5 pet 2013 - yu1srs.org.rsyu1srs.org.rs/dl/radioamater/radio-amater 5_2013.pdf · chat sajtovi koji...

2. septembar-oktobar 2013.ÔVEK VAN VREMENA

II ZZ KKNN JJ II GG EE““““TTTTEEEESSSSLLLLAAAA -- ÔOOOVVVVEEEEKKKK VVVVAAAANNNN VVVVRRRREEEEMMMMEEEENNNNAAAA””””

NNaasslloovv oorriiggiinnaallaa:: ””TTEESSLLAA - MMAANN OOUUTT OOFF TTIIMMEE”” AAuuttoorr:: MMaarrggaarreett CChheenneeyyPPrreevvoodd:: BBoojjaann JJoovvii}}

Blojs D. Ficdèrald, "elektroinènjerkoji je bio veoma blizak Tesli za njego-va ìvota", nastavio je Foksvort, "obave-stio je njujor{ku slu`bu da su 7. januara1943, Sava Kosanovi}, Dòrd` Klark, kojije nadleàn za muzej i laboratoriju RCAi Kenet Svizi ... oti{li u Tesline odaje u“Njujorkeru” [napomena autora: pravidatum je 8. januar] i uz pomo} bravaraobili sef koji je Tesla imao u sobi i ukojem je ~uvao neke od svojih vrednihspisa ... Poslednjih meseci, Tesla je go-vorio Ficdèraldu da su njegovi eksper-imenti u vezi s beì~nim preno{enjemelektri~ne energije dovr{eni i usavr{eni."

"Ficdèrald je tako|e znao da je Tes-la zamislio i projektovao revolucionarnitip torpeda koji trenutno ne koristi ni je-dna nacija. Ficdèrald veruje da do sadado ovog projekta nije do{la ni jedna dr-àva. Na osnovu Tesle Ficdèraldu, ovajzna da su kopletni planovi, specifikacijei obja{njenja osnovnih teorija u vezi stim negde me|u li~nim Teslinim stvari-ma. Tako|e zna da postoji i Teslin ope-rativni model, ~ija je izgradnja ko{talavi{e od 10.000 dolara, u Teslinom sefuu hotelu guverner Klinton, i Ficdèraldveruje da ovaj model ima veze s takoz-vanim zracima smrti ili beì~nim preno-som elektri~ne energije."

"Tesla je tako|e rekao Ficdèraldutokom prethodnih razgovora da ima ne-kih osamdeset kov~ega na razli~itimmestima koji sadrè nacrte i planove uvezi s eksperimentima koje je izveo. Odbiroa se traì da sme{ta kakve akcije,ako su uop{te potrebne, treba da pre-duzme njujor{ko odeljenje u vezi s pre-dmetom."

Kosanovi} je kasnije izvestio ValteraGorzuha iz slu`be za imovinu stranaca uNjujorku da je on prvi u{ao u Teslinusobu s drugim ljudima da traì pronala-za~ev testament. Po{to je sef bio ot-voren, Svizi je iz njega uzeo knjigu kojaje sadràla priznanja koja su poslanaTesli za njegov 75. ro|endan, dok je Ko-sanovi} iz sobe izneo tri Tesline slike.Po re~ima upravnika hotela Njujorker iKosanovi}a, ni{ta drugo nije izne{eno.Sef je bio zatvoren pod drugom kombi-nacijom, koju je poznavao isklju~ivo Ko-sanovi}.

Devetog januara, Gorzuh iz OAP-a iFicdèrald oti{li su u hotel Njujorker ipokupili svu Teslinu imovinu, koja sa sa-stojala od otprilike dva kamiona materi-jala, zape~atili je i preneli u Menheteskukompaniju za ~uvanje i skladi{tenje. Ovoje dodato koli~ini od oko trideset bura-di i zave`ljaja koji su stajali otprilike od1934. i tako|e zape~a}eni po nare|enjuOAP-a.

Uz pitanje o legitimnosti nadle`nostiSlu`be za imovinu stranaca stoji i pitan-je za{to je Kosanovi}u dozvoljeno daima pristup kombinaciji sefa, iz koga je,kako je kasnije tvrdio, nestala Edisono-va medalja. Teslini papiri o dodeli drà-vljanstva, koje je toliko cenio da ih jeuvek drào u sefu, sada se mogu vide-ti u Teslinom muzeju u Beogradu; nonije poznato koji su drugi papiri ili pred-meti bili u sefu.

Va{ingtonsko odeljenje FBI i{lo jedotle da je savetovalo njujor{kom birouda "stvar direktno predaju dràvnom tu-ìocu u Njujorku s mogu}om nameromda se Kosanovi} pritvori pod optu`bomza provalni{tvo i prisvajanje razli~itih pa-pira koje je Kosanovi}, kako je izve{-teno, uzeo iz Teslinog sefa". Njujork jetako|e bio obave{ten da stupi u vezu sOstavinskim sudom kojibi mogao dazamrzne svu Teslinu imovinu, tako da jeniko ne bi mogao odneti bez prisustvaFBI-ja, a Njujork je trebalo da obave{-tava Va~ington o svemu {to se de{ava.

Ideja da se uhapsi jugoslovenski am-basador brzo je odba~ena. Ubrzo je {tabu Va{ingtonu doneo ~udnu odluku. Ed-vard A. Tam iz FBI-a savetovao je D.M.Ladu da se ~itava stvar preda Slu`bi zaimovinu stranaca; a Tam je zapisao: "Iz-gleda da nema potrebe da se mi timedalje bavimo."

Uskoro, dobro znani elektroinènjerdr. Dòn D`. Tramp, koji je radio kao te-hni~ki pomo}nik u Istraìva~kom komi-tetu nacionalne odbrane Odeljenja zanau~na istraìvanja i razvitak, zamoljenje da u~estvuje u pregledu Teslinih na-u~nih papira. Uz dr. Trampa, prisutni umenhetenskoj kompaniji za ~uvanje iskladi{tenje bili su i Vilis Dòrd`, Odel-

jenje Mornari~ke obave{tajne slu`be, Tre-}a pomorska oblast, Edvard Palmer,glavni podoficir skladi{tar iz USNR iDòn D`. Korbet, glavni podoficir skladi-{tar USNR.

Dr. Tramp je kasnije izvestio da og-romna koli~ina Tesline imovine koja se,jo{ deset godina pre njegove smrti, na-lazila u podrumu hotela Njujorker, nijepregledana, niti pak bilo koji papir osimonih koji su se u vreme njegove smrtinalazili u njegovoj neposrednoj blizini.Treba se setiti ~injenice da je Teslinanau~na reputacija mnogo godina ranijepo~ela da opada i da je bilo mnogo na-pora da se diskredituju njegove tvrdnjeu oblasti radija, robotike i naizmeni~nihstruja. Dr, Tramp je bio zaposlen ~ovek,kao {to se i osoblje FBI-a zanimalo sa-mo za istraìvanje ratne sabotaè.

"Kao rezultat ovog pregleda", pisao jedr. Tramp, "moje je mi{ljenje da me|upapirima i imovinom dr. Tesle ne posto-je nau~ne zabele{ke, opisi do sada ne-poznatih metoda ili sredstava, ili konk-retnih aparata koji bi bili od zna~ajnevrednosti za ovu zemlju ili koji bi pred-stavljali opasnost u neprijateljskim ruka-ma. Stoga ne mogu da vidim ni tehni~-ke ni vojne razloge za{to bi se ova imo-vima zadràla pod daljom istragom."

Dodao je: "Za va{e zabele{ke, u va-{u kancelariju je prenesena odre|enakoli~ina materijala dr. Tesle koja tipi~noi potpuno obuhvata ideje kojima se ba-vio tokom proteklih godina. Svi ovi do-kumenti su ozna~eni i ukratko opisani udodatku ovom pismu."

Na kraju pisma dr. Tramp je rekao:"Nije na {tetu ovog istaknutog inènjerai nau~nika, ~iji su solidni prilozi na poljuelektrotehnike ostvareni na kraju pro{-log i po~etkom ovog veka, re}i da sunjegove misli i napori tokom proteklihnajmanje pedeset godina bili prevasho-dno {pekulativne, filozofske i doneklepropagandne prirode - ~esto usredsre-|eni na proizvodnju i beì~no preno{e-nje energije - no nisu uklju~ivali novezdrave, izvodljive principe ili metode dabi se takvirezultati ostvarili."

3.septembar-oktobar 2013. 73, de RA CQ YU

UU ovom broju Va{eg ovom broju Va{eg ~asopisa moète na}i:~asopisa moète na}i:

TESLA - ÔVEK VANVREMENA ..................... 2

TRANSVERTER ZA 1,3GHz ........................ 4

2el KVAD ZA 50MHz ........................................ 7

SDR “DONGL” ÂROBNJAK ................... 8

DVEANTENE ZA 23cm ..................................... 10

TREBA ZNATI - ME[A I .................................. 12

ISTORIJA - VELIKA SMENA (3) ................ 16

REZULTATI SCWC - JUL 2013. ............... 22

KAKO SAM POSTAO PRIRODNIJI ........... 23

NA[I U HOLICAMA - Ê[KA .................. 26

NA[I DRAGI GOSTI U YU1EXY ............... 28

TESLA I MISTERIOZNA DEVOJKA ........... 29

YU KT MARATON - JUL 2013. ............... 30

YU KT MARATON - AVGUST 2013. ........ 31

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

15000 7000 4000 2000 1500 1000

âsopisSaveza radio-amatera Srbije

GGooddiinnaa [[EEZZDDEESSEETT[[EESSTTAA

Mi{ljenjem Ministarstva za kulturu iprosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na prometISSN 1450-8788

UUrreeddnnii{{ttvvooGl. urednik Sre}ko MORI], prof. YYUU11DDXX mr Du{an MARKOVI], dipl.in . YYUU11AAXX

@ivota NIKOLI], dipl.in .YYTT11JJJJAndra TODOROVI], YYUU11QQTT

Nenad PETROVI], YYUU33ZZAA

RReeddaakkcciijjaa11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/[email protected]/fax: 001111//33003333-558833

wwwwww..yyuu11ssrrss..oorrgg..rrss

OOvvaajj bbrroojj jjee tteehhnnii~~kkii uurreeddiiooSre}ko Mori}, YYUU11DDXXE-mail: [email protected]

PPrreettppllaattaa ii ddiissttrriibbuucciijjaaSlavica STANKOVI], YYUU11-RRSS008888

Petar FILIPOVI], YYTT11WWWW

[[ttaammppaaGrafi~ka agencija ”An|elika”Beograd, Tel: 011/252-66-81

Tekstove dostavljati elektronskom obliku(.doc, .rtf, .txt). Pisati u Wordu. Slike, {eme

i crteè slati odvojeno (.jpg, .tif) u rezoluciji odnajmawe 300dpi. Sve {to po{aljete vra}amosamo uz pismeni zahtev i priloèn koverat za

odgovor. Stavovi autora su li~ni.

âsopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednugodinu iznosi 1200 din, polugodi{wa 600 din,na teku}i ra~un: 205-2452-07, poziv na broj01 kod “Komercijalne banke” Beograd.

4. septembar-oktobar 2013.TRANSVERTER ZA 1,3GHz

TTTTRRRRAAAANNNNSSSSVVVVEEEERRRRTTTTEEEERRRR ZZZZAAAA 1111 ,,,, 3333GGGGHHHHzzzzGRADNJA

Sa{a Pa{i}YU1EO

U nekoliko narednih brojeva objavi}emo seriju ~lana-ka o gradnji transvertera i predajnika za 1,3GHz snagecca 50W.

Gradnja ure|aja za frekvencije iznad 144MHz pred-stavlja za radio-materske konstruktore pravu poslasticui veliki izazov.

Odbacite dilemu

Pre nego {to se upustimo u takvu avanturu moramoraskrstiti sa pri~ama koje kruè me|u amaterima otome da je opseg 1,3GHz pust, da tamo nema nikogai da je beskorisno graditi i ulagati u takve ure|aje. Ovoje samo relativno ta~no.

Ako o tome raspravljaju radio-amateri koji uìvaju uradu na KT opsezima i ~ija se radio-amaterska aktivnostsastoji uglavnom u svakida{njem odàvanju veza, njimabi na 1,3GHz zaista bilo dosadno. Me|utim, amaterimakoji vole da grade ure|aje, VHF i UHF opsezi su pravomesto za eksperimente i uìvanje.

Na ovom opsegu mogu}e su i vrlo daleke veze podposebnim uslovima, propagacije su ~udne i promenljive,lokacije su zahtevne i mnogo toga je specifi~no.

Mnogi ne znaju da se na ovom opsegu odràvajuredovna takmi~enja u kojima u~estvuju iskusni radio-amateri koji uspevaju da odrè veliki broj veza od kojihsu neke i preko hiljadu kilometara, a u tropo uslovimai znatno vi{e od toga, kao i daleke veze npr. putem re-fleksije od putni~kih aviona.

înjenica je da na ovim opsezima, osim u takmi~e-njima, nema amatera i signala kao na KT opsezima, alise ovo prevazilazi tehnikom koju pruà internet. Posto-je tzv. Chat sajtovi koji su neprestano aktivni i na koji-ma se moè pratiti aktivnost na VHF i UHF opsezima.Preko Chata se moè pozvati korespondent koji je naj-bolji za konkretni eksperiment u odnosu na opseg iudaljenost. Na sl. 5. se vidi sajt ON4KST i koresponde-ncija amatera na VHF i UHF opsegu.

Da bi se odlu~io na ovakvu gradnju radio-amatertreba da ima solidno iskustvo iz oblasti gradnje i poz-navanja elektronskih sklopova i komponenti, kao i inte-resovanje za ultravisoke frekvencije i komunikacije u tojoblasti. Tako|e, mora imati i osnovne merne instru-mente.

Prvi korak

Kada sam re{io da, sa 432MHz, krenem u osvajan-je slede}eg "planinskog vrha", a to je 1,3GHz, prvo samse upitao kako }u ~uti signale na 1,3GHz, ukoliko us-pem da mi u transverteru proradi prijemni deo, kako }upodesiti najbolji prijem i kako }u znati da li sam na fre-kvenciji od 1,3GHz, jer tamo, po pravilu, nema signalakoji bi mi u ovome pomogli, a u Srbiji nemamo radio-far na 1,3GHz, sli~an onima na 144 i 432MHz.

