio-klub "Venezolano" i ona }e biti dos-tavljena svima u skladu sa slede}im pravilima:

DDIIPPLLOOMMEE

35.novembar-decembar 2010. DIPLOME

1 - Diplomu mogu osvojiti svi licencirani (i SWL) operatori;2 - Va`e veze sa dr`avama Venecuele (23 dr`ave plus Kapi-

tal Distrikt) koje su odr`ane posle 1. januara 1980. god;3 - Diploma se izdaje u 4 verzije, i to:

A. Phone (SSB, AM, FM)B. CWC. DIGITALNID. Mixed

4 - Veze: Cross-band, preko repetitora ili Interneta se nera~unaju;

5 - QSL karte se moraju podneti na uvid;6 - Veze sa portabl stanicama se va`e;7 - GCR lista treba bude overena od saveza ili radio-kluba,

a treba da sadr`i slede}e podatke: znak ra|ene (slu{ane)stanice, datum, UTC vreme i vrsta rada.

8 - Nadoknada za diplomu iznosi 12 dolara ili 24 IRC.Spisak dr`ava Venecuele:

Amazonas, Anzoátegui, Apure, Aragua, Barinas, Bolívar, Cara-bobo, Cojedes, Delta Amacuro, Distrito Capital, Falcón, Guari-co, Lara, Mérida, Miranda, Monagas, Nueva Esparta, Portu-guesa, Sucre, Táchira, Trujillo, Vargas, Yaracuy, Zulia.

Zahtev, GCR listu, QSL karte i potreban iznos poslati naadresu:

Radio Club "Veeneezolano"Comisión dee Concursos y Diplomas

Aparttado Posttal 20285, Caracas 1020-AA, Veeneezueela

DIPLOMA ISLAS VENEZOLANAS (DIV)

Diplomu izdaje Radio-klub "Venezolano" i ona }e biti dos-tavljena svima u skladu sa slede}im pravilima:

1 - Diplomu mogu osvojiti svi licencirani (i SWL) operatori;2 - Sve veze sa razli~itim ostrvima moraju biti odr`ane posle

1. januara 1980. godine;3 - Diploma se izdaje u 4 verzije, i to:

A. Phone (SSB, AM, FM)B. CWC. DIGITALNID. Mixed

4 - Veze: Cross-band, preko repetitora ili Interneta se neva`e;

5 - QSL karte se moraju podneti na uvid;6 - Prva osnovna diploma se dodeljuje za ra|enih (slu{anih

najmanje 20 ostrva Venecuele iz DIV spiska; 7 - Druga osnovna diploma se dodeljuje za ra|enih (slu{anih

najmanje 30 ostrva Venecuele iz DIV spiska;8 - Specijalna diploma se dodeljuje za ra|enih (slu{anih naj-

manje 50 ostrva Venecuele iz DIV spiska;9 - Veze sa portabl stanicama se va`e;

10 - GCR lista treba bude overena od saveza ili radio-kluba,a treba da sadr`i slede}e podatke: znak ra|ene (slu{ane)stanice, datum, UTC vreme i vrsta rada.

11 - Nadoknada za diplomu iznosi 12$ ili 24 IRC.Listu ostrva mo`ete videti na web sajtu:

httttp://www.radioclubveeneezolano.org/Zahtev, GCR listu, QSL karte i potreban iznos poslati na

adresu:

D.I.V. - Radio Club "Veeneezolano"Comisión dee Concursos y Diplomas

Aparttado Posttal 20285, Caracas 1020-AA, Veeneezueela

VK9 AWARD

Sponzor diplome je "The Redcliffe and District AmateurRadio Club", a izdaje se za bilo koji opseg ili vrstu rada.

Diplomu mo`ete zahtevati za odre|Eni opseg ili vrstu ra-da. Potrebno je da ostvarite (slu{ate) najmanje po jednu vezusa svakim VK9 entitetima sa DXCC liste, a oni su:

- Greben Mellish Reef- Ostrvo Lovd Houe- Ostrvo Norfok- Bo`i}na ostrva- Ostrvo Vilis- Ostrvo Kokos Kiling

Va{u GCR listu mo`ete dostaviti e-mailom na:qsl@reedcliffeeradioclub.org.au

ili je dostavite na adresu:

Thee Awards ManageerReedclifee and Disttrictts Amatteeur Radio Club, P.O. Boxx 20

Woody Pointt QLD 4019, Austtralia

BRISBANE DX CLUB AWARD

Da biste dobili ovu diplomu treba da odr`ite veze sa bar3 ~lana “Brisbane DX Club”. Nema nikakvih ograni~enja.

