•Revizija racunovodsvenih iskaza je ispitivanjeracunovodstvenih iskaza radi davanja misljenja o tome da lioni objektivno i istinito prikazuju stanje imovine, kapitalai obaveza, kao i rezultate poslovanja pravnog lica.

•Najcesci kriterijumi koji vaze za ispunjenje stava svakeprofesije su najcesce: znanje, mogucnost potvrdjivanja, radod javnog interesa, potvrdjivanje u profesiji, pravilapristupa profesiji i javno potvrdjivanje.

62. Pristupi reviziji

Na pocetku stepena razvoja osnovu revizorskog radacinilo je formalno i materijalni ispitivanje dokumenatai proknjizenih promena.

Rast i razvoj preduzeca, povecanje broja transakcija, uspostavljanje i razvoj internih kontrola doveli surevizora u situaciju da ne moze fizicki da obavi svojposao po klasicnom pristupu.

Praksa i teorija revizije doveli su do pojave savremenihpristupa reviziji: sistematski i informacioni pristup.

Sistematski pristup reviziji zahtevao je od revizora da ispitaglobalnu koncepciju i adekvatnostracunovodstvenihsistema i na osnovu toga sprovodi revizorski postupak.

Osnovne tacke sistematskog pristupa su: 1) sistem treba daobezbedi pouzdano sakupljanje informacija i adekvatneanalize koje omogucavaju pripremu pouzdanogracunovodstvenog iskaza i 2) razvoj i funkcionisanjeinternih kontrola koje osiguravaju: a) da su transackijeproknjizene, b) da su greske ili nepravilosti ispravljene, i v)da je sve proknjizeno u pravlinim iznosima.

Sistematski pristup zahteva od revizora da: 1)spoznapreduzece kao celinu i racunovodstveni sistem, 2)spoznasistem knjizenja da bi odredio njihovu adekvatnost, sisteminternih kontrola i stepen poveranja u interne kontrole, 3)evidentiranje sestema pomocu zabeleski blok dijagrama ililiste provere i 4) izaberu adekvatan broj transackija zatestiranje.

Informacioni pristup reviziji je posledice razvojainformacionih tehnologija i njihove primene u drustvukoju revizori nisu ignorisali, vec su je implementirali uposao revizije.

Informacioni pristup reviziji podrazumeva: 1) darevizori razumeju i prate tendenciju razvojainformacionih tehnologija, 2) da informacionetehnologije implementiraju u svoj delokrug rada, 3) dakoriste mogucnosti koje pruza informacionatehnologija, 4) da komitente mogu autoritativnosavetovati u vezi primene metoda i tehnikazasnovanim na informacionim tehnologijama, 5) dainformacijama raspolazu maksimalno korisno, i 6) dase sve aktivnosti u reviziji izvedu uz pomoc racunara.

63. Revizorski standardi i njihova primena Standardi su ustanovljena merodavna pravila. Primena revizorskih standarda treba da omoguci da svi revizori odrze

jednoobrazno visok kvalitet rada. Pridrzavanje standarda bi trebalo da obezbedi da zaljuci koje donese

jedan revizor budu priblizno isitm onim koji bi doneo drugi, ako bi obojica bili suoceni sa istim racunovodstvenim podacima.

Ovi standardi mogu da budu uspostavljeni politicki, ili kroz privatneprofesionalne mehanizme, tj. privatna profesionalna tela.

Donosenje Medjunarodnih racunovodstvenih standarda I nadgledanjenjihove primene povereno je Komitetu za medjunarodneracunovodstvene standarde-International Accounting Standards Committee (IASC), dok je jedino telo koje se bavi donosenjemMedjunarodnih standarda revizije Medjunardoni savez recunovodja -International Federation of Accountants (IFAC). (kolokvijum)/

64. Primena revizorskih standarda (obucenost, umesnost, nezavisnost) Opsti standardi revizije zasnovani su na tome da: 1)

ispitivanje moze da vrsi samo lice ili lica koja imajuodgovarajucu prakticnu obuku i umesnost revizora, 2) u izvrsavanju svih dodeljenih zadataka revizor mora da odrziduhovnu nezavisnost, 3) revizor je duzan da saprofesionalnom paznjom izvrsi ispitivanje i sastavi izvestaj.