Trebalo je obezbediti izvor signala na 1,3GHz tj. tre-balo je napraviti mali predajnik reda 15mW koji bi emi-tovao signal na tom opsegu. Re{io sam da napravimsvoj FAR.

Najpre sam morao da na|em kristal za frekvecijukoja }e, odgovaraju}im umnoàvanjem sa 2 ili 3, iza}i

Slliika 1.

5.septembar-oktobar 2013. TRANSVERTER ZA 1,3GHz

na 1,3GHz. Iako sam se isprva zabrinuo, stvar je ispaladosta jednostavna.

Nakon, za pravnika te{ke matemati~ke operacije,koja se sastojala iz mnoènja i deljenja sa dva, a boga-mi i sa tri, utvrdio sam da }e odgovarati kristal malovi{i od 18MHz. Sre}om, u skladi{tu sam na{ao kristalod 18.002MHz koji je trebalo da iza|e na 1,296.144GHz.I, gle ~uda, to se i desilo. Pogledajte sl. 3. Ba{ su ma-tematika i fizika "nemilosrdne" nauke!

A kako je FAR sagra|en opisa}emo u ovom ~lanku.

Izvo|enje

Zavisno od raspoloìvog kristala i toga koliko puta}ete udvajati ili utrostru~avati osnovni signal, treba od-rediti veli~inu osnovne plo~ice, odnosno kutije. Osnov-na plo~ica je od jednostrano ka{iranog vitroplasta FR4,a kutija moè biti od tanjeg aluminijskog ili mesinganoglima (sl. 1). Osnovnu plo~icu treba ise}i malo duù, panakon pakovanja svih delova odse}i vi{ak.

U mom slu~aju upotrebljena je plo~ica veli~ine 14x4cm. Bakarnu foliju na plo~ici o~istite finom {mirglom ivrlo tanko premaìte pastom za lemljenje, pa {to tanjeokalai{ite celu povr{inu. To omogu}uje lak{e lemljenjedelova i spre~ava oksidaciju bakra.

Svi delovi se leme za povr{inu plo~ice ili u vazduhu.Ovaj sistem se naziva "ikebana". Dobar je za eksperi-mentalnu gradnju. Tako|e je dobar za VHF jer omogu-}uje najkra}e veze izme|u delova.

Iz slike 1. i {eme na slici 2. vidi se sve {to je ne-ophodno za raspored delova pa o tome ne}e biti gov-ora. Rele R, koje se nalazi na ulazu +13,8V, onemogu-}ava pogre{an priklju~ak napona {to bi dovelo do uni{-tenja tranzistora.

U oscilatoru je upotrebljen kristal od 18.0026kHz. Na{emi se vidi sistem umnoàvanja frekvencije. Naravno,mogu}a su i druga~ija re{enja.

Na sl. 3. se vidi o~itavanje frekvencije 1.296.192kHz.Merenje frekvencije pri gradnji je neophodno. Osimfrekvencmetrom, merenje se moè izvr{iti i na na~inkoji je opisan u ovom ~asopisu, u ~lanku "SDR DONGLMALI MO]NI ÂROBNJAKT". Na ovaj na~in frekvenci-ja i amplituda signala, pri ovoj gradnji, moè se pratitipo~ev od 36 MHz.

Na sl. 6. prikazano je merenje putem SDR. Na mon-itoru se vidi glavni signal na 1.296.192GHz i dva signa-la koji su harmonici niìh frekvencija, a slabiji su za 50i 70dBm.

Zavojnice L1, 2, 3, 4, 5, 6. i 7. su motane na telima4mm sa jezgrom.

L1 i L2 imaju po 16 navojaka, ìca 0,3mm bez raz-maka.

Slliika 22.

Slliika 3.

6. septembar-oktobar 2013.TRANSVERTER ZA 1,3GHz

L3 ima 10 navojaka, ìca 0,3mm, bez razmaka.

L4 i L5 imaju po 6 navojaka, ìca 0,3mm sa razma-kom za debljinu ìce.

L6 i L7 imaju po 3 navojka, ìca 0,5mm sa razma-kom 2-3 mm. Kolektori na L6 i L7 su lemljeni na 2,5navojaka od hladnog kraja, vidi sl. 4.

L8 i L9 su na~injene od bakarnog ili mesinganog li-ma 0,2-0,3mm, {irine 3mm, a duìne 20mm.

L10 i L11 su na~injene od istog lima, {irine 3mm iduìne 12mm.

L8, 9, 10. i 11. su postavljene iznad osnovne plo~icena visini od 2-3mm, a me|usobno su razmaknute oko2mm.

Sve VFP su standardene VF prigu{nice.

Trimer-kondenzatori u zavojnicamaL4, 5, 6. i 7. su kerami~ki od 3,5 do11pF, a u L8, 9, 10 i 11 su "skaj" 5pF.Blok-kondenzatori u L8 i L10 su tzv."dugme". Izvod na L11 se nalazi na cca4mm od hladnog kraja. Odavde sekra}im komadom koaksijala 50Ω vodina antenu koju ~ine dva komada ìceduìne po 5,5cm.

Pri gradnji, koja se izvodi stepen postepen, prati se kretanje frekvencijefrekvencmetrom ili na ekranu SDR. Pritom je va`no kontrolisati struju kolek-tora na svakom zavr{enom stepenu. Tastruja ne treba da prelazi 15mA. Mil-iampermetar postavljen serijski u kole-ktoru tranzistora stepena koji se pode-{ava pokaza}e nam kako tranzistor ra-

di. Okretanjem jezgra ili trimera menja}e se struja ko-lektora od ~ega }e zavisiti i pode{enost i efikasnost togstepena. Pri tom treba eventualno menjati i vrednostiotpornika u bazi i kolektora tranzistora, jer vrednosti da-te na {emi mogu, ali i ne moraju, da odgovaraju u sva-kom slu~aju.

Zaklju~ak

Gradnja ovog FARA je korisna jer uvodi graditelja uoblast VHF tehnike. Istovremeno, dobili smo jednu ko-risnu alatku i stekli iskustvo za gradnju transvertera za1,3GHz. Vide}ete, kristalni oscilator za transverter, osimkristala, uop{te se ne razlikuje od fara koji smo ovdeopisali, a izlazni stepen ovog fara je istovetan sa izlazn-im stepenom transvertera.

Veoma je va`no da se ova gradnja uradi kvalitetno. To}e nam pomo}i pri gradnji transvertera koji }emoopisati u narednim brojevima ~asopisa.

Za obja{njenja se moète javiti na E-mail:

[email protected]

Slliika 6.

Slliika 4.

Slliika 5.

7.septembar-oktobar 2013. 2el KVAD ZA 50MHz

Miillan Miillovanovii}, YU1ZZ [email protected]

2222eeee llll KKKKVVVVAAAADDDD ZZZZAAAA 55550000 MMMMHHHHzzzzVVVVEEEERRRRZZZZ IIII JJJJAAAA YYYYUUUU1111ZZZZZZZZ A

NTENE

Svaki posao na svetu se moè re{iti,filozofski re~eno, na 100 na~ina, pa }ena{a verzija tehni~kog re{enja biti jednaod mogu}ih varijanti.

Da biste napravili kvad za 50MHzprvo morate da napravite 3 band kvadza KT! Za to je potrebna odre|ena ko-li~ina pecaro{kih fiber {tapova duìne4m. Dobro je je kupiti fibere duìne 6m.Za KT koristiti 4m, a dva zadnja seg-menta ostaju vi{ak.

Na taj na~in dolazite besplatno dokvada za 50MHz. Prvi korak je da senapravi prora~un, a on je po “Quad Ha-ndbooku” ovakav:

1030Reflektor R = ------ · k · 0,3048 (m)

F (MHz)

1005Zra~e}ei Z = ------- · k · 0,3048 (m)

F (MHz)

Kada usvojimo k = 0,970 za ìcu saPVC izlolacijom i digitron zavr{i posaodobiju se duìne:

Reflektor: R = 6,07 mλλ/4 = 1,52 mD = 1,07 m

Zra~e}i: Z = 5,92 mλλ/4 = 1,48 mD = 1,04 m

Za 2el kvad knjige kaù da je dobargein i impedansa 50Ω za bum duìne0,12λλ. Zna~i, bum }e biti duìne 72cm.D je ta~ka na fiberu gde se ka~i ìcamereno od ose buma.

Sledi korak ... priprema buma. Zadobre teoreti~are sa solidno opremlje-

nom radionicom to je nekih 30 minutaposla sa farbanjem. Na slici 1. je YT8Tu akciji.

Sledi merenje ìce, obeleàvanje fib-era, sklapanje i proba, merenje na “We-st Serbia CC” test poligonu. Ova ante-na je namenjena za poklon na{em dru-garu Pe|i YT8WW, koji se ponovio saYaesu FT-950, ima vikendicu na Tari na1200m, a nema antenu za 50MHz.

Potrebno je da ta antena bude ~estosklapana i rasklapana - demontiranazbog meteo uslova na Tari. Taj detaljmnogima predstavlja veliki problem ~aki za yagi antene, a 3D antena poputkvada je jo{ ve}i posao.

Na video klipu:httttp://www.youttubee.com/wattch?v=

ha4fjjp41n74moète videti kako smo to predvideli zaPe|u. Ja sam, uz gre{ku na startu sa pre-

vrnutim bumom, sklopio kvad za minuti 59 sekundi ... ali, moè to i bolje.

I na kraju bih zamolio slede}e: Pot-reban mi je kupoprodajni ugovor tj. ver-zija ugovor o poklonu - znate, da sutraPe|i YT8WW ne bi neko postavio pita-nje porekla antene. Molim sve one kojiimaju takav ugovor da po{alju isklju~ivopreko Internet YHR liste, {to vi{e vrezi-ja to bolje da izaberemo onu pravu!

Slika 1.

Slika 5.

Slika 2.

Slika 3.

Slika 4.

8. septembar-oktobar 2013.SDR “DONGL”

SSSSDDDDRRRR ““““DDDDOOOONNNNGGGGLLLL””””MMMMOOOO]]]]NNNNIIII MMMMAAAALLLL IIII ÂAAARRRROOOOBBBBNNNNJJJJAAAAKKKK

GRADNJA

Sa{a Pa{i}YU1EO

Po~etak novog veka u telekomunikacijama intenzivno jeobeleèn digitalizacijom. Radio-amateri su se pridruìli ovomtrendu pa je i me|u njima postala popularna SDR tehnologi-ja u gradnji i upotrebi primopredajnih ure|aja.

Izloìcu ovde svoje li~no radio-amatersko iskustvo. Posle-dnjih petnaestak godina bio sam uklju~en u aktivnosti na gra-dnjama ovakvih ure|aja u ARK "Mihajlo Pupin" YU1EXY, naElektrotehni~kom fakultetu u Beogradu.

Zasluge za pokretanje interesovanja za SDR pripadaju Ing.S. Tasi}u YU1LM. On je svojim entuzijazmom oìveo zamrlukonstruktorsku aktivnost, a kao rezultat smo dobili vi{e oddvadeset sagra|enih SDR primopredajnika. Vrhunac tog radabilo je u~e{}e QRPSDR ekipe YU1EXY u me|unarodnim tak-mi~enjima i osvajanje nekoliko prvih mesta.

U na{em ~asopisu ve} nekoliko godina objavljujemo ~lan-ke i vesti na ovu temu, tako da je oblast SDR ve} dobro poz-nata. Ipak, ponovi}emo, SDR je skra}enica od "SoftveromDefinisan Radio", {to zna~i da radio, kao hardver, obavlja fuk-cije preko softvera.

U ovom ~lanku govori}emo o poslednjim dostignu}ima uoblasti SDR, o prijemniku RTL-2832U, poznatom pod nazivom"DONGL", vidite ga na slici 1.

Naime, mi smo gradili i kupovali SDR prijemnike koji suimali ograni~ene opsege i kristalne oscilatore za svaki opseg,a DONGL je SDR prijemnik veli~ine upalja~a i namenjen jeslu{anju muzike i drugih signala na opsegu od 27MHz do1,7GHz! Radio-amateri koji grade prijemnike znaju {ta ovozna~i i mogu samo da ostanu bez daha pred ovakvim ure|a-jem, a cena od 1850 dinara spada u nau~nu fantastiku.

Pri nabavci DONGLA pomogao mi je Miki YT3MA, a okoinstalacije softvera pomogli su mi Role YT2RA i Rade Kara-ka{evi} YU1KG, pa im se ovim putem zahvaljujem.

SOFTVER

Softver se skida sa linka: httttp://www.hdsdr.dee/indeexx.httml

Kada se otvori HDSDR klikne se na DOWNLOAD, a zatimse dobije opcija HDSDR_install.exe. U daljoj proceduri instali-ra se HDSDR slika 2.

Sledi klik na Soundcard slika 3,

nakon ~ega se otvori Sound Card Selection slika 4. u koji seupi{e kartica. Klikne se na Bandwidth slika 5, pa se u Sam-pling Rate slika 6. upi{u (u mom slu~aju) input 48000 i out-put 12000.

Prema meniju na slici 3. podese se ostali parametri.

Korekcija frekvencije i pode{avanje tjunera se moè izvr{ititako {to se klikne ExtIO, a zatim urade èljene promene slika6.

9.septembar-oktobar 2013. SDR “DONGL”

PRIMENAPrijemnik ima svoju antenu i priklju~ni kabl, a uklju~uje se

na USB port kompjutera. Originalna antena nije dovoljna zaradio-amaterske potrebe, pa je priklju~ni koksijal prese~en, aumesto originalne antene zalemljen je BNC konektor koji sespaja sa spoljnom antenom, pa se na ovaj na~in mogu slu{atiopsezi: 28, 50, 70, 144 i 432MHz, kao i 1,3GHz.

Ako pogledate sajt YT3MA vide}ete na~in prepravkeDONGL-a koji omogu}uje slu{anje opsega od 0-30MHz. Naovom sajtu su date i druge mogu}nosti i primene Dongl-a.

