5eorpa.q, jahyap 2009. roamhe · izdava~ki savet prof. dr vojislav [e{eq, milorad mir~i}, gordana...

L ZZ~

5EorpA.Q, JAHYAP 2009. rOAMHEro MHA xx, 5POJ 3277

BROJ 3277, JANUAR 2009. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eq

Glavni i odgovorni urednikElena Boì}-Talijan

Zamenik glavnog i odgovornog urednika

Marina Toman

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}

RedakcijaIvan Nini}, Boris Aleksi},

Du{an Mari}, dr Nikola @uti},Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},

mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati,

Ogwen Mihajlovi}Unos teksta

Vesna Mari}, Zlatija Sevi},Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}

i Biqana Mi~i}

Lektura i korekturaLazar Macura

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi},Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi},

Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi},Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi},

Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491

Redakcija prima po{tu na adresu““Velika Srbija””, Trg pobede 3,

11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju

Novine “Velika Srbija” upisane su uRegistar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

““Pravo i pravda””•EULEKS –– udar na me|unarodni poredak

Prqava kampawa

•Medijski }orak Vu~i}a i Nikoli}a

Laè i paralaè

•Velike laì la`nih napredwaka

Ekonomska kriza

•Nezvani~ni rezultati zvani~nih ekonomista

Intervju –– prof. dr Sreten Soki}

•Reìmsko ubistvo srpske ekonomije

Obespravqeni

•Robovska radna snaga EU integracija

Me{etarewe

•Mi{kovi}ev bu|elar debqi, a gra}ani siroma{niji

SSP obmane

•Da nas èdne prevedu preko vode

Razbojnici s maskom

•Tenderom do plena

Kriminal

• ““JJAATT”” bbeezz kkrriillaa

Deqewe kola~a

•Semanti~ka regionalizacija Srbije

Licemerje

•Cinizam reìma Borisa Tadi}a

Da se ne zaboravi

• Hrvatski zlo~ini nad Srbima

22

1414

1717

2727

2323

3232

3737

4141

3838

4545

5252

5656

5858

DDvadeset{estog novembra 2008. godine, 6025. sednicaSaveta bezbednosti, posve}ena Kosovu i Metohiji,prekinuta je u 17.10 na deset minuta da bi se usaglasio

tekst saop{tewa koji je od strane predsednika, gospodinaUrbine iz Kostarike, pro~itan ta~no u 17 20:

“Prema konsultacijama koje su obavqene me|u ~lanica-ma SB, ovla{}en sam da u ime Saveta dam slede}e saop{te-we: Savet bezbednosti pozdravqa izve{taj generalnog se-kretara povodom rada UNMIK-a (S/2008/692) od 24. novem-bra 2008. godine i uzimaju}i, tako|e, u obzir pozicije Beo-grada i Pri{tine u odnosu na izve{taj, koje su izrazili usvojim uvaènim izve{tajima, pozdravqa wihove namereda sara|uju sa me|unarodnom zajednicom.

Savet bezbednosti pozdravqa saradwu izme|u UN i dru-gih me|unarodnih aktera u okviru Rezolucije 1244 Savetabezbednosti i pozdravqa napore Evropske unije da unapre-di evropsku perspektivu ~itavog zapadnog Balkana i timedâodlu~uju}i doprinos regionalnoj stabilnosti i prospe-ritetu.

Ova izjava bi}e objavqena kao dokument Saveta bezbed-nosti pod oznakom S/PRST/2008/44.

Savet bezbednosti ovim je okon~ao sada{wu fazu razma-trawa pitawa koje je bilo na dnevnom redu”.

Sastanak je zavr{en u 17 25.”Ovim presedanom u istoriji me|unarodnog prava i orga-

nizacija, bez odluke, samo na osnovu vrlo uop{tenog tekstasaop{tewa, UNMIK je zamewen EULEKS-om! Pripadni-ci OUN, pripadnicima EU!

Naslednici politike Dizraelija po~eli su razme{ta-we EULEKS-a na suverenom delu teritorije srpske drà-ve, Kosovu i Metohiji!

Time je pokrenuta nova faza u okupaciji svete srpske ze-mqe! Ali i ne samo to! Uvedeni presedan zauvek je prome-nio postoje}e mehanizme funkcionisawa me|unarodne za-jednice!

îni se da EU polako ali sigurno demontira UN, i toopet na primeru omiqenog zamorca u rukama va{ingtonskei briselske administracije – Srbije!

2 VELIKA SRBIJA JANUAR 2009. BROJ 3277

“Pravo i pravda”

MisijaMisija EuleksEuleks–– –– –•udar na me|unarodni poredak–•udar na me|unarodni poredak

Na 6025. sednici Saveta bezbednosti, odrànoj 26. novembra 2008. godine,pro~itano je predsedni~ko saop{tewe koje je posluìlo

za uspostavqawe nelegalne misije

PPii{{ee:: MMaarriinnaa RRaagguu{{

•• Mnogi upu}eni u modalitete funkcionisawa me|unarodnih institucija, tvrde da je usposta-vqawe misije Euleks po~etak kraja Ujediwenih nacija, a samim tim i me|unarodnog poretka ukorist jedne (sada ve} vrlo nervozne) sile!

““Ima trenutaka kada ~ovek mora da se bori sa isto~wa~kom indolencijom, sa mlakom neotporno{}u, pa-sivnim duhom na{ega sveta, sa qudima zle voqe koji mrze svaki rad za op{te dobro, sa duhovnom i moralnomfukarom koja nigde vi{e nema maha no u Srbiji, i tada je sklon da poveruje da je zbiqa donkihotski ispra-vqati krivu Drinu, isprsiti se pred prqavom bujicom koja nosi blato u sebi i {qam na sebi, da je najpamet-nije izma}i se iz toga vrzinog kola, kao Volter, ’’obdelavati svoj vrt’’ i ~ekati boqe i pametnije doba i po-kolewa. Ali, te malodu{ne misli dolaze samo onda kada ~ovek nema ose}awe da mu je du`nost ostati na svo-me mestu kao soldat istine, kada zaboravqa da nijedan, i najmawi napor nikad nije izgubqen, da zdrav razummora najzad pobediti, i da bi takvo dezertirawe zna~ilo punu pobedu truleì i r|av{tine””.

Jovan Skerli}, Odjek, 12. novembar 1905.

Kada je re~ o svetoj srpskoj zemqi, Srbi-ji su oduzeti svi prerogativi dràvnosti,izvr{en je udar na ustavni poredak; okupi-rano je 15 odsto teritorije; storniran je je-dini pravni okvir, Rezolucija 1244 (time{to je unilateralno progla{ena nezavi-snost Kosova i Metohije), uvedena je misijaEULEKS (koja je zamenila UNMIK) i sveto u ime ameri~ke i britanske pravde!

Otprilike bi, u nekoliko slika, ovakoizgledala srpska realnost s po~etka 21. veka.

Me|utim, srpska stvarnost postaje istvarnost celokupnog sveta koji gori i sagoreva pod neoli-beralnom okupacijom arhitekata novog svetskog poretka!Srbija je po ko zna koji put u istoriji odigrala ulogu omi-qenog zamorca Evrope i Amerike. Eksperiment je trebaloda pokaè me|unarodnoj zajednici novu sliku sveta, skroje-nu prema meri Va{ingtona i vernog mu pratioca Brisela,i {to je najva`nije, kako prolaze oni koji se protiv te sli-ke pobune!

Progla{ewe nezavisnosti Kosova i Metohije 17. fe-bruara 2008. godine, propra}eno neverovatno brzim diplo-matskim prihvatawem od strane Va{ingtona i odre|enihevropskih zemaqa, ukqu~uju}i tu Nema~ku, napravilo jefarsu od celokupnog me|unarodnog javnog prava! Ovaj ~inje otvoreno naru{io sve rezolucije Saveta bezbednosti ko-je se odnose na Kosovo i Metohiju, a time i uru{io sistemUjediwenih nacija! Na kosovskom pitawu sru{en je ne sa-mo srpski, ve} i celokupni me|unarodni poredak!

Va{ington koji vodi svetski “rat protiv terorizma”stao je s “obe noge” iza ~oveka kojeg su tajni izve{taj BNDi Interpol obeleìli kao potpisnika svih kriminalnihaktivnosti na Kosovu i Metohiji: od trgovine narkotici-ma do trgovine qudima; iza ~oveka koji je svojim delovawem

obeleìo postojawe teroristi~ke organi-zacije U^K, Ha{ima Ta~ija! Prema BND,tu ne zaostaju ni Ramu{ Haradinaj, kao niostali akteri aktuelne “kosovske vlasti”.

Pitawe je za{to je zvani~ni Va{ingtonto uradio. Koji je glavni interes iza {ara-de zvane “Republika Kosovo?!”

Kosovo i Metohija je jedna od va`nijihgeostrate{kih ta~aka u Evropi, makar izperspektive ameri~kih strate{kih intere-sa. Da je to ta~no svedo~i i vojna baza Bond-stil (po nekima tre}a u svetu) sa 7000 vojni-

ka, izgra|ena na teritoriji Kosova i Metohije. Kontrolanaftnih puteva, kao i razvoja politi~ke situacije, od (naf-tom bogatog) Bliskog istoka do Rusije i zapadne Evrope, jena vrhu lestvice ameri~kih nacionalnih interesa... Tako jepriznawe nezavisnosti od strane SAD samo nastavak poli-tike koju Va{ington sprovodi u kontinuitetu!

Da se podsetimo...

Kosovo i Metohija: Istorijat nezavisnostiSjediwene Dràve su, zajedno sa evropskim ~lanicama

me|unarodne Kontakt grupe nastavile da oblikuju me|una-rodnu politiku povodom kosovskog pitawa. Bu{ova (sadave} odlaze}a) administracija toplo je do~ekala i priznalaprogla{ewe “kosovske nezavisnosti”.

Na 110. zasedawu ameri~kog Kongresa neke od predsta-vqenih rezolucija pozdravile su nezavisnost.

Petnaestog juna 2008. godine usledio je Ustav samopro-gla{ene “Republike Kosovo”. Time su se stvorili potpunonovi uslovi na terenu.

Izmewene okolnosti su upravo ono {to su hteli krea-tori mafija{ke paradràve na teritoriji Srbije. Dobroupoznata sa tradicionalnom okrenuto{}u Srba Rusiji,



Gospodin Volf (ambasador SAD pri UN, prim. autora): ““Rusko priznawe Ju`ne Osetije i Abhazije kaonezavisnih dràva je nekompatibilno s Poveqom Ujediwenih nacija, kao i sa brojnim rezolucijama Savetabezbednosti. Samo pre pet meseci, petnaestog aprila ove godine, Savet bezbednosti je usvojio Rezoluciju1808, koja kao i prethodna kaè u prvom paragrafu –– Savet bezbednosti reafirmi{e obavezu svih dràva~lanica na o~uvawe suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Gruzije u okviru me|unarodnopriznatih granica... Ruska odluka da priznaju Abhaziju i Ju`nu Osetiju je u suprotnosti s obavezama koje jeRusija preuzela na sebe...””

Gospodin Vitalij ûrkin (ambasador Ruske Federacije pri UN): ““... Da su nas kojim slu~ajem po prvi putu na{em savetu posetili vanzemaqci i slu{ali na{e diskusije, srca bi im bila ispuwena ponosom na ~la-nice Saveta bezbednosti, zbog onih qudi koji su tako puni principa i kako su konzistentno branili prin-cipe me|unarodnog prava.

Moram da kaèm da mi se posebno svidela izjava stalnog predstavnika pri Ujediwenim nacijama iz SAD,koji je podsetio ~lanice Sveta bezbednosti da dràve moraju da se uzdrè u svojim aktivnostima od pretwii upotrebe sile. Sada bih èleo da upitam predstavnika SAD da li su prona{li oru`je za masovno uni{ta-vawe ili ga jo{ traè. Tako|e bih èleo da pitam predstavnika SAD: zar nismo od Va{ingtona ~uli pret-we drugim dràvama ~lanicama Ujediwenih nacija ili videli upotrebu sile ili ~ak bili svedoci brisawas lica zemqe drugih dràva...””

I nekoliko predstavnika drugih ~lanica Saveta bezbednosti govorilo je o va`nosti po{tovawa rezolu-cija Sveta bezbednosti u delu koji se odnosi na teritorijalni integritet: Gde ste, drage kolege, bili kadasmo govorili o Kosovu?

Novembra 2007. godine, Savet bezbednosti usvojio je rezoluciju koja je reafirmisala principe teritori-jalnog integriteta dràva biv{e Jugoslavije. Za{to onda niste reafirmisali taj princip nekoliko mese-ci kasnije kada je predstavqen Ahtisarijev plan Savetu bezbednosti? [ta je onda bilo s po{tovawem rezo-lucija Saveta bezbednosti? [ta je s po{tovawem Rezolucije 1244 iz 1999. godine koja vrlo jasno odbacuje mo-gu}nost unilateralnog progla{ewa nezavisnosti Kosova? S obzirom da situaciju na Kosovu i daqe kontro-li{u Ujediwene nacije, s ta~ke gledi{ta Rezolucije 1244, da li to zna~i i mogu}nost priznawa unilateral-nog progla{ewa nezavisnosti Kosova? Gde se tada bili i gde je to va{e po{tovawe me|unarodnog prava?””Izstenograma sa sednice Saveta bezbednosti, 28. avgust 2008. godine.

Amerika je osmislila da {iptarskim teroristima napra-vi dràvu (izdvojenu iz Srbije) kako bi ostvarila potpunukontrolu nad ovom geostrate{kom ta~kom!

To je u odnosu na postoje}e okvire odre|ene Rezolucijom1244 bilo mogu}e promeniti samo ukoliko bi se promenilaslika i okolnosti na terenu. Etni~ka slika je izmewena, odve}inskog naroda Srbi su ostali u tragovima na ovom deluSrbije. Metohiju su naselili Albanci iz raznih krajevaAlbanije. To je prvi po~etni korak – nezavisnost, dràva ipravni okvir samo su kontinuitet procesa koji je otpo~elaPrizrenska liga!

Albanci su tradicionalno bili verni svojim mentori-ma, SAD i Velikoj Britaniji, i tako su i najboqi garantzapadnog uticaja na Balkanu! Iskustvo ve} ste~eno Prvimi Drugim svetskim ratom! Ve} vi|eno, zar ne? NasledniciDizraelija s osmehom trqaju ruke posledwih godina... Ko-liko }e jo{, pitawe je na koje se daju najrazli~itiji odgovori.

Jedno je definitivno sigurno: desio se tektonski pore-me}aj na me|unarodnoj sceni bu|ewem sile s Istoka... istvari vi{e nisu iste! Istorija je ponudila lekciju, Zapadje nije prihvatio. Vreme je da pre|u na rezervni plan: jerako se prisetimo istorije, onda sada stupa na scenu velikaRusija, zar ne?

Nego, da se vratimo kontinuitetu ameri~ke podr{keprocesu stvarawa {iptarske dràve.

Upozna}emo se s wim na osnovu aùriranog izve{tajaod 20. juna 2008. godine, pod nazivom “Kosovo i politikaSAD: istorijat nezavisnosti”, koji su za ameri~ki Kongrespriredili Yuli Kim, specijalista za me|unarodne odnose,spoqne poslove, odbranu i trgovinu i Stiven Vehrel, spe-cijalista za evropske poslove, spoqne poslove, odbranu itrgovinu.

U izve{taju se daje vrlo precizan pregled doga|aja od78-dnevne NATO agresije do progla{ewa nezavisnosti.Skre}emo pa`wu na deo Me|unarodni proces ostvarivawastatusa: navodi se da je 2005. godine me|unarodna zajednicanapravila “mapu puta” povodom budu}eg statusa Kosova.Dvadesetsedmog maja 2005. godine Savet bezbednosti je raz-matrao kvartalni izve{taj generalnog sekretara povodomrada UNMIK-a. Na osnovu tog izve{taja Anan je, juna 2005.godine, imenovao norve{kog diplomatu Kai Eidea da dâprecizan pregled situacije. Posle nekoliko putovawa u re-

gion, Eide je dostavio pregled Ananu. Dvadeset~etvrtog ok-tobra 2005. godine Savet bezbednosti je predo~io preporu-ke generalnog sekretara Anana da se pokrene politi~kiproces odre|ivawa budu}eg statusa Kosova.

Prvog novembra, Anan je objavio svoju nameru da imenu-je biv{eg finskog pPredsednika Martija Ahtisarija zaspecijalnog izaslanika koji bi vodio me|unarodni proces.Ahtisari je po~eo svoju misiju posetom Kosovu i Srbijikrajem novembra 2005. godine. On je tada rekao da se nada da}e se obe strane sloìti da po~nu direktne pregovore po-~etkom 2006. godine.

Stavovi Kontakt grupe povodom pregovora su bili danema povratka na status pre 1999. godine, nema podele Ko-sova, niti ujediwewa Kosova sa bilo kojom dràvom. Grupaje tako|e zahtevala da se obezbedi multietni~ko koegzisti-rawe na Kosovu, efektivna lokalna samouprava i posebnomultietni~ko koegzistirawe tokom procesa decentraliza-cije, i o~uvawe kulturnih i religijskih lokacija.

Razgovori o statusu po~eli su u Be~u februara 2006. go-dine. Po~etna runda razgovora bavila se “tehni~kim pita-wima”. Ovo je ukqu~ivalo za{titu kulturnih i religij-skih lokaliteta, finansijskih pitawa kao {to su nasle|i-vawe srpskih dugova, decentralizacija kosovske vlasti,ukqu~uju}i ponovno povla~ewe granica kosovskih op{ti-na. Delegacija Martija Ahtisarija se uzdràla od svojihpredloga, prepu{taju}i dvema stranama da daju svoje pred-loge. Dve delegacije ostale su dosledne svojim pozicijama,bez kompromisa na vidiku. Javno su se predstavqali odno-si stvoreni zapadnim “posredovawem” i to je ono {to je bi-lo pretpostvaqeno da se neminovno mora desiti: nepomir-qivi stavovi {irom su otvorili vrata predlogu posredni-ka koji je zadovoqio samo interese albanskih mentora. Ah-tisarijev predlog kona~no je obznanio {ta je to {to Va-{ington i Brisel planiraju za ju`nu srpsku pokrajinu. Al-banci su dobili dràvu utemeqenu na kriminalu, u kojoj }estvarnu vlast provoditi SAD i EU! A Srbi okupaciju pet-naest odsto teritorije!

Savet bezbednosti po~eo je 3. aprila 2007. godine pri-vatne konsultacije povodom Ahtisarijevog predloga. Dogo-voreno je da se u periodu od 24. do 29. aprila po{aqe misi-ja koja }e utvrditi ~iwenice i prikupiti opservacije i sa“kosovske” i srpske strane. Preliminarni nacrti nove re-



Ameri~ki strate{ki interes, kada je re~ o Kosovu, prevashodno je vojne prirode i primarni fokus je Ru-sija i kontrola nafte i derivata od Kaspijskog mora i Bliskog istoka do zapadne Evrope! Progla{ewem ne-zavisnosti, Va{ington je dobio slabu dràvu, laku za manipulisawe. Dokle god bi Kosovo bilo u okviru Sr-bije, vojna kontrola NATO-a bila bi politi~ki nestabilna. Danas je Kosovo pod protektoratom NATO-a iSAD, {to Va{ingtonu obezbe|uje kontrolu nad tokom nafte i gasa do Evropske Unije od Kaspijskog mora iBliskog istoka, kao i kontrolu koridora koji povezuju EU sa Crnim morem; te nad vi{emilionskim tranzi-tom heroina!

U no}i 14. novembra u medijima je odjeknula vest o ““bomba{kom napadu na prostorije Me|unarodne civil-ne kancelarije u Pri{tini””; nedugo zatim uhap{ena su trojica agenata nema~ke savezne obave{tajne slu`be,BND, kao glavni osumwi~eni za napad. Buknuo je obave{tajni rat!

Pozadina svega je zapravo tajni izve{taj o bezbedonsnoj situaciji na Kosovu koji su Nemci, kad je do{aopravi trenutak, plasirali u javnost i napravili pometwu. Kao kad se svetlo upali u zapu{tenoj prostoriji,i krenu bezglavo da beè najrazli~itiji insekti uhva}eni na delu pod svetlo{}u, tako je izve{taj BND ba-cio ““rukavicu u lice”” doju~era{wim saveznicima. Razotkriven je organizovani kriminal na glavnoj ruti{verca droge, oru`ja, belog robqa sa Istoka do zemaqa zapadne Evrope! Demaskiran je lanac organizovanogkriminala koji je pokazao nedvosmislenu spregu kosovskih vlasti sa visokim krugovima u Briselu, i posta-vio otvoreno pitawe celokupnoj javnosti: Kako je mogu}e da ameri~ka i ostale obave{tajne slu`be nisu do-{le do istih podataka? Ili jesu, ali nemaju interes da ne{to preduzmu povodom toga!

zolucije Ujediwenih nacija, koja je trebalo da zameni Rezo-luciju 1244, cirkulisali su po~etkom maja. Prema zvani~-nicima SAD, nova rezolucija trebalo je da obezbedi osno-vu za kosovsku nezavisnost i da obezbedi mandat za novu me-|unarodnu misiju pod Glavom VII Poveqe UN. Rusija je tra-ìla nove pregovore me|u stranama. Novi revidirani na-crt Rezolucije, podràn od strane SAD, po~eo je da cirku-li{e krajem maja, ali je tako|e bio odbijen od strane Rusi-je! Ruski zvani~nici su po~eli da daju izjave koje idu u pri-log daqim pregovorima, koje su upu}ivale na ~vrst ruskistav da se nijedno re{ewe ne}e prihvatiti bez saglasnostisrpske vlade!

Dvadesetpetog jula predstavnici Kontakt grupe su sesloìli da otpo~ne nova runda razgovora o budu}em statu-su Kosova uz nadzor generalnog sekretara Ban Ki Muna i uzobavezu da se (na osnovu wegove preporuke) Savet bezbedno-sti izvesti do 10. decembra! Predstavnici grupe su ~uvena“trojka” koju su ~inili: Volfgang I{inger iz Nema~ke,Frank Visner iz Sjediwenih Dràva i Aleksandar BocanKar~enko iz Rusije. Trojka je bila doma}in nekoliko run-di razgovora, zakqu~no sa posledwim, odrànim 26-27. no-vembra u Austriji. Strane su predloìle daqe predloge,

ali nijedna nije odustala od svog vi|ewa statusa: srpskastrana se zalagala za odrìvu autonomiju, a albanska je sta-tus Kosova videla samo kroz nezavisnost! Albanci su tadapredstavili Predlog sporazuma o saradwi s Beogradom?!Sa svoje strane, trojka je iznela nekih 14 principa koji suisticali budu}e specijalne odnose izme|u Beograda i Pri-{tine, saradwu po pitawima od obostranog interesa i mo-gu}nost eventualne evrointegracije Kosova i Srbije?!

Na kraju, u svom kona~nom izve{taju trojka je zakqu~i-la: “Strane nisu bile u mogu}nosti da odstupe od svojih po-zicija povodom osnovnog pitawa kao {to je pitawe suvere-niteta nad Kosovom”.

Dakle, bez obzira na sve “diplomatske” poku{aje i bezdaqih aktivnosti u okviru Saveta bezbednosti UN, kosov-ske “vlasti” su 17. februara 2008. godine proglasile neza-visnost! Pri{tina je ~ekala da Srbija zavr{i oba krugapredsedni~kih izbora (20. januara i 3. februara 2008. godi-ne). Sedamnaestog februara 2008. godine kosovska Skup-{tina usvojila je deklaraciju nezavisnosti “u potpunoj sa-glasnosti sa preporukama specijalnog izaslanika UN Mar-tija Ahtisarija”. Ve} slede}eg dana, Sjediwene Dràve,Francuska i Velika Britanija formalno su priznale ko-sovsku nezavisnost! Ve}ina od 27 (ali ne sve) ~lanica EU jepriznala Kosovo – [panija, Kipar, Rumunija, Slova~ka,Bugarska i Gr~ka su izrazile jaku uzdrànost! Istovreme-no, razjediwenost ~lanica EU povodom statusa Kosova, od-loìla je uspostavqawe nove me|unarodne misije!

Ovo je ukratko hronologija najbrutalnijeg zlo~ina nadpravom i pravdom! Podràni od strane jedne sile, Alban-

ci su ostvarili vi{evekovni san – dobili su dràvu, a dato nisu odobrili postoje}i mehanizmi jedino vlasni da{tite Povequ UN!

To su bili dani ubijawa diplomatije i demokratske pro-cedure – udara na me|unarodni poredak i provo|ewa potpu-ne okupacije!

Ovo ne sme da se preda zaboravu!Juna 2008. godine Ban Ki Mun je objavio planove o re-

konfiguraciji UNMIK-a u svetlu zna~ajno izmewenihokolnosti na Kosovu. Rusija je misiju EU nazvala nelegal-nom!

Ahtisarijev plan je tako|e predvi|ao podr{ku NATO-a, da bude garant novog statusa. lanice NATO-a su izrazi-le spremnost da pretpostave spremnost za novo me|unarod-no vojno prisustvo na osnovu Ahtisarijevog plana!

Amerika i kosovsko pitaweOtvoreni anga`man i svrstavawe na albansku stranu od

strane SAD (Klintonove administracije) bilo je vidqivo ili~nim zalagawem Bila Klintona za provo|ewe NATOagresije na SRJ marta 1999. godine. Februara 2001. godine(po{to je srpska strana odbila predlog sporazuma u Rambujeu!)

âk i pre agresije, Klintonova administracija se izja-snila da trupe SAD treba da u~estvuju u mirovnim snagamana Kosovu ukoliko se postigne mirovni sporazum.

Februara 2001. godine nekada{wi dràvni sekretar,Kolin Pauel, rekao je da su SAD doprinele miru na Balka-nu i da NATO trupe treba da ostanu u Bosni i na Kosovu go-dinama. Rekao je da SAD treba ponovo da analiziraju nivoangaòvawa trupa SAD.



““Stratfor””,, koju upu}eni nazivaju ““CIA u senci”” podneo je izve{taj u kom se izme|u ostalog navodi: ““Utrenutku kada nezavisnost nije u~vr{}ena, interesi Kosova razmimoilaze se sa interesima EU, i na krajuUjediwenih nacija. Pri{tina èli da u~vrsti suverenitet na ~itavoj teritoriji, ukqu~uju}i sredine u ko-jima Srbi ~ine ve}inu, dok Brisel èli da se uhvati u ko{tac sa zabriwavaju}im {vercom narkotika i be-log robqa... Tranzit heroina glavni je izvor prihoda Kosova. Heroin iz Avganistana i centralne Azije naBalkan dolazi preko Turske i preko Kosova, odakle se distribuira do razli~itih ta~aka u Evropi. Jedan odglavnih {vercerskih kanala vodi preko italijanske luke Bari, gde ga tamo{wa mafija distribuira {iromEvrope. Ipak, najunosniji metod distribucije za Kosovo vodi preko albanske dijaspore u Turskoj, Gr~koj,Italiji, Nema~koj i [vajcarskoj... Evropske vlasti, koje se kosovskom mafijom bave ve} decenijama, svesnesu strate{ke va`nosti Kosova za krijum~arewe... Su{tinu problema predstavqa ~iwenica da Kosovo nemaizvor prihoda koji bi predstavqao alternativu krijum~arewu?!””

Posle 11. septembra 2001. godine, teroristi~kih napadana SAD, smawivao se broj pripadnika na Balkanu. Brojpripadnika u okviru KFOR-a je sa 38 000 pao na 16 000.Premda je NATO preneo svoja ovla{}ewa na EU u Bosni,takav transfer nije bio dogovoren za Kosovo.

U periodu od 1999 do 2007 godine SAD su uputile bila-teralnu pomo} u iznosu od 189 miliona dolara. Za 2008. godi-nu prora~un je bio “teàk” 146,8 miliona dolara za Kosovo.Za 2009. godinu traèno je oko 125 miliona dolara pomo}ikako bi se podràla implementacija Ahtisarijevog plana!

Bu{ova administracija podràla je politiku “standar-da pre statusa”. Novembra 2003. godine, pomo}nik dràvnogsekretara za politi~ka pitawa Mark Grosman, podràn odstrane ~lanova Kontakt grupe, objavio je datum kada }e seuraditi procena politike “standardi pre statusa”, a to jesredina 2005. godine.

Maja 2005. godine druga Bu{ova administracija objavi-la je po~etak nove faze u ameri~koj politici na Balkanu.Isti~u}i potrebu da se “posao zavr{i” u regionu, pomo}-nik dràvnog sekretara za politi~ka pitawa, NikolasBerns, govorio je pred Kongresom da “status kvo” na Koso-vu vi{e nije “ni poèqan niti odrìv”.

Drugog februara 2007. godine, ameri~ka administraci-ja podràla je Ahtisarijev plan za re{ewe kosovskog sta-tusa. Stejt department ga je nazvao “fer i izbalansiranim”i “okvirom za stabilno, prosperitetno i multietni~koKosovo”.

Posle samita G8 u Nema~koj, Bu{ je u junu mesecu, tokomposete Italiji i Albaniji, dao nekoliko izjava povodomKosova, izjavquju}i da je “sada trenutak” i da }e SjediweneDràve raditi na napretku procesa! Bez obzira {to je Ru-sija protiv, kako je tada govorio Bu{, rezultat “statusnogprocesa” bi}e nezavisnost Kosova zasnovana na Ahtisari-jevom planu!

Izostanak nove rezolucije ili diplomatskog uspeha, ni-je osujetio planove ameri~ke administracije da podrì ko-ordinirane me|unarodne napore da se unilateralno pro-glasi nezavisnost Kosova po~etkom 2008. godine. To se i de-silo 17. februara 2008. godine. Samo dan posle, dràvni se-kretar Kondoliza Rajs objavila je i formalno priznawe odstrane SAD nezavisnosti Kosova kao suverene i nezavisnedràve! Bu{ je prihvatio zahtev Fatmira Sejdiua za uspo-stavqawe diplomatskih odnosa izme|u SAD i Kosova, Sr-bija je zauzvrat povukla svog ambasadora iz SAD!

Dakle, zvani~ni stav ameri~ke administracije je obave-za da se dâpodr{ka nezavisnosti Kosova i primene Ahti-sarijevog plana kroz: s jedne strane, u~e{}e misija EU iNATO i s druge strane, putem ekonomske pomo}i! Ona pod-vla~i da je “kosovska situacija jedinstvena i ne moè da po-sluì kao presedan drugim zemqama”?!

Ovakav stav SAD prema me|unarodnoj zajednici, po{to-vawu prava i utvr|ivawu pravde kroz politiku “dvostru-kih standarda” nije iznena|uju}i i reflektuje nervozu si-le koja vi{e nije usamqena u me|unarodnoj areni! To nas

dovodi do sednice Saveta bezbednosti od 28. avgusta 2008.godine. Tema dnevnog reda bila je rat na Kavkazu, ambasado-ri zemaqa ~lanica Saveta bezbednosti iznosili su stavovesvojih zemaqa, ali je najupe~atqiviji bio odnos dve sile –SAD i Ruske Federacije. Gospodin Volf (ambasador SADpri UN, prim. autora): “Rusko priznawe Ju`ne Osetije iAbhazije kao nezavisnih dràva je nekompatibilno s Pove-qom Ujediwenih nacija kao i sa brojnim rezolucijama Sa-veta bezbednosti. Samo pre pet meseci, petnaestog aprilaove godine, Savet bezbednosti je usvojio Rezoluciju 1808,koja kao i prethodna kaè u prvom paragrafu – Savet bez-bednosti reafirmi{e obavezu svih dràva ~lanica na o~u-vawe suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog inte-griteta Gruzije u okviru me|unarodno priznatih granica...Ruska odluka da priznaju Abhaziju i Ju`nu Osetiju je u su-protnosti s obavezama koje je Rusija preuzela na sebe...”

Gospodin Vitalij ûrkin (ambasador Ruske Federacijepri UN): “...Da su nas kojim slu~ajem po prvi put u na{em sa-vetu posetili vanzemaqci i slu{ali na{e diskusije, srcabi im bila ispuwena ponosom na ~lanice Saveta bezbedno-sti, zbog onih qudi koji su tako puni principa i kako sukonzistentno branili principe me|unarodnog prava.

Moram da kaèm da mi se posebno svidela izjava stalnogpredstavnika pri Ujediwenim nacijama iz SAD koji je pod-setio ~lanice Saveta bezbednosti da dràve moraju da seuzdrè u svojim aktivnostima od pretwi i upotrebe sile.Sada bih èleo da upitam predstavnika SAD da li su pro-na{li oru je za masovno uni{tavawe ili ga jo{ traè. Ta-ko|e bih èleo da pitam predstavnika SAD: zar nismo odVa{ingtona ~uli pretwe drugim dràvama ~lanicama Uje-diwenih nacija ili videli upotrebu sile ili ~ak bili sve-doci brisawa s lica zemqe drugih dràva...”

I nekoliko predstavnika drugih ~lanica Saveta bez-bednosti govorilo je o va`nosti po{tovawa rezolucijaSveta bezbednosti u delu koji se odnosi na teritorijalniintegritet: Gde ste, drage kolege, bili kada smo govorili oKosovu?

“Novembra 2007. godine, Savet bezbednosti usvojio je re-zoluciju koja je reafirmisala principe teritorijalnogintegriteta dràva biv{e Jugoslavije. Za{to onda nistereafirmisali taj princip nekoliko meseci kasnije kada jepredstavqen Ahtisarijev plan Savetu bezbednosti? [ta jeonda bilo s po{tovawem rezolucija Saveta bezbednosti?[ta je s po{tovawem Rezolucije 1244 iz 1999. godine kojavrlo jasno odbacuje mogu}nost unilateralnog progla{ewanezavisnosti Kosova? S obzirom da situaciju na Kosovu idaqe kontroli{u Ujediwene nacije, s ta~ke gledi{ta Re-zolucije 1244, da li to zna~i i mogu}nost priznawe unila-teralnog progla{ewa nezavisnosti Kosova? Gde se tada bi-li i gde je to va{e po{tovawe me|unarodnog prava?”

Kosovo –– (ne)zvani~na pozadina nezavisnosti

U no}i 14. novembra u medijima je odjeknula vest o “bom-ba{kom napadu na prostorije Me|unarodne civilne kance-



Posle samita G8 u Nema~koj, Bu{ je u junu mesecu, tokom posete Italiji i Albaniji, dao nekoliko izjavapovodom Kosova, izjavquju}i da je ““sada trenutak””i da }e Sjediwene Dràve raditi na napretku procesa! Bezobzira {to je Rusija protiv, kako je tada govorio Bu{, rezultat ““statusnog procesa”” bi}e nezavisnost Koso-va zasnovana na Ahtisarijevom planu!

Izostanak nove rezolucije ili diplomatskog uspeha nije osujetio planove ameri~ke administracije da po-drì koordinirane me|unarodne napore da se unilateralno proglasi nezavisnost Kosova po~etkom 2008. go-dine. To se i desilo 17. februara 2008. godine. Samo dan posle, dràvni sekretar Kondoliza Rajs objavila jei formalno priznawe od strane SAD nezavisnosti Kosova kao suverene i nezavisne dràve! Bu{ je prihva-tio zahtev Fatmira Sejdiua za uspostavqawe diplomatskih odnosa izme|u SAD i Kosova, Srbija je zauzvratpovukla svog ambasadora iz SAD!

larije u Pri{tini”; nedugo zatim uhap{ena su trojica age-nata nema~ke Savezne obave{tajne slu`be, BND, kao glav-ni osumwi~eni za napad. Buknuo je obave{tajni rat!

Pozadina svega je zapravo tajni izve{taj o bezbednosnojsituaciji na Kosovu koji su Nemci, kad je do{ao pravi tre-nutak, plasirali u javnost i napravili pometwu. Kao kad sesvetlo upali u zapu{tenoj prostoriji i krenu bezglavo dabeè najrazli~itiji insekti uhva}eni na delu pod svetlo-{}u, tako je izve{taj BND bacio “rukavicu u lice” doju~e-ra{wim saveznicima. Razotkriven je organizovani krimi-nal na glavnoj ruti {verca droge, oru ja, belog robqa saIstoka do zemaqa zapadne Evrope! Demaskiran je lanac or-ganizovanog kriminala koji je pokazao nedvosmislenu spre-gu kosovskih vlasti sa visokim krugovima u Briselu, i po-stavio otvoreno pitawe celokupnoj javnosti: kako je mogu-}e da ameri~ka i ostale obave{tajne slu`be nisu do{le doistih podataka? Ili jesu, ali nemaju interes da ne{to pre-duzmu povodom toga!

Kako bilo, dobro se prodrmao zapadni svet: ne{to {toje javna tajna, a jeste mafija{ka dràva Kosovo, “procure-lo” je u javnost! Izve{taj iznosi te{ke optu`be na ra~unHa{ima Ta~ija, Ramu{a Haradinaja, Yavita Halitija, in-sinuiraju}i na podr{ku mo}nika sa Zapada. Presti`ni ireìmski listovi u Nema~koj podsetili su koliko je paranema~kih poreskih obveznika oti{lo na Kosovo i da su seoni, 1999, zajedno s ostalim partnerima u poslu, stavili nastranu gerilaca (terorista, prim. aut.) i napravili im dr-àvu koja se zasniva na ~istom kriminalu i sada predsta-vqa pretwu celoj zapadnoj Evropi!

Po{to je skandal poprimio nevi|ene razmere, Ameri-kanci su morali da daju bar nekakav odgovor: ubrzo se poja-vila i analiza ameri~ke agencije “Stratfor” koju upu}eninazivaju “CIA u senci”, sa izve{tajem u kom se izme|uostalog navodi: “U trenutku kada nezavisnost nije u~vr-{}ena, interesi Kosova razmimoilaze se sa interesimaEU, i na kraju, Ujediwenih nacija. Pri{tina eli da u~vr-sti suverenitet na ~itavoj teritoriji, ukqu~uju}i sredineu kojima Srbi ~ine ve}inu, dok Brisel èli da se uhvati uko{tac sa zabriwavaju}im {vercom narkotika i belog ro-bqa... Tranzit heroina glavni je izvor prihoda Kosova. He-roin iz Avganistana i centralne Azije na Balkan dolazipreko Turske i preko Kosova, odakle se distribuira do raz-li~itih ta~aka u Evropi. Jedan od glavnih {vercerskih ka-nala vodi preko italijanske luke Bari, gde ga tamo{wa ma-fija distribuira {irom Evrope. Ipak, najunosniji metoddistribucije za Kosovo vodi preko albanske dijaspore uTurskoj, Gr~koj, Italiji, Nema~koj i [vajcarskoj... Evrop-ske vlasti, koje se sa kosovskom mafijom bave ve} decenija-ma, svesne su strate{ke va`nosti Kosova za krijum~are-we... Su{tinu problema predstavqa ~iwenica da Kosovonema izvor prihoda koji bi predstavqao alternativu kri-jum~arewu?!”

Kosovo i Albanija su glavne tranzitne rute do Evrope.Prema godi{wem izve{taju Stejt departmenta povodomme|unarodnog prometa narkotika, ozna~eno je nekoliko

“puteva droge” preko Balkana. Kosovo je glavna ruta tran-zita heroina iz Avganistana i Turske do zapadne Evrope!

Me|utim, ameri~ki strate{ki interes, kada je re~ o Ko-sovu, prevashodno je vojne prirode i primarni fokus je Ru-sija i kontrola nafte i derivata od Kaspijskog mora i Bli-skog istoka do zapadne Evrope! Progla{ewem nezavisno-sti, Va{ington je dobio slabu dràvu, laku za manipulisa-we. Dokle god bi Kosovo bilo u okviru Srbije, vojna kon-trola NATO-a bila bi politi~ki nestabilna. Danas je Ko-sovo pod protektoratom NATO-a i SAD, {to Va{ingtonuobezbe|uje kontrolu nad tokovima nafte i gasa do Evrop-ske unije od Kaspijskog mora do Bliskog istoka, kao i kon-trolu koridora koji povezuju EU sa Crnim morem, te nadvi{emilionskim tranzitom heroina!

I ovo su glavni razlozi protektorata nad Kosovom iMetohijom.

To {to je: – Robert Gelbard, 1997. godine, kao Klintonov specijal-

ni izaslanik za Balkan, nazvao OVK “nesumwivo terori-sti~kom grupom”!

– Ha{im Ta~i, odavno ozna~en kriminalcem broj 1, bioglavni {ti}enik dràvnog sekretara Klintonove admini-stracije, Medlin Olbrajt (tada je ve} imao kriminalnupro{lost.) OVK, bila je podràvana u svakom pogledu odstrane CIA i BND. Tokom rata 1999. godine OVK je di-rektno podrào NATO. U vreme kada je bio mobilisan odstrane SAD sredinom devedesetih, Ta~i je bio osniva~Dreni~ke grupe, kriminalnog udruèwa koje je bilo pove-zano s albanskom, makedonskom i italijanskom mafijom.Poverqivi izve{taj pripremqen za Komisiju Evroskeunije detaqno je opisao kriminalne aktivnosti OVK i we-nog naslednika, Ta~ijeve Demokratske partije!

– stvarawe protektorata potpisano srpskom krvqu ne-stalih, ubijenih i proteranih s Kosova i Metohije (i da }ezbog svega ovoga jednog dana morati da se odgovara!) apso-lutno nije va`no!

[to bi Va{ington rekao: “Ni{ta li~no, samo se radi oposlu”!

U me|uvremenu, za isti scenario beskrupulozne ameri~-ke okupacije Iraka, odlaze}i Bu{ se izja{wava da mu je nakraju mandata jedino ào {to je dobio “la`ne podatke ooru ju za masovno uni{tewe u Iraku?!”

Sumwa, samo sumwa donela je pakao u ìvot slobodoqu-bivih Ira~ana;

Takozvana “humanitarna katastrofa” na telu svete srp-ske zemqe osmi{qena na osnovu la`nog izve{taja finskogforenzi~ara Helen Ranta (kako ona li~no navodi u svojojautobiografskoj kwizi) pokrenulao je vojnu akciju “Milo-srdni an|eo!”

Tako je krajem XX i po~etkom XXI veka izgledalo uspo-stavqawe “ameri~ke demokratije” u “necivilizovane sve-tove” Srbije i Iraka!

Da se ne zaboravi!



Savet bezbednosti po~eo je 3. aprila 2007. godine privatne konsultacije povodom Ahtisarijevog predlo-ga. Dogovoreno je da se u periodu od 24. do 29. aprila po{aqe misija koja }e utvrditi ~iwenice i prikupitiopservacije i sa ““kosovske””i sa srpske strane. Preliminarni nacrti nove rezolucije Ujediwenih nacija, ko-ja je trebalo da zameni Rezoluciju 1244, cirkulisali su po~etkom maja. Prema zvani~nicima SAD, nova re-zolucija trebalo je da obezbedi osnovu za kosovsku nezavisnost i da obezbedi mandat za novu me|unarodnu mi-siju pod Glavom VIIPoveqe UN. Rusija je traìla nove pregovore me|u stranama. Novi, revidirani nacrtRezolucije, podràn od strane SAD, po~eo je da cirkuli{e krajem maja, ali je tako|e bio odbijen od straneRusije! Ruski zvani~nici su po~eli da daju izjave koje idu u prilog daqih pregovora, koje su upu}ivale na~vrst ruski stav da se nijedno re{ewe ne}e prihvatiti bez saglasnosti srpske vlade!

MMisija Euleks, ba{ kako je najavio Havijer Solana,po~ela je da raspore|uje qudstvo na celoj terito-riji Kosova i Metohije 9. decembra. I tek kada je

sve bilo gotovo, reìm Borisa Tadi}a dozvolio je da se otome, na zahtev opozicije, odnosno DSS i radikala (insi-stirawe da se o tome govori u parlamentu trajalo vi{e me-seci), progovori i u Skup{tini Srbije. Tim sra~unatimpotezom vlast je, jednim udarcem, uklonila dva najopasnijaprotivnika politike kapitulacije. Naime, spre~ila jeopoziciju da pred naj{irim auditorijumom – u direktnomTV prenosu sednica – raskrinka predaju Kosova i Metohijekoju je Boris Tadi} i wegova Vlada podmetnula bira~imakao kompromis u {est ta~aka. Istovremeno je onemogu}ilai da narod cele zemqe sa skup{tinske govornice sazna o gr-~evitoj borbi Srba sa Kosova i Metohije i oglu{ivawu Ta-di}a na wihov zahtev u Skup{tini zajednice op{tina davlast povu~e dozvolu za novu okupaciju Pokrajine.

Evo i pitawa na koja vlast nije smela da pred narodomodgovori kako ne bi otkrila prave ciqeve, navodno statu-sno neutralne misije: Ako je mandat Euleksa borba protivkorupcije i kriminala, za{to je prvo raspore|en u srpskimsredinama? Ako je ona potvrda srpskog suvereniteta, kakore~e Vuk Jeremi}, za{to je onda ispunila prvi zahtev {ip-tarskih secesionista u Pri{tini da se mora rasporeditii na severu kako bi, {to re~e Fatmir Sejdiju, sa~uvala te-ritorijalni suverenitet Kosova? Za{to je dozvoqen dola-zak ameri~kih ~lanova misije i nije uloèn makar bedanprotest dok su portparoli Stejt departmenta tokom pri-prema, pregovora o rekonfiguraciji Unmika, ali i raspo-re|ivawa misije ponavqali da je mandat Euleksa kosovskanezavisnost prema Ahtisarijevom planu? I, mo`da i najgo-re od svega, kako je srpska vlast mogla da potpi{e da posto-ji granica Kosova sa Srbijom, i to servirala javnosti uz ob-ja{wewe da se tako brani kasa Srbije od gubitaka koji na-staju {vercom?

Tok doga|aja, tog 9. decembra 2008, najslikovitije odgo-vara bar na neka od ovih pitawa.

Dolazak okupatora

Prva grupa onih ~iji je mandat “uvo|ewe reda, zakona iobra~unavawa sa kriminalom” stigla je, dakle, ne u Pri-{tinu ili Kosovsku Mitrovicu, nego u srpsku pravoslavnuprestonicu Gra~anicu! Prepoznaju}i {ta to zna~i, Srbi saKosova i Metohije i opozicija u srpskom parlamentu ozna-

~ili su 9. decembar kao dan nove okupacije, ali i kapitula-cije Srbije.

[ef Euleksa Iv de Kermabon priznao je ja~inu tog ot-pora, i saop{tio da }e se on odraziti na tempo raspore|i-vawa Euleksa, ali vlasti u Beogradu to nisu iskoristile dazaustave prodor misije, makar na sever.

– Dinamika na{eg razme{tawa }e zavisiti od saradwesa lokalnim stanovni{tvom. U nekim slu~ajevima }e mo-`da biti potrebno vi{e vremena da objasnimo, ubedimo,uputimo pozitivne poruke i da obezbedimo da svi budu uznas, kako bismo delovali efikasno – kazao je on.

Istovremeno je izjavio da iako ima “odre|ena ovla{}e-wa iz domena izvr{ne vlasti”, Euleks i wegovi ~elnici }ese pre “koncentrisati na nadgledawe i savetovawe i nasto-jati da ohrabre lokalne institucije da preuzmu svoj deo od-govornosti”. Predstavnica za {tampu Euleksa, KarinLimdal, objasnila je da }e Euleks uglavnom ~ekati da “in-stitucije Kosova traè od misije da re{i neki slu~aj kojioni nisu u stawu, ili kada vidimo da institucije Kosova do-vode u rizik vladavinu prava, ali, svakako, na{ glavni man-dat je da nadziremo”.


Prekrajawe granica

Od okupacijeOd okupacijedo kapitulacijedo kapitulacije

MMiissiijjaa EEUU––SSAADD ppoo~~eellaa iizzggrraaddwwuu ssaammoossttaallnniihh iinnssttiittuucciijjaa ““ddrràavvee KKoossoovvoo””

•• ““Diplomatska pobeda bila bi da Unmik nije zamenila misija EU i da su redovi UN dopuweni sahiqadu srpskih policajaca””, poru~io predsednik Koordinacionog odbora SRS za Kosovo i Me-tohiju Qubomir Kragovi} ministru Jeremi}u

To, dakle, zna~i da }e Srbi biti prepu{teni albanskiminstitucijama! [tavi{e, vlast je pre}utala, ali i spre~i-la opoziciju da otkrije sadrìnu dokumenta Saveta EU ko-ji utvr|uje da mandat misije od dve godine moè da se pro-tegne dok “vlasti Kosova ne dobiju dovoqno iskustva”da sa-me preuzmu celo Kosovo.

Time se, vaqda, obja{wava i to {to ni Kermabon nipredstavnik EU Piter Fejt nisu 9. decembra do{li u Beo-grad da ispo{tuju doma}ina zemqe u koju dolaze, ve} su raz-govarali sa Fatmirom Sejdijuom i Ha{imom Ta~ijem uPri{tini. Da ironija bude ve}a, tokom wihovog sastankaje po~elo razme{tawe prve grupe ~lanova misije, koja jeoko 10 sati stigla u Gra~anicu.

Koliko je misija ba{ tu bila potrebna govori ~iweni-ca da }e jedan Nemac i jedan Slovenac biti “savetnici” ko-mandiru Neboj{i Popovi}u u rukovo|ewu policijskomstanicom koja je toliko brojna da bez wih nikako ne bi mo-gao – stanicu ~ini svega {est policajaca!

Sever –– granica kapitulacije

Pokrajinski odbor SRS-a pozvao je Srbe da bez incide-nata do~ekaju “Evropqane”, {to su na{i, kako je priznaoportparol Euleksa Viktor Rojter, i poslu{ali.

U sve ~etiri severne op{tine do{la su po dva policaj-ca po stanici, uglavnom }e biti posmatra~i i savetnici iraditi sa lokalnim osobqem. Na sva ~etiri administra-tivna prelaza je ve} prvog jutra razme{teno 32 pripadnikapograni~ne policije, od toga 15 na severu, a na carinskimprelazima po dva slu`benika.

Severni deo Kosovske Mitrovice gledao je od ranog ju-tra kako glavnom ulicom, u tri kombija i jednim yipom saoznakom EU, stiè dvadesetak francuskih i rumunskihpripadnika misije. Oni su u{li u zgradu Okru`nog suda usevernoj Mitrovici. Pun kapacitet italijanske, francu-ske i rumunske jedinice policije je po 115 qudi, dok }e upoqskoj jedinici biti 108.

A sudije su, kako se pohvalio Rojter, odmah po~ele darazmatraju slu~ajeve za koje }e biti zaduène. Od toga danado danas nijedan Albanac nije osu|en, ali su zato nastavqe-ni nasumi~ni napadi automatskim oru jem u delovima gdesu prete`no Srbi. Po~inioci su, naravno, opet zavedenikao nepoznati. S druge strane, bio je jedan incident u oko-lini severne Mitrovice u kome su stradala vozila sa al-banskim tablicama, a kosovska policija je odmah “utvrdi-la”da su po~inioci Srbi, a plasirane su i laì o navodnomstradawu albanske devoj~ice.

Izgleda da je ministar za Kosovo i Metohiju, Goran Bog-danovi}, ipak bio u pravu kada je tvrdio da }e Euleks u srp-skim sredinama imati druga~iji mandat nego u ostatku po-krajine. Me|utim, on je najavqivao da }e, za razliku od Un-mika, Euleks u~initi dodatne napore da obezbedi najugro-èniju etni~ku zajednicu – srpsku, uvesti vladavinu prava,za{tititi srpsku imovinu, obezbediti slobodu kretawa imasovniji povratak oko 200.000 qudi koji su interno rase-qeni i oti{li sa Kosmeta 1999. i 2004. godine. Interesant-no da su posledwi dani 2008. godine obeleèni nasiqem nadSrbima na Kosovu i Metohiji i nereagovawem predstavni-ka Euleksa, koji su bili samo nemi posmatra~i.

Vidimo koliko moèmo verovati wegovim najavama.Ne sme se zaboraviti ni da nas je upravo on tada te{io

da }e “prihodi od carina i}i lokalnim samoupravama, a nekao do sada samo Albancima”. A to je isto kao da je rekao daje Kosovo nezavisno i treba da budemo sre}ni {to }e Srbiimati neke prihode od toga! Kao da je zaboravio da je celoKosovo i Metohija srpsko i da nam prema tome pripadaju

svi prihodi od svih carina, i to sa granice sa Albanijom, ane sa Srbijom!

Beograd vezuje ruke opoziciji

U Skup{tini Zajednice op{tina Kosova i Metohije odprvog dana ponavqaju da misija sprovodi Ahtisarijev plani da je Beograd otvorio vrata nezavisnom Kosovu.

– Ne moèmo da protestujemo jer nam je Beograd vezaoruke. Ne moèmo da spre~imo rad Euleksa kad je Beograd zato, a ni Rusi ne mogu biti ve}i Srbi od nas. Nije istina ni{to se pri~a da Srbi iz centralnog Kosova misle druga~i-je – tvrde u Skup{tini Zajednice, ali mediji, mahom od dr-àve kontrolisani, ne prenose wihove re~i.

Opozicija je prvog dana okupacije po~ela o{tru borbuoko karaktera Euleksa i, zahvaquju}i neoborivim argu-mentima, dominirala je za govornicom u parlamentu.

[ef poslani~ke grupe SRS Dragan Todorovi} prvi jeizjavio da je Kosovo pod okupacijom EU, koja po Ahtisari-jevom planu u~vr{}uje nezavisnost, i prozvao vladaju}u ve-}inu da snosi za to istorijsku odgovornost.

Usledile su ocene da je “prvi put posle {est vekova Ko-sovo kapituliralo, vlast u Srbiji prekr{ila Ustav i dveposledwe skup{tinske rezolucije koje govore da je Euleksneprihvatqiv”. Po onome {to se danas doga|a, Kosovo vi-{e nije srpska teritorija. Do sada niko nije potpisao pre-daju Kosova, ali je ovim ona ozvani~ena. Dan 9. decembarozna~en je kao prvi dan primene Ahtisarijevog plana, i touz odobrewe i saglasnost Vlade Srbije – ~ulo se za govor-nicom.

Kragovi}: Ne}emo se predati

– Samo Tadi} i Jeremi} znaju {ta su potpisali i kako suizdali srpski narod na Kosovu i Metohiji. Sramota je od


Prekrajawe granica

Brojke i mandat Prvog dana je razme{teno 900 ~lanova misije

Euleks iz EU i SAD i 500 lokalaca, od ~ega 100 ~la-nova na severu Pokrajine. Pun kapacitet –– 1900stranaca i 1100 lokalnog osobqa, misija }e premanajavama iz Brisela, dosti}i ve} do kraja zime. Ko-manda policije broja}e 25 ~lanova, jedinice }e bi-ti raspore|ene na dve strate{ke lokacije. BuyetEuleksa u prvih 16 meseci je 205 miliona evra. Umisiji }e u~estvovati ve}ina ~lanica EU, kao iSAD, Norve{ka, [vajcarska, Turska i Hrvatska.

Vlade da mi ne znamo kakvo je to saop{tewe Ban Ki Muna,kakva je to diplomatska pobeda kroz {est ta~aka koje nikone zna, i kako izgleda to saop{tewe Predsedni{tva i za-{to to nije objavqeno ni u jednom mediju u Srbiji. MisijaEuleks je ~ista prevara Vlade jer nema rekonfiguracijeUnmika, kako su oni govorili, ve} zamena Unmika misijomEuleks. Unmik je razvla{}en, a wegovi pripadnici skinu-li su uniforme – isti~e Kragovi}.

U pravosu|u su kazali da ne}e biti Unmikovog pravosu-|a i da su prevareni, te da “od 15. januara dolaze sudije u Mi-trovicu i radi}e po zakonima fantomske republike Koso-vo”. U prilog tvrdwi da Euleks sprovodi zakone i Ustav la-`ne dràve Kosovo svedo~i i preuzimawe prva dva predme-ta iz Okru`nog suda u Pri{tini, koja se ti~u organizova-nog kriminala na Kosovu i odnose se na ubistvo potpred-sednika op{tine [timqe 2006. godine i kra|u 200.000 evraiz filijale “Prokredit banke” u Uro{evcu.