^lanivi kluba su: VK4: ABM, AMB, ATS, CI, DC, EMM, EZ,FA, IU, PJ, OA, TT, UB, VCC, XA, XJ i XY.

GCR listu sa 2$ po{aljite na adresu:

Awards Manageer, P.O. Boxx 90Peettriee, QLD 4502, Austtralia.

36. novembar-decembar 2010.YU KTMARATON - SEPTEMBAR 2010.

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YUØU 37/111/26 27/54/27 2886

2. YU7AF 34/102/24 29/58/24 2448

3. YU7RL 34/102/23 25/50/24 2346

4. YT4T 30/90/24 0/0/0 2160

5. YU5T 29/87/24 0/0/0 2088

6. YU1YM 28/84/24 0/0/0 2016

7. YU1SV 29/87/23 0/0/0 2001

7. YU1XO 29/87/23 25/50/24 2001

9. YU1PC 26/78/25 0/0/0 1950

10. YT1AC 26/78/22 31/62/24 1716

11. YU1YV 20/60/19 19/38/21 1140

12. YT2EU 17/51/18 0/0/0 918

Kategorija JEDAN OPERATORPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YU2MMA 38/114/25 36/72/29 10044

2. YU1AB 35/105/26 39/78/28 9882

3. YU6A 36/108/24 40/80/28 9776

4. YU1KT 36/108/25 34/68/25 8800

5. YU7RQ 34/102/23 34/68/26 8330

6. YT7EA 34/102/24 29/58/25 7840

7. YU2EF 31/93/22 36/72/25 7755

8. YU7BL 34/102/25 28/56/24 7742

9. YU1YO 28/84/20 32/64/26 6808

10. YU5C 25/75/20 33/66/28 6768

11. YU7BG 24/72/23 30/60/25 6336

12. YU4MM 25/75/21 27/54/23 5676

13. YT1KC 18/54/17 34/68/24 5002

14. YU5DR 21/63/19 21/42/20 4095

15. YU3MMM 14/42/15 28/56/26 4018

16. YU1MI 15/45/14 27/54/26 3960

17. YU1CJ 14/42/15 23/46/21 3168

18. YU2RCD 12/36/14 21/42/23 2886

19. YU1ZM 14/42/13 15/30/14 1944

20. YTØI 10/30/12 12/24/13 1350

21. YU1HFG 10/30/10 7/14/9 836

22. YU1ML 11/33/13 5/10/6 817

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YU7ZEX 0/0/0 41/82/29 2378

2. YT3E 0/0/0 39/78/29 2262

3. YU2V 35/105/23 40/80/28 2240

4. YT1PR 0/0/0 37/74/26 1924

5. YU2AVB 0/0/0 32/64/25 1600

6. YU2MT 0/0/0 28/56/25 1400

7. YU5EQP 0/0/0 28/56/23 1288

8. YT5OZC 0/0/0 25/50/22 1100

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YU1GUV 38/114/26 40/80/29 10670