Osim za slu{anje na amaterskim opsezima, Dongl se mo-è koristiti kao analizator signala u odnosu na kvalitet, spek-tar, frekvenciju i amplitudu.

U ovom broju ~asopisa, u ~lanku "Transverter za 1,3GHz",moè se videti upotreba Dongl-a pri gradnji ure|aja.

Na sl. 7. prikazan je band 144MHz i nekoliko signala nanjemu. Moè se videti jedan vrlo kvalitetan SSB signal levo idva SSB signala desno koji su {iroki i "pr{te".

Na sl. 8, se vidi analiza signala na 1.296,114GHz. Radio-amateri koji nemaju frekvencmetar mogu da koriste Dongl prigradnji VF oscilatora radi provere funkcionalnosti i stabilnosti.

Za nejasno}e se javite na adresu:

[email protected]

10. septembar-oktobar 2013.DVE ANTENE ZA 23 cm

Prema: "QST", mart 2013.

DD VV EE JJ EE DD NN OO SS TT AA VV NN EEAA NN TT EE NN EE ZZ AA 22 33 cc mmG

RA

DW

A

Kada je autor, Don Dorward VA3DDN, postao zain-teresovan za amaterski band 23cm ustanovio je da uponudi nema ba{ mnogo komercijalnih antena za ovajpodopseg, pa ~ak ni mnogo konstrukcija za samograd-wu ako èlite sami da ih napravite.

U oblasti u kojoj ìvi, ne{to izvan Toronta, pos-toji samo jedan jedini repetitor za podopseg 23cmkoji moè da se dohvati, pa je postalo jasno da wego-va ugra|ena savitqiva antena na ru~noj stanici sna-ge 1W nije dovoqno dobra, naro~ito ako se radi umobilu. Potrebna mu je tako|e bila i neka solidnaali jednostavna spoqna antena kada radi od ku}e satransiverom snage 10W.

KonstrukcijeTako su zapo~eli eksperimenti sa nekoliko jed-

nostavnih konstrukcija za 23cm, od kojih }e ovde dvebiti opisane. One su prikazane na slici 1. i kako jeodmah jasno obe su bazirane na ènskom N konektorunamewenom za ugradwu na {asiju, a koriste}i mesin-gane {ipke za izradu elemenata antena. Mesingana{ipka je pogodan materijal za eksperimentisawe saantenama u VHF/UHV podopsezima, a moè da se na|eu trgovini.

Antena prikazana na levoj strani je klasi~na 1/4λλGP (graund plain) antena sa radijalima usmerenim nadole. Ona na desnoj strani je mini J-antena. Obe an-tene lako mogu da se montiraju na vrhu PVC izolaci-one cevi pre~nika jednog cola (in~a) 1"=25,4mm s timda je ènski N konektor okrenut na dole i da koak-sijalni kabl RG-213, LMR-400 ili ekvivalentan ideod wega na dole kroz cev.

Na slikama 2. i 3. prikazani su primeri ovakvihre{ewa. Ako se antene koriste spoqa, gorwi deoPVC cevi i {koqka mu{kog N konektora treba da seza{tite silikonskim sredstvom za zaptivawe. Zamobilni rad upotrebite magnetsko postoqe sa N è-nskim konektorom i mu{ko-mu{kim N adapterom.

Konstruktivni detaqiAutor je najpre napravio 1/4λλ GP antenu. Upotre-

bio je mesinganu cev spoqa{weg pre~nika 1/8" (oko3,2mm) s tim da je na gorwem kraju narezao lozu zazavrtaw #6-32 (oko M3,5). Time je omogu}io izvesnupromenu elektri~ne duìne pode{avawem 1/2" (12,7mm) duga~kog zavrtwa #6-32 (~M3,5) i dodao maticukoja zavrtaw fiksira u izabranom poloàju. Unut-

@. Nikoli}YU1JJ

Slika 1.

Slika 2.

Slika 3.

11.septembar-oktobar 2013. DVE ANTENE ZA 23 cm

ra{wi pre~nik ove cevi spoqa fino na-leè na centralni izvod ènskog N ko-nektora {to lemqewe ~ini jednostav-nim posli}em. Alternativu predstavqakori{}ewe mesinganog {tapa debqine3/32 (oko 2,4 mm) koji ta~no ulazi u cen-tralnu elektrodu ènskog N konekto-ra, {to opet ~ini lemqewe jednostav-nim. U ovom slu~aju {tap treba ostavitine{to duìm nego {to je to neophodno,a zatim ga skra}ivati se~icama. Na sli-ci 4. prikazani su neki konstrukcionidetaqi.

Neke specifi~nostiNa 1200MHz 1/4λλ talasne duìne

iznosi svega oko 2,2", odnosno 56mm. Uciqu pove}ane ta~nosti prilikom mere-wa i otsecawa elemenata autor prednost daje met-ri~kom sistemu. âk i tada, promena od svega 1mm(~0,04") u duìni elementa moè da promeni u~esta-nost rezonancije za ~itavih 20MHz, pa se zato pri-likom merewa i pode{avawa elemenata mora raditisa mnogo pa`we. Na ovim u~estanostima i drugi ~ini-oci koji mogu da uti~u na u~estanost ulaze u igru, kaonpr. vrsta mehani~kih drà~a, blizina susednih pro-vodnika i pre~nik zra~e}ih elemenata.

Preporuke konstruktoruAutor preporu~uje kori{}ewe iskqu~ivo kvali-

tetnih N konektora i koaksijalnih kablova sa malimgubicima, kao {to su to LMR-400 ili RG-213. LMR-240 predstavqa dobar izbor za mawa rastojawa. Onsugeri{e otsecawe elemenata duìm za 1 do 2mmnego li {to to ra~un pokazuje radi potoweg pode{a-vawa (trimovawa) u ciqu postizawa minimalnog KST(SWR). Autor je uspeo da postigne potpuno prilago|e-we sa 1/4 antenom i SWR mawi od 1,8:1 sa J-antenom.

Autor je koristio mehani~ke drà~e #6-32 (~M3,5),kao i u{ice od ner|aju}eg ~elika {to je zahtevalobu{ewe - pro{irivawe otvora za pri~vr{}ivawe naN ènskom konektoru. Mogle bi da se upotrebe iu{ice veli~ine #4-40 (~3mm) ~ime bi se izbeglo do-datno bu{ewe, ali drà~i #6-32 (~M3,5) obema an-tenema obezbe|uju ne{to pove}anu ~vrsto}u. Obrati-te pa`wu da se kod konstrukcije 1/4λλ GP antene du-ìna radijala "A" meri od centralnog provodnika Nkonektora (slika 4. levo).

Ako se odlu~ite da koristite mesinganu cev 1/8"(~3,2mm) umesto mesingane {ipke debqine 0,093"(~2,4mm) efekat maweg odnosa duìne prema deb-qini utica}e tako da }e biti potrebno daqe skra}i-vawe rezonantne duìne zra~e}eg elementa.

Uticaj pre~nikaelementa na rezonantnu u~estanost

Na niìm u~estanostima, npr. KT (HF) stari dobriizrazi L(stopa)=468/f(MHz) za polutalasnu, odnosno

L=234/f za ~etvrttalasnu ì~anu antenu prili~no suta~ni (1 stopa=304,8mm=12 in~a). U navedenim izra-zima ura~unat je i korekcioni faktor za tipi~ne de-bqine ìca, odnosno "K" je usvojen da iznosi 0,95 -sasvim odgovaraju}e za KT antene. Npr. 1/2 talasnaantena za opseg 40m izra~unava se kao 468/7,15=65,45 stopa. Odnos duìne ìce i wene debqine iz-nosi 65,45x12/0,064=12272 koji prema dijagramu uka-zuje na "K" faktor od 0,950 (u ra~un je uzeta ìcadebqine #14 AWG odnosno 0,064").

U konstrukcijama koje su predmet ovog ~lanka ko-riste se zra~e}i elementi bilo 0,093" ili 0,125".Odnos polovine talasne duìne i pre~nika (deb-qine) u tim slu~ajevima - kao i kod najve}eg brojaVHF/UHF antena - zna~ajno je mawi. Odnos iznosi oko50 za zra~e}i element 0,093" odnosno oko 36 za zra-~e}i element 0,125". Ovo zna~i da }e i K-faktor bitimawi ~ine}i antenske elemente kra}im. Autor je,prema podacima u "The ARRL Antenna Book", za odnosL/d od 50 procenio da faktor "K" iznosi pribli`no0,925.

Izraz koji je VA3DDN koristio za prora~unavaweelemenata 1/4 talasne duìne glasi:

Lmm = (2952x25,4x0,925)/f

gde je f ulazna u~estanost repetitora preko koga ra-di, a koja iznosi 1274MHz. Za 3/4 talasnu sekciju J-antene, na slici 3. ozna~enu sa "B", izraz glasi:

Lmm = (8858x25,4x0,925)/f

Primewuju}i navedene izraze VA3DDN je izra~u-nao da elementi "A" treba da imaju duìnu 54,4mm, aelemenat "B" 163,3mm.

Primedba prevodioca:Autor je napravio gre{ku u tekstu zato {to govori o me-

singanoj cevi spoqweg pre~nika 1/8" (~3,2mm), a zatim na-vodi da je u istoj narezana loza za zavrtaw #6-32 (~M3,5){to naravno nije mogu}e. Ovde treba narezati lozu i ko-ristiti npr. zavrtaw M2,5 za fino pode{avawe duìnezra~e}eg elementa.

Slika 4.

12. septembar-oktobar 2013.TREBA ZNATI

Prema: "QST", avgust 2013.

ZZ AA [[ TT OO MM EE [[ AA ÎI TT RR EE BB AA

DD AA BB UU DD UU NN EE LL II NN EE AA RR NN II ??TR

EB

AZ

NA

TI

@. Nikoli}YU1JJ

Odgovor na ovo pitawe prenosimo iz ovogodi-{weg avgustovskog broja ~asopisa "QST", a dajega Joel R. Hallas, W1ZR koji kaè da je potrebnoobratiti se algebri, a donekle i trigonometri-ji. Linearni poja~ava~ moè da se predstavi li-

nearnom jedna~inom oblika y=k•x, gde x pred-

stavqa ulazni signal, a y izlazni. Za svaku

vrednost x y je k puta ve}i. Ako jedna~inu prika-

èmo na dijagramu (vidi sliku 1) vide}emo da

dobijamo pravu liniju sa nagibom k .

Ako upotrebimo audio poja~ava~ za analogijupa na ulaz dovedemo zvuk ~ela na izlazu }emotako|e da dobijemo zvuk ~ela, samo glasniji - neo~ekujemo da ~ujemo violinu. Ako na ulaz dove-demo zvukove ~ela i basa na izlazu o~ekujemo teiste tonove, samo glasnije.

Ako posmatramo zvuk ~ela kao jedan jedini

sinusoidalni ton, sin at, a zvuk basa kao sin bt,i ako oba signala dovedemo na ulaz na izlazu}emo imati:

k•(sinat+sinbt)odnosno k•sinat+k•sinbtVidimo da }emo na izlazu dobiti ista dva tonakoja postoje na ulazu, samo na ve}em nivou, alibez pojave novih tonova.

Uzmimo sada u obzir ~iwenicu da takva stvarkao {to je idealno linearan poja~ava~ ne posto-ji, mada mu neki u svom radnom opsegu prilaze

prili~no blizu. Kada poja~ava~ nije ba{ sasvimlinearan, umesto da odnos ulaz/izlaz defini-{emo linearnom jedna~inom kao u prethodnomizrazu, zavisnost izlaz u funkciji ulaza ne}ebiti prava linija, nego je odre|ena polinomomslede}eg oblika:

y=k0+k1x+k2x2+k3x3+k4x4+...knxn

Koeficijenti (kn brojevi) pode{avaju se ta-

ko da kriva odgovara odzivu kola. Ako se usred-

sredimo na k2x2, odnosno na drugi ~lan polino-

ma, potsetimo se da ako kvadriramo zbir dvabroja, x=(A+B)2 dobijamo A2+2AB+B2. Ovo je vrlo

zna~ajno, jer ako su A=sinat i B=sinbt na{a dva

tona, pored linearnog odgovora kojeg smo ranije

imali od ~lana k1x sada dobijamo jo{ i

(sin2at)+2{(sinat)x(sinbt)}+(sin2bt), sve od ~lana

drugog reda.

Pogledajmo sada slede}e komponente:

(sin2at)=1/2(1-cos2at)

Ovo je jednosmerna komponenta (obi~no neva-`na) umawena za fazno pomeren ton na dvostru-

ko vi{oj u~estanosti. Ako je (sinat) ton na{eg ~e-

la, dobi}emo i drugi harmonik - recimo ton vio-

line na nivou odre|enom ~lanom k2, nadajmo se

na nivou mnogo nièm od nivoa ~ela. To se nazi-va harmoniskim izobli~ewem, i obi~no }e bi-ti navedeno u specifikacijama poja~ava~a.

Kod RF poja~ava~a da bismo se oslobodiliharmoniskih izobli~ewa bi}e nam potreban nis-kopropusni filtar. Uo~ite da }emo drugi har-

monik dobiti i od ~lana (sinbt).

(sinat)•(sinbt)=1/2{cos(at-bt)-cos(at+bt)},odnosno 1/2 {cos (a - b )t - cos (a + b )t}

Ovo je vrlo interesantno! Uo~ite da smo do-bili dva nova tona, jedan jednak zbiru u~esta-

Slika 1.

13.septembar-oktobar 2013. TREBA ZNATI

nosti ~ela i basa, a drugi wihovoj razlici. Una{ audio poja~ava~ uveli smo dva tona, a na iz-lazu dobili {est - originalni par, druge harmo-nike svakog od wih kao i wihov zbir i razliku,koji se nazivaju intermodulacionim produ-ktima. (Ako nastavimo da analiziramo ~lanovereda jo{ vi{eg od drugog, dobi}emo jo{ vi{eharmonike kao i intermodulacione produkte(IM) vi{ih redova, ukqu~uju}i i stra{na "IM iz-obli~ewa tre}eg reda" koja ~esto ograni~avajuperformanse prijemnika).

Ovo o~igledno nije ono {to smo èleli, akosmo tragali za linearnim audio poja~ava~em.Ako na ulaz dovedemo duet, bi}emo razo~araniako na izlazu umesto wega ~ujemo razde{eni se-kstet!