Obucenost i umesnost: Pre svega, da bi neko dobiocertifikat Ovlascenog javnog revizora mora da imaformalno obrazovanje. U americkim drzavama se zahteva ipraksa u poslovima javnog racunovodstva u trajanju od pet godina. Kljucna tacka za zadovoljavanje ovog zvanjapredstavlja permanentno obrazovanje (tehnicka obucenost, ucestvovanje u formalnim programima, citanje i studiranjeliterature iz racunovodstva i srodnih oblasti).

65. Opste prihvaceni racunovodstveni principi Odbor za racunovodstvene principe AICPA u izvestaju

“Osnovni koncepti i Racunovodstveni principi koji se odnose na finansijske izvestaje preduzeca” definise opste prihvacene racunovodstvene principe kao: koncepcije, pravila i postupke neophodne da oznace prihvatljivu racunovodstvenu praksu u odredjenom vremenu.

U izvestaju su postojeci opste prihvaceni racunovodstveni principi podeljeni u tri grupe: prozimajuci principi, siri operativni principi i detaljni principi. Prozimajuci principi se odnose na finansijsko racunovodstvo u celni i predstavljaju osnovu za druge principe, i siri operativni principi koji tangiraju procese izvestavanja i obavestavanja. Detaljni principi se odnose na prakticnu primenu prozimajucih i sirih operativnih principa.

67. Planiranje i programiranje revizije Planiranje revizije predstavlja revizorsko razumevanje racunovodstvenih

izvestaja klijenata i koncepiranje aktivnosti koje revizorksi tim treba da realizuje.

Aktivnosti koje revizor sprovodi u postupku obavljanje revizije su:1. Opsta komunikacija s klijentom u vezi imenovanja revizora,2. Prihvatanje klijenta i dostavljanje klijetnu pisma o angazovanju i ugovora o

reviziji,3. Preliminarno upoznavanje sa organizacionom strukturom i poslovanjem

potencijalnog klijenta,4. Detaljno proucavanje organizacione stukture i poslovanja klijenta,5. Formiranje globalne strategije i izrada opsteg plana revizije

racunovodstvenih izvestaja klijenta,6. Izrada i program revizije7. Sprovodjenje prve faze revizije,8. Sprovodjenje zavrsne faze i9. Izvestaj o reviziji i misljenje ovlascenog revizora.

68. Planiranje i programiranje revizije (Prihvatanje klijenta)

Preduzece za reviziju imenuje skupstina akcionara. (kolokvijum)

Revizorska kuca pre nego sto prihvati rad s nekim klijentom i dostavi mu pismo a angazovanju treba da utvrdi njegov integritet. Postoje dva odlucujuca faktora u vezi sa izborom i prihvatanjem klijenta: 1) saznanja do kojih se doslo o klijentu, 2) saznanja o sopstvenim mogucnostima da se klijentu pruzi kvalitetna usluga. (kolokvijum)

69. Planiranje i programiranje revizije (sticanje znanja revizorkog tima o klijentu) Postupak saznanja revizorskog tima o klijentu se odvija u dve faze: U prvoj fazi,

pre nego sto prihvati angazovanje, revizor treba da pribavi preliminarna saznanja o delatnosti, vlasnistvu, rukovodstvu i poslovanju pravnog lica koje treba da bude predmet revizije i da razmotri moze li da se pribavi odredjeni nivo znanja o poslovanju klijetna radi efikasnog obavljanja revizije.

U drugoj fazi, nakon prihvatanja angazovanja, pribavlaju se detaljne informacije.

Struktura informacija koje se pribavljaju o klijentu podrazumeva: 1) vrsta delatnosti koju obavlja klijent, 2) vrsti proizvoda (usluga) koju klijent pruza, 3) struktura kapitala, 4) vrsta i struktura proizvodnje, 5) glavni kanali nabavke i distribucije proizvoda.

Pored toga pribavljaju se sledece informacije: cene input-a i output-a, polozaj preduzeca u grani, uticiaj ekonomskih uslvoa, pouzdanost racunovodstvenog sistema, snaga konkurencije, koncepcija razvoja i sl.

Informacije koje prikupljaju revizori dobijaju se iz sledecih izvora: 1) publikacije profesionalnih udruzenja, 2) razni vodici, 3) publikacije drzavnih organa, 4) statisticke publikacije i bilteni, 5) izvestaji prethodne revizije i 6) razgovori izmedju revizora i osoblja.