– Sve je neizvesno i u i{~ekivawu smo. Prepu{teni smona milost i nemilost novoj misiji koja nema tu snagu koju jeimao Unmik jer imaju po dva predstavnika u jednoj op{ti-ni. Ako do|e do incidenata, ne}e imati ko da reaguje – ka-è Kragovi}.

Srbi traè da ostane Unmik i ne ele da pregovaraju saEuleksom, a po{to su, kako kaè Kragovi}, prinu|eni da sesami bore za svoj opstanak, organizovan je niz protesta imera. Protest sudija u sudu u Kosovskoj Mitrovici odrànje 24. decembra, a dva dana kasnije je planirana sednica

Skup{tine op{tine na kojoj }e se traìti da Euleks budeneutralan kao {to je re~eno u nekim navodnim dokumenti-ma, koje niko nije video. A ako se misija ne bude tako pona-{ala, srpski narod }e organizovati i proteste na Kosovu iMetohiji, najavquje Kragovi}.

To je ne{to {to Beograd ne moè da im oduzme. A ne bini smeo da poku{a ako se ima u vidu da im je 9. decembraupravo taj Beograd, a ne Brisel ili Va{ington, oduzeo Sr-biju.

R. V. S.


Prekrajawe granica

Srbi na severu Kosova su po~etkom januara bili izloèni stravi~nom nasiqu. Jednog Srbina, Batu\or|evi}a, Albanci su pretukli palicama, a vojnici KFOR-a su to mirno posmatrali i nisu reagovali. Nakraju je samo jedan vojnik KFOR-a pri{ao da konstatuje da je ìv, a onda ga je patrola kosovske policijeodvezla do bolnice.

Boris Tadi} i ministar za Kosovo i Metohiju su ocenili da Euleks ne {titi Srbe.Boris Tadi} je ~lanicama Saveta bezbednosti UN i generalnom sekretaru UN uputio o{tar protest, u

kome ih obave{tava da Euleks, KFOR i Unmik (koji, ina~e, vi{e i ne postoji) nisu pravovremeno reagovalii spre~ili napade na Srbe.

Ministar Bogdanovi} je pozivao Euleks, KFOR i KPS da zaustave nasiqe, i izrazio je strah da }e senasiqe nad Srbima pro{iriti.

Srpska radikalna stranka je upozoravala da priznawe Euleksa mora da odbaci svako ~iji je ciq za{titateritorijalnog integriteta. Posledwi doga|aji to i potvr|uju. Euleks ne samo {to nema nameru da za{titiSrbe, ve} je wihov ciq da nasiqe i incidenti nateraju Srbe da napuste Kosovo i Metohiju.

Vlada Srbije morala bi da odgovori na pitawe koje interesuje gra|ane Srbije, kakve mere planira dapreduzme, osim verbalnog protesta i o{trih izjava, da bi spre~ila nasiqe nad Srbima i osigurala im mir ibezbednost.

NNao~igled ~itavog sveta odvija se bum kvazidràvno-sti. Proces “kvazipodràvqewa” svetskih prostorana najdirektniji na~in je povezan sa “globalnim upra-

vqawem” i ima duboke istorijske korene. Jo{ sredinom HH veka ograni~ewa dràvnog suvereni-

teta po~ela su da se utemequju u nadnacionalnim organiza-cijama, posebno u OUN i bretonvudskim institucijama ko-je su u savremenoj epohi prve (i prvi put u istoriji) “insti-tucionalizovale ideju Svetske vlade koja obuhvata ~itavsvet” (\ovani Arigi). Podseti}u da je bretonvudski sistem(Bretton Woods system) me|unarodni sistem organizovawamonetarnih odnosa i trgovinskih bilansa uspostavqenihposle Bretonvudske konferencije (1944 u Bretton WoodsSAD), koji je postavio kamen temeqac institucijama kao{to su Me|unarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) i Me-|unarodni monetarni fond (IMF). Tada je ameri~ki dolar,uporedo sa zlatom, postao svetska valuta. To je bio prelom-ni momenat u istoriji kapitalizma. Tada su se nov~aniceameri~kog Federalnog rezervnog fonda (FED) kona~noodvojile od realnog sektora ekonomije.

Od uspostavqawa blokovske podele sveta, tokom ~ita-vih ~etrdeset godina, SAD su pripremale osnovu da one za-uzmu mesto OUN u upravqawu svetskim sistemom. Ipak,~ak i tako mo}noj dràvi kakve su SAD, nedostaju materi-jalni i ideolo{ki resursi, neophodni za obavqawe funk-cija Svetske vlade u sistemu koji se dinami~no mewa. Zbogtoga smo svedoci dve uzajamno povezane tendencije. S jednestrane, imamo spremnost vladaju}ih grupacija sa Zapada daodustanu od atributa dràvnosti, ~ak i od su{tine nacio-nalnog suvereniteta, s ciqem da efikasno deluju prekonadnacionalnih institucija (EU, STO, NATO i dr), dok jesa druge strane, u toku formirawe politi~ko-teritorijal-nih prostora – kvazidràva, kojima se lako upravqa. Ter-min “kvazidràva” uveo je u opticaj 1990. godine ameri~kiistraìva~ Robert Yekson da bi opisao one dràve koje sudobile pravnu dràvnost sa svim formalnim atributimadràve (grbom, zastavom, himnom, ustavom, vladom i sl), kojesu postale ~lanice me|udràvnog sistema, a da pri tome nisuu stawu da vr{e sve funkcije vlasti koje su istorijski poveza-ne sa dràvom. Dakle, suverenitet kod kvazidràva ne postoji.

Zato kosovski slu~aj treba razmotriti kao hrestomatij-ski primer kvazidràvnosti. Kosovo je dràva koja ne po-stoji.

Kratka politi~ka istorija kosovskog pitawaVe}ina albanskih nau~nika obja{wava iredentisti~ku

aktivnost Albanaca kao rezultat istorijske nepravde u~i-wene prema wima za vreme Berlinskog kongresa 1878. godi-ne, kada su Srbiji, Crnoj Gori i Gr~koj pripojene “terito-rije koje etni~ki pripadaju Albancima” (Paskal Miqo).

Pravo na teritorije na kojima ìve, Albanci su aktiv-no po~eli da pokre}u od druge polovine XIX veka, kada jeAlbanija bila samo geografski pojam. Svojevrstan odgovorna odluke Berlinskog kongresa bilo je osnivawe “Prizren-

ske lige” 10. juna 1878. godine u Prizrenu. Minimalni po-liti~ki program Prizrenske lige je pretpostavqao za-{titu, pre svega, svih istorijskih teritorija koje naseqa-vaju Albanci, a koje su po odluci Kongresa bile u okvirugranica susednih zemaqa, dok je maksimalni politi~kiprogram pretpostavqao objediwavawe svih teritorija uautonomnu dràvu pod vla{}u Otomanskog carstva.

Prizrenska liga je postala simbol velikoalbanskihstremqewa. Nova etapa u razvoju albanskog nacionalizmaje povezana sa Prvim balkanskim ratom (1912. godine).

Srbija, Gr~ka, Bugarska i Crna Gora su oktobra 1912. go-dine objavile rat Otomanskom carstvu s ciqem povratkaistorijskih teritorija, koje su u tom momentu bile naseqe-ne etni~kim Albancima. U tim uslovima Nacionalna skup-{tina u Vlori progla{ava slobodnu i nezavisnu Albani-ju, uz prisustvo Albanaca sa svih teritorija. Na London-skoj konferenciji u drugoj polovini 1913. godine kona~noje bila priznata nezavisnost albanske dràve u savreme-nim granicama. Po mi{qewu albanskih nau~nika, pripaja-we prostora Kosova i Zapadne Makedonije Srbiji i ostaja-we provincije Kamerije u sastavu Gr~ke, po odluci velikihsila, gde je albansko stanovni{tvo predstavqalo apsolut-nu ve}inu, postaje uzrok savremenog albanskog i kosovskogpitawa. Ali prema drugim izvorima, na toj “etni~koj al-banskoj zemqi”, Albanci su ~inili samo 30 odsto ukupnogstanovni{tva koje je tada naseqavalo tu teritoriju.

Odmah posle zavr{etka Londonske konferencije kosov-ski Albanci su ustali protiv wihovog ukqu~ivawa u sa-stav Srbije. Po~etak Prvog svetskog rata je privremeno za-senio istorijski konflikt izme|u Albanaca i Srba na Ko-sovu. Ali pred sam kraj rata albansko, dakle, kosovsko pi-tawe se zao{trava: postojawe nezavisne albanske dràve jeponovo bilo stavqeno pod sumwu. U periodu 1918–1920. go-dine po evropskim kabinetima su razra|eni novi projektipodele Albanije izme|u wenih suseda sa ciqem obnove op-{teevropske ravnoteè vlasti. Neostvarivawe tih proje-kata i razlog {to je Albanija postala ~lan Dru{tva naro-da u decembru 1920. godine nipo{to nije zasluga Albanacai wihovog otpora. Odluku o albanskom pitawu doneo je


Drugi pi{u

Kvazidràvnost kao instrumentKvazidràvnost kao instrumenthegemonije: slu~aj Kosovahegemonije: slu~aj Kosova (I(I))

TTeekksstt jjee pprreeuuzzeett ssaa ssaajjttaa FFoonnddaa ssttrraattee{{kkee kkuullttuurree ““www.fondsk.ru””

PPii{{ee:: JJeelleennaa PPoonnoommaarrjjoovvaa

(ta~nije “zamrznuo”) predsednik SAD Vudro Vilson, kojije marta 1920. godine odbacio francusko-britanski plancepawa Albanije.

Nastoje}i da o~uvaju suverenitet i teritorijalnu celo-vitost Albanije, albanski nacionalisti~ki krugovi nisuzaboravqali na drugi vaàn zadatak, a to je ujediwewe Ko-sova i drugih teritorija koje naseqavaju Albanci a nalazese izvan granica Albanije. Prva privremena vlada Alba-nije posle Prvog svetskog rata u svom programu i izjavamaalbanske delegacije na Pariskoj mirovnoj konferenciji(1919. godine) postavila je sebi zadatak da prona|e prirod-ne granice Albanije. Takav stav je korespondirao sa spoq-nopoliti~kom doktrinom Vudro Vilsona, poznatom kao “14ta~aka”, koja je objavqena 8. januara 1918. godine u Va{ing-tonu. Ovaj dokument je prvi put u istoriji u~vrstio ne samospoqnopoliti~ke prioritete SAD, nego i wihovu vode}uulogu u svetskoj politici i preoblikovawu sveta. Alban-skom pitawu su, u su{tini, posve}ene tri ta~ke od ukupno~etrnaest.

Fakti~ki, na Balkanu je Vilsonova doktrina postavilabombu usporenog dejstva. U slu~aju da je to neophodno, akti-virawe nacionalnog faktora doprinelo bi kontroli SADne samo u regionu Balkana, nego i u Evropi i Maloj Aziji.Ve} 1918. godine rukovodstvo albanskog nacionalisti~kogpokreta, inspirisano SAD, osnovalo je Komitet nacional-ne odbrane Kosova, ~iji je osnovni ciq osloba|awe Kosovai wegovo pripajawe Albaniji.

Izve{ta~enost prve albanske dràve ispoqila se veo-ma brzo: 7. aprila 1939. godine Albanija je prestala da po-stoji. Vlada koja je formirana u Tirani, predloìla jekrunu Albanije italijanskom kraqu Vitoriu Emanuelu III.Posle upada nema~ke i italijanske armije u Jugoslaviju(1941. godine) veliki deo Kosova i teritorija Crne Gore iMakedonije koje naseqavaju Albanci bile su pripojeneitalijanskoj okupacionoj zoni. Drugi deo Kosova, ukqu~u-ju}i Mitrovicu i Podujevo, bili su pod nema~kom okupaci-jom, u vreme kada je mali deo Kosova dat Bugarskoj. Avgustameseca 1941. godine, na osnovu kraqevskog dekreta koji jepotpisao italijanski regent u Tirani F. \akomoni, alban-ske teritorije u italijanskoj okupacionoj zoni Crne Gore,Makedonije i mali deo Kosova pripojene su Albaniji, takoda je na taj na~in formirana “Velika Albanija”. Posle ka-pitulacije Bugarske, granice “Velike Albanije” su bilepro{irene do Skopqa, a odatle i linija Kumanovo – Pre-{evo – Bujanovac. Upravo tada je prvi put bio upotrebqentermin “Velika Albanija”. Posebnu pa`wu zasluùje ~i-wenica da su “mnogi Albanci smatrali da je mawe zlo wi-hovo ujediwewe pod fa{isti~kim reìmom u pore|ewu savladavinom Srba” (Paskal Miqo).

Pitawe ujediwewa Kosova i drugih teritorija gde iveetni~ki Albanci u okviru granica “Velike Albanije” ak-tivno se razmatralo na svim nivoima tokom Drugog svet-skog rata, ali dràve u~esnice konferencije na Jalti nisudonele nikakvu odluku, kao ni docnije (iako je jugosloven-sko komunisti~ko rukovodstvo u principu bilo spremno darazmotri pitawe ujediwewa Kosova i Albanije). Prekidjugoslovensko-albanskih odnosa 1948. godine stavio je ta~-ku na raspravu o ujediwewu na zvani~nom nivou, ali nije za-ustavio proces evolucije albanske samosvesti. Kosovo jeostalo centar iredentisti~kog pokreta.

Po~etkom {ezdesetih godina HH veka ilegalni pokretza ujediwewe dobio je organizovanu formu. Adem Dema}i je1961. godine osnovao “Revolucionarni pokret za ujediweweAlbanaca” koji je za svoj glavni ciq proklamovao osloba-|awe albanskih krajeva od “jugoslovenske aneksije” i wiho-vo pripajawe Albaniji.

““Nadzirana nezavisnost””Po~etak savremene kosovske krize moè se ra~unati od

marta 1981. godine, kada su Albanci masovno iza{li naulice Pri{tine i drugih gradova Pokrajine sa parolom“Kosovo – republika”. Me|utim, ovaj poziv nije bio ni ori-ginalan ni nov, prvi put se on mogao ~uti jo{ na demonstra-cijama 1968. godine. Upravo su masovni neredi krajem {e-zdesetih godina doneli “Kosovarima” svoje plodove. Naosnovu jugoslovenskog Ustava iz 1974. godine Kosovo je do-bilo do tada nevi|ena {iroka ovla{}ewa, u su{tini, sveatribute kvazidràvnosti. Zahtevi da Pokrajina dobijestatus “sedme republike SFRJ” ozna~ili su po~etakozbiqne politi~ke i dru{tveno-ekonomske krize na nivousocijalisti~ke federacije.

U sredstvima javnog informisawa i dru{tvenoj svesti,kosovsko pitawe se tuma~ilo kao ideolo{ko i etno-kon-fesionalno, iako je ono u su{tini bilo, pre svega, geopoli-ti~ko i ekonomsko pitawe. Diskriminacija Srba i Crno-goraca, kao i demografska politika Albanaca koja ih jepodsticala da masovno napu{taju pokrajinu, samo su poma-gali vode}im dràvama svetskog kapitalisti~kog sistemada re{avaju svoja najva`nija vojna i ekonomska pitawa. Naprimer, ve} 1981. godine, od 1451 naseqa u 635 nije bilo ni-jednog Srbina, da bi ih 1991. godine na Kosovu Srba bilomawe od 10 odsto. Na osnovu podataka me|unarodnih orga-nizacija 2007. godine Albanci su ~inili 92 odsto stanovni-{tva Pokrajine i broje oko 2 miliona Srbi – 5 odsto, dokje ostalih svega 3 odsto.

Zao{travawe situacije u Pokrajini formalno je pove-zano sa dono{ewem novog Ustava Srbije u septembru 1990.godine, na osnovu kojeg je nivo autonomije Kosova i Meto-hije bio ozbiqno ograni~en. Iste godine, 7. septembra, de-legati raspu{tene Skup{tine AP u potpunoj tajnosti do-nose svoj Ustav, kojim Pokrajinu progla{avaju za Republi-ku. Ovaj korak Republika Srbija je nedvosmisleno ocenilakao antiustavan i donela sve neophodne mere za o~uvaweustavnog poretka i teritorijalne celovitosti: angaòvanesu poja~ane policijske snage, u nekim slu~ajevima i vojne je-dinice. Kao odgovor na ovu meru, u Pokrajini se {irila nesamo kampawa gra|anske neposlu{nosti, ve} je po~eloformirawe teroristi~kih struktura koje su se udruìle uOslobodila~ku vojsku Kosova. Obi~an ìvot u Pokrajinifakti~ki je bio paralisan ve} od po~etka devedesetih go-dina, da bi stvarna eskalacija secesionisti~kog pokretapo~ela 1998. godine. Sukobi terorista OVK sa srpskom po-licijom podse}ali su na prava vojna dejstva. Ali, bez obzi-ra na ozbiqan otpor OVK, srpska strana je oktobra 1998.godine uspela da potisne oruàne formacije prema grani-ci sa Albanijom i uspostavi ustavni poredak. Od tog mo-menta albansko politi~ko rukovodstvo, na ~elu sa Ibrahi-mom Rugovom, po~iwe aktivno da traì spoqnu pomo} i po-~iwe pregovore sa SAD i NATO o podr{ci secesiji.

Odigrana predstava pod nazivom “pregovori u Rambujeu”imala je precizno definisani ciq – Srbija nije morala dapristane na uslove Kontakt grupe za biv{u Jugoslaviju, ne-go upravo na odvajawe Kosova. NATO trupe nisu mogle bezodluke OUN da zauzmu teritoriju Pokrajine. Ali istraj-nost Beograda po pitawu za{tite od secesije, prikrivenana ve} isproban na~in – “kr{ewem qudskih prava” dala jemogu}nost Savetu NATO da Slobodanu Milo{evi}u po-stavi ultimatum: ili potpisivawe Sporazuma na osnovu al-banske varijante ili vazdu{ni udari. Srbija nije pristalana odvajawe Kosova i, kao {to je poznato, 24. marta 1999. go-dine NATO je otpo~eo neobjavqeni rat protiv Savezne Re-publike Jugoslavije. Gradovi i sela Srbije, Crne Gore iKosova i Metohije bili su izloèni varvarskim bombar-


Drugi pi{u

dovawima. Rat je ozakonio ulazak stranih trupa na deo te-ritorije suverene dràve, koja je na kraju i nasilno oteta.

Me|utim, strano vojno prisustvo nije donelo Pokrajinini mir ni bezbednost, ni ekonomsku stabilnost. Devet go-dina su u me|unarodnim i evropskim strukturama razma-trali pitawe statusa Pokrajine i standarde po{tovawaqudskih prava po principu: “standardi pre statusa”. Ali,“nijedan od osam standarda dem okratskog dru{tva”, ~ije jeuvo|ewe na Kosovu traìla OUN, nije bio ispuwen :

– parlament i vlada Kosova nisu multinacionalni, ve}se nalaze pod kontrolom Albanaca;

– nealbanske op{tine u Pokrajini nisu bezbedne; – nije izra|ena strategija ekonomske i socijalne obnove;– nealbanci ne mogu da dobiju posao u preduze}ima i or-

ganizacijama koje kontroli{e vlada Kosova; Srbima jeograni~ena sloboda kretawa; izvr{ena je nezakonita pri-vatizacija industrije Kosova;

– ograni~eno je kori{}ewe srpskog jezika; – ne re{ava se problem povratka srpskih izbeglica; – istorijski i kulturni spomenici, koji su stradali to-

kom nasiqa Albanaca u martu 2004. godine, ne obnavqaju se; – Kosovski za{titni korpus se pretvorio u osnovu za

osnivawe Armije Kosova, {to predstavqa direktno naru-{avawe rezolucije SB OUN 1244;

– kosovska albanska sredstva javnog informisawa kori-ste se za rasplamsavawa me|unacionalne netrpeqivosti iantisrpske histerije.

Po{to “me|unarodna zajednica” nije bila u stawu daprelomi situaciju u regionu, ona je pre{la na novu takti-ku regulisawa kosovske krize: “standardi i status istovre-meno”. Bilo je mno{tvo varijanti re{ewa kosovske krize.Napomenu}u samo onu predloènu od strane ameri~kog In-stituta za mir, koja je objavqena u decembru 2004. g.

Neograni~eni status me|unarodnog protektorata:UNMIK i EU nastavqaju da ja~aju autonomiju Kosova, alibez jasno odre|enog kona~nog statusa;

Kantonizacija/decentralizacija: Srpske enklave naKosovu de fakto dobijaju {iroka ovla{}ewa uz ozbiqanpritisak SAD na Albance u pregovara~kom procesu;

Slaba federacija: Beograd nominalno zadràva suvere-nitet nad Kosovom, dok albanska administracija u Pokra-jini funkcioni{e kao samostalna dràva, ali bez pred-stavni{tva u OUN;

Zajednica (commonwealth): Beograd zadràva nominal-ni suverenitet, ali Kosovo dobija predstavni{tvo u OUN;

Odloèno statusno re{ewe: odre|ivawe suverenitetase odlaè na odre|eni period (na primer, na tri godine);

Uslovna nezavisnost: Bez promena granica Kosovo na-stavqa da se kre}e prema nezavisnosti, u Pokrajini se uvo-de demokratske procedure, obezbe|uju se sva prava nacio-nalnim mawinama, Albanci se odri~u od bilo kakvih poku-{aja da pro{ire svoje teritorije ili da destabilizuju su-sedne regione;

Nezavisnost u okviru postoje}ih granica: Kosovo po-staje nezavisna dràva, ali kroz odre|eni vremenski peri-od. Za primenu plana bilo bi potrebno obimno angaòva-we SAD, Rusije i Kine;

Nezavisnost uz podelu: Severne op{tine (Zve~an, Zu-bin Potok, Leposavi} i Severna Mitrovica), a tako|e ru-darsko-prera|iva~ki kombinat “Trep~a” treba da pripadnuSrbiji. Ostali deo Kosova se smatra nezavisnom dràvom.

Prema tome, izbor je postojao. Ali ameri~ka strana jeod po~etka kategori~ki bila protiv “nezavisnosti uz pode-lu”, sa ~im su se sloìli i Albanci. Na kraju je ura|en planMartija Ahtisarija. Specijalni predstavnik generalnogsekretara OUN predo~io je SB OUN “Sveobuhvatni pred-log za regulisawe statusa Kosova” 26. marta 2007. godine(Dokumentacija OUN S/2007/168). Na osnovu ovog dokumen-

ta, “status Kosova je trebalo da bude re{en po modelu nad-zirane nezavisnosti (istakla – J. P) od strane me|unarod-ne zajednice”. Verovatno nije toliko va`no {to se termin“kontrolisana nezavisnost” aktivno koristi u zapadnimmedijima i ukorewuje u dru{tvenoj svesti. Ovde je princi-pijelno pitawe promene onih fundamentalnih pravnihnormi, osnovnih pojmova, zakona me|unarodne zajednice itermina kao {to su: dràva, suverenitet, nezavisnost,neme{awe u unutra{we poslove, separatizam, iredenti-zam i sl.

Pre nepunih godinu dana, ta~nije, 17. februara 2008. go-dine, parlament Kosova (sada se on zove Kuvendi) jedno-strano je proglasio nezavisnost i formirao suverenu dr-àvu, Republiku Kosovo. Me|utim, na osnovu Ustava Repu-blike Srbije, pokrajinska skup{tina nema te ingerencije,tako da progla{ena nezavisnost predstavqa nezakonitiakt. Kosovo, kao i ranije, ulazi u sastav Republike Srbijekao Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija.1)

Veoma je interesantna istorija vezana za pisawe i dono-{ewe ustava Kosova. Pisawe je po~elo u Va{ingtonu iBriselu jo{ pre tri godine. Ako izuzmemo ustave biv{ihkolonija, osnovni zakon nove evropske dràve predstavqajedinstven slu~aj, gde su zapadne zemqe ne samo formulisa-le politi~ku aktivnost, ve} su i pisale dokument. Origi-nalni tekst Ustava, napisan na engleskom jeziku, dràn je utajnosti do posledweg momenta. Tek posle usagla{enih sta-vova izme|u ameri~kih i evropskih ~inovnika, tekst Usta-va je preveden na albanski i srpski jezik.

Kosovo je fiktivna dràva i zato svih 60 stranica tek-sta Ustava Pokrajine nemaju nikakav zna~aj.

Postoji dogovor da posle stupawa na snagu Ustava Koso-va po~ne sa radom specijalna misija Evropske unije –EULEKS. Dve hiqade evropskih eksperata pomaga}e “Ko-sovarima” da formiraju ministarstva, resore i admini-strativne slu`be, ta~nije, u~i}e ih da rade. Zamena UN-MIK-a OUN EULEKS-om moè se izvr{iti samo na osno-vu rezolucije SB OUN koji, kao {to je poznato, nije jo{uvek doneo odluku o statusu Kosova. Samo su 50 od 192 drà-ve ~lanice OUN priznale nezavisnost Kosova. Ovde je re~o “evropeskom desantu”.

Najzna~ajnija figura, koja }e kontrolisati i odre|iva-ti formirawe dràvnosti na Kosovu je me|unarodni ci-vilni predstavnik (analogija visokom predstavniku za BiH)koji }e imati “ovla{}ewa u pravosudnoj oblasti, ukqu~uju-}i posebno sudske organe, policiju, pograni~nu kontrolu,carinu”. On }e postavqati: glavnog revizora, me|unarodnogpredstavnika u sastavu Saveta direktora Kosovskog akumu-lacionog fonda, generalnog direktora Carinske slu`be,direktora Poreske administracije, direktora za buyet iizvr{nog direktora Centralne bankarske uprave Kosova.

Su{tina kvazidràvnosti je sadràna u ~iwenici dapokrajinska vlast ima inostranu kontrolu.

(Autor je magistar politi~kih nauka, docent katedreuporedne politologije MGIMO MID Rusije).


Drugi pi{u

Napomena: 1) U prevodu sa srpskog jezika “Kosovo” zna~i “zemqa crnog ko-

sa”, a “Metohija” – “crkvena zemqa”, gr~ki. Istorijski, Al-banci dele teritoriju Kosova na “zemqu Duka|ini” (alb.Rrafshi i Dukagjinit)i posebno “zemqu Kosova” (alb. Rrafshi i Ko-soves), ali u politi~kom smislu naziv “Kosovo” se primewujeza svu teritoriju Kosova i Metohije, po{to je dvojni naziv uaktivnoj upotrebi od perioda podele oblasti izme|u Srbije iCrne Gore nakon balkanskih ratova (Kosovo je pripalo Srbi-ji, dok je osnovni deo Metohije pripadao Crnoj Gori). Srpskatradicija insistira na dvojnom nazivu Pokrajine po{to uskladu sa srpskom istorijografijom, oblast Kosovo obuhvatasamo troitoriju Kosovo Poqa sa pripadaju}om okolinom, aMetohija se nalazi zapadnije, prema granici sa Albanijom.

UUistoriji je bilo mnogo paranoidnih qudi ednih vla-sti, koji su spremni da u~ine sve da bi se we dokopalii po svaku cenu je zadràli. Mnogi od wih su bili ve-

oma ve{ti u izmi{qawu opravdawa za zlodela koja su pri-premali. A najboqe opravdawe za zlo~in, kako su smatrali,bila je unapred pripremqena uloga rtve. @rtvi je najlak-{e da dobije opravdawe za nedelo jer joj se u kaznu uvek ura-~unava i pretrpqena patwa koju je morala da podnese. Po-sledwih meseci, na medijskoj sceni Srbije, kao propagand-ni proizvod figurira ba{ jedna takva `rtva – formalnilider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli}.

Od osnivawa ove stranke u oktobru pro{le godine, kojaje svoje bivstvovawe na politi~koj sceni Srbije zapo~elana otetim mandatima Srpske radikalne stranke nakon neu-spelog pu~a, u javnosti se planski i organizovano provla~iteza o navodnom ugroàvawu Nikoli}evog ìvota.

Ha{ki la`ni sulfleri

Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, kao sau~esniciHa{kog tuìla{tva, vode kampawu koja je direktno usme-rena, pre svega, protiv Vojislava [e{eqa.

“Oni rade ono {to je Tuìla{tvo od wih prakti~no izahtevalo. Ono {to Tuìla{tvo jedva ~eka i trqa ruke,bukvalno re~eno”, isti~e {ef stru~nog tima koji pomaèodbranu prof. dr Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} i tvr-di da je lider radikala `rtva orkestrirane kampawe.

Na osnovu Nikoli}evih tvrdwi da je [e{eq nalogoda-vac atentata, novine su ve} nekoliko meseci pune naslovapoput: “[e{eq traì krv”, “[e{eq me osudio na smrt”,“[e{eq re{io da me ubije” i sl.

Vodi se nemilosrdna kampawa protiv ~oveka koji nije umogu}nosti da demantuje ove skandalozne optu`be.

Dvojac, sa Vu~i}em kao kormilarom, ulaè maksimalnenapore, uz ogromnu medijsku podr{ku, da diskreditujeprof. dr Vojislava [e{eqa i oteà wegov poloàj u Ha-{kom tribunalu i to ba{ u periodu kada se u Tribunalupriprema proces zbog nepo{tovawa suda, zbog navodnogpritiska na svedoke optu`be, ucewivawa itd. Tu ~iwenicupotvrdio je i prof. dr Vojislav [e{eq na su|ewu osmog ja-nuara 2008. godine, istakav{i: “Smatram da ovo nije slu~aj-no plasirano da naru~ujem ne~ije ubistvo, jer stvara se ujavnosti slika o ~oveku koji je na tako ne{to spreman. Apodse}am vas da se paralelno s tim ovde sprema proces zbognepo{tovawa suda zbog navodnog pritiska na svedoke optu-`be, ucewivawa i tako daqe. To su, po mom mi{qewu, dubo-ko povezane stvari”.

Treba napomenuti da je Nikoli} i pre same pri~e oatentatima poku{avao da na svaki na~in oteà wegov po-loàj u Ha{kom tribunalu, ma{u}i po medijima ne~im{to je predstavio kao transkript privilegovane komuni-

kacije sa predsednikom Srpske radikalne stranke, nakon~ega sledi zabrana privilegovane komunikacije Vojislava[e{eqa sa pravnim savetnicima ne samo preko telefona,ve} i u Hagu, i prakti~no dovo|ewe u pitawe same odbranepo{to je nemogu}e pri~ati o predmetu a da to Tuìla{tvone iskoristi.

Nikoli}, u prqavoj medijskoj kampawi, iznosi te{keoptu`be da mu ivot ugroàva ~ovek koji se ve} {est godi-na nalazi u zatvoru u Holandiji, nekoliko hiqada kilome-tara daleko, kome se svi razgovori preko telefona prislu-{kuju, kome se svakodnevno kr{e sva procesna i qudskaprava.

“Protiv mene se u srpskim medijima ve} duè vreme vo-di orkestrirana kampawa sa veoma ozbiqnim optu`bama,sa optu`bama koje se neprekidno ponavqaju ne samo od To-mislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, nego od jo{ nekihqudi, da sam ja odavde, iz Haga, naru~io ubistvo TomislavaNikoli}a i da je on to ubistvo ve} dvaput izbegao. Ja zahte-vam da vi naloìte Sekretarijatu Tribunala da pregledasve moje telefonske razgovore u protekla ~etiri meseca ida saop{ti javnosti ima li u tim razgovorima tragova dasam ja bilo kakvom aluzijom nekome nalagao da ne{to sli~-no u~ini, a u ta ~etiri meseca mene je pose}ivala ovde u Ha-gu samo moja supruga. Vi znate dobro da je Sekretarijat, popitawu mojih poseta, najrigorozniji. Mene moè da posetimoja supruga, sestra, moji sinovi, snaja, unuci i mogli su ne-kad pravni savetnici, a sada i to je dovedeno u pitawe. Ni-jedan bliì i daqi ro|ak, nijedan prijateq i poznanik me-ne ne moè da poseti”, izjavio je prof. dr [e{eq, zahteva-ju}i da Sekretarijat Tribunala saop{ti do kakvih je sazna-wa do{ao na osnovu preslu{anih razgovora, ili pak da mu


Prqava kampawa

Medijski }orakMedijski }orakVu~i}a i Nikoli}aVu~i}a i Nikoli}a

PPaarraannoojjaa uu sslluu`bbii ppllaanniirraannoogg mmeeddiijjsskkoogg lliinn~~aa

se omogu}i da se javnosti obrati putem telefonske konfe-rencije za {tampu i tako izjasni po ovim pitawima.

Odbiv{i zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, predseda-vaju}i sudija @an Klod Antoneti, izjavio je slede}e: “[tose mene ti~e, stvari su potpuno jasne. Na osnovu informa-cija kojima mi raspolaèmo, vi nemate nikakve veze saonim {to se tamo de{avalo. S druge strane, ako postoji ne-kakva orkestrirana kampawa, ona je mo`da rezultat delo-vawa i va{ih politi~kih protivnika, a to izlazi iz na{enadle`nosti”.

Me|utim, pomenuti dvojac bez ikakvih skrupula se naovo ne obazire, ve} naprotiv, jo{ ve}om èstinom u medi-jima u kojima napredwaci imaju ogroman prostor, kako jeprimetio jedan od funkcionera LDP-a, ve}i nego {to jeova stranka u zbiru imala od po~etka svog osnivawa, nasta-vqaju sa izno{ewem laì i kleveta. Citiraju}i Vu~i}a iNikoli}a, konstrui{u se neverovatne novinske pri~e bezèqe da se one provere ili dâprostora da i Srpska radi-kalna stranka na wih odgovori.

“Ide sa ~istim klevetama, poku{ava da se predstavi ne-kom rtvom, a kada bi promil od onoga {to on pri~a na ra-~un Vojislava [e{eqa bilo ta~no, pa prvo bi Ha{ki tri-bunal, pre svega Tuìla{tvo, pokrenulo odgovaraju}e po-stupke protiv Vojislava [e{eqa. Prvo bi oni. Ne bi oni~ekali da im neko kaè sa strane. Kako Vojislav [e{eqdigne slu{alicu, a on ima samo jednu otvorenu liniju, kakodigne tu slu{alicu, pale se instrumenti koji snimaju we-gov razgovor. A zamislite da neko iz Tuìla{tva vidi utom preslu{anom materijalu aluziju na ra~un nekog aten-tata, uzimawa para i tako daqe. Pa vaqda bi oni prvi to is-koristili. I te kako dobro iskoristili. Pa bi onda rekli,evo vidite da smo u pravu {to smo zabranili komunikaci-ju, evo, vi ste zloupotrebili i obi~nu komunikaciju, ide no-va zabrana, ne}ete mo}i uop{te da koristite telefon. Vo-jislav [e{eq je to ve} imao od kraja 2003. do sredine 2004.godine, kada je samo u jednom periodu sedam meseci bio bezkomunikacije sa spoqnim svetom. Nije imao kontakte, nijemogao ~ak ni sa obi~nog telefona da pozove da pita kako sudeca, kako èna i tako daqe”, tvrdi Zoran Krasi}.

îtava kampawa, sa morbidnim izmi{qotinama, ~iji jekreator Aleksandar Vu~i}, zapo~ela je jo{ krajem okto-bra. Plasirane su laì da je Vojislav [e{eq navodno na-loìo likvidaciju Nikoli}a i Vu~i}a. Tada je Vu~i} spek-takularno objavio da ubistvom Nikoli}u preti izvesniNiko Gaji} iz Hrtkovaca, i to, navodno, po nalogu Vojisla-va [e{eqa. Ispostavilo se da ~ovek pod imenom Niko Ga-ji} u Hrtkovcima uop{te ne postoji.

Niko kao Niko Gaji}

Ciklus vesti o navodnim pretwama smr}u koje [e{equpu}uje Nikoli}u preko raznih kabadahija, sileyija, bati-na{a, specijalista za eksploziv i ostalih atentatora, za-po~eo je krajem oktobra pro{le godine, tokom kampawe zaponovqene lokalne izbore u op{tini Ruma.

Zamenik predsednika SNS, Aleksandar Vu~i}, je u li-stu “Kurir”,od 31. oktobra 2008. godine, izjavio kako se “na-stavqaju pretwe Tomislavu Nikoli}u”, navode}i primerizvesnog Nike Gaji}a iz sela Hrtkovci, kod Rume, koji je na-vodno optuìo Nikoli}a da je “izdajnik” i zapretio “da }ega ubiti”. Gaji} je optuèn i za napade na aktiviste Srpskenapredne stranke. SNS je slu~aj prijavila i lokalnoj poli-cijskoj stanici u Rumi, a prema Vu~i}evim re~ima, zbogbezbednosnih razloga, MUP i BIA su “zabranili” skupo-ve SNS u Hrtkovcima. Vu~i} je, naime, od tipskog dopisaMUP-a koji je dobila i Srpska radikalna stranka uo~i

odràvawa mitinga, a koji govori o bezbednosti qudi, imo-vini i reme}ewu saobra}aja itd. napravio medijsku kampawu.

Onda je dodao da je jedan ~lan SRS iz Hrtkovaca pretioNikoli}u, ali su se “wegova deca izvinila za postupkeoca”. Hrabri Vu~i} je tada ~ak zapretio preko medija i da}e sam, bez telohraniteqa, oti}i u Hrtkovce, bez straha odopasnog Nike Gaji}a. Dnevni list “Kurir” je 2. novembraobjavio da su ~lanovi SRS, po nalogu Vojislava [e{eqa, uHrtkovcima pripremali tu~u sa pristalicama SNS u kojojbi “neko u op{toj pometwi trebao ispaliti hitac u pravcuAleksandra Vu~i}a”. Vu~i} je tada u izjavi za “Kurir” ~akpomenuo i termin “qudska klanica”.

I u svemu tome ne bi bilo ni{ta neobi~no da nije napra-vqena mala oma{ka, odnosno da lokalni sileyija i bati-na{ iz Hrtkovaca, Niko Gaji}, u tom gradi}u ne postoji.

Radilo se, naime, o izmi{qenoj li~nosti iz ma{te To-mislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, koji je imao zada-tak da obavi prqav dnevnopoliti~ki zadatak za svoje nalo-godavce. Pretwe smr}u su perfidno povezane sa mestomHrtkovci, gde je, prema optu`nici Ha{kog tribunala, drVojislav [e{eq navodno proterivao Hrvate iz wihovihku}a i u wih useqavao Srbe. U isto vreme, dok su Vu~i} iNikoli} ronili suze zbog pretwi ubistvom lika iz wiho-ve ma{te, Nike Gaji}a, Tuìla{tvo Ha{kog tribunala jeizvodilo pravu galeriju najrazli~itijih svedoka – nekada-{wih me{tana Hrtkovaca, Hrvata, koji su imali zadatakda optuè [e{eqa za navodni progon. Me|utim, sve jeostalo samo na poku{aju po{to je [e{eq uspeo da pobijesve tvrdwe svedoka.

Zatim je Vu~i} iza{ao sa suludim optu`bama da je onmeta atentatora po direktivi Vojislava [e{eqa, a za togpotencijalnog atentatora proglasio je vojvodu VasilijaVidovi}a, koji je invalid, hoda pomo}u {tapa, i teàk je sr-~ani bolesnik. Kao jedan od potencijalnih atentatora obe-leèn je i Mirko Blagojevi}, koji je ina~e u to vreme, kadaje nemio doga|aj trebalo da se desi, bio na teniskom turni-ru u Bjeqini.

Dva i po meseca kasnije, me|utim, Nikoli} iznosi pot-puno suprotne tvrdwe – da [e{eq sa tim navodnim atenta-tom nije imao nikakve veze i obja{wava da je taj, po svemusude}i izmi{qeni atentat, bio plod razgovora nekolikoqudi, i da to nije bila “ni~ija direktiva”. Nikoli} je, da-kle, priznao da je tada oklevetao Vojislava [e{eqa i da jevodio hajku protiv nevinog ~oveka, nazivaju}i ga ubicom.

Me|utim, Vu~i} ponovo forsira Nikoli}a da na svakimogu}i na~in oteà poloàj Vojislava [e{eqa u Tribu-nalu, i kre}e novi krug kampawe sa istovetnim izmi{qo-tinama.


Prqava kampawa

Nije pro{lo mnogo vremena, lideru napredwaka Niko-li}u, u odsustvu strana~ke ideologije, ponovo je zatrebaooreol `rtve, pa se on okrenuo ve} proverenim optu`bamaza ubistvo. Razo~aran {to su wegovi budu}i koalicionipartneri iz Demokratske stranke kona~no re{ili da gasmene sa mesta predsednika Administrativnog odbora uSkup{tini Srbije, Nikoli} je 5. januara, u intervjuu dnevnomlistu “Pres”, uo~i 7. januara, kada najradosniji hri{}anskipraznik Boì} slavi ve}ina stanovnika Srbije, tu`nimpogledom ponovo traìo nekoga ko poku{ava da ga ubije.

Nalogodavac je, naravno, opet dr Vojislav [e{eq, aliizvr{ilac je sada “kriminalac iz Republike Srpske”. Tajkriminalac je, kaù, veliki stru~wak za eksploziv, pa je udecembru pro{le godine poku{ao da “ubije lidera napred-waka Tomislava Nikoli}a postavqawem bombe pod auto-mobil”. To je, prema Nikoli}evim re~ima, ve} drugi poku-{aj atentata na wega, jer je prvi, koji je trebalo da sprove-de u delo, krajem septembra pro{le godine, izvesni V. J,“policija uspela da spre~i”. Me|utim, i drugi atentat naNikoli}a je propao, jer je on, prema sopstvenim re~ima“tom ~oveku (stru~waku za eksploziv) preko wegovog prija-teqa ukazao da zna {ta sprema i on je odustao.” Nikoli} jetada izjavio da ne zna ta~no ko stoji iza ponovnog poku{a-ja atentata na wega, ali je za skup{tinskom govornicomupozorio da “zna da radikali sakupqaju novac za wegovu li-kvidaciju”, i kako je [e{eq u Hagu izjavio da je “Nikoli}gotov u svakom pogledu”. Nikoli} je u tom intervjuu podvu-kao kako ga poslanici SRS za govornicom optuùju da je“izdajnik, strani pla}enik, britanski ili ne zna ve} ~iji,agent” i ako ga neko napadne da }e “petorica sko~iti da gabrane” i da je “takvo bilo i pakovawe te{kih re~i i u slu-~aju Zorana \in|i}a. Neki od nas su to radili nesvesno, aneki svesno, planski”.

Naime, na mitingu Srpske radikalne stranke, pred od-lazak Vojislava [e{eqa u Hag 23. Februara 2003 godine,Tomislav Nikoli} je, kao zamenik predsednika SRS, izja-vio, za tada jo{ ìvog \in|i}a, kako je “i Tita bolela no-ga pre nego {to je umro”, aludiraju}i na to {to je u tom tre-nutku \in|i} imao nogu u gipsu.

Samo nekoliko dana kasnije, u dnevnom lista “Pravda”objavqenom 10. januara, na{ao se novi intervju, sada sa ve}ozbiqno iziritiranim Nikoli}em, koji eksplicitno upi-re prstom u Vojislava [e{eqa kao nalogodavca atentata,a optuùje i potpredsednika SRS Dragana Todorovi}a da je“glavni za ispuwavawe naloga”. îtava ova pri~a li~i nalakrdiju, posebno kada Nikoli} za jednu od kqu~nih figu-ra u pripremi navodnog atentata na wega proglasi upravoDragana Todorovi}a, potpredsednika stranke i {efa po-slani~ke grupe. Nikoli} gubi kompas i sada, nekontrolisa-no, redom optuùje funkcionere Srpske radikalne stran-ke za poku{aj ubistva. ak je ponovo pomenuo i “stru~wakaza eksploziv” na koga sada motri policija u RepubliciSrpskoj. Naravno, o~igledno je da se iza nove kampawe op-tu`bi za nepostoje}i poku{aj ubistva krije politi~ka na-mera da se amortizuje udarac ionako klimavoj poziciji na-predwaka u Skup{tini Srbiji, koji trenutno raspolaùmandatima SRS.

Nikoli}, o~igledno, vi{e ni sam ne zna {ta pri~a jer sezapetqao u sopstvene laì.

Svakom normalnom ~oveku te{ko bi bilo da ispratifabulu ove neverovatne pri~e, ali ni tu nije kraj, jer Ni-koli} i Vu~i} sada plasiraju nove informacije, prema ko-jima, “svi èle da se re{e Tomislava Nikoli}a – tajkuni,radikali, male stranke koje su sada na vlasti”, na osnovu ~e-ga bi trebalo da zakqu~imo koliko je Tomislav Nikoli}va`na i zna~ajna figura na politi~koj sceni.

E sad, za{to dvojac napredwaka sam sebe poku{ava da po-kopa pre vremena, upirawem prsta u prof. dr Vojislava[e{eqa i celu Srpsku radikalnu stranku, je pitawe presvega za wih same. Morali bi da se zapitaju da li to radezbog toga {to smatraju da }e na taj na~in da skrenu pa`wusa katastrofalnih politi~kih stavova koje zastupaju, presvega po pitawu SSP-a, Euleksa itd. ili pak zbog nekogsvog du{evnog mira, odnosno nemira koji ih tera da javnodemonstriraju stawe svoje svesti.

[to se vi{e pri~a o izmi{qenim atentatima provla-~i kroz medije, postaje sve o~iglednije da je sve smi{qenosa ciqem da se Vojislav [e{eq diskredituje, i to zbog ~i-wenice koju zna pomenuti dvojac, a sa kojom nikako ne moèda se pomiri, da je lider srpskih radikala u svakom pogle-du a ponajvi{e u intelektualnom, {to i najvi{e boli, da-leko nadmo}niji. Vojislav [e{eq bi zaista mogao da budekriv za politi~ku propast Tomislava Nikoli}a i Alek-sandra Vu~i}a.

Prema najavama funkcionera Srpske radikalne stran-ke, ova partija ne}e pre}i preko bestidnih laì i izmi-{qotina o predsedniku Vojislavu [e{equ i o stranci,koje svakodnevno iznose Tomislav Nikoli} i AleksandarVu~i}

“Po{to Nikoli} izjavquje da MUP poseduje podatkekoji su u vezi sa tim navodnim atentatima na wega, kao i daje policija krajem septembra spre~ila atentat, SRS zahte-va da MUP i BIA pod hitno dostave informacije da liimaju bilo kakvih saznawa o navodnim atentatima na Niko-li}a i da li su SRS i Vojislav [e{eq na bilo koji na~inume{ani u planirawe tih navodnih atentata. To je jedinina~in da se prekine ova hajka protiv Vojislava [e{eqa iSRS-a”, tvrdi generalni sekretar Srpske radikalne stran-ke Elena Boì} Talijan.

Ministar policije Ivica Da~i} tvrdi da MUP nemainformacije da postoje takve pretwe Nikoli}u. Oglasiose i {ef kabineta direktora Bezbednosno-informativneagencije Jovan Stoji} koji je za list “Kurir” rekao: “BIAne poseduje informacije da je ozbiqno ugroèn ìvot To-mislava Nikoli}a”.

“Na uvrede se ne odgovara, nema potrebe, ali ovo je kle-veta koja zalazi u ta pitawa. Zar je mogu}e da on mesecimanajavquje kako }e neko da ga ubije, a svi }ute? Kako je to mo-gu}e? I da nije Vojislava [e{eqa, koji s vremena na vremepostavi to pitawe, i nas u Skup{tini, to bi bila potpunoneprime}ena tema. I {ta, ne daj Boè, wemu se ne{to desi,i ostade wegova pri~a. Posva|ao se tamo s kom{ijama okome|e, ili u zgradi se negde posva|ao, ili ne znam {ta, nijeni bitno, i ne{to mu se desi, ko je kriv? Ha{ki tribunal,Boris Tadi}, Vojislav [e{eq... Vojislav [e{eq najve}ikrivac, a on u zatvoru. To mora da se prekine, mora da seprekine, kako da se prekine? Da se sazna istina. Gde je isti-na? Ako je istina to {to tvrdi Tomislav Nikoli}, neka od-govaraju oni koji ga ugroàvaju. Ako nije istina to {to ontvrdi, neka snosi konsekvence”, obja{wava Zoran Krasi}.

Dok se to ne desi gra|ani Srbije }e i daqe, kada buduslu{ali izmi{qotine napredwaka, a dràvni organi nereaguju, morati da se nose sa ~iwenicom da su politi~ke ka-rijere Aleksandra Vu~i}a i Tomislava Nikoli}a mnogobitnije od osnovnih ivotnih problema sa kojima se svako-dnevno suo~avaju, ali i da se pitaju da li bi ovaj dvojac imaohrabrosti da takve besmislene i sulude optu`be iznosi nara~un predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava[e{eqa da je on u Srbiji.

R. V. S.


Prqava kampawa

NNikoli} i Vu~i} na mizeran i sraman na~in poku{ava-ju da pomognu Tuìla{tvu Tribunala i da Vojislavu[e{equ oteàju odbranu.

Pored suludih tvrdwi o seriji atentata na Nikoli}a,kao vrhunac hajke protiv Vojislava [e{eqa i Srpske ra-dikalne stranke, Nikoli} i Vu~i} plasiraju nove izmi-{qotine.

Jedna od wih je i la da je zahtev Vojislava [e{eqa daodustane od rasprave o amandmanima bio da SRS dobije 2miliona evra.

Ova pri~a predstavqa najteù optu`bu za vladaju}iestabli{ment za korupciju, mito i finansijski kriminal,ali i klevetu najgore vrste po Srpsku radikalnu stranku.

Nikoli}eva i Vu~i}eva prizma za projektovawe moral-nih i ostalih vrednosti je ponovo proradila. Da li iz stra-ha od vra}awa onoga {to je ukrao Srpskoj radikalnoj stran-ci ili iz ste~enog iskustva, da sve ima cenu i da se iz svegamoè i mora izvu}i materijalna korist, tek Tomislav izja-vi da je Srpska radikalna stranka, ta~nije Vojislav [e-{eq dobio za ovakav politi~ki potez dva miliona evra. A{ta se, u stvari, iza ovoga krije, nije te{ko zakqu~iti.

Po{to se su|ewe Vojislavu [e{equ privodi kraju, sveje usmereno na drasti~no oteàvawe wegove odbrane. Ta iz-java nosi poruku ha{kim sudijama da [e{eq iz }elije di-riguje {ta }e se i kako de{avati u Srbiji i da je kao takavopasan i za zapadne interese, te da bi ga trebalo drasti~noosuditi a Srpsku radikalnu stranku uni{titi.

Druga poruka je da je [e{eq dobio dva miliona evra ida mu odbranu ne bi trebalo finansirati. Iako dobro znada Ha{ki sud do sada nije za odbranu izdvojio ni jedan jedi-ni evro, Tomislav Nikoli} ovom izjavom poku{ava da “za-pe~ati” pitawe finansirawa odbrane, a da ime Vojislava[e{eqa i Srpske radikalne stranke pred srpskim naro-dom oblati. Da ga i ovde i tamo predstavi ucewiva~em i po-liti~kim trgovcem, pohlepnim na pare. Poku{ao je timeNikoli} da ve} vezanom [e{equ stavi jo{ jedne lisice naruke. Zaboravio je samo jedno. Zaboravio je da je [e{eq usrpskom narodu postao etalon za ~ast, dostojanstvo, patri-otizam, po{tewe... Sve su to osobine koje sada Tomislav ne-ma. Bilo kako bilo, tek senzacionalisti~ka {tampa, pred-vo|ena Vu~i}evim biltenom zvanim “Pravda”, je kroz vi-{ednevno pre`vakavawe ove “izjave”samo primorala vlastda u narednom periodu ra{~isti stvari do kraja.

U ra{~i{}avawe se moraju ukqu~iti istra`ni i pravo-sudni organi i do kraja rasvetliti slu~aj. Posle toga nekomora u zatvor. Ili }e istraga utvrditi da je finansijskogmuqawa bilo i u zatvor oti}i i Boris Tadi} (koga je Ni-koli} poimence prozvao) i Ivica Da~i} (za koga tvrdi daje u direktnoj vezi sa Vojislavom [e{eqem), ili }e na ro-biju Tomislav Nikoli}. Ina~e, obojica su odbacili optu-`be, a Nikoli} priznao da nema dokaze za svoje tvrdwe.

Istra`ni i pravosudni organi trebalo bi da stave ta~-ku i na jednu drugu kra|u. Kra|u poslani~kih mandata kojuje Nikoli} izvr{io. Ina~e, Srpska radikalna stranka jepodnela êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pored zah-

teva za sprovo|ewe istrage protiv Tomislava Nikoli}azbog neovla{}enog potpisivawa ugovora o uzimawu kredi-ta s bankom Inteza vrednog 50 miliona dinara, i optu`nipredlog zbog krivi~nog dela oduzimawa i uni{tavawa slu-`benog pe~ata i slu`benih spisa.

Ne moè se najo~iglednija kra|a nazvati politi~komvoqom. Posledwa pretwa Tomislava Nikoli}a da }e akti-virati ostavke poslanika Srpske radikalne stranke jasnopokazuje da je on kra|u osmislio sa Vu~i}em i da je imovi-na Srpske radikalne stranke (ostavke poslanika) kod lo-pova. Borba protiv korupcije i kriminala mora po~eti br-zo. I mora po~eti ~i{}ewem ovog dokazanog kriminalnogdela. A laì oko kobajagi atentata, dva miliona evra iostale gluposti neka Tomislav i Aleksandar pri~aju svomkom{iluku. To vi{e kod naroda ne pali. To je samo jo{ jed-na etapa u politi~kom “razvoju” napredwaka.

Tako|e, dosada{we blagonaklono gledawe reìma naovaj problem mora prestati.

““Ne mislim da je problem u Nikoli}u. Mislim da tu po-stoji pogre{na potreba vladaju}e koalicije da kroz odnossa Nikoli}em vodi rat sa SRS, a taj rat se prenosi u skup-{{tinsku salu i ne moèmo da radimo posao ve} ~etiri da-na””, izjavio je êdomir Jovanovi}, predsednik LDP-a, nakonferenciji za novinare 30. septembra, obja{wavaju}i si-tuaciju u parlamentu. Jovanovi} je za situaciju u parlamen-tu prozvao vladaju}u koaliciju, koja jeprema wegovim re~i-ma “pla{{ila Srbiju Nikoli}em na pro{{lim izborima asada bi sa Nikoli}em da napravi neki dogovor bez obzirana cenu koju }e platiti Skup{{tina””.

Plod ma{te Aleksandra Vu~i}aEvo kako je izgledala jedna od medijskih kampawa pro-

mocije politi~kih ciqeva i ideologije napredwaka, zasno-vana na bla}ewu Srpske radikalne stranke i dr Vojislava[e{eqa.

Govore}i o navodnoj trgovini u parlamentu, dobro in-struisan Vu~i}evim marketin{kim savetima koji gra|ani-ma Srbije posledwih dana izmamquju smeh, Nikoli} je zalist Politika 31. decembra 2008 godine tvrdio da je Da~i}u operaciji “bio kurir, a novac je Tadi}ev, odnosno dràvni”.

Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednik Skup{tine, me-|utim, odbacila je {pekulacije o dva miliona evra, rekav-{i: ““Tvrdim da Ivica Da~i} nema nikakve veze sa takvimponudama. On je na funkciji koja bi morala da ka`wava iverbalizaciju takvih stvari, a da ne pomiwem ~iwewe.””(““Politika””, 31. 12 2008).