2. YT5C 37/111/25 40/80/29 10314

3. YTØT 35/105/26 38/76/29 9955

4. YU7W 35/105/25 33/66/26 8721

5. YU1FJK 28/84/23 37/74/29 8216

Kategorija KLUBOVI

Pl. Klub Klupske stanice i Poenastanice ~lanova kluba

1. YU7BPQ YT5C, YU2V, YU7W, YU7RQ, YU7BL, 638.05

YU7AF, YU7RL, YU7BG, YU7ZEX

2. YU1FJK YTØT, YU6A, YU1KT, YUØU, YU1FJK, 483.33YU1YV, YT4T

3. YU1EFG YU2EF, YU1YO, YU4MM, YT1KC, 285.94

YU1ZM, YT1PR, YU2MT

4. YU1GUV YU1GUV, YT1AC 160.36

5. YU1KQR YU2MMA, YU1CJ, YT5OZC 134.13

6. YU1HFG YU5C, YU5T, YTØI, YU5EQP, 123.22

YU1HFG, YU1ML

7. YU1GTU YU1AB 92.61

8. YU7BCD YT7EA 73.48

9. YU1ACR YT3E, YU1YM, YU1SV, YT2EU 67.44

10. YU1HQR YU1XO 60.35

11. YU1IST YU1MI 37.11

12. YU1AAQ YU2RCD 27.05

13. YU1BOR YU1PC 18.28

SRS YU5DR, YU3MMM, YU2AVB 91.04

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA SSEEPPTTEEMMBBAARR 22001100..C

QCONTEST

Dnevnik za kontrolu: YU1IG

37.novembar-decembar 2010. YU KTMARATON - OKTOBAR 2010.

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU7RL 36/108/26 35/70/27 2808

2. YU7AF 32/96/24 34/68/25 2304

3. YU1XYL 33/99/23 0/0/0 2277

4. YT1AC 31/93/24 23/46/21 2232

5. YU1XO 29/87/25 15/30/15 2175

5. YU1YM 29/87/25 0/0/0 2175

7. YT2AAA 30/90/24 0/0/0 2160

7. YUØU 30/90/24 0/0/0 2160

9. YT2EA 29/87/24 24/48/22 2088

10. YT4T 30/90/23 0/0/0 2070

11. YU1PC 28/84/23 0/0/0 1932

11. YU5T 28/84/23 0/0/0 1932

13. YU1Q 26/78/22 0/0/0 1716

14. YT7AW 23/69/20 23/46/19 1380

15. YTØI 8/24/10 0/0/0 240

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU1GUV 33/99/25 36/72/27 8892

2. YT5C 33/99/25 34/68/27 8684

3. YU7W 31/93/23 37/74/26 8183

4. YU1FJK 0/0/0 36/72/27 1944

5. YU1HFG 11/33/13 10/20/11 1272

Kategorija JEDAN OPERATOR

Pl. Call I per. (CW) II per. (SSB) PoenaQso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU1KT 36/108/26 37/74/27 9646