Vratimo se sada na pitawe me{a~a. Pokazalismo da je nelinearna prenosna karakteristikadrugog reda kao posledicu imala pojavu dvejunovih u~estanosti - zbira i razlike ulaznihu~estanosti. Mada su ove dve u~estanosti neè-qena izobli~ewa kod "linearnog" audio poja~a-va~a, one su upravo ono {to traìmo od me{a~a.Mi upravo èlimo "modulaciona izobli~ewa", awih ne dobijamo od linearnog poja~ava~a.

Neke komponente, npr. diode, imaju karakter-isti~nu krivu karakteristiku sa kolenom, a nepravu liniju, koja ima veliki odziv drugog reda,pa se iz tog razloga ~esto koriste kao me{a~i.

Odziv drugog reda prikazan je na slici 2. Kolakoja izgledaju kao da bi mogla biti linearni po-ja~ava~i postaju nelinearna ako se pobu|uju lo-kalnim oscilatorom velike amplitude.

Koriste}i sastavni deo (komponentu) koji jenelinearan sam po sebi, ili pobu|uju}i linear-ni poja~ava~ u nelinearnu oblast, dobijamo me-{a~ koji heterodinira dva signala koji kao re-zultat imaju jednu u~estanost, bilo zbir ili ra-zliku ulaznih u~estanosti. Treba imati u viduda na izlazu me{a~a tako|e mogu da postoje jed-nosmerni napon kao i harmonici ulaznih signa-la, ali su oni ~esto prili~no daleko od èqeneizlazne u~estanosti pa se lako filtrirawemmogu da elimini{u.

Slika 2.

Svi koji budu imali "TESLA" telefon mo}i }e besplatno da poziva-ju poznanike sa istim telefonom. SMS i pretraìvanje internetom bi}ebesplatno, jer }e telefon raditi bez SIM kartice, mobilnih operatera ikonekcije na internet, kaè Aleksandar Stibilj.

Student IT-a, menad`menta i marketinga u Parizu, AleksandarStibilj, ro|eni Beogra|anin, pre izvesnog vremena okupio je tim inè-njera, dizajnera i studenata elektrotehnike iz celog sveta i sada zajed-no razvijaju telefon, koji }e omogu}iti besplatne pozive, poruke i pre-traìvanje svetske mreè. Ako bi se ostvario san Beogra|anina Alek-sandra Stibilja, "halo" vi{e nikada ne bi zvu~alo isto. Pre svega, bilobi besplatno.

"Svako ko bude imao taj telefon mo}i }e besplatno da pozivapoznanike sa istim telefonom. SMS i pretraìvanje internetom bi}ebesplatno jer }e telefon funkcionisati bez SIM kartice, mobilnih ope-

ratera i konekcije na internet" kaè Stibilj. On otkriva da je sa kolega-ma iz SAD, Nema~ke, Indije i Japana ve} isprobao ovu tehnologijuna ra~unarima i da ona apsolutno moè da uspe.

"Moja ideja se zasniva na ideji Nikole Tesle, koji je zamislio da }eljudi slati telegrame i slike preko tornja koji je konstruisao.

Zbog toga, ali i zbog publiciteta, telefon }e se zvati "tesla". Svikoji su uklju~eni u ovaj projekat veruju u zamisao NikoleTesle i spre-mni su da do|u u Srbiju i do kraja godine u potpunosti razviju pro-jekat. Glavna prepreka za to je nedostatak novca. Alati za proizvod-nju telefona su skupi i zato su nam i potrebne donacije, odnosnoinvesticije", kaè Stibilj.

Kako poja{njava Sibilj, ideja je i da se besplatno komunicira prekora~unara. Besplatan komunikacija odvijala bi se samo ako i onaj kopoziva i onaj koga pozivaju imaju "teslu", odnosno pomenuti ~ip u ko-mpjuterima.

Za slu~aj da vlasnik aparata èli da poziva "obi~ne brojeve", moraobi da u svoj telefon ubaci SIM karticu i za tu uslugu, naravno, platimobilnim operaterima. "TESLA" bi ko{tao oko 130 dolara.

Autor: EPK/"Politika"BB EEOOGGRRAA\\AANN II NN II ZZ UUMMEEOOUURR EE\\AA JJ ZZ AA BB EE SS PP LL AA TTNNOO

TT EE LL EE FF OOMM II RRAANN JJ EE II II NN TT EE RRNN EE TT

14. septembar-oktobar 2013.“SUPER ANTENA”

ANTENE

ANTENE KKOODD KK IIKK IINNDDEE ““ II ZZRRAASSLLAA””

SSUUPPEERR AANNTTEENNAA ZZAA 77MMHHzzNakon skoro 5 sati putovanja iz Kru{evca, Miki YT1MI i ja

u pre podnevnim satima stièmo na lokaciju YU7AV. Nalokaciji su ve} doma}in Voja YU7AV, Mladen YU7NU, ZoranYU7KW, Zoran YU1EW i Mi{a iz YU1EXY.

Antena koju }emo postaviti "odleàla" kod Voje vi{e odgodinu dana, dok je on pripremio stub spreman za podizan-je.

A ovako je sve po~elo u Kru{evcu:

Posao je bio gotov za nekoliko sati.

Na àlost, zbog obaveza oko IARU VHF takmi~enja, YT1MIi ja nismo ostali drugi dan kada je antena podignuta.

Karakteristike antene:- Poja~anje do 7.4dBi- Odnos napred/nazad 20 do 30dB u proseku 25dB- Boom duìne 12m re{etkaste konstrukcije- Najduì element duìne oko 23m

Sl. 1. Prvo su namonttirani eeleemeentti

Sl. 2. L-DD: YU7KW, YU1EW, koleega iz Kikindeei YU7NU (~u~i) SL. 3. [rafljjeenjjee eeleemeenttatta preeko izolattora za boom

15.septembar-oktobar 2013. “SUPER ANTENA”

- Elementi izolovani od booma- Napajanje preko strujnog baluna- Maksimalna snaga je ograni~ena samo upotrebljenim

napojnim kablom- Projektovana za {irokopojasni rad od 7 do 7.2MHz. - Najve}i SWR 1:1.5 upravo na 7.2MHz- Na 7.0MHz, maksimalni SWR je 1:1.2

Treba o~ekivati odli~an signal YU7AV ekipe u narednim ta-kmi~enjima.

U petak i subotu podignut je jo{ jedan stub i jo{ jednaantena na lokaciji YU7AV. Lokacija je nedaleko sela Mokrin,blizu Kikinde i spada verovatno u red izdvojenijih {to se "manmade noise" ti~e. Stub je samonose}i visine 32m, sa korpomna vrhu i mastom koji izlazi oko 4m iznad korpe. Antena jemontirana na 34m iznad zemlje.

Dizajn i konstrukcija su by Goran Dual YU1CF, 3el full sizena 12m re{etkastom bumu. Stub i antena su podignuti rela-tivno lako, zahvaljuju}i dizalici i dobrim pripremama u petak.Doma}in je tako|e bio dobro pripremljen, tako da smo vi{evremena potro{ili na klopu i pi}e nego na sam posao.

Prisutni su bili: YU1VF, YT1MI, YU3WW, YU7NU, YU7KW,YU7GM, YU3AA, YU7KF, YU7UA, YU7FN, YU7ZZ, YU1EW inaravno, doma}in YU7AV sa svojom bravarskom, penja~komi logisti~kom ekipom. Sada na lokaciji postoje tri stuba i jedandimnjak: 3el 40m@34m, 5/5el 20m@30/17m, 4el quad 10/15/20m@18m, delta-loopovi za 80/160m. Tako|e, mnogo pros-tora za beverid`e kojih ima 6, du`ine 350 do 500m.

Rekao bih da je na pomolu jo{ jedna "super station" naovim prostorima.

73, de Zoran, YU1EW

Sl. 4. Slika za uspomeenu pree podizanjja antteenee, L-DD: YU1EW, YU7AV, YU1CF, YU7KW, YU7NU, Mi{a YU1EXY i YT1MI

Sl. 5. Na lokacijji YU7AV jjee posttavljjeena nova 3eel antteenaza 7MHz na novom sttubu

16. septembar-oktobar 2013.ISTORIJA (3)

Pored ovog nema~kog RX (TORNEB) u JA je tako|e, kao deo ratnog ple-na kori{}en i nema~ki VVF primopredaj-nik TORN.Fu.d2, Sl. 25.

Sl. 25. Primopreedajjnik smee{tteen usvojj ttransporttni sanduk

Sl. 25a. Primopreedajjnik TORN Fu.d.2.u radnom poloàjju

Kao {to je to ve} bilo pomenuto po-trebe armije za radio-ure|ajima su bilevelike. Zbog toga je namenska industri-ja dobila zadatak da uùrbano radi narazvoju doma}ih sredstava veze. To sevrlo brzo pokazalo kao opravdano i ve}krajem 50-tih godina ona izbacuje novedoma}e radio i radio-relejne sistemeveze. Dalji napori su bili na unifikacijiure|aja veze, u cilju lak{eg servisiranja i

odràvanja. Najkra}e re~eno, radilo sena dva koloseka. Na jednom su se i da-lje razvijali doma~i radio-ure|aji u teh-nologiji elektronskih vakum cevi, a nadrugom su se razvijli doma~i sistemi zavezu u tehnologiji poluprovodnika. For-sirali su se ure|aji sa sintezom frekven-cije jer su se pokazali veoma pouzdan-im u radu.

Tako je ve} krajem 50-tih godina XXveka na{a elektronska industrija izbacilaseriju novih radio-ure|aja. Po~etkom60-tih godina pro{log veka, otpo~injerazvoj i uvo|enje u naoruànje novihdoma}ih tranzistorskih i cevnih sredsta-va veze, i to: RUP-3 i RUP-3B (VVFRU), RUP-12 (VVF RU sa primopreda-jnikom PD-7), RP-2 i RP-2M (radio-pri-jemnik za VF podru~je), RUP-4 (VF RUi doma}a kopija ~uvenog ameri~kog pri-mopredajnika AN/GRC-9, sa predajnik-om RD-2), RUP-15 (VF RU sa primo-predajnikom PD-8), UKT FM 66/13 (ru-~ni VVF RU), UKT FM 66/13i (ru~ni VVFRU), UKT FM 66/17 (prevoznog VVFRU) i UKT FM 66/22 (prevoznog VVF RU).

Sl. 26a. Primopreedajjnik RUP-33Bizva|een iz ku}i{tta-ppogleed odozgo

Doma}i VVF primopredajnik RUP-3 iRUP-3(B) bili su proizvo|eni u fabrici"RIZ" Zagreb, od po~etka 60-tih godinaXX veka i slu|ili su za odràvanje radio-veze na kra}im odstojanjima. Uglavnomsu ga koristili komandiri vodova u pe{a-dijskim jedinicama JA i JNA. Pored pe-{adije na{ao je primenu i kod drugihpripadnika rodova i slu`bi na{e armije.RUP-3 je radio u frekventnom opseguod 52 do 60MHz a opseg je bio pode-ljen u pet kanala. Oni su bili ozna~eniod br. 1 do br. 5, a predajnik je bio kon-trolisan sa kvarc kristalom. Radio je ureìmu FM tj. frekventna modulacija, adavao je snagu oko 0,3W. U prvo vre-me pored {tap antene (AT-9) koristio jei ì~anu antenu (AT-10), duìne 4m, radipove}anja dometa. Kasnije je ona izba-~ena iz kompleta kao nepotrebna. Ukompletu su se nalazili jo{ i MTK ~ija jeoznaka bila MK-2, izvori elektri~ne ene-rgije i rezervni kristali u kutiji. Torbica zano{enje ure|aja je imala oznaku TB-5, aremnik, za no{enje ure|eje, je bio oz-na~en kao UP-1, Sl. 26b.

Sl. 26b. Torbica TB-55 i reemnik UP-11za no{eenjjee uree|ajja RUP-33

ISTORIJ

AIS

TORIJ

A

@. Stevanovi}YU1MS

VVEELL IIKKAA SSMMEENNAA (( 33 ))

Sl. 25b. Primopreedajjnik ORN Fu.d.2. izva|een iz kuttijjee

Sl. 26. Preednjja plo~aprimopreedajjnika RUP-33B

17.septembar-oktobar 2013. ISTORIJA (3)

Da bi se popunila praznina i zadovo-ljile potrebe novoformiranih jedinica JNAdoma}a namenska industrija je 1964.pro{log veka izbacila novi VF radio-ure-|aj RUP-4. Ovaj komplet se sastojaood: predajnika RD-2, prijemnika RP-2,trnzistorskog pretvara~a napona PT-5 iru~nog generatora GR-1, slike: 27, 27a,27b, 27c i 27d.

Sl. 27. Kompleett radio-uuree|ajja RUP-44

Sl. 27a. Preedajjnik RD-22 izkompleetta RUP-44

Sl. 27b. Preedajjnik RD-22, iz kompleettaradio-uuree|ajja RUP-44, slikan

iz drugog ugla

Me|u na{im KT radio-amaterima iljubiteljima SMB tehnika je rad prekoovog ure|aja bio, a idanas ih jo{ uvekima, vrlo privl~an i interesantan. Naro~i-to je postalo zanimljivo kada ste na voj-nim otpadima za bagatelnu cenu m ogli,na kilo, da kupite ovakav jedan radio-

sistem. Me|u takvima je i moj dobardrug Karolj YU7AE. On ve} dugo imainstaliranu AN/GRC-9, pored svog sav-remenog KT transivera KENWOOD, Sl.27f.