List “Pres”, 3 januara 2009. godine, Vu~i}evim kreaci-jama dodaje malo dinamike i pita se da li bi trebalo da re-aguje tuìla{tvo. Me|utim, Sini{a Simi}, biv{i repu-bli~ki javni tuìlac, u tendencioznom tekstu pod naslo-vom “Milionski mito bez istrage”, izjavquje da on, kao tu-ìlac, ne bi reagovao na izjave da je radikalima ispla}enmito od dva miliona evra jer prema wegovim re~ima, ““u tojSkup{tini svako sva{ta pri~a, to je vi{e re~eno u àrupoliti~ke borbe i nameweno je bira~ima. A kazna }e biti


Laè i paralaè

Velike laìVelike laìla`nih napredwakala`nih napredwaka

KKaadd bbii ssee mmoorraallnnee vvrreeddnnoossttii mmeerriillee nnoovvcceemm,, ssvvii bbii bbiillii VVuu~~ii}} ii NNiikkoollii}}

politi~ka. Kada do|e vreme za izbore, bira~i }e proceni-ti da li je neko dao pare, primio mito, lagao...””!

Za isti list, skandalozne optu`be Tomislava Nikoli-}a proiza{le iz medijske ku}e Aleksandra Vu~i}a, o{troje demantovao i {ef Poslani~ke grupe Srpske radikalnestranke Dragan Todorovi}: ““Ni dinara nismo traìli, pasamim tim ni dinara dobili. Izglasavawe buyeta smo omo-gu}ili zato {to je Skup{tina bila u cajtnotu, za {ta jekriva vlast, pa da nas kasnije ne bi optuìli da smo mi kri-vi {to je dràva na privremenom finansirawu””.

Da je vladaju}a koalicija pregovarala sa SRS o novcu, uistoimenom ~lanku negirala je i portparol DS-a JelenaTrivan i istakla: ““Navikli smo da svako sva{ta govori. Aoni koji tvrde da smo radikalima dali novac, trebalo bi daza te tvrdwe pokaù i neke dokaze. Najmawe {to o~ekujemojeste da javnost vidi te dokaze””.

Pomenute tvrdwe demantovao je i sam predsednik Srbi-je Boris Tadi} u intervjuu agenciji Fonet 2. januara: ““On jeodbacio {pekulacije da su predstavnici Srpske radikalnestranke pristali da odblokiraju rad parlamenta, kada serazgovaralo o buyetu, zarad novca, dodaju}i da je odluka ra-dikala verovatno posledica uvi|awa da }e odustajawem odopstrukcije o~uvati uticaj koji imaju u delu javnosti””.

Isti dan oglasio se u “Ve~erwim novostima” i zamenikpremijera i ministar policije Ivica Da~i}, rekav{i: ““Za-{to neko ne pita koliko je ko{talo to {to su DSS i NSpovukli amandmane? [to neko ne pita koliko je ko{talo{to je eda Jovanovi} dao kvorum za pro{lu sednicu? [toneko ne pita koliko ko{ta {to se ne oduzimaju mandatiNikoli}u i Vu~i}u?”

Kako se, me|utim, klevetawe nastavilo tako su se nasta-vili i demantiji. Predsednik Izvr{nog odbora SPS-a,Branko Ruì}, u intervjuu “Ve~erwim novostima”, tvrdweda je Ivica Da~i} pregovarao s liderom SRS o usvajawubuyeta okarakterisao je kao ““plod ma{te Aleksandra Vu-~i}a i vrha Srpske napredne stranke””.

Uprkos ovome, medijske izmi{qotine Vu~i}a i Niko-li}a se nastavqaju. List “Politika” od 15. januara, u tekstusa tendencioznim naslovom “Kolika je cena radikalske dr-àvnosti”, prenosi Nikoli}eve re~i da su radikali, poredobe}awa da }e on biti smewen sa mesta predsednika Admi-nistrativnog odbora i da }e im biti vra}ena tri mandata zakoje postoje blanko ostavke, “dobili i dva miliona evra”.

“Na pitawe ima li dokaza za trgovinu izme|u radikalai vladaju}e koalicije, Nikoli} za ’’Politiku’’ kaè da ne-ma dokaza””, navodi pomenuti list. Kod Nikoli}a, koji sejavno pohvalio na Centralnoj otaybinskoj upravi da jeobezbe|en do kraja ìvota i koji sve gleda kroz prizmu pa-ra, sve je jasno: “[ta bi drugo moglo da ih opredeli da pre-stanu sa blokadom parlamenta ako nema garancije da }e obe-}ano biti ispuweno”? Nikoli} o~igledno ni ne pomi{qada se ne rukovode svi principom para, ve} da postoje i nekipoliti~ki principi.

List objavquje i demanti {efa Poslani~ke grupe Srp-ske radikalne stranke Dragana Todorovi}a, ali svega u ne-koliko redova i bez wegovog navo|ewa u podnaslovu teksta.Todorovi} u pomenutom tekstu Nikoli}eve tvrdwe nazivasme{nim i kaè da je o~ekivao da }e Boris Tadi} mnogoenergi~nije odgovoriti na wih. “Nikoli} je, pre svega op-tuìo Borisa Tadi}a i DS za korupciju i to najteì oblik,podmi}ivawe politi~ara. Preko toga ne moè da se pre|e””.

Uprkos tome {to Nikoli} javno priznaje da nema doka-ze za svoje tvrdwe, pomenuti list ide korak daqe i objavqu-je skandaloznu anketu sa naslovom “SRS zaradio na buyetu”u kojoj gra|ani odgovaraju na pitawe “Da li se u parlamen-tu trguje”?

Nikoli} je javno priznao da nema dokaza za svoje skanda-lozno pona{awe i dan ranije. Gostuju}i u emisiji “Poli-

graf” na B 92, 15. januara, na pitawe novinara: “Da, ali ~i-me vi moète da dokaète toliki novac””? Nikoli} je odgo-vorio: “Ba{ me briga. I ja sam dobio 200 miliona evra””.Nakon toga je novinarka konstatovala: “Ne moète da ka-ète gospodine Nikoli}u, ba{ me briga. Vi ste politi~ar.Vi bi trebalo da budete jako odgovorni, jer kad kaète daje neko dobio dva miliona evra, morate da imate i neki pa-pir.””

Nikoli} i Vu~i} }e, u svakom slu~aju, za svoje izmi{qo-tine morati da poloè ra~une. To smatra i {ef Poslani~-ke grupe DS-a u Skup{tini Srbije, Nada Kolunyija: “Akoneko tako ne{to tvrdi, on to mora i da dokaè. I na osno-vu tih dokaza neko mora da odgovara. Ali ako nema dokazaza takvu tvrdwu, onda mora da odgovara onaj ko je optu`buizneo”” (list “Pres”, 12. 1. 2009).

Po{to je Nikoli} priznao da nema dokaza, omiqeni Ta-di}ev opozicionar bi morao da se zapita nije li malo prete-rao u svojim napadima i pomalo naqutio predsednika Srbije.

Po Ustavu i zakonuSrpska radikalna stranka je imala zahteve politi~ke

prirode, a ne nov~ane, i ti zahtevi su od po~etka poznatijavnosti.

To potvr|uju i re~i samog prof. dr [e{eqa, izre~enena su|ewu 8. januara: “Ja sam aktivno u~estvovao u pregovo-rima oko usvajawa buyeta, ali re~ je o uslovima koje je is-postavila moja stranka na moju inicijativu, iskqu~ivo po-liti~ke prirode, a ne nov~ane ili korupciona{ke. I potom pitawu Sekretarijat je duàn da saop{ti javnosti daje preslu{ao sve moje telefonske razgovore i da u wima ne-ma govora da sam postavio kao uslov da se ta dva milionaevra dobiju od reìma da bi radikali povukli amandmane iomogu}ili da se do 31. decembra izglasa buyet.””

[to se ti~e Nikoli}eve tvrdwe da su radikali “istrgo-vali” sa DS-om da im se vrate tri mandata u Skup{tini Sr-bije, ona je toliko trivijalna da je ne bi trebalo ni komen-tarisati. Me|utim, po{to pravni tim Srpske radikalnestranke smatra da Nikoli}u neke stvari, iako je priznao,dodu{e nevoqno, da je zavr{io pravni fakultet, jo{ uveknisu jasne, sledi poja{wewe.

Svih 78 poslanika Srpske radikalne stranke je, u skla-du sa ~lanom 102, stav 2 Ustava Republike Srbije, potpisa-lo tzv. blanko ostavke, kojima su svoje poslani~ke mandatestavili na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci. Teostavke je, me|utim, Nikoli} ukrao i zahvaquju}i toj kra-|i on je uspeo da u Skup{tini Srbije formira svoj nelegi-timni i fantomski poslani~ki klub. Dana 8. septembra2008. godine, samo nekoliko ~asova nakon {to je predsednikNarodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} zvani~nosaop{tila da je Nikoli} formirao svoj poslani~ki klub,narodni poslanici koji su ostali lojalni Vojislavu [e{e-qu i legalnim organima Srpske radikalne stranke ponovosu potpisali blanko ostavke. Me|u wima su bili i JelenaBudimirovi}, Igor Be~i} i Veroqub Arsi}, koji su kasni-je izdali Srpsku radikalnu stranku i pre{li kod Nikoli-}a. Srpska radikalna stranka, dakle, raspolaè ostavkamaovih troje poslanika i ukoliko ih aktivira, wima }e, na-kon {to se u Republi~koj izbornoj komisiji i Administra-tivnom odboru sprovede propisana procedura, prestatimandati narodnih poslanika, kako je to i propisano Zako-nom o izboru narodnih poslanika.

Prema tome, ovde se ne radi ni o kakvoj politi~koj tr-govini, ve} o prostoj primeni ustavnih i zakonskih normi.I naravno, o po{tovawu voqe gra|ana, koji su na parlamen-tarnim izborima 11. maja pro{le godine, svoje poverewe,kao i mnogo puta do sada, masovno ukazali Srpskoj radikal-noj stranci i wenoj izbornoj listi Srpska radikalnastranka – dr Vojislav [e{eq, a ne Tomislavu Nikoli}u


Laè i paralaè

ili nekom drugom politi~kom samozvancu i skorojevi}u. S druge strane, od ranije postoji dogovor me|u poslani~-

kim grupama da mesto predsednika Administrativnog od-bora pripada najve}oj opozicionoj stranci. Po{to Niko-li} svoje bivstvovawe u Skup{tini Srbije zasniva iskqu-~ivo na 21 otetom mandatu Srpske radikalne stranke, on nato mesto nema ni moralno pravo. Sa mesta predsednika Ad-ministrativnog odbora Nikoli} je smewen 16. januara nazahtev sedam poslanika vladaju}e koalicije, uz obrazloè-we da je oteàn rad odbora prouzrokovan sukobom radika-la i napredwaka. Poslanik Srpske radikalne stranke,Aleksandar Martinovi}, rekao je da smena Nikoli}a nijerezultat politi~kih dogovora, ve} “vra}awe stawa Skup-{tine u stawe koje priznaje ceo civilizovan svet.” Marti-novi} je, kako je prenela Beta, naveo “da ni u jednoj evrop-skoj zemqi ne postoji slu~aj da je u parlamentu zastupqenastranka koja nije ni u~estvovala na izborima.”

Mi{kovi}evi milioniu Vu~i}evom i Nikoli}evom yepu

Ovo {to rade Nikoli} i Vu~i}, u psihologiji je defi-nisano kao projekcija unutra{weg problema. Ne}e im mnogopomo}i {to svoju savest poku{avaju da rasterete tako {toSrpskoj radikalnoj stranci pripisuju ono {to oni rade.

“Nikoli} i Vu~i} su ti koji su dobili ogromne koli~i-ne novca od svojih prijateqa tajkuna, da bi izvr{ili udarna SRS i formirali novu stranku. Jedna u nizu nov~anihnagrada koju su dobili, bila je u slede}em iznosu: TomislavNikoli} je od Mi{kovi}a dobio 3 miliona evra, a Alek-sandar Vu~i} 1,5 milion evra. Poznaju}i Vu~i}a, znam da gaje veoma pogodilo {to je dobio duplo mawe od Nikoli}a.Posebno zato {to se Vu~i} hvalio kako bez wega ne mogu danaprave novu stranku, jer, kako je govorio, sam Nikoli} bezVu~i}a ni{ta ne vredi. I zaista, Mi{kovi} je insistiraoda “mali”, u prevodu Vu~i}, mora da u|e u ovaj dogovor. Da-kle, kada su dobili novac, Nikoli} i Vu~i} su pitali da li jeto novac za novu stranku, a Mi{kovi} im je rekao: ”’Ne, zastranku }ete dobiti naknadno, ovo je za vas’, tvrdi general-ni sekretar Srpske radikalne stranke Elena Boì}-Talijan.

Prema wenim navodima, sve je organizovao na{ drà-vqanin koji radi za CIA, Zoran Kora}. “On je zaduèn zakoordinaciju na relaciji ameri~ki ambasador–tajkuni–Ta-di}–Dodik. Poznat je i po tome {to je u~estvovao u organi-zovawu i naoruàvawu za 5. oktobar, kao i u brojnim mut-nim privatizacijama. I kada Nikoli} i Vu~i} kaù da jeNikoli} na meti tajkuna, onda je to razumqivo. Sasvim jemogu}e da je Nikoli}u ivot u opasnosti zbog wegovih bli-skih odnosa sa tajkunima”, upozorava Elena Boì}-Talijan.

Svima je odavno poznato da su Tomislav Nikoli} iAleksandar Vu~i} dobili enormni novac za formirawenove stranke i zadatak koji moraju da obave za taj novac. Toje potvrdio i sam Nikoli}, koji je zadatak obelodanio zaskup{tinskom govornicom, rekav{i da je wegov ciq dauni{ti SRS i Vojislava [e{eqa.

“Wihov problem je {to taj zadatak nisu obavili, niti}e ikada uspeti da ga obave. Nikoli}u i Vu~i}u ~ak smetakada Vojislav [e{eq odgovori na wihove te{ke klevete o2 miliona evra i o navodnim atentatima. Zato je Nikoli}nedavno, u restoranu “Kesten” na staroj Beàniji, praviodogovor kako da se prenos su|ewa pomeri na {to kasnijino}ni termin, bar onda kada [e{eq pomiwe wegovo ime, asve kako bi se gra|ani Srbije onemogu}ili da ~uju Vojisla-va [e{eqa”, tvrdi generalni sekretar Srpske radikalnestranke.

Vu~i} poku{ava da se odbrani tvrdwama da }e podnetitu`bu protiv samog sebe, a zatim, ako se dokaè da mu je Mi-{kovi} dao jedan dinar, sko~iti sa neke zgrade na glavu (pr-

vo je to bila zgrada Televi-zije B 92) jer navodno, kakotvrdi, “mislim da svi u gra-du znaju da Mi{kovi} imanegativan odnos prema me-ni i to ne treba posebno ob-ja{wavati” (“Kurir”, 14. ja-nuar). U o~i bode ~iwenicada Vu~i} u javnosti brani ipoku{ava da za{titi samosebe, ali ne i Nikoli}a,iako je ovaj to vi{e puta~inio za obojicu.

Ina~e, u javnosti seodavno pri~a o povezanostiAleksandra Vu~i}a i saStankom Suboti}em Canetom. Prema re~ima generalnogsekretara SRS-a, Elene Boì}-Talijan, ““Vu~i} je od StankaSuboti}a Caneta dobio milion evra””. Prema wenim re~i-ma, stranka poseduje pouzdano saznawe da se Vu~i} sastajaosa Canetom, kao i da su neki od tih susreta bili u Moskvi.

S druge strane, Nikoli} je u periodu mart-jun 2008. godi-ne neovla{}eno zaduìo Srpsku radikalnu stranku, bezznawa predsednika dr Vojislava [e{eqa, Predsedni~kogkolegijuma i Centralne otaybinske uprave, i to za iznos od800.000 evra! Istovremeno, po priznawima samog Nikoli-}a, tajkuni Mi{kovi} i Beko su finansirali wegove na-stupe na televiziji.

Doma}in Nikoli} je, tako|e, priznao, na Centralnojotaybinskoj upravi, da je obezbe|en do kraja ivota: ““Ja pa-ra imam dovoqno za ceo ìvot, ja imam dovoqno novca daproìvim ìvot do kraja kako treba””.

Tako|e, poslanik SRS-a, Jadranko Vukovi}, pre nekoli-ko meseci obelodanio je informacije da je Nikoli} zgrnuopare na projektu izgradwe Termoelektrane na gas u NovomSadu, koji nije realizovan. Prema navodima ovog poslanika,Nikoli} je u~estvovao u projektu koji je vodila kompanija“Mentor eneryi”, ~iji je direktor, Manuel Vernli, major{vajcarske obave{tajne slu`be i saradnik MI 6, koji jebio aktivan i prisutan na Balkanu tokom devedesetih godina.

Jadranko Vukovi} je tako|e otkrio i da su Vu~i} i Ni-koli} pravili politi~ke dogovore sa reìmom i za to uzi-mali pare. Vojislavu [e{equ i vrhu stranke su to predsta-vqali kao neophodni politi~ki kompromis u dràvnominteresu, a zapravo su svoj tobo`wi patriotizam unov~ava-li na relaciji od Andri}evog venca do republi~ke vlade.

Gra|ani su mogli da ~uju, tokom skup{tinskog prenosa,da se Vu~i} koji sebe predstavqa kao borca za socijalnupravdu, znao hvaliti, u sada ve} biv{oj stranci, kako nosisat od osam i po hiqada evra, pi{e olovkom od hiqadu i poevra, kako je po stranci imao obi~aj da ma{e torbicom pu-nom para. Vu~i}, koji navodno brine o interesima gra|ana,tom istom siroma{nom narodu svaki dan putem intervjuagovori kako poseduje podrum pun skupocenih vina, da bi po-sledwih dana prevazi{ao sam sebe i na pitawe ~ega }e seodre}i u nastupaju}oj krizi priznao da se ovog alkohola nebi odrekao nikada.

SRS ne}e pre}i preko bestidnih laì i izmi{qotinao predsedniku Vojislavu [e{equ i o SRS koje svakodnev-no iznose Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, za kogaje Vojislav [e{eq sada najve}i izdajnik, pa se trudi da gana sve mogu}e na~ine ocrni gaze}i moral i po{tewe.

O skandaloznim izjavama napredwaka, pod hitno, jo{energi~nije nego do sada moraju da se izjasne Boris Tadi},ministar Ivica Da~i}, premijer Cvetkovi} i ostali nad-le`ni dràvni organi.

R. V. S.


Laè i paralaè

ZZatim je T. Nikoli} odbio da vrati partijske posla-ni~ke mandate, svoj i svojih istomi{qenika, i naneoSRS-u jo{ jedan, ovaj put finansijski udarac. U ime

stranke u maju je uzeo kredit kod banke u iznosu od 800.000,00evra (!) i iza{ao iz stranke... zajedno sa pomenutom sumom,ostaviv{i prethodnim saradnicima dugove i kamate. Ponekim podacima tada, u maju 2008. godine, Nikoli} je pred-loìo [e{equ da podnese ostavku...

Sada se na politi~koj sceni pojavila nova – Srpska na-predna stranka na ~elu sa biv{im radikalima TomislavomNikoli}em (predsednikom) i Aleksandrom Vu~i}em (zame-nikom). Odmah skre}e na sebe pa`wu naziv nove partije.Srpska napredna stranka (napredwaci)1) je ve} postojala uSrbiji u XIX veku. Ona je bila osnovana 1881. godine, a na~elo stranke do{ao je M. Gara{anin, akademik, politi~ar,diplomata (sin poznatog srpskog politi~ara, autora “Na-~ertanija” Ilije Gara{anina2). Napredna stranka je veomabrzo u svoje redove ukqu~ila predstavnike birokratskogaparata i dobila reputaciju dvorske partije kneza MilanaObrenovi}a, koji je bio orijentisan prema Austrougarskojmonarhiji i koristio napredwake za svoje politi~ke ciqe-ve. U su{tini, Srpska napredna stranka je bila austrougar-ska obave{tajna formacija.

Timo~ki ustanak 1883. godine u isto~noj Srbiji bio jerezultat dvogodi{we uprave napredwaka, posle ~ijeg gu{e-wa je nastupio period drugog vladawa napredwaka (1884-1887), koje je izazvalo ogromno narodno nezadovoqstvo.Vlada napredwaka je pala 1887. godine, a na vlast su do{liradikali Nikole Pa{i}a3). Neki najodiozniji predstav-nici napredwaka su bili lin~ovani, a wihove ku}e spaqe-ne. Napredna stranka je bila raspu{tena 1896. g, da bi na-kon deset godina usledio nesre}ni poku{aj wenog obnavqa-wa pod vo|stvom S. Novakovi}a. Tre}i put napredwaci supoku{ali da se rehabilituju 1920. g, ali ponovo bezuspe-{no: u koaliciji sa liberalima na izbore su iza{li 1923.g, ali nisu dobili nijedno poslani~ko mesto4).

Prototip nove stranke T. Nikoli}a je “prva” Srpskanapredna stranka koja je u svemu sledila Evropu, smatraju-}i da je “prozor u Evropu” Be~. Na svom evropskom putu, ka-binet napredwaka je izdao naredbu o razoruàvawu srp-skih dobrovoqaca koji su ùrili da pomognu Hercegovci-ma (1882. g) u wihovom ustanku protiv Austrije. Napredwa-ci su, u celini, u istoriju u{li kao antinacionalni po-kret. Dakle, po{to je bio jedan od osniva~a Narodne radi-kalne stranke 1990. g. i proglasio sebe za naslednika poli-tike srpskog predsednika Vlade Nikole Pa{i}a, Nikoli}je pre{ao u tabor istorijskih protivnika radikala – na-predwake5).

Te{ko da Nikoli} i Vu~i} toliko lo{e poznaju isto-riju pa da nazovu svoju novu organizaciju po imenu stranke

koja je nestala ìgosana sramotom i izdajom nacionalnihinteresa. Proizlazi da oni nisu dobrovoqno doneli odlu-ku o nazivu stranke (Aleksandar Vu~i} je objasnio izbornaziva stranke: “Na engleskom to veoma dobro zvu~i: pro-gressive party”…). Nikoli} je vi{e puta posle svog odlaskaizjavqivao da je naziv “radikal” – najdostojniji u Srbiji,on je razmi{qao o varijantama o~uvawa “radikalskog” na-ziva. Potom je, uz obrazloèwe da }e se “bira~i zbuwiva-ti”, svoj izbor zaustavio na najnesre}noj varijanti. Bilokako bilo, izbor je u~iwen, a projekat “Srpska naprednastranka - II” je pu{ten u rad. Istorijski protivnik Radi-kalne stranke je vaskrsnuo. Odsada }e se Napredna stranka,koja je orijentisana na Zapad i koja otuda prima pomo}, tru-diti da skloni radikale iz srpske politike, a sa wima “us-put” i desni centar, koaliciju Demokratska stranka Srbi-je – Nova Srbija.

* * *

Politi~ke izjave Nikoli}a postaju sve vi{e konfuznei protivre~ne. âs kaè kako ne}e promeniti ideologijuSrpske radikalne stranke i wenu orijentacije prema Rusi-ji, ~as izjavquje o nameri da “Naprednu stranku – II” u~ini“mostom izme|u Istoka i Zapada”. Metafora “mosta”se ko-risti na jugu Balkanskog poluostrva poodavno. Rimokato-li~ko sve{tenstvo, koje je agresivno {irilo katolicizamna Balkanu i ume{no radilo na promeni nacionalne svestistanovni{tva sa srpskog na hrvatsko, tako|e je koristilotezu o davawu Slovenima – katolicima posebne uloge“zlatnog mosta koji povezuje Svetu stolicu sa Balkanom, a


Propali pu~

LikvidacijaSrpske radikalne stranke–specijalna operacija (II deo)

PPii{{ee:: AAwwaa FFiilliimmoonnoovvaa

preko wega i sa slovenskim Severom i Dalekim isto-kom...”6). Nova ideologija Tomislava Nikoli}a – je rimejkantisrpske i antipravoslavne politike jezuita i Vatikanana Balkanu…

Nikoli} je obznanio da }e se aktivnost wegove novestranke bazirati na 10 programskih ta~aka: o~uvawe teri-torijalne celovitosti, pomo} Srbima koji ive van grani-ca Srbije, posebno na prostoru biv{e Jugoslavije, jedna-kost gra|ana pred zakonom, poboq{awe poloàja nacio-nalnih mawina, razvoj odnosa i sa Istokom i sa Zapadom,borba sa korupcijom i kriminalom, izgradwa dràve eko-nomskog blagostawa i socijalne pravde, ravnomerni regio-nalni razvoj i decentralizacija dràve (!)

“Novi napredwaci” su se na{li pred nere{ivom dile-mom. Sa jedne strane, da bi sa~uvali za sebe deo “radikal-skog” bira~kog tela, oni ne smeju suvi{e da odstupe od ra-dikalskog programa, a sa druge strane oni su{tinski mora-ju da omek{aju svoj stav u odnosu na EU i SAD, priblià-vaju}i ga stavu liberalnog vladaju}eg bloka. Ali programiSrpske radikalne stranke i DS su me|usobno suprotsta-vqene stvari. U zavisnosti od pribliàvawa Nikoli}aevroatlantistima, postojawe wegove nove partije }e zavi-siti od blagonaklonosti onih koji su pravi autori ispla-nirane promene politi~kog land{afta (pejzaà) Srbije.

Ovih dana su se Nikoli} i Vu~i} kona~no opredeliliprema idejnom profilu svoje partije: odbacili su glavniideolo{ki poslulat V. [e{eqa – ideju Velike Srbije(ujediwewe Srba u jednu dràvu u okviru istorijskih gra-nica srpskog naroda). To zna~i svo|ewe srpskog pitawa nagranice onoga {to Zapad poèli da ostavi sada{woj Srbi-ji: ostavi}e joj par~e teritorije (“Beogradski pa{aluk”),dok }e Srbi Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gorei Hrvatske biti odba~eni.

Vrhunac idejnog stvarala{tva Nikoli}a je postala iz-java da je wegova partija “jednostavna, narodna”, da }e se onboriti i za put u Evropu i za dobre odnose sa Rusijom. Ka-ko isti~e srpski analiti~ar Z. Grbi}, politi~aru koji jav-nost uverava da je on za put u Evropu, treba}e mnogo vi{enapora da ubedi qude da je on srpski patriota koji se zala-è za saradwu sa Rusijom7).

[e{eq je izjavio da je Nikoli} zavrbovan od stranestranih obave{tajnih slu`bi s ciqem uni{tewa Srpskeradikalne stranke i da Me|unarodni tribunal za biv{u Ju-goslaviju ne treba da se poziva na izjave Nikoli}a date srp-skim medijima, budu}i da je to ~ovek koji je “izgubio sve mo-ralne principe”. [e{eq je tako|e opozvao Vu~i}a sa me-sta svog pravnog savetnika u Timu za odbranu, isti~u}i dasu novoformirana stranka i Ha{ki tribunal udruìlisvoje napore: nastupila je etapa zajedni~kog rada Nikoli}ai Tribunala protiv [e{eqa.

***

Odlazak Nikoli}a i Vu~i}a za Srpsku radikalnu stran-ku nije katastrofa. Istinski lider stranke sve ove godineje bio Vojislav [e{eq. Uspe{nim {trajkom gla|u i pobe-dom u Ha{kom tribunalu on nastavqa da pove}ava politi~-ku teìnu, dok Nikoli}, sude}i po posledwim parlamen-tarnim izborima, naprotiv, gubi. Dok je ìvog [e{eqa,svi poku{aji uni{tavawa wegove stranke ne vrede ni{ta.Nikoli} je stekao reputaciju odmetnika, izdajnika, jefti-no kupqenog ~oveka koji je pokrao svoje drugove poku{ajemda uni{ti najve}u nacionalnu partiju Srbije.

Bezuslovno, sledi podela izbornog tela SRS. Verovat-no }e Nikoli} privu}i na svoju stranu deo bira~a drugihstranaka, ali istovremeno koalicija Ko{tunice koja se od-likuje logikom i konzervativizmom, posle raskola u SRS


Propali pu~

}e vratiti deo svojih bira~a koji su ranije glasali za radi-kale. êtvrtog novembra, lideri DSS, V. Ko{tunica, No-ve Srbije, V. Ili} i Narodne stranke, M. Gojkovi} su pot-pisali deklaraciju o zajedni~koj politi~koj delatnosti iobjavili po~etak borbe za vanredne parlamentarne izbore.I svakako, kona~na sudbina nove Srpske napredne stranke(SNS) }e zavisiti od V. [e{eqa: ako mu po|e za rukom dase u najskorije vreme i{~upa iz ~vrstih kanya Ha{kog tri-bunala, wegovi biv{i saradnici, koji su istupili protivwega, nemaju {anse.

Poku{aji lidera SNS da na svoju stranu privuku Ko-{tunicu zavr{eni su potpunim fijaskom: ovaj kategori~kiodbija da vodi dijalog sa grupacijom Nikoli}a, nijednomnije odgovorio na pozive Nikoli}a o “formirawu {iro-kog opozicionog fronta”, ve} suprotno, 86 poslanika DSS,NS i SRS su 4. novembra podneli zajedni~ki predlog Skup-{tini o izglasavawu nepoverewa Vladi.

* * *

Napredna stranka }e i daqe koristiti naklonost ame-ri~kog i engleskog ambasadora, prozapadnog reìma u Beo-gradu i kontrolisanih medija. Spoqa{wost SNS bi}e bo-gato ukra{ena “evropskim vrednostima” i ovla{ razre|e-na pseudonacionalnom demagogijom. U stvari, u oblasti

ideologije nova partija }e prenositi zapadne umotvorine –od specijalnih slu`bi do sajentologa (ovi ve} odavno uspe-{no “rade” sa Tadi}em).

Najverovatnija budu}nost SNS je da }e postati “poli-ti~ki plastelin” koji dobija svoju formu “po naruybi” i“za dnevnu upotrebu”. Kada budu potrebni glasovi siroti-we, partija }e upotrebqavati “socijalnu retoriku”, kadabude potrebno da brani “slobodu preduzetni{tva”, ona }eistupati u odbranu tajkuna8). Da zadovoqe rastu}e simpati-je prema Rusiji, “novi napredwaci”, ne napu{taju}i “evrop-ski brlog”, apelova}e na kategorije rusko-srpskog brat-stva. Uz pomo} SNS vlast }e davati “odu{ka” bira~kom te-lu i ne}e dozvoliti ispoqavawe snage narodnog otpora.

Politika SNS }e se sastojati od svakodnevnih kompro-misa i provokacija svojih biv{ih saradnika: tako je Vu~i}u posledwe vreme izjavqivao da se [e{eq sprema da gaubije, navode}i imena potencijalnih ubica – nepostoje}ihqudi ili... invalida, dok Nikoli} traì pomo} policijeza za{titu wihovih ìvota9).

Istovremeno, “misija” nove stranke nije toliko ograni-~ena kako se moè u~initi. Projekt “Srpska naprednastranka – II” usmeren je na formirawe dvopartijskog siste-ma u Srbiji po uzoru na ameri~ki i u okviru “evroatlan-skog konsenzusa”. Pod pokroviteqstvom Zapada, postoja}esnaàn prozapadno orijentisani blok koga zastupa proza-padno orijentisana DS Tadi}a i wegovih satelita (“G17+”,SPS, LDP, partije nacionalnih mawina), dok im se u likuSNS pravi suparnik koji }e po demago{koj matrici igra-ti na “nacionalno-patriotsku” kartu.

* * *

Specijalna operacija razbijawa Srpske radikalnestranke u {irem smislu predstavqa realizaciju metodeslabqewa i likvidacije politi~kih organizacija sa naci-onalnim karakterom. Sli~no kao i raspad Jugoslavije,eskalacija serije lokalnih ratova na wenoj teritoriji istvarawe sistema protektorata raznih nivoa pot~iweno-sti je upravo rezultat, u prvom redu, aktivnosti spoqnihsila, tako da je i raskol u SRS sastavni deo zapadnih geopo-liti~kih projekata koji se sada realizuju na Balkanu.

Ali raskol SRS ima i pozitivnu stranu. Raskol je o~i-stio partiju od korumpiranih prozapadnih elemenata kojisu lagali svoje bira~e. Srpska nacionalna ideologija jeosnovni protivnik zapadne globalisti~ke elite i wenihnadnacionalnih struktura. Dakle, srpski radikali su jedi-na logi~na rusofilska stranka na Balkanu. Ne treba sum-wati da, iako je izgubila na brojnosti i odolela prvoj zbu-wenosti, stranka srpskih radikala }e postati jo{ slo`ni-ja i konsolidovanija.


Propali pu~

Napomene:1) Serbsk. Srpska napredna stranka (“napredwaci”). 2) Krajem 1844. g. ministar inostranih poslova Srpske kneèvi-

ne I. Gara{anin je ostavio zapis, koji je dobio u istorijogra-fiji naziv “Na~ertanije”. U “Na~ertaniju” se odre|uje spoq-nopoliti~ki program Srpske kneèvine, prema kojem, pola-ze}i od krize u Osmanskoj imperiji, Srpska kneèvina moradobiti punu nezavisnost i mora pripojiti Bosnu i Hercegovi-nu, Crnu Goru, severnu Albaniju (Staru Srbiju – Kosovo) i dadobije izlaz na Jadransko more. Spoqnopoliti~ki zadaci suse zasnivali na istorijskom pravu Srba na obnovu nekada po-stoje}e srpske dràve (Carstva Stefana Du{ana).

3) N. Pa{i} 1881. g. osniva Narodnu radikalnu stranku. 4) Kqaki} Sl. Nikoli} kao Gara{anin // Politika. Beograd, 25

septembar 2008. www.politika.rs/rubrike/Politika/Nikolic-kao-Gara{anin.sr.html

5) Narodna radikalna stranka 1991. g. se ujediwuje sa Srpskim~etni~kim pokretom Vojislava [e{eqa i nastaje Srpska ra-dikalna stranka.

6) Memorandum F. Baraca 7. oktobra 1917 // @ivojinovi} D, Lu-~i} D. Varvarstvo u ime Hristovo: Prilozi za Magnum Cri-men. Beograd, 1988. S. 185-188.

7) Grbi} Z. Pobeda defetizma // Nova srpska politi~ka misao,27. oktobar 2008. http://www.nspm.org.yu/politicki-zivot/pobeda-defetizma.html

8) Vukovi} N. “Destilovani” radikali // Nova srpska politi~kamisao. 24. oktobar 2008. http://www.nspm.org.yu/politicki-zi-vot/destilovani-radikali.html .

9) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Opozicija o budzetu ali-radikali o Vuchicu.sr.html .

KKada se 1815. Napoleon Bonaparta, beè}i iz svog pr-vog izganstva na ostrvu Elba, iskrcao na jugu Francu-ske i krenuo ka Parizu prakti~no sam, neke od novi-

na okupiranog Pariza koje su pratile taj neverovatni po-hod prilago|avale su svoje izve{tavawe kako se biv{i im-perator bliìo prestonici. Tako se, neposredno posle is-krcavawa, 10. marta, u jednim novinama mogao videti na-slov: “Korzikanska neman se upravo iskrcala”. Kada je ve}po~eo da skupqa pristalice i kada su prvi vojnici poloì-li oru je pred svojim biv{im komandantom i prikqu~ilimu se u wegovom mar{u, slede}i naslov je ve} bio ne{toblaì: “Tiranin je upravo pro{ao kroz Lion”. Kako se paktada ve} povelika masa pribliàvala prestonici, naslovisu se ublaàvali, a po{tovawe pove}avalo: “Uzurpator vi-|en na 250 kilometara od Pariza”, pa zatim: “Bonaparta ko-ra~a, ali nikad ne}e sti}i u Pariz”, slede}eg dana: “Napo-leon }e sutra biti ispod na{ih gradskih zidina”, ali ve}slede}eg dana: “Imperator je stigao u Fonteblo”. Napokon,posledwi naslov u pariskom “Moniter universal”, od 22.marta 1815, glasio je: “Wegovo carsko i kraqevsko veli~an-stvo ju~e je u{lo u svoj zamak u Tileriju okruèno svojimvernim podanicima”.

Dakle, {to je biv{i car bio bliì i uspe{niji to susumwe u wegov uspeh bile sve mawe, a iskazano po{tovawesve ve}e, dok se nije pretvorilo u klawawe, tj. tada{wu ver-ziju “suo~avawa sa realno{}u”.

Sve je to nalik na~inu na koji su svi “zvani~ni” ekono-misti u Srbiji – a i ve}ina wih u svetu – gledali na poma-qaju}u svetsku ekonomsku krizu tokom posledwih {est me-seci. Od neverice i prezira prema ~ak i mogu}nosti da ne-prevazi|eni i nenadma{ni Zapad padne u neku ozbiqnijuekonomsku krizu, kakva je izraàvana jo{ krajem leta 2008,do prvih naznaka blage nelagodnosti na vesti o prvim ber-zanskim krahovima u Wujorku, Londonu, Frankfurtu, itd.do upozorewa da }e “mo`da” kriza “okrznuti” Srbiju, papriznawa da “nas kriza ipak ne}e zaobi}i”, i sve do sada-{wih kategori~kih izjava da }e kriza sigurno do}i, da }e2009. godina biti “te{ka”, itd. Dakle, kako je “realnost”postajala sve blià, tako je ona izazivala sve ve}e (stra-ho)po{tovawe.

Me|utim, to {to niko od “zvani~nih” ekonomista u Sr-biji – dakle, onih koji su neprestano u medijima, koji se pi-taju za mi{qewe i koji narodu “tuma~e”ekonomska de{ava-wa – nije predvideo krizu koja je na pomolu, ne}e iste spre-~iti da sada mudruju o tome “{ta da se radi”, i da daju razne“savete” {to dràvi {to gra|anima o tome “kako preìve-ti”, itd. Postavqa se, me|utim, opravdano pitawe: ako nisubili u stawu da predvide, ~ak i kada je ve} po~iwala, krizukoju sada i nobelovci ozna~avaju kao krizu bar jednaku Ve-likoj depresiji iz tridesetih godina HH veka, kakav je wi-hov kredibilitet sada i da li ih uop{te treba slu{ati? Tojest, da li ono {to sada pri~aju i predvi|aju ima ikakvuvrednost ili korist?

[to se ti~e kredibiliteta, naravno da bi trebalo da onbude ravan nuli. No, to ne}e spre~iti sada{we (ne)slobod-ne medije u Srbiji da ih i daqe pitaju za mi{qewe i pozi-vaju u “ozbiqne” emisije u kojima }e oni, ozbiqnih, zna~aj-no smrknutih faca, obja{wavati narodu i dràvi {ta imse de{ava, {ta ih ~eka i, najva`nije, “{ta treba da rade”(ve} se, na primer, na RTS-u pojavio rodona~elnik pqa~ka-{ke privatizacije u Srbiji, Aleksandar Vlahovi}, da obja-sni narodu kojeg je wegovo “privatizovawe”poslalo na uli-cu kako treba da “{tedi”). A na pitawe za{to je to tako, od-govor je ~itaocima jasan: zato {to su i “zvani~ni”ekonomi-sti, i mediji i vlast deo istog establi{menta. Oni su tu dapodupiru jedni druge, da sebe kroz stotine usta tuma~e nasu{tinski isti na~in, da se slu~ajno ne{to su{tinski uSrbiji ne bi promenilo.

Kriza je sve ““iznenadila””Naravno, nije sve unapred smi{qeno i upakovano u ne-

kakvu kompaktnu, genijalnu “zaveru”. îwenica je da je da-na{wi srpski politi~ko-medijsko-akademski establi-{ment donedavno bio nekriti~ki zaqubqen u sve zapadno,do ta~ke idolopoklonstva, i da bi ~ak i sama pomisao da Za-pad nije svemo}an izazvala ozbiqne poreme}aje, mo`da ~aki traume u krhkim psihama wegovih predstavnika. Nije slu-~ajno jedna od 10 Boìjih zapovesti: Ne gradi sebi idole.

No, ~iwenica je i to da bi pro{log leta, dok se dana{waneprirodna vladaju}a koalicija u Srbiji dogovarala, ugo-


Ekonomska kriza

NNeezzvvaannii~~nniiNNeezzvvaannii~~nnii rreezzuullttaattiirreezzuullttaattiizzvvaannii~~nniihh zzvvaannii~~nniihh eekkoonnoommiissttaaeekkoonnoommiissttaa

PPii{{ee:: AAlleekkssaannddaarr PPaavvii}}

varala i diktirala, bilo politi~ki kontraproduktivnogovoriti o nekakvoj nadolaze}oj ekonomskoj krizi. Jer, on-da se ne bi mogla davati ni nerealna obe}awa svima kojimasu data, niti bi se sve uklopilo u la`nu euforiju oko na-{ih “jo{ brìh integracija”, oko stope rasta od 8, pa ~ak ivi{e posto. Naravno, to se ne bi uklopilo ni u drugu “pro-cenu vrednosti” NIS-a, ra|enu od strane srpskog ogrankaameri~ke revizorske ku}e “Diloit end Tu{“, kojom se po-ku{ala osujetiti prodaja NIS-a ruskom “Gaspromweftu”a koja je, uzgred, poreske obveznika ko{tala oko pola mili-ona evra.

Dakle, kako ulazimo u predvi|eno “te{ku” 2009, moè-mo o~ekivati da }e ekonomski “eksperti” koji se budu ogla-{avali preko srpskih medija nastaviti da kaskaju iza doga-|aja, da }e kasniti za trendovima, i da }e uglavnom “predvi-|ati” stvari tek nakon {to se budu de{avale. Delom iz(jo{ uvek neumrlog) idolopoklonstva prema Zapadu, delomiz neznawa, a delom u ciqu pomagawa vlastima da smire ilibar kontroli{u situaciju. Ovo posledwe se ve} uvelikopraktikuje svaki put kada neki ekonomski “stru~wak” iza-|e i kaè ne{to poput “ko je mogao da o~ekuje ovakvu kri-zu”, “kriza je sve iznenadila”, itd. – time stavqaju}i do zna-wa da se sada{wa vlast ne moè kriviti ama ba{ ni za {ta{to se de{ava (otkazi) ili {to }e se tek de{avati (demon-stracije, {trajkovi, socijalni nemiri).

No, u svemu tome treba zadràti hladnu glavu i poku{a-ti razabrati {ta se iza brega vaqa i kako se prema svemutome postaviti.

Pucawe ekonomskog mehura

Dakle, sada{wa ve}inska pri~a na{ih ekonomskih“stru~waka”, u tandemu sa pripadnicima vladaju}e koali-cije, glasi otprilike ovako: kriza }e biti teà, mada }emoi daqe imati rast od nekih 3 posto, a sada treba da sa~uva-mo radna mesta i pripremimo se za kraj recesije i oporavaksvetske privrede mo`da ve} u drugoj polovini 2009, a najka-snije tokom 2010.

Po toj postavci, bitno je: 1) “o~uvati radna mesta”, {toje predsednik Srbije Boris Tadi} ozna~io kao prioritetekonomske politike za 2009; 2) “stegnuti kai{” i strpitise dok ponovo ne do|u boqa vremena, tj. dok sve ne bude opetkrenulo tamo gde je i stalo u jesen 2008.

Ovaj pristup bi mo`da imao smisla kada bi postojaleosnove za verovawe da }e svetska recesija/depresija/eko-nomski krah zbiqa trajati svega godinu-dve dana i da }e seonda sve vratiti na staro. Me|utim, tako ne misle mnogivode}i ekonomisti sveta, od nobelovaca Stiglica i Krug-mana pa do Nuriela Rubinija sa Univerziteta u Wujorku,koji je “pucawe ekonomskog mehura” najavqivao jo{ 2006.godine, i mnogih nama i {iroj zapadnoj javnosti neznanihekonomskih analiti~ara koji predvi|aju krizu “ve}u i du-bqu” od one iz tridesetih godina HH veka, u trajawu od tri,~etiri, pa i deset godina. Jedan od wih, Yerald Celente,direktor ameri~kog Instituta za izu~avawe trendova, ~o-vek koji je predvideo pad ameri~ke berze od 1987, krah So-vjetskog Saveza od 1990, azijsku ekonomsku krizu iz 1997,pad ruske privrede 1998, pucawe internet balona 2000, re-cesiju 2001. i 2007, i krah 2008, predvi|a “totalni kolapsprivrede” 2009. i “najve}u depresiju u istoriji”.

Ako je tako, a autor ovih redova se sa takvim ocenamaslaè, onda je jasno i da doma}i ekonomski “stru~waci” (iz-nova) gre{e, a i da }e ekonomska politika sada{we vlada-ju}e koalicije biti pogre{no postavqena, tj. da }e novacbiti dat na pogre{ne stvari i da }e biti izgubqeno drago-ceno vreme kako bi se sa~uvali sitni, li~ni ili uskopar-tijski interesi na {tetu op{tih.

Treba imati na umu i to da kriza najavqenih razmera sasobom neizbe`no nosi i velike dru{tvene pretumbacije, ina nacionalnim i na svetskim nivoima.

Neredi u Gr~koj su ve} prva naznaka onoga {to tek dola-zi. Kao i ve} operacionalizovani planovi da se regularnejedinice ameri~ke vojske (Prva borbena brigada 3. pe{a-dijske divizije, pod komandom novoosnovane Severne ko-mande, tzv. NorthCom) polako razme{taju po gradovima {i-rom SAD u 2009, {to je prvi put nakon Ameri~kog gra|an-skog rata da se vojska razme{ta na teritoriji SAD. S timu vezi, u ameri~ke medije su ve} pu{tene informacije da }ete snage biti kori{}ene i za “suzbijawe gra|anskih nere-da” usled pogor{ane ekonomsko-dru{tvene situacije. Za-tim, u Kini je ve} nekoliko miliona qudi skoro preko no-}i ostalo bez posla, a skoro 100.000 fabrika koje su proiz-vodile robu za izvoz uga{eno je samo tokom 2008, a u neko-liko gradova ve} su izbili nemiri. Kini je potreban godi-{wi rast od bar 7 odsto samo da bi zaposlila novi prilivradne snage, i kineske vlasti su svesne da ekonomska krizanosi i tempiranu dru{tvenu bombu sa sobom, pa se i u tomsmislu spremaju za mogu}e nerede, u isto vreme nastoje}i dapove}aju doma}u tra`wu kako bi se nadoknadio veliki padpotra`we sa zapadnih trì{ta, na prvom mestu ameri~kog.

Ne zaboravimo da se velika ekonomska kriza tridesetihgodina HH veka zavr{ila velikim svetskim ratom, najra-zornijim u qudskoj povesti. A ve} sada je o~igledno da sada-{wa vladaju}a koalicija u Srbiji nema ni najmawu nameruda se priprema za krizu {irih razmera. Opet, {to iz nezna-wa, {to iz demagogije, a {to iz razloga {to bi to zahteva-lo zadirawe u samu su{tinu sistema koji ih sada i odràvana vlasti. Tako }e se, po svoj prilici, “jednostrano” prime-wivati privremeni trgovinski sporazum sa EU, koji, em{to li{ava dràvni buyet nekoliko stotina milionaevra u carinskim prihodima, em dodatno otvara srpsko tr-ì{te konkurenciji iz daleko boqestoje}ih (a i za{ti}e-nijih) privreda. A sve zarad iskqu~ivo tri stvari: 1) da biuvozni~ki lobi mogao da iscedi jo{ koju stotinu milionaevra iz yepova doma}ih potro{a~a tako {to }e cene uvoznerobe mo}i jo{ malo da se spuste; 2) da bi “proevropske” sna-ge imale neki “rezultat”u pogledu “evrointegracija”kojimbi mogle da ma{u pred svojim bira~ima i {irom javnostiuop{te; i 3) da bi oni koji su dali obe}awa odre|enim za-


Ekonomska kriza

padnim faktorima radi dolaska i/ili opstanka na vlastimogli da ih i ispune i ne do|u u situaciju u kojoj su se na-{li prethodnici koji su poku{ali da zapadnim “prijate-qima” okrenu le|a.

Isto tako, tro{i}e se novac na “o~uvawe radnih mesta”koja }e se, po svoj prilici, zauvek ugasiti; dava}e se nereal-na obe}awa sindikatima, pa ~ak mo`da i pove}avati odre-|ene plate, bez obzira {to buyet to ne}e biti u stawu da iz-drì; rebalansira}e se buyet ve} u prvoj polovini godinezbog nerealnih projekcija vezanih za o~ekivani privrednirast i o~ekivane prilive u dràvnu kasu od poreza, da`bi-na itd; dozvoli}e se tajkunskim finansijerima stranaka datiho otpu{taju radnike, da isto tako tiho {ire svoje mono-pole, da i daqe razvijaju svoje uvozni~ke delatnosti nau{trb doma}e proizvodwe, pa i da prodaju koje preduze}eili koju hiqadu hektara plodne zemqe nekom “stranom in-vestitoru”. Sve to, i mnogo vi{e }e se raditi – dok ne ne-stane novca i nezadovoqstvo postane isuvi{e veliko i na-rod po~ne sve redovnije da izlazi na ulice. A onda je sva{tamogu}e – od raspada vladaju}e koalicije, do poku{aja pra-vqewa “vlade nacionalnog jedinstva”, do novih “incidena-ta” na jugu zemqe zbog kojih svi treba da “zbijemo redove” i,razume se, podrìmo sada{wu vlast, itd. Ne iskqu~uje se ipoku{aji uvo|ewa vanrednog stawa, pravdanog, razume se,“neo~ekivanom krizom”.

Osim odràvawe pozornosti, {ta bi trebalo uraditi?Treba najpre shvatiti da dolazi vreme koje se moè nazva-ti “promenom paradigme”. Uru{ava se jedan svet i iz wego-vih ru{evina pomoli}e se jedan novi. Kakav }e da bude, okotoga se bitka tek zahuktava – i na globalnom i na nacional-nim planovima {irom sveta. A promena, da ne bi bila sti-

hijska i nekontrolisana, mora prvo da krene iz glave. Da-kle, potrebno je iznova sagledati svet kakav je danas, shva-titi da je prolazan i videti {ta moè da ga zameni.

Srbija na raskr{}u?

Mnogi u svetu ve} neko vreme shvataju da je sada{wi glo-balni ekonomski model istro{en. I ne samo istro{en, ve}i razoran. Neki to i daqe zovu kapitalizmom, mada ni tovi{e nije ta~no. Jer, ako nastupaju}a ekonomska kriza i{tapokazuje, to je da finansije, a ne proizvodwa realnih doba-ra imaju primat u dana{wem ekonomskom svetu. Bankari,berzanski posrednici i {pekulanti su ti koji vladaju dana-{wim ekonomskim svetom. Upravo su oni ti koji su i dove-li do naduvavawa mehura koji je morao da pukne. Upravo suoni ti koji odgovor na sada{wu ekonomsku krizu vide u“jeftinijem novcu”, to jest u tome da centralne banke {i-rom sveta {tampaju dovoqno novca da snize kamatne stope(koje su u SAD i Japanu ve} prakti~no na nuli), kako bi qu-di i preduze}a ponovo mogli da se (dodatno) zaduùju. To{to to, po jednima, moè dovesti do hiperinflacije u bli-skoj budu}nosti, a po drugima, {to to ne}e imati nekog ve-}eg uticaja jer je izgubqeno poverewe, po{to se ne zna kokome {ta duguje i koliko, i jer su zapadni, a pogotovo ame-ri~ki potro{a~i ve} prezaduèni – sve to previ{e ne do-ti~e sada{we monetarne “vladare iz senke”, kojima je naj-vi{e stalo da, ako ni{ta drugo, popune svoje zalihe dràv-nim novcem i/ili kupe slabije rivale, ili bar smawe sop-stvene gubitke.

Ono, me|utim, od ~ega se jeè i finansijsko-{pekula-tivni krugovi, i globalisti~ki krugovi uop{te, je mogu}-nost da se nacionalne privrede “renacionalizuju”, tj. da


Ekonomska kriza

po~nu da funkcioni{u u skladu sa sopstvenim dràvno-na-cionalnim interesima. Zato se ve} preko medija zapadnogestabli{menta plasiraju razne “zabrinutosti” o “protek-cionisti~kim”, pa ~ak i, ne daj Boè, “autarhi~nim” ten-dencijama odre|enih privreda koje se daju uo~iti – od diza-wa nekih trgovinskih barijera do Sarkozijevih planova da“za{titi francuska preduze}a” od kupovine od stranestranih preduze}a, do naznaka da }e Kinezi ponovo i}i kaobarawu vrednosti juana da bi svoju robu u~inili jo{ jef-tinijom. U stvari, globalisti se pla{e sasvim prirodnihreakcija, usmerenih na preìvqavawe ili bar maksimalnoublaàvawe {tete koju svetska ekonomska kriza – koju suupravo oni izazvali – moè da donese lokalnim, nacional-nim privredama.

[ta bi jedna takva srpska reakcija mogla (tj. morala) dabude? Evo samo nekoliko koraka koje }emo, hteli-ne-hteli,morati da preduzmemo u bliskoj budu}nosti: osnivawe dr-àvno-razvojne banke koja }e davati podsticajne, povoqnekredite doma}oj proizvodnoj privredi; osnivawe agrarnebanke za potrebe razvoja maksimalno nezavisne, fleksi-bilne, kvalitetne i perspektivne poqoprivrede, koje }eprivu}i sve ve}i broj nezaposlenih da se vrate ili ~ak i pr-vi put odu na selo (u tom kontekstu }e biti razmotreno i da-vawe besplatnog zemqi{ta, {to dràvnog, {to onog koje jena neregularan na~in “privatizovano”; revizija velikogdela privatizacije (i vra}awe bar dela privatizovanihfabrika ne u ruke dràve, ve} u ruke samih radnika); posta-vqawe nove razvojne politike koja }e biti decentrali-sti~ka, tj. podstaknuti debeogradizaciju Srbije; okretawevelikim azijskim i ostalim neevropskim izvoznim trì-{tima, i to samo u kontekstu onoga {to Srbija moè daproizvede boqe od drugih i {to je stvarno traèno; stvara-we fonda za pronalaza~e, koji bi dao neophodnu podr{kusvima ~ije inovacije mogu da donesu poboq{awe doma}ojprivredi, kao i ~ije inovacije mogu da budu zanimqive naglobalnom planu; razvijawe alternativnih, autohtonih iz-vora energije, kako bi Srbija bila {to mawe uvoznozavisnau tom pogledu, itd...

Naravno, ovim se spisak ne iscrpquje. Ono {to je, me|u-tim, mnogo bitnije je da se u glavama qudi razbije matricadivqa~ke prvobitne akumulacije kapitala koja je u Srbijitokom posledwe dve decenije nametnuta pod firmom “kapi-talizma”, “preduzetni{tva”, “slobodnog trì{ta”, itd. Ni~ovek ni wegov rad ne smeju vi{e biti posmatrani kao pu-

ka “roba”, a onima koji su na neregularne na~ine prisvoji-li biv{u dràvnu imovinu ne moè se dozvoliti da(p)ostanu feudalni vladari Srbije. Dràva mora da stvoriokvir u kojem }e rad imati ceweno mesto, sa odgovaraju}omnagradom koja omogu}ava pristojan ivot (a ne ve~ito zadu-ìvawe kod banaka).

Tako|e, mora se odustati od vizije po kojoj Srbija trebada sebe gleda kao izvor jeftine radne snage koju }e koristi-ti razne multinacionalne korporacije. Jer, korporacije,{to kriza sada i pokazuje, nisu lojalne, i prvi znaci eko-nomskog usporavawa dovode do otkaza. Dakle, sada{we mul-tinacionalne korporacije nisu stabilan oslonac nacio-nalnih privreda. Naravno, bi}e i onih koji èle i ho}e itreba da rade u velikim korporacijama. No, srpski idealbi trebalo da bude slobodan, dostojanstven pojedinac u sva-kom pogledu. Dakle, ako je Srbija (tj. Jugoslavija) tokomtridesetih godina HH veka relativno uspe{no prebrodilasvetsku krizu upravo zato {to je ve}ina stanovni{tva bi-la agrarna, ne govori li nam to ne{to? To pre svega trebada nas podseti da je najboqa ona dràva koja podsti~e neza-visnost i snala`qivost pojedinca. A u sada{wim uslovi-ma nije vi{e ni nu`no ni poèqno da svi hrle u fabrikeili “proizvodwu”, da svi hrle u gradove. Naprotiv. Trebaomogu}iti da {to vi{e qudi bude prehrambeno/energetskinezavisno, a da {to mawe zavise od svetskih gibawa, koja }ebiti sve ekstremnija, kao i od centralne dràve, koja }e bi-ti sve mawe sposobna da re{ava bilo kakve probleme (pre}e biti, kao i dosad, sposobna da ih stvara). Treba iskori-stiti mogu}nost novih tehnologija (telekomunikacionih,energetskih) koje dozvoqavaju ve}u nezavisnost, a u istovreme i neophodno povezivawe, tj. umreènost.