70. Planiranje i programiranje revizije (modaliteti koriscenja dobijenih saznanja o klijentu)

Saznanje o poslovanju do koga je doslo preduzece za reviziju o svom klijentu predstavlja okvir informacija u okviru koga revizorski tim profesionalno rasudjuje. Razumevanje poslovanje i koriscenje tih informacija pomaze mu prilikom: 1) procenjivanja rizika i indetifikovanja problema, 2) efektivnog i efikasnog planiranja i izvodjenja revizije, 3) vrednovanja revizorskih dokaza, 4) pruzanje usluga klijentu.

Uz pomoc ovih informacija se definise efikasna stragija izvodjenja revizije i definisanje revizorskog tima.

71. Planiranje revizije U planiranju revizije, revizor mora da uzme u obzir sledece stvari:1. Opste granske uslove poslovanja i specificnosti, racunovodsvene politike i

postupke,2. Odgovarajuci nivo revizorskog rizika i preliminarne rezulate o nivoima

materijalnosti,3. Anticipirano oslananje na internu racunovodstvenu kontrolu,4. Mogucnost da se javi problem u finansijskim izvestajima koji moze zahtevati

prosirenje vec definisanog delokruga revizije5. Predvidjeni tip izvestaja o reviziji.• Revizorski rad podrazumeva sledece faze: (kolokvijum)I. Popisivanje, planiranje i programiranjeII. Prethodni revizorski radIII. Revizorski rad na kraju godineIV. Finalni revizorski radV. Revizorski rad posle okoncanja revizije.

72. Program revizije Program revizije treba da bude sacinjen u pismenoj i

preglednoj formi i da sadrzi sve neophodne postupke za izrazavanje revizorskog misljenja o finansijskim izvestajima klijenta. Program revizije sluzi sledecim svrhama: (kolokvijum)

1. Omogucava adekvatno planiranje i omogucava adekvatno ispitivanje pojedinih podrucja revizije,

2. Sluzi kao dokaz o obavljenom radu tako sto svaki clan revizorskog tima nakon obavljenog postupka stavlja svoj potpis,

3. Sluzi neiksunim clanovima tima,4. Sluzi za kontrolu utrosenog vremena,5. Sluzi kao dokaz o razmatranju racunske kontrole.

73. Dokaz kao osnova izrazavanja revizorskog misljenja

Revizijski dokaz predstavlja informacije koje revizortreba da pribavi u vezi sa izvodjenjem zakljucaka nakojima zasniva misljenje revizora. Revizijski dokazobuhvata izvornu dokumentaciju i racunovodstveneevidnecije koje cine podlogu za sastavljanjeracunovodstvenih izvestaja kao i otkrepljujuceinformacije iz drugih izvora. (kolokvijum)

74. Dokazi kao osnova za izrazavanje revizorskog misljenja (kvalitet i kvantite dokaza)

Prikupljeni dokazi moraju biti dovoljni i kompetentni.

Uslov “dovoljan” se odnosi na kvantite ili broj dokaza koje treba prikupiti, dok rec “kompetetan” oznacava kvalitet, pouzdanost i ubedljivost dokaza. (kolokvijum)

75. Dokazi kao osnova izrazavanja revizorskog misljenja (prikupljanje dokaza) Problematika prikupljanja dokaza mora da obuhvati

razmatranje sledecih faktora:1. Sredstava za prikupljanje dokaza2. Karakteristike takvih dokaza3. Ciljeve ispitivanja pojedinog racuna4. Revizorske postupke neophodne za zadovoljavanje

ciljeva.• Tehnike prikupljanja dokaza mogu se svrstati u sledece

kategorije: Observacija, potvrdjivanje (u pisanoj formi od trecih lica), kalkulisanje (preracunavanje odredjenih iznosa od strane revizora), analize, istrazivanje (ispitivanje personala o pojedinim transakcijama), inspekcija (pregled dokumenata), uporedjivanje.

Revizorski dokazi se prema karakteristikima mogu svrstati u sledece tipove: (kolokvijum)

1. Kreirani od strane klijenta i nalaze se u njegovom posedu. (poslovnje knjihe, evidencije, dokumenti-fakture, cekovi, radni nalozi, zapisnici sa sednica uprave)

2. Primljeni od strane eksternih (trecih lica) a u posedu su kljineta.(fakutre od dobavljaca, porudzbenice kupaca, izvode banaka, polise osiguranja..)

3. Utvrdjeni ili primljeni direktno od strane revizora nezavisnim sredstvima, ili od nezavisnih ili kvazi-nezavisnih lica.