Sl. 27c. Prijjeemnik RP-22 iz kompleettaRU RUP-44

Sl. 27d. ttranzisttorski preettvara~ naponaPT-11 iz kompleetta RU RUP-44

Sl. 27ee. KompleettVF radio-uuree|ajja RUP-44

Sl. 27f. Shack od amatteerskee sttaniceeYU7AE iz Novog Bee~eejja

Sl. 27g. Pittomci 24. klasee Sreednjjeetteehni~kee vojjnee {kolee u [kolskom ceen-ttru veezee JNA, Beeograd, u praktti~nomvee`banjju na RUP-44; Kabineett veezee,1977. godina (kapeettan ^eedo Savi},

komandir 24. klasee sa svojjim pittomci-ma u praktti~nom radu)

Sl. 27h. Pittomac 24. klasee STV{ iz{CV, Beeograd na tteereenu, pl. Suvobor,1978; Praktti~no uvee`bavanjjee rada iz

pokreetta sa radio-oodeeljjeenjjima (PittomacLi{anin Milan)

Sl. 27i. Pittomac iz 24.klasee STV{ iz{CV, Beeograd u ulozi radio-tteeleegrafistteena RU; Planina Suvobor, 1978.godina


VF radio-ure|aj RUP-4 bio je prih-va}en me|u vezistima JNA i masovnose koristio u varijanti MK{K (Malih ko-mandno-{tabnih kola) na zastavinomterenskom m/v AR-55V u komandamape{adijskih bataljona a sluìo je za vezusa komandama pukova-brigada JNA.

RUP-4 je konstruisan na bazi ame-ri~kog AN/GRC-9. Radio je u frekvent-nom opsegu od 2 do 12MHz u reìmurada sa nemodulisanom ili modulisanomtelegrafijom (A1 ili A2) ili sa telefonijom(A3 odnosno AM) i davao je izlaznu sna-gu od 10 do 20W, puna ili od 3 do 5W,sa smanjenom snagom. Frekvencija se ina predajniku i na prijemniku pode{ava-la sa promenljivim VFO. Domet je izno-sio od 25 do 50km, pri radu sa mestaili od 16 do 35km, pri radu iz pokreta.

VELIKA SMENA SE U JNA, KADAJE RE^ O VF/VVF/UVF RADIO-UURE\A-JIMA, NAJINTENZIVNIJE ODIGRALA UDVE FAZE I TO: PRVA, OBUHVATA PE-RIOD OD 1958. DO 1968. I DRUGA, KO-JA OBUHVATA PERIOD OD 1979. DO1985. GODINE.

Najkra}e re~eno, do 1970. okosnicaanalognih sistema za radio-vezu u JNAje bila tehnologija zasnovana na elek-tronskim cevima da bi od pomenute go-dine dalji razvoj sve vi{e bio baziran natranzistorskoj tehnologiji. Me|utim,trend razvoja u Svetu, u vojnim teleko-munikacijama, je i{ao u smeru sve ve}eDIGITALIZACIJE. Ti novi digitalni sistemipo~eli su polako da potiskuju stare ana-logne sisteme i stru~njaci iz JNA su svevi{e morali da prate ovaj brzi razvoj iracionalno dimenzioni{u rod veze budu-}im potrebama armije i savremenog si-stema rukovo|enja i komandovanja. Kodradio-telegrafije ispitivani su sitemi ubr-zane predaje saop{tenja uz pomo} sis-tema za UKP, a kod teleprinterske suuvo|eni novi protokoli na bazi ARQ iFEC. Kod radio-telefonije intenzivno seradilo na razvoju i uvo|enju u naoruà-nje "UKZ" (ure|aja za kriptoza{titu gov-ora) ili kako su se u àrgonu nazivaliKZU (kripto-za{titni ure|aj). Kod RRU suuvo|ena nova sredstva veze, kako bi se{to uspe{nije pratio korak sa Svetom.

U JNA je, na takti~kom nivou, naro-~ita pa`nja bila poklanjana kontroli radio-saobra}ajnih postupaka i to od nivoape{adijskog bataljona (pb) do nivoa pe-{adijskog voda (pv) tj. pe{adijskog ode-ljenja. U zavisnosti od tipa pe{adijskejedinice, 70-tih godina XX veka, masov-no su po~eli da se uvode ure|aji za kri-ptoza{titu govora-KZU-63 i 64 (u prvom

redu grani~ne jedinice i jedinice iz tzv.prvog odbrambenog e{elona). Na ovajna~in bezbednost govornih komunikaci-ja je bila podignuta na vi{i nivo. Poredovih, u vi{im jedinicama, bili su uvedenii ure|aji za komprimiranu predaju (UKP)i drugi (kod RTTY veza pojavili su seure|aji za korekciju teleprinterskih pog-re{aka). Krajem osamdesetih godina pro-{log veka uvedeni su modemi za pre-nos podataka, a koji su opet bili u sp-rezi sa odgovaraju}im KZU, odnosnosve se vi{e vr{ila integracija veza.

Digitalni prenos podataka, uglavnomje bio oslonjen na sna`ne predajne plat-forme, kao {to je bio RTpS-400 ili RTpS-1KW, a naro~ito od 1985. kada je ovajzadnji uveden u naoruànje JNA.

U SFRJ je planski ulagano u NIR irazvoj namenske industrije, koja je u pr-vom redu proizvodila NVO za potrebeJNA. Kako je ova proizvodnja rasla takoje rastao i njen udeo u izvozu NVO pri-jateljskim zemljama u Svetu.

Da bi se donekle do~aralo {ta je od1976. sve ura|eno na planu razvoja KO-MANDOVANJA I VEZA bi}e dat pregledrazvoja i istraìvanja za segment elekt-ronskih ure|aja.

U periodu od 1976. do 1986. Na po-dru~ju Nau~no-istraìva~kog rada (NIR)u JNA, ra|eno je na slede}im ve}im is-traìva~kim i razvojnim projektima, s po-dru~ja Naoruànja i vojne opreme (NVO)i nastavnih sredstava:

KOMANDOVANJE I VEZE1. Veze i kriptoza{tita (KZ), Protiv-

elektronsko ometanje (PEO), elektron-sko izvi|anje (EI) i tehni~ka za{tita:- Savremeni radio-ure|aji za VF i VVFopseg;- Automatizacija telefonskog saobra}ajakod stacionarnih veza;- Pobolj{anje kvaliteta u eksploatacijiradio i TT veza;- Radarski detektor PMD-1, izvi|a~kiradar do 2km i antena;- Sistem spolja{nje za{tite objekata;- Sistematska istraìvanja PEO i radar-ske ometa~ke stanice;- Razvoj ure|aja za kriptoza{titu (KZ)govora;- Razvoj ure|aja za kriptoza{titu pisanogteksta (KZU-1, 21, 31, 41 i 43).

2. OSTALO:- Tranzitna automatska telefonska cen-trala (ATC) C-7 i krajnje ATC;- Razvoj VF radio-ure|aja s frekventnimskokom (HOPING);

- Razvoj ure|aja RRU-9-B;- Razvoj ure|aja RTU-100 i 400;- Razvoj radio-ure|aja VVF RUP-1, 2,12, 2/2K;- Razvoj radio-ure|aja VF RU-20, 3;- Razvoj poja~ava~a snage 35W;- Razvoj radio-telefonskih ure|aja FM-66/33, 66/17, 66/17F, 69/20;- Razvoj jednokanalnog telefonskog ure-|aja FNT i TF.

Najva`niji veliki projekti NIR-a i op-remanja u JNA, u razdoblju od 1986. do1990., bili su:

KOMANDOVANJE I VEZE1. Istarìvanje tehni~kih re{enja per-

spektivnog sistema veza OS SFRJ - DI-GITALNI INTEGRISANI SISTEM KOMU-NIKACIJA (DISKON);

2. Radioteleprinterski sistemi 0,4-10kW, RTS-1KW/SV;

3. Automatizovani radiotehni~ki izvi-|a~ki sistem (ARTIS) - strategijski + ta-kti~ki;

4. Radarski ometa~i C i X opsega -vazduhoplovna varijanta (istraìvanje irazvoj);

5. Radarski ometa~i svih frekventnihopsega - zemaljska varijanta;

6. Terenski automobil 9t;7. Terenski automobil 0,75t.

Na projektima u razdoblju od 1965.do 1984. za NIR u JNA bilo je angaò-vano oko 3,4 milijarde ameri~kih dolarapo planskim petogodi{njim razdobljima:'66-'70, '71-'75, '76-'80, '81-'85, zakoje je Skup{tina SFRJ bila donela uku-pno ~etiri srednjoro~na plana razvoja OSSFRJ. Kolika su to bila sredstva mo`danajbolje ilustruje podatak da je na pri-mer samo za razvoj radio-teleprinters-kog sistema RTS-1KW bilo utro{eno2.240.000 USA dolara.

Pored opremanja svoje armije SFRJje iz asortimana namenske proizvodnjedosta toga i izvozila tako da su se ovaulaganja u NIR i razvoj NVO u znatnojmeri kompenzovala. Sa druge strane ova-kva planska ulaganja u JNA omogu}ilasu joj takav razvoj da je ona, 1991. pre-dstavljala ~etvrtu vojnu silu u Evropi!

Posle ove istorijske retrospektive uvezi sa NIR (Nau~no-istraìva~ki rad) uJNA vra}amo se ponovo na opis stanjau razvoju radio-sredstava za JNA.

Ve} je pomenuto da su se u JA od-nosno JNA od 1945. masovno koristilaradio-sredstva iz kontingenta savezni~-ke pomo}i. Tako su se u eksploatacijidugo godina, po oslobo|enju Jugoslavi-


je, zadraàla pojedina ameri~ka radio-sredstva. Me|u njima su najpoznatiji biliprijemnici: BC-312, BC-342 i BC-348.Me|utim, pored njih u eksploataciji subili i predajnici ve}e snage kao na pri-mer: BC-610 iz radio-sistema SCR-499,Sl. 28. On je izra~ivao snagu od oko400W i bio je predvi|en za vezu sa naj-vi{im komandama u JNA.

Sl. 28. VF TX BC-6610 snagee 400W

Ovaj TX je radio u frekventnom op-segu od 2 do 18MHz sa kristalima ilibez njih. U kompletu radio-sistema po-red njega su jo{ bili i RX: BC-312 i BC-342. Ceo ovaj sistem bio je smesten naameri~kom teretnom vozilu Dèms, Sl.28a.

Sl. 28a. Nabacna kabina za radio-sistteem SCR-4499 na ameeri~kom

tteereettnom m/v Dèems (kamion GMC).Na ovojj slici jjee veerzijja nabacnee kabinee

iz ~eettrdeeseettih godina XX veeka.

Sl. 28b. Novijja veerzijjanabacnee kabinee na m/v Dèems

Sl. 28c. Unuttra{njjostt kabineeod VF radio-ssistteema SCR-4499

Na sl. 28c. levo se vidi drveni rek saRX BC-312. Desno je drugi drveni rekgde se vidi Poja~ava~ govora BC-614-E(skroz u desnom uglu), a ispod njega jeupravlja~ka kutija JB-70A, Sl. 28d.

Sl. 28d. Drveeni reek u komee susmee{tteeni, leevo-sskroz goree, pojja~ava~govora, BC-6614-EE, a ispod njjeega see

vidi upravljja~ka kuttijja JB-770A; deesno jjeeRX BC-3342 iz radio-ssistteema SCR-4499

Sl. 28ee. Kamion Dèems sa prikolicomna kojjojj jjee monttiran agreegatt PE-995-GG

snagee 10kW, kojji jjee davaonapon od 115V

Sl. 28f. Dèems sa preekriveenom nabac-nom kabinom (preekriveena sa ceeradom iuttovareenim radio-ssistteemom SCR-4499) itteereettnom prikolicom (sa agreegattom) u

poloàjju: SPREMAN ZA MAR[

Sli~an ovom sistemu bio je i VFradio-sistem SCR-399-A koji se tako|erazme{tao u nabacnu kabinu i na ame-ri~ko teretno m/v Dèms tj. GMC modelCCKW 353, Sl. 29.

Sl. 29. Ameeri~ki tteereettni kamionGMC sa nabacnom kabinom i rVF

radio-ssistteemom SCR-3399-AA

Sl. 29a. Pogleed na unuttra{njjostt nabac-nee radio-kkabinee gdee jjee smee{tteen radio-

sistteem SCR-3399-AA, na Dèemsu

Sl. 29b. Pogleed na VF TX iz radio-ssis-tteema SCR-3399-AA u radio-kkabini

Svi ovi VF radio-sistemi bili su na-menjeni za odràvanje RV u operativno-strategijskim komandama JNA. Moè sere}i da je od 1945. do 1965. na{a armi-ja imala razvijene stacionarne i mobilnesisteme za radio-vezu. Za potrebe ope-rativno-takti~kih jedinica i vi{ih zdruè-nih sastava JNA bili su u naoruànju ve}pomenuti mobilni sistemi za radio-vezu:SCR-248, SCR-191 ili SCR-506, koji suse u prvo vreme montirali na ameri~kedìpove Wilys, Sl. 30.

Sl. 30. Ameeri~ki dìp Wilyssa prikolicom


Sl. 30a. VF Radio-ssistteem SCR-5506-AAmonttiran na ameeri~kom tteereenskom m/v

Wilys

Sl. 31. Wilys u vlasni{ttvu koleekcionaraFrancuza, Micheel Dupareett

Sl. 31a. Radio-ssistteem SCR-6610monttiran na ameeri~kom tteereenskomm/v Wilys (vlasni{ttvo koleekcionara

Francuza, Micheel Dupareett)

Me|utim, pored ovih terenskih vozi-la Wilys JA odnosno JNA je dobila i te-renska vozila ve}e nosivosti od ameri-~ke firme Dodge, Sl. 32.

Sl. 32. Ameeri~ko tteereensko m/v DodgeeWC54 u jjeedinicama veezee USA (Signal

Corps)

U ova terenska m/v u JNA bili sumontirani mobilni radio-sistemi za vezu,kao na primer SCR-506-A, Sl. 32a.

Sl. 32a. VF Radio-ssistteem SCR-5506-AAsmee{tteen u tteereettno m/v Dodgee WC54

Sl. 32b. VF Radio-ssistteem SCR-5506-AAsmee{tteen u ameeri~ko tteereensko vozilo

Dodgee WC54

Pored ovih bili su montirani i VVFFM radio-sistemi za vezu, kao na pri-mer SCR-528-A, Sl. 33.