U svemu ovome, razume se, ne treba zaboraviti ni odbra-nu zemqe, jer je i ona u funkciji o~uvawa i razvoja privre-de. Dakle, treba razmotriti uvo|ewe, tj. vaspostavqawe na-rodne vojske, u kojoj bi vojna obaveza bila univerzalna, i ukojoj bi, kao u [vajcarskoj, bilo obavezno i}i na vojne ve-`be jednom ili dvaput godi{we (u zavisnosti od starosti),i obavezno dràti propisano oru je u ku}i, dok bi stalnivojni kadar bio sveden na minimum, {to bi donelo u istovreme ogromne u{tede i ogromno podizawe borbene goto-vosti i, jo{ bitnije, op{teg borbenog morala.

Ima jo{ mnogo toga {to treba uraditi, {to bi zahteva-lo poseban ogled. No, da zakqu~imo, osnovne poruke su sle-de}e: kriza je velika, dugo }e trajati i ni{ta vi{e ne}e bi-ti isto kao pre; qudi treba da se, kroz nov pogled na pri-vredu, (ponovo) tretiraju kao slobodni, nezavisni pojedin-ci ~iji je rad po{tovan, a ne kao puki “privredni subjekti”ostavqeni na milost i nemilost globalnih zbivawa i {o-kova koje izazivaju globalni finansijeri-{pekulanti; Sr-bija }e morati da razmi{qa na sve vi{e autarhi~an na~in,da se decentralizuje, (delimi~no) re-ruralizuje i da kreneu pohod na ne zapadna trì{ta; u Srbiji treba sopstvenimsredstvima podstaknuti razvoj dinami~ne privrede koja }e{to vi{e zameniti uvozne proizvode, i koja }e maksimal-no podstaknuti pronalaza{tvo i inovacije. A, kao {to sevidi, ovakav pristup predstavqao bi ne samo ekonomsku,ve} i duhovnu obnovu, koja bi prekinula otu|enost koju sa-da ve}ina naroda ose}a prema sopstvenoj dràvi.

Ako, dakle, su{tinski promenimo svoj pristup ne samoprivre|ivawu, ve} i ivotu, {to individualnom, {to pri-vrednom, imamo velike {anse da krizu ne samo prebrodimo,ve} da je okrenemo u svoju korist. U suprotnom, tonu}emozajedno sa drugima, ute{eni bednom sve{}u da u tome nismosami. A to bi bio pravi poraz. Nema razloga da nam se to de-si. Zato i razmi{qawe i pripreme za delawe u jednom pot-puno novom pravcu moraju da krenu ve} danas.


Ekonomska kriza

“Ulazimo u najteì period nakon dolaska DOS-a navlast (2000. godine). Svi kvalitativni ekonomski pokaza-teqi imaju negativni trend. Do{lo je do pojava feti{iza-cije ’svega postoje}eg’ ~ak i onih materijalnih, vremenskihi drugih sfera koje su kasnije survane u provaliju krajweprimitivnog i vulgarnog veli~awa i samohvale sopstvenihtragi~nih neuspeha. Surove su ~iwenice (ekonomske, soci-jalne, politi~ke) da na{a zemqa prolazi kroz vi{egodi-{we ekonomske i druge potrese. To je vreme duboke krize –ravne pravoj katastrofi. Ona je zahvatila gotovo sve obla-sti dru{tvene prakse”, ocewuje za “Veliku Srbiju” prof.Sreten Soki}, i dodaje da vlada svoju nesposobnost poku{a-va da pravda prete}i globalnom ekonomskom krizom koja seza sada, prema wegovim re~ima, razvija nezavisno od nas ibez uticaja na na{e nezadovoqavaju}e stawe ekonomije so-cijalno (ne)odrìvog razvoja i rasta.

U ovoj godini prof. Soki} o~ekuje demistifikaciju la-`ne slike o na{im dostignu}ima i mogu}nostima, uz isto-vremeno izbegavawe puta u bespovrat. Kako on tvrdi, to jerazuman okvir za novu fazu progresa koja se dugo odlaè:“Na{e perspektive u jednoj optimalnoj vremenskoj distan-ci su nesporne. Ali sa novim snagama koje }e Srbiju pove-sti ubrzano napred”.

•• Kada je Srbija u pitawu, {ta misle svetski ekonomskistru~waci? Da li smo imuni na negativne ekonomske to-kove izazvane svetskom ekonomskom krizom koja je u ne-zadrìvom nastupawu?

Iz Svetske banke i Me|unarodnog monetarnog fonda,ali i iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) stiùnajozbiqnija upozorewa koja se moraju uvaìti. Analizastawa i rezultata reformi nametnula je ocenu da }e zemqepostsocijalisti~ke tranzicije biti neminovno pogo|eneglobalnom ekonomskom krizom. Da }e sada{wi pojavni ob-lici krize doneti mnoge neda}e u ovim zemqama. Ti~u seugroàvawa (date ili obe}ane) ekonomsko-socijalne i raz-vojne komponente, ali i pogor{avawa ekonomske stabilno-sti. Poznati nobelovac Stiglic je krajwe skepti~an kadaje u pitawu na{a sposobnost da ostvarimo daqi kvalitetekonomskih reformi – ne samo zbog globalne ekonomskekrize. Mi~el A. Obernstajn, Sajmon Grej i drugi upozora-vaju na uticaj krize i zna~aj “investicija i izgradwe novihkapaciteta” za sudbinu Srbije.

Nepodeqena je procena da je Srbija (me|u zemqama post-socijalisti~ke tranzicije) najrawivija na poreme}aje kojenosi globalna ekonomska kriza. Nama je bilo potrebno vi-{e od dva meseca da, mawe-vi{e, uvaìmo ove procene. Na-ravno da ih ekonomska vlast nije ispo{tovala u svom dosa-da{wem pona{awu i makroekonomskim opredeqewimaekonomske politike za 2009. godinu.

Vi{e je nego sigurno da }e nastupaju}a kriza u svetskimrazmerama ubrzati razotkrivawe te{kih gre{aka i pona-{awa koje je na{a vlast u~inila u svekolikoj ekonomskoj idemokratskoj zbiqi.

•• Kako ocewujete 2008. godinu u privredi Srbije?Me|unarodni monetarni fond (MMF) je krajem febru-

ara javnosti prezentirao svoj izve{taj za 2007. godinu u ko-me je data detaqna slika srpske ekonomije, wenog stawa, ka-rakteristike i perspektive. Bitno je ista}i da je taj izve-{taj lo{iji od, tako|e, nepovoqnog izve{taja za 2006. go-dinu, {to ukazuje na novo, drasti~no pogor{awe makroeko-nomski pokazateqa Srbije. Najva`niji problem na kojiMMF ukazuje odnosi se na ogroman deficit bilansa pla}a-wa koji je u 2007. godinu porastao za 74 odsto u odnosu na2006. g. i iznosi oko 6,9 milijardi dolara. Na{a ocena je da}e ovaj deficit u 2008. godini iznositi oko 10,5 milijardidolara. Spoqni dug je porastao za oko 6,6 milijardi dolaraili 34 odsto i na kraju pro{le godine iznosio je oko 26,2milijardi dolara. Ove godine je pak pre{ao granicu od 30milijardi dolara. Za period prvih devet meseci ove godineSrbija se zaduìla za dodatnih 3,85 milijardi evra. Posma-trano u apsolutnom iznosu, dug Srbije ve} danas je na nivoukoji je MMF projektovao do 2012. godine. Najve}i deo kapi-tala po osnovu zaduìvawa i prodaje dràvne imovine pre-liven je u potro{wu, a ne u investicije ili vra}awe spoq-nog duga. Tako|e, Srbija ima najniì nivo investicija u re-gionu, uz {ta ide i pove}awe broja nezaposlenih. MMFukazuje na probleme zaduìvawa gra|ana i preporu~ujesmawewe buyetske potro{we. Fond je u ovom izve{taju iz-neo i neke nove negativne pokazateqe koji se odnose na toda je dinar precewen, kao i da wihove analize deviznih re-zervi daju uznemiruju}e rezultate. Ovaj kqu~ni stub opti-mizma doma}ih ekonomskih i politi~kih eksperata mnogoje slabiji nego {to se misli. U stvari, devizne rezerve sunajve}im delom kreirane po osnovu nezdravih kreditnihpriliva i potpune evroizacije finansijskih tokova. MMF


Aktuelno

Reìmsko ubistvoReìmsko ubistvosrpske ekonomijesrpske ekonomije

IInntteerrvvjjuu –– pprrooff.. ddrr SSrreetteenn SSookkii}}

ukazuje da Narodna banka Srbije, sa tim u vezi, ima ogrom-ne obaveze, pa vi{e od 50 procenata rezervi ne moè da seefektivno upotrebi za odràvawe stabilnosti monetar-nog sistema. Devizne rezerve jesu visoke (oko 9,3 mlrd evrau oktobru o.g), ali realno upotrebqivih sredstava je samooko polovine.

Sli~ne su ocene i Evropske banke za obnovu i razvoj(EBRD). EBRD je pred kraj ove godine analizirala celinustawa na{e ekonomije i na osnovu toga procenila da je mo-gu}i privredi rast u 2009. godini od 3 odsto. Ovo je ipakekstremna optimisti~ka varijanta jer su na{i potencijalidaleko ispod ove procene.

Dvehiqadedeveta godina je godina daqeg svekolikog pro-padawa Srbije.

Srbija mora re{ewe svojih originalnih elemenatakrize traìti odmah, mada su izgubqene dragocene godine,kapital svih oblika – posebno qudski i brojne mogu}nosti.Reforme i tranzicione mere moraju krenuti novim tokom.

•• Moèmo li da konstatujemo da Srbiju potresa krizanezaposlenosti?Godi{wa stopa nezaposlenosti (prema NSZ) pove}ava-

la se iz godine u godinu i u 2006. godini dostigla je 27,9 od-sto. U 2007. ona je smawena na 26,8 odsto. U 2008. godine seodràva krajwe nepovoqan trend nezaposlenosti. Samo zaposledwih dva meseca, tj. u vreme kada poslodavci poku{a-vaju da otpu{taju radnike pravdaju}i taj svoj potez global-nom ekonomskom krizom, potpuno neopravdano je otpu{te-no {irom Srbije vi{e desetina hiqada radnika. Istovre-meno }e previsoko poresko optere}ewe rada dovesti doprisustva “pove}avawa otpu{tawa”.

Na{a kriza nezaposlenosti ne moè se sakriti, vrlo jesloèna i veoma je te{ko prevazi}i wene pojavne oblike.Tradicionalno visoke stope formalne nezaposlenostiuglavnom zavise od dva faktora – prvo, postoji zna~ajan,broj neformalno zaposlenih ili samozaposlenih osoba ko-je nisu registrovane u statistici formalne zaposlenostii drugo, veliki broj neformalno zaposlenih i stanovni-{tva u radnoj snazi, registrovano je kao nezaposleno, jerstatus nezaposlenog obezbe|uje zdravstveno osigurawe ineke druge socijalne povlastice. Kriza je sloènija ako seima u vidu struktura zaposlenih, samo 20 odsto “odraslogstanovni{tva” radi u sektorima gde su najboqi poslovi –

nosioci reformske budu}nosti. Oko 470.000 radi u javnomsektoru, oko milion je samozaposleno ili su poqoprivred-nici.

S obzirom na predstoje}e restrukturirawe velikih jav-nih preduze}a, dràvne uprave i drugih privatizacija pre-ostalih dru{tvenih preduze}a (wih oko 750), treba o~eki-vati da }e nezaposlenost u narednim godinama samo bitidinamizirana. Prevazilaèwe takvog stawa zahteva re-formsku celovitost, sveobuhvatnost i sinhronizovanostpromena na trì{tu rada i uticaj privrednog rasta, inve-sticija, makroekonomske stabilnosti, privatizacije i re-strukturirawa preduze}a, kao nu`nih pretpostavki za kre-irawe adekvatne politike i strategije u procesu re{ava-wa problema nezaposlenosti. Brz rast najboqi je genera-tor novih radnih mesta. Zato se kao imperativ name}e stva-rawe sistemskih i podsticajnih mera za agresivniju inve-sticionu aktivnost. Srbija je kao imperativ “imala posla”sa pojavama feti{i-zacije “svega postoje}eg”, ~ak i onih materijalnih, vremen-skih i drugih sfera koje su kasnije survane u provaliju kraj-we primitivnog i vulgarnog veli~awa i samohvale sop-stvenih tragi~nih neuspeha.

•• Kako komentari{ete visoke plate u javnim preduze}i-ma, koje se obja{wavaju visokim profitom kompanijaili visokim platama na berzama u zemqi u kojoj je pri-vredni rast takav kakav je sada u Srbiji?Pogledajmo, ukratko, kretawa svih zarada. Slobodno

formirawe zarada uticalo je na wihov realan rast u peri-odu od 2001. godine. Prose~ne neto zarade pove}ane su sa 152evra (9.208 dinara) u 2002, na 347 evra (27.759 dinara) u 2007.godini. Plate su realno porasle za 14,1 odsto u 2007, dok suu periodu od 2002-2007. g. realno rasle po prose~noj godi-{woj stopi od 17,5 odsto. U istom periodu, produktivnostrada je rasla po prose~noj godi{woj stopi od 6,9 odsto, dokje stopa rasta BDP iznosila 5,8 odsto, prema podacimaRZS-a. Sa prose~nih 320 evra plate u oktobru 2008, trend senastavqa. Evidentno je, dakle, da su zarade rasle znatno iz-nad ukupne privredne aktivnosti i produktivnosti rada.Rast zarada, kako realnih tako i onih prera~unatih u evro,zajedno sa precewivawem dinara, dovodi do smawewa kon-kurentnosti privrede, a pored toga uslovqava jo{ ve}irast uvoza u uslovima ve} visokog trgovinskog deficita.Za razliku od ve}ine zemaqa u tranziciji, odnos izme|u ra-sta realnih zarada i produktivnosti re{en je u korist za-rada, na u{trb produktivnosti. Ovde treba dodati i tzv. ve-{ta~ko (neta~no) pove}awe produktivnosti do kojeg se do-lazilo smawewem (tj. otpu{tawem) zaposlenih.

Plate u javnim preduze}ima, one koje su obelodawene,pokazuju sav haos u sektorima raspodele kada su dràvnapreduze}a u pitawu i kada dràva teì da sveobuhvatno(ne) reguli{e ovu oblast ekonomije i reprodukcije. Srbi-ja ima sedamnaest “republi~kih” javnih preduze}a. U wimaradi 105.522. radnika. 17 javnih preduze}a zavr{ilo je 2007.godinu sa 573,9 milijardi duga. Nezavisno od ogromne zadu-ènosti, pada likvidnosti i ekonomi~nosti, i drasti~nogpada produktivnosti, plate divqaju. Van su kontrole drà-ve i utvr|ene ekonomske politike wihovog pove}avawa. Ipored toga {to dràva opredequje wihovu sudbinu utvr|u-ju}i im monopolski poloàj, tzv. uskla|ivawe cena, otpisdugova, subvencije i dr. Izostala je u potpunosti reformajavnog privrednog sektora.

Nezavisno od negativnih op{tih varijabli, za ve}inujavnih dràvnih preduze}a (sem ako nije re~ o èleznici)je karakteristi~no kotinuirano ispla}ivawe i pove}aweplata. Plate u wima su u proseku 40,9 odsto vi{e nego kod


Aktuelno

drugih poslodavaca (u 2007. godini). U istoj godini direk-tor Agencije za kontrolu letewa je primao 466.000 dinaraprose~no mese~no, a predsednik UO 466,936. Niù se zatimdrugi direktori: izme|u 131.000 dinara direktor Direkci-je za eleznice do 382.000 direktor aerodroma “Nikola Te-sla”. Dodatni je problem da se ove “bezobrazno velike” pla-te i daqe primaju. Time plate ovog nivoa neposredno posta-ju problem sa moralnim i eti~kim, ali i prevashodno poli-ti~kim dimenzijama.

Na primerima ovih javnih preduze}a vidi se sav haosekonomije i raspodele i neposredni dokaz wihovog feude-lizovawa od strane stranaka koje su na vlasti. One posta-vqaju, uz pomo} dràve, direktore i drugi menayment, alii ~lanove UO, pa su ova preduze}a postala izvor li~nog bo-ga}ewa.

Tranzicija javnih preduze}a, wihova privatizacija iprestrukturirawe, kao i uspostavqawe novih ekonomskihokvira privre|ivawa i globalnih parametara wihoveafirmacije kao ekonomsko-poslovnih (a ne monopolskih ineekonomskih) subjekata, u skladu s praksom privreda naj-razvijenijih zemaqa i na{im realnim mogu}nostima, kao idrugi savremeni izazovi wihovog razvoja, mogu da postanupoluga progresivnog dru{tvenog i ekonomskog razvoja.

Ipak, brojni predlozi i zalagawa za privatizaciju jav-nih preduze}a ne bi trebalo da previde su{tinu i kqu~nuciqnu funkciju. Dràva se gotovo nikada ne}e (i nije eko-nomski) odre}i svojevrsnog uticaja na niz javnih preduze}ai prirodnih monopola. To je izraz savremenih ekonomija usvetu. Sama prodaja jednog broja (ili delova) ovih preduze-}a ne}e smawiti poku{aje upliva dràve u wihovo poslov-no i proizvodno pona{awe, kao i wihovu sudbinu. Istovre-meno je ekonomski opravdano i dru{tveno nu`no da brojnajavna preduze}a ostanu dràvna svojina. Pred ovom vrstomtranzicije stoje sloène reformske obaveze i nu`nosti.

•• S obzirom na buyet koji je usvojila vladaju}a koalicija,kakva nas naredna godina o~ekuje?Vlada je projektovala prihode od 698.756.200.000. dinara,

a rashod od 748.752.903.100. dinara. Buyetski deficit bitrebalo da bude malo mawi od 50 mlrd dinara i oko 40 mlrdjavnog duga. Zna~i, deficit je ve}i od 1,5 odsto BDP, {to jekao uslov postavio MMF. Danas se nau~no ne moè tvrdi-ti, a statistika ne iskazuje koliko je egzaktno buyet Srbi-je i u kojim svojim sadràjima deficitno programiran i za-{to. Odakle, iz kojih izvora i koliko }e se deficit fi-nansirati: a) kreirawem i poni{tavawem novca (javni zaj-movi, finansijski derivati, buyetski depoziti i dr), b)inokreditima, v)prihodima od privatizacije i dr. Naravnoda za deficit buyeta nema ekonomskih opravdawa.

Buyet je uve}an za oko 7,5 odsto. U ovu masu nisu ura~u-nati izvorni prihodi buyetskih subjekata, kao {to su gra-dovi, op{tine, pokrajina i dr.

Buyetska ambicija je zasnovana na revidirawu, odnosnoumawewu makroekonomskih varijabli. U oktobru 2008. bioje planiran rast BDP za 6,5 odsto u 2009. godini, a u ovompredlogu buyeta rast bruto doma}eg proizvoda se smawujena 3,5 odsto. Inflacija je planirana, nezavisno od mogu}-nosti i ekonomskog stawa, na vrlo niskom nivou od 8 odstou 2008. Inflacija je ve}a od planirane i iznosi}e oko 10.7odsto.

Buyetom za 2009. godinu krajwe su zao{treni problemimakroekonomskih tokova inflacije, platnog bilansa sainostranstvom, nezaposlenosti, deviznog kursa, ekonom-skog poloàja poqoprivrede koja je nosilac srpskog pro-gresa, socio-ekonomskog poloàja radnika, poloàja indu-strijske proizvodwe koja je za posledwa tri meseca nià za

6 odsto, poloàja penzionera i dr. Kriti~ka ocena buyetaza 2009. godinu mogu}a je i sa aspekta wegovih neostvarivihciqeva, zatim, zbog preraspodele sredstava, poreske presi-je (visokih stopa poreza, PDV, i drugih optere}ewa gra|a-na) itd. Ovakav buyet se udaqava od realnosti i ~iwenicomda je daqom akciznom presijom ({to vaì i za druge obli-ke javnih prihoda) nemogu}e obezbediti zadovoqavaju}e pu-wewe buyeta.

Istaknimo posebno da se pogor{ava poloàj poqopri-vrede; poqoprivredni buyet je mawi za 24 odsto. Ova jedin-stvena potencija na{eg spasa i razvoja se daqe uni{tava narazne na~ine. Jedinstvena ekonomska politika razvoja po-qoprivrede ne postoji, kao egzaktna realnost, ni na papi-ru. Stotine hiqada hektara obradive zemqe postaju popri-{te sive ekonomije, korupcije i strana~kog nadgorwavawaonih na vlasti. Nestaju poqoprivredne zadruge i preduze}au bescewe itd. Pod udarom anarhi~nog, razaraju}eg i anti-ekonomskog pona{awa vlasti nalaze se najve}i potencija-li Srbije iz oblasti proizvodwe i prerade u poqoprivredi.

Penzioneri mogu o~ekivati prvu narednu korekcijupenzija 1. januara 2010. godine. Do tada }e penzija iznositiprose~no 21.711 dinara, dok }e najnià iznositi 9.715, a naj-vi{a 84.747 dinara. Kao neispravqiva gre{ka je novembar-sko uve}awe po linearnom principu, koji je daqe raslojiopenzionere i favorizovao one sa vi{om penzijom. Brutal-no raslojavawe penzionera se i daqe nastavqa. Problemradikalne reforme Fonda PIO se pokazuje sve neodlo-`nijim. Ne zaboravimo, na primer, da se problem uve}ava~iwenicom da oko 75.000 zaposlenih odlazi u penziju, da ne-uspe{ne privatizacije prete prevremenom odlasku radni-ka u penziju i dr.

Zaposlene o~ekuje veoma neizvesna 2009. godina. Otpu-{tawa }e biti vi{e, a zapo{qavawa mawe nego posledwedecenije. U buyetu nisu predvi|ena sredstva za pro{irenodejstvo Op{teg kolektivnog ugovora, a poslodavce o~ekujuznatno ve}e finansijske poreske obaveze. Tako da ovih pro-{irenih nov~anih izdvajawa za radnike najverovatnije ne-}e, naàlost, biti. Celina socijalno-ekonomskog poloà-ja zaposlenih i wihovih porodica postaje sve teà. Pad i-votnog standarda }e biti veoma izraèn, uz daqe pove}ava-we siroma{tva. Imaju}i u vidu sve ove realnosti, te{ko jeiskqu~iti socijalne nerede i ispoqavawe raznovrsnih ob-lika nezadovoqstva. [trajkovi }e postati masovna –svako-dnevna – pojava.

Ovaj buyet nije socijalni, nije razvojni i podsticajni itime ne odgovara osnovnim opredeqewima dru{tva, dovodiu pitawe daqu sudbinu ekonomskih reformi i tranzicije.Najneposredniji i nepopravqiv uticaj buyeta je ubrzavaweinflatorne spirale. On ne obezbe|uje minimum finansij-ske i ekonomske stabilnosti. Nepoverewe gra|ana se pove-}ava i u monetarnu politiku, tj. stabilnost doma}e valute.Gra|ani }e daqe teè ìveti, izgubi}e sigurnost i veru uboqu budu}nost. Preìvqavawe }e postati op{ta karak-teristika ìvota velike ve}ine sa zajedni~kim imeniteqem:sve brojnija sirotiwa, nema{tina i besperspektivnost zave}inu gra|ana.

Istovremeno je gotovo sigurno da }e do}i do rebalansabuyeta, tj. da se wegov sadràj mora mewati.

Savremeni problemi se uslo`wavaju na poqu ekonom-skih funkcija dràve i efikasnosti kapitala koje onakontroli{e ili dràvnim merama uslovqava. U me|una-rodnom kretawu kapitala su stvari daleko sloènije, po-kazateqi kaù, u haosu raznih dràvnih svevla{}a. Rezul-tatanta je globalna svetska ekonomska kriza.

R. V. S.


Aktuelno

NNakon skoro godinu dana od potpisivawa naftno-ga-snog sporazuma izme|u Ruske Federacije i Srbije (25januara 2008), u Moskvi je 24. decembra 2008. godine

potpisan i finalni ugovor o prodaji Naftne industrijeSrbije (NIS) “Gaspromu”. Potpisivawe ovog ugovora jebilo predvi|eno protokolom koji je potpisan uz naftno-gasni sporazum (protokolom je bila predvi|ena cena od 400miliona evra za 51 odsto akcija NIS-a i jo{ najmawe 500miliona evra investicija u NIS). Protokolom je bio od-re|en i krajwi rok za potpisivawe ugovora o prodaji NIS-a. To je bio 31. decembar 2008. godine. Dakle, ugovor o pro-daji NIS-a je potpisan skoro u posledwi ~as.

Ovakvo ka{wewe u potpisivawu ugovora je direktna po-sledica kampawe koja se vodi protiv ruskih investicija uNIS i prolaska gasovoda “Ju`ni tok” kroz Srbiju. Tu kam-pawu predvodi potpredsednik Vlade Srbije i predsednikpartije G17 Mla|an Dinki}. U kampawi protiv ruskih in-vesticija u NIS i “Ju`nog toka” u~estvuje i proameri~kaLiberalno-demokratska partija, separatisti~ka Liga so-cijaldemokrata Vojvodine, skoro svi {tampani i elek-tronski mediji u Srbiji koji su pod kontrolom vlasti, alii pojedini zapadni ambasadori.

Predvodnik ove histeri~ne antiruske kampawe (ali iantisrpske, slobodno se moè re}i, jer je ugovor veoma po-voqan za Srbiju) Mla|an Dinki} je do 2000. godine i nasil-nog obarawa sa vlasti pokojnog predsednika Savezne Repu-blike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a bio malo pozna-ti asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Nakonprevrata od 5. oktobra 2000. godine, on je preuzeo kontrolunad Narodnom bankom Srbije. Dinki} je od tada, pa do dana-{wih dana, na najvi{im funkcijama u Srbiji. Bio je guver-ner Narodne banke Srbije, ministar finansija, potpred-sednik Vlade Srbije zaduèn za ekonomiju. U proteklih 8godina Dinki} je sprovodio sve naloge Me|unarodnog mo-netarnog fonda i SAD. Kao posledica toga, uni{ten jesrpski bankarski sektor jer su 4 najve}e srpske banke ote-rane u bankrot, spoqni dug Srbije je porastao sa 10 mili-jardi dolara na 30 milijardi dolara, zapadne banke su preu-zele oko 80 odsto bankarskog sektora u Srbiji, a spoqnotr-govinski deficit je za proteklih 8 godina prema{io ci-fru od 40 milijardi dolara.1)

U me|uvremenu, Dinki} je formirao i partiju G 17 kojaje u~estvovala u prodaji najve}e srpske ~eli~ane “Sartid”ameri~kom “Ju-Es-Stilu” za samo 22 miliona dolara (sma-tra se da samo fudbalski stadion kluba koji finansira ova~eli~ana vredi vi{e). Pod uticajem Va{ingtona, Dinki-}eva partija se zalagala i za odvajawe Srbije i Crne Gore,jer je navodno to bilo korisno za Srbiju (o kakvoj se besmi-slici radi, govori podatak da je razbijawem dràve Srbijei Crne Gore, Srbija posle 88 godina izgubila oko 200 kilo-metara morske obale, ili jedini izlaz na more). Usled ova-kve otvorene prozapadne i ekonomski {tetne politike,Dinki}eva popularnost i popularnost wegove partije je

veoma mala. Prema po-sledwim istraìvawima,G17 ne bi pre{la cenzusod 5 odsto ako bi na par-lamentarne izbore iza-{la samostalno. Sli~noje predvi|ano i za posled-we parlamentarne izboreu Srbiji odràne 11. maja2008. godine, ali je BorisTadi} tada pristao daDinki}eva partija budedeo wegove izborne liste.Na taj na~in, Dinki} jepostao potpredsednikVlade Srbije, a wegovapartija je dobila skoro 10 odsto mandata u parlamentu od250 mesta, iako da je nastupala samostalno, verovatno ne bini pre{la cenzus od 5 odsto.

Ipak, najve}u {tetu srpskim nacionalnim interesimaDinki} sprovodi tako {to uporno, preko godinu dana, ru-{i najboqi posao koji je Srbija zakqu~ila u posledwih 50godina, naftno-gasni sporazum sa Ruskom Federacijom. Naprimer, Dinki} je jo{ 29. decembra 2007. godine, u vremevlade premijera Ko{tunice, napustio radnu grupu VladeSrbije koja je bila zaduèna za pregovore sa Ruskom Fede-racijom. Dinki} je tada od svoje ostavke napravio medijskufarsu, insistiraju}i u izjavama kako je sporazum navodno{tetan za Srbiju.

Ipak, nakon formirawa nove vlade premijera Cvetko-vi}a, Dinki} postaje {ef nove radne grupe za pregovore,10. jula 2008. Ali i tada, Mla|an Dinki} primewuje istemetode kao i u prethodnoj vladi, i 11. decembra 2008. godi-ne ponovo daje ostavku na mesto {efa pregovara~kog tima.Naravno, i ovaj ~in prati medijska predstava u kojoj glavnuulogu ponovo ima Dinki}. On ide toliko daleko da ~ak ob-javquje i otvoreno pismo javnosti u kome tvrdi da se on bo-ri za “interese Srbije” (zvu~i neverovatno kada to kaè~ovek koji je uz pomo} zapadnih para do{ao na vlast u Sr-biji.2)

Tako|e, samo dan pre potpisivawa ugovora u Moskvi, izAgencije za privatizaciju Republike Srbije, koja je podkontrolom Dinki}eve partije G17, poslato je pismo naadresu vi{e beogradskih novina. Pismo ima naslov “Nedo-staci ugovora o prodaji 51 odsto akcija NIS”.3)

Dinki} i li~no, u intervjuu za prozapadni ~asopis “Vre-me”, pred potpisivawe sporazuma iznosi la`nu procenu daje prodajom NIS-a Srbija mogla da dobije 800 a ne 400 mi-liona era. O kakvoj se zlonamernoj zameni teza radi, govo-ri i podatak koji je izneo srpski ekonomski ekspert NenadPopovi}. On je izra~unao da je trenutna vrednost 51 odstoNIS-a, usled pada cena nafte, oko 118 miliona evra. Sli~-nu procenu o padu vrednosti naftnih kompanija u svetu jeizneo za srpske medije i zamenik premijera Ruske Federa-cije Igor Se~in nakon potpisivawa ugovora u Moskvi:


Vagawe

UUggoovvoorr oo pprrooddaajjiiUUggoovvoorr oo pprrooddaajjiiNNNNIISSIISS--aa --aa ii TTaaddii}}ii TTaaddii}}

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

“Zbog pada cena nafte, pala je i vrednost naftnih kombi-nata i rafinerija. Upravo zato treba trezne glave re}i daSrbija nije ni{ta izgubila, ve} je dobila pouzdanog part-nera”.4)

Za{to Boris Tadi} kao {ef vladaju}e koalicije ipredsednik dràve dopu{ta ovakvo {tetno i skandaloznopona{awe Dinki}a, iako je on formalni {ef vladaju}ekoalicije u Srbiji i predsednik dràve? (U formalnomsmislu, Tadi}eva Demokratska stranka je mnogo ja~a odDinki}eve partije G17).

Posebno je to pitawe interesantno ako se zna da Dinki-}evu partiju u Vladi Srbije èle da zamene Liberalno-de-mokratska partija êde Jovanovi}a (12 mandata u parla-mentu) koja je ve} u koaliciji sa Tadi}em na nivou grada Be-ograda, i novoformirana partija Tomislava Nikoli}a (21mandat u parlamentu, preuzetih nelegalno od Srpske radi-kalne stranke), koji se otvoreno nudi da bude mawinskipartner Tadi}u izjavama u srpskim novinama: “Poru~ujemTadi}u da ako ga Dinki} izneveri, ne mora da raspu{ta par-lament”.5)

Ipak, Tadi} trpi ucene Dinki}a jer je svestan da Din-ki}, uprkos svoj nepopularnosti, ima veliku podr{ku Za-pada.

Sa druge strane, Tadi} zna da on nema onu vlast u Srbi-ji koju mu garantuje Ustav, uprkos tome {to je uspeo da na-nese veliki udarac najve}oj opozicionoj snazi u Srbiji,Srpskoj radikalnoj stranci, u septembru 2008. godine, podr-àvaju}i Tomislava Nikoli}a i omogu}iv{i mu da ostaneu parlamentu. U su{tini, Tadi} je svestan da je Srbija po-lumarionetska dràva ili kvazidràva, kao {to to pi{ejedan od vode}ih srpskih politi~kih analiti~ara Slobo-dan Antoni}: “Naravno, realno govore}i, Tadi}eva mo} jene{to mawa nego Milo{evi}eva. Naime, u razdobqu 1990-2000. srpski predsednik ipak nije bio prinu|en da svojuvlast deli sa ameri~kim i britanskim ambasadorom”.6)

Tadi} zna i da bi proameri~ka Liberalno-demokratskapartija, po nalogu Zapada, otvoreno radila protiv sporazu-ma sa Ruskom Federacijom ~ak i ako bi u{la u Vladu Srbi-je umesto Dinki}a, a sli~no bi, na mawe otvoren na~in, ura-dila i stranka Tomislava Nikoli}a ako bi to Zapad tra-ìo od we, {to pokazuje i izjava ameri~kog ambasadora uBeogradu u kojoj on hvali Nikoli}evu stranku: “Verujem daSNS preuzima korake ka pozitivnom stavu ka Evropi”.7)

Dakle, Tadi} u politi~kom smislu nema izbora, on morada trpi Dinki}a u vlasti jer su alternative za ulazak u vla-du umesto Dinki}a, LDP i SNS, tako|e pod kontrolomameri~ke ambasade.

Sa druge strane, proruska opozicija koju ~ine Srpskaradikalna stranka (57 mandata) i koalicija okupqena okoKo{tunice (30 mandata) upravo kritikuje Tadi}a {to ugo-vor sa “Gaspromom” nije potpisan jo{ ranije i smatra da jeto najboqi ugovor koji je Srbija dobila u posledwih 50 go-dina. Ali oni nisu prihvatqivi za Zapad i suprotstavqajuse postepenom priznawu Kosova koje traì EU od vlasti uBeogradu.

Osnovni razlog koji je naterao Tadi}a, kao prozapadnogpoliti~ara, da potpi{e ugovor o prodaji NIS-a je finan-sijska kriza u Srbiji i ogroman deficit u buyetu koji jepredvi|en za 2009. godinu. Zbog pritiska iz Brisela, Srbi-ja je pristala da jednostrano snizi carine u odnosu premaEvropskoj uniji ili da jednostrano primewuje ekonomske

odredbe iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu.Prema priznawu ministarke za finansije, Diane Draguti-novi}, ovakav postupak }e izazvati minus u srpskim buyet-skim prihodima od minimum 267 miliona evra. Ovome tre-ba dodati i ve} postoje}i buyetski deficit od 600 milio-na evra i otplate kamata na strani dug od 400 miliona evrai bi}e jasno u kakvoj se lo{oj ekonomskoj situaciji nalaziSrbija.

Zato je Tadi} bio prinu|en da krajem 2008. godine, prviput, ne poslu{a naloge stranih ambasada i Dinki}a kaokreatora ekonomske politike u Srbiji pred nadolaze}usvetsku krizu.

Naàlost, to je izuzetak a ne pravilo. U tom kontekstu,nije te{ko predvideti da }e se pritisci usmereni ka oba-rawu naftno-gasnog sporazuma nastaviti i nakon potpisi-vawa ugovora od 25. 12. 2008. godine. Veliko je pitawe da li}e Tadi} kao slaba politi~ka figura, koja je ina~e proza-padno orijentisana u tolikoj meri da je prihvatila i misi-ju Euleks koja fakti~ki zna~i priznawe nezavisnosti Ko-sova, imati mudrosti i hrabrosti da se suprotstavi timpritiscima Zapada i da odabere ono {to je najboqe za Sr-biju. A najboqe za Srbiju je da uz pomo} ruskih investicijapostane normalna i ekonomski jaka dràva.


Vagawe

Napomene:1) Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku Srbije.2) O tome kako je Zapad finasirao prevrat u Srbiji 2000. godi-

ne videti kwigu britanskog novinara Tima Mar{ala “Igrasenki”).

3) “Kurir”, 25. 12. 2008.4) “Novosti”, 25. 12. 2008.5) “Kurir”, 18. 12. 2008.6) “Politika”, 25. 12. 2008.7) “Novosti”, 26. 10. 2008.

NNeefikasnost dru{tvene svojine, odnosno neodgovor-nost vlasnika prema svojini koja je bila sva~ija i ni-~ija, i wihova nemo} da se odupru uticajima politi~-

ke vlasti, doveli su do toga da se privatizacija pod firmomevropskih integracija nametne kao najboqe re{ewe za opo-ravak uru{ene privrede, uspostavqawe odgovornosti u ras-polagawu imovinom i kona~no razvla{}ivawe politi~kihcentara mo}i od fakti~kog upravqawa privredom koja jeformalno nazivana radni~kom. Me|utim, u evrointegra-torskoj ideolo{koj halabuci koja je 2001. godine pokrenutaoko procesa privatizacije, upravo su radnici i obi~ni gra-|ani, a ne politi~ki i finansijski mo}nici iz vremena so-cijalizma, okrivqeni za uru{avawe privrede. Pod izgovo-rom izgradwe racionalnih svojinskih odnosa, ideolo{kiciq evropskih integracija je postalo osiroma{ewe i po-liti~ka marginalizacija radnika, penzionera i ostalihgra|ana, koji su bili ili jo{ uvek jesu gradivni elementsrpske privrede.

Umesto uspostavqawa diskontinuiteta sa politi~kompqa~kom privrede, izvr{ena je wena legalizacija – istipojedinci koji su u vreme proklamovanog radni~kog samou-pravqawa zapravo upravqali fabrikama, danas su wihovizvani~ni privatni vlasnici. Privatizacija je u Srbijisprovedena tako {to su kr{ena prava postoje}ih privat-nih vlasnika. U dana{woj Srbiji, jedino oni radnici-akci-onari koji su imali sre}e da dobiju ve}inski paket akcijanekog preduze}a, mogli su se nadati da }e, uz izuzetno dobruorganizaciju i skupe konsultantske usluge, mo`da uspetida prodaju svoju imovinu po ceni, naravno, vi{estruko ni-òj od trì{ne. Svi ostali u rukama su imali hartije odvrednosti koje ne vrede ni{ta. Samo prodaja akcija onihmalih akcionara koji su uspeli da do|u do berze, u Srbijise smatrala privatizacijom. Zemqi{te koje je zemqorad-nicima oduzeto nakon Drugog svetskog rata, iako ima svojestare privatne vlasnike, tako|e je postalo predmet priva-tizacije i ~esto zavr{avalo u rukama tajkuna.

Takav proces tranzicije pod firmom evropskih inte-gracija u Srbiji je doveo do ogromnog socijalnog raslojava-wa koje nikada nije bilo toliko izraèno kao danas i ni-kada se u novijoj istoriji nisu toliko ugroàvala osnovnaradni~ka prava. Dok na jednoj strani vlada korupcija i kra-|a, tajkuni, nekada{wi socijalisti~ki funkcioneri, ne-smetano uve}avaju svoje bogatstvo na ra~un ili na {tetu za-poslenih i dràve, a javna preduze}a se pretvaraju u stra-na~ke feude. Na drugoj strani, ogroman broj qudi gurnut jeu bedu i siroma{tvo. Zbog nepostojawa stvarne podele vla-sti na zakonodavnu, sudsku i izvr{nu, ne postoji ni vlada-vina prava ni puna nezavisnost dràvnih institucija odpoliti~kih i finansijskih centara mo}i. To onemogu}avarazvoj osnovnih preduslova koji }e omogu}iti jednaku za-{titu vlasni~kih prava malih i velikih vlasnika, sigur-nost ugovarawa i formirawe slobodnog trì{ta. U Srbi-

ji jo{ uvek nije ratifikovanaEvropska socijalna poveqa imnogima je oduzeto pravo na bez-bedan rad. Radnici su nezado-voqni niskim zaradama i penzi-jama, sporim otvarawem novihradnih mesta, zatvarawem po-stoje}ih radnih mesta, pretwa-ma novim otkazima, nepostoja-wem socijalnog dijaloga i tra-gi~nim rezultatima privatiza-cije. Veliki broj gra|ana Srbi-je, kako zaposlenih tako i neza-poslenih, penzionera, bori se zagolu egzistenciju i puko preì-vqavawe.

Oni koji su zaposleni idu na posao sa strahom da }e ga iz-gubiti. Kada wihovo preduze}e zavr{i u ste~aju, oni ne mo-gu da ostvare svoja prava pred dràvom zbog toga {to mno-gi nemaju ni otkaz ugovora o radu. Mnogi radnici su masov-no slati na nepla}eno odsustvo za koje sada nigde nije mogu-}e na}i zakonsku osnovu. Takva masovna praksa je bila o~i-gledna samovoqa direktora, koja je tuma~ena kao iznu|enamera direktora u sklopu svih drugih tada{wih okolnostiu dru{tvu. Takva argumentacija bila je jedan od elemenata~uvawa socijalnog mira tokom procesa evropskih integra-cija i vi{e je re~ politi~ara nego rukovodilaca preduze-}a. Jer to pravo direktor nije imao ni po jednom zakonu, anaravno, wegovo obrazloèwe je uvek bilo da jednostavnonije bilo posla i novca za plate. Zakonski je ta~no defini-sano da na nepla}eno odsustvo nije mogla da ide cela fir-ma, ve} samo pojedinac, i to zbog ta~no odre|enih razloga.Danas mnogi radnici ~ak nemaju ni odgovaraju}u dokumen-taciju da dokaù kako su bili na nepla}enom odsustvu ilida su u tom odre|enom periodu uop{te bili u radnom odnosu.

Radniku, na primer, u radnoj kwiìci pi{e da je bio uradnom odnosu, a trgovinski sud mu nije utvrdio potraì-vawe s obrazloèwem da je bio na nepla}enom odsustvu. Dali je tako ili ne, jednostavno nije mogu}e utvrditi, ali jesvakako re~ o masovnoj pojavi. âk im u re{ewima o otka-zu pi{e da je otkaz nastupio danom uvo|ewa ste~aja, a ne kadga je direktor poslao da ne radi. Prava zaposlenih se ne po-{tuju ni prilikom wihovog evidentirawa i vo|ewa kwigazaposlenih. Tako postoji firma u kojoj zaposleni nisu mo-gli da dobiju ugovore ili re{ewe o zaposlewu zato {to imtakav akt nikad nije izdat. Radnici su u takvom slu~ajuuglavnom preuzimani iz drugih firmi, {to je bila sudbinana stotine zaposlenih. Neki su bez ovakvog dokumenta ra-dili ~ak deset godina, a danas, posle privatizacije preduze-}a, nigde ne mogu biti evidentirani kao zaposleni bez re-{ewa o zaposlewu, bez obzira na to {to im trgovinski sudpriznaje potraìvawa za zarade.

Postoje i slu~ajevi da u trenutku uvo|ewa ste~aja u od-re|enom preduze}u ste~ajni upravnik nije izdavao re{ewao otkazu, nego je odlukom jednostavno napisao da svim rad-


Obespravqeni

Robovska radna snagaRobovska radna snagaevropskih integracijaevropskih integracija

PPoonniièennii ii ppookkrraaddeennii rraaddnniiccii

PPii{{ee:: VVllaaddiimmiirr MMii{{kkoovvii}}

nicima koji su do momenta uvo|ewa ste~aja bili zaposleniprestaje radni odnos. Zakon o zapo{qavawu jednostavno nepoznaje mogu}nost takvog akta, ve} je relevantan jedino po-jedina~an akt. U jednom preduze}u mnogi radnici su se ~akpismeno odrekli plate da bi od direktora za uzvrat dobiliupla}ene doprinose. Oni su u momentu uvo|ewa ste~aja iliispuwavali uslove za penziju u toj godini ili im je malo ne-dostajalo za to, i imali su pravo da godinu dana budu na bi-rou sa odre|enom naknadom i to im se priznavalo u radnista . Dosta wih je tako sticalo pravo na penziju posle is-teka tih 12 meseci, a firma im za to vreme nije upla}ivaladoprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe. Direktorisu onda traìli od zaposlenih da se odreknu prava na zara-du da bi im oni uplatili doprinose. Radnici su masovnopristajali na takav zahtev i potpisivali su odgovaraju}usaglasnost.

Poslodavci danas radnicima naj~e{}e uskra}uju pravona godi{wi odmor i regres, a ~esto im ne uru~uju ni obra-~une zarade. To je naj~e{}e posledica neinformisanosti izaposlenih i poslodavaca, a qudi koji rade na crno u stal-nom su strahu da ne ostanu bez posla i zbog toga gube zdra-vqe, porodice i smisao ìvota, dok ih mnogi poslodavcitretiraju kao robove. U Srbiji danas oko 200.000 qudi radina crno.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} je jo{29. aprila ove godine obe}ao pro{irivawe dejstva Op{tegkolektivnog ugovora, a to obe}awe do danas nije ispuweno.Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} nedavno je izjavio daVlada Srbije ne}e odustati od stava o odlagawu primeneOp{teg kolektivnog ugovora jer je odlu~na da “o~uva eko-nomsku stabilnost u zemqi”. Na najave radni~kih sindika-ta da }e pro{iriti svakodnevne proteste ispred zgradeVlade Srbije kako bi izdejstvovali primenu Op{teg ko-lektivnog ugovora, predsednik Vlade Cvetkovi} je radni-cima uzvratio upozorewem da se “plate ne obezbe|uju na

ulici”. Premijer Mirko Cvetkovi} je ocenio i da sindika-ti “nisu svesni da je re~ o ozbiqnom problemu” i napome-nuo kako postoji na stotine pisama preduzetnika, doma}ihi stranih, koji navode da “ne mogu da izdrè i èle da iza-|u iz kolektivnog ugovora”. Op{ti kolektivni ugovor suzakqu~ili reprezentativno udruèwe poslodavaca, Unijaposlodavaca Srbije, i reprezentativni sindikati, Savezsamostalnih sindikata i Ujediweni granski sindikati“Nezavisnost”, osnovani za teritoriju Republike Srbije, ion je stupio na snagu u maju 2008. godine. Ministar rada i so-cijalne politike doneo je Odluku o primeni Op{teg ko-lektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Repu-blike Srbije, koja treba da se primewuje od 1. januara 2009.godine. Ovim pro{irenim dejstvom predvi|eno je da poslo-davci i dràva svim zaposlenima u javnom i privatnom sek-toru ispla}uju za topli obrok 15 odsto od prose~ne mese~-ne zarade, a da se za regres godi{we izdvoji 75 odsto od re-publi~kog proseka.

Cvetkovi} preti otkazima“Ja ne verujem da }e biti protesta, jer ako budu protesta,

bi}e masovnih otpu{tawa. Qudi koji se bave proizvodwomne}e mo}i toliko da plate te radnike i mora}e da ih otpu-ste. Mislim da ne}e biti masovnih protesta jer ve}ina rad-nika }e da shvati da je boqe da zadrè posao nego da idu naulicu. Na ulici nema proizvodwe, tamo samo mogu da vi~u”,poru~io je radnicima premijer Cvetkovi}. I pored pret-wi o otpu{tawu, sa prvim snegom, radnici najavquju vreojanuar i masovne proteste. Od svojih zahteva ne odustaju, jerih ne pla{e pretwe otkazima na koje su zbog lo{ih priva-tizacija ve} navikli. Sindikalci smatraju da odustajaweod ugovora govori o neodgovornosti dràve. Iz premijero-vog kabineta obe}avaju da }e sve da u~ine kako bi ublaìliefekte krize ali, kako kaù, novca za isplatu toplog obro-ka i regresa, jednostavno, nema. Ministar za rad i socijal-


Obespravqeni

Slu~aj ““C market””Komisija za za{titu konkurencije zakqu~ila je jo{ pre dve godine kako je privatizacija ““C marketa””, trgo-

va~ke ku}e s najve}im brojem trgovina na malo u Srbiji, koju je kupila ““Delta M””, obavqena mimo zakonskih pro-pisa. Prema postoje}im zakonskim propisima, kompanija koja je kupila ““C market”” bila je obavezna da pre kupo-vine dobije odobrewe Komisije koja je zaduèna za procenu da li pro{irewem trgova~ke mreè kompanije ““Del-ta M”” dolazi do monopolskog poloàja na trì{tu. ““Delta M”” je pre kupovine ““C marketa”” ve} posedovala dvavelika prodajna lanca, ““Maksi”” i ““Pekabetu””, a s ““C marketom”” pove}ala je pokrivenost trì{ta prehrambenomrobom na vi{e od 30 posto. Transakcija kojom je ““C market””pre{ao u ruke kompanije ““Delta M””, obavqena je pre-ko preduze}a ““Primer C””u vlasni{tvu tada{weg direktora ““C marketa””Slobodana Radulovi}a, koji se jo{ uveknalazi u bekstvu. Za wim je raspisana poternica i sudi mu se u odsustvu, zbog sumwe da spada u vode}e qude ste~aj-ne mafije, od kojih su neki, poput predsednika beogradskog Trgova~kog suda Gorana Kqajevi}a, uhap{eni. Iza““Primera C””, kako je utvrdila Komisija za za{titu konkurencije, stoji izvesna firma iz Luksemburga.

Borba protiv korupcije koju sprovodi nesposobna i neodgovorna vlast pada na le|a radnika i gra|ana. To jeborba za efikasne i samostalne institucije, koje }e garantovati gra|anima sigurnost, da se ne bi dogodilo da mo}-ni i bogati imaju sve vrste za{tite, dok se oni mawi i siroma{niji i ne smatraju vlasnicima. Primer ““C marke-ta”” pokazuje da ako nema nezavisnih institucija, onda privatizacija nije privatizacija nego pqa~ka. Radnici ““Cmarketa”” su se borili, ali nisu uspeli, iako su posedovali 70 odsto akcija. Me|utim, institucije su biv{em di-rektoru Slobodanu Radulovi}u stajale na raspolagawu, a i{lo se toliko daleko da je Trgovinski sud zabrawivaotrgovinu akcijama, a javni tuìlac odràvawe skup{tine akcionara. Zatim su druge institucije u~inile sve datajkunu Miroslavu Mi{kovi}u olak{aju put do ““C marketa”” tako {to su odstranile konkurenciju. Radnici ““Cmarketa””su posle vi{egodi{weg pisawa prijava prevareni, svoje akcije su najzad prepustili Miroslavu Mi{ko-vi}u, a da nikada nisu saznali koliko one vrede na trì{tu. Na primeru ““C marketa”” se jasno vidi da radnici e-le da se bore, ali da ih institucije ometaju. Ste~ajna mafija se, prema optu`nici, tereti da je prqavim poslovi-ma o{tetila odre|ena preduze}a za oko 50 miliona evra, a kao organizatori navode se Goran Kqajevi}, biv{ipredsednik beogradskog Trgovinskog suda, advokat Nemawa Jolovi}, biznismen Sekula Pijev~evi} i odbegli Ra-dulovi}. Nigde se ne pomiwe ~ovek koji je u svemu tome profitirao, vlasnik kompanije ““Delta M””, Miroslav Mi-{kovi}.

nu politiku Rasim Qaji} smatra da je jedina alternativaradni~kim zahtevima pad Vlade.

Dabogda imao pa nemaoRadnici u Srbiji danas nemaju jednaka prava, a poslodav-

ci nemaju iste obaveze. Ne zna se ni koliko poslodavci, po-gotovo oni koji ko~e kolektivno pregovarawe, uzimaju nov-ca ne upla}uju}i poreze i doprinose dràvi, i koliki pro-fit na tome uzimaju wihovi prijateqi iz vlasti. Ne zna seni koliko stanovnici Srbije ive teè zbog korupcije, ko-ju neki mediji procewuju na oko 500 miliona evra, a nevero-vatno je da mnogi iz reìma Borisa Tadi}a na to gledajukao na ne{to normalno, dok se za opravdane zahteve radni-ka tvrdi da su preveliki i predstavqaju nemogu}e optere-}ewe za buyet dràve.

Socijalni dijalog u Srbiji jo{ uvek nije uspostavqen,korupciji i kriminalu se nije stalo na put, pa radnici ne-}e imati drugog izbora nego da sami objave rat ne samo kri-minalcima, nego i onima iz vlasti koji uìvaju wihovu po-dr{ku. Od formirawa Vlade Mirka Cvetkovi}a sva poli-tika se svela na to ko }e iz koje stranke da zauzme rukovo-de}e mesto u velikim javnim preduze}ima. Procewuje se da}e ministrima i wihovim “desnim i levim rukama” treba-ti jo{ najmawe godinu dana samo da se rasporede ko }e u ko-ju fotequ. Tako }e im, sude}i po politi~koj nestabilnosti,pro}i ceo mandat, a ako se ni{ta su{tinski ne promeni,novi }e to isto da rade. Za to vreme, stru~ni qudi nisu u mo-gu}nosti da rade posao koji dobro znaju.

Danas skoro niko u Srbiji ne spomiwe radni~ku klasu,~ak ni oni koji su iznikli na razvalinama prakse Komuni-

sti~ke partije i wenih satelitskih organizacija. Oni suprigrabili wenu imovinu, stekli nezasluène privilegi-je i pozicije, ali se ne zalaù za radni~ka prava, posebno uprivatnom sektoru. Uloga sindikata je marginalizovana,svedena na bezna~ajne birokratizovane grupe, izdanke onogsindikata koji je i ranije bio najobi~nija transmisija Par-tije, {to je slu~aj i danas. Dolaskom komunista na vlast ma-nipulisalo se idejom o radni~kim pravima. Isti ar{in ko-ristili su i evrointegratori pre osam godina. To nije biosamo slu~aj u na{oj zemqi, nego i u ve}ini drugih dràva utranziciji. Prividna vladavina radni~ke klase pretvara-la se u vladavinu jedne ideologije, vladavina ideologije uvladavinu ideolo{kih institucija, da bi, na kraju, postalavladavina pojedinca, nekada Josipa Broza, danas Borisa Ta-di}a. Srpski radnici su najve}i gubitnici u tranziciji.Pravno-ma|ioni~arskim trikovima radnicima je uzetosve. Najteè je onima koji jo{ nisu zreli za penziju, a nisuni mladi za prekvalifikaciju. Razo~arani su jer je i zakonpravqen po meri tajkuna, a nikakva sindikalna udruèwane garantuju im ni minimum za{tite prava. Veliki indu-strijski centri u Srbiji, poput Kragujevca ili Ni{a,predstavqaju sumornu sliku “tranzicije”, “privatizacije”i “demokratskih promena”. Gradovi sa svojim napu{tenimhalama nekada{wih dru{tvenih preduze}a, koja danas slu-è kao skladi{ta za firme novope~enih tajkuna u sprezisa reìmom, postali su tipi~an primer jevrejske kletve:“Dabogda imao pa nemao!” Za neke gradove se zbog toga govo-ri da imaju vi{e narkomana nego radnika.