2. YU1YO 33/99/25 39/78/28 9381

3. YU2MMA 31/93/24 39/78/27 8721

4. YU1AB 33/99/23 34/68/28 8517

5. YU2EF 34/102/24 34/68/26 8500

6. YU6A 32/96/24 36/72/26 8400

7. YU7BL 29/87/22 32/64/27 7399

8. YT5M 30/90/21 30/60/26 7050

9. YU7RQ 30/90/24 28/56/24 7008

10. YT1KC 22/66/21 34/68/26 6298

11. YT7EA 28/84/25 26/52/21 6256

11. YU7BG 26/78/21 29/58/25 6256

13. YU1MI 19/57/19 27/54/24 4773

14. YU3MMM 12/36/16 28/56/24 3680

15. YU1CJ 20/60/18 20/40/18 3600

16. YU2RCD 13/39/16 18/36/20 2700

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU7ZEX 0/0/0 40/80/28 2240

2. YT1PR 0/0/0 39/78/27 2106

2. YT3E 0/0/0 39/78/27 2106

4. YU2V 32/96/24 36/72/27 1944

5. YU2AVB 0/0/0 35/70/26 1820

6. YU2MT 0/0/0 35/70/25 1750

7. YU5C 0/0/0 32/64/26 1664

8. YT2VPA 0/0/0 30/60/24 1440

9. YT2KID 0/0/0 26/52/21 1092

10. YT5OZC 0/0/0 22/44/16 704

11. YU3LAX 0/0/0 19/38/17 646

12. YU1SMR 0/0/0 16/32/14 448

13. YU1ML 0/0/0 11/22/14 308

14. YT1WS 5/15/7 9/18/9 162

Kategorija KLUBOVIPl. Klub Stanice kluba i ~lanova Poena

YU7RL, YT5C, YU2V, YU7W,1. YU7BPQ YU7AF, YU7BL, YU7RQ, YU7BG, 728.73

YT7AW, YU7ZEX

2. YU1EFG YU1YO, YU2EF, YT1KC, YT1PR, 313.06YU2MT, YU1Q, YU1SMR

3. YU1FJK YU1KT, YU6A, YUØU, YT4T, 251.08YU1FJK

4. YU1GUV YU1GUV, YT1AC 157.035. YU1KQR YU2MMA, YU1CJ, YT2VPA, 149.96

YT5OZC

6. YU1HQR YT5M, YU1XO 121.61

7. YU1HFG YU1XYL, YU5T, YU5C, YU1HFG, 91.93

YU3LAX, YT1WS, YU1ML, YTØI

8. YU1GTU YU1AB 88.30

9. YU7BCD YT7EA 64.86

10. YU1AHW YT2EA 64.38

11. YU1IST YU1MI 49.48

12. YU1ACR YU1YM, YT3E 44.38

13. YU1AAQ YU2RCD 27.99

14. YU1EBC YT2AAA 22.39

15. YU1BOR YU1PC 20.03

SRS YU3MMM, YU2AVB, YT2KID 68.34

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA OOKKTTOOBBAARR 22001100.. C

QCONTEST

Dnevnici za kontrolu: YT1Q, YU1IG, YU1NGR

38. novembar-decembar 2010.NOVI KANALI ZA DVB-T2

UUTTVVRR\\EENNII TTVV KKAANNAALLII ZZAAPPRRVVAA DDVVAA MMUULLTTIIPPLLEEKKSSAA DDVVBB--TT22

Za emitovanje digitalne televizije uRepublici Srbiji utvr|ena su po dva TVkanala iz kontigenta usagla{enih. Onisu u tabeli prikazani kao prvi i drugimultipleks, dok je kontigent ukupnogbroja TV kanala dat u koloni "Kanali zaDVB-T2". Istovremeno na slici 1 dat jegrafi~ki prikaz (oznake "1" i "2" se od-nose na kanale koji }e emitovati mul-tiplekse, a zatamnjeni kanali se izuzi-maju iz namene za digitalnu televiziju).To su svi TV kanali u opsegu 57-69namenjeni za budu}e mobilne komuni-kacije - tzv. "digitalna dividenda".

Predvi|a se da se u prvi multipleks(TV kanal) smeste svi nacionalni emi-teri - programi Javnog servisa (RTS,RTV samo na podru~ju Vojvodine) i ko-mercijalnih (Avala, B-92, Fox, Happy/Ko{ava i Pink), dok bi se u drugi multi-pleks smestili lokalni i regionalni emi-teri. Za grad Beograd predvi|en je po-seban allotment (zona raspodele) sadva TV kanala na kojima bi se emito-vao program za gradske (regionalne) ilokalne stanice.

Postoji nekoliko nedefinisanih stav-ki u ovom momentu. Prva je da su naAvali (439m nadmorska visina + TV to-ranj) predvi|ena dva kanala (22 i 28) sakoje treba da na 22. emituju nacionalni,a na 28. TV kanalu regionalni i lokalniemiteri. S druge strane, Torlak koji jeoko 2km severno od Avale ka Beog-radu (333m nadmorska visina + 30m stub) tako|e ima dvakanala koji isto tako treba da emituju regionalni program. Nataj na~in, bilo bi ukupno 3 kanala za regionalne emitere zapodru~je Beograda (28. sa Avale i 43. i 50. sa Torlaka) {to bibio apsurd.

Stav RRA je da svi emiteri koji sada emituju u Srbiji, trebada zadr`e istu zonu pokrivanja. To veoma uslo`njava i pos-kupljuje infrastrukturu emitovanja, a gledaocima uskra}ujeostale programe u oblasti pokrivanja predajnika. Na primer,grad Ni{ }e mo}i da programe sa Jastrepca, i regionalne ilokalne iz Ni{a, ali ne i lokalne programe iz Prokuplja, Les-kovca i drugih mesta koja se nalaze u istoj zoni raspodele,iako se u jedan kanal mo`e smestiti 10-14 programa stan-dardne rezolucije. Ovakvim stavom bitno bi se usporila digita-lizacija u Srbiji, jer je na nekim mestima potrebno isklju~iti je-dne, a potom uklju~iti druge programe vode}i ra~una da serazli~iti programski sadr`aji na istom kanalu ne smeju videtina istoj lokaciji (osnovni postulat digitalne televizije je emito-vanje istog programskog sadr`aja u isto vreme za dva i vi{e