Sl. 33. VVF FM radio-uuree|ajj SCR-5528-AAsmee{tteen u tteereensko vozilo Dodgee

Sl. 33a. Dodgee WC54 sa radio-ssis-tteemima SCR-5506-AA i SCR-5528-AA

Kao {to je ve} pomenuto, sredinompedesetih godina XX veka, d`ip Wilys jebio zamnenjen sa doma}im terenskimvozilom kampanjola koje je proizvo|enou Kragujevcu u fabrici "Crvena Zastava",pod oznakom AR-55V. Na ovaj na~in subile zadovoljene potrebe za komandova-njem na takti~kom i operativnom nivou. Razvojem i opremanjem pojedinih rodo

Sl. 33b. Pogleed iz radio-kkabinee navoza~ku kabinu u m/v Dodgee-uu WC54

va u KoV (Kopnenoj vojsci) JA odnosnoJNA), krajem pedesetih i po~etkom {e-zdesetih godina pro{log veka, uve|enasu i radio-sredstva Sovjetskog porekla,pored ve} postoje}ih koja su dobijenana ime savezni~ke pomo}i. Tako su seu oklopnim jedinicama JNA na{li slede}iruski ure|aji: R-112, R-130 (R-130M),R-311, R-105, R-105U, R-108, R-109,R-123 i R-123M.

Sl. 34. Ruski VF radio-uuree|ajj R-1112kojji see nalazio u oklopnomttransportteeru BTR-550PU

Radio-ure|aj R-112 je proizveden uSSSR 1950. godine za potrebe oklopnihjedinica njihove armije. Radio je u frek-ventnom podru~ju od 2,8-4,99 MHz ure`imu rada sa telefonijom (AM) ili tele-grafijom (CW) i pri tome je mogao darazvije snagu od oko 50W. U izlazu jeimao dve sovjetske pentode GU-50, Sl.34a.

Sl. 34a. Ruskee peenttodee GU-550


Sl. 35. Ruski VF radio-uuree|ajj R-1130

Radio-ure|aj R-130 je u neku rukunaslednik starijeg ure|aja R-112, a ug-ra|ivao se u sovjetska komandna oklop-na vozila (tenkove T-55AK kao i u oklo-pne transportere BTR-50PU i 1V16), akompletirao se u dve varijante: automo-bilskoj (za ugradnju u neborbena vozila)i tenkovskoj (koja je bila vi{e zastuplje-na u JNA). Me|u vezistima iz JNA va-`ilo je mi{ljenje da je ovo bio jedan odnajpouzdanijih i najboljih radio-ure|aja izSSSR. Radio je u frekventnom opseguod 1,5-10,99MHz. Osnovna vrsta radamu je bila SSB telefonija, a omogu}avaoje rad i sa AM telefonijom kao i CW iliRTTY telegrafijom. Izlazna snaga TX jebila oko 40W, a u izlazu su bile 2xGU50.

Sl. 36. Ruski VVF radio uree|ajj R-1105

Sl. 36a. Ruski VVF radio-uuree|ajjR-1105M

Sl. 36b. Ruski radio-uuree|ajj R-1108M

Radio-ure|aj R-105 (108 i 109) jeuve`en u kompletu sa RTpS R-140 (Ra-dio-teleprinterski sistem), Sl. 37.

Sl. 37. Teereensko mottorno vozilo ZIL-131 sa deelom sistteema R-1140

Sl. 37a. Nabacna kabina za upravljjanjjeeVPU sa RTpS-1140, na doma}eem

tteereettnom m/v Dajjc,odnosno TAM-55000D

Sl. 37b. VF Preedajjnik iz sistteemaR-1140 u kabini

Sl. 37c. TX iz RTpS R-1140, sa sttraneepreednjjee plo~ee, izlaznee snaga 1kW

Sl. 37d. prijjeemnik R-1155P izRTpS R-1140

- nastavi}e se -

Sl. 37ee. RX R-3311 i tteeleeprintteeriz RTpS R-1140

22. septembar-oktobar 2013.SCWC CONTEST - JUL 2013.

RREEZZUULLTTAATTII KKTTTTAAKKMMII^EENNJJAA SSCCWWCC,, JJUULL 22001133..C

QCONTEST

Kategorija: MEMBERS

Pl. Call Per.1 Per.2 Per.3 Per.4 Err% Score 1. YTØZ 38/20 38/20 39/21 38/20 1.29 76545 2. YT4A 37/20 36/19 35/19 38/21 1.35 72048 3. YT9A 40/20 35/16 39/21 38/20 1.30 70686 4. YU1RM 33/17 39/21 34/20 36/20 2.07 69732 5. YU1KT 34/18 38/20 38/20 35/19 1.36 69069 6. YT7M 34/16 38/20 35/20 32/18 1.42 63714 7. YT5N 34/18 36/19 32/16 35/20 0.00 61977 8. E77W 36/18 33/17 33/17 33/20 2.17 60264 9. E7ØA 33/17 32/17 33/19 32/18 3.70 57936

10. YT1CW 33/20 34/16 32/16 34/18 0.75 57330 11. YUØT 33/15 33/16 33/18 36/20 1.46 56511 12. YU1M 28/16 32/17 27/14 37/20 3.88 51858 13. YU1ED 25/12 32/17 34/18 33/18 3.13 49530 14. Z33A 31/13 30/15 30/15 28/15 0.00 40890 15. YUØU 27/13 30/15 28/15 26/15 2.63 39498 16. YU5D 25/11 26/14 27/16 32/17 4.35 39324 17. YU1DW 7/3 28/14 27/12 20/13 2.38 20916

Kategorija: NON-MEMBERS

Pl. Call Per.1 Per.2 Per.3 Per.4 Err% Score 1. YU1EA 41/24 42/23 42/22 35/21 0.00 91800 2. 9A1AA 40/23 40/22 37/20 34/20 1.31 81855 3. LZ8E 36/21 36/21 37/21 35/19 0.69 75768 4. YU4A 35/20 35/21 36/21 32/18 3.50 71520 5. YT7KM 37/21 37/19 33/20 34/19 0.70 70863 6. YU5T 35/20 36/19 31/18 32/19 1.47 65208 7. YT3E 38/21 31/18 32/19 31/17 2.22 63450 8. YU7BL 30/18 31/19 30/19 29/19 0.83 60750 9. YT9W 36/19 31/18 30/17 34/19 0.00 60663

10. YU88BPQ 33/19 31/16 35/20 30/17 0.77 58968 11. YU1SV 38/22 28/14 30/16 30/16 2.33 53448 12. 9A3SM 24/14 26/17 27/17 26/15 1.90 43281 13. YT5M 26/14 29/14 28/15 32/17 0.86 42300 14. YU5DR 28/12 22/11 26/14 28/16 3.70 33390 15. YU1MI 19/11 21/10 20/11 17/10 7.23 19557 16. YU1AR 22/9 24/11 7/2 1/0 5.26 6468

Dnevnici za kontrolu: 4O/ES5HS, YT1HA, YT3W, YT5FD, YT7EC, YU1CY, YU1GG,YU3A, YU7GL, YU8A, YU8YL

23.septembar-oktobar 2013. LEPOTE HOBIJA

LEPOTE

LEPOTE

HOBIJ

AHOBIJ

ANenadd Tucakov, YU22M

KKAAKKOO SSAAMM PPOOSSTTAAOO PPRRIIRROODDNNIIJJII ?? -- DDRRUU@@EENNJJEE SSAA IIZZ11VVUUCC --

Proletos, negde po~etkom aprila, nazvao me je Sre}ko YU1DX izamolio me da stupim u kontakt sa Itelijanom Maurom IZ1VUC, be-ogradskim zetom i zaljubljenikom u aktivacije nacionalnih parkova, re-zervata i parkova prirode. "Ho}e ~ovek da radi sa svetionika na u{}uDunava u Tami{ (po pok. Miki Anti}u), pa ako ima{ volje, na|i muse, po{to je to kod tebe", re~e mi Sre}ko.

Poveza nas Fex i krenu prepiska mejlovima oko èlja, mogu}no-sti, opreme i termina. Budu}i da je vodostaj Dunava bio izuzetno vi-sok, te da su "Kule", za{titni simboli "Srpske Sparte" bile opkoljenevodom, predloìh Mauru da dogovorenog, 26. aprila, aktiviramo parkprirode Ponjavicu - YUFF 019.

Naravno, nije mu preostalo ni{ta drugo, nego da se sloì, te jo{zapita: "Da li treba da ponesem ne{to iz Italije, {to bi pomoglo reali-zaciju akcije". "Paaaa, vidi, Mauro, jedna boca "Primitiva" (italijanskovrhunsko vino) bi u mnogome olak{ala stvar", rekoh. U slede}emmejlu izliv odu{evljenja, {to je prona{ao jo{ nekoga ko uìva u dob-rom vinu. Precizniji opis }u izostaviti, da neko ne bi pomislio da seovde radi o dvojici najobi~nijih i najnotornijih alkosa ...

U petak, 25. aprila, Mauro se zaputio sa Vo`dovca za Pan~evo,da se upoznamo i da pregledam njegovu opremu, kako bih je dopu-nio, ukoliko ne{to nedostaje. Nakon pola sata traènja, prona|oh gai dovedoh do ku}e, gde smo, posle kratkog kurtoaznog razgovora us-tanovili da kod sebe ima FT-857, vertikalku (skra}enu i sa prilagodnimkalemima), neki komad ìce, koja se ka~i na metalnu kutiju, koja imana sebi konektor, MFJ antena tjuner, RG-213 dug oko 6m i mali aku-mulator. Odli~no, rekoh. Ja }u pripremiti 30-amperski ispravlja~ i tri-band Inverted V, kao i duì koaksijalni kabl, duì elektri~ni kabl i pro-du`ni sa 6 uti~nica ...

Naravno, ostavih za kraj ~injenicu da je Mauro doneo dve bocePrimitiva i jo{ ~etiri buteljke vina sa Sicilije. Nakon probe mog tali-janskog rizlinga iz 2008. razi|osmo se uz dogovor da Mauro sutradanbude kod mene oko 8 ujutru, kako bismo oti{li na lokaciju, postavili"stanicu" i uìvali u pileupu.

Subota, 26. april - Mauro se oko pola devet javlja da je krenuoiz Beograda. Izme|u 9 i pola deset ga traìm po Pan~evu i uspe{nonalazim. Jutarnja kafa i kre}emo ka Ponjavici.

Kod mog oca u vikendicu na Ponjavici jo{ niko nije u{ao, a danije popio kaficu i rakijicu. Mauru se dopada ~ista prirodna {ljivovica(made by Dragi{a Tucakov) vi{e od isto tako ~iste i prirodne kajsije.Posle pete - {este, okre}e se prema meni i kaè: "Ne{a, action isfinished - I'm totaly dronk!" "No Mauro, action just starting", odgov-orih i krenusmo da montiramo opremu ...

Ubrzo otpo~esmo sa radom. Koristili smo pozivni znak YU/IZ1VUC. Mauro pi{e po papirnom logu, ja se ka~im na cluster i spo-tujem ga. Budu}i da nema previ{e iskustva, pileup ga iznena|uje ipomalo mu pomaèm govore}i pozivne znake, koje sam primio ...

Jedna od prvih veza je sa Goranom YT7AW. Par minuta kasnije,zvoni mi telefon i Goran pita {ta je danas na meniju. Pajlap i ro{tilj,a ko voli, ima i piva, glasio je odgovor. Nedugo zatim, YT7AW namse pridruìo i Mauro i on razmeni{e QSL karte za odrànu vezu. "Toje najbrà razmena QSL-ki ikad", konstatovao je na{ {ampion.

Uz na{u malu pomo}, kako na SSB, tako i na CW, u Maurovomlogu se na{lo oko 350 QSO. Ni ro{tilj nije bio lo{, tako da se u ranopopodne razi|osmo zadovoljni u~inkom.

Sedamnaestog avgusta, javio mi se Mauro da je do{ao u tazbinu.Super, rekoh, vodostaj je nizak, sutra idemo na svetionike ... A stru-ja? Prvi mi na pamet pada kom{ija Vlada Rus YU7BB. Pun pogodak!Vlada ima agregat, ali moramo da "izrondamo" po {upi da ga na|emo.Na|osmo ga, ali ne}e da upali. Posle ne{to pametovanja (uglavnomuzaludnog) setismo se da proverimo benzin u rezervoaru. Bez ikakvesumnje u kvalitet, ipak ustanovismo da gorivo koje 13 godina stoji upolupraznom rezervoaru nije ba{ lako upaliti ni upalja~em. Kada smosipali sveì bezolovni, agregat se oglasio. Huuuu, dobro je. Imamo st-ruju.

Sutradan ujutru, Mauro opet oko pola sata luta po Pan~evu. Ovogputa ima predstavu gde stanujem, ali su sve okolne ulice raskopane,pa ne zna kako da pro|e. ûjemo se telefonom, on ga daje prolaz-niku, kojem obja{njavam gde ìvim, da bi ga uputio na pravi put.

24. septembar-oktobar 2013.LEPOTE HOBIJA

Nakon neizbe`ne kafe (kako taj ~ovek voli i uvek ima vremena zakafu) i Jeleninih u{tipaka sa sirom, kre}emo na lokaciju. Sve je lepo,samo {to ja nisam siguran kako }emo do svetionika. Nekad je moglopreko {ljunkare, do LH SER-001, ali je to privatizovano, stavljena ~u-varnica, rampa i obezbe|enje. Do SER-002 postoji neki letnji put, ka-ù ljudi, ali niko nije znao da mi objasni kako se do njega pristupa.Dobro, idemo na poklonjenje sekjuritiju.

Nisam ba{ siguran da su razumeli {ta im obja{njavam, ali podigo-{e rampu i mi se uputismo ka obali. Na obali sklepana koliba, a porednje Kele (ne onaj YU1AO), biv{i ragbi reprezentativac SFRJ i alaskojem ne znam ime, ali }u ga ovde zvati Bata. Pitam ih, moè li sedo kule kolima, a oni odgovaraju, da ne moè kolima, ali moè krozvrbak pe{ice. Zgledamo se Mauro i ja i on donosi solomonsko re{e-nje - Ne{a, da}u im 1000 dinara da nas prevezu ~amcem i da nastako vrate. Ko }e vu}i agregat i ostalu opremu kroz {umu. Ukrcava-mo se u apatinac i kre}emo. Nakon par metara, vidimo da je sveti-onik manje od 100 metara daleko od kolibe (odande se nije video od{ume). Gledamo se i vidimo kako onome drugome rastu u{i ... Ba-ta je regularno pomagao u istovaru opreme, kao i pri utovaru.