Obespravqeni

Slu~aj ““Jugoremedija””Radnici-akcionari zrewaninske fabrike lekova ““Jugoremedija”” su, posle vi{egodi{we borbe, za sada jedini

u Srbiji uspeli da uspostave svoju upravu nad fabrikom, koja im, koliko-toliko, garantuje ostvarewe svojih pra-va. Me|utim, ukoliko iskustvo ““Jugoremedije””ostane izuzetak, ako ne preraste u na~elo jednake za{tite svih pri-vatnih vlasnika u Srbiji, ni ““Jugoremedija””, niti bilo koja druga firma ili preduzetnik koji nije povezan sa po-liti~kim i finansijskim mo}nicima, ne}e dugo opstati. U sistemu koji je kroz privatizaciju napravqen tako da{titi interese samo jedne grupe qudi ne postoji elementarna sigurnost ugovarawa, neophodna za stabilno poslo-vawe –– iskustvo ““Jugoremedije”” nas u~i da i onda kada ovladate svojim privatnim vlasni{tvom, u korumpiranomsistemu ste i daqe ugroèni, jer niste sigurni da vas neki mo}ni poslovni partner ne}e prevariti, zato {to }e uslu~aju spora sud biti na wegovoj strani. Iskustvo ““Jugoremedije”” nas tako|e u~i da nijedan mali vlasnik ne mo-è uspeti sam, bore}i se samo za svoje privatne interese.

Posle tri godine pravne borbe unutar institucija dràve radnici, mali akcionari ““Jugoremedije”” su dokaza-li ni{tavnost ugovora kojim kompanija ““Jake”” iz Radovi{a, Republika Makedonija, kupuje 42 odsto vrednosti““Jugoremedije””. Ugovor je poni{ten zbog neispuwavawa ugovornih klauzula, ni{tavnosti dokapitalizacije imawkavosti formalne prirode, odnosno su{tinski zbog poku{aja da se dokapitalizacija prikaè kao investi-ciono ulagawe (obaveza iz prvobitnog ugovora). Bez presedana u dosada{woj privatizacionoj praksi, radnici, ma-li akcionari ““Jugoremedije”” izborili su se za va`nost svakog vlasni{tva, temeqnog na~ela koje treba da garan-tuje dràva, za pravo na rad i pravo na samoorganizovawe. Pored sna`ne reafirmacije sindikata kao interesneradni~ke organizacije, osnovali su i novu organizaciju –– Udruèwe radnika akcionara (URA). Vlasni~ki, fa-brika je sada u ve}inskom delu u rukama malih akcionara, koji su delom i radnici firme, uz jo{ preko 4000 dru-gih malih akcionara. Istrajna borba za za{titu sopstvenih prava ove grupe od oko 150 qudi stekla je i potpunupodr{ku i solidarnost svih ostalih malih akcionara u Srbiji. Za razliku od drugih privrednih subjekata u ze-mqi, gde su se radnici mahom borili da skupqe prodaju svoje akcije, radnici ““Jugoremedije”” nisu imali tu name-ru. Oni èle da ih zadrè, uve}aju vrednost, i wima upravqaju. To je novina u na{im tranzicionim prilikama.

Radnici moraju da se bore za prava da ive od svog rada i vlasni{tva i da budu sigurni pred onima koji ih ugro-àvaju. Radnici ““Jugoremedije”” uspeli su da pokaù da se moè uspeti i kad sve izgleda bezizlazno. Iskustvo ““Ju-goremedije”” izdvaja se iz op{te atmosfere u Srbiji gde veliki broj gra|ana, kako istraìvawa pokazuju, smatra da sevi{e ni{ta ne moè u~initi, te su skloni apatiji i rezignaciji. Slu~aj ““Jugoremedije”” pokazuje da David moèda pobedi Golijata, mada je pitawe da li je bitka kona~no dobijena, jer ministar za ekonomiju i regionalni raz-voj Mla|an Dinki} nagove{tava novi tender za prodaju ““Jugoremedije””, mada su radnici-akcionari pokazali damogu boqe da upravqaju od problemati~nog vlasnika. Primer ““Jugoremedije”” ne sme ostati epizoda. Me|utim, zaneke mo}ne qude i to {to su postigli je mnogo i opasno, pa bi hteli da to poni{te novom privatizacijom.

SSocijalno neodgovorna Vlada Mirka Cvetkovi}a ne-davno je predloìla Buyet Republike Srbije, u kojemzna~ajnu ulogu opet imaju tro{kovi kabineta pred-

sednika i ~etiri potpredsednika Vlade. Primetno je da su,u proteklih godinu dana, buyetski apetiti znatno porasli,{to se moè primetiti po ciframa u predlogu buyeta.Tro{kovi plata 24 zaposlena u kabinetu Mirka Cvetkovi-}a su porasli sa, ionako velikih 53, na bezobraznih 61 mi-lion dinara. Cvetkovi} je, vaqda, procenio da se tih osam“milion~i}a” ne}e ni osetiti u buyetskim milijardama, nemisle}i na buyetske obveznike koji }e sve to morati daplate. Iako je visina primawa wegovih sekretarica, savet-nika i ostalog servisnog osobqa porasla tek za jednu ilidve rupe na Cvetkovi}evom kai{u, primetno je da se premi-jer trudi da wegovi bliski saradnici imaju plate pribli-`ne onima koje imaju potpredsedni~ke svite.

Velike pare

Me|u wima najvi{e se, po apetitu, istakla pratwa pr-vog potpredsednika i vo|e Socijalisti~ke partije IviceDa~i}a. Godi{wi tro{kovi svega 23 zaposlena u wegovomkabinetu, sa svim tro{kovima, su sko~ili sa velikih 17 mi-liona dinara na fantasti~kih 71 milion dinara! Iako na

prvi pogled izgleda da se Ivica Da~i} {alio ili da se ra-di o gre{ci, odnosno permutaciji brojeva, iz pregleda tro-{kova kabineta postaje jasno da se Da~i}ev apetit uve}ao~ak ~etiri puta! On je jasan pokazateq siline koalicionogpotencijala Socijalisti~ke partije, preto~enog u buyet-ske beneficije. Me|u wima se isti~e ~ak 13 miliona dina-ra predvi|enih za tro{kove putovawa, pa je o~igledno da jeIvica Da~i} ozbiqno shvatio evropske integracije i pu-tovawa na ra~un gra|ana Srbije.

\eli}eva masna evropska dijeta

Kada govorimo o vladaju}oj ideologiji evropskih inte-gracija, treba napomenuti da je potpredsednik koji je zadu-èn za wihovu promociju, Boìdar \eli}, ba~en na dijetukresawem tro{kova. Od rasko{nih 91 milion dinara, ko-liko je wegovih 22 evrointegratora u kabinetu tro{kari-lo celu 2008. godinu, \eli} je sveden na skromnijih 67 mi-liona, koji }e primorati raskala{ne \eli}eve saradnikena {tedwu tokom 2009. godine. \eli} }e ubudu}e morati dabude pa`qiviji u odgovarawu partijskom {efu Borisu Ta-di}u na optu`be za korupciju (u kojoj Tadi} nije imao pro-cenat), kako mu se ne bi dogodilo da idu}e godine nema ni zakerozin tokom ~arter letova u Evropsku uniju. Niko ne bièleo da se avion u kojem se potpredsednik \eli} vozi uEvropu sru{i zbog nedostatka goriva.


Rasipnici

êtiri potpredsednikaêtiri potpredsednikabuyetske apokalipsebuyetske apokalipse

NNoovvaa mmiinniissttaarrsskkaa ppqqaa~~kkaa


Ako su neki, zbog kresawa tro{kova Boè \eli}a, po-mislili da se vladaju}a oligarhija iz Demokratske stranke“ohladila” od evropskih integracija, grdno su se prevari-li. Za razliku od ve}ine stanovnika Srbije, koji ili grca-ju pod teretom bede i sirotiwe, ili pak padaju kao `rtvekreditnih obaveza, ~ak 53 zaposlena u toj kancelariji i sle-de}e godine }e uìvati u blagodetima buyetske rasko{i.Wihovi prihodi iz yepova gra|ana Srbije za 2009. godinuuve}ali su se sa ogromnih 80 miliona na yinovskih 120 mi-liona dinara! Direktor kancelarije Milica Delevi} iwen zamenik Sr|an Majstorovi}, blagodare}i ideolo{kojpodobnosti, za usluge po ugovoru svojim bliskim saradni-cima namenili su ~ak 43 miliona dinara za 2009. godinu.Stanovnici na{e zemqe tako|e treba da znaju da se wiho-vih 120 miliona, u sklopu rada Kancelarije za evropske in-tegracije, tro{i na: uskla|ivawe propisa sa propisimaEvropske unije, institucionalnu dogradwu i obuku, koor-dinaciju procesa pridruìvawa EU i analizu ekonomskihaspekata pridruìvawa, komunikacione poslove i odnosesa evropskim institucijama, prevo|ewe i op{te i pravneposlove. Rezultati rada tih slu`bi mogu se videti tokomnajnovijih otpu{tawa radnika u Srbiji, jer su, pod firmomuvo|ewa zakonodavstva Evropske unije u Srbiji, mnogi rad-nici iz kategorije buyetskih obveznika pretvoreni u soci-jalne slu~ajeve, za koje se svake godine u buyetu izdvaja svemawe novca.

Socijalni slu~aj potpredsednikaVlade Jovana Krkobabi}a

Za razliku od wih, me|u buyetskim korisnicima posto-ji i jedan povla{}en “socijalni slu~aj”, za kojeg }e se u 2009.godini obezbediti milionska pomo}. Kabinetu potpred-sednika Vlade Srbije za socijalnu politiku i dru{tvenedelatnosti i lidera Partije ujediwenih penzionera Srbi-je Jovana Krkobabi}a, koji broji svega 15 zaposlenih, pred-logom Zakona o buyetu Srbije za 2009. godinu obezbe|ena je

socijalna pomo} vredna 50 miliona dinara! S obzirom da jeKrkobabi}ev buyet narastao sa “penzionerskih” 10 “mili-on~i}a”, na “ima se, moè se” 50 miliona dinara, izvesno jeda }e najstariji ministar imati dovoqno novca da od buyet-ske pomo}i sebi obezbedi najskupqa odela po sopstvenomukusu. S obzirom da je sina Milana, ina~e invalidskog pen-zionera, uhlebio na funkciji zamenika gradona~elnikaBeograda Dragana \ilasa, ~ini se da Krkobabi}i namera-vaju jo{ dugo drmati Srbijom.

Kabinet vode}eg borca za “spasavawe” Naftne indu-strije Srbije od prodaje ruskom “Gaspromu”, potpredsedni-ka Vlade za privredni razvoj, ministra ekonomije i regio-nalnog razvoja i lidera G17 plus, Mla|ana Dinki}a, je udvo-stru~io svoj buyetski saldo sa (za Dinki}a) skromnih 29miliona dinara, na “transparetnih” 59 miliona. Svega 17Dinki}evih pomo}nika }e za zajedni~ku borbu protiv“zlih” Rusa, koji neke Dinki}eve poslovne partnere èleda istisnu iz trke za kontrolu strate{kih privrednih po-tencijala Srbije, imati na raspolagawu, sem redovnih pri-mawa i mogu}nost da zarade putem usluga po ugovoru, u vred-nosti od 25 miliona dinara. S obzirom da je Dinki}, prili-kom nedavnog reizbora na mesto {efa svoje partije, na iz-bornoj skup{tini G17 plus izjavio da u wegovoj stranci ne-}e biti mesta za one kojima su “pare popile mozak”, sa ~ist-kom bi, sude}i po iznosima, mogao po~eti od svog kabineta.

Kabineti predsednika Vlade Mirka Cvetkovi}a i we-gova ~etiri potpredsednika }e se, ukupno u buyetu Srbije,ogrebati za preko 300 miliona dinara! Od toga }e, premabuyetskom prora~unu, skoro 30 miliona oti}i na tro{ko-ve putovawa ministara i wihovog osobqa na ra~un gra|anaSrbije. Nije te{ko zakqu~iti da }e im, posle svih ovih ci-fara, ogromna ve}ina bira~a na izborima poèleti sre}anput.


Rasipnici

PPredlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifije verovatno najzna~ajniji zakon u Srbiji u ovom tre-nutku, naàlost, pre svega zbog negativnih efekata

do kojih }e dovesti. Osnovna svrha ovog predloga zakona jejednostrana primena Prelaznog sporazuma s Evropskomunijom, ili ukidawe carinskih prihoda i prihoda od PDV-a u trenutku kada vi{e niko ne spori da je na{a privreda idràva u ozbiqnim problemima.

Slede}a pore|ewa pokazuju koliko je {tetan Predlogzakona o carinama, koji omogu}ava jednostranu primenuprelaznog sporazuma.

Prema izjavi ministra finansija, Diane Dragutinovi},od 6. decembra, dakle, na dan kada je predstavqan buyet zbogjednostrane primene sporazuma s Evropskom unijom, Srbi-ja gubi oko 23 milijarde dinara, ili po kursu Narodne ban-ke Srbije iz tog perioda, to je oko 267 miliona evra.

To je ve}a suma od one koja je bila predvi|ena za ulaga-we sa “Fijatom”. To je suma koja je ve}a od onih, minimalnihi tako napadanih od strane MMF-a, 12, 7 milijardi dinara,predvi|enih u rebalansu buyeta za pove}awe penzija. Tako-|e, cifra od 267 miliona evra je 4 puta ve}a od sume koja jepredvi|ena za Ministarstvo inostranih poslova. Ona je 4puta ve}a od sume koja je predvi|ena za ministarstvo koje sebavi za{titom ìvotne sredine 3 i po puta je ve}a od onekoja je predvi|ena za Ministarstvo pravde. Za 1/3 je ve}a odsredstava Ministarstva za infrastrukturu ili skoro 6 pu-ta ve}a od sume predvi|ene za Kosovo i Metohiju.

Umesto da se ta sredstva od 267 miliona evra usmere kaMinistarstvu spoqnih poslova, koje bi tako sa ~etvoro-struko ve}im sredstvima zastupalo na{e interese u svetu utrenutku kada se vodi diplomatska borba za Kosovo i Me-tohiju, ili da utrostru~e sredstva za na{e pravosu|e, da sesudijama omogu}e boqi uslovi rada i ve}e plate, ili da setih 267 miliona evra usmeri ka na{im poqoprivrednici-ma ili za izgradwu infrastrukture, ona se fakti~ki, ovimzakonom o promeni carina, poklawaju Evropskoj uniji.

Ta~nije, firmama iz bogatog dela ove nadnacionalneorganizacije.

Socijalni porezi na potro{wu

Nema nikakvog ekonomskog opravdawa za ovakvu odluku.U tom kontekstu, sasvim je bila razumqiva izjava mini-

stra finansija Dijne Dragutinovi} od pre nekoliko mese-ci, od 5. oktobra 2008 godine. Ona je tada izjavila: “Prime-na Prelaznog sporazuma treba da sa~eka wegovo usvajawe odstrane Evropske unije”.

Tako|e, u istom mesecu, i eksperti Instituta za trì-{na istraìvawa su ocenili da }e, ako se primeni SSP,do}i do ve}eg porasta spoqnotrgovinskog deficita.

Protiv jednostrane primene Prelaznog sporazuma su sepre nekoliko meseci izjasnili i privrednici, na primergospodin Vu~i}evi}.

Ali, iako se ekonomska situacija u na{oj zemqi pogor-{ala od tada, {to je i vlada priznala kada je smawila svo-ju prognozu rasta BDP na oko 3,5 odsto, mada je i to verovat-no optimisti~ka prognoza ako se uzme u obzir procena naj-ve}e bonitetne firme na svetu “Dan i bredstrit”koja je u svomjanuarskom izve{taju procenila smawewe ekonomskog ra-sta u Srbiji 2009. godine na 2,5 odsto i deficit ve}i odpredvi|enih 1,5 odsto BDP-a, odlu~eno je, uprkos pogor{a-wu ekonomske situacije, da se jednostrano primewuje Pre-lazni sporazum sa Evropskom unijom.

Zbog toga, neophodno je ministru finansija postavitislede}e pitawe: “Da li je neko vr{io pritisak na wu dapromeni svoje mi{qewe povodom jednostrane primene pre-laznog sporazuma?” odnosno “Za{to je odustala od svogprincipijelnog i ekonomski opravdanog stava iz oktobra2008. godine?”

Ministar Diana Dragutinovi} bi morala da odgovori izato {to kao doktor ekonomskih nauka i predava~ na Eko-nomskom fakultetu sigurno zna da trenutno velike svetskeprivrede, za koje i nema~ki ministar finansija, Pjer[tajnbrik, priznaje da }e biti novi svetski finansijskicentri mo}i kao {to su Brazil, Kina, Indija i Ruska Fe-deracija, podiù carinske stope.

Na primer, kao {to je u decembru 2008. godine objavqe-no u na{im medijima, Rusija je podigla carine na uvoz auto-mobila sa 25 odsto na 30 odsto. Rusija je tako|e pove}ala icarine na uvoz poqoprivrednih proizvoda. Indija je pove-}ala ~ak za 20 odsto carine za neke prehrambene proizvode.Indonezija je pove}ala carine za oko 500 vrsta proizvoda.Carine su podigli ili to nameravaju da urade i Australi-ja, Brazil i Argentina.

S druge strane, i zapadne privrede, u kojima je kriza ipo~ela i koje su proizvele tu krizu, rade upravo suprotnood onoga {to se predvi|a zakonima koje vlada predlaè zaSrbiju.

Na primer, na sajtu Bi-Bi-Sija su 5. januara 2009. godineobjavqeni detaqi ekonomskog programa novoizabranogameri~kog predsednika. Paket ekonomskih mera o kome se


Me{etarewe

Mi{kovi}ev bu|elar sve debqi,Mi{kovi}ev bu|elar sve debqi,a gra|ani sve siroma{nijia gra|ani sve siroma{niji

KKaakkoo }}ee ssee jjeeddnnoossttrraannaa pprriimmeennaa PPrreellaazznnoogg ttrrggoovviinnsskkoogg ssppoorraazzuummaaooddrraazziittii nnaa SSrrbbiijjuu


pregovara u ameri~kom Kongresu predvi|a poreske olak-{ice u iznosu od oko 300 milijardi dolara.

Dok zapadne zemqe smawuju poreska optere}ewa, VladaSrbije pove}ava poreze i dodatno optere}uje siroma{nijideo stanovni{tva, sve zarad finansirawa neshvatqive od-luke o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma

Najboqi primer za taj apsurd je Ppredlog zakona o akci-zama. Poznato je da su akcize, prema definiciji na{eg vo-de}eg stru~waka u oblasti javnih finansija, prof. dr Bo-ìdara Rai~evi}a sa beogradskog ekonomskog fakulteta,autora kwige “Javne finansije”, upravo, “posebni, speci-jalni porezi na potro{wu”, odnosno “i zbog akciza su jef-tiniji proizvodi srazmerno vi{e poreski optere}eni odproizvoda iste vrste s vi{im cenama”.

Zato strada najsiroma{niji sloj stanovni{tva jer “ka-ko jeftinije proizvode koriste {ire kategorije potro{a-~a sa slabijom poreskom snagom, to oni nose i srazmerno ve-}i teret oporezivawa”, tvrdi prof. dr Rai~evi}.

Tako|e, jasno je da }e na{i gra|ani upravo zbog jedno-strane primene Prelaznog sporazuma, po najavama iz vla-sti, pla}ati i ve}i PDV.

Guverner Narodne banke Srbije je 23. decembra 2008. go-dine izjavio: “Ako prihodi u buyetu, u prvom kvartalu 2009.godine, ne dostignu planirani nivo, bi}e neophodna revi-zija buyeta i: 1) zamrzavawe zarada, 2) smawewe penzija i 3)pove}awe PDV-a”.

Rebalans buyeta nije iskqu~io ni dràvni sekretar uMinistarstvu finansija u svojoj izjavi od 19. decembra 2008.

Dakle, o~ekivani problemi sa prihodima buyeta u pr-vom kvartalu ove godine se ne}e re{iti na jedan jedini lo-gi~an i ekonomski opravdan na~in, a to je odustajawe od jed-nostrane primene Prelaznog sporazuma i povla~ewe Pred-loga zakona o carinama. Naprotiv, suma od 267 milionaevra }e se u su{tini prebaciti na gra|ane Srbije, ta~nijena wihov najsiroma{niji sloj, i to preko pove}awa akcizai PDV-a. Do takvog zakqu~ka se dolazi i kada se analiziraekonomska definicija PDV-a. Prema definiciji iz ve}pomenute kwige “Javne finansije”, prof. Rai~evi}a: “PDVnije pogodan za ostvarivawe socijalno politi~kih ciqevaoporezivawa, niti se wime moè realizovati princip pra-vednosti u oporezivawu. Teret ovog poreza podjednako sno-se svi i bez obzira na svoju ekonomsku snagu. Regresivanefekat jedinstvene stope ogleda se u ve}em optere}ewuekonomski slabijih slojeva stanovni{tva, ~ija primawa je-dva uspevaju da omogu}e zadovoqewe osnovnih ivotnih po-treba”.

Vi{e nego jasno, prethodno izneti argumenti, ekonom-ski i socijalni, pokazuju da treba povu}i iz procedurePredlog zakona o carinama koji omogu}ava jednostranuprimenu Prelaznog sporazuma.

Naàlost, za to nema voqe.Kao da neko, po svaku cenu, iz politi~kih ili nekih drugih

razloga, eli da naturi ovaj {tetni sporazum, iako }e verova-tno upravo wegova primena dovesti i do rebalansa buyeta.

Zbog toga se moè zakqu~iti da se pravi razlog za ova-kvu neracionalnu odluku svakako nalazi u primeni brisel-ske ideologije, ili vladaju}e dogme koja, u su{tini, i nemaveze sa ekonomijom, ve} sa utopijom i neradom i propagan-dom.

Dakle, sa pojavama koje je odavno opisao veliki ruskipravnik Ivan Iqin. Ali to je ve} {iri fenomen koji tre-ba da izu~ava sociologija, a ne pravo ili ekonomija.

[ta reìm nije smeo da pita Mi{kovi}a?

Jednostrana primena Prelaznog sporazuma i prate}egzakona o carinama odgovara i odre|enim monopolistima una{oj zemqi. To nije nikakva tajna.

Na primer, 11. januara 2009, generalni direktor “Deltamaksi grupe” je izjavio da }e trgovina u Srbiji imati kori-sti od jednostrane primene trgovinskog sporazuma saEvropskom unijom. Ovome treba dodati i ocenu DijaneMarkovi}-Bajalovi}, predsednika Komisije za za{titukonkurencije, da postoje monopoli ili nedovoqna konku-rencija u oblasti maloprodaje prehrambenih proizvoda:“Prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata ikvadraturi na beogradskom trì{tu ’Delta’ je monopoli-sta sa 70 odsto”.

Upravo }e kompanija “Delta”, kao monopolista u sekto-ru trgovine, imati koristi od jednostrane Primene prela-znog sporazuma

Istovremeno, ta primena sporazuma }e, u su{tini, 267miliona evra prebaciti na le|a najsiroma{nijih gra|anaSrbije, preko naplate akciza i pove}awa PDV-a. Zauzvrat,gra|ani ne}e dobiti veliko smawewe cena, kako se najavqu-je iz propagandnih razloga kako bi se zamaglila sama su-{tina ovog sporazuma.

Da velikog smawewa cena ne}e biti, priznaje ~ak i mi-nistar trgovine.

Jedino {to }e taj sporazum i prate}i predlog zakona ocarinama omogu}iti je pove}awe prihoda monopolista uovoj zemqi. Prihoda koji su toliko veliki da se ve} sadamogu upore|ivati s prihodima celokupnog buyeta Srbije.Prema sajtu kompanije “Delta”, u 2007. godini “Delta” jeostvarila prihod od prodaje od 1 milijardu i 720 milionaevra, u 2008. godini planirani prihod kompanije je bio jo{ve}i, iznosio je skoro neverovatnih 2 milijarde i 880 mili-ona evra. Tako|e, na sajtu ove kompanije se moè videti i dase “Delta” bavi uvozom automobila i rezervnih delova i da}e i u ovoj oblasti ponovo ona imati koristi od smawewacarina, koje predvi|a Predlog zakona.

Na sajtu se vidi i da se kompanija bavi prodajom kozme-tike, distribucijom hrane, mineralnih |ubriva i da pose-duje ogroman lanac supermarketa.

Upravo se svi ti proizvodi pomiwu u Prelaznom spora-zumu sa Evropskom unijom.

Sa druge strane, na sajtu “Delte” nema nikakvih podata-ka o dobrotvornim i socijalnim davawima kompanije, po-mo}i najsiroma{nijim gra|anima i sli~nom.

Nema podataka o izgradwi zadu`bina, infrastruktur-nih objekata i mostova koji bi bili poklon ovom dru{tvui ovoj zemqi.

Zato, zbog svih ovih podataka je sramno {to se niko nasastanku privrednika, vlasti i sindikata, odrànom 9 . ja-nuara 2009. godine u Beogradu, nije usudio da javno pozovevlasnika “Delte” na socijalnu odgovornost u trenutku kadazemqa ulazi u ozbiqnu ekonomsku krizu. Niko se nije usu-dio da ga upita {ta }e uraditi da pomogne svojoj zemqi i na-rodu u trenutku kada ima godi{wi prihod od skoro 3 mili-jarde evra, {to je uporedivo sa skoro 40 odsto buyetskihprihoda cele Srbije.

Niko se nije usudio da javno postavi ovo logi~no pita-we vlasniku kompanije “Delta”. Ni prisutni na skupu pred-sednik dràve, ni premijer, ni potpredsednik vlade, nitibilo ko od ministara.

Kada se sve ovo ima vidu, nije ~udno {to se niko do dan-danas nije usudio, od strane vlasti, da predloì poreske za-kone koji bi bili pravedniji od ovih koji su pred nama.

Pravedne poreske zakone u pravom smislu te re~i. Zako-ne koji bi teret ovog {tetnog prelaznog sporazuma u izno-su od 267 miliona evra prebacili upravo na monopolistukoji jedini ima koristi od ukidawa carina.

A ne na najsiroma{nije gra|ane.


Me{etarewe

VVlada Srbije osnovala je 22. decembra Savet za evrop-ske integracije i predstavila trenutno stawe odnosaizme|u Srbije i Evropske unije. Izve{taj nije bio

predstavqen javnosti, ali je zato, ba{ na dan osnivawa Sa-veta, vi{e evropskih zvani~nika poru~ilo da odmrzavaweprivremenog sporazuma, deblokada SSP-a i daqe integra-cije zavise od odnosa Beograda i Pri{tine.

Tako je srpska vlast, od onog trijumfalnog potpisivawaSSP-a uz {ampawac, bira~ima donela samo prazna obe}a-wa o novim radnim mestima, a nao{treno pero Boìdara\eli}a dalo Briselu ve}i ulog kojim nas EU sada otvore-no ucewuje da priznamo nezavisnost NATO dràve Kosovo.

Komesar EU za pro{irewe, Oli Ren, licemerno je oce-nio da bi bilo pravo vreme da EU po~ne sa primenom pri-vremenog sporazuma, jer “Srbija ozbiqno sara|uje sa Ha-gom”. Ali je istovremeno istakao da EU slede}e godineo~ekuje re{ewe za podeqeno ostrvo Kipar i rad na refor-mama u Turskoj, ako ta zemqa eli da u|e u Uniju. Poruka jevi{e nego jasna – ne}ete u}i u EU dok ne re{ite pitawegranice, odnosno dok ne priznate nezavisnost Kosova.

Ren je tako|e spustio rampu za eventualni zahtev Srbi-je za ~lanstvo koji Vlada planira za 2009, ocewuju}i da bal-kanske zemqe ne treba da ùre sa tim, jer prethodno mora-ju da pokaù da su dosta uradile na reformama.

Na to se odmah nadovezao {ef francuske diplomatijeBernar Ku{ner, izjavquju}i da “Beograd zna uslove za stu-pawe SSP-a na snagu, koji vaè za sve zemqe”.

– To zna~i da Beograd i Pri{tina treba da prona|u do-govor, {to je, uostalom, od interesa za dve zemqe, kao i zaceo region. [to se nas ti~e, sigurno ne}emo {tedeti napo-re da se u tom smislu do|e do rezultata. U interesu je Srbi-je da ide napred, sa svim svojim susedima – bio je i vi{e ne-go jasan Ku{ner i ponovio da je na potezu Beograd.

A od nove predsedavaju}e EU, ê{ke, stigla su i novaobe}awa! Savetnik ~e{ke vlade, biv{i austrijski vice-kancelar Erhard Busek, izjavio je da je uveren da }e privre-meni sporazum Srbije sa EU biti primewen u prvoj polo-vini 2009. i da ê{ka insistira na implementaciji SSP-a. Me|utim, i on je istakao da nema {irewa Unije sve dokse ne re{e pitawa poput Lisabonskog sporazuma.

Ne smemo zaboraviti ni da je luksembur{ki ministarspoqnih poslova, @an Aselborn, izjavio 18. decembra da jemogu}e prona}i re{ewe s Holandijom “u narednih nekoli-ko nedeqa”. “Holandija ima ~vrst stav oko Haga, ali sada

moramo da idemo zajedno u dobrom pravcu”, ocenio je Asel-born, ali ni nedequ dana kasnije nema naznaka da }e spora-zum biti deblokiran.

Nema belog {engenaDakle, sem praznih re~i i bespogovornog ispuwavawa

svih ucena Zapada, proevropska vlada nije uspela da gra|a-nima Srbije obezbedi ni{ta drugo, pa ~ak ni beli {engen!A nisu li ba{ na tome gradili svoju predizbornu pri~u?

Premijer Cvetkovi} je neuspeh u EU integracijama, od-nosno nedobijawe belog {engena, opravdao time {to nedo-staju jo{ dva zakona, ratifikacija pet konvencija i formi-rawe tri institucije – Agencije za borbu protiv korupci-je, Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom i povereni-ka za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka.

A da bi opravdao izostanak investicija, pozvao se nasvetsku ekonomsku krizu “za koju smo jo{ pre dva mesecaznali da ne}e zaobi}i Srbiju”.

Nema novih radnih mestaKada je ova vlada oformqena, i to na krilima proevrop-

skih evrodonacija, predsednik Tadi} ju je krstio imenomsocijalno odgovorne vlade koja }e svake godine otvarati200.000 novih radnih mesta.

Me|utim, umesto toga, predsednik je pre ne{to mawe odmesec dana obe}ao da }e 2009. biti godina borbe za o~uvaweradnih mesta. Odbrani}e ih verovatno isto onako kako je


Poslu{ni{tvo

Skupqa daraSkupqa daranego meranego mera

SSSSPP,, uummeessttoo bbllaaggoossttaawwaa,, ddoonneeoo ssaammoo uucceennuu ddaa pprriizznnaammoo nneezzaavviissnnoo KKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjuu

•• Bernar Ku{ner: Beograd zna uslove za stupawe SSP-a na snagu koji vaè za sve dràve. To zna-~i da Beograd i Pri{tina treba da prona|u dogovor, {to je, uostalom, od interesa za dve ze-mqe, kao i za ceo region

•• Analiti~ari procewuju da je jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma i potpi-sivawe SSP-a, umesto ikakvih opipqivih koristi, Srbiju samo stavilo u takav poloàj da Bri-sel ima ve}i ulog kojim je ucewuje

ispunio obe}awe o 200.000 novih radnih mesta – prema po-dacima koje je u javnost iznosila opozicija, prose~an brojotpu{tawa radnika je bio 5.000 u mesec dana!

Podsetimo daqe, prvi “dokaz”da Zapad jedva ~eka da dig-ne srpsku privredu bio je posao sa italijanskim “Fijatom”.Sada kada je samo u Italiji 58.000 radnika te firme posla-to na prinudni odmor, Vlajko Seni} iz G17 kritikuje ruga-we tom poslu koji nikada nije bio ni{ta drugo nego papiro dobrim namerama bez ijedne obaveze. Seni} je gra|animaovih dana dao novo obe}awe – “Sklapawe tog ugovora tran-sformisa}e na{eg najve}eg gubita{a u izvozni adut srpskeprivrede”.

Kako nam je vlast “namestila dobar posao”, slikovitopokazuje i primer ambasadora SAD Kamerona Mantera ko-ji je organizovao takmi~ewe “Investirajte u Srbiji”. Stim da se nisu nadmetali investitori, ve} 20 op{tina igradova iz Srbije kako bi privukli potencijalne investi-tore. Da li je mogu}e da je srpskoj vlasti bio potreban ame-ri~ki ambasador da smisli ovakav “master plan”? Na kon-cu, odgovor i nije toliko bitan, s obzirom na to da je stati-stika neumoqiva: u Srbiji je u tre}em kvartalu ove godinezabeleèn 10 puta mawi nivo investicija u odnosu na prvadva kvartala.

Nema ~etiri milijarde evra stranih investicija

^lan Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalniekonomski razvoj, Ivana Veselinovi}, ocenila je da je bezpromene celokupnog ekonomskog ambijenta nemogu}e ostva-rewe plana vlade za privla~ewe ~etiri milijarde evra in-vesticija u slede}oj godini.

Ekonomski eksperti ukazuju i na ~ist gubitak koji }emopretrpeti na carinama, potom na odredbe prema kojimaotvaramo vrata stranoj robi, ali s obzirom na teku}u kri-zu, lako se moè desiti da ne dobijemo predvi|ene donaci-je koje su trebale da nadoknade posledice konkurencije.

Ukupno uzev, Srbija je na gubitku i zbog jedne jedinestvari koju je, uslovno re~eno, dobila – jednostrane prime-ne Prelaznog sporazuma.

Naime, i tada je komesar Oli Ren naglasio da je Holan-dija nepokolebqiva, Kosovo nezavisno, Srbija mora imatidobre odnose sa svima u regionu, i kada je sve to sabrao,predloìo je Beogradu da po~ne jednostranu primenu spo-razuma. To nije zna~ilo ni{ta drugo sem da Srbija samapo~ne sebi da name}e ograni~ewa iz tog dokumenta. Kad jevlast govorila da nema garancija da }e se primena tih no-vih evropskih pravila ikada igde u EU priznati kada bude-mo aplicirali za ~lanstvo, Brisel se nije potrudio da dâikakav odgovor.

Sada isti glasnogovornik Ren isti~e kako je vreme zadeblokadu sporazuma, a ono {to time poru~uje jeste da Sr-bija bez priznavawa Kosova ne}e dobiti ni prelazni, a ka-moli Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu.

Istovremeno, SAD insistiraju da se za Kosovo izradistudija izvodqivosti, a albanski politi~ari pozdravqaju{to “svi ponavqaju da je Kosovo u evropskim integracija-ma”.

Srpska vlast jednako ponavqa da ne}e u EU bez Kosova iMetohije, ali ostaje nema na izjave eksponenata secesioni-sta na Kosovu i Metohiji, kao {to je Veton Suroj koji je ka-zao da je “najve}i politi~ki i diplomatski izazov kako daKosovo postane ta~ka uslovqavawa Srbije za ulazak u EU”.

Podsetimo, u takvoj klimi je ministar Jeremi} iz Bri-sela dobio, a gra|anima Srbije preneo poruku da je ~lan-stvo u EU na ledu. Wegov odgovor je tada, pre ne{to vi{eod mesec dana, bio da se Kosovo i ~lanstvo u Uniji ne smejuvezivati. Potom je 9. decembra do{ao Euleks, a na gra|ani-ma Srbije je da u praksi dokaù i pokaù ono {to vlast sa-mo deklarativno govori –Kosovo i Metohija su vredniji odsvakog ulaska u EU.

[to smo, uostalom, do sada i sami iskusili…R. V. S.


Poslu{ni{tvo

Bi}e kako kaè Sowa Liht Savet za EU integracije je sastavqen od predstavnika izvr{ne i zakono-

davne vlasti, mawina, kao i pojedinaca iz nacionalnih institucija, nevladi-nih organizacija i sindikata. Predsedavaju}i }e biti premijer Mirko Cvet-kovi}, a wegov zamenik potpredsednik vlade zaduèn za EU integracije Bo-ìdar \eli}.

O karakteru Saveta u dobroj meri govori karakter NVO koje su u{le u sa-stav, a koje }e predstavqati osvedo~eni albanski lobista Sowa Liht. Me|uodabranima su svakako i Evropski pokret u Srbiji, Balkanski fond za demo-kratiju na ~ijem je ~elu Ivan Vejvoda, Goran Svilanovi}……

U Savetu su kazali da to {arenilo dokazuje {irok konsenzus. Uloga Save-ta je davawe op{tih smernica u integracijama svim institucijama dràve.

Politi~ka razlika

Povodom potpisivawa SSP EU, birokrate su nas ube-|ivale da je mogu}a ravnopravnost poqoprivredne proiz-vodwe izme|u Holandije, Danske Belgije s jedne, i Srbije sadruge strane. Ipak, podaci to demantuju. Na primer, u 2003.godini Srbija je proizvela 451 (u hiqadama tona) mesa, Bel-gija 1.732, Danska 2.116, Holandija 2.402. Srbija je proizve-la 1.590 (u milionima litara) mleka, Belgija 3.500, Danska4.675, Holandija 10.842. U 2003. godini Srbija je proizvela3.643 (u hiqadama) sviwa, Belgija 6.368, Danska 12.969 i Ho-landija 10.766. (NIN, 10. 1. 2008).

Ovakva razlika je posledica ogromnih subvencija kojese daju poqoprivrednicima u zapadnoj Evropi, i koje nisudopu{tene novim ~lanicama EU iz isto~ne Evrope, a ne ne-kakve “tajne” kao {to tvrde EU birokrate. U tom kontek-stu, Fransoa Marsije, vlasnik farme u Pikardiji, iznosi:“Subvencije su neophodne da ne bismo bili prepu{teni }u-dima trì{ta, odnosno rastu i padu cena. Bez toga ne bihmogao da preìvim, iako imam veliko imawe”. Mark Dibi-ke je izjavio: “Bez subvencija EU, u Francuskoj ne bi biloovaca. Zato ih nikako ne treba ukidati”. Francuski mini-star poqoprivrede otvoreno iznosi da se subvencije kori-ste za o~uvawe socijalnog mira a ne za unapre|ivawe pro-izvodwe ili borbe protiv nesta{ice hrane: “FrancuskiAlpi su oblast u kojoj se jedino moè proizvoditi mleko.Zbog planinskog terena, ta proizvodwa nije ekonomski is-plativa, ali je od su{tinskog zna~aja za opstanak seoskihzajednica. @elimo da odrìmo sto~arstvo u Francuskoj ra-di mesa i mleka, ali i da bi se sa~uvala seoska doma}instva”http://www.bbc.co.ukserbian/news 20. 5. 2008)

Tako|e, novinari koji su posetili holandske poqopri-vredne prozvo|a~e zapaàju: “Poznato je da su zahtevi za-padnih potro{a~a, naravno i holandskih, vrlo visoki, a ta-mo{wi farmeri, kako su nam saop{tili, uvek idu korakispred. Naravno, u primeni tih novina nisu prepu{teni sa-mi sebi, ve} imaju veliku pomo} dràve. Svaku investicijuu poboq{awe proizvoda, standarde i sertifikate koji seti~u zdravstvene ispravnosti hrane, kao {to su smawewezaga|ewa, poboq{awe uslova ìvota, dràva ’isprati’ spolovinom vrednosti investicija, u proseku. Drugi wihovrecept za uspeh je {to holandski farmeri na trì{tu nenastupaju pojedina~no, ve} preko udruèwa, sli~nih kodnas omraènim zadrugama, zbog ~ega postiù boqe cene iimaju ve}i uticaj na ostale trì{ne igra~e... Jedno takvoudruèwe proizvo|a~a stakleni~kog povr}a, ’Grineri’,okupqa 9.500 farmera i ima godi{wi promet od dve mili-jarde evra, {to u Holandiji, {to izvozom i uvozom vo}a ipovr}a” (Rabrenovi} J. “Politika”, 26. 10. 2007).

“Wall Street Journal” je 2006. godine objavio listu najve-}ih korisnika subvencija u EU koje su navodno predvi|ene

za sitne farmere. Da se radi o politi~kim kriterijumimakoji nemaju veze sa proklamovanim na~elima EU pokazujuslede}i podaci. Na listi su i kraqica Elizabeta Druga saoko 600.000 evra, zatim princ Albert Drugi od Monaka ko-ji dobija oko 300.000 evra, “Filip Moris” sa 2.000 000 evra,“Nestle” sa 1.460 000 evra, kao i “siroma{ne firme” kao{to su “Hajneken”, “Mars”, ili “Tejt i Lajl” (vi{e u tekstuprof. dr Popovi} Dane “Politika”, 4. 4. 2007).

Tako|e, slede}a tabela pokazuje kako je 2003. godine EUdotirala poqoprivredni sektor.

Tabela – EU subvencije farmerima– direktna pla}awa 2003. godine

Zemqa U milijardama evraFrancuska 7,38[panija 4,28Nema~ka 3,90Italija 3,13V. Britanija 3,12

Izvor: AFP – Kazimirovi}, “Politika”, 17. 12. 2005.Prema Bi-Bi-Siju, zajedni~ka EZ (nekad se izdvajalo

~ak i 70 odsto buyeta, sada oko 40 odsto je uvedena) poqo-privredna politika je uvedena zbog straha od nesta{icehrane, nakon iskustva posle dva svetska rata. Ali, danas, ta-kva opasnost vi{e ne postoji. Dakle, poqoprivrednici uzemqama zapadne Evrope se dotiraju iskqu~ivo zbog o~uva-


Obmane

DDa nas èdnea nas èdneprevedu preko vodeprevedu preko vode

[[ttaa jjee ssuu{{ttiinnaa SSppoorraazzuummaa oo ssttaabbiilliizzaacciijjii ii pprriiddrruuìivvaawwuu ((44))


wa socijalnog mira ili iz politi~kih razloga. Takav stavzastupa i nobelovac Yozef Stiglic: “Evropa brani svojepoqoprivredne politike ne samo u smislu posebnih inte-resa, ve} i da bi sa~uvala ruralne tradicije” (Stiglic:“Protivre~nosti globalizacije” SBM-h, Beograd, 2002,str. 256).

Zato se povodom potpisivawa SSP postavqaju slede}apitawa: Kako }e se na{a poqoprivreda “takmi~iti” sa ho-landskom kada je samo agrarni izvoz Holandije u 2006. godi-ni dostigao 54 milijarde evra, dakle bio je ve}i nego celo-kupni BDP Srbije? (Rabrenovi} J. “Politika”, 26. 10.2007). Kako }e na{a poqoprivreda izdràti konkurencijuholandske ili francuske koja dobija ogromne donacije odsvoje dràve?

Da li je realno da takmi~ewe izme|u srpske poqopri-vrede i poqoprivreda zapadne Evrope bude ravnopravno natrì{tu EU?

Sa druge strane, treba ista}i da srpska poqoprivredanije napredovala zbog usvajawa “evropskog” puta nakon2000. godine. Naprotiv, broj ìvine je 2002. godine u Srbi-ji iznosio 19,6 miliona komada, a 2006. godine 16,5 milionakomada (Rakovi} S. “Privredni pregled”, 14. 5. 2008). Pre-ma podacima koje je izneo saradnik Centra za nau~noistra-ìva~ki rad u Privrednoj komori Srbije, Vojislav Stan-kovi}, 2007. godine je ostvaren rod kukuruza 3,905 milionatona, 2006. godine 5,98 miliona tona, 2005. godine 7,085 mi-liona tona. Godine 2007. je ostvaren rod p{enice od 1,864miliona tona i prose~an prinos od 3,3 tone po hektaru, {toje niè od proseka u 2006. godini i za 16,3 odsto niè od de-setogodi{weg proseka. (Tanjug, “Privredni pregled”, 26. 5.2008). Tako|e, slede}e tabele pokazuje efekte “evropskogputa” na proizvodwu gove|eg mesa u Srbiji i na brojno sta-we krava i junica.

Tabela – Proizvodwa gove|eg mesa Godina Gove|e meso u tonama2000. 103. 0002001. 93. 0002002. 96. 0002003. 95 0002004. 93. 0002005. 90. 0002006. 83. 000

Izvor: Vitanovi} R. NIN, 29. 5. 2008.Tabela – Brojno stawe krava i junica

Godina Krave i junice2000. 843.0002005. 720.0002007. 648.000

Izvor: Vitanovi} R. NIN, 29. 5. 2008.âk je i biv{i potpredsednik srpske vlade (koja je po

svaku cenu htela da u|e u EU), Miroqub Labus, otvorenopriznao pre nekoliko godina da “na{a poqoprivreda nemoè da izdrì konkurenciju EU zbog subvencija i mi jedi-no moèmo da se branimo preko carina. To je napu{teno, azauzvrat nije ubrzan na{ proces pristupawa EU” (]irja-kovi} Z. 9. 11. 2006).

Dakle, nikakve “tajne” tu ne pomaù, kako to tvrde EUbirokrati, ve} se radi o razlici koju su napravile subven-cije u zapadnoj Evropi i ukidawe carina u Srbiji .

U tom kontekstu, jasno je da je upravo “evropski put” do-veo do pada proizvodwe u poqoprivrednom sektoru. Naprimer, ~lan radne grupe za poqoprivredu u pregovorimaizme|u EU i Srbije, Milo{ Milanovi}, je jo{ po~etkom2006. godine otvoreno izneo, u trenutku kada je prose~na ca-rina za poqoprivredne proizvode u Srbiji iznosila 21,20odsto, da }e na kraju takozvanog tranzicionog perioda za-{tita za srpske agrarne proizvode biti nula, ili da da }enakon ulaska u EU, carine biti potpuno ukinute. Istovre-


Obmane

Odbrana EUAko kojim ~udom i do|e do prodora srpskih proizvoda na trì{te EU, dràve ~lanice EU }e se ““brani-

ti”” od srpskih proizvoda i posle potpisivawa SSP. Naime, u dràvama ~lanicama EU postoje brojni (po-sebni) standardi za garanciju kvaliteta. Ponekad se traì formalno odobrewe kojim se dozvoqava prodajanekog proizvoda. Traì se i da se proizvodi testiraju u nacionalnim centrima za testirawe. Traè se raz-li~iti postupci testirawa da bi se dobila potvrda za iste principe bezbednosti. Naravno, kao i slu~aju po-qoprivrednog sektora, po potrebi se koristi nepotrebni ili besmisleni standardi. Na primer, KomisijaEU je navela da jedna ~lanica (ne navode}i koja) traì da da se svetla na biciklu napajaju preko dinama, a nepreko sistema koji se napaja preko akumulatora. Osim toga, ta dràva zahteva da bicikl ima dve ko~nice, {toje proizvo|a~u donelo nove te{ko}e. Druga ~lanica EU zahteva da ode}a za decu, navodno zbog spre~avawaalergijskih i dermatolo{kih problema, mora da bude testirana na hemijske reakcije kada je izloèna znojui pquva~ki. (Proizvo|a~ je zbog toga odustao od izvoza). U tom smislu, ~ak i Komisija EU priznaje da tako-zvano ““slobodno”” trì{te EU ne funkcioni{e u praksi: ““Sada se mnoge kompanije obeshrabruju od poslov-nih poduhvata izvan doma}eg trì{ta jer moraju da dokaù da wihovi proizvodi ispuwavaju zahteve tehni~-kih propisa u drugim zemqama ~lanicama... Takvi nacionalni propisi ograni~avaju trgovinu robom unutarEU kao {to su gra|evinski proizvodi, mnoge prehrambene namirnice, ukqu~uju}i hleb i testa, name{taj, bi-cikle, merdevine i ponekad plemenite metale. To dovodi do dodatnih administrativnih tro{kova i velikihzahteva testirawa”” (““Privredni pregled””, 16. 2. 2007). Dakle, kada uzmemo u obzir sve ove ~iwenice, jasno jeda }e potpisivawe SSP ukinuti i jednocifrene carine, koje su bile posledwa ““linija odbrane”” na{e pro-izvodwe. Sa druge strane }e ostati mogu}nost da zemqe EU zloupotrebqavaju takozvane standarde (nacional-ne i nadnacionalne), u ““borbi””protiv srpskog izvoza. Kao rezultat te neravnopravne utakmice dodatno }e sepove}ati spoqnotrgovinski deficit, ali i siroma{tvo u na{oj zemqi. U tom kontekstu, ima i retkih pri-znawa ove ~iwenica. Na primer, istinito zvu~e re~i direktora holandskog Centra za promociju izvoza(CBI)Tona Lasnika. On je u Privrednoj komori Srbije, 11. 6. 2008. godine, izjavio da je izvoz u EU kao igra-we u Ligi {ampiona, te{ko je pri}i, a jo{ teè je uspeti na tom trì{tu. (Luki} Q. ““Privredni pregled””,12. 6. 2008). Dakle, ako se posluìmo sportskim re~nikom (tako omiqenim kod na{ih EU dogmatika) utakmi-ca sa EU je unapred izgubqena. Ista pravila ne vaè za sve.

meno, Srbija }e morati da prema tre}im zemqama, (premaRusiji, na primer), uvede za{titu koja }e biti ve}a od pro-se~ne carinske tarife u Srbiji u 2006. godini. (“Privred-ni pregled”, 23. januar 2008). Nije te{ko predvideti kakobi se to odrazilo na Ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskomfederacijom. Ovome svakako treba dodati i da je, prema po-dacima Ministarstva za poqoprivredu Vlade RepublikeSrbije, u 2004. godini za poqoprivredu izdvojeno 250 mili-ona evra. Godine 2005. 20 miliona evra mawe ili 230 mili-ona evra – 8 odsto mawe. Subvencije namewene za 130.000 ga-zdinstava su u 2004. godini iznosile 156 miliona evra. U2005. godini one su smawewe na 119 miliona evra, dakle, bi-le su mawe za 37 miliona evra ili skoro 24 odsto. (“Pri-vredni pregled”, 14. 12. 2005).

[to se ti~e izvoza u EU, ni tu nije mnogo boqa situaci-ja. Od po~etka 2008. godine izvezeno je samo 600 tona june}egmesa, i to u Nema~ku i Italiju, po prose~noj ceni od 4 evrapo kilogramu. Eksperti predvi|aju da izvoz u 2008. godinine}e prema{iti onaj iznos iz 2007. godine, kada je ino-stranstvu prodato 1.800 tona ili samo 20 odsto od odobrenekvote. Dakle, izvoz stagnira, a proizvodwa opada. To su po-sledice “EU puta” (Vitanovi} R. NIN, 29. 5. 2008). U tomkontekstu, pou~an je i primer industrije mesa “Zlatibor”iz âjetine. Ona je izubila dozvolu za izvoz mesa na trì-{te EU 2006. godine, nakon posete inspektora KomisijeEU za hranu i veterinu (oni su nedeqama obilazili srpskeklanice i farme). Prvi ~ovek tada{we Uprave za veteri-nu Ministarstva za poqoprivredu, Dejan Krwaji}, je timpovodom priznao da glavni problem nije bio u zdravstvenojispravnosti mesa, ve} u tome {to nije moglo da se utvrdi odkojeg grla stoke je ne{to proizvedeno: “Nama je dozvola zaizvoz mesa u EU data pre ta~no tri godine kao izraz dobrevoqe, bez prave inspekcijske kontrole. Ovo {to oni sadarade je prava, dubinska kontrola. Mi nismo ’pali’ na zdrav-stvenoj ispravnosti mesa, ona u celini nije sporna, ve} napapirima”. (“Politika”, 9. 2. 2006). Istovremeno, da bi sedodatno gu{ila srpska poqoprivreda na “EU putu”, predwom }e se postavqati najbesmisleniji standardi, kao {toje onaj o igra~kama za sviwe (!?) koji nemaju nikakvog nau~-nog opravdawa. Na primer, tim povodom prof. dr VeliborStoji}, dekan Fakulteta veterinarske medicine, iznosi:“U siroma{noj zemqi, gde su i igra~ke za decu luksuz, sme-{no je govoriti o igra~kama za prasi}e. Problem stresakod sviwa moè uticati na kvalitet mesa, ali igra~ke tune mogu da pomognu”. (Spasenov M. “Novosti”, 9. 12. 2007).Tragikomi~no ali istinito.

Zbog “EU puta” stawe srpske poqoprivrede sve vi{epodse}a na situaciju u najsiroma{nijim zemqama sveta. Iwima je formalno omogu}en izvoz na trì{te EU. Ali,nobelovac Yozef Stiglic pi{e {ta se desilo kada je “ve-likodu{na” EU dozvolila uvoz poqoprivrednih proizvo-da iz najsiroma{nijih zemaqa. U praksi, proizvodi iz tihzemaqa nisu imali nikakvu {ansu na EU trì{tu. Sti-glic navodi, povodom EU inicijative “sve osim oru ja” dato nije razre{ilo sve àlbe zemaqa u razvoju – one jo{uvek ne}e mo}i da se takmi~e protiv visoko subvencioni-sane evropske poqoprivrede” (Stiglic: “Protivre~nostiglobalizacije” SBM-h, Beograd, 2002, str. 255).

Dakle, kada se analizira dubqi smisao nepravednih ineprirodnih odredbi iz SSP o “dobronamernom” izjedna-~avawu srpske i EU poqoprivrede, istinito zvu~e predvi-|awa ministra za poqoprivredu u austrijskoj pokrajiniGorwa Austrija Jozefa [tokingera, da sada “ponovo moèda se spoji ono {to je nekada istorijski bilo zajedno”.(“Privredni pregled”, 3. 9. 2007). Sigurno [tokinger nijenostalgi~an za biv{om Jugoslavijom, ve} za jednom drugomtvorevinom u kojoj je Be~ bio glavni grad, a Srbi drugora-

zredni gra|ani. Pokrajinski ministar je tako|e izjavio ida je Srbija trì{te budu}nosti za poqoprivredu oveaustrijske pokrajine. Austrijski uzgajiva~i goveda su 2006.godine prodali u Srbiji nekoliko hiqada grla i po tome jeSrbija bila na 5. mestu za austrijske izvoznike. Dakle, dokbogatiji deo napreduje, siroma{niji nazaduje, sli~no kao u“stara dobra vremena” o kojima sawari [tokinger.

Na{i EU dogmatici odbacuju svaku alternativu i isku-stva zemaqa isto~ne Evrope u ovoj oblasti. Kada na{u po-litiku ne bi vodila EU dogma, onda bi se sa pa`wom moglesaslu{ati i proanalizirati re~i Jana Veleba iz ~e{keAgrarne komore, koji je 2007. godine ovako procewivao{anse ~e{ke poqoprivrede na zapadnom trì{tu: “Na za-padnim trì{tima nemamo mnogo {ansi, tamo retko kogasa strane pu{taju. Ostaje samo istok na kome i vlade imajuinteres za saradwu sa nama”. (Lazarevi} M. “Politika”, 21.4. 2007). Zato ne ~udi da dok nema~ki i holandski farmerikupuju zemqu po e{koj, ~e{ki poku{avaju da se probiju natrì{te Ukrajine i Rusije. Na primer, firma “Fratec” jegodinama poku{avala da u|e na rusko trì{te. Uspela jetek kada je u 2006. godini u Pragu boravio Vladimir Putin.ê{ka firma je 2007. godine gradila u Ba{kiriji farmuprasadi i krava, a dobila je posao koji predvi|a opremawedeset poqoprivrednih kompleksa u ruskoj Samari.

““Borba”” protiv srpskih carina

U slede}im odredbama SSP se mo`da i najboqe moèsagledati svrha ovog sporazuma. Ako bismo hteli slobodni-je da se izrazimo, ta svrha je “borba” protiv, ionako sniè-nih, srpskih carina. U stavu 1 ~lana 36 pi{e: “Od dana stu-pawa na snagu ovog sporazuma, u trgovini izme|u Zajednicei Srbije ne}e biti uvedene nove carine na uvoz ili izvozili da`bine koje imaju isto dejstvo, niti }e one koje se ve}primewuju biti pove}avane”. U stavu 2 se zabrawuje uvo|e-we koli~inskih ograni~ewa. lan 39 reguli{e pitawa ca-rinske unije i zone slobodne trgovine. Potencijalno veo-ma opasna formulacija za srpsku privredu se nalazi u od-redbi da }e Srbija i EU, u okviru Saveta za stabilizaciju,odràvati konsultacije u vezi s “trgovinskom politikomprema tre}im dràvama””. Ovakva odredba u okviru ~lanakoji reguli{e oblast ugovora o slobodnoj trgovini moèugroziti unikalni ugovor o slobodnoj trgovini koji imamosa Ruskom Federacijom.