• Pre nego sto pocne ispitivanje, revizor mora da definise ciljeve isptivanja za svaki racun ili poslovni ciklus imajuci u vidu opsta obrazlozenja koja se mogu dati u vezi sa nekim racunom a to su: postojanje, prava i obaveze, sveouhvatnost, procenjivanje i alokacija, prezentiranje i otkrivanje.

76. Materijalnost u reviziji (Procena materijalnosti i vreme kada revizor razmatra materijalnost) Informacija je materijalno znacajna ako bi njeno

izostavljanje ili pogresno prikazivanje moglo uticati na ekonomske odluke koje bi koristnici doneli na osnovu racunovodstvenih izvestaja. Materijalnost zavisi od velicine stavke ili greske prosudjene u specificnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogresnog prikazivanja. Otuda materijlanost pre obezbedjuje prag ili tacku razgranicenja nego kvalitativnu karakteristiku koju informacija mora imat da bi bila od koristi. (kolokvijum)

Revizor materijalnost razamtra u sledecim trenucima: 1) kada obradjuje prirodu, vreme i obim revizorskih postupaka, i 2) kada vrsi vrednovanje efekata pogresnih iskazivanja.

79. Pregledavanje i vrednovanje dokaza revizorskog tima (Rad partnera zaduzenog za reviziju, Rad partnera zaduzenog za pregled dokaza o izvrsenoj reviziji, Rukovodilac revizije, Visi revizor, Revizor, Mladji revizor)

Revizorski tim cini vise zaposlenih u preduzecu za reviziju. Njima se mogu priduziti specijalisti za odredjene oblasti i spoljni saradnici. Svaki clan tima ima konkretno zaduzenje.

Partner revizije predstavlja firmu u odnosima s klijentom. On vrsi pregled, odnosno kontrolu kvaliteta rada revizorskog tima. Partner je zaduzen za izradu izvestaja o reviziji i izrasavanje revizorskog misljenja. Partner je dakle odgovoran za donosenje kljucnih odluka u vezi sa obavljanjem revizije, a retko kada je direktno ukljucen u postupak revizije. (kolokvijum)

Rukovodilac revizije je direktno angazovan na obavljanju postupka revizije. On je odgovoran za: 1) utvrdjivanje i postovanje rokova obavljana revizije, 2) planiranje statistickog odredjivanja uzorka, 3) procenu postojanja prirodnog (inherentnog) rizika.

Visi revizor sprovodi plan rukovodioca revizije, prati i nadzire poslovne aktivnosti koje su dodeljene revizorima i mladjim revizorima. Visi revizor je prvi saradnik rukovodioca revizije i pomaze mu u obavljanju slozenih poslvoa. Visi revzor takodje sprovodi testiranje odredjenih uzoraka i obavestava rukiovodioca revizije o evenutalno uocenim problemima i greskama u postupku obaljanja revizije. (kolokvijum)

Revizor obavlja zadatke koji su manje slozeni od zadataka viseg revizora. Od njih se zahteva revizorska praksa.

Mladji revizor pomaze visem revizoru i revizoru u prikupljanju dokaza za reviziju. Mladji revizor priprema razne tabele i druge podatke za viseg revizora (koji odredjuej zadatke mladjem revizoru). Od njih se trazi misljenje, odnosno komentar o odredjenim pozicijima da bi se podstakli na razmisljanje.

Kolokvijum Ispitivanje interne kontrole od strane revizora obuhvata utvrdjivanje

kontrolnih postupaka koje je preduzece uvelo radi ocene tacnosti i pouzdanosti racunovodstvenih postupaka i zastite sredstava od zloupotrebe.

Pri ispitivanju interne kontrole postoje dve faze: 1) studiranje (prikupljanje informacija o karakteru sistema interne kontrole i nacinu kako kontrola funkcionise) i 2) ocenjivanje (kriticka ocena prednsoti i slabosti sistema interne kontrole).

Pri studiranju interne kontrole koriste se tri metode:1. Uz pomoc standardnog upitnika (uz pomoc standardnog upitnika se

vrsi testiranje davanjem odgovara da ili ne na postavljeno pitanje)2. Uz pomoc tekstualnog prikaza (razgranicavanje odgovornosti po

organizacionim delovima)3. Uz pomoc semtaskog prikaza (prikazivanje potrebnih informacija

1)pomocu glavne linije, 2)po organizacionim delovima i 3) uz pomoc simbola.