Malo smo obi{li svetionik i slikali se pored njega. Nakon pozira-nja, podigosmo antene (onu njegovu skra}enu vertikalku i komad ìcesa plekanom kutijom na po~etku), iskoristismo tri topolova panja za"sto~i}e" i stolicu, napravismo zaklon od neke njegove srebrnkasto-zlatne folije, uklju~ismo agregat i YU/IZ1VUC from LH SER-001. Pile-up je posle nekoliko minuta po~eo da jenjava prvo na 40m opsegu,a potom se brzo istopio i na 20m.

Sve se smirilo, sem sunca, koje se penjalo sve vi{e i prìlo sveè{}e. Rezerve vode su se topile daleko brè, nego {to se dnevnikveza punio. Ja sam mudro, da bi se za{titio od komaraca, po{ao udonjem delu trenerke, koja je na kraju dana bila bela od soli iz znojatela moga. Komarca naravno, nisam ni ~uo, a kamoli video. Kako jetemperatura postajala nesnosnija, tako sam ja sve ~e{}e kvasio glavui torzo mlakom dunavskom vodom. Za{to, pobogu, nisam obukao ku-pa}e ga}e?

Sa druge strane svetionika bila je lepa hladovina vrbaka, ali nijebilo mesta za antene. No ipak smo taj hlad iskoristili za jednu polu-stanu pauzu.

Uspeo sam da savladam nagon za vri{tanjem, kad mi je Mauropred kraj akcije napomenuo da LH program dozvoljava rad do 500metara od svetionika.

Li~no, nisam bio zadovoljan koli~inom uradjenih veza, pogotovo{to je to bio dan LH aktivnosti. Agregat je radio nekoliko sati nepre-kidno, do trenutka dok nas nije pozvao njegov vlasnik YU7BB. U tomse momentu ugasio, veza nije kompletirana i mu~ili smo se nared-nih pola sata da ga opet oìvimo. Najsvetlija to~ka je svakako bilaveza sa VE3EXY, mojim imenjakom, a mislim da je to bio i jedini DXkontakt.

Kad se naredni put agregat ugasio, te po{to je sunce krenulo kazapadu, re{ismo da prekinemo ovo uìvanje i oko 17 ~asova popako-vasmo opremu. Od{etao sam do kolibe i Bata je doplovio ~amcem,kako bi nas prebacio na polaznu ta~ku. Mauro se isprsio hiljadarkom.

Pozovem Jelenu i kaèm - idemo na 'ladno pivo u Evropu (kult-na pan~eva~ka kafana). Dobro, sloì se ona i doda - moète tamo ida ru~ate, nek proba Mauro ne{to od specijaliteta. Naru~im pivo, aMauro ne}e. Ho}e kafu i vodu i to da nije hladna. Ne valja hladnopi}e kad si vru}, kaè. Ma nema{ ti pojma, pomislim. Za jelo naru~imbrizle. ~etriri puta me je pitao {ta jedemo, ne bi li zapamtio naziv.Naru~i jo{ jednu vodu, ja jo{ jedno pivo.

Kod ku}e jo{ jedna kafa i pozdrav uz moju konstataciju da postojinovi park prirode (u stvari je rezervat) u blizini moje VHF lokacije, pada bi mogli u slede}u subotu da ga aktiviramo. Moè, sloì seIZ1VUC.

Sreda je popodne. Pozivam Milana YU7TME, vatrenog borca zaza{titu, o~uvanje i priznavanje Okanj bare za rezervat prirode i pitamga dokle je stiglo uklju~ivanje u WFF program. Ne zna, kaè, zvao jeBo{ka YU3A (na{ WFF menadèr) i ne{to su se dogovarali, ali ne znadokle je to stiglo. Posla}e mi Bo{kov telefon ~im sa unucima iz {et-nje stigne ku}i. Oko 22h {aljem poruku YU3A, ali nema odgovora.Verovatno spava pomislim. Sutradan ujutru (~etvrtak), zove me Bo{koi izvinjava se. Nije video poruku. Posle raspitivanja za juna~ko zdravl-je (dugo nismo kontaktirali) pitam dokle je stigao Okanj, jer bih ja daga aktiviram. Kada, pita Bo{ko. U subotu, kaèm. U koju subotu?Prekosutra, odgovaram. Dobro, kaè Bo{ko, Okanj bara }e biti YUFF-047. Tooooo, hvala.

25.septembar-oktobar 2013. LEPOTE HOBIJA

Potom zovem YU7TME i kaèm: Milane, moj Italijan i ja dolazimou subotu i treba nam {erpas da aktiviramo novi YUFF. Ho}e{ li? He-eeej, da li ho}e? Pa toliko je vremena i truda utro{io da izbori statusrezervata za Okanj baru. Ho}e, nego {ta }e.

Poslednji poziv ide IZ1VUC. Mauro, sve je re{eno, subota je danza YUFF 047. "Odli~no Ne{a, ali radi}emo na tvoj znak." "Prijatelju, jaodande mogu da radim kad ho}u i ti mi uop{te ne treba{", kaèm,"a ti si sad tu i gost si i radi}emo opet na YU/IZ1VUC. Ja u petakpopodne idem za Elemir, a ti do|ji u subotu ujutru. OK?" "OK, kaè,ja }u krenuti u subotu oko 6 sati, a ti mi samo po{alji geografskekoordinate, da te pronadjem", sloì se Mauro.

Milan i ja smo se ve} u petak sreli, obi{li lokaciju i pripremili svuopremu.

Mauro je uspeo da pronadje ku}u u Elemiru, oko 10 sati pre po-dne (nismo ni mislili da }e ranije). Naravno, neizbe`na kafica. "Ne{a,ja mora nesto jede" natuca srpski Mauro. "Imam gibanicu", kaèm."Nece gibanicu, mora jede nesto zlatko", kaè Mauro. "Neki kroasansa cokolada". "Gde ~ove~e da ti u Elemiru na|em kroasan"? No, ukiosku, u centru na|osmo nekakve upakovane kroasane, kupismo vo-du i najzad krenusmo ka lokaciji.

Stièmo za par minuta. Naime, rezervat se naslanja na seloElemir, i kroz njega vodi i nekoliko stotina metara asfaltnog puta, kojise iz ~istog mira zavr{ava nadomak oranica, koje su takodje u okvirusame "za{ti}ene zone". Upu}ujemo se letnjim putem ka gvozdenojosmatra~nici, koju mi je prethodni dan Milan pokazao i predloìo kaozgodno mesto za postavljanje stanice. Trava je suva i visoka, pakaèm Mauru "namaì se autanom, jer mo`da ima ... uuuuuhhhh,kako se na engleskom kaè krpelj ..." "Znam krpelj", ushi}eno }e on"pu{i krv!" Slatko se nasmejasmo i krenusmo u postavljanje stanice.Ovoga puta, pored Maurovih nazovi antena, poneo sam i svoje Inver-tid V. Kako smo iskoristili osmatra~nicu, vide}ete na fotografiji.

Predlaèm da startujemo na 40m, kako bi i na{i ljudi dobili pri-liku da urade novi WFF. IZ1VUC se slaè i kre}e sa u{timavanjemìce sa metalnom kutijom. U tom trenutku, zove me telefonom YU3Ai pita {ta se de{ava, kad nas jo{ uvek nema na opsegu. Ba{ sad star-tujemo, kaèm i izdiktiram mu frekvenciju. Bo{ko nas poziva i prvaveza bi kompletirana. Ja drìm mobilni kod zvu~nika, da Bo{ko ~ujekakav mu je signal. Mauro, uzbudjen, zaboravlja da podigne snagu sa5 na 100W (uradio je to posle par veza), pa ~ak i da unese tu prvuvezu u log. Bo{ko nas spotuje i po~inje ludnica.

Sasvim je razumljivo da neko iz \enove, sa prefiksom IZ1, pa jo{i po~etnik, nikad nije doìveo da ga istovremeno zove 5 do 10 stan-ica. Pomaèm mu, ali ni meni nije lako. Niko se ne obazire na vezuu toku. Svi neprestano uzvikuju svoj znak, tako da ne ~ujemo proz-vanog. U par navrata zamolim "uskoke" da ne kradu i na{e i svojevreme i gle ~uda, na frekvenciji se uspostavlja red. Stalno apelujem

na Maura da skra}uje relacije, pogotovo kada su korespodenti Itali-jani. On slu{a i uvodi se u ritam. Malo mi je krivo {to nema na{ihdanas zovu...

Kada se na 40 metara smirilo, prelazimo na 20. Zovem Bo{ka danas spotuje i ponovo ludaja ... Dnevnik se puni. Na àlost, na{i sene mogu raditi, a sem nekoliko UA9, drugih DX-ova nema (Kipar nera~unamo). Mauro se sve bolje snalazi i moja mu pomo} vi{e nijepotrebna. Na nesre}u, popodne po~inje kontest i mi sa 100W vi{ene moèmo da nadjemo ~istu frekvenciju. Selimo se na 17m opseg,gde se kompletira jo{ nekoliko veza.

Po{to je Maurova Ka}a, kao i svaka druga èna, imala plan za su-botnje popodne i ve~e, on je morao da krene ve} oko 15h (naravno,krenuo je u petnaest do ~etiri). OK, Milan i ja ostajemo pa }emo radi-ti SSB kao YU7TME/p i CW na 10m kao YU2M/p.

U to je i agregat stao. Dok ja montiram svoj ure|aj i setujemWin-test na ra~unaru, Milan mi prilazi i pokazuje prema zapadu.Vidim, valjaju se modri oblaci, koji ne mogu doneti ni{ta dobro. I SvetiIlija se ogla{ava. Slaèm se, Milane, pakujemo se i beìmo ...

Pola sata nakon dolaska ku}i i istovara, nebo se spaja sa zem-ljom. Nad Fru{kom nebeska artiljerija bije iz svih oru?a. Rafalno.

Milan mi kaè da je zadovoljan celim poduhvatom, iako (kao ni ja)nije uradio ni jednu vezu na svoj znak. Dobro, eto mene i slede}i vi-kend, odgovaram. Kako da sve ovo rezimiram ...

Mauro je veoma interesantan, duhovit ~ovek i pravi zanesenjak,{to je upravo crta, koja nam ponekad nedostaje, da bi intezivnije uì-vali u svom hobiju. Sada u potpunosti razumem na{eg dragog, tra-gi~no nastradalog kolegu Gorana YT2A, koji je u ovakvim aktivnosti-ma na{ao ve}i adrenalin nego u probijanju zvu~nog zida.

Iskreno, bilo mi je i bi}e mi zadovoljstvo da i ubudu}e "pomaèm"Mauru, koji ima samo najlep{e re~i za na{u zemlju, ~ije je dràvljan-stvo i sam zatraìo.

Interesantno je i da su mu Italijani davali masovnu podr{ku, oba-sipaju}i ga svojim pozivima, dok od YU operatora nema iole zna~ajni-jeg odziva.

Par godina unazad, zanosio sam se mi{lju da odem u Senegal, uUjedinjene Arapske Emirate ili na Lampeduzu, kako bih uìvao upravom pajlapu. Me|utim, vidim da se i sa mnogo manje investicijazaista moè do}i u sredi{te pa`nje.

[ta da vam kaèm - naru~io sam novi agregat. Posle reprizeOkanj bare, ~ujemo se iz Tikvare, Bagremare i Kara|or|eva ...

73, de Ne{a, YU2MPS.Mo`da nisu ba{ svi dijalozi ta~no citirani, po{to prise}anje nije ba{najbolji izvor podataka.

Tro~lana grupa iz Radio-kluba "Petrovec" YU7AJM izBa~kog Petrovca, u sastavu Dr. Pavel Benka YT7TApredsednik, Vladimir La~ok YU7YZ sekretar i DraganVujkov YT7XT ~lan, u vremenu od 22. do 25. avgustau~estvovala je u ~e{kom gradi}u Holice, nedaleko Brna,na 24. Me|unarodnom susretu radio-amatera. Na pre-dlog ~e{kih radio-amatera, odnosno organizatora susre-ta i na osnovu konsultacija i odluke predsednika SRSVemi} Miroslava, to je ujedno bila i zvani~na delegacijaSaveza radio-amatera Srbije.

Napominjemo da je organizator ovo predloìo danuo~i polaska na{e delegacije, tako da nije bilo mogu}eobezbediti neki reklamni materijal, {to oni uostalom ni-su ni traìli i da SRS nije snosio nikakve tro{kove, ve}navedeni radio-amateri, kako u pogledu putnih tro{ko-va, tako i poklona i dr. Ina~e, ova poseta je bila planira-na isklju~ivo kao privatna.

U ~etvrtak uve~e na prijemu, delegacijama radio-amatera iz Slova~ke, Hrvatske, Holandije, Nema~ke,Bahamskih ostrva, Srbije i predstavnicima firmi kojeproizvode radio-amatersku opremu najpre se obratiopotpredsednik RK OK1KHL Holice gospodin David[mejdi`, a posle je zvani~nu dobrodo{licu poèleo pre-dsednik kluba Jirì Kamenicki, a slede}eg dana u 15h igradona~elnik Holica gospodin Ladislav Effenberk.

U~esnici susreta mogli su da prate stru~na predava-nja iz raznih radio-amaterskih oblasti poput SDR,WWFF programa, DX foruma, ~e{ke ekspedicije u C5,prezentacije ~e{kih i inostranih radio-amaterskih orga-nizacija, prodajnu izlo`bu radio-amaterske opreme naj-ve}ih svetskih proizvo|a~a radio-amaterske ICOM, Ke-nwood, Yaesu i drugih, koji su ponudili na prodaju po-~ev od malih ru~nih ure|aja, pa sve do K-3, IC-7700 iTS-990, kao i izlo`bu istorijskih vojnih komunikacionih

26. septembar-oktobar 2013.HOLICE - Ê[KA 2013.

SUSRETI

SUSRETI DD EE LL EEGGAACC II JJ AA SS RR SS -- aa NNAA 22 44 ..