Za srpsku privredu su posebno opasne i odredbe o dam-pingu i subvenciji iz ~lana 40, za{titnoj klauzuli iz ~la-na 41. Na prvi pogled, one pruàju Srbiji mehanizme za za-{titu doma}e privrede. Ali, tako je samo na papiru, real-nost je druga~ija. Nerealno je o~ekivati da politi~ka eli-ta iz Beograda, koja je u takvom odnosu prema Briselu daprelazi preko slawa misije Euleks i priznawa fantomskedràve Kosovo, upotrebi za{titne mere iz ~lanova 40 i 41


Obmane

protiv EU. Realnije je da }e upravo EU upotrebiti “od-brambene trgovinske mere” u slu~aju pojavqivawa dampin-ga ili subvencija. Realnije je da }e upravo EU, a ne Srbija,iskoristi mogu}nost da bez konsultacija sa Savetom za sta-bilizaciju (kao {to to predvi|a ~lan 41 o za{titi doma}eprivrede), odmah “primeni privremene mere potrebne zaotklawawe problema”. (Ina~e, za{titne mere mogu traja-ti i do 4 godine). To je realnost, ostalo su fraze.

Sli~ne odredbe su predvi|aju i u ~lanu 46 koji predvi|ada zbog “izostanka administrativne saradwe”moè do}i do“privremene suspenzije povla{}enog poloàja proizvoda”.(Razlika je u tome {to je rok kra}i, iznosi 6 meseci).

U ~lanu 43 predvi|a se da }e jednostrano Srbija poste-peno “prilagoditi sve dràvne monopole komercijalnogkaraktera kako bi obezbedila da, do isteka 3 godine od stu-pawa ovog sporazuma na snagu, vi{e ne postoji diskrimina-cija izme|u dràvqana ~lanica Evropske unije i Srbije upogledu uslova pod kojima monopoli nabavqaju i prodajurobu”. Dakle, treba omogu}iti da stranci budu posredniciizme|u dràvnih srpskih monopola i srpskih potro{a~a.U tom kontekstu Maja Kova~evi}, koja je u periodu 2001-2003. bila {ef Kancelarije za pridruìvawe SRJ Evrop-skoj uniji, iznosi da }e ova “borba” protiv srpskih carinabiti okon~ana 2014. “Tako|e, kaè se da potpisivawe Spo-razuma zna~i boqi ìvot, ve}u zaposlenost, dodatni pri-liv stranih investicija i privredni razvoj Srbije uop{te.Mo`da bude, ali ne mora da zna~i – to pre svega zavisi odpolitike Vlade Srbije. Od 2000. godine preko 95 odsto pro-izvoda poreklom iz Srbije moè da se uvozi na trì{teEU bez pla}awa carine, a u roku od {est godina od stupawaSSP-a na snagu, mi bismo morali da ukinemo carine nauvoz proizvoda iz EU. Ukoliko bi SSP bio potpisan ovegodine, trì{te Srbije bi 2014. bilo potpuno otvoreno zagotovo sve proizvode iz 27 zemaqa EU (“Politika”, 24. 4.2008). Vi{e nego jasno {ta je prava svrha SSP. Ukidawesrpskih carina. Tako|e, aktuelni direktor Kancelarije zaevropske integracije, biv{e Kancelarije vlade Srbije zapridruìvawe Evropskoj uniji, Tawa Mi{~evi}, je jo{2005. godine iskreno priznala, govore}i o trgovini na{ezemqe sa EU: “Iako jo{ od 2001. godine imamo pravo, mi nekoristimo dosta tih olak{ice jer nemamo kapacitete i na-{i proizvodi u mnogim slu~ajevima ne odgovaraju standar-dima EU”. (Maygaq S. “Privredni pregled”, 21. 11. 2005).Dakle, na{ izvoz nema nikakvih {ansi u EU. Zato }e EUuvoz uni{titi srpsku proizvodwu nakon ukidawa carina iprimene SSP.

Uostalom, i u ~lanu 99 SSP se otvoreno navodi da jeciq “uskla|ivawe carinskog sistema u Srbiji sa sistemomu Zajednici, ~ime }e se otvoriti put merama liberalizaci-je”. U tom sumornom kontekstu, prof. dr Jovan Du{ani} sa

Beogradske poslovne {kole isti~e do ~ega je ve} dovela“borba” protiv srpskih carina: “Radikalna liberalizaci-ja koja je sprovedena odmah na po~etku dosovske vlasti do-prinela je dodatnom ’gu{ewu’ doma}e proizvodwe po{to jeprose~na carinska stopa svedena na jednocifrenu, a ukinu-ta su sva vancarinska ograni~ewa”. Du{ani} nagla{ava izna~aj politike “precewenog kursa dinara koja ’poskupqu-je’ doma}u robu na inostranom trì{tu i destimuli{e iz-voz, a podsti~e uvoz po{to strana roba postaje ’jeftinija’.U takvoj situaciji skoro da bilo kakav izvoz postaje neren-tabilan, a uvoz ekonomski veoma atraktivan, {to dovodi dorasta spoqnotrgovinskog deficita (koji je samo u 2007. iz-nosio skoro 10 milijardi dolara i bio ve}i od ukupnog iz-voza) i gu{ewa doma}e proizvodwe”. Du{ani} zakqu~uje:“Stabilizacija i liberalizacija, kako su sprovo|ene u Sr-biji, doveli su do ’gu{ewa’ doma}e proizvodwe i obarawavrednosti na{ih preduze}a, koja u uslovima masovne priva-tizacije prelaze u ruke novih vlasnika po izuzetno niskimcenama” (www.nsmp.org.yu). Koliko je nelogi~na tvrdwa na-{ih EU dogmatika da }e nam ukidawe carina i pove}an uvozdoneti ekonomsko blagostawe pokazuje i slede}i primer.Finansijski konsultant Neboj{a Kati} pi{e o Izve{ta-ju komisije za rast i razvoj koji je objavqen u “Fajnen{eltajmsu” 22. marta 2008. godine. Komisija je formirana 2006.godine, predsednik je bio nobelovac Majkl Spens. Poredstalnog sastava od 21 eksperta iz 18 zemaqa, u radu je u~e-stvovalo jo{ 300 uglednih eksperata. Rad su pomagale zapad-ne vlade, Svetska banka i jedna fondacija: “Analiza je obu-hvatila period od 1950. do 2005. godine. Svaka od pomenutih13 dràva je uspela da u nekom kontinuiranom periodu odnajmawe 25 godina, ostvari prose~nu stopu rasta od 7 od-sto... Na osnovu pozitivnih primera Komisija ukazuje naopasnost prebrzog otvarawa ekonomije spoqnoj konkuren-ciji... “Dakle, tu gre{ku nisu po~inile uspe{ne privrede.Kati} zakqu~uje: “Ovo }e biti zanimqivo onom delu doma-}e trgovinske javnosti koji ogroman deficit trgovinskogbalansa vezuje samo za slabosti izvozne privrede, zanema-raju}i pri tome bujaju}i uvoz” (Kati}, “Politika”, 3. 6.2008).

““Investicije”” i ““beli medvedi””, kretawe radnika,kapitala, nastawivawe

^lanovi 49, 50, 51 reguli{u kretawe radnika. U op{temsmislu, te odredbe treba pozdraviti, ali realnost u EU jeponovo druga~ija. Britanija je ograni~ila zaposlewe rad-nicima iz Bugarske i Rumunije. Tako|e, jo{ 2005. godine no-ve ~lanice EU iz isto~ne Evrope, e{ka, Poqska, Ma|ar-ska, Slova~ka, Litvanija, Letonija i Estonija su zahtevaleod Evropske komisije da Austrija, Nema~ka i Holandijaukinu restrikcije koje se name}u firmama iz isto~neEvrope. Naime, holandske, nema~ke, i austrijske vlasti suzahtevale od firmi iz isto~ne Evrope da wihovi zaposle-ni imaju radne dozvole (“Privredni pregled”, 25. 11. 2005).

^lan 52 reguli{e poslovno nastawivawe. Definicijaiz ~lana 52 nam ukazuje da nije va`no registrovano sedi{teprivrednog dru{tva, ve} da li je “wegovo poslovawe stvar-no i trajno povezano sa privredom jedne od dràva ~lani-ca””. Data je i definicija {ta je “dru{tvo k}i”, u smisluprivrednog dru{tva nad kojim “prvo dru{tvo ima efektiv-nu kontrolu”. U ~lanu 58 se reguli{e preme{tawe “kqu~-nog osobqa” u okviru privrednih dru{tva EU koja poslujuna teritoriji Srbije.

Dakle, ovo omogu}avaju takozvane strane investicije.Kada im dodamo i druge na{e propise u ovoj oblasti, moèse zakqu~iti da su ta~ne re~i prof. dr Danijela Cveti~a-nina: “Strani investitori za{ti}eni su u Srbiji kao ’be-li medvedi’” (Mrdi} U. “Pe~at”, 16/2008).


Obmane

PPosledwe vesti koje u medijsku orbitu dolaze iz Javnogpreduze}a “Jat ervejz” ukazuju nam na to da se velikobreme problema sjatilo u na{u nacionalnu avio-

kompaniju, i to iskqu~ivo zahvaquju}i aktuelnom reìmukoji “Jat” doìvqava kao strana~ki plen. Su{tina svihproblema jeste u tome {to dràva nema dovoqno sredstavada spre~i daqe propadawe “Jata”, a onda kada je to moglo itrebalo da bude u~iweno, tada su partijski i li~ni intere-si prevagnuli nad dràvnim interesima. Naime, krajem ju-la 2008. godine raspisan je tender za prodaju ve}inskog pa-keta akcija “Jata”, gde je ponu|ena minimalna cena od 51 mi-lion evra, i to za 51 odsto akcija. Prema navodima iz javnogpoziva koji je objavqen u dnevnom listu “Politika”, Agen-cija za privatizaciju je uputila javni poziv potencijalnimkupcima za dostavqawe ponude kojima je bilo mogu}e preu-zeti najmawe 51 odsto, a najvi{e 70 odsto udela u “Jatu”. Ta-ko je rok za dostavqawe ponuda istekao 24. oktobra 2008. go-dine, a iz Agencije za privatizaciju javnosti je saop{tenoda je tender propao, jer do isteka utvr|enog roka nije pri-stigla nijedna ponuda.

Propast ovog tendera za “spas” na{e avio-kompanije jebila potpuno o~ekivana s obzirom da je posao bio u rukamaMla|ana Dinki}a, koji konstantno pokazuje otvorenu netr-peqivost prema kapitalu koji dolazi iz Ruske Federacije.Naime, prva procena vrednosti kapitala “Jata” je iznosila150 miliona evra, da bi ta cena za svega nekoliko nedeqabili drasti~no snièna na 51 milion, a tender je raspisantek kada je sve velike avio kompanije zahvatila ekonomskakriza. Najva`nije u celoj pri~i jeste to da je sredinom 2007.godine ruski “Aeroflot” bio zainteresovan za partner-stvo sa “Jatom” i osnivawe zajedni~ke avio-kompanije sa se-di{tem u Beogradu, u vezi sa ~im je bilo potpisano i pismoo namerama. âk su predstavnici “Aeroflota” Vladi Sr-bije uputili zvani~nu ponudu, koja je pored kupovine “Jata”podrazumevala da bi Rusi zadràli sve zaposlene, vratilidugove i obnovili flotu “Jata”. Naravno, ponuda “Aero-flota” se nije podudarala sa interesima Zapada, pa je lobi-sta Mla|an Dinki} ceo posao stopirao i tender je u nepo-voqnom trenutku bio osu|en na propast.

Ovakva tempirana propast poku{aja da “Jat” do|e dostrate{kog partnerstva sa jednom jakom ruskom kompani-jom kao {to je “Aeroflot”, jeste rezultat politike Mla|a-na Dinki}a, ali je istovremeno i velika korist reìmuBorisa Tadi}a i Demokratskoj stranci. Korist se iskqu-

~ivo ogleda u tome {to }e Demokratska stranka, preko svog~oveka, i daqe nastaviti da umawuje vrednost “Jata” i dapqa~ka imovinu ovog javnog preduze}a kojim upravqa Sa{aVlaisavqevi} (DS). Za{to je “Jat” partijski plen, kolikaje vrednost tendera koji se sprovode mimo zakona u ovompreduze}u i kako sve to izgleda u brojkama i u novcu, najbo-qe je ilustrovati na primerima koji slede, a koji su utvr-|eni prilikom buyetske kontrole i revizije poslovawa“Jata” 2005. godine.

Dokazi – ““viza”” za robiju ili za napredovawe?!

Sa ozbiqnijim propustima u dosada{wem poslovawu“Jata” javnost u Srbiji nije upoznata, jer nijedan dosada-{wi nalaz, kako inspekcije tako ni revizije, nikada nijejavno objavqivan. Redakcija “Velike Srbije” }e javnostupoznati sa navodima iz Zapisnika Buyetske inspekcijeMinistarstva finansija broj: 401-00-01918/2005-09, od 18.marta 2005. godine, koji se odnosi na izvr{enu kontroluprimene propisa u oblasti materijalno-finansijskog po-slovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskihsredstava JP “Jat airways”za period od 1. jula 2004. godine dofebruara 2005. godine. Tako|e, javnost }emo upoznati i sanavodima iz izve{taja o izvr{enoj reviziji JP “Jat air-ways”broj: 40-00-14/2006-09-2 od 23. oktobra 2006. godine, ko-jim je obuhva}ena revizija poslovawa ovog preduze}a u 2005.i 2006. godini. Iako se ova dva dokumenta znatno razlikujupo formi, jer je jedan nalaz sa~iwen od strane buyetskihinspektora, a drugi od strane revizora, detaqnom analizomse moè izvu}i zakqu~ak da je wihova su{tina potpuno


Razbojnici s maskom

““““JATJAT”””” bez krilabez krilaNNaacciioonnaallnnaa aavviioo--kkoommppaanniijjaa uu kkaannyyaammaa rreeìimmsskkiihh kkrriimmiinnaallaaccaa

•• Posledica kontinuiteta pqa~ke koju trpi ““Jat”” jeste spora, ali sigurna propast ovog srp-skog giganta koji iskqu~ivo zavisi od kadrovske politike Borisa Tadi}a i politi~ke kombi-natorike Mla|ana Dinki}a. Prema posledwem nalazu Buyetske inspekcije i izve{taju Buyet-ske revizije za 2004. i 2005. godinu, ““Jat”” je zahvaquju}i tada{wim direktorima iz Srpskog po-kreta obnove (koje Tadi} i daqe drì u ““Jatu””) o{te}en za 111,8 miliona dinara, dok su svejavne nabavke sa vi{e od 900 kooperanata, vredne preko 10 milijardi dinara, sprovedene na ne-zakonit na~in

PPii{{ee:: IIvvaann NNiinnii}}

ista. Su{tina je zapravo u predmetu kontrole, a predmetkontrole u “Jatu”,kako od strane inspektora tako i od stra-ne revizora, bio je: 1) obra~un zarada zaposlenih i 2) javnenabavke. Dakle, dva najva`nija pravca u finansijskim ras-hodima jednog javnog preduze}a kao {to je u ovom slu~aju“Jat”, koji je, primera radi, u 2005. godini “obrnuo” 12 mi-lijardi dinara.

Ono {to tako|e povezuje ova dva me|usobno nezavisnainspekcijska nalaza jeste to {to je Srpski pokret obnove(SPO), sada koalicioni partner i sau~esnik Demokratskojstranci u vr{ewu vlasti, imao kontinuitet u upravqawu“Jatom” u kontrolisanom periodu. Naime, prema navodimabuyetskog inspektora, odnosno revizora, odgovorno lice u“Jatu”, u momentu kontrole, bio je direktor AleksandarMilutinovi} (SPO) u periodu od 24. 3. 2004. godine, pa svedo 18. februara 2005. godine, kada ga je zamenio v. d. direk-tora Neboj{a Star~evi} (SPO). Ova “bra}a po partiji” ujavnosti su poznati kao kadrovi koji su svojim rukovo|e-wem ojadili “Jat”. Me|utim, bez obzira na to, Milutino-vi} je nakon smene imenovan na funkciju predstavnika “Ja-ta”u Gr~koj, dok je Star~evi}, nakon smene u februaru 2008.godine, imenovan na funkciju zamenika generalnog direk-tora “Jata”, te je tako postao desna ruka aktuelnom direk-toru Sa{i Vlaisavqevi}u (DS). O~igledno da su Miluti-novi}u i Star~evi}u nalazi Buyetske inspekcije i revizi-je bili “odsko~na daska” i “preporuka” za napredovawe,umesto da posluè kao “viza” za vi{egodi{wu robiju.

Nezakonite plate ““pojele”” 111,8 miliona

U pogledu kontrole zakonitosti obra~una i isplata za-rada zaposlenih u “Jatu”, buyetski inspektori su utvrdili

da je direktor Aleksandar Milutinovi} u 2004. godini“probio” Program poslovawa za 2004. godinu na koji je sa-glasnost dala Vlada Republike Srbije, ~ime je u ovom jav-nom preduze}u stvoren mawak u kasi od 111,862.284 dinara.Tako je Milutinovi} naloìo, odnosno odobrio isplatuzarada ve}ih od dozvoqenih, i to u mesecu julu za 11,1 mili-on vi{e, u septembru za 104,1 milion vi{e i u oktobru za83,2 miliona vi{e, dok je radnicima u avgustu isplatio ma-we zarade za 3 miliona, u novembru mawe za 3,7 miliona i udecembru mawe za 80,2 miliona dinara. Razlika vi{e is-pla}enih li~nih dohodaka radnicima od 111,8 miliona di-nara, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, dobijena jena osnovu pojedina~nih odluka generalnog direktora Mi-lutinovi}a.

Buyetski inspektori su naloìli da se pomenuti iznosvrati u buyet “Jata”, ali je ovaj nalog tada preduhitrilaVlada Republike Srbije, koja je u ciqu sanirawa {tete do-nela re{ewe kojim je “Jatu” naloèno da u prvom kvartalu2005. godine u masu sredstava od 248 miliona dinara, koli-ko je kvartalno bilo predvi|eno za plate, ura~una vi{akispla}enih 111,8 dinara i da za taj iznos isplate zarada bu-du umawene. Tako je naknadno Buyetska inspekcija utvrdi-la da je “Jat” izvr{io smawewe zarada i nadoknadio {tetuod 99 miliona dinara, dok je 12,8 miliona mawka ostalo ne-nadokna|eno. Tada{wi ministar finansija, Mla|an Din-ki}, je 30. juna 2006. godine doneo re{ewe kojim je “Jatu” na-loèno da u sopstveni buyet vrati preostali mawak od 12,8miliona dinara, ali do dana dana{weg se ne zna da li je ovaobaveza izvr{ena jer u Ministarstvu finansija tvrde da otome ne poseduju nikakav dokaz.

Ono {to je posebno interesantno u celoj pri~i oko is-plate li~nih dohodaka u “Jatu” jeste ~iwenica da je, osim“probijawa” Programa poslovawa za 2004. godinu, rukovod-stvo ovog preduze}a kr{ilo tada vaè}u Uredbu o visinizarada u javnim preduze}ima tako {to poreske prijave opla}enim doprinosima za socijalno osigurawe na zarade inaknade nisu dostavqane na overu nadle`nim ministar-stvima u utvr|enim rokovima od tri dana od dana isplateli~nog dohotka. Ovakvo me{etarewe sa platama i pore-skim prijavama, prema odredbama tada vaè}e Uredbe Vla-de Republike Srbije, bilo je ka`wivo i tretirano kao pri-vredni prestup. Me|utim, da li je direktor Milutinovi}ka`wen za svoj nesavestan rad i da li je “Jat” platio kaznuzbog Milutinovi}evog nesavesnog rada, ili je pre}utno do-pu{teno da ovi prekr{aji nakon godinu dana zastare, nijepoznato.

Mimo zakona, nabavke ““te{ke”” 10 milijardi!

Kada je re~ o najva`nijem korupciona{kom poqu delo-vawa – javnim nabavkama, buyetski inspektori su utvrdilida je “Jat” sve nabavke u 2004. godini izvr{io bez prethod-no donetog Godi{weg plana javnih nabavki, koji prema Za-


Razbojnici s maskom

Nezakonit tender za odela vredan 2,5 miliona evraBuyetska inspekcija je u svom nalazu konstatovala da je ““Jat”” u 2004. godini na nezakonit na~in sproveo

tender i izvr{io izbor najpovoqnijih ponu|a~a za nabavku slu`benih odela zaposlenima u delatnosti le-ta~kih i komercijalnih poslova. Vrednost ovog tendera je bila 2,5 miliona evra, a kao najpovoqniji ponu-|a~ za tri nabavke je izabrano preduze}e ““Novitet”” iz Novog Sada dok je u jednoj nabavci ““pobedila”” firma““Zekstra”” iz Beograda. Me|utim, naknadnom proverom tenderske dokumentacije, inspektori su utvrdili datenderske ponude ““pobedni~kih”” firmi ““Noviteta”” i ““Zekstre”” nisu mogle biti bodovane u konkurenciji sapreostalih 11 ponuda, ve} su morale biti diskvalifikovane zbog toga {to nisu sadràle svu zakonom propi-sanu tendersku dokumentaciju. Drugim re~ima, ove ponude su bile neispravne u smislu odredbi Zakona o jav-nim nabavkama, ali su i pored toga izabrane kao ““najpovoqnije””.

konu o javnim nabavkama predstavqa osnovni preduslov dabi javna nabavka uop{te smela da se sprovede. Ni{ta boqestawe nije bilo ni 2005. godine kada je direktora Miluti-novi}a nasledio Neboj{a Star~evi}, jer prema navodimaiz izve{taja revizora Ministarstva finansija, utvr|enoje da “Jat” ni u 2005. godini nije imao Godi{wi plan javnihnabavki, a da je u 2006. godini plan sa~iwen “{turo”, bezsvih elemenata propisanih zakonom. Naàlost, javne na-bavke u “Jatu” nakon 2004. godine pojedina~no nisu kontro-lisane, ali kako je taj “razra|eni sistem” funkcionisao u2004. godini, poku{a}emo da razobli~imo zahvaquju}i zva-ni~nom inspekcijskom nalazu.

U 2004. godini nadle`ni u “Jatu” su evidentirali 36 na-bavki ukupne vrednosti 113,2 miliona dinara, 3,4 milionadolara i 319.741 evra. Pored toga, zvani~no je evidentira-no 9 poni{tenih postupaka i 8 postupaka koji nisu biliokon~ani u teku}oj godini, a odnose se na “sitne usluge”, na-bavku rezervnih delova, odràvawe i nabavku mazuta. Me-|utim, ako zbirno posmatramo, “Jat” je u 2004. godini mimoplana izvr{io nabavke od preko 900 dobavqa~a u zemqi iinostranstvu, ~ija je vrednost 8.078.752.623 dinara, i to beziskazanog prometa sa ostalim dobavqa~ima u visini od jo{2,4 milijarde dinara. Drugim re~ima, “Jat” je tokom 2004.godine, od preko 200 dobavqa~a, izvr{io nabavke vredne 2,4milijarde dinara, a da pri tome uop{te nije sprovedenatenderska procedure propisana Zakonom o javnim nabavkama.

Tako je, primera radi, mimo tendera vr{ena nabavka ro-be i usluga od preko 50 dobavqa~a u zemqi, a da se pojedi-na~na vrednost nabavke kretala od jednog miliona do jednemilijarde dinara. Potpuno ista situacija je bila i sa 124dobavqa~a iz inostranstva od kojih je “Jat” bez tendera vr-{io nabavku rezervnih delova. Da bi se boqe shvatilo o ka-kvom kriminalu je ovde re~, najboqe je izdvojiti kao pri-mer samo neke gigantske nabavke rezervnih delova od stra-nih kompanija, i to: 23 miliona dinara (Sirija); 27,9 mili-ona dinara (Holandija); 28,6 miliona dinara (Italija); 45,8miliona dinara (Francuska); 46,6 miliona dinara (Tur-ska); 80,4 miliona dinara (Francuska); 107,5 miliona dina-ra (Engleska); 130,7 miliona dinara (Amerika); 168,2 mili-ona dinara (Amerika); 245,1 milion dinara (Amerika); 257miliona dinara (Gr~ka); 513 miliona dinara ([vajcarska);626 miliona dinara (Belgija) itd. Dakle, sve ove nabavke supojedina~no prema{ile iznos od jednog miliona dinara,koliko je tada zakonom bilo limitirano da bi se neka na-bavka smatrala nabavkom velike vrednosti, ali za wih jed-nostavno “Jat” uop{te nije raspisivao tender.

Milijarda za kerozin bez tendera!

Ono {to je tako|e zanimqivo kada je re~ o o~iglednom{timovawu tendera, jeste otkri}e inspektora da je “Jat”prvo raspisao dva tendera kao javne nabavke velike vredno-sti, i to: 1) odràvawe i nabavka rezervnih delova za ra~u-

nare i 2) usluge odràvawa i zamene rezervnih delova vo-znog parka, i da ih je zatim poni{tio. Me|utim, ove nabav-ke su naknadno izvr{ene nezakonitom primenom procedu-re za nabavku male vrednosti (3 ponude), iako je vrednostprve nabavke iznosila 1,3 miliona dinara, dok je vrednostdruge nabavke bila 1,4 miliona dinara. Naravno da i odovog kriminala uvek postoji ve}i kriminal, {to se najbo-qe moè uo~iti na primeru nabavke naftnih derivata (go-riva i maziva) za potrebe “Jata” u 2004. godini. Naime,Uprava za javne nabavke je “Jatu” dala pozitivno mi{qewekoje predstavqa neku vrstu saglasnosti da to javno preduze-}e moè da vr{i nabavku goriva od NIS-a kao potencijal-nog ponu|a~a, tako {to ne}e raspisivati tender, ve} }e,shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama, izvr{iti po-stupak sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa javnogpoziva. Me|utim, rukovodstvo “Jata” je ovu saglasnost nanajgrubqi mogu}i na~in zloupotrebilo tako {to je nabav-ka (utakawe) mlaznog goriva, osim na aerodromu u Srbiji,bez tendera vr{ena i u inostranstvu.

U postupku buyetske kontrole inspektori su utvrdilida je “Jat” u 2004. godini imao ukupne rashode za gorivo u vi-sini od 2,2 milijarde dinara. Od toga je, prema zakqu~ku in-spektora, bez tenderske procedure mogla biti izvr{ena sa-mo nabavka goriva u vrednosti od 1 milijarde i 7,5 milionadinara sa “Jugopetrolom”, dok je za preostali utro{ak odpreko 1 milijarde dinara morao biti sproveden tender zaizbor najpovoqnijih ponu|a~a u inostranstvu. Jednostavno,“Jat” nije ispo{tovao ovu obavezu, pa je nabavka 32.526 tona(Beograd i Ni{) i 3.563 tone (Podgorica i Tivat) u Srbi-ji bila zakonita, dok je s druge strane na nezakonit na~inizvr{ena nabavka 38.232 tone mlaznog goriva u inostran-stvu.

Na kraju ove pri~e najva`nije je ista}i da su svi ovi pri-meri “proizvedeni” u 2004. godini, {to samo pokazuje kakoi za koliko se “Jat” moè “o~erupati” na godi{wem nivou.Za{to se danas bavimo ovom pri~om iz 2004. godine!? Odgo-vor na ovo pitawe je jednostavan. Prvo, primer “Jata” je“obrazac” {teto~inskog pona{awa u svim javnim preduze-}ima koja reìm Borisa Tadi}a danas doìvqava kao par-tijski plen i ne treba se ~uditi za{to je strate{ko part-nerstvo sa ruskim “Aeroflotom”osujetio Mla|an Dinki}.Drugo, javnost u Srbiji nikada do sada nije bila upoznata sade{avawem i me{etarewem u “Jatu”, a ~iwenica je da je sin-drom poznat pod nazivom “Kri{to” nakon 5. oktobra 2000.godine prisutan u svakom javnom preduze}u. Tre}e, ovo surezultati kadrovske politike Srpskog pokreta obnove ko-ji je danas deo Tadi}evog reìma. Posledwi i ujedno najva-`niji razlog {to ovom prilikom podse}amo na kriminaliz 2004. godine jeste taj {to je kadar SPO-a i nekada{widirektor “Jata”, Neboj{a Star~evi}, od februara 2008. go-dine zamenik aktuelnog direktora Sa{e Vlaisavqevi}a (DS),koji verovatno u tandemu sa Vlaisavqevi}em ~erupa “Jat”.


Razbojnici s maskom

U ““Jatu”” garantuju dugovima da }e vratiti ““pozajmicu”” i podeliti 700 otkaza! Prema pisawu dnevnog lista ““Blic”” od 26.12. 2008. godine, avio-kompanija ““Jat”” }e ve} od februara 2009.

godine krenuti u otpu{tawe ““izme|u 600 i 700 radnika””. Prema re~ima Sa{e Vlaisavqevi}a (DS), prvog ~o-veka ““Jata””, a kako prenosi agencija ““Beta”” u svom saop{tewu od 27. 12. 2008. godine, program re{avawa vi-{ka zaposlenih ko{ta}e ““Jat””, odnosno dràvu, 7,5 miliona evra, dok je za ulagawe u osnovno odràvawe flo-te neophodno jo{ 4,8 miliona evra. Ova sredstva, u ukupnom iznosu od 12,3 miliona evra, ““Jat”” je zatraìo odVlade Srbije kao jednogodi{wu pomo}, a da }e ““pozajmica””biti vra}ena u buyet Republike Srbije. ““Jat””, ko-ji je i sada prezaduèn, garantuje svojom imovinom u Srbiji i inostranstvu. Dakle, ovakav zahtev ““Jata”” samojo{ jedanput potvr|uje u kakvom kolapsu se, zahvaquju}i reìmskim korupciona{ima, nalazi na{a nacio-nalna avio-kompanija!

UUspostavqawe varvarske, a pre svega nezakonite prak-se svih “demokratskih” vlada u Srbiji od 2001. godinedo danas, prema kojoj Narodna skup{tina ne usvaja go-

di{we zavr{ne ra~une o izvr{ewu buyeta Republike Sr-bije, proizvelo je nesagledive posledice po buyetski si-stem na{e dràve. Ove posledice se, pre svega, ispoqavajukao “jedna~ina sa dve nepoznate” i to kroz: (1) sistem upra-vqawa javnim finansijama i (2) sistem kontrole, odnosnorevizije upravqawa javnim finansijama. Jednostavno re~e-no, onemogu}avawe punih osam godina da se pred Narodnomskup{tinom, kao najvi{im zakonodavnim telom i jednim odtri stuba vlasti u na{oj dràvi koji crpi najve}i legiti-mitet narodne voqe iskazane na izborima, otvori raspra-va o tro{ewu novca poreskih obveznika i gra|ana Srbije,najboqe svedo~i o tome kako reìm ne dopu{ta predstav-nicima naroda da politi~ki, stru~no i argumentovano “re-vidiraju” ceh jalove “demokratije”. Isto tako ruke su veza-ne i Dràvnoj revizorskoj instituciji koja je, kao fikus i“skelet bez mi{i}a”, ustanovqena zakonom iz novembra2005. godine, a do dana dana{weg nijednu revizorsku kon-trolu nije izvr{ila, a kamoli reviziju zavr{nog ra~unaRepublike, jer prakti~no ne postoji. O ~emu se ovde zapra-vo radi?

Svesno gaèwe Ustava i zakona

Nadle`nost i obaveza Narodne skup{tine RepublikeSrbije da razmatra i usvaja zavr{ni ra~un buyeta Republi-ke proizlazi iz Ustava i zakona. Tako je ~lanom 99 Ustava,kojim se utvr|uje nadle`nost Narodne skup{tine, u ta~ki11 propisano da Narodna skup{tina “usvaja buyet i zavr-{ni ra~un Republike Srbije, na predlog Vlade”. îweni-ca je da ova nadle`nost proizilazi iz Ustava koji je na sna-zi od oktobra 2006. godine, ali je ona samo preneta iz pret-hodnog Ustava koji je bio na snazi od 1990. godine do okto-bra 2006. godine. Tako je ~lanom 73, ta~kom 3 prethodnogustava, bila utvr|ena nadle`nost Narodne skup{tine i toda “donosi plan razvoja, prostorni plan, buyet i zavr{nira~un”. Naàlost, i pored ove ustavne obaveze, “demokrat-ski” reìm u Srbiji nije dopustio da Narodna skup{tinarazmotri i da eventualno usvoji posledwih sedam pojedi-na~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike.

Ina~e, ove ustavne norme koje se odnose na obavezu raz-matrawa i usvajawa zavr{nog ra~una buyeta Republike,bliè su razra|ene Zakonom o buyetskom sistemu koji de-taqno ure|uje materiju buyetskog finansirawa i izve{ta-vawa direktnih i indirektnih korisnika buyetskih sred-stava u na{oj dràvi. Zakon o buyetskom sistemu je od fe-

bruara 2002. godine vi{e puta trpeo izmene i dopune, a we-gove posledwe izmene i dopune su na snazi od 4. oktobra2006. godine. ^lanom 63 Zakona o buyetskom sistemu Repu-blike Srbije, koji je donet jo{ 2002. godine, propisano je da“Vlada dostavqa predlog zavr{nog ra~una buyeta Narod-noj skup{tini”. Daqe, ~lanom 64 Zakona je definisan ka-lendar za podno{ewe zavr{nih ra~una, pa je tako odre|en15. jun kao krajwi rok po kome je Ministarstvo finansija uobavezi da pripremi Nacrt Zakona o zavr{nom ra~unubuyeta Republike i da ga podnese Vladi. Sa druge strane, 15.jul je definisan kao krajwi rok prema kome je Vlada u oba-vezi da Narodnoj skup{tini dostavi Predlog Zakona o za-vr{nom ra~unu buyeta Republike, ukqu~uju}i i odluke ozavr{nim ra~unima finansijskih planova organizacijaobaveznog socijalnog osigurawa.

Rasipawe bez eksterne revizije

Ono {to je posebno karakteristi~no kada se govori ozavr{nom ra~unu buyeta Republike, jeste obaveza koja pro-izilazi iz ~lana 92 novog ustava, gde je propisano da “Na-rodna skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~unabuyeta po pribavqenom mi{qewu Dràvne revizorske in-stitucije”. Dakle, nakon {to Ministarstvo finansija iz-radi Nacrt zavr{nog ra~una buyeta Republike, a Vlada Sr-bije ga usvoji u formi predloga zakona i prosledi Narod-noj skup{tini na daqe razmatrawe i usvajawe, postojiustavna obaveza, ali i zakonski osnov da zavr{ni ra~unbuyeta Republike pro|e kroz eksternu reviziju. Me|utim,


“Doma}insko poslovawe”

Ra~un bez kr~maraRa~un bez kr~maraBBiillaannssii rraassiippnnii{{ttvvaa

•• Sedam pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike, od 2001. godine do danas, nikada se ni-su na{li na dnevnom redu sednice Narodne skup{tine, niti bili predmet eksterne revizije, ka-ko to Ustav i zakon eksplicitno propisuju. Na ovaj na~in ““demokratski”” reìm u Srbiji gra-|anima i javnosti {aqe jasnu poruku da je iznad Ustava i zakona kada je re~ o tro{ewu novcaiz dràvne kase

PPii{{ee:: IIvvaann NNiinnii}}

ova obaveza nije novina u pravnom sistemu na{e dràve ko-ja je ustanovqena samo Ustavom iz oktobra 2006. godine, ve}osnov za tako ne{to je sadràn i u ~lanu 71 Zakona o buyet-skom sistemu Republike Srbije iz 2002. godine, gde se pro-pisuje da “zavr{ni ra~un buyeta Republike, buyeta lokal-ne vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznogsocijalnog osigurawa podleù eksternoj reviziji”. Sve biovo bilo izuzetno korisno, pod uslovom da je prakti~no iz-vodqivo i primenqivo na zavr{ni ra~un buyeta Republi-ke, ali naàlost, nije.

Da je od 2001. godine do sada bilo koji zavr{ni ra~unbuyeta Republike pro{ao eksternu reviziju, taj ozbiqanzadatak bi verovatno po politi~kom kqu~u bio poverenprivatnim revizorskim firmama koje su na neki na~in po-vezane sa Boìdarom \eli}em, Mla|anom Dinki}em,Aleksandrom Vlahovi}em i dr. To se ipak do sada nije do-godilo jer reìm znao da se pred poslanicima Skup{tineSrbije uop{te ne}e na}i nijedan zavr{ni ra~un buyeta Re-publike, pa zbog toga ova dokumenta nisu bila predmet eks-terne revizije, kako to zakon propisuje. Trenutno je mate-rija eksterne revizije zavr{nog ra~una buyeta Republikena jedan sasvim ~udan i za sada neostvariv na~in ure|enaZakonom o dràvnoj revizorskoj instituciji iz novembra2005. godine, koji do dana dana{weg nije zaìveo. Naime,~lanom 35 Zakona o dràvnoj revizorskoj instituciji jepropisano da }e Dràvna revizorska institucija (u daqemtekstu: DRI) svake godine donositi program revizije za na-rednu godinu koji obavezno, izme|u ostalog, obuhvata i“buyet Republike Srbije”. Daqe, odredbama ~lana 43 i 47ovog zakona je propisano da }e DRI izve{tavati Narodnuskup{tinu podno{ewem “izve{taja o reviziji zavr{nogra~una buyeta Republike...”

Naàlost, autori ovog zakona su ostavili dovoqno pro-stora da, pored toga {to je predvi|eno da DRI vr{i revi-ziju zavr{nog ra~una buyeta Republike Srbije, taj posaomoè biti poveren i privatnom sektoru i tako se ponovovra}amo na onaj isti privatni sektor revizije koji je bli-zak \eli}u, Dinki}u, Vlahovi}u i dr. Tako je ~lanom 64,stavom 1 Zakona propisano da Savet DRI “moè da angaù-je konsultante koji bi, u skladu sa donetim programom iplanom revizorske obuke, obavqali obuku dràvnih revi-zora”, dok je stavom 2 propisano da isti konsultanti “moguobavqati i reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike ireviziju poslovawa drugih subjekata u ime DRI”. Ovakvozakonsko re{ewe je vi{e nego skandalozno i nedopustivo,pre svega {to ne postoje garancije da }e revizori (konsul-tanti) iz privatnog sektora biti nepristrasni i nezavi-sni, a osim toga poreski obveznici i gra|ani Srbije }e nov-cem iz buyeta pla}ati astronomske usluge ovim qudima ko-je je reìm angaòvao da taj isti reìm prekontroli{u.Uostalom, gra|ani Srbije }e na ovaj na~in istovremenofinansirati i dràvne i privatne revizore, bez imalo na-de da }e wihov “u~inak” biti efektan.

Zavr{ni ra~un za 2007. godinu ““na ledu””Zbog nefunkcionisawa DRI, sudbina posledweg zavr-

{nog ra~una buyeta Republike za 2007. godinu je neizvesna.Vlada Republike Srbije je na svojoj devetoj sednici, koja jeodràna 31. jula 2008. godine, usvojila Predlog Zakona o za-vr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije za 2007. godinu.Me|utim, da je Srbija dràva u kojoj je vladavina prava i za-kona izvan vladavine vandalizma i varvarizma, onaj ko jeodgovoran za to {to Vlada nije po{tovala buyetski kalen-dar koji propisuje zakon, te zavr{ni ra~un nije usvojila do15. jula, morao bi da podlegne nekoj vrsti odgovornosti, bez

obzira da li je to moralna, prekr{ajna ili krivi~na odgo-vornost. Naàlost, ~ak i da je neko zbog toga snosio odgo-vornost onako kako to zakon propisuje, onda bi to bilo ru-gawe svim gra|anima Srbije, jer je ~lanom 74, ta~kom 7 Za-kona o buyetskom sistemu propisano da }e se prekr{ajno,nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, kazni-ti odgovorno lice ako ne po{tuje rokove koje zakon defi-ni{e, a koji se odnose na izradu i usvajawe zavr{nog ra~una.

Ovako je, uz kr{ewe zakona i bez i~ije odgovornosti,ovaj dokument istovremeno prosle|en i parlamentu i DRI.Me|utim, ako imamo u vidu da je Ustavom propisano da Na-rodna skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~unabuyeta “po pribavqenom mi{qewu Dràvne revizorskeinstitucije” i da ga nakon toga usvaja, onda izvesno da par-lament ne}e u skorije vreme razmatrati, niti }e usvojitiovaj zavr{ni ra~un. Tako }e zavr{ni ra~un buyeta Repu-blike za 2007. godinu doìveti potpuno istu sudbinu kao isvi prethodno zavr{ni ra~uni od 2001. godine do danas, jerjednostavno ne}e biti predmet nikakve stru~ne revizije ipoliti~ke analize, pa }e samim tim gra|ani biti uskra}e-ni za odgovor na pitawe ko i kako tro{i wihov novac.

Na kraju je va`no ista}i zna~aj zavr{nog ra~una buyetaRepublike kako bi se boqe shvatilo koliko je va`no da seon na|e pred narodnim poslanicima. Jednostavno, zna~ajovog dokumenta proizilazi iz wegove sadrìne, te takoovaj akt, koji ima snagu zakona, ~ine: 1) bilans stawa; 2) bi-lans prihoda i rashoda; 3) izve{taj o kapitalnim rashodi-ma i finansirawu; 4) izve{taj o nov~anim tokovima; 5) iz-ve{taj o izvr{ewu buyeta, sa~iwen tako da prikazuje raz-liku izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa; 6) obja{we-wa velikih odstupawa izme|u odobrenih sredstava i izvr-{ewa buyeta; 7) izve{taj o primqenim donacijama i kredi-tima, doma}im i inostranim, i izvr{enim otplatama dugo-va; 8) izve{taj o kori{}ewu sredstava iz teku}e buyetskerezerve; 9) izve{taj o garancijama datim u toku fiskalnegodine; i 10) izve{taj eksterne revizije o finansijskim iz-ve{tajima (navedenim od ta~ke 1 do ta~ke 9).

Dakle, na bazi podataka iz ovog jednog (integralnog) do-kumenta, koji se sastoji iz 10 zasebnih dokumenata, mogu}eje, koliko-toliko, izvr{iti analizu buyetskih prihoda u2007. godini koji su iznosili 580,4 milijarde dinara, buyet-skih rashoda u iznosu od 567,1 milijardu dinara, kao i ana-lizu Dinki}evog marketin{kog “suficita” od 13,2 mili-jarde dinara, zbog ~ega Srbija danas grca u deficitu od sko-ro 50 milijardi dinara!


“Doma}insko poslovawe”

OOd konstituisawa nove vlasti na pokrajinskom nivouotvorilo se pitawe da li je Vojvodina ponovo na ko-rak od dràvnosti. Naime, radna verzija novog statu-

ta Vojvodine koji je pripremila Demokratska stranka, a ko-ju je ove jeseni usvojila pokrajinska skup{tina, po mi{qe-wu mnogih istori~ara, pravnika i politi~ara vodi ka stva-rawu dràve u dràvi. Da nije re~ o ispuwavawu ustavnihobaveza, kako vlast kaè, ve} o protivustavnom delovawu irazbijawu Srbije, tvrdi i potpredsednik Srpske radikal-ne stranke Milorad Mir~i}.

– Sama ~iwenica da su rezultati pokrajinskih izboradali apsolutnu ve}inu na strani Demokratske stranke iwenih koalicionih partnera, ubrzala je te stvari, u smisluda je u politici i politi~kim odlukama Demokratskastranka bukvalno izgubila kompas. Kada je u pitawu wenofunkcionisawe na nivou pokrajine, o~ito da prvi korak nakoji su se odlu~ili je korak pripremawa svih preduslova zaosamostaqivawe Autonomne Pokrajine Vojvodine, ili zavi{i stepen samostalnosti Vojvodine. Kada bi se ovaj po-tez demokrata u regionu Vojvodine posmatrao izolovano,onda bi se pravila gre{ka, nemaju}i pri tom u vidu da je DSduboko zagazila u izdajni~ke vode, odnosno u vode koje omo-gu}avaju otcepqewe i drugog regiona Srbije, a to je Kosovoi Metohija.

•• Smatrate li da je nakon usvajawa Statuta u pokrajinskojskup{tini, Vojvodina na korak od samostalnosti?– Statut je protivustavan i defini{e Vojvodinu kao

federalnu jedinicu, a ima i neke prerogative dràvnosti.Ovo je dokument koji dugoro~no obezbe|uje onima koji }einsistirati na odvajawu Vojvodine da to urade u skladu saovim aktom. Kao {to je Ustavna poveqa imala ciq da raz-bije saveznu dràvu, tako i ovaj statut ima za ciq razbija-we Srbije. On, fakti~ki, stavqa u istu ravan Srbiju i Voj-vodinu. Sasvim svesno se ide ka formirawu nove nacije, ta-ko {to se koristi jedan reper ili metod koji je primewi-van u Crnoj Gori. Odrednica za mesto ìvqewa dela srp-skog naroda se koristi kao nacionalno opredeqewe ili iz-

ja{wavawe o nacionalnoj pripadnosti. Dakle, jedna geo-grafska odrednica im sluì da uvedu novu naciju, tzv. Voj-vo|ane. Sve je ovo po~etak otcepqewa.

•• Da li sada{wa vlast preduzima jo{ neke korake u uspo-stavqawu autonomije? – Naravno, potpuno je jasno da je formirawem jedne Cen-

tralne banke, koju oni nazivaju Banka za razvoj i investici-je, stvoren nukleus ili zrno na kojem treba sutra da iskli-ja Centralna narodna banka Vojvodine. Ono {to je protiv-ustavno, a {to se dugo pripremalo, jeste Vojvo|anska akade-mija nauka koja je pandan Dukqanskoj akademiji. Dukqanskaakademija je imala zadatak da na bazi falsifikata, odno-sno krivotvorewa dokumentacije obezbedi istorijskiosnov ili kontinuitet za samostalnost Crne Gore. I Voj-vo|anska akademija nauka ima upravo takvu ulogu. Pri to-me ne treba gubiti iz vida da su na Vojvodinu preba~ene ve-like ingerencije u oblasti obrazovawa. To je dugoro~no po-


Secesionisti

Crnogorski scenarioCrnogorski scenarioSSttaattuutt VVoojjvvooddiinnee

RRaazzggoovvaarraallaa:: DDaanniijjeellaa PPeettrroovvii}}

gubno za Srbiju i to ukazuje da imaju najozbiqnije namere dastvore dràvu u dràvi.

•• Spomenuli ste Dukqansku akademiju i wenu ulogu u pro-cesu osamostaqivawa Crne Gore. Da li eventualna de-{avawa u pokrajini mogu da li~e na crnogorski scena-rio?– Upore|uju}i poteze Demokratske stranke u posledwih

nekoliko godina, o~ito je da postoji neka sinhronizacija ipoliti~kih poteza i wihovih odluka, tako da na neki na~inmoè da se govori da je Vojvodina i ono {to radi DS u Voj-vodini samo logi~an sled stvari na koje se odlu~ila Demo-kratska stranka. Politici je potrebna staloènost, smi-renost i mudrost kada to nalaù prilike ili situacija ukojoj se nalazi dràva. Me|utim, kada imate ne{to {to vaspodse}a na neke doga|aje, onda nema mesta v|ewu polemikusa nekim ko brani tezu da nema separatizma u Vojvodini.Koalicioni partneri DS-a, kao i sam DS, ve} dugi niz go-dina iskazuju takve stavove i pokazuju nameru da osamosta-le Vojvodinu. Nenad ânak i daqe uzvikuje da Vojvodinatreba da bude republika. Pri tom, Demokratska stranka ni-jednog trenutka ne negira takve stavove, niti bilo {tapreduzima da wihov koalicioni partner promeni takvestavove. Ako imamo u vidu da je nedavno, po ovom receptu ina ovaj na~in, rasturena jedna dràvna zajednica koja se zva-la SRJ, onda je potpuno jasno da je za taj posao trebalo pri-premiti neke preduslove, a to je da se u to vreme crnogor-sko rukovodstvo {to vi{e osamostali, da se na Crnu Goruprenese {to vi{e prerogativa dràvnosti, da se vremenomi ono {to je u ingerenciji federalne jedinice unapredi dabude na nivou samostalne dràve. Veoma je interesantno dase to ponavqa i kada je u pitawu ovaj statut. Evidentno je dase u realnom politi~kom ìvotu de{avaju neke stvari ko-je mogu biti pogubne po Srbiju.

•• Koliko su politi~ka zbivawa u Srbiji uticala na usva-jawe Statuta?– To je najdirektnije povezano sa slabqewem i razbija-

wem Srpske radikalne stranke, odnosno slabqewem tog na-cionalnog korpusa ili nacionalne opcije koju predvodiSRS u Vojvodini. Ra~unaju da, ako oslabe SRS, ne}e bitiotpora, ne}e biti onih koji }e mo}i gra|anima Vojvodineda obja{wavaju posledice usvajawa ovog statuta. Me|utim,Srpska radikalna stranka je prebrodila sve ove probleme,drìmo tribine po Vojvodini, pri~amo, obja{wavamo {tasve proizilazi iz ovog akta i kakve }e pogubne poslediceimati ako se verifikuje u republi~kom parlamentu. Po-stavqa se pitawe za{to im je bilo potrebno da otimajumandate od SRS, ~ak i u pokrajinskoj skup{tini. SRS ima20 odsto poslanika u pokrajinskoj skup{tini i to je odre-|ena snaga. Otimawem mandata èleli su da smawe taj pro-cenat. Broj poslanika u parlamentu nije odraz pravog ras-poloèwa i politi~ke voqe gra|ana Vojvodine, nego je vi-{e rezultat neke matemati~ke kalkulacije u dvostrukomizbornom sistemu, gde se u drugom izbornom sistemu po ve-}inskom principu udruùju politi~ke partije ne da bi po-bedile, ne da bi imale dobre rezultate, nego da spre~e ra-dikale da do|u na vlast. To je apsurd, to samo u Srbiji mo-è da se desi.

•• Kakav je stav Srpske radikalne stranke po pitawu bu-du}nosti Vojvodine?– Ako èle da terminolo{ki mewaju naziv Izvr{nog

ve}a, neka promene u Izvr{ni odbor AP Vojvodine, zato{to je 1945. godine, kada je fakti~ki po~ela da ìvi auto-nomija zahvaquju}i komunistima, to bio glavni izvr{niodbor za Vojvodinu. Ako èle decentralizaciju, evo im

prilike u Statutu, da izvr{e decentralizaciju prema lo-kalnoj samoupravi. Za{to bi se Ustavom izdefinisanasredstva zadràvala u pokrajinskoj administraciji, {to seto ne bi prosle|ivalo lokalnim samoupravama, gradovimai op{tinama? To je prilika da se izvr{i potpuna decen-tralizacija. Statutom se defini{e i broj poslanika u po-krajinskom parlamentu. Ako republi~ki parlament, sa osammiliona stanovnika, ima 250 poslanika, kakva je onda logi-ka da pokrajinski parlament sa dva miliona stanovnikaima 120 poslanika? To mora biti racionalno. Treba izde-finisati sistem i princip izbora. Za{to i na pokrajin-skom, kao i na republi~kom i lokalnom nivou, ne bi bioproporcionalni sistem? êmu ta asimetrija? Potrebno jere{iti i pitawe nacionalnih mawina. Nacionalne mawi-ne imaju pravo kao gra|ani po Ustavu i dodatno pravo kaopripadnici nacionalnih mawina. I to treba razraditi uStatutu, da imaju samostalnost kada je u pitawu kultura,{kolstvo, o~uvawe wihovih tradicija, ali da se to odnosina sve. Za{to bi to bilo ekskluzivitet jedne ili druge na-cionalne zajednice? Ako je Srbija dràva srpskog narodai svih gra|ana koji u woj ìve, za{to to onda ne prosledi-ti kroz sva pravna akta, pa i niì pravni akt koji se zoveStatut? Za{to bi Statut negirao ustavne odredbe tako{to }e Vojvodinu nazvati regijom u kojoj ive zajednice na-roda? Ta~no se zna {ta se podrazumeva pod narodom, a {tase podrazumeva pod etni~kim grupama, odnosno nacional-nim mawinama. Za{to tu traìti izvori{te eventualnihsukoba?


Secesionisti

Kada neko prilikom vo|ewa dràvnih poslova nespret-no poku{ava da zamaskira postojawe jedne ~iwenice,na taj na~in {to }e je, umesto onakvu kakva ona po svo-

joj sadrìni i posledicama jeste, prikazati onakvom kakvanije i time joj dati novu sadrìnu sa druk~ijim posledica-ma, sa lako}om se takva podvala dârazobli~iti, a naro~i-to ako je re~ o providnom i jeftinom politikantskom tri-ku koji bi mogao izazvati i ozbiqne posledice po dràvno-pravni poloàj Republike Srbije. Tako je i sa Nacrtom Za-kona o regionalnom razvoju ~ije je autorsko izvori{te Mi-nistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, a glavni pro-moter stare{ina ovog dràvnog resora, ministar Mla|anDinki}. Zaista oprobana varijanta. Kao da se radi o ma-{inskoj preciznosti koja funkcioni{e samo u situacija-ma kada u nas treba uvesti bilo kakve uvozne novotarije, iz-vr{iti raslojavawe nacionalne samobitnosti, ili se zah-teva uvo|ewe nekakve modernizacije, kao i kada je u pitawukakav zapadni obrazac koji nama nije ni potreban jer ga na-{a stvarnost negira, implementatori su uvek isti – poli-ti~ka partija bez dovoqno legitimiteta u bira~kom telu ilider te partije, ina~e doìvotni promoter evroutopij-skog, bezotaybinskog kapitala. Kako su protagonisti ve}poznati, nadaqe je neophodno izneti {to vi{e podataka opredmetnom ekonomskom konceptu – o samom ravnomernomi odrìvom regionalnom razvoju kao ustavnoj kategoriji izodredbe ~lana 94 Ustava – koji je samo ruho, ali i o su{ti-ni konkretnog nacrta, obzirom da je ista, na na{u àlost,~isto politi~ke i privredne naravi, a personalno je oli-~ena u uskom krugu lica i klika nenarodnog reìma sa ide-jama potencijalno separatisti~kim i opasnim po dràvu iUstav. Radi se, dakle, o ekonomskoj regionalizaciji koja jeto samo po imenu, pa je moèmo pojmovno odrediti kao se-manti~ku, tj. zna~ewsku (ne i stvarnu) regionalizaciju Sr-bije, obzirom da je wen su{tinski doma{aj politi~ke nara-vi i moè izazvati daqe dràvno opadawe Srbije.

Za po~etak je neophodno pokazati koja i kakva politikarukovodi i pojmovno odre|uje pomenuti ekonomski kon-cept, i to samo zarad we same. Naime, protagonisti ove naj-novije politikantske smutwe zastupaju ~ist ideolo{ko-politi~ki evroutopijski stav da je, zarad puta Srbije u EU,neophodno ~itavu wenu dràvnu teritoriju podeliti na ne-kakve (evro)regione, kako bi isti imali pristup finansij-skim predpristupnim fondovima EU, te kako bi se isti po-vezivali sa ve} postoje}im sli~nim teritorijalnim zajed-nicama u okviru dràva ~lanica EU i onih koje bi to è-lele da postanu, navodno, sve zarad ravnomernog i odrìvogregionalnog razvoja celokupne Otaybine, a sa pozivom napomenutu ustavnu normu. Kada bi neko i poverovao u ovuevroutopijsku mantru, daqe bi morao da se zapita – kako jemogu}e uop{te i govoriti o nekakvom ravnomernom regio-nalnom i odrìvom razvoju ako je deo na{e dràvne teri-torije pod okupacijom {iptarskih terorista i novoinsta-

lirane, nelegalne me|una-rodne misije EULEKS, dokse {irom Srbije jasno mogu~uti politi~ki glasovi po-tencijalnih verskih, regio-nalnih i lokalnih, separa-tisti~kih grupa, od kojih seneke pozivaju i na ~istofolklorne razlike, {to je udomenu psihopatologije, kaoi da je u situaciji u kojoj leb-de}i statut severne srpskepokrajine Vojvodine, svojimfederalisti~kim i neustav-nim odredbama, te separati-sti~kim duhom, dodatno pogor{ava politi~ke i etni~keodnose u na{oj dràvi, nemogu}e sprovesti koncept ravno-mernog i odrìvog regionalnog razvoja u vidu mreè regi-ona na ~itavoj dràvnoj teritoriji Srbije.