predajnika koji ~ine jednofrekvencijsku SFN mre`u). Kako dig-italizacija DVB-T2 sistemom prili~no kasni u Srbiji (definisanirok 4. april 2012. godine, kada cela Srbija treba da pre|e nadigitalno emitovanje }e biti "probijen"), to }e se pristupom "is-tih zona u analognoj i digitalnoj TV" rok sigurno jo{ vi{e prolo-ngirati.

Osim toga, logi~no je da TV gledalac u ruralnim podru~ji-ma Srbije, koji sada ima mogu}nost da prati 3-4 TV progra-ma, treba da vidi sve programe u svojoj zoni rapodele kadase u jedan TV kanal mo`e smestiti do 14 programa DVB-T2 u standardnoj rezoluciji slike. Bio jedan ili svih 14 progra-ma koji obrazuju multipleks, TV kanal je zauzet "i ovako ionako".

Gledaoci koji se opredeljuju za kupovinu set-top boxeksternog prijemnika ili integrisanog DVB-T2 prijemnika trebada vode ra~una da ure|aji moraju da zadovoljavaju MPEG-4.10 standard kompresije (alternativni naziv H.264). Nisu sviMPEG-44 prijemnici isti, i o tome se strogo mora voditi ra~unakako kasnije ne bi do{lo do problema u prijemu.

POSLE

DNJA

VEST

39.novembar-decembar 2010. NOVI KANALI ZA DVB-T2

Sa kojim }e se parametrima raditi? Prva iskustva u VelikojBritaniji (koja eksperimentalno radi u ovom trenutku sistemomDVB-T2) pokazuju da je jedna od varijanti slede}a:

- nominalna {irina TV kanala 8MHz (system bandwidth)- modulaciona {ema 256-QAM (modulation)- mod rada 32K (FFT size)- kodni koli~nik 3/5 (code rate)- spektralni mod (carrier size) pro{ireni (extended), tj. 7,77MHz- za{titni interval 1/16 (guard interval)

Ve}inu ovih podataka }e DVB-T2 prijemnik indcirati nasvom ekranu. Ukoliko ne do|e do bitnih poreme}aja, narednegodine otpo~e}e nabavka digitalne opreme da bi se potompostupnoj digitalizaciji u Srbiji - jedna po jedna zona (videtisliku). Verovatno da }e se pre toga pustiti program DVB-T2na nekom drugom privremenom TV kanalu (npr. 21. sa Avale),kako bi populacija (gledaoci) nabavili set-top box ure|aje i sti-cali odgovaraju}a iskustva, pre prelaska na kanal po kona~-nom TV planu (22/28 sa Avale). Realizacija digitalizacije otpo-

~e}e sa lokacije Avala, a potom }e se nastaviti najverovatnijesa Crvenog ~ota (Fru{ke Gore).

Dva su razloga za ovo. Prvi je populacioni - dakle, poten-cijalni broj gledalaca u zoni raspodele predajnika sa Avale (Be-ograd sa okolinom, Smederevo, Po`arevac, Mladenovac, Ob-renovac) i Fru{ke Gore (Novi Sad sa okolinom severno odnjega, [abac, [id, Ruma, Sremska Mitrovica, Zrenjanin i dr).Drugi razlog je taj {to su antenski sistemi na ovim lokacija-ma tokom 2010. godine obnovljeni i projektovani za digitalnoemitovanje (vrh antenskog sistema je 204m Avala i 112m Cr-veni ~ot).

Ostale predajne lokacije (izuzev Ov~ara kod ~a~ka, nad-morska visina 980m, stub 112m), nemaju optimalnu visinuantenskih sistema, adekvatne stubove i/ili objekte za sme{tajsofisticirane opreme kao {to je DVB-T2 predajnik, ali }e se udatim okolnostima odmah po tom pristupiti digitalizaciji.

mr Du{an MARKOVI], dipl.in`., YU1AX