MMEE\\UUNNAARROODDNNOOMM SSUUSSRR EE TTUU UUHHOO LL II CCAAMMAA ,, ÊE [[KKAA RR EE PPUUBB LL II KKAA

ure|aja i opreme. Interesantno je bilo, da su imali ~aki na{ RUP-3b sa ~e{kim prevodom. Posebno veliki in-teres je bio za "buvljak" radio-amaterske opreme, kojije za dva dana posetilo oko 3.000 ljudi. Bilo je mnogodoma}ih prodavca, ali i inostranih iz Slova~ke, Poljske,Litvanije, Ukrajine, Ma|arske i drugih zemalja.

Na{a i hrvatska delegacija posetila je i Radio-klub"Holice", koji je u neposrednoj blizini grada na jednombreùljku na nadmorskoj visini 310 metara, sa lepimpogledom na sam grad i {to je jo{ bitnije odli~nom DXlokacijom. Klub poseduje 1,5 hektara zemlje, radne pro-

storije, savremene radio ure|aje i izuzetno dobre an-tenske siteme i dr. Ovaj radio klub je jedno od najboljihudruènja u Holicama, ali i u samoj ~e{koj, tako da jeove godine dobio najve}e priznanje grada Holice.

Doma}ini su izrazili èlju za daljom saradnjom, kakoizme|u na{ih klubova, tako i izme|u Saveza radio-ama-tera Srbije, a pozvali su nas da prisustvujemo i 25. jubi-larnom me|unarodnom susretu slede}e godine. Nara-vno, kada je u pitanju SRS nismo vodili nikakve prego-vore po pitanju saradnje, ali ako bude obostranog inte-resa spremni smo da u tome pomognemo. Jo{ jednomnapominjemo da smo izuzetno lepo primljeni, ali namje ào, {to nismo bili u mogu}nosti da na vreme obez-bedimo propagandni materijal SRS-a i na{eg kluba, jerje postojala mogu}nost da imamo i svoj {tand.

Ovde smo se upoznali i sa predsednikom i potpre-dsednikom Slova~kih radio-amatera, koji su nam pred-stavili sadràj njihovih susreta. Njihov, ve} 39. susret,odrà}e se u vremenu od 15. do 17. novembra u Pop-radu, na Visokim Tatrama. Tako|e smo se upoznali i sakolegama iz susedne Hrvatske i drugim delegacijama ipojedincima.

Fotografije sa susreta moète pogledati na sajtu na-{eg kluba: www.yu7ajjmm.org

Srda~ni pozdravi,Dr. Pavel Benka, YT7TA

27.septembar-oktobar 2013. HOLICE - Ê[KA 2013.

28. septembar-oktobar 2013.NA[I DRAGI GOSTI

SUSRETI

SUSRETI

NNAA[[ II DDRRAAGGII GGOOSSTT II

Svake godine, u sezoni godi{njih odmora, na{ klub,YU1EXY, posete Radivoj Kraka{evi} ex YU1KG, a sadaF6GNZ i Dragan Mihajlovi} ex YU1OHI, a sada VE3FF(i YU1HI).

Tom prilikom okupe se skoro svi ~lanovi kluba i ne-ma kraja pri~ama o pro{lim vremenima i aktuelnimradio-amaterskim i `ivotnim temama.

Ovakvi sastanci se obi~no zavr{e u veseloj atmos-feri u nekom od obli`njih restorana, a onda i oni i minastavljamo put kroz svakida{njicu - do slede}eg sus-reta.

Dragi na{i prijatelji u dalekom svetu, dovi|enja uziskrene `elje za svaku sre}u i dobro zdravlje!

29.septembar-oktobar 2013. MISTERIJA “TESLA-OR[I]”

MIS

TERIJ

EM

ISTERIJ

EAutor: Petar Latiinovii}

TTEESSLLAA II MMIISSTTEERRIIOOZZNNAA DDEEVVOOJJKKAANNAAPPRRAAVVIILLII OORRUU@@JJEE SSMMRRTTII!!

Ako su Teslina otkri}a bila jedan od najve}ih priori-teta stranih tajnih slu`bi, onda je njegova prepiska saMarijom Or{i} bila svakako najve}i prioritet.

Nikola Tesla i Marija Or{i} imaju mnogo toga zajed-ni~kog. Oboje su potekli iz nekada{nje Jugoslavije,oboje bez dece, vegetarijanci, ljubitelji ìvotinja ... I obo-je su bili pod budnim okom vojnih i bezbednosnih slu-`bi.

Teslu su {pijunirali FBI i CIA dok su na Mariju motriliGestapo i esesovci. Kako pi{e portal Alazul, ako su Te-slina otkri}a po pitanju elektromagneta bila jedan odnajve}ih prioriteta stranih slu`bi, onda je njegova pre-piska sa Marijom Or{i} bila svakako najve}i prioritet.

Ono {to je posebno povezivalo Teslu i Mariju, a {toje opet s druge strane veoma zanimalo strane tajneslu`be, jeste njihovo interesovanje i otkri}a u vezi sapravljenjem NLO-a i kontaktima sa vanzemaljcima.

Tesla je bio nau~nik i genije za elektromagnete dokje Marija na prvi pogled bila sasvim obi~na devojka. Vo-lela je da nosi dugu kosu, volela je jezike i balet... Svedo jednog dana kada je pala u trans. Od tada je po~elada deluje kao medijum i da u stanju transa prima raz-li~ite tehni~ke podatke kako konstruisati NLO. Me|uTeslinim papirima prona|eni su detaljni planovi i crteìza konstruisanje NLO-a.

Ono {to je zanimljivo je da je Marija Or{i} tvrdila daje podatke dobijala na sumerskom jeziku sa planeteAlfa Kentauri. Dobijala je informacije o nastanku ljuds-kog roda, izgubljenim svetovima poput Atlantide, ali itehni~ke detalje kako napraviti "lete}u ma{inu". Da bi senacrti protuma~ili njen otac ju je spojio sa dr Otom [u-manom.

Na osnovu tih informacija Nemci su tokom 1922.godine poku{ali da naprave NLO ali je let broda biopotpuni fijasko. Ipak kada se Marija posle samo tri danavratila sa novim informacijama dr Oto {uman je bioodu{evljen. Nemci su slede}e godine napravilinovi mo-del koji je leteo 55 minuta, a u jednom trenutku dosti-gao je i brzinu od 300.000 kilometara na ~as.

S druge strane, Tesla je pisao informacije o vanze-maljcima na sanskritskom jeziku. On je tvrdio da se dverase vanzemaljaca nalaze u ratu. Zbog brige za ~ove~a-nstvo, Tesla je izmislio takozvani Zrak smrti koji je pre-ma njegovom mi{ljenju mogao da uni{ti svaki vanze-maljski brod. "Osmislio sam na~in da ljudi prenose ve-liku energiju s jedne planete na drugu, bez obzira nadaljinu", izjavio je Tesla za "Magazin" 1931. godine.

Tako je predsednik SAD Ajzenhauer, bez znanja Ko-ngresa, odobrio ogromna sredstva 1958. godine kako bise konstruisala baza i krenulo u istraìvanje po Teslinimdokumentima.

Tesla je umro 7. januara 1943. u Njujorku, a ameri~-ka vlada je odmah konfiskovala sve njegove radove. Sdruge strane Marija Or{i} je nestala u martu 1945. go-dine u Berlinu i od tada joj se gubi svaki trag.

Trebalo bi spomenuti i to da je Marija u martu 1945.u stanju transa dobila informacije o porazu nacisti~keNema~ke pre kraja 1945. godine.

MarijaOr{i}

30. septembar-oktobar 2013.YU KTMARATON - JUL 2013.

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YU1KT 33/99/19 36/72/16 1881

2. YT9W 31/93/19 0/0/0 1767

3. YU7BL 30/90/18 0/0/0 1620

4. YU5T 31/93/17 0/0/0 1581

5. YU6YL 28/84/18 0/0/0 1512

6. YT5N 27/81/18 31/62/15 1458

7. YU2V 25/75/17 35/70/15 1275

8. YU7RQ 26/78/16 0/0/0 1248

8. YU5D 26/78/16 0/0/0 1248

10. YU1XO 26/78/15 0/0/0 1170

11. YU1AS 12/36/10 0/0/0 360

11. YU1IZ 12/36/10 0/0/0 360

13. YU1ML 8/24/5 0/0/0 120

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena


1. YU1GUV 30/90/19 40/80/16 2990

2. YU1FJK 35/105/19 31/62/15 2925

3. YU7AOP 31/93/19 36/72/16 2919

4. YU1AGA 0/0/0 32/64/15 960

5. YU1HQR 0/0/0 25/50/14 700

6. YU1HFG 0/0/0 11/22/10 220

Kategorija JEDAN OPERATOR

Pl. Call I per. (CW) II per. (SSB) PoenaQso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt

1. YT8A 32/96/19 37/74/15 2934

2. YU7GL 32/96/18 36/72/16 2880

3. YU2EF 30/90/19 35/70/15 2760

4. YU1AB 31/93/18 34/68/15 2694

5. YU1AR 27/81/18 34/68/16 2546

6. YT1AC 26/78/14 33/66/15 2082

7. YU5DR 26/78/17 23/46/14 1970

8. YU1MI 20/60/13 31/62/15 1710

9. YU1CJ 19/57/14 22/44/12 1326

10. YT2VM 6/18/6 15/30/10 408

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) Poena


1. YU2STR 0/0/0 40/80/16 1280

2. YT4TT 0/0/0 37/74/16 1184

3. YU5C 0/0/0 38/76/15 1140

4. YT3E 26/78/18 37/74/15 1110

5. YU5DIM 0/0/0 34/68/16 1088

6. YT3TPS 0/0/0 33/66/15 990

6. YU6A 27/81/18 33/66/15 990

8. YT2DDK 0/0/0 32/64/15 960

9. YT2VP 0/0/0 30/60/15 900

10. YT1KC 0/0/0 28/56/16 896

11. YU4TTT 0/0/0 29/58/14 812

12. YU2STS 0/0/0 26/52/13 676

13. YT3MKM 0/0/0 25/50/13 650

14. YU1SMR 0/0/0 26/52/12 624

15. YU3LAX 0/0/0 23/46/13 598

Kategorija KLUBOVIPl. Klub Stanice kluba i ~lanova Poena

1. YU1FJK YU1KT, YT8A, YU1FJK 293,18

2. YU1HFG YU5T, YU6YL, YU5C 139,57

3. YU1HQR YU1XO, YU5DIM, YU4TTT 101,22

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA JJUULL 22001133..C

QCONTEST

Dnevnici za kontrolu: YT7WM, YU1SV, YU2MEX, YU2ZIX

31.septembar-oktobar 2013. YU KTMARATON - AVGUST 2013.

Dnevnici za kontrolu: YT1FZ, YT1WA, YT3E, YT7M, YT7WM,YU2MEX

Kategorija JEDAN OPERATORPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO

Qso/Pts/Mlt Qso/Pts/Mlt poena

1. YT8A 32/96/19 40/80/19 3344

2. YU7GL 30/90/19 37/74/19 3116

3. YU2EF 28/84/19 41/82/18 3072

4. YU1AB 26/78/17 40/80/18 2766

5. YU5DR 26/78/17 26/52/15 2106

6. YU7BG 21/63/16 25/50/15 1758

7. YU1CJ 18/54/15 20/40/12 1290

8. YT2VM 10/30/9 20/40/15 870

Kategorija JEDAN OPERATOR - CWPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO


1. YU5D 31/93/20 0/0/0 1860

1. YU5T 31/93/20 0/0/0 1860

3. YU1KT 32/96/19 30/60/15 1824

3. YU2U 32/96/19 0/0/0 1824

5. YT2L 30/90/20 36/72/18 1800

6. YU2V 29/87/20 32/64/18 1740

7. YT5N 30/90/19 28/56/13 1710

8. YU7BL 29/87/19 33/66/18 1653

9. YU7RQ 28/84/19 0/0/0 1596

10. YT9W 28/84/18 30/60/17 1512

11. YU1XO 27/81/18 0/0/0 1458

12. YU1AR 25/75/17 15/30/11 1275

13. YU1IZ 15/45/11 0/0/0 495

Kategorija JEDAN OPERATOR - SSBPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO


1. YT5CT 0/0/0 40/80/19 1520

2. YU6A 33/99/20 40/80/18 1440

3. YT4TT 0/0/0 39/78/18 1404

3. YU2STR 0/0/0 39/78/18 1404

5. YT1KC 23/69/18 34/68/19 1292

6. YT3TPS 0/0/0 32/64/17 1088

7. YT2VP 0/0/0 27/54/17 918

8. YU5EQP 0/0/0 28/56/16 896

9. YU1SMR 0/0/0 29/58/15 870

10. YU1RSV 0/0/0 28/56/15 840

11. YT5OZC 0/0/0 24/48/17 816

12. YU5DIM 0/0/0 26/52/14 728

13. YU7FA 0/0/0 17/34/13 442

14. YU2STS 0/0/0 20/40/11 440

15. YU1ML 0/0/0 10/20/8 160

Kategorija VI[E OPERATORAPl. Call I per. (CW) II per. (SSB) QSO


1. YU1GUV 32/96/20 44/88/19 3592

2. YU7AOP 34/102/20 35/70/17 3230

3. YU1FJK 30/90/20 38/76/17 3092

4. YU15OTC 25/75/18 32/64/15 2310

5. YT2N 12/36/10 26/52/15 1140

6. YU1AGA 0/0/0 27/54/17 918

7. YU1HFG 15/45/14 0/0/0 630

Kategorija KLUBOVIPl. Klub Klupske stanice i Poena

stanice ~lanova kluba

1. YU1FJK YU6A, YT8A, YU1FJK 274,39

2. YU1SRS YU5DR, YT4TT, YU1RSV 121,11

3. YU1HFG YU5T, YU5EQP, YU1HFG 94,26

4. YU1KQR YU1CJ, YT2N, YT2VP 93,21

YYUU KKTT MMAARRAATTOONN -- 8800mmRREEZZUULLTTAATTII ZZAA AAVVGGUUSSTT 22001133.. C

QCONTEST

5 pet 2013 - yu1srs.org.rsyu1srs.org.rs/dl/radioamater/radio-amater 5_2013.pdf · chat sajtovi koji...

Documents