Jednostavno, primena ovog koncepta zahteva postojawestabilnog skupa unutra{wih i me|unarodnih uslova kojibi i diktirali uvo|ewe ekonomske regionalizacije zemqezarad ravnomernog i odrìvog razvoja, {to kod nas nijeslu~aj. Pri takvom ~iweni~nom stawu, dok postoji sporoko granica dràvnih, ili, ako je u konkretnom slu~aju du-ì vremenski period bio vreme sistemske politi~ke ne-stabilnosti i servilnosti prema Zapadu od strane doma}ihvlastodràca, nepostojawe bazi~nog politi~kog konsenzu-sa unutar same dràve spre~ava i wenu bilo kakvu regiona-lizaciju, pa ~ak i ekonomsku. Dakle, zate~eni verski, et-ni~ki i politi~ki problemi onemogu}avaju ostvareweovog koncepta u praksi, a svako ko u ovom politi~kom tre-nutku zastupa ovakvu teritorijalno-administrativnu re-organizaciju, ili je otvoreno zastupnik daqeg neustavnog iprotivzakonitog cepawa dràve Srbije koje bi ustanovqa-vawe ovakvih regiona samo ubrzalo, ili, zarad trenutnihpolitikantskih poena kod odre|enih grupacija glasa~a ipotencijalnih finansijskih mecena, eli da ostvari kakvukorist za sebe, svoju politi~ku partiju i svoj politi~kiprogram. Opredeqewe za jedan od dva ponu|ena odgovora usamom pitawu, ipak ne umawuje zna~aj i uticaj drugog, preo-stalog odgovora.

Projekat razgradwe u pet slikaPozabavimo se sada konkretnom najavom ovog ministar-

skog projekta koji }e na mala vrata, putem ovako smi{qeneregionalizacije, tobo u skladu sa ustavnom normom iz~lana 94 u okviru Tre}eg dela Ustava koji ure|uje ekonom-sko ure|ewe i javne finansije, uvesti opasan politi~kitrojanac – (evro)regione kao potencijalnu opasnost i budu-}a vrela za separatisti~ke ideje u raznim vidovima.

Prvo, pomenuta najava predvi|a podelu Srbije na sedam(evro)regiona i to: Vojvodinu, Beogradski region, Zapadni,Isto~ni, Centralni i Ju`ni region i region Kosova i Me-tohije, {to }e samo zakomplikovati postoje}i goru}i pro-


Deqewe kola~a

Politi~ka narav jednogPoliti~ka narav jednogekonomskog konceptaekonomskog koncepta

SSeemmaannttii~~kkaa rreeggiioonnaalliizzaacciijjaa SSrrbbiijjee

PPii{{ee:: MMaarrkkoo ZZ.. PPuu{{iiccaa

blem Kosova i Metohije pod okupacijom i vojvo|anskih fe-deralisti~kih i separatisti~kih aspiracija, a da ne govo-rimo o ~estim ispadima, pretwama i nepo{tovawu dràveSrbije od strane biv{ih {iptarskih terorista na jugu Sr-bije, a danas tobo lokalnih politi~ara sa tog dela na{eteritorije. Tako|e, treba pomenuti i neke verske aspekte iprobleme koji postoje u Novom Pazaru, Prijepoqu, Pribo-ju, Sjenici i Tutinu, ali i u isti kontekst moèmo smesti-ti i neka politi~ka htewa iz isto~ne Srbije. Autori ovognacrta nisu uzeli u obzir ove ~iwenice. Wima je svejednokakva i kolika Srbija }e u}i u evroutopijski raj i navodnosu im bitni samo ekonomsko-statisti~ko-privredni aspek-ti kada ja re~ o pitawu regionalizacije. Mi smatramo daovo ipak nije slu~aj, ve} da se na osnovu svih relevantnihpoliti~kih, ekonomskih, verskih i obave{tajnih podataka,te dosada{weg istorijskog iskustva, a naro~ito nekih po-liti~kih, samo formalno lokalnih programa, ipak moguizvu}i zabriwavaju}i podaci, te da isti jedino mogu odlo-ìti postvarewe projekta regionalizacije zemqe u ovompoliti~kom trenutku. Ovakva podela je ve{ta~ka, preura-wena i na kraju {tetna po vi{e osnova, a od svih treba po-menuti opasnost po suverenitet i teritoriju koja je, premaodredbi ~lana 8, Ustava jedinstvena i nedeqiva. Insisti-rawe na nekoj navodno ekonomskoj su{tini ovog pitawa jesamo skretawe sa stvarne svrhe ovakve regionalizacije, ato je daqe raslojavawe stanovni{tva ove zemqe i uvo|ewenovih kriterijuma razjediwavawa me|u ve}inskim srpskimstanovni{tvom, koje }e u budu}nosti biti i konfrontira-no unutar svog nacionalnog korpusa, ne bi li tako srpskinarod propustio da adekvatno reaguje na sve budu}e plano-ve briselskih evrobirokrata.

Drugo, autori ovog nacrta isti~u da je isti sa~iwen naosnovu evropskih standarda regionalne politike, a kako bise podigao standard i razvoj nerazvijenih krajeva zemqe, tena taj na~in smawile postoje}e razlike i u ekonomskoj i udemografskoj sferi. Nadaqe, sve se moè svesti na pri-stup evrofondovima za regionalni razvoj, koji kao da jedva~ekaju navalu novih srpskih (evro)regiona na svoju finan-sijsku bazu, u trenutku kada postoje}a ekonomska kriza i re-cesija satiru sve evroatlantisti~ke liberalne mantre iposlovne poduhvate {irom postoje}ih evroregiona. Ovdetreba dodati i sredstva iz NIP-a koja su predvi|ena zaravnomerni regionalni razvoj, ali se ista mogu utro{itii po postoje}em konceptu ustavne decentralizacije i de-koncentracije vlasti u Republici Srbiji, pa ni ustanovqa-vawe ovakvih regiona nije nu`no. Dakle, ne radi se o hit-noj potrebi za sistemskom institucionalnom regionaliza-cijom i isti se ekonomski efekat moè posti}i u funkci-onalnoj sferi – odgovaraju}im nov~anim transferima lo-kalnoj samoupravi kojoj treba eventualno pro{iriti nad-le`nosti, teritorijalnim autonomijama i kroz postoje}edeta{mane, upravne okruge. Nadaqe, nije jasno zbog ~ega suautori ovog nacrta pitawe teritorijalnog ure|ewa, odno-sno oblast prava gra|ana na lokalnu samoupravu i terito-rijalnu autonomiju, regulisane odredbama Sedmog delaUstava Srbije, zakomplikovali na taj na~in {to su dve po-stoje}e ustavne AP prezentirane u Nacrtu kao (evro)regi-oni, te nije jasno da li }e i daqe postojati razlika izme|upostoje}ih AP, koje }e tako|e biti (evro)regioni, i onihnovoustanovqenih, ve{ta~kih (evro)regiona iz nacrta ko-ji nemaju ustavni status AP, a ako bi se i osnivale nove po-krajine, to je jedino mogu}e izvr{iti po postupku propisa-nom za promenu Ustava. Dakle, da li }e odmah po stupawutog lebde}eg zakona o regionalizaciji broj AP biti pove-}an sa dve na sedam, ili }e postoje}e pokrajine i daqe pose-dovati status AP, a novi (evro)regioni bitisati kao komu-nitarni provizorijumi dok se ne isprazne predpristupni

fondovi EU. Tako|e se kao zasebno pitawe postavqa i jed-na o~igledna nelogi~nost – za{to nije iznet koncept rav-nomernog i odrìvog regionalnog razvoja kroz finansira-we razvoja lokalnih samouprava, gradova i op{tina, i tokroz ustavnu i zakonsku mogu}nost iz odredbi ~lana 12Ustava i ~lanova 88 i 89 Zakona o lokalnoj samoupravi, ko-jima se propisuje mogu}nost udruìvawa jedinica lokalnesamouprave u {ire zajednice i asocijacije, a u pogledu pi-tawa od zajedni~kog zna~aja, dakle i razvojnih projekata.

Tre}e, delimi~an, ali i nejasan odgovor na postavqenedileme je dao i sam ministar Dinki}, pa je u tom smislu da-qe izneo da je podela na (evro)regione statisti~ka podela,da su (evro)regioni statisti~ki i da }e tek kasnije prera-sti u administrativne jedinice, kao i da }e predmetni na-crt zakona biti mo`da i osnova za tako ne{to. Dakle, jasnoje iz priloènog da je ovaj nacrt projekat ministra i wego-ve politi~ke opcije, da je re~ o ideolo{ko-politi~kojevroutopijskoj smutwi, da za tako ne{to nije postignut po-liti~ki konsenzus ni u okviru vladaju}e koalicije, da nijejasno da li je re~ o mreì AP ili mreì funkcionalnihregiona, ili se radi i o jednom i drugom, te da li je to samo-regionalizacija Srbije ili prethodna pripremna radwa zabudu}u evroregionalizaciju, a {to je jo{ zna~ajnije, ovajkoncept nema podr{ku ve}ine gra|ana Srbije s obzirom dasu i informacije u vezi sa ovim pitawem protivre~ne. Sto-ga moèmo postaviti i pitawe – za{to se ba{ u ovom tre-nutku obmawuje javnost i servira joj se idili~na slika bu-du}e dràve Srbije u okviru EU kao mreè ekonomskih re-giona, sa stalnim stranim deviznim prilivom? Zar ovaj ma-nir nije doprineo stvarawu i nekih drugih mamaca za gla-sa~e i javnost – vrednost besplatnih akcija, automobilskaindustrija, novac sa Kipra itd... Nadaqe, ko je ovlastio do-ti~nog da deli dràvnu teritoriju na bilo kakve teritori-jalne jedinice mimo ustavnih i da kroji nekakve granice ka-da je opstanak dràve Srbije ozbiqno ugroèn stalnim po-liti~kim problemima?

êtvrto, ministar je izneo i najavu da }e ovakva regio-nalizacija biti samo funkcionalnog karaktera, u {ta mo-èmo opravdano sumwati na osnovu svega {to smo iznelido sada, pa je daqe najavio da }e takvi regioni kao funkci-onalne teritorijalne celine u sebi sadràti vi{e razvoj-nih regiona. Dakle, ~itlucima ne}e biti kraja dok ne do-stignemo onu ta~ku u kojoj }e se postaviti i pitawe – mesneuprave kao dela lokalne samouprave sa izvesnim regional-nim pravima!!! Kao {to je i ve} kritikovani lebde}i pa-nonski statut uveo pokrajinske upravne okruge kao poten-cijalnu autonomiju u okviru pokrajinske, tako i Dinki}ide u apsolutnu razgradwu, pa govori o mini razvojnim re-gionima u okviru ve}ih regiona. Bi}e tu posla za velikibroj dosmanlijskih pa{a, suba{a i ~if~ija... Tako smo odna~elno statisti~ke podele dràve Srbije do{li do pode-le na razli~ite mikroceline, a svaka }e imati i svoje veli-ke i male gospodare, ~ija }e se feudalna prava slamati o le-|a svih gra|ana Republike Srbije.

Peto, ministar ne bi bio to da nije osmislio i ustano-vqavawe institucija koje }e utvr|ivati i sprovoditi po-litiku regionalnog razvoja na nivou Srbije, jer toliko imastru~waka za oblast regionalnog razvoja koji jedva ~ekajuda pokaù kako primewuju ste~ena znawa iz ove oblasti,naravno za dobrobit svih nas. Dakle, Nacrt Zakona o regi-onalnom razvoju predvi|a i odgovaraju}i institucionalniokvir za spornu regionalizaciju, te }e se u tom smislu do-datno pove}ati javna potro{wa zarad nagomilavawa novihdràvnih i paradràvnih organa, pa }e se osnovati Nacio-nalni savet za regionalni razvoj koji }e utvr|ivati poli-tiku razvoja, i Nacionalna agencija za regionalni razvojkoja }e tako utvr|enu politiku i sprovoditi. Naravno da


Deqewe kola~a

svim ovim izumima i pelcerima koje promovi{e G 17+ mo-èmo staviti op{te primedbe koje se ti~u svih novoosno-vanih parastatalnih institucija –raznih agencija i saveta,po~ev od petooktobarskog prevrata do danas, ali, predmet-ni savet i agencija }e u praksi obavqati poslove fiktiv-nog skup{tinskog drugog doma i regionalnih vlada, pa }e uSrbiji tako biti uspostavqen tihi protivustavni bikame-ralizam. A {to se na{ih neprijateqa ti~e, oni bi najvero-vatnije voleli da ovi regioni budu prete~e budu}ih repu-blika. U tome i leì opasnost od bilo kakve regionaliza-cije u nas, pa ovakav koncept ~iweni~no neutemeqene regi-onalizacije predstavqa nove “smi{qene smutwe” 1) i ori-ginalni primer semanti~ke, a ne su{tinske i opravdane re-gionalizacije.

Plus na ovih pet iznetih slika pripada jo{ jednom doa-jenu regionalizacije u nas, koji pak nije ~lan G17+, ve} jevisoki funkcioner DS. Re~ je o Bo{ku Risti}u i wegovompogledu na pitawe regionalizacije Srbije, koji je vremen-ski prethodio Dinki}evom predlogu tako da je ovde re~ osvojevrsnoj ideolo{koj sukcesiji ideje o dodatnoj razgrad-wi Srbije kroz regione po vertikali. On je tokom 2007. go-dine u jednom intervjuu za “Frankfurtske vesti” izneo mi-{qewe da je neophodno dono{ewe zakona o pokrajinama, azarad definisawa regionalnog razvoja. On je, dakle, timeve} odgovorio {ta shvata pod ravnomernim regionalnimrazvojem, pa je dodao da se to moè izvr{iti stvarawem no-vih pokrajina, odnosno regionalnih autonomija, jer }e setime omogu}iti decentralizacija zemqe, a ova je uslov zapristup EU. U ovom logi~kom sledu po svaku cenu: pokraji-na – decentralizacija – EU, se nalazi mnogo odgovora na vi-{e goru}ih pitawa u nas, pa je dovoqno utvrditi {ta EUmisli o statusu Kosova i Metohije, o autonomiji Vojvodi-ne i poloàju Ma|ara za ~ije politi~ke predstavnike jeUstav Srbije neprihvatqiv, i da }e se protiv wega SVMboriti do kraja, o poloàju rumunske mawine u tzv. Timo~-koj krajini, {to isti~e novi ministar inostranih dela Ru-munije, o ve{ta~koj bo{wa~koj naciji, odnosno muslimani-ma koji naseqavaju i prostore na kojima se planira stvara-we Zapadnog Dinki}evog regiona, pa je na osnovu tako utvr-|enih stavova lako presuditi i dati odgovor da }e bilo ka-kva regionalizacija biti lo{a po dràvu Srbiju.

Regionalna dràva kao ne{to izmeu proste i sloène dràve

Da bi razobli~avawe Dinki}evog nacrta bilo temeqnoobavqeno i tako dokazana prava narav konkretnog koncep-ta regionalizacije, neophodno je dati kra}u napomenu o re-gionalnoj dràvi kao specifikumu izme|u dràve koja po-~iva na unitarnom ure|ewu i dràve koja je federalna. Utom smislu, kada razmatramo oblike dràvnog ure|ewa,iste moèmo podeliti na proste i sloène, odnosno na uni-tarne dràve i federalne dràve, ne zalaze}i u domen ne-kih potpodela koje se mogu javiti unutar same podele naunitarne i federalne dràve. Dakle, regionalna dràva senalazi izme|u pomenutih oblika i ona je, kako na{ ustavnipisac Jovi~i} prime}uje, “ne{to izme|u” 2), a mi daqe mo-èmo samo dodati da je regionalna dràva uvedena u novijevreme po zavr{etku Drugog svetskog rata, da je uvek bilaplod konkretnih prilika i htewa, kao i da je stvarnost dik-tirala formulisawe takvog modela, koji je kasnije u teori-ji detaqnije obra|en, a neki ga danas zastupaju kao lek zamnoge politi~ke probleme u dràvi. Naravno da je veomabitno da se imaju u vidu svi relevantni faktori koji }e ta-kav model u~vrstiti u stvarnosti, te bi tako bio izbegnutsvaki jaz izme|u ustavnih i zakonskih jemstava ovla{}ewaregiona i wihovog postvarewa u stvarnom ìvotu dràv-nom. Odnosno, po svaku cenu u praksi treba izbe}i simula-

ciju regionalne dràve, koja u stvarnosti ne funkcioni-{e, a gde su regioni paravan za izvr{nu vlast koja nijeograni~ena. Ovakva situacija je mogu}a i u nas, obzirom naogromnu vlast koju poseduje nenarodni reìm i na te`weistog da je dodatno pro{iri i kroz najavqeno cepawe drà-ve na tobo`we ekonomske regione. Me|utim, sva goru}a pi-tawa ni sam reìm ne moè i ne}e da re{i, ako se ima u vi-du wegova narav koja je skrojena po voqi evroatlantista.Daqe, Jovi~i} o uvo|ewu regiona navodi: “Regionalna dr-àva uvodi se tamo gde se javqaju zna~ajni razlozi istorij-ske, etni~ke, jezi~ke, geografske, ekonomske prirode kojizahtevaju da se pojedinim regionima zemqe prizna posebanstatus (iznad statusa jedinica lokalne samouprave najvi-{eg stepena, ali ispod statusa federalnih jedinica), {tosamim tim uti~e na organizaciju dràvne vlasti zemqe ucelini.” 3) Dakle, potrebno je postojawe sticaja vi{e raz-loga, jer svaki za sebe moè biti u praksi postvaren nekimdrugim ustavnim ili zakonskim instrumentima koji ne dik-tiraju formirawe regiona da bi taj jedan oblik posebnostibio za{ti}en, ali, ovde treba dodati i jo{ ne{to, posledi-cu, odnosno uticaj razloga na organizaciju same dràvnevlasti u celini. Ova posledica, odnosno uticaj, pripadakrugu tzv. ustavnih rezervata iz ustavne materije koja uvekobuhvata organizaciju dràvne vlasti i ograni~avawe istejemstvima qudskih prava i sloboda, a ta su pitawa eksklu-zivitet ustavotvorne vlasti i normativne sadrìne samogustavnog teksta, te se uvo|ewe regionalne dràve ne moèposti}i dono{ewem obi~nog zakona o regionalnom razvo-ju, pa bio on shva}en ~isto ekonomski, kako to tobo Din-ki} predstavqa. Daqe, Jovi~i} o regionalnoj dràvi na-stavqa: “Za regionalnu dràvu je s pravom re~eno da onaspaja izvesne dobre strane i unitarne i federalno ure|enedràve, a da u isto vreme otklawa pojedine slabosti i jed-nog i drugog oblika teritorijalne organizacije.” 4) Mi utom maniru daqe prime}ujemo kako se regionalna dràvajavqa tamo gde ima preìvelih elemenata prethodnih dr-àvnih oblika, pa kako sama dràva Srbija nikada nije bi-la federalno ure|ena, ve} je bila republika ~lanica fede-racije ili unitarna dràva, to ne moèmo podràti bilokakve elemente federalizacije na{e unitarne dràvekroz regionalizaciju, pa bila ona i ekonomskog karaktera.Pitawe regionalizacije Srbije se ne moè pritvorno sta-viti u kontekst o~uvawa asimetri~ne autonomije postoje-}ih AP, pri ~emu novi lebde}i statut AP Vojvodine ve}najavquje federalizaciju Srbije stvarawem pseudofede-ralne jedinice Vojvodina, ~ime bi daqe regionalizovanaSrbija bila marginalizovana i optere}ena novim àri-{tima neizbe`nih regionalnih kriza u budu}nosti. Takoje i akademik âvo{ki 2001. godine razobli~io NacrtUstava Srbije koji je bio sa~iwen od strane nezavisne rad-ne grupe Beogradskog centra za qudska prava, kojim je tako-|e bio izloèn koncept tobo`we regionalizacije, dok je usu{tini taj nacrt federalizovao Srbiju. 5) To federali-zovawe u su{tinskom smislu, a tobo`wa regionalizacija,izvr{eno je na sli~an na~in kao {to }e i predmetni nacrtzakona dejstvovati, ukoliko ikad i bude usvojen.

Kako ustavnopravna teorija i pravnopoliti~ki ìvotmnogih dràva koje su regionalne i onih koje imaju izvr{e-nu regionalizaciju, ali nisu istovremeno i regionalne,diktiraju postojawe nekih specifikuma kao prethodnihuslova, i kako se Srbija ne moè poimati kao dràva po-dobna za regionalizaciju u tom kontekstu, a kako iz svihrazloga koje smo do sada izneli proizlazi {teta kao posle-dica, a naro~ito imaju}i u vidu ko promovi{e taj nacrt ikakve su protivre~nosti vezane za isti, smatramo da niti jepravno, niti politi~ki, ali ni istorijski opravdano regi-onalizovawe Srbije. Ovo zbog toga {to je i navodno eko-


Deqewe kola~a

nomsko regionalizovawe za potrebe ravnomernog i ujedna-~enog regionalnog razvoja, opasno i moè voditi admini-strativnom regionalizovawu i na kraju federalizacijiSrbije. Ovakvu regionalizaciju ustavotvorac nije imao naumu kada je normirao i odredbu ~lana 94 Ustava o ujedna~a-vawu razvoja, a ukoliko se uzme u obzir i mogu}nost propi-sana odredbama ~lanova 88 i 89 Zakona o lokalnoj samou-pravi o udruìvawu jedinica lokalne samouprave u {ireasocijacije, {to se moè primeniti i u slu~aju regional-nog razvoja i wegovog ujedna~avawa. Dakle, bilo je boqe, natom pravnom osnovu, fakti~ki formirati krovne zajedni-ce jedinica lokalne samouprave, koje }e tako|e biti u mo-gu}nosti da apliciraju pretpristupnim fondovima EU,bez dono{ewa novog zakona i formirawa institucional-nih okvira koji su ni{ta drugo do nagomilavawe dràvnogaparata i tro{ewe novca poreskih obveznika. Ali, mi po-stavqamo slede}e pitawe – ako ova zakonska mogu}nost ni-je iskori{}ena i nije sastavqen pravi nacrt zakona o regi-onalnom razvoju i ujedna~avawu istog u skladu sa Ustavom,a pomo}u postoje}ih dràvnih instrumenata bez kompliko-vawa postoje}ih odnosa izme|u ustavom predvi|enih dr-àvnih i nedràvnih subjekata – da li je time i opravdanabojazan svih nacionalno svesnih gra|ana dràve Srbije daje ovde ipak re~ o nekim drugim ciqevima koje smo imaliprilike da prepoznamo i u pro{losti?

O potrebi stvarawa jake dràveJaka i stabilna dràva nije samo ona koja postojano ko-

risti sve svoje prerogative zakona i sile, ve} je to dràvakoja pored zakona i sile pod zakonom, poseduje odre|ene or-ganske karakteristike i kvalitete koji se ogledaju u bazi~-nom politi~kom konsenzusu svih wenih delova, a naro~itokada se radi o pitawima iz ustavne materije u koju spada iteritorijalno ure|ewe, pa tako i pitawe wene regionali-zacije. Ako je regionalizacija, pa shva}ena i kao ekonom-ska, odnosno pro{vercovana kroz normu na{eg vaè}egUstava o ujedna~avawu razvoja, podobna da iz bilo kog odrazloga iznetih u ovom radu izazove bilo kakvu nestabil-nost, ne treba je uvoditi. Naro~ito {to sama regionaliza-cija zahteva sticaj vi{e razloga koje smo ve} pomenuli, a una{em slu~aju oni ne mogu vaìti za svaki od ponu|enihregiona, jer su oni u samom spornom Dinki}evom nacrtu ve-{ta~ke naravi i skoro arbitrarno skrojeni, te ne posedujuodgovaraju}i kvalitet posebnosti per se. Pomenuti nacrtzakona ne moè da normira odnose koji u nas stvarno ne po-stoje i za koje ne znamo da li ih ve}ina gra|ana zaista è-li. Ovaj nacrt ne moè da stvori one sile, kakva bi zaistai bila èqa ve}ine gra|ana da se uvede regionalizacija daista zaista i postoji u nas, obzirom da u organskoj interak-ciji izme|u srpske dràve i srpskog dru{tva takve sile nepostoje. Niko ne èli regionalizaciju za potrebe jednogpoliti~kog programa ili jednog evropskog politi~kog sa-veza kakav je EU. Gde je tu na{a sloboda odlu~ivawa i gde jetu vlast koja je zaista suverena? U pomenutoj organskoj in-terakciji obitava i re{ewe svih dràvnih dilema i uslovza postojawe jake dràve. Istaknuti ruski nau~nik i emi-grant, Spektorski, koji se nakon boq{evi~ke revolucije iru{ewa carizma u Rusiji obreo u Beogradu, je obja{wavaju-}i odnos izme|u dràve i dru{tva (zajednice), dràvu ve-zao za pojam vlasti, a dru{tvo za pojam slobode i vezuju}ivlast sa slobodom i slobodu sa vla{}u, kroz ravnoteù obekategorije postavio ciq svake ure|ene dràve. 6) Ovakavstav je, poput lakmus papira, po na{em mi{qewu potrebnoprimeniti i na ministrove najave tobo`we ekonomske,razvojne regionalizacije, jer ~iweni~no stawe na terenu,manir same najave, promoter najavqene regionalizacije izbrka oko sadrìne spornog nacrta, negiraju postojawe ma-

terijalnih uslova za uvo|ewe bilo kakve regionalizacije uovom trenutku. Ista je stoga najobi~nija evroutopijska ma-gla koja negira i ravnoteù izme|u vlasti i slobode i samopotvr|uje svoj semanti~ki karakter. Prema tome, re~ je oregionalizaciji bez regionalizma, za potrebe samopromo-visawa jedne politi~ke partije, a budu}e {tetne posledicepo dràvnopravni status dràve Srbije mogu biti fatalne.

Nije ni jasno da li su to unutra{wi regioni ili evro-regioni, niti da li }e to biti samoregionalizacija Srbijeili naknadna kroz EU. Tako|e je otvorena i pomenuta dile-ma u vezi sa postoje}im ustavnim AP, od kojih je jedna podokupacijom, a druga prelazi u stawe nestabilnosti usledproblemati~nog lebde}eg statuta i jasnih aspiracija nekihpoliti~kih subjekata da joj se pove}aju i poja~aju nadle`no-sti i da od we na~ine panonsku republiku. Da li je to ostva-rewe koncepta paralelne regionalizacije Srbije bez Voj-vodine i federalizacije Srbije sa Vojvodinom? Sve su toopravdane dileme na koje odgovore treba da dâaktuelni re-ìm ne samo re~ima, ve} delawem koje }e doprineti da ne-stanu svi strahovi srpske nacionalne opozicije i svih na-cionalno svesnih rodoquba. Ipak, smatramo da nije mogu}eda ovakav aktuelni reìm predupredi navedeno, jer su nakrilima ideja o slaboj dràvi i o slamawu uticaja kolek-tivne istorijske svesti pomenuti i do{li na vlast. Ovomeu prilog govori i ~iwenica da su i sami zapadni gospodari,koji se nalaze van na{e Otaybine, i za doma}e vlastodr{cei za Srbiju predvideli turbulentnu politi~ku i dràvnusudbinu.

Od nas koji ne moèmo pristati na spornu semanti~kuregionalizaciju po tu|em diktatu, koja ni ustavnopravno,niti politi~ki ili istorijski, nije opravdana, o~ekuje seda svoj glas podignemo i doprinesemo smewivawu aktuel-nog reìma. Samo tako }emo i stvoriti uslove da dràvaSrbija ponovo postane dràva koja }e imati i svoje zakonei silu pod zakonima na celokupnom istorijskom prostorubitisawa srpskog naroda.


Deqewe kola~a

Napomene:1) Ovako je glasio naslov ~uvenog kriti~kog izlagawa prof. dr

Mihaila \uri}a prilikom javne diskusije o ustavnim amand-manima, koja je odràna u martu 1971. godine na Pravnom fa-kultetu u Beogradu, a u pogledu neravnopravnog poloàja srp-skog naroda prema drugim narodima u biv{oj SFRJ, videti:Mihajlo \uri}, “Smi{qene smutwe”, Anali Pravnog fakul-teta u Beogradu, broj 3 za 1971. godinu, str. 230-233.

2) Miodrag Jovi~i}, Kuda ide{ Srbijo?:Hronika srpsko-jugo-slovenske ustavnosti, Dragani}, Beograd, 1995, str. 147.

3) Isto, str. 148.4) Isto, str. 148.5) Videti: Kosta âvo{ki, Zgaèni ustav, IKP Nikola Pa-

{i}, Beograd, 2003, str. 221-223.6) Videti: Evgenije Vasiqevi~ Spektorski, Dràva i wen ì-

vot, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu-Centar zapublikacije, Beograd, 2000, str. 35-36.

“Vlada Srbije je naloìla Ministarstvu spoqnih po-slova da preduzme sve potrebne radwe za pokretawe pro-tivtu`be protiv Republike Hrvatske”, izjavio je nedavnona konferenciji za {tampu ministar trgovine i uslugaSlobodan Milosavqevi}. On je dodao da je donet i “Zakqu-~ak o formirawu pravnog tima radi utvr|ivawa pune isti-ne o sukobu i zlo~inima po~iwenim na teritoriji Hrvat-ske za vreme oruànog sukoba u periodu od 1991. do 1995. go-dine”. Najava tu`be protiv Hrvatske za genocid pred Me-|unarodnim sudom pravde bi mogla biti razlog za zadovoq-stvo i podr{ku Vladi Mirka Cvetkovi}a da joj nisu pret-hodili neki doga|aji koji su u uzro~no-posledi~noj vezi sapomenutom najavom.

Hrvatska je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak predMe|unarodnim sudom pravde u Hagu protiv Savezne Repu-blike Jugoslavije, zbog povrede “Konvencije o spre~avawui ka`wavawu zlo~ina genocida” po~iwenog od 1991. do1995. godine na prostoru koji danas zauzima. Hrvatska je za-traìla da Sud u Hagu presudi kako je “Jugoslavija (danasSrbija, kao pravna naslednica) po~inila genocid u Hrvat-skoj i da su gra|ani Hrvatske bili rtve tog genocida”. Hr-vatska je tu`bom traìla da “SRJ kazni sve po~initeqe ge-nocida koji se nalaze na wenoj teritoriji i da u~ini sve da

se dozna potpuna i prava istina o nestalim hrvatskim bra-niteqima i civilima”. Tako|e se traì i “vra}awe kul-turnih dobara i nadokna|ivawe {tete pojedincima i drà-vi”. Savezna Republika Jugoslavija je zatim pripremilaprotivtu`bu protiv Hrvatske za genocid, ali je 2000. godi-ne na vlast u Srbiji do{ao DOS, predvo|en Zoranom \in-|i}em. Wegov koalicioni partner Goran Svilanovi} je,ubrzo po preuzimawu funkcije ministra spoqnih poslovaSRJ, odbio da preda ve} pripremqenu protivtu`bu protivHrvatske, pravdaju}i to ugroàvawem dobrosusedskih od-nosa. Hrvati, naravno, nisu povukli svoju tu`bu, jer su wi-ma wihovi nacionalni interesi o~igledno va`niji od do-brosusedskih odnosa, pa nije te{ko zakqu~iti da Svilano-vi} to nije u~inio u srpskom, nego u hrvatskom interesu,{to je, pokazalo se, bila sudbonosna gre{ka, odnosno ne-prikrivena nacionalna izdaja.

Usledila je {ok-terapija privatizacije u Srbiji, u ko-joj je zna~ajnu ulogu odigralo ~ak 80 hrvatskih kompanija,pre svih “Agrokor”, hrvatskog biznismena Ivice Todori-}a. Todori}, poznat po vatrenim antisrpskim izjavama izleta 1995. godine, kupio je, uglavnom ispod cene, jedan brojkompanija na teritoriji Srbije, poput “Frikoma”, najve}usrpsku fabriku smrznute hrane. “Nekse grupa”, iza koje sto-ji jedna od }erki hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a,kupila je ciglanu u Sremskim Karlovcima, krcatu resursi-ma gline, i gra|evinsku firmu “Jelen do”, koja raspolaèogromnim rezervama kre~waka. Posle toga, puleni BorisaTadi}a i Mila \ukanovi}a su se, jo{ u vreme postojawa za-jedni~ke dràve, otpo~eli izviwavati za navodne srpskezlo~ine, a Hrvati su im uzvra}ali. Reklame za hrvatskekompanije su preplavile Beograd i Srbiju. Preko ogromnereklame za vodu “Radenska” na soliteru na Novom Beogra-du, koju ugledaju svi Beogra|ani ~im pre|u Savu na Gazeli,vaqda da ih podseti da su pre{li reku, preko reklama za,opet, hrvatsku vodu “Jana”, pa do hrvatskih tr`nih centara“Idea” i “KTC” {irom Srbije.

Vlast DOS-a je ~ak po~ela da ispuwava i zahteve iz hr-vatske tu`be za genocid, poput zahteva za ka`wavawe “po-~initeqa genocida”, sprovode}i brutalnu policijsku i me-dijsku kampawu hap{ewa i isporu~ivawa srpskih drà-vqana Ha{kom tribunalu. Ta kampawa je odnela i nekoli-ko qudskih ìvota, a kona~ni bilans ha{ke hajke na Srbejo{ uvek nije utvr|en.

Tadi}ev prijateq Stjepan Mesi}

Sve je nastavqeno agresivnom kampawom hrvatske turi-sti~ke organizacije, {to je ubedilo oko 30.000 srpskih dr-àvqana da ove godine svoj odmor provedu na “hrvatskom Ja-dranu”. Aktuelni predsednik Srbije Boris Tadi} je vi{eputa posetio svog hrvatskog kolegu Stjepana Mesi}a, dive-}i se lepotama “Lijepe wihove”, nazdravqaju}i zajedni~-kom putu u evrointegracije. Srbija je pro{le godine glasa-la za ulazak Republike Hrvatske u Savet bezbednosti Uje-


Licemerje

Ruke pomirewa protivRuke pomirewa protivistorijskih istinaistorijskih istina

CCiinniizzaamm rreeìimmaa BBoorriissaa TTaaddii}}aa


diwenih nacija, a aktuelni ministar spoqnih poslova VukJeremi} je i to, poput svog prethodnika Svilanovi}a, prav-dao dobrosusedskim odnosima. Reìm Borisa Tadi}a u Sr-biji je, preko Komesarijata za izbeglice, organizovao kam-pawu podr{ke listi Tu|manovog Srbina Milorada Pupov-ca, sa ciqem izlaska Srba na parlamentarne izbore u Hr-vatskoj, vrednu na desetine miliona dinara, kojoj se, ra~u-naju}i i one koji ìve u “Lijepoj wihovoj”, odazvalo svega34.000 Srba.

Hrvati su odgovorili politi~kom podr{kom Demo-kratskoj stranci u Srbiji, pa je Demokratski savez Hrvatau Vojvodini podrào kandidaturu Borisa Tadi}a na pred-sedni~kim izborima i pridruìo se wegovoj listi “ZaEvropsku Srbiju” na parlamentarnim izborima u Srbiji.Sve vreme, Tadi}eva vrhu{ka je znala za hrvatsku tu`bu zagenocid protiv Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde.Znala je i da se Srbi ve} 13 godina ne vra}aju na svoja ogwi-{ta u Krajini. Znala je da Hrvatska svakog petog avgustaslavi tzv. “Dan domovinske zahvalnosti”, obeleàvaju}idatum progona Srba sa tih prostora. Znala je da nijednasrpska firma na moè da kupi hrvatsku firmu, zbog otpo-ra javnosti u Hrvatskoj. Znala je i da se u Hrvatskoj javnoveli~a nacisti~ka Nezavisna dràva Hrvatska, ~ije su naj-ve}e rtve bili Srbi. Znala je da su mnogi hrvatski bizni-smeni, koji trguju po Srbiji, bili ukqu~eni u akciju etni~-kog ~i{}ewa Srba u Krajini od 1991. do 1995. godine. Zna-la je i za ulogu hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a ipremijera Ive Sanadera u progonu preko pola miliona gra-|ana te zemqe srpske nacionalnosti. Znala je, naposletku,da Hrvati sve vreme pri~aju o naplati oko 50 milijardi do-lara ratne {tete od Srbije.

Krvave ruke pomirewa sa Hrvatskom

I umesto da svoju strategiju pred Me|unarodnim sudompravde bazira na ovim ~iwenicama, “ekspertski tim”, pred-vo|en Tiborom Varadijem je celokupnu taktiku, ve} jednompropalu prilikom istovetne tu`be Bosne i Hercegovineprotiv Srbije, zasnovao na tezi da je Sud nenadleàn, jer uvreme podno{ewa hrvatske tu`be SRJ nije bila ~lanicaUjediwenih nacija. Naravno, Sud se oglasio nadle`nim, itek sada reìm se setio da podigne kontratu`bu za genocidkoji je Hrvatska dràva izvr{ila nad pripadnicima naro-da ~ija je mati~na dràva Srbija. Ministar spoqnih poslo-va i jedan od Tadi}evih doglavnika, Vuk Jeremi}, isti onajkoji je podrào izbor Hrvatske u Savet bezbednosti UN jepovodom toga izjavio kako Hrvati “nisu prihvatili rukupomirewa. Zato }emo im pruìti priliku da se i pred Su-dom pravde i pred sudom istorije dokaè {ta je istina...”.

A da li to zna~i da, da su Hrvati kojim slu~ajem prihva-tili “ruku pomirewa” i povukli tu`bu, onda ne bi bilo po-trebe pred sudom istorije utvr|ivati {ta je istina? Kakvase to ruka pomirewa pruàla preko mrtvih Srba?

Posle svega ovoga, moèmo se osnovno zapitati: Da li suve}i srpski neprijateqi u Zagrebu ili u Beogradu? Sve do-sada{we strategije Beograda su propadale, a osvedo~enisrpski neprijateqi, sa kojima Boris Tadi} i daqe gradi“dobrosusedske” odnose, poput islamskih fundamentalistaiz Sarajeva, dobijali su tu`bama za genocid protiv Srbijemaksimum koliko su realno mogli dobiti u datom trenutku.To potvr|uje daqe i sam Jeremi} re~ima: “Srbija eli naj-boqe odnose sa susedima. Srbija }e nastaviti da ~ini sve dabi najboqi mogu}i odnosi preovladali u regionu. Na{a za-jedni~ka budu}nost je evropska budu}nost. Zarad evropskebudu}nosti treba da se okrenemo pomirewu”. Evropske in-tegracije, kao vladaju}a dogma reìma Borisa Tadi}a su,izgleda, iznad nacionalnih interesa srpskog naroda i onese nemilosrdno nastavqaju. Takav fanati~an, infantilnotvrdoglav odnos Tadi}evih qudi prema evropskim integra-cijama }e Srbiju tek dovesti pred velika isku{ewa, jer sevlast pona{a kao kormilar broda koji ga usmerava premaledenom bregu, jer su mu obe}ali da ga na tom ledenom bre-gu ~ekaju evrointegracije i materijalno blagostawe. Takavstav bi upropastio i mnogo ve}e i mnogo sna`nije dràvenego Srbiju i krajwe je vreme da se iluzije o zajedni~kojevropskoj budu}nosti Srba i Hrvatske zauvek razbiju. Pro-tivtu`ba moè biti po~etak bolnog puta samoosve{}iva-wa, jedino ako ogromna ve}ina Srba ubrzo ne shvati da nasje u nepovoqnu poziciju u odnosu na Hrvate upravo doveloevrointegratorsko slepilo za “bratstvom i jedinstvom” uregionu, bez osvrtawa na nedavnu pro{lost, koja i daqe ra-|a gorke plodove za stanovnike Srbije.


Licemerje

OOvih dana, kad se Me|unarodni sud pravde u Hagu pro-glasio nadle`nim po tu`bi Hrvatske protiv Srbije,ponovo je aktuelizovana tema srpsko-hrvatskih odno-

sa i de{avawa u pro{lom ratu. Srpska strana najavila jemogu}nost protivtu`be, ali kako sad stvari stoje, osnov zaprotivtu`bu je etni~ko ~i{}ewe u hrvatskoj zlo~ina~kojoperaciji “Oluja”.

To, me|utim, nije dovoqno, ta~nije “Oluja” je samo fina-le jednog kontinuiranog zlo~ina. Sve {to je prethodilo“Oluji” je stravi~na spirala zlo~ina nad srpskim narodomu Hrvatskoj koja je po~ela jo{ 1991. godine. Sve ovo imakontinuitet i sa II svetskim ratom, ali je namera ovog tek-sta da se bavi hrvatskim zlo~inima u posledwem ratu. Ov-de su pobrojane samo neke od akcija hrvatske vojske u koji-ma je ìvot izgubilo vi{e od 7.000 Srba Kraji{nika.

Masakr u Gospi}u

Masakr u Gospi}u je bio zlo~in koji se desio izme|u 16.oktobra i 18 oktobra 1991. godine u gradu Gospi}u u Lici,sa me{anim srpsko-hrvatskim stanovni{tvom.

Izme|u 100 i 120 Srba je ubijeno od strane hrvatskihsnaga. Komandant jedinice u Gospi}u, Mirko Norac, zajed-no sa jo{ 4 osobe, osu|en je 2003. godine za po~iwene ratnezlo~ine u Gospi}u koji su bili me|u najteìm u ratu u Hr-vatskoj.

Samo u no}i izme|u 16. i 17. oktobra 1991. godine u gra-du Gospi}u, pripadnici hrvatske vojske hapse 150 Srba i od-vode ih u nepoznatom pravcu. Me|u wima je bilo 48 èna.Od tog broja vra}eno je na srpsku stranu 26 ugqenisanih te-la, me|u kojima je bilo i 9 èna. Do dana{weg dana ne znase za sudbinu preostalih lica. Pod pritiskom svetske jav-nosti hrvatske vlasti su uhapsile i pokrenule istragu pro-tiv Tihomira Ore{kovi}a, , ali su ga kasnije pod priti-skom hrvatske vojske, koja je tvrdila da je upravo on omogu-}io da se Gospi} “o~isti”, oslobodile .

Zlo~in u Sisku

U Sisku je 1991. i 1992, u vreme rata u Hrvatskoj, nestaoi ubijen velik broj Srba, a procene se kre}u od nekolikodesetaka do nekoliko stotina. Prema nekim novinskim iz-vorima, za te su doga|aje znali Frawo Tu|man, Josip Mano-li} i Frawo Greguri}.

Ve} u leto i jesen 1991, a posebno od septembra nakon{to je JNA zauzela Petriwu, a tamo{we hrvatsko stanov-ni{tvo izbeglo prema Sisku i Zagrebu, ve}i broj gra|anaSiska, uglavnom srpske nacionalnosti, odvo|en je iz svojihku}a i sa posla i nestajao. Neki od wih kasnije su na|enimrtvi. Grad je u to vreme bio na prvoj liniji fronta, podstalnim znakom op{te opasnosti i izloèn minobaca~kimnapadima, pa je u wemu vladala nesigurnost, a deo javnihslu`bi nije funkcionisao. Deo Srba ve} je ranije oti{aorodbini na Baniju ili u Bosnu i Hercegovinu, deo u zapad-

ne zemqe, a deo je ostao u gradu. Neki su se pridruìli iZboru narodne garde. Dok je deo gra|ana hrvatske nacional-nosti u Sisku nastojao da nastavi sa zajedni~kim ìvotomu nacionalno izme{anom gradu, grupe naoruànih osoba,neki misle i uz podr{ku uticajnih lica iz policije ilivlasti, zastra{ivale su sisa~ke Srbe. Tako je bilo paqewalokala ~iji su vlasnici bili Srbi, a ve}i broj qudi nestaoje ili je ubijen.

Dràvno tuìla{tvo Hrvatske raspolagalo je 2006. po-dacima o 35 ubijenih, a spisak sa imenima nestalih i ubije-nih, wih 116, objavila je “Hrvatska qevica”, gde se kaè dasu u spisak “unesene osobe ~iji su le{evi na|eni, ili su po-kopani na sisa~kom i seoskim grobqima, i koje su uvedeneu mati~ne kwige umrlih”, kao i da se “istinitost tvrdwi dasu bile izloène torturi, izmasakrirane, da imaju pro-strelne rane mo`da jo{ uvek moè proveriti putem ekshu-macija i obdukcija”. Isti list navodi da postoje prijave~lanova porodica o vi{e stotina nestalih, ali i da ima ionih koji taj spisak stavqaju pod znak pitawa. Taj op{ir-niji spisak sadràn je u kaznenoj prijavi od 25. aprila 2007,koju je Zajednica Srba u Hrvatskoj podnela protiv tada-{weg politi~kog vrha Hrvatske na ~elu sa Greguri}em, kaoi uticajnih lica iz Siska (\uro Brodarac). Oni se tereteda su bili upoznati ili su sami sara|ivali u doga|ajima iz1991. i 1992, kada su gra|ani srpske nacionalnosti odvo|e-ni, zlostavqani, mu~eni i ubijani na lokacijama: “Baruta-na”, “ORA” i “Jodno” (biv{e le~ili{te). Na tom je spisku611 `rtava.

Dana 25. jula 2007. Dràvno tuìla{tvo u Sisku odbaci-lo je kaznenu prijavu protiv ~lanova vlade iz 1991. (7 lica)uz slede}e obrazloèwe: “Iz dokumentacije i svih drugihpodataka... proizlazi kako je Vlada Republike Hrvatske, asamim time i ~lanovi Vlade, u okviru svojih ovla{}ewapoduzela potrebne mere da bi se mogu}i zlo~ini spre~ilii sankcionisali”. Dràvno tuìla{tvo jo{ nije doneloodluku po kaznenoj prijavi protiv lica sa podru~ja Siska.


Da se ne zaboravi

Hrvatski zlo~iniHrvatski zlo~ini nadnadSrbima u ratu 1991-1995.Srbima u ratu 1991-1995.PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

Od 611 rtava – 595 su Srbi, 14 Hrvati i dva muslimani.Pet stotina osoba ubijeno je u Sisku, 107 u Mo{}enici i 12u ostalim mestima. Me|u ubijenim, bilo je 129 penzionerai 120 ena. Navedeni spisak sadrì i 17 imena rtava van-sudskih smaknu}a, mahom Hrvata i muslimana.

U nedeqniku “Nacional” objavqen je jo{ 1999. tekst ukojem su predstavqeni materijali o nestanku Srba, koje je“Nacionalu” predao Stjepan Komarac, predsednik Gra|an-skog odbora za povratak Sisa~ko-moslova~ke ùpanije. Utim dokumentima se za masovne likvidacije Srba optuùjuJosip Brajkovi}, Ivan Bobetko i \uro Brodarac. Jedan odsvedoka, Zlatko Dizdarevi}, tvrdi da su pripadnici “Si-vih vukova”likvidirali Srbe u jodnom le~ili{tu. Bili suto manijaci, biv{i legionari, koji bi rezali Srbima u{ii nizali ih u kotlovnici. Kasnije bi likvidirali Srbe.Ovi materijali nisu jo{ dobili svoju sudsku potvrdu. Zanekoliko ubistava policija Hrvatske pokrenula je ve} iranije istra`ne radwe.

Zapadna Slavonija –– etni~ko ~i{}ewe 1991. godine

U periodu od 11. oktobra 1991. godine do 29. marta. 1992.godine pripadnici hrvatskih oruànih snaga ubili su oko2.500 civila srpske nacionalnosti na podru~ju zapadneSlavonije. Masovne likvidacije vr{ene se u Marinom se-lu i Pakra~koj Poqani. Ovaj zlo~in po~inila je vojna po-licija ZNG RH, a neposredno odgovorne stare{ine za ovajzlo~in su [irac Damir, komandir logora i stare{ina je-dinice vojne policije ZNG RH, a i Tomislav Mer~ep, ko-mandir jedinice za posebne namjene MUP-a RH.

Dokumentaciono-informativni centar “Veritas” pose-duje dokumente koji pruàju dovoqno podataka za osnovanusumwu da je podru~je zapadne Slavonije (Psuw i Papuk) po-stalo skladi{te za radioaktivni otpad sa podru~ja zapad-ne Evrope. Komisija Saveta bezbednosti UN za utvr|ivaweratnih zlo~ina na podru~ju biv{e SFRJ, po~etkom novem-bra 1993. godine vr{ila je dubinsko snimawe ovog terena izaviona, ali do danas nije javno objavila rezultate.

Napad na Miqeva~ki plato

Napad na Miqeva~ki plato je akcija hrvatske vojske to-kom rata u Hrvatskoj na podru~ju Miqeva~kog platoa uokolini Drni{a. Akcija je izvr{ena 21. juna 1992. godine,je prvi napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republi-ku Srpsku Krajinu, nakon {to je UNPROFOR preuzeo ulo-gu za{titnih snaga na podru~ju RSK.

Razultat akcije je bio 40 ubijenih i izmasakriranih te-ritorijalaca RSK. @rtve su bacane u jamu duboku oko 10metara izvan sela Drinovci, koju su hrvatski vojnici zatimnapunili sme}em. Dva meseca nakon borbi, u avgustu 1992,UNPROFOR je nadgledao ekshumaciju tela srpskih teri-torijalaca. Za wihovo va|ewe je bio potreban kran Hrvat-ske vojske i tim speleologa. Tela su bila u visokom stepe-nu raspada tako da nisu mogla biti identifikovana. Isled-nik na licu mesta je naveo dvadeset vre}a koje su sadràva-le qudske ostatke i vojne uniforme, dok su pojedini delo-vi tela nedostajali.

Ukupno 40 tela je sastavqeno od ostataka, koja su zatimpodvrgnuta procesu identifikacije, odrànom u hangaruautoprevoznog preduze}a u Drni{u. êtrnaest `rtava jeprepoznala rodbina, jedan le{ je prepoznat po plo~icamaosteosinteze na kostima potkoqenice, na jednom je na|enkalus na mestu stare frakture podlaktice, a tri po otisci-ma prstiju. Dvadeset osam tela je sahraweno u pojedina~negrobnice, dok je 12 sahraweno u zajedni~ku grobnicu naKninskom grobqu. Prema hrvatskim izvorima, ta tela suvojnici koji su ubijeni u borbi. Hrvatski zapovednik je na-

redio da se tela zakopaju na mesno pravoslavno grobqe, alinare|ewe nije izvr{eno.

To {to se dogodilo 21. juna 1992. g. na podru~ju Miqeva~-kog platoa, trebalo bi da u|e u anale srpsko-hrvatskog su-koba kao najmonstruozniji zlo~in nad ~ovekom. Za pripre-mu akcije od strane hrvatske vojske, kori{tena su ~ak i de-ca, odnosno Me|unarodni festival deteta koji je trebaloda po~ne tog dana u [ibeniku.

Tom prilikom hrvatska strana zatraìla je od srpskestrane suzdràvawe od provokacija da bi tog istog jutrabezobzirno napala srpske poloàje.

Dvadeset prvog juna hrvatska armija je napala poloàjesrpske teritorijalne odbrane na Miqeva~kom platou ublizini Drni{a, u ruì~astoj zoni, ju`no od sektora Jug inapredovala je nekoliko kilometara. Napredovawe hrvat-ske armije, koje se smi{qeno odvijalo pod vo|stvom dvebrigada, drugo je po redu koje se dogodilo u ovoj oblasti utoku posledweg meseca. Oba predstavqaju kr{ewe Sarajev-skog sporazuma od 2. juna 1992. godine. Protiv ovog su ulo-ìli protest UNPROFOR i Posmatra~ka misija EZ, ko-ji su zatraìli povla~ewe hrvatske vojske na raniju lini-ju sukoba.

Donesena je Rezolucija SB 762, a Hrvati se, naravno, ni-su povukli. Tuàn epilog ovog mu~kog napada, koji se, kao{to smo videli, odigrao pred o~ima UNPROFOR-a, je 40poginulih srpskih teritorijalaca, nekolicina rawenih izarobqenih, a jedino srpsko selo u toj oblasti, Nos Kalik,sru{eno je do temeqa i spaqeno, jedan dio stanovni{tvapobijen, a drugi interniran na Prvi}, a zatim na Obowan u[ibenskom arhipelagu.

Po zavr{etku vojni~ke akcije zapo~iwe krvavi pir hr-vatskih vojnika-monstruma. Oni, umesto da tela poginulihvrate porodicama, nare|uju malobrojnim srpskim zarobqe-nicima, pod pretwom smrti, da ih bacaju u kra{ku jamu upredelu Qut u blizini zaseoka Ba~i}. Jedan od preìvelihsrpskih boraca svedo~i o stravi~nom ritmu zlo~ina i mu-klom odzvawawu qudskih tela koja su se gubila u jamskojbezdani. Nakon tela, bacani su u jamu psi i ma~ke da u uslo-vima preìvqavawa dovr{e posao, a zatim sme}e. Svedo~e-wa speleologa koji su nakon dva meseca vadili ostatke qud-skih tela, vi{e su nego potresna.

Jame bezdanke simbol su zatirawa ~oveka u najbestijal-nijem smislu, a srpskom narodu one se od strane hrvatskognaroda doga|aju po drugi put u pedeset godina HH veka.Isti akordi smrti odzvawali su i u obli`woj Mratovskojjami pre pedeset i jedne godine. To se ne sme ni oprostitini zaboraviti. Ali, pri~a se ni ovde ne zavr{ava. Malo-


Da se ne zaboravi


Da se ne zaboravi

Poginuli i nestali Srbi sa podru~ja Republike Hrvatske i sa podru~ja Republike Srpske Krajine po op{tini ro|ewa

brojnim i bespomo}nim zarobqenicima sudi se na licu mestai po vlastitom izboru. Presude su jasne, kome ve{awe o voj-ni~ki pojas, kome metak u potiqak. Sve ovo se snima na video-traci i u [ibeniku prikazuje kao svojevrsni horor film.

Osim toga, hrvatska radiostanica Split, u maniru kraj-weg cinizma, emituje imena poginulih srpskih boraca uzzvuke srpske nacionalne himne sa svim mogu}im pogrdama.

Hrvatska agresija na Ravne Kotare, Maslenicu, Peru~u i Mali Alan ili operacija ““Maslenica””Takozvana “Operacija Maslenica”” bila je druga ofan-

zivna akcija vojnih snaga Republike Hrvatske na Republi-ku Srpsku Krajinu. U ovoj akciji koja je izvedena krajem1993. godine poginulo je 326 vojnika i civila. U zbegovimaje umrlo 165 civila, a kao direktna posledica agresije jeukupan broj stradalih 491. Sela Smokovi}, Ka{i} i IslamGr~ki su totalno uni{tena i spaqena.

Pored napada na sela u Ravnim Kotarima, hrvatska voj-ska izvr{ila je i pokoq srpskih vojnika na Velebitu u re-jonu Malog Alana, kad su na zverski na~in ubijena 22 srp-ska borca.

Superioran broj~ani odnos Srba prema Hrvatima u pod-ru~ju Ravnih Kotara, koji su bili objekt hrvatske agresije,od januara 1993. godine poreme}en je upravo tim aktom. Uagresiji su najvi{e stradala tri srpska sela Islam, Ka{i}i Smokovi}, a Srbi iz etni~ki me{ovitih sela Murvica,Crno, Zemunik Dowi, Poqica i Islam Latinski prognanisu ili pobijeni, kao i oni iz gorepomenutih naseqa. Wiho-va imovina je uni{tena, crkve poru{ene. Tamo se desiloetni~ko ~i{}ewe i Srba vi{e nema. Uz pravoslavnu crkvuu Smokovi}u, te{ko su o{te}ene one u Islamu Gr~kom iKa{i}u. U pravoslavnoj Crkvi sv. Georgija u Islamu Gr~-kom sahrawen je jedan od najve}ih srpskih pisaca, VladanDesnica. Hrvatska vojska je oskrnavila crkvu i wegov grob.O{te}ena je i Kula Stojana Jankovi}a, pravoslavnog Srbi-na i venecijanskog plemi}a, ~iji je potomak upravo VladanDesnica.

U obra~unu sa srpskim civilima i vojnicima hrvatskavojska je po~inila niz ratnih zlo~ina ~ije je izvr{ewe bi-lo u znaku svojevrsnog endemskog nekrofilnog cinizma.

Zlo~in u Mirilovi} Poqu

Dana 6. septembra 1993. godine u za{ti}eno podru~je, uselo Mirilovi} Poqe, op{tina Drni{, upala je usta{kadiverzantska grupa i na najsvirepiji na~in ubila 7 starihi nemo}nih lica (5 èna i 2 mu{karca), od ~ega je 3 za ì-vota uba~eno u vatru.

Operacija ““Meda~ki yep””Operacija Meda~ki yep je bio tre}i napad snaga Repu-

blike Hrvatske na snage Republike Srpske Krajine, otka-ko je podru~je RSK stavqeno pod za{titu UNPROFOR-a.Operacija se odigrala 9. septembra 1993. godine. U ovoj ope-raciji, hrvatske snage pod komandom generala Rahima Ade-mija i Mirka Norca po~inile su ratne zlo~ine nad srp-skim ivqem. Kao visoki oficir hrvatske vojske, u opera-ciji je u~estvovao i budu}i kosovski premijer Agim êku.Ubijeno je 82 qudi, me|u wima najvi{e staraca i ena. Kaonestala vodi se jo{ 14 lica, iskqu~ivo starijih godi{ta, asve procene govore da su i oni ubijeni. U ovoj agresiji hr-vatske vojske na srpski teritoriju nije bilo rawenih. SelaDivoselo, îtluk i Po~iteq sravwena su sa zemqom.

Devetog septembra 1993. godine hrvatska vojska je izne-nada izvr{ila agresiju na srpska podru~ja, ju`no i jugoi-sto~no od Gospi}a, koja su se nalazila pod za{titom Ujedi-wenih nacija. Posle sna`ne artiqerijske pripreme usle-dio je tenkovsko-pe{adijski napad na Divoselo, îtluk iPo~iteq. Srpski narod, vojska i policija su verovali u de-lotvornost UNPROFOR-a, pa je i zbog te opu{tenostiagresor brzo ovladao navedenim prostorima.

Hrvatska vojska je u nastupawu pqa~kala, palila, ru{i-la ku}e, ubijala i masakrirala civile, vojnike i milicio-nere. Iz grada Gospi}a je ponovo sijana smrt u srpskim se-lima, kao u vreme fa{isti~ke strahovlade 1941-1945. godi-ne, kada je samo u Divoselu ubijeno 907 Srba. U obli`wemusta{kom logoru Jadovno, samo za 62 dana je ba~eno u kra-{ke jame Velebita oko 60.000 Srba, a najvi{e oko blagdanaSvetog Ilije od 2. do 5. avgusta 1941. godine. Radi se o poli-tici uni{tavawa srpskog naroda, ali ovoga puta ~esto uzblagoslov i podr{ku me|unarodne zajednice.

Zbog navedenih neshvatawa i nepoznavawa ~iwenica,hrvatska agresija, ratni zlo~ini i zlo~ini genocida suo~ito pre}utno podràvani od me|unarodne zajednice, {toproizilazi iz ~iwenica:

1. Hrvatska nije ka`wena za pomenute agresije na Miqe-va~ki plato, Ravne Kotare, za masakr kod Gra~aca i agresi-ju od 9. septembra 1993.

2. Zabrawuje se srpskim vlastima da se povrate u, done-davno, svoje podru~je.

3. Hrvatska se ne ka`wava za najnovije, dokazane, besti-jalne zlo~ine na podru~ju Gospi}a.

4. Ka`wavawe nije usledilo ni posle o~itih dokaza daje srpsko civilno stanovni{tvo ubijano i posle zavr{etkaagresivnih borbenih dejstava u Lici.

5. Olako se prelazi preko ~iwenica da su okupiranasrpska sela opqa~kana, spaqena i razru{ena.

6. Qudski gubici Republike Srpske Krajine u vremenuza{tite od strane UNPROFOR-a daleko su ve}i nego ra-nije kada ove za{tite nije bilo.

Najtragi~nije posledice hrvatske agresije od 9. septem-bra 1993. godine ogledaju se u masovnim ubistvima upravocivilnog stanovni{tva. Sve ukazuje na zakqu~ak da je hr-vatska vojska ubijala sve {to je ivo, ukqu~uju}i i raweni-ke. U ratu se nikada nije de{avalo da rawenih lica nema,kao {to je to u ovoj li~koj septembarskoj tragediji. Tako jebilo i na Miqeva~kom platou, na putu Gra~ac-Mali Alani drugde. To su o~iti primeri kr{ewa ratnog prava, prime-ri nepridràvawa @enevske konvencije, utvr|enih huma-nitarnih postupaka prema rawenicima i zarobqenicima,primeri kr{ewa qudskih prava i primeri genocida.

Patolog, doktor Karan, je utvrdio da je smrt profesoraDane Krivoku}e, ro|enog 1964. godine, nastupila 12 satipre ulaska UNPROFOR-a u okupirano selo.


Da se ne zaboravi

Prema izjavi generala @ana Kota, komandanta UN-PROFOR-a, u selima koja je obi{ao nisu prona|eni trago-vi ivota. Kanadski major Krejg King je izjavio 19. septem-bra 1993.: “Hrvatski vojnici su, napu{taju}i okupiranakrajinska sela, ubijali nedu`ne me{tane i uni{tavali wi-hovu imovinu...”. On tvrdi da do sada nisu prona|ene nika-kve masovne grobnice, ali da su vojnici UNPROFOR-a na-i{li na jednu ènu ubijenu sle|a u dopola iskopanom gro-bu. UNPROFOR je tako|e saop{tio da su hrvatski vojni-ci, napu{taju}i okupiranu teritoriju, razorili najmawe11 naseqa. Jedan oficir UNPROFOR-a je ~ak preciziraoda je oko 125 do 150 zgrada zapaqeno, minirano ili sravwe-no sa zemqom.

Agencija Rojters tvrdi da “visoki oficiri UN ocewujuda su za takva razarawa hrvatski vojnici morali dobiti na-redbu od vrha hrvatske armije. Agencije citiraju re~i pot-pukovnika Yima Kelvina, komandanta Kanadskog bataqonaUNPROFOR-a, da je “naredbu za to mogao da izda samo ne-ko u rangu generala”.

Operacija ““Bqesak”” ili ~i{}ewezapadne Slavonije od Srba

Operacija ““Bqesak”” je vojna operacija koju su sprovelehrvatske vojne i policijske snage 1. maja 1995. godine na te-ritoriji zapadne Slavonije koja je bila u sastavu Republi-ke Srpske Krajine. U vreme napada, podru~je zapadne Sla-vonije bilo je pod za{titom snaga UN. Za samo 36 sati pro-terano je oko 15.000 Srba, 283 ih je ubijeno ili nestalo, me-|u kojima 57 èna i 9 dece.

Operacija “Bqesak” po~ela je u ranim jutarwim ~asovi-ma 1. maja 1995. godine, artiqerijskim napadima na srpskepoloàje od Pakraca do Jasenovca. Oko {est ~asova, hrvat-ski oklopni odred u{ao je u “tampon” zonu, koju je u regio-nu Pakraca trebalo da {tite pripadnici jordanskih “pla-vih {lemova”.

Komanda UNPROFOR-a potvrdila je da je dobila oba-ve{tewe o po~etku napada na zapadnu Slavoniju, u kojem ni-su navedeni razlozi. Nakon po~etka operacije, jordanski“plavi {lemovi” su se povukli u svoje baze, iz kojih su po-smatrali stradawe qudi koje su bili obavezni da za{tite.

Hrvatsko Ministarstvo unutra{wih poslova saop{ti-lo je da je napad na Republiku Srpsku Krajinu samo “poli-cijska operacija” kojom se “èli osigurati sigurnost put-nika na dijelu autoputa od Zagreba do Lipovca”, pripisav-{i joj “lokalni karakter”.

Ve}ina od oko 80.000 Srba napustila je svoja ogwi{ta iizbegla u Republiku Srpsku i tada{wu Saveznu RepublikuJugoslaviju, odakle se, prema podacima UNHCR-a, vrationeznatan broj u odnosu na broj izbeglih, i to uglavnom sta-rijih qudi.

Na “Veritasovoj” listi poginulih i nestalih Srba uagresiji RH na RSK u maju 1995 (Bqesak) trenutno se nala-zi 281 lice. Naàlost, ovaj spisak nije kona~an po{to po-rodice i daqe prijavquju svoje nestale ro|ake.

Komisija Vlade RH za nestala i zato~ena lica dostavi-la je srpskoj strani spisak od 168 poginulih po mjestu uko-pa, od ~ega je 79 lica identifikovano.

Za sve pokopane sa~iweni su protokoli (fotografijale{a, otisci prstiju, podaci o mjestu i vremenu pronala-ska, odje}i, obu}i i mjestu ukopa). Ista komisija dostavilaje srpskoj strani do sada 53 protokola za neidentifikova-ne poginule na osnovu kojih porodice nestalih poku{avajuprepoznati nestale ro|ake.

[ta je sa nestalim Srbima preko broja 168? Male su{anse da je neko sa spiska nestalih me|u ìvima. Po “Ve-ritasovim” podacima jedan broj tela poginulih je uni{tennamerno (spaqivawem i sl.) ili nenamerno (izgoreli zajed-no sa ku}ama i gospodarskim zgradama), a jedan broj je skri-ven i to namerno (uba~eni u jame, bunare...) ili nenamerno(ostali na nepristupa~nim ili mawe pristupa~nim mesti-ma tamo gde su i stradali).

Postoje {anse da se kad-tad prona|u posmrtni ostaci izkategorije skrivenih, dok, naàlost, oni iz kategorije uni-{tenih ne}e se nikada ni prona}i.

U Hrvatskoj se 1. maj obeleàva kao praznik kad je oslo-bo|ena zapadna Slavonija.

Operacija ““Oluja””kao finale zlo~ina nad Srbima

Kona~no etni~ko ~i{}ewe Srba iz Republike SrpskeKrajine ili kako se to obi~no naziva operacija ““Oluja”” je


Da se ne zaboravi

Poginuli i nestali Srbi sa podru~ja Republike Hrvatske i sa podru~ja Republike Srpske Krajineu odnosu na broj stanovnika po regijama

bila akcija Republike Hrvatske u avgustu 1995. godine. Ovazlo~ina~ka operacija zvani~no je trajala 4 dana i zavr{i-la se okupacijom Republike Srpske Krajine. Sa teritori-je RSK, koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je preko250.000 Srba.

Dana 4. avgusta u 4 ~asa posle pono}i, ameri~ke vazduho-plovne snage su bombardovale dva radara snaga kraji{kihSrba, samo par sati pre po~etka operacije “Oluja”. Ovaj~in je jo{ vi{e demoralisao Srbe. U samoj operaciji je u~e-stvovalo preko 138.500 hrvatskih vojnika. Iako su zvani~-no poricale ume{anost u “Oluji”, ameri~ke snage su aktiv-no podràvale ovu operaciju etni~kog ~i{}ewa. Ameri~-ka oprema je kori{}ena za ometawe srpskih komunikacija,tako da je komandni sektor bio potpuno odse~en. Akcija jepo~ela napadom na tzv. sektore “Sever” i “Jug” na frontudugom 700 kilometara. Hrvatske snage probile su prve li-nije odbrane Srba na 30 takti~kih smerova u bjelovarskom,zagreba~kom, karlova~kom, gospi}kom i splitskom podru~-ju. Dubina prodora hrvatskih oruànih snaga tada je ve} bi-la od 5 do 15 kilometara. Hrvatske etvrta i Sedma briga-da su probile kroz srpski front i ubrzo zauzele Knin i ve-}i deo Dalmacije 5. avgusta.

Kao veliki uspeh prvog dana akcije, hrvatska strana za-beleìla je zauzimawe Svetoga Roka. Knin je ve} bio uokruèwu, a hrvatske jedinice nekoliko kilometara predgradom. Srbi odgovaraju napadima na Sisak, [ibenik, Oto-~ac, Gospi}, Ogulin...

Granatirawe Knina je bilo smi{qeni ~in terora kojije imao za ciq da pospe{i odlazak preostalih Srba. Ima-li su „uli~ne ~ista~e”~iji zadatak je bio da uklone sve tra-gove ubijawa i vandalizma pre nego {to su dovodili kame-re koje su snimale trijumfalni ulazak hrvatskih snaga uKnin. Sve je bilo pa`qivo planirano.

Oko podneva objavqena je vest: hrvatske jedinice u{lesu u Knin. Na kninskoj sredwovjekovnoj tvr|avi postavqe-na je ogromna hrvatska zastava. Zauzeta su i okolna mesta –Vrlika, Kijevo, Drni{, @itni}, Benkovac, Gra~ac, Lovi-nac, Qubovo, ali i Pla{ki, Primi{qe i Hrvatska Dubi-ca. Do ve~eri je ostvareno 80 posto planiranog, a srpski ci-vili napustili su zauzeta podru~ja preko Srba i Dvora. Sr-bi odgovaraju raketnim napadima iz Bosne na @upawu, izisto~ne Slavonije na Oisjek, Vinkovce, Nu{itar, s Kordu-na na Karlovac a iz isto~ne Hercegovine na dubrova~kopodru~je.

Do 6. avgusta, Prva hrvatska brigada je probila u teri-toriju oko grada Sluwa (severno od Plitvica) i napredo-vala do granice sa Bosnom i Hercegovinom, gde su se sasta-li sa bosanskim snagama na zapadu Bosne. Jedino je bio sna-àn otpor u gradu Glina (ju`no od Siska).

Hrvatske snage spojile su se s Hrvatskim vije}em obra-ne (vojskom bosanskih Hrvata) i Petim korpusom ArnijeBiH na granici Bosne i Hercegovine, na reci Korani kodTrà~kih Ra{tela. Time je prese~en strate{ki pravac


Da se ne zaboravi

Statisti~ki podaci hrvatskih zlo~ina u ratui 1991-1995. Dokumentarno-informativni centar ““Veritas””Poginuli i nestali Srbi sa podru~ja Republike Hrvatske i sa podru~ja Republike Srpske Krajine po statusu,

sa u~e{}em de~je populacije

srpskog snabdevawa Knin-Biha}. Poslepodne u Knin dola-zi i predsednik Hrvatske Frawo Tu|man.

U nedequ ujutro hrvatska vojska je u{la u Petriwu, aoko 23 sata u Glinu.

Posledweg dana “Oluje” pali su i Turaw i Tu{ilovi},pa Vojni} i Topusko, Gorwi iDowi Lapac... U 18 sati hrvat-ski ministar odbrane Gojko[u{ak objavio je da je akcija“Oluja” zavr{ena s vojnogaspekta, jer je ve}ina granicesa Bosnom bila pod kontro-lom Hrvata. Par preostalihdivizija srpske armije su sepredale u roku od slede}ihpar dana.

U operaciji “Oluja” u~e-stvovalo je 138.500 pripadni-ka Hrvatske vojske, MUP iHrvatskog vije}a obrane. Timsnagama su se, prema hrvat-skim izvorima, suprotstavilesrpske snage od oko 31.000 voj-nika. Podru~je zahva}eno hr-vatskom ofanzivom napusti-lo je gotovo celokupno srpsko stanovni{tvo. Kolone izbe-glica na traktorima i drugim poqoprivrednim vozilimasu preko podru~ja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoji severnoj Bosni krenule ka Srbiji, izloène ~estim napa-dima hrvatskih snaga. Vlasti u Srbiji, ~iji su mediji goto-vo potpuno ignorisali pad Krajine, upu}ivale su izbegli~-ke kolone u centre u unutra{wosti zemqe.

Nakon akcije “Oluja”, hrvatske vlasti zatvorile su pod-ru~je biv{e Krajine. Ulaz je bio dozvoqen samo hrvatskojvojsci i policiji, ali i hrvatskim izbeglicama iz tog pod-ru~ja. Tada se u Hrvatskoj otpo~elo sa temeqnim minira-wem i ru{ewem praznih srpskih ku}a. Posle zavr{etka ak-cije vr{eni su zlo~ini nad preostalim srpskim stanovni-{tvom.

Komandant civilne policije mirovnih snaga UN za pod-ru~je Knina, general Alan Goran, na kraju svoje misije na-pisao je u izve{taju da je policija UN na tom podru~ju, na-kon dolaska hrvatskih snaga, prona{la 128 ubijenih srp-skih civila, a 73 odsto zgrada je uni{teno. Spaqeno je pre-ko 20.000 srpskih ku}a, dok su ostale opqa~kane i razorene.

Dokumentaciono-informativni centar “Veritas” usvojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Sr-ba, od ~ega 1.205 civila, me|u wima 522 ène i 12 dece.

Za ne{to vi{e od 48 sati, 5. i 6. avgusta 1995. godine, pro-stor severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije, u sada-{woj Republici Hrvatskoj napustilo je preko 90 odsto ta-mo{wih Srba, potraìv{i uto~i{te u Republici Srp-skoj, Srbiji i Crnoj Gori. Izgnani su sa zemqe na kojoj supre wih wihovi preci iveli vi{e stotina godina, ~uvaju-}i te{ko svoje ime, veru, kulturu i ku}u. Prilikom izvo|e-wa hrvatske borbene akcije, a najve}im delom posle toga,kad su prestala sva borbena dejstva, ubijeno je ili nestalonajmawe 1542 Srba Kraji{nika. Ve}inom su to bile stare iiznemogle osobe koje nisu imale snage i èqe da pred krajìvotnog puta napuste svoje domove, pa su u svojim ku}ama idvori{tima mirno do~ekale svoje ubice, Hrvate. Posma-tra~i me|unarodne zajednice i predstavnici humanitarnihorganizacija zabeleìli su da je po zavr{etku svih vojnihoperacija, dakle u miru, spaqeno ili poru{eno dinamitompreko 80 odsto srpskih ku}a, uz prethodnu temeqitu pqa~-ku. Ubistva srpskih civila, koji su poverovali pozivu hr-vatskog predsednika Frawe Tu|mana da ostanu mirno kodsvojih ku}a i da im se ni{ta lo{e ne}e dogoditi, po svire-posti i cinizmu sasvim su li~ila na ona od pre pola veka,koja su izvodili Hrvati, ~esto o~evi i dedovi ovih najnovi-

jih ubica.Srpski etni~ki prostor u

Hrvatskoj je kona~no o~i-{}en i tako je do kraja ostva-rena hrvatska politi~ka za-misao o Hrvatskoj bez Srba.Ova genocidna zamisao staraje nekoliko stotina godina ivi{e je puta poku{avana ipotpomagana u posledwih sto-tinu i pedeset godina, naro~i-to iz Be~a, Pe{te, Berlina iiz rimokatoli~kih krugova.Ovaj put genocid je u potpuno-sti uspeo zahvaquju}i prven-stveno Va{ingtonu koji je ti-me potvrdio jaku dràvnu tra-diciju u istrebqivawu ~ita-vih naroda, ali i politi~kojvoqi i praksi srpske dràve

koja se smatra maticom o~i{}enih Srba, bez obzira kako jei pod kojim je uslovima ta voqa stimulisana.


Da se ne zaboravi

UUvreme sada{we – vreme op{teg srpskog sloma, kadsvaki Srbin osje}a gorak ukus u ustima, ne mogu a dane pomislim da smo ovakav scenario ve} vidjeli, i da

smo na kraju jedne etape (ili mo`da na nekom novom po~et-ku!) ovog na{eg balkanskog galimatijasa, pa da samim timne povu~em paralelu sudbine Kosova i Metohije sa sudbi-nom Republike Srpske Krajine.

Ustavnopravni poloàj

Podsjeti}u na jednu danas ve} pomalo zaboravqenu ~i-wenicu. To je ustavni poloàj srpskog naroda u Hrvatskoj i{iptarske mawine u Srbiji. Ustavnopravne kategorije bi-le su slijede}e:

– Srpski narod u SR Hrvatskoj je bio nosilac dràvo-tvornosti, jedan od dva konstitutivna naroda, ili kako je toUstav SR Hrvatske definisao: “Socijalisti~ka RepublikaHrvatska je dràva hrvatskog naroda i srpskog naroda u Hr-vatskoj...”;

– [iptari s Kosova i Metohije su bili nacionalna ma-wina, a Kosovo i Metohija samo autonomna pokrajina unu-tar Srbije;

Izbori 1990. oìvqavaju novu NDH

Prvi vi{estrana~ki izbori u Hrvatskoj, u aprilu/maju1990. godine, na vlast dovode {ovinisti~ku usta{oidnuHrvatsku demokratsku zajednicu, s nekada{wim Titovimgeneralom Frawom Tu|manom na ~elu, èqnu da ostvari“tisu}qetni hrvatski san o neovisnoj dràvi”. U stvari,sve je ukazivalo na jednu nacionalisti~ku frustraciju jed-nog neistorijskog, konvertitskog naroda. Kao narod u ve}i-ni proistekao iz srpskog, wegovi dana{wi vode}i dràv-nici, svoj nacionalizam defini{u na mr`wi prema kori-jenu od kojeg su potekli – prema srpskom narodu.

Odmah nakon formirawa ove nove nazovidemokratske, au stvari jedne mra~ne, neofa{isti~ke vlasti, po~iwe si-stematski proces ukidawa svih oblika prava srpskog naro-da u Hrvatskoj: otpu{tawem s posla, {ikanirawem, fizi~-kim ekscesima i pripremom za ono kqu~no – ustavno nasi-qe – brisawe ravnopravnog srpskog naroda iz Ustava, uki-dawe wegovog ravnopravnog statusa.

Srpski nacionalni (ali demokratski) odgovor

Srbi su, na ove segregacijske i fa{isti~ke metode, od-govorili demokratski – velikim narodnim skupom – Sabo-rom u Srbu i raspisivawem plebiscita o poloàju srpskognaroda unutar Hrvatske, te su definisali slijede}e srpskestavove – oìvotvorene u zakqu~cima iz Deklaracije o po-loàju srpskog naroda u Hrvatskoj sa Sabora u Srbu od 25.jula 1990. godine:

– ako Republika Hrvatska ostane unutar jugoslavenskefederacije, srpski narod zahtjeva kulturnu autonomiju unu-tar Hrvatske;

– ako Republika Hrvatska svoj poloàj unutar dotada-{we jugoslavenske federacije, defini{e kao konfedera-lan, srpski narod zahtjeva pravo na teritorijalnu autono-miju unutar Hrvatske;

– ako se Republika Hrvatska odlu~i za otcjepqewe od ju-goslavenske federacije, onda Srbi, kao konstitutivan na-rod, zahtjevaju pravo da ostanu u zajedni~koj dràvi, Jugo-slaviji;

Ovi zakqu~ci srpskog Sabora u Srbu, plebiscitarno supotvr|eni 19. augusta 1990. godine, a isti stav potvr|en je ina referendumu 12. maja 1991. godine, kad su se Srbi na pod-ru~ju tada{we SAO Krajine opredijelili da ostanu u za-jedni~koj dràvi Jugoslaviji.

Hrvatski nacionalisti – konvertiti na vlasti u Hrvat-skoj, nisu odgovorili ni na jedan demokratski predlog srp-skog naroda i nelegalno su, i bez pristanka srpskog naroda,krenuli u dva paralelna procesa – prvi, protivpravno i ap-solutno nelegalno dono{ewe novog ustava, bez konsultaci-ja sa legitimnim srpskim politi~kim predstavnicima, kadje Srbima ukinut status konstitutivnog (dràvotvornog)naroda i drugi – tako|e nelegalan proces, secesije od dota-da{we zajedni~ke dràve – SFRJ.

To su bili pravi razlozi za po~etak rata u Hrvatskoj, ane nekakva srpska pobuna, Milo{evi}eva agresija na Hr-vatsku i sli~ne nebuloze koje su, naàlost, u svjetskim me-dijima, zahvaquju}i hrvatskom lobirawu, predstavqenekao kqu~ni povod za izbijawe rata.


Oprobani recept

Republika Srpska KrajinaRepublika Srpska Krajina–– –– Kosovo i MetohijaKosovo i Metohijaantisrpski scenarioantisrpski scenario

PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

[iptarski bojkot prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji

Istovremeno, na Kosovu i Metohiji, nakon promjenaUstava Republike Srbije iz 1989. godine, kojom je Srbijaispravila nelogi~nost i nepravdu, te je AP Kosovo i Me-tohiju vratila u ustavnopravni poredak Republike Srbije,[iptari s Kosova i Metohije, iako politi~ki organizova-ni uglavnom unutar takozvanog Demokratskog saveza Koso-va Ibrahima Rugove, listom su bojkotovali prve vi{estra-na~ke izbore u Srbiji, decembra 1990. godine, a nakon togai sve ostale izbore u Srbiji.

Zaokruìvawe srpskog etni~kog prostorana podru~ju biv{e SRH

U ratu na podru~ju biv{e SR Hrvatske, 1991. godine, Sr-bi su uglavnom, uz izuzetak 3 ili 4 op{tine u zapadnoj Sla-voniji, zaokruìli svoje etni~ke teritorije – na kojima subili ve}ina, te formiraju Republiku Srpsku Krajinu.

I tada dolazi do prve op{tesrpske politi~ke gre{ke.Umjesto da Hrvatska, koja je ve} u vojnom smislu bila na

koqenima, bude definitivno poraèna u ratu – koji je iza-zvala i zapo~ela, i da se onda nakon vojne pobjede kona~nodefini{e pravedno srpsko-hrvatsko razgrani~ewe, srpskodràvno rukovodstvo, pod zapadnim pritiscima, ~ini kata-strofalnu gre{ku, povode}i se za politi~kim kredom, ko-ji je kroz srpsku istoriju ~esto ponavqan, a najboqe je touo~io dr Slobodan Jovanovi} – “politika na par~e”. Be-smisleno se zaustavqa rat u poziciji kad je bio dobijen. ToSrbe u Republici Srpskoj Krajini prisiqava na prihvata-we pogubnog Vensovog plana, kasnije definisanog kroz Re-zoluciju 743/1992. Savjeta bezbjednosti Ujediwenih nacija.

Pritisak Zapada je bio jasan. Ogledao se i kroz prepo-ruke Badinterove komisije, na Me|unarodnoj konferenci-ji o Jugoslaviji, kad je odre|en potpuno sulud princip – pokojem republi~ke, avnojske granice postaju me|udràvne,prenebregavaju}i ~iwenicu da je Socijalisti~ka Federa-tivna Republika Jugoslavija i ustavno bila definisanakao dràva {est naroda, a ne konglomerat {est republika.

Priznawe Hrvatske poluga za slamawe srpske ki~me

U to vreme dolazi i do me|unarodnog priznawa Hrvat-ske. U me|unarodnim odnosima op{te je poznato da bi nekadràva bila dràva u punom kapacitetu, mora da ispuni 4uslova:

– da ima suverenu vlast;– da ima zaokruènu teritoriju;– da ima stanovni{tvo koje tu dràvu priznaje;– da ima me|unarodno priznawe;Hrvatska nije ispuwavala ove uslove jer je imala samo

jedan uslov, a to je bilo sumwivo i medijski isforiranopriznawe.

Republika Srpska Krajina, sa druge strane, ispuwavalaje 3 od 4 uslova, to jest samo nije imala me|unarodno prizna-we, te je kao takva, s puno vi{e prava bila dràva.

Ovdje se ne moè zaobi}i ni jedan vaàn faktor, a to je– Rusija. Srpski narod je imao tu nesre}u da je, u to vreme,na ~elu bratske nam Rusije bila nenarodna, antiruska vlastna ~elu sa Borisom Jeqcinom, a da je najgori aspekt ruskepolitike bila upravo spoqna politika – uprili~ena u ta-da{wem ministru spoqnih poslova Andreju Kozirjevu, o~ijem politi~kom djelovawu dovoqno govori nadimak kojisu mu ruske patriote dale, “na{ ministar wihovih spoqnihposlova”.

Ovakva pozicija, uz srpski defetizam i ustupke, bila jepripremqena, s nepotrebnom, ~ak suludom, strategijom ta-da{we JNA, koja je potpuno bespotrebno u{la u dvije bit-ke, koje }e se kasnije pretvoriti u svojevrsnu medijsko-po-liti~ku reklamu Hrvatske – bitku za Vukovar i bitku zaDubrovnik. Dok su na ostalim rati{tima stvari brzo iuspje{no zavr{avane, Hrvatska je sticala poene kod me|u-narodne zajednice, svjesno rtvuju}i Vukovar (predstavqa-ju}i ga u svjetskoj javnosti kao neku svoju verziju Staqin-grada!) i maksimalno medijski koriste}i jalovi JNA napadna Dubrovnik. Hrvatska je tako stekla simpatije svjetskejavnosti, stvaraju}i kasnije ~esto upotrebqavanu stereo-tipnu sliku o Hrvatima kao `rtvama i demokratama i Sr-bima kao agresorima i posqedwim komunistima u Evropi.

Vensov plan, to jest Rezolucija 743/1992. Savjeta bezbjed-nosti Ujediwenih nacija, definisao je Republiku SrpskuKrajinu kao teritoriju pod za{titom UN, u kojoj }e se po-liti~ka pitawa rje{avati mirnim putem –pregovorima, tojest politi~kim dogovorom srpske i hrvatske strane.

Hrvatske agresije na me|unarodni poredak i ““posipawe pepelom”” Me|unarodne zajednice

Me|utim, Rezolucija 7437/1992 je ostala mrtvo slovo napapiru jer je hrvatska strana istu prekr{ila ve} u junu1992. godine – napadom na Miqeva~ki plato, u vreme dok jetrajao razmje{taj snaga UNPROFOR-a u Republici Srp-skoj Krajini. Odgovor Ujediwenih nacija bio je nikakav –Hrvatska je tek mlako ukorena od strane Savjeta bezbjedno-sti Ujediwenih nacija, {to im je, u stvari, bio podsticaj zakasnije agresije na Republiku Srpsku Krajinu: na Ravne Ko-tare, Maslenicu, Peru~u i Mali Alan u januaru 1993. godi-ne godine, na podvelebitska sela u Meda~kom yepu u septem-bru iste godine, na zapadnu Slavoniju u maju 1995. godine ikona~no za zlo~ina~ku operaciju “Oluja” u augustu 1995. go-dine, kada je okupirana Republika Srpska Krajina.

Prihvatawem Vensovog plana zapo~iwe srpski poraz uovom ratu (ili mo`da seriji ratova protiv srpskog naroda)na kraju HH vijeka.

Iz dana{we perspektive, jasno je kolika je to bila gre-{ka. Svjetski gospodari rata shvatili su da Srbi nemaju ja-san nacionalni plan i srpski ustupak oko Republike Srp-ske Krajine nije shva}en kao neka vrsta srpske kooperativ-nosti, nego kao znak srpske slabosti.

Sa velikom sigurno{}u moè se tvrditi da su Srbi po-bijedili u Hrvatskoj, rata u Bosni i Hercegovini, kao iagresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju – ne bi bilo!


Oprobani recept

Pritisak kao najboqi na~indisciplinovawa Srbije

Od predaje Republike Srpske Krajine po~iwe novo srp-sko vojno uzmicawe i politi~ki ustupci. Zapad, predvo|enSjediwenim Ameri~kim Dràvama, shvata da pritiskom nasrpsko rukovodstvo, politikom {tapa i {argarepe, moèda postigne sve {to èli. I tako vremenom dolazi do osi-pawa i pada Republike Srpske Krajine, a Republika Srp-ska, mada je bila pobjednica rata u Bosni i Hercegovini, za-hvaquju}i pritiscima zvani~nog Beograda i sporazumu uameri~koj vojnoj bazi Rajt-Peterson u Dejtonu, Ohajo, bu-kvalno je utjerana u karikaturu od dràve –dana{wu Bosnui Hercegovinu. Svojevrsni probni balon Novog svjetskogporetka je postavqewe visokog predstavnika kao gospoda-ra–namjesnika, koji je, onako usput, kompletnu RepublikuSrpsku “o~istio” od rukovode}ih kadrova – koji su tu srp-sku zemqu u ratu i stvorili. Smjewivawem, pa i zabranompoliti~kog djelovawa za preko 260 ~elnih qudi onda{weSrpske demokratske stranke Republike Srpske, Zapad jepokazao svoju “demokrati~nost”.

Umjesto da se Srpstvo brani na svojim rubovima – u srp-skim Krajinama, srpska javnost je u skladu sa novom zadanomkrilaticom: “mir nema alternativu”, po~ela, odjednom, se-bi~no da razmi{qa. Tako je Republika Srpska Krajina ne-gdje daleko, Republika Srpska isto, Kosovo i Metohija – toje gotova stvar... Kad se sve to realno sagleda, ne ~udi da jevijest o padu zapadne Slavonije bila objavqena tek u 17. mi-nutu centralnog “Dnevnika” RTS-a i da je taj dan u Srbijiiskori{ten za prvomajske uranke i slavqa.

Neprijateq, oli~en u Sjediwenim Dràvama, Evrop-skoj uniji, NATO-u, nije se, kako su to neki naivni vjerova-li, na tome zaustavio, nego je nastavio daqe ~ere~ewe srp-skog nacionalnog prostora – udaraju}i u samo srce, na ono{to je bilo najsvetije u srpskom istorijskom pam}ewu –Kosovo i Metohiju – kolijevku Srpstva.

Svojevrsni sumrak me|unarodnog prava nastupa 1999. go-dine, kad 19 dràva NATO alijanse, na izmaku milenijuma,napada Srbiju i fakti~ki joj otima Kosovo i Metohiju.

Milo{evi} kao izgovor za agresiju Zapada

Naivnim Srbima je ovo predstavqeno kao obra~un saSlobodanom Milo{evi}em i wegovim reìmom, te godinudana nakon toga dolazi do, kako je to tada nazvano, demo-kratskih promjena u Srbiji kroz petooktobarsku revoluci-ju. U stvari, radilo se o klasi~nom dràvnom pu~u.

Sva krivica je svaqena na dotada{wu vlast, a novi vla-stodr{ci Srbije, one iste koji su tu zemqu 78 dana besti-jalno bombardovali, sad odjednom predstavqaju kao prija-teqe i dobrotvore Srbije. Havijer Solana, generalni se-kretar NATO-a u vreme bombardovawa Srbije, odre|en je,da bi srpski narod bio jo{ vi{e ponièn, za neku vrstu po-srednika izme|u Srbije i Evropske unije, u stvari za svoje-vrsnog prinudnog upravnika Srbije. On je to zvawe, na rav-ne ~asti, dijelio sa ameri~kim ambasadorom u Beogradu Vi-lijamom Montgomerijem. Ovi “prijateqi i dobrotvori”Srbije, nisu svoj politi~ki kurs prema Srbiji promijeni-li, iako je ta i takva Srbija bila fakti~ki pod wihovomdirektnom upravom. Srbija se, u ustavnopravnom smislu,nije vratila na okupirano Kosovo i Metohiju, nego je nasta-vqen put {iptarskih separatista ka vlastitoj dràvi pro-gla{enoj ovih dana. Sjetimo se da je arhitekt petooktobar-skog pu~a, Zoran \in|i}, tvrdio da je kosovsko pitawe –de-mokratsko pitawe i da }e takozvanom demokratizacijomSrbije ono biti rije{eno samo po sebi, te da }e [iptaripohrliti u zajedni{tvo sa Srbijom i Srbima, sve uz pomo}

i blagoslov Zapada. Danas je jasno da su se nad Kosovom iMetohijom prelomili geostrate{ki interesi Zapada, kojije èlio da stvori svojevrsni mostobran u nadirawu premasvom glavnom ciqu – Rusiji. Iz te perspektive, jasno je daje danas stvorena svojevrsna NATO dràva, kojoj se glavnigrad ne nalazi u Pri{tini, nego u bazi Bondstil kod Uro-{evca.

Ni{ta se ne prepu{ta slu~aju, pa su se pu~isti potrudi-li da uzdrmaju i srpsko nacionalno pam}ewe – izru~iva-wem Slobodana Milo{evi}a sudu u Hagu na Vidovdan, dantoliko zna~ajan za srpsku duhovnu vertikalu.

Kako sada zlokobno zvu~i izjava Zorana \in|i}a tog da-na : “Danas izme|u nebeske i zemaqske Srbije – biramo ze-maqsku!”

Srbija za takozvanu demokratizaciju nije nagra|ena, ne-go se proces razbijawa srpske dràve nastavio, tako da sene postavqa pitawe da li }e, nego kad i gdje }e gospodarisvijeta otvoriti novo krizno àri{te – na tlu slomqeneSrbije.

Srpska ““katarza”kao novi ““doma}i”zadatak za poslu{nike Zapada

Poseban oblik slamawa ki~me Srbiji je insistirawe natakozvanoj srpskoj katarzi, {to je postao doma}i zadatakcijelog buquka takozvanih nevladinih organizacija (ta~-nije bi bilo nazvati ih vladinim organizacijama, ali ne-prijateqskih dràva), a i odre|enog broja po ~lanstvu li-liputanskih, ali po medijskom uticaju, danas, guliverskihpartija. Sve ovo svesrdno je podràno od medijskih magna-ta u Srbiji, kako na Javnom servisu RTS-a, tako i na svimostalim medijima s dràvnom frekvencijom: Foksu, Ava-li, Pinku i prije svih TV B-92.Svojevremeno 90-ih. godina, navodni razlog za velike pro-teste 9. marta 1991. godine bio je takozvani medijski mrakTV Bastiqe, kako je dràvnu Radio-televiziju Srbije nazi-vao tada{wi lider opozicije Vuk Dra{kovi}. Me|utim,kad se medijska slika tog vremena uporedi s dana{wom, sva-kako se moè re}i da je to bilo vreme medijskih sloboda, ada je tek danas zavladalo jednoumqe i medijski mrak. Tih go-dina Milo{evi} je kontrolisao fakti~ki samo jedan medij– dràvnu televiziju RTS, dok su svi {tampani mediji, a isvi elektronski, bili vi{e-mawe opozicioni. Danas nemasu{tinske razlike na medijskom nebu Srbije, kako onomelektronskom tako i {tampanom, svi su, osim rijetkih izu-zetaka, u funkciji gorenavedenog zadatka – postizawa srp-


Oprobani recept

ske katarze, to jest potrebe da se precima Novog svjetskogporetka na oltar prinese èqeno priznawe da su, eto, Sr-bi kqu~ni krivci za sva zla u regionu, da narod prema ko-jem su po~iweni stravi~ni zlo~ini u protekloj deceniji ivijeku prizna da je on bio yelat sam nad sobom i drugima!Podsjeti}u da su srpski gubici u ratovima u pro{lom vije-ku pre{li cifru od 4 miliona.

Metodologiju za ostvarewe ovog ciqa lako je i{~itatiako se prate emisije na televizijama s dràvnom frekven-cijom, na kojima skoro nikad nema prilike da ~ujete nekupri~u iz srpskog ugla, nego samo iste pri~e predstavnikasrbomrza~kih nevladinih organizacija i partija, kao i ko-jekakvih proma{enih analiti~ara i nabje|enih intelektu-alaca.

Kao svojevrsni test wihove navodne demokrati~nostidovoqno je da bilo ko danas u|e na internet forum iliblog sajta B-92 i da poku{a da napi{e, bilo kojoj temi, ioleprosrpski post. Ne}e imati nikakve {anse jer }e biti eks-presno obrisan, tako da je danas paradoksalno da se vi{eprosrpskih sajtova moè pro~itati, na primjer, na nekimhrvatskim internet forumima i sajtovima nego na navede-nom sajtu.

Ne ~udi onda {to je ovih dana Forum B-92 prepun ~e-stitki i dobrih eqa novoformiranoj NATO dràvi Ko-sovo.

Pad u ravnodu{nost nacije

Rezultat ove akcije je op{tenacionalna ravnodu{nost,tako da ovakvim antisrpskim medijima zaglupqene mase,otcjepqewe Kosova i Metohije nisu shvatile kao nacio-nalnu tragediju, nego kao, maltene, gotovu stvar i olak{a-we da su se istog tog Kosova napokon rije{ili.

Signal za ovo bili su izbori, koji jesu bili svojevrsniili-ili, ta~nije “ili Kosovo ili evropske integracije”,kad je, naàlost, pobijedila nacionalna nesolidarnost isebi~nost, te kratkovido shvatawe budu}e evropske utopi-je za neku obe}anu zemqu Dembeliju, koja }e svakom rije{i-ti li~ne i porodi~ne probleme nekakvim ~arobnim {tapi-}em.

Trebalo bi da svijet, ako ve} nema neka osnovna znawa outopiji zvanoj Evropska unija, krene od vrlo jednostavnelogike. Naime, odnos prema dràvi trebalo bi da se upore-di s odnosom prema porodici, to jest porodi~noj i li~nojsvojini. Dakle, prosto, da li bi bilo ko danas, na primjer,

pristao da mu ku}ni savjet wegove zgrade, nekim svojim in-ternim dogovorom, otme dio stana, neku prostoriju, istokao {to danas Sjediwene Ameri~ke Dràve, NATO iEvropska unija otimaju Srbiji Kosovo i Metohiju?

Vjerujem da ne bi!

Kako do}i do otre`wewa?

Dakle, jasno je, kako se odnosimo prema ne~em li~nom,porodi~nom, trebalo bi da se odnosimo i prema nacional-nom, dràvnom.

Kad shvatimo ovu jednostavnu stvar, krenu}emo na putotre`wewa i zna}emo gdje se nalaze prijateqi srpskog na-roda, otrezni}emo se od ovog ni~im izazvanog i ni~im za-sluènog evroentuzijazma i po~eti puno realnije da sagle-davamo politi~ke odnose u Evropi i svijetu.

Tad }emo mo}i i da uo~imo da je u Rusiji do{lo do kori-jenitih promjena i da se ona, prije svega zahvaquju}i Vladi-miru Vladimirovi~u Putinu, oporavila, uspravila i pono-vo igra kqu~nu ulogu u svjetskoj politici. Vidje}emo da jeto ponovo veliki ruski brat, koji trenutno mnogo boqebrani srpske nacionalne interese nego vladaju}a nomen-klatura u Srbiji.

Potrebno je, zbog opstanka zemqe i nacije, kao {to je toi Putin u~inio u Rusiji, zabraniti sve antisrpske organi-zacije i medijske ku}e koje u Srbiji djeluju danas i koje sefinansiraju upravo iz neprijateqskih zemaqa.

Sa svim zemqama koje priznaju novu NATO dràvu, Ko-sovo, treba spustiti odnose na najniì nivo, to jest, onoli-ko koliko to ne ugroàva na{e interese, a diplomatskikurs okrenuti prema dràvama koje su na{i dokazani pri-jateqi.

Republika Srbija, po{to je o~ito da preporuke i prin-cipi Badinterove komisije za Me|unarodnu konferencijuo biv{oj Jugoslaviji vi{e ne vaè, treba da prizna VladuRepublike Srpske Krajine u progonstvu, a i da, tako|e, sna-`no podrì jasnu voqu naroda u Republici Srpskoj – da seona ujedini sa Srbijom.

U ovo vreme, potrebno nam je, dakle, da se, kao {to su togovorili i na{i svetiteqi, “sloìmo, oboìmo i umno-ìmo”, jer }emo samo tako mo}i da odgovorimo velikimizazovima sudbine i politi~kog trenutka u kojem se nala-zimo.


Oprobani recept

OOodba~enoj i prihva}enoj Srbiji, koju nismo podelilimi, ve} predsednik Srbije, odnosno svih wenih gra|a-na, moglo bi se podosta toga re}i, mo`da ~ak i napisa-

ti scenario za neki film za koji, me|utim, u ovom poretkustvari nikada ne bi bila prona|ena sredstva da se snimi.Ako bismo èleli da ublaìmo stvari, rekli bismo da dr-àva ne bi imala sluha za tako ne{to, dok privatni spon-zori se ne bi usudili na taj korak jer ne bi vaqalo da se za-mere dràvi i wenoj svetloj evropskoj budu}nosti koja namje nadomak ruke, jo{ samo da pro|emo kroz katarzu, lustri-ramo nepodobne, odreknemo se svojih korena i istorije.

O tome kako vlast gradi imiy Srbije i wenih dràvqa-na najboqe nam ilustruju scene sa velikog platna i sva de-{avawa oko i iza wega.

Moèmo navesti primer premijere famozne “Grbavi-ce”, gde elitisti~ka Srbija, uz nevi|ene mere bezbednosti,hita da pogleda jo{ jedan spakovani stereotip o Srbimakao r|avim momcima. Te`wa pojedinaca da posvedo~e oautenti~nim stradawima Srba u prepunoj sali Centra Sa-va, pred po~etak filma Grbavica, ispra}ena je od Druge Sr-bije zvi`ducima, psovkama, maltretirawima.

Ako va{e ideje ne odgovaraju stavu koji mora da zastupavladaju}a proevropska struktura, a teze otkrivajwu istineo omraènim Srbima, najverovatnije }ete zape~atiti sva-ku mogu}nost da daqe bilo {ta uradite. S druge strane, akoste sledbenici puta vladaju}eg establi{menta, bi}ete po-{tovan koristan radnik koji }e, zbog toga {to zna da ade-kvatno sagleda potrebe i te`we evropske vlasti, dobitisredstva gradskih i dràvnih ministarstava za kulturu,ali i ostalih ministarstava, kao i preporuke za evropskefondove. A zna se {ta oni vole. Srbi su negativci, gubit-nici, porobqiva~i sa grozni~avom netrpeqivo{}u premadrugim narodima, preoptere}eni mitomani o superiorno-sti koja je samo poligon da se prikrije vlastita nemo} i in-feriornost.

Srbi su skloni manipulaciji, naro~ito starije genera-cije, {to daqe ostavqa posledice na potomstvo koje, ako seosvesti, prinu|eno je da li{i ìvota ne samo svoje o~eve,ve} i sebe, zarad opstanka vlastite dece kao u evokaciji mi-lo{evi}evske Srbije u filmu “Bu|ewe iz mrtvih” istak-nutog autora Milo{a Radivojevi}a. Onog istog Radivoje-vi}a koji je dobio najve}i broj priznawa ba{ u toj milo{e-vi}evskoj Srbiji u kojoj su, kako se zbori, u wegovom ve} po-


Wihovo poimawe kulture

IImmiiyy ppoo vvooqqiiIImmiiyy ppoo vvooqqiipprreeddsseeddnniikkaapprreeddsseeddnniikkaa

•• Znaci iz neposredne stvarnosti ukazuju daje, ako elite da snimate filmove, neophod-no prvo da se pojavite na bini pored BorisaTadi}a, predsednika svih gra|ana Srbije ko-ji je pre toga podelio Srbiju na dva dela ––elitisti~ku (vi{u ili Drugu Srbiju, kakonajvi{e vole sebe da nazivaju) koja pokornoprihvata sve kli{ee vladaju}e strukture uslu`bi zapadnih medija i retrogradnu, na-zadnu, koju ~ine oni koji ne pristaju da buduslepi sledbenici zapadnoevropskog vi|ewastvarnosti. Svako ko se ne pokori putu ko-ji je zacrtala vladaju}a proevropska ““eli-ta””bi}e odba~en, sa mogu}no{}u anatemisa-wa, igraju}i istovremeno ulogu deùrnogkrivca ako stvari na bilo kom poqu u drà-vi krenu po zlu

menutom filmu iz 2004. godine ubijena albanska deca, ponalogu srpskih vlasti, stavqana u hladwa~e.

Ina~e, samoubistva su tako ~esta u sada{wem srpskomfilmu. Ona su dodeqena savr{enima koji su svesni da je de-kontaminacija pro{losti u sebi i oko sebe jedina mogu}-nost za daqi razvoj misli, stavova i celokupni duhovni, alii svaki drugi napredak dru{tva.

U najboqem slu~aju, Srbija je prikazana kao provincijazagubqena na karti Evrope, koja je steci{te zlog, a bekstvose nudi kao jedino re{ewe, i to ne kao beàwe od proble-ma i stvarnosti, ve} jedina mogu}nost opstanka celokupneli~nosti. Ali i tu se pro{lost isprepre~ava i vodi ka po-koqu, ubistvu, samoubistvu ili u najboqem slu~aju samode-strukciji (“Milo{ Brankovi}”, “Hadersfild”, “Sedam ipo”, “Qubav i drugi zlo~ini”, “Sutra ujutru” – filmovirazli~itih autora, samim tim i razli~itih kvaliteta).Podrazumeva se da su svi filmovi li{eni svake pomisli oeventualnoj kritici vladaju}eg dru{tvenog sistema.

Ina~e, kao {to je re~eno u jednoj kultnoj emisiji Drugeproevropske Srbije (kako nas je ve} na{ predsednik pode-lio), te{ko je voleti takav krezubi narod u kojem wih tri-deset odsto nema zube i glasa za radikale.

U potrazi za indetitetom

Da bi se istakao zna~aj filmova, kre}e revija festiva-la i glamura. Festivala ima skoro koliko i filmova, a po-{to se na jednom festivalu dodequje i po desetak nagrada,za svakog ima pone{to. Normalno, sve se to pla}a na{imnovcem, ali mi smo obi~an narod, a kao {to re~e Petar Lu-kovi} – “Daleko bilo da su svi radili po voqi naroda, oti-{li bi u p.... m.......”

Kao i svake godine, ciklus revija dodeqivawa nagradailiti elitisti~kih festivalskih manifestacija po~iweu Sopotu. Ove godine kao manifestacija od posebnog zna~a-ja za kulturu grada Beograda. Po definisawu dugogodi-{weg istaknutog funkcionera elitisti~ke Srbije, Radmi-le Hrustanovi}, onog evropskog Beograda iz kojeg je vaqdatrebalo izostaviti sve {to ima asocijaciju na Srbe. Ina-~e, da ironija bude ve}a, Sopotski festival je osnovan se-damdesetih godina kao festival slobodarskog filmskogstvarala{tva (kako to odurno zvu~i za proevropske pred-stavnike Srbije koji izgaraju za zvezdicu i okupaciju zlat-

nu) sa namerom da se prikazuju filmovi svih kinematogra-fija proètih humanim i slobodarskim prukama. Koncep-cija festivala je, naravno, promewena.

Za najboqi film festivala progla{en je “êtvrti ~o-vek” u reìji Dejana Ze~evi}a. Film se bavi psihoanali-ti~kim prikazom poreme}ene mu{ke seksualnosti u srp-skom dru{tvu usled nametnutog ideala ma~izma filmom“Mala no}na muzika”, poznatog po specifi~nom dijalogubabe (svojevrsna tranvestitija iskazana kroz tuma~eweVlaste Vladisavqevi}a) i unuka. I uprkos povr{nosti,prezasi}enosti stereotipima, slabom radu na likovima,ova, kako su je neki nazvali, balkanska varijanta “Bornovogindetiteta”, istakla se zbog potteksta da onog trenutka ka-da izmanipulisani od strane bezbednosnih snaga uklonimosve tajkune, bogata{e, politi~are, na kraju se ipak suo~ava-mo sa ~iwenicom da je krivica u nama samima. Naime , glav-ni junak ubija sebe kao ~in vlastitog otre`wewa i otklo-na od zlo~ina koji nisu samo satrli tu|e porodice, ve} ivlastite. Rediteq se naro~ito trudio kod zavr{nih delo-va filma, gde moèmo da vidimo glavnog junaka kako izla-zi iz amnezije zahvaquju}i kaseti na kojoj na rati{tu stre-qa civile sle|a i posle tog ~ina zadovoqno pripaquje ci-garetu. Kao delo adekvatnog filmskog radnika, “êtvrti~ovek” je trijumfovao i na Festivalu scenaristi~kihostvarewa u Vrwa~koj Bawi.

Za naredne festivale i presti`ne nagrade, svojom blas-femijom prema srpskom narodu, ve} se preporu~ila, “Tur-neja” koji je ujedno i na{(!) kandidat za Oskara. A rediteqGoran Markovi} je po tre}i put nagra|en na festivalu uMontraelu.

I na kraju, {ta su nam pokazali znaci koji dopiru sa ve-likog platna kada se prikazuju uglavnom srpski filmovi?Ti znaci postaju veoma ubita~ni za svoje tvorce i wihovenadre|ene. Znaci koji dopiru sa velikog platna kada seprikazuje ve}ina srpskih filmova govore o nemo}i i pate-tici jednog sistema koji se infiltrirao u kinematografi-ju, obezglavquju}i je svojim apsolutizmom. Tako }e ostatidok ne po~ne da se snima ne{to istinitije, neposrednije,ne{to {to }e bez bilo kakvih stega preispitivati domini-raju}e istine i ulaziti u dijalog sa dru{tvom i sistemom.

R. V. S.


Wihovo poimawe kulture


• Biv{i poslanik Srpske radikalne stranke iz Kikinde Oto Ki{ Marton se vi-{e ne zove tako. Sad se zove Oto Ki{ Mandat.

• Sad je i narodna poslovica o “nevernom Tomi” dobila svoju materijalizaciju.

• Gr~ki alfabet pretrpeo promene. Sad glasi: Alfa, BEKO, Gama, DELTA, TO-MA i tako daqe.

• Donedavno se kleo: Matere mi, sad Mantera mi.

• Dokazao je Toma na li~nom primeru da odelo ne ~ini ~oveka.

• Dokazao [e{eqov kum da nije dugme. Dugme ima neku vrednost.

• Pitam se {ta li je u rodu Toma Vu~i} (onaj {to je izdao Kwaza Milo{a) ovomTomi i ovom Vu~i}u.

• Sude}i prema svedocima protiv Vojislava [e{eqa, Ha{ki tribunal se pre-tvorio u Minhauzenovu pivnicu.

• Neki za skra}enicu SSP (za koju se zdu{no zalaù) misle da zna~i “Samo sebiprivilegije”.

• Engleski ambasador ne izbija iz Tominog poslani~kog kluba. Do{ao |avo posvoje.

• Aleksandar S. onomad opqa~kao trezor Rajfajzen banke da se (kako je rekao)osveti èni. Kome li se Dinki} sveti sve ove godine?

• Yory Bu{, pred odlazak sa funkcije, posetio Sloveniju. Najve}i problem mubio da je prona|e na geografskoj karti.

• Palma izjavio da ovu vladu ne}e mo}i da sru{i ni NATO pakt. A za{to bi oniru{ili svoje?

• Pre polaska u Krajinu, Aleksandar Vu~i} obezbedio sve. âk i usta{ke pret-we koje su mu stizale.

• Vu~i}a, prilikom posete nekim mestima u Krajini, {titili pripadnici hr-vatskog MUP-a. Pretpostavqam, od “odu{evqenih” srpskih masa koje su ga ~e-kale.

• Zoranu Anti}u, biv{em poslaniku Srpske radikalne stranke “ovi” kupililaptop. Jo{ samo da mu pokaù kako se ukqu~uje.

• Dinki} dao ostavku na mesto u komisiji za naftno-gasne pregovore sa Rusima.Nema tu provizije.

• Vlada najavquje da }e se idu}e godine ìveti te{ko. Kao da ove nije.

• Krasi} ka`wen opomenom {to je sa govornice citirao Ustav Srbije. Ko mu jekriv? [to ne citira SSP?

• Posle prelaska, Veroqub Arsi} promenio ime. Sad se zove Evroqub.

Srpska posla PPii{{ee:: MMoommiirr MMaarrkkoovvii}}

5eorpa.q, jahyap 2009. roamhe · izdava~ki savet prof. dr vojislav [e{eq, milorad mir~i}, gordana...

